ко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мар |
ита Пуља <ref target="#SRP19024_N8" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна дв |
Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене |
већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— |
ијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па |
И заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би |
се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одр |
ђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чеж |
вири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а |
ко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чуд |
а одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S |
орави, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се |
еке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек |
његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколици |
га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кр |
рче хартије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох |
<p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone u |
ве донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се ол |
љачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном х |
гова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осм |
омене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по |
и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам |
аче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се про |
ења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака |
таху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S |
ви одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше |
у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше по |
.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугач |
— снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само |
ирока пољана, равница... нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко |
} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда б |
што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радуј |
> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се |
ија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је |
о уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То |
и, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се м |
да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} С |
де се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру |
p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, гро |
дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста |
<pb n="74" /> нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као т |
аље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лан |
ен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунац |
S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно |
аш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо саст |
вог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан |
све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> |
-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду |
ва месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и н |
.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опе |
пкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у дво |
ише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за ру |
ехотице управите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} Т |
који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети |
ци морадоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци |
Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га з |
ија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим шт |
ог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш ку |
маза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци |
е само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде |
.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{ |
ш у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>Посл |
} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, |
а њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — гов |
p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им п |
о ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано ту |
неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, |
шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <p |
дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица |
планинским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за о |
ме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек он |
есак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и он |
, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним |
улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</ |
пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас оп |
све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста |
омишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то |
аладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.< |
>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мај |
овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га |
оје кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Ба |
ај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше бл |
о урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече |
у и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је н |
а извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да т |
му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> |
он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— Поклаше их све!...</p> <p>— Слуге?!...< |
ејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не веру |
та!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби ка |
сли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштан |
} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — р |
и дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад |
, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> < |
— Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душ |
ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој |
Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружан |
едеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно |
нту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочиј |
а једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак |
м парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А |
Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочиј |
</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима |
зналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло |
м срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! |
.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели д |
} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако |
виде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, сп |
рамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли |
одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> < |
адо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазив |
не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену пр |
S} Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети |
видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} |
<p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни о |
тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа в |
м кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у |
и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опр |
е груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је |
и на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} |
а по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефен |
p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка |
S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску |
опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је |
p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумња |
а он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим р |
јдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Ар |
сматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је |
они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто |
анимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви |
>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако бил |
! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније ме |
акви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговар |
и.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери |
и ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта ви |
S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара ду |
ући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, ка |
ети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала |
се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове |
о заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села |
престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био с |
и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали љу |
кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но он |
овањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће се |
ети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог |
и исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јес |
више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у |
нково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и да |
а дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг б |
м никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мр |
вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш |
о!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хва |
едан велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У |
извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога |
а, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно |
<l> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од |
и хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Сул |
био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то нај |
се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ак |
није!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!. |
p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана п |
креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, |
d>III.</head> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто |
S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли |
лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак |
оким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослаб |
одиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите сам |
човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова |
тељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, |
туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам ка |
види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко. |
ана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око по |
роговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, с |
са свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало |
овијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас |
} Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, ч |
вако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад |
аше опет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски |
и да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за |
побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харам |
p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак год |
рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помаг |
ј, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи и |
</p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, |
робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад |
ше и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам зн |
о!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... |
од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутне судије са турским чиновником, |
аједно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одг |
ендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер |
Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ пр |
есте, зидом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може оп |
епрестано око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше зац |
еше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину д |
хотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— И |
пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочи |
кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војв |
би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, |
ознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као |
га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p |
говори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Пов |
о веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко ч |
арте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаш |
понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре дола |
већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Ту |
мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре |
о играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе т |
би показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћ |
е, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ вид |
... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како |
ин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје дожив |
гство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку |
сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ши |
т седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.< |
се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљц |
ше веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Је |
нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак м |
другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се |
о.</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби је |
ајући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне |
иди пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе! |
пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да о |
нио на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p |
ше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим р |
урвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше нек |
ате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптуже |
онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрен |
мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и |
остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који ј |
имер кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S |
{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као д |
натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемс |
е.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг |
.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама |
по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре |
коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко |
ух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета ра |
осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагор |
а виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опра |
осле овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Ру |
аљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, т |
/> томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је |
дно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га |
нице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Три |
беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког |
одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше |
</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пе |
рума.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци |
е ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, ко |
bSection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, |
.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} |
.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав |
без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> < |
реће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј |
нестаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, |
b n="122" /> присутност страних конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је |
есељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега |
<p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на |
и опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се |
о, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу в |
ад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на роб |
> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одма |
анини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас ли |
ти у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светин |
а и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут |
уна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гош |
.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с теш |
заједничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> < |
олике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.< |
ожна реденика са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био и |
и опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекива |
<pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најза |
цко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка |
<p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна су |
зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Тал |
идину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци |
..{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао |
уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих б |
устињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као |
е, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било н |
тва.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од преко ше |
ко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопе |
и бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао м |
но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у н |
и понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци ди |
љене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чак |
те.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} |
их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{ |
{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад з |
ише су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху |
овога настављаху се многобројна питања а и одговори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, |
сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су |
> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равн |
те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од н |
остала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут |
ј да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресве |
мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било по |
даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, |
кочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаур |
роклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну |
њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако |
, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабу |
убојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу с |
у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим |
г поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огрома |
ане сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, |
аху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручни |
еће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте но |
њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце |
унчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, |
и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим ра |
ти читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан д |
> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест |
ваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>С |
анских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне |
х баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени к |
жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса |
љубећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађив |
ко Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека |
олаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет |
акле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Ре |
знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> < |
огом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицк |
ти и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — |
к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p |
quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>М |
ле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> < |
удског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Ар |
је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробуд |
зман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у нару |
и.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођ |
ља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да г |
сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрест |
Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чинов |
а а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалу |
опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се |
што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, које беше ка |
са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у дру |
Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове о |
Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко |
осматраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гос |
е много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облет |
који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p |
етак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са з |
ели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она |
година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о м |
па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману. |
а би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне |
о!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и |
вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао чов |
па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камил |
који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбу |
и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p |
им брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео си |
бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се |
у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шал |
епрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смеј |
где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бег |
примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотун |
све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здрав |
ивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже |
уцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишест |
ју тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али њег |
ви прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> |
} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о |
не онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само д |
Оне свакодневне јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што |
а ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са |
до зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријате |
<p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро |
у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са |
државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путују |
а околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је |
ену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руск |
афану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније од |
мотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се |
..</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! |
и а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</ |
ове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапу |
ил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху при |
а својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног сво |
</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p> |
им мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да |
т...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} |
лике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помо |
ојводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме |
љу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук с |
обровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах ма |
и увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, п |
да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турс |
ра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{ |
колико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше рад |
а седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико |
д опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихо |
рмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно ј |
розан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, |
невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас н |
<p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака ука |
! — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извука |
српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Ма |
е већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад |
едати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> < |
.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе поз |
е.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} |
одужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је све ма |
Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и њего |
млатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и |
у њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку ми |
ска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је ч |
ора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би |
смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p |
осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало |
p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да |
родирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакв |
ероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде прове |
немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га ота |
н већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</ |
лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се ов |
говори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ ос |
вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уси |
ше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници да |
ноги и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде |
вежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инс |
ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз п |
<p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гле |
ки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружи |
ао киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи |
а мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше ками |
ља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада |
ти колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p> |
ана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави пр |
ећ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што ски |
три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротни |
астрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их |
ког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали з |
/p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачк |
рело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, лев |
којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође |
умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, м |
во слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је |
ко, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све |
јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{ |
шао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беш |
му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде |
њима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз з |
а Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док |
поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома ра |
лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прош |
се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, |
тив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезну |
улкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака п |
не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по |
рже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Са |
анаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну ду |
покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харам |
а два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, |
ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да |
е из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Ма |
е поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуц |
спод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики рев |
аничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> |
костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душ |
равили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S |
им срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго пос |
ри покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих |
а.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви |
осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред |
јурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрат |
е сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо кре |
е могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Сумо |
ече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!. |
вао вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често м |
му.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се усп |
ова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у п |
успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — |
Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!< |
устан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше ост |
вршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље |
гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно бруја |
сто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ |
и нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут пр |
вуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које в |
видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, |
седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехоти |
страхом саслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.< |
.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размиле |
зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и дев |
> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај м |
вог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњаци |
да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад ве |
>— Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у |
де опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро |
о Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разг |
ећ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Т |
колико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пу |
м поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде |
p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се по |
се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше |
душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е |
са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p |
тавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може |
м снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те у |
ицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се |
у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од ка |
> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао ов |
p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} |
разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а |
ли, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао ма |
више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p> |
лаштом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Св |
о тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни |
ва имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имо |
сет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, |
сматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовос |
кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком |
који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем |
.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљ |
већи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбр |
} Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</ |
p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах |
Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које ј |
реко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче |
у Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева |
рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> |
то са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетано |
лавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухват |
<p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина пог |
/p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им об |
штрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући |
нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко |
е пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три ча |
о пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да |
де се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је та |
вља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ |
p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава |
бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав |
са притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки ја |
још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених |
ровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиц |
тање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и рад |
оћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко с |
стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограч |
ше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху |
ења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у |
таф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, |
ешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они бе |
да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја |
ила забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неко |
{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где ј |
дела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </div> <p |
на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, од |
двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само један милион становника.{S} Но није опе |
овова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зелен |
сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му |
се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путник |
говор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд |
о једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче пев |
журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Зл |
иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах п |
на падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни |
ога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклон |
</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице |
е од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола |
на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином |
да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе |
де капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и |
ју на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-плани |
и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавн |
ћ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Сими |
којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Н |
харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најм |
ицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу поз |
жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвет |
оменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављење.</ |
кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га кра |
храна.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни |
ера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла |
појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би нач |
у?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазива |
...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, |
ше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина уби |
ико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше доз |
Опрости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да у |
т.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена ок |
ху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе |
/p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и |
лу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе |
вета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам |
ник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врл |
н.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће |
уху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела |
урђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљ |
г доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо |
{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом |
о очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта ура |
на се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто |
узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остал |
ико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пу |
о ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно |
д њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на |
Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар изв |
уд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем |
.</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном |
на ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</ |
<p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, прија |
у да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Ку |
о и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и |
.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он о |
<p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим ч |
својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и т |
њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени п |
тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко не |
ви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачил |
а се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље пад |
ку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</ |
лушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по вре |
<p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом н |
ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, о |
а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну |
ине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху |
тину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SRP19024_N9" /> који |
не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуч |
спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их дома |
лно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом м |
же могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час н |
и ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стражара према њему било је готово горе него |
з каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре |
ху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе |
Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у |
аџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и закле |
и црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повиј |
куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к |
кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n= |
трво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упоз |
тцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-к |
есно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који л |
сто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружа |
ти да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пу |
Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше |
не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико зан |
стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи |
Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се он |
{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји бл |
могао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да |
стрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашња |
његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртв |
својивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, |
рестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав |
воме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земљ |
ек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки |
почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосн |
је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим у |
рати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме по |
а и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на ов |
том брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговор |
скрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим |
крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Т |
одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече |
Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хте |
ов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепш |
и посланици и конзули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни. |
не жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете |
и грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред о |
е.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створењ |
анка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом к |
Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали |
дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивал |
ја суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздис |
p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он |
војим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љуб |
рчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек пову |
да не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што |
чини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају п |
неким узаним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p> |
баси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко зав |
— све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> < |
тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Ца |
зо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну |
</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле |
роз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и и |
авши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> < |
о сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема |
тигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и |
га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и по |
те.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он |
на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њем |
ша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове ди |
, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти |
још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак |
паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то |
се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеш |
ћи се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше о |
Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огром |
ешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не |
устаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурск |
>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. |
а паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинув |
ећ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.< |
ог богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Човека, који би се см |
лом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећ |
аса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој |
е беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери |
паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехме |
p>— Ти ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му ш |
к што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови |
а је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, |
заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари |
, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о м |
ам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта |
, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар, |
турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, до |
, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефендија, је |
више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у посл |
и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путовања од неколико дана п |
сто оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризо |
а ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће |
х и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заис |
ати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како |
цније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p |
л’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на п |
— поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте |
треља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и |
мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њ |
аги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одма |
драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме |
како друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућ |
милео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећај |
м, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се |
тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</ |
<p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</ |
ре.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолет |
ра!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко с |
д њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </ |
Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и њего |
је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Ње |
шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — |
Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ни |
лно да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале д |
н се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли |
рашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мил |
<p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од м |
ко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратк |
но заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су виш |
егову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и |
, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у п |
он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што |
је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овд |
ла мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро |
ава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А им |
{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него |
оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га по |
<p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче сло |
три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуз |
е сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога М |
Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p |
{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна |
таш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати |
Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! |
склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, д |
гнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави о |
е решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено |
везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет |
на, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе |
<p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ |
о одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да |
и само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети! |
шку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицк |
у.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глад |
ма! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана и |
х мука доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца |
те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истин |
уцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би би |
еће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они |
кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> < |
<p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи х |
Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.< |
а ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— |
ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове по |
ост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њ |
ио је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени простор, |
ан неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га |
свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље |
ђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, |
пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са |
ду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало |
у, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имат |
на!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p> |
ио тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужно |
рају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи |
>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда на |
о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу на |
му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> |
уне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош пре |
стити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није" |
и-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди |
је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему само |
не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> < |
те, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> </div> <div type="c |
ушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше приличн |
роду, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски знач |
е увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се |
а му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша |
p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само преви |
И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то к |
е и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило |
зману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на трену |
каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196" |
Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто |
онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио пр |
иоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади |
Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> |
му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и су |
ских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид у |
раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество |
арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот |
и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, кој |
о бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ изман |
ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја |
га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, |
ајзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му са |
позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p |
оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом |
и, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — ј |
г.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући н |
латки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да |
пушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање пр |
кривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права |
јних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Ве |
куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа так |
о.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја |
во са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђо |
<p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да |
на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без по |
тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хт |
едоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше |
их беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осе |
за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове св |
а више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — |
згњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом. |
да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи пр |
хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше пр |
ах продуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изаш |
мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме |
атвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне |
му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф |
p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, пој |
улазећи у собу.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Аларазола! — одговорише им укућани, посматрајући их убе |
а од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга к |
ерује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови |
него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога моли |
и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свиј |
е Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!... |
е знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна пој |
ојим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских ни |
n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустаја |
Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша рад |
дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!. |
убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — при |
омисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три |
еног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху да |
рбин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толик |
беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видев |
ак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, са |
Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти |
оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи |
се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се |
ше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Ми |
један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше дв |
им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег |
ресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се н |
о је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} |
пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешт |
руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен |
о да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, |
у показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад с |
собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бег |
уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка је |
и неколико мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, с |
ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би |
вих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>С |
>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p |
још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} |
да беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која |
, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из |
исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена наг |
тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у |
овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако ниј |
Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само |
о лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да |
ујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у |
теше грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а оч |
истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, |
ко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством. |
држи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева |
је стотинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила |
морао остављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима |
о душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од |
Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко с |
, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огр |
p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ |
оламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни |
<p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му коч |
у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар јо |
ај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— |
да зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева |
ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу |
ицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло |
аточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невес |
да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— |
рина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност |
ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре ос |
ва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод |
је ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпати |
p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном |
ог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот |
p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и пост |
т у имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два син |
ечи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слу |
све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у |
је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше р |
епуно пола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им |
у.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> |
а друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако нем |
аступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>Пос |
и.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрве |
у се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први |
са мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи |
, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „н |
не.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигура |
је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овд |
њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убија |
одару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару |
е морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Веза |
са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ ал |
да га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник |
лабачке ножице не клону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пре |
и комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћо |
можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуш |
/p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у о |
толику невину крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стос |
ебало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} |
вију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање мога |
пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.< |
, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље жив |
једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је о |
же у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио |
зговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описују |
Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, ср |
ој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— |
сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама |
то млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова же |
.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камил |
е застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с м |
адија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још тол |
цко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> < |
њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а |
се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само |
и-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро р |
о где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У то |
тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чуј |
ћине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спава |
му наудити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде |
на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> |
јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа м |
брзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам |
највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово вр |
а прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема |
ка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к на |
не предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћ |
етири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а |
паша са великом радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта.. |
> <p>У једанпут узвикну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги при |
вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p |
ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! |
очепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица па |
одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживља |
а јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле |
/p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.< |
могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на |
посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио ј |
очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да ма |
</p> <pb n="190" /> <p>На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав к |
је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p |
тима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази |
ли-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату |
да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака. |
а пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу свак |
атког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од ј |
он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка ро |
еше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило б |
раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти к |
и Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног заједничког та |
а нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два- |
ешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у |
у.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са |
ицко поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава пој |
санске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвес |
посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи так |
му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поч |
а бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног |
.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — |
одник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> |
ретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку п |
p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицково |
Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч |
се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунак |
p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче |
аваше онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</ |
ћ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо к |
ш у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уобр |
, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степ |
се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше кам |
ао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли г |
их Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} |
Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, отку |
ти да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није |
а моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми |
p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам нећ |
ароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на ј |
више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја |
а товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми н |
по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по овако |
малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-М |
тим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече дом |
ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — р |
<p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја |
Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба о |
не.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја |
чекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико |
сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо ј |
је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој приј |
спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко |
а се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био |
аге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, вре |
м жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема |
о часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи вод |
е би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песа |
еким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису просл |
а била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умре |
>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунц |
"SRP19024_C3.1"> <head> Бегство Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. |
јатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вра |
тише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једн |
а се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица в |
— упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај гл |
ере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се |
ао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше испред |
ез марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се некол |
је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или |
аје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војн |
твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полег |
Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пус |
кивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегле |
оље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум |
сте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви пон |
га стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатељ |
та.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху к |
о после оволиког јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у |
близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу. |
еђе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Т |
мнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она с |
а већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p |
чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао |
слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на |
у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Муха |
/p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вред |
p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање ст |
када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — |
<p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с време |
итав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устал |
рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, |
тајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>К |
<p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младост |
чезнути.</p> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаш |
говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p |
апком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако |
уди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> < |
љу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта |
мишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се с |
иштво крај својих огњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи |
</p> <p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не |
скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако пита |
ако се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му |
овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме |
оме.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он и |
</p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета |
бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда |
ади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, |
ара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница.. |
аса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи п |
.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксава |
аћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћ |
они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избав |
цаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар н |
еше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — ви |
а душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и |
ље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор ско |
а јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се д |
долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у души им |
утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла |
у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их те |
као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! |
одице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача |
не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко |
њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и ж |
ине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше |
т почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по |
бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су уж |
ече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} |
дан бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им раз |
била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов |
спитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да с |
а беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</ |
од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одма |
ријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промер |
ник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ни |
ћ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се гл |
ј стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>В |
ћином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{ |
вију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватр |
и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радоз |
мо ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно |
увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са ками |
човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном |
, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по њег |
ја тако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брз |
епљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле |
и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицко |
а му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и м |
е у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло |
плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајући небо — дуго ј |
их груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а нај |
није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, как |
веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите б |
дмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи |
</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да |
каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — гово |
ва па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина |
ојим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, н |
намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд |
газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије |
јда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то ода |
<head>VII.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкови |
неш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све д |
им лицем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, |
она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на |
бро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове ре |
ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} По |
ди мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинца |
старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде.. |
о, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Ц |
турским чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то |
одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли |
исто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> <p>— Ах!... ћопек једа |
, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Мес |
стендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који с |
чити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њо |
се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, прекл |
ани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, |
има био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — |
је преко тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толи |
е, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече |
једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је |
и. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин. |
ћу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p> |
ав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, од |
од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, к |
овољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог |
тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица |
>Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих гр |
ћу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео |
н, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...< |
Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста |
лила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не |
то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајск |
ко због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дош |
анише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од за |
ирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну |
о беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет на |
ај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превел |
ћи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то |
је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај |
и амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје стар |
су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их је често обилазио, изгледаше му и сувише заго |
а непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја |
брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушк |
ророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пр |
ко давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе |
грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог пре |
е се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Гла |
и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари |
лама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као |
е, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па он |
д она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — уза |
ко понашање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и |
и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зебњом |
за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19024 |
ицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{ |
— Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки чо |
какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! |
атвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се у |
јан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им ј |
очастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околи |
рене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, |
обио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови А |
оста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} |
ана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка п |
котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у пр |
т са једном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош |
а пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет |
, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца с |
зад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са |
ке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара |
ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И са |
што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште а |
ло наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке |
н само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве |
еку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да и |
p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лиш |
све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га |
њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— |
има а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши с |
а, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо до |
, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно |
цко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети |
еним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати дов |
који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби о |
ах је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицков |
у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова |
Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих стани |
и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само |
би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство ни |
војом руком на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан |
д беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили су |
Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вра |
<pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крад |
. </p> <p>После овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да при |
што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! |
Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, к |
занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих |
ана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама |
д неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, |
авало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи |
био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест д |
тано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне |
Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседелаца.{S} Били су |
не одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном |
мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама код надзорника тамнице — Ах |
<p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> |
о је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духо |
игурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер |
ка!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, в |
!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави |
> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну |
м видео како под ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник |
како не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радо |
<p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бр |
а и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арап |
ао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Ара |
н поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А |
х премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урм |
и их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима |
око у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одм |
p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно |
ватише код Чифте ханова, према осталима Арапима изгледаше као какво савршенство.{S} Но и сама З |
правник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно |
етити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природн |
а све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а си |
Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а пон |
кован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста ду |
уховно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, |
да ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као |
И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p> |
ту разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако разговарали |
е.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором не |
д Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Ал |
— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почас |
јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Долазили?!...</p> <p>— Јест, |
нику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у је |
а камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерењем.</p |
а ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да с |
осле овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге |
се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекивах |
мој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицк |
</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у б |
би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да б |
n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био |
p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим призором истрча напоље и дре |
а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом |
сти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и т |
ренутака изађе из куће један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палм |
и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, |
у је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Ар |
си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колик |
рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се по |
азно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p |
и сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њихо |
ма.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представ |
ко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l |
стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су |
војом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то |
е видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем своји |
амо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и |
свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још |
ео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка п |
а лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело |
очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбурка |
<p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да м |
ћи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој к |
рапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе ц |
аволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ та |
ук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један |
несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, мо |
се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и ра |
урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво. |
— командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и по |
апкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапк |
могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их она |
.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан. |
атска — „господског соја", међ’ осталим Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она |
она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које |
зашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не мо |
њем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} |
уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини п |
ше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на |
морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сјајног п |
да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио ов |
шчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко |
ом, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак |
ухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> < |
и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше м |
Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу |
јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — ру |
тно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} |
лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу ду |
блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и |
> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио |
га Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мух |
мно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p> |
би се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и |
а на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у |
ојма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икакв |
би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb |
ости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... због |
ли зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па |
ста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p |
p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним |
>Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> |
кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само |
време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што г |
а храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а |
ојим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове п |
легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> |
атима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин о |
овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и |
те ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника држала је ј |
ој једно повеће парче хартије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> < |
ровући дању поред многобројних станишта арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да |
, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви |
коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, |
вору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на |
путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза п |
осле десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају к |
ерет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце о |
:id="SRP19024_C2.4"> <head> Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head> <p>М |
ћ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толики |
} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулу |
ски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица п |
<p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени |
Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк — |
далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо |
путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима |
есносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да |
меда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више расп |
упчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, ов |
ство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", међ’ осталим Арапкам |
загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један |
Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а |
како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише св |
еког преступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато |
ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} С |
теже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, г |
поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање |
p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед н |
оре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и д |
у.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хте |
урке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у потиљ |
ник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први |
ећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог ув |
ролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети |
ропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у т |
ио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Вел |
па.</p> <p>— Чудновато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чуд |
Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично ра |
цко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све од самих |
људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SRP19024_N9" /> који так |
ш и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одел |
тан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <ref target= |
ример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у |
репоручених писама на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Гр |
> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се ча |
местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p> |
китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пр |
ћа, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан саз |
једно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <ref target="#SRP19024_N |
тећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који бе |
ајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, |
а, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски ч |
душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, под |
која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог дол |
најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију ст |
ицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Ос |
ска влада терала је највеће кривце у та афричка места остављајући их на милост и немилост управ |
абулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземнога мора, између Туниса и Бенг |
д доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мора, између за |
иљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје |
чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежн |
груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заблудело момче!...{S} Признај |
на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозн |
и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она н |
ино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} За |
вног харамбашу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, опрости!... </p> </div> <div type="ch |
е отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{ |
а!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на |
а се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па |
бави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје д |
ко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе сам |
што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када и |
ободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше |
и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадикова |
виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!. |
— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатаг |
Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у гру |
— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> <p>— Ах!... ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко |
шао на истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе се сад Мита, остављајући скоро празну окан |
Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} За |
ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тиши |
е својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицко |
аганом.{S} Сви се пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев г |
душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са |
д и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени дру |
рудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у с |
омилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој та |
, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од |
очијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога |
ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави своје кће |
ђе Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо подру |
</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још |
згледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више |
својим молбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли |
Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први |
ше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу А |
у реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања. |
ен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p> |
да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и он |
/p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше јед |
шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да |
и је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о ов |
, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она |
млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе рак |
ицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се М |
ац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад |
руди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју млад |
ше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да К |
ман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо |
тви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Нара |
љцима своју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у |
, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног |
амену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!.. |
о посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада |
уре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да |
тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згр |
н приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да нећ |
шу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, опрости!... </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, издадох!...</p> <p>— Кога?!... шта?!... казуј! — |
ти ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...< |
е примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и |
их лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико |
а Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својом д |
ереју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељ |
кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још з |
ајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места |
05" /> и ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи |
свим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео с |
први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Ч |
ље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови |
аљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва ј |
ој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговора и они |
сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота |
нака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — к |
<l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> |
р ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... при |
чке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна м |
јци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подб |
варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у |
p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се |
Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлу |
воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме не |
предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слоб |
ицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах дос |
ву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло |
де пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и |
један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука |
саном има у простору двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само један милион стано |
ија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Ко |
урских пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше |
кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго |
овима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да |
{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се |
то својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да |
још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ |
ио би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> |
Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на приме |
ко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утека |
му и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних л |
е наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни |
и нити у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису и |
, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље изм |
ом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, м |
м, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — наст |
Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи |
p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педе |
</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и |
— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— А |
успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остат |
беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у |
убу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, ко |
та, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „а |
оз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Б |
до, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балк |
беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, оч |
чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у ов |
д самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, зат |
са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбија |
Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувш |
ма ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано под |
двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жес |
а сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са св |
н бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> |
еди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} |
аручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, |
њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мр |
дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо прелам |
ра са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — |
.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне |
х како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и веза |
предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, |
реговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита в |
, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо |
>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко |
Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ови |
а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури |
је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда с |
с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра |
да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са |
винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у |
а примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у мах |
аша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак глед |
p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се ис |
/> <p>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка |
мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и |
ну, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу ба |
ет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и ошт |
зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о о |
па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам др |
се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он |
омоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би прев |
смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, као да га са |
и у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна |
њем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед н |
ије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте |
његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах забо |
цка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они п |
риметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тад |
ла само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зракова — нежних братинс |
ја као какво платно широм разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{ |
на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опрошт |
не и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста |
где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, иза |
> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се кр |
>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек забо |
аву негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен |
<p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и вре |
Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударив |
алног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, доби |
ко тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, и |
харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да |
је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад |
а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али.. |
ару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година. |
амљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти |
лу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судија, с |
џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, |
<p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p |
облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Тура |
t="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер с |
и му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због ово |
сам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га |
ј Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ |
S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка |
Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> |
а им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је |
ко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S |
иличним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да |
баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму ко |
ледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се |
хватати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро о |
да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једно |
упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуш |
ашно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца мо |
ђу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бит |
Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће |
ни гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да |
Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Ги |
е Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не з |
ужио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она |
к вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> |
просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право |
једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја |
уљину <ref target="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опе |
одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због |
куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом |
е плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене |
ах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се о |
у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неко |
, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— |
ша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околн |
ихаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву |
сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за ме |
напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све х |
бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне |
цко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог |
Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> |
те, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те ј |
!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер |
у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа |
враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, |
м. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} |
икну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Ми |
.</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до мој |
а их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, |
се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од ост |
ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен |
цко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам доб |
а од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Вин |
прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!.. |
итрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухам |
! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим пона |
Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а |
губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас З |
растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао пр |
е, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ј |
наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите |
престано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху |
Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових |
и љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо |
те ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! |
мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — |
тане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао |
да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Та |
— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо поч |
еше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно |
мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати |
авити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша свој |
ема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске вар |
.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало |
у и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — |
га Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва к |
сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако |
им димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} |
ад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Миц |
слити само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзи |
азнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде |
ором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздр |
залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, бе |
све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у ру |
он проведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазн |
ог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он |
да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветл |
9024_N4"> Енглеидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </note> <note xml:id="SRP19024_N5 |
ами у слободи окружени пријатељима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки |
одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</ |
а и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видинск |
Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, к |
не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> |
.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу |
се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му жив |
а му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Ру |
> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка |
раво, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и прев |
ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!. |
је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онес |
беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ |
зјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружан |
? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег |
ало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде |
Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутк |
живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао |
ом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се |
еколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— |
скоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дох |
потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Миц |
/p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши |
/p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ |
једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Миц |
дија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и ко |
је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо |
закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе |
чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те н |
ури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред |
аса, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два ча |
вде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао |
е беле облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непреглед |
мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова пита |
кова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није на |
да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, |
ко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први м |
зликовац!...{S} Што покла онолико наших бегова, што запали онолико наших села, што уништи оноли |
ало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>О |
ше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кади |
з одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јатаганом рас |
виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S |
један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — реч |
адамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђ |
и у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши јед |
> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро |
ого у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати |
т!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На |
, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — с |
ндур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тиши |
стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштова |
ало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са кос |
вала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам призна |
p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам |
} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми |
ектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова |
уву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потр |
јдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргну |
за им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, ка |
уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> |
руг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти |
олико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе |
ло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко |
еше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав |
нате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог кона |
Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да |
и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако |
е како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из ку |
оноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова ве |
крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до |
/p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и д |
ећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија |
шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно с |
тац — Христа када једном, после његовог бегства у планину, разговараше са својим комшијом — Мил |
оју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у |
="group" xml:id="SRP19024_C3.1"> <head> Бегство Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Мил |
ицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од ње |
е заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао |
остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да до |
буни, не знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини! |
беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи б |
ранца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко про |
н умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n=" |
ојуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна < |
епријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речима на овај глуп |
вога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим |
о тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносн |
таџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и |
и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као |
ш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, н |
искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао упо |
Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и чи |
а се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се ра |
насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, |
ока и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су он |
сретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је |
мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке |
рњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано п |
унаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србиј |
о а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у он |
моћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и зауз |
топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумрт |
дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном под |
Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз |
видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви |
е могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије |
тражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не з |
о не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа ј |
пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="17 |
у они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од раз |
— Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен |
ти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, ка |
се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не б |
за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} |
>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, |
ction" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажа |
еваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необичн |
о њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, ув |
, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео р |
ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref ta |
е опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му |
аме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најм |
и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с |
стаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас |
цко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му вр |
еко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен сам |
ава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само |
а жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и так |
.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивш |
га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну |
могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико с |
чи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева сна |
то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Нем |
<p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, |
и казнио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</ |
м — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држа |
ет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она |
њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда |
Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — превијаше с |
рацима обасјаваше онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове |
не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његово |
ику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слу |
ако журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грех |
њев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху М |
у.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва пок |
гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке", н |
еру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући |
ма и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заустави силна писка од турске т |
управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на т |
и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после дв |
дрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турак |
падају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не |
да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са |
више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа д |
беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицков |
е пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни реч |
у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само ст |
издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази по |
ма само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само дима |
p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћем |
Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ бе |
реваром!...</p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи |
</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да м |
Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма как |
селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ иза |
трахопоштовањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, |
рске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Са |
ак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то |
лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђ |
и последњим зрацима својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротно |
у, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref ta |
знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — опет з |
лас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из М |
дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним |
. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То б |
пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладал |
овници пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, |
се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто с |
но притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истр |
богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у сам |
беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И |
вију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки погл |
> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао чита |
да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на поло |
и, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{ |
њи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опе |
мља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко у |
ру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зо |
ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узви |
гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш |
тиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога |
b n="184" /> <p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш |
ам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљин |
е опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p> |
</p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет |
ојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздр |
али, Средоземнога мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога |
овори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бе |
атељем Илијом војним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руско |
еђе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Срби |
ју и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref |
е са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у |
КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> </div> <div type="titlepag |
осну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> < |
већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p> <pb n=" |
њигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </text> </TEI> |
ml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml:id="SRP19024_ |
анак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином |
{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад куп |
масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ |
Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело г |
е својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад |
дужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Ду |
м.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више раз |
S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана довед |
еху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ |
ва укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је видети |
док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два мл |
свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништ |
у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, а |
баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а он |
е његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима |
њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто м |
ужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако п |
вајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у |
и заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским п |
теру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише се читави б |
давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ће |
им селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове |
{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у х |
доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његови |
ску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> |
нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових |
> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у ве |
у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} |
жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, |
и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у сам |
м! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак, изгледа, |
рака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак |
них бораба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше јо |
ћ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који својим разјапљеним |
ишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.< |
е а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују М |
анци са великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како |
лиже.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун |
та! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трза |
сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу |
посматраше, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му з |
>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слобод |
та, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилам |
омешаше.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нис |
бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, ка |
чки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно размахивао својим оштрим јатаганом.{S} Продирући |
ред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка сво |
мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним правцем но после неколико корача |
амога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве сува |
раво ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — говор |
раљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући ти |
ве турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и сами о |
да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико |
лу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, к |
рча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од у |
и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S |
дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи |
учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клон |
лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотун |
мбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај б |
ана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској |
вода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови бе |
живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо с |
његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи, |
е, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би са |
и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не д |
е, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Г |
"61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску собу, ми |
ти свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна |
хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки |
пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђив |
стих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седа |
иво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет |
отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> |
жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и са |
умртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ве |
скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, |
и! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харе |
>— Другови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка н |
уморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зи |
да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стаја |
едњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} П |
учју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи између Србије и Бугарске |
и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p |
на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да је |
карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на |
оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се |
а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагл |
гу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову друж |
пима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама пуним в |
неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одав |
ружином на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није бил |
и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кр |
им искоренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} |
завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчи |
месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали |
бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед ово |
дметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само пл |
емаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода |
ма непрестано продираше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке ја |
а је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одгово |
да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљуб |
еше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му о |
скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно п |
правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са до |
ија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, п |
а њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множи |
ту, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов |
е, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина ов |
дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође мо |
мена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене |
ad>I.</head> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске оморине н |
ок допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јат |
вију првашње расположење.{S} Управо сад беху још много расположенији, но што беху онда, када Ми |
е поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном беху ту |
лазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S |
ни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за с |
н се стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену |
дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ н |
и.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих кур |
ше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на |
ко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у д |
та пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не раст |
јног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после |
хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султа |
досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше |
м мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да |
аци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене г |
ли су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни |
рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га |
роши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са кој |
а, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, |
иштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху |
рцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македони |
чице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по |
оћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у ви |
ао диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стр |
рговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим |
жва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из |
красну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар |
е! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заи |
виждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху приближили својој стражи приметише они, како се из |
а и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго |
д се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око спремања |
рдну множину од онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} С |
е", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко |
пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упа |
шњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права дети |
ад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, |
на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху |
оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Турска села и к |
да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>М |
заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно |
ека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца б |
еко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући не би |
сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај |
ку навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дру |
ћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да н |
медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака |
му своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на |
са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени |
а Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој п |
Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу |
ћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божа |
око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, |
морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — |
лу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и |
не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв ј |
ана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прил |
астаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога старог |
иште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90 |
ојих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за трену |
ах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се б |
двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да по |
се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега |
ро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повук |
разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са |
навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој с |
кну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> |
снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу на гр |
ави чету од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без и |
ге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p> |
ђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналос |
и се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку |
енадног напада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху прона |
вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хват |
скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису н |
инама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</ |
љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко |
навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Миц |
накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегл |
и.{S} Српске породице у његовој околини беху пропиштале услед његовог разбојништва.{S} Зато га |
ија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи |
н од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише |
тремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише п |
p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже |
> <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две годин |
је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје з |
Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису виш |
ху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била |
епом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он |
ише ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, |
елика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још |
сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p |
нувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушт |
га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћ |
и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумртви од гр |
и продирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чек |
де још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} |
стиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се |
<p>После оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о т |
јих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, они сад по |
боди од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p |
са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и |
коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а с |
ога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и ст |
ишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и |
евету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе |
ами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше о |
кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а д |
них слатких часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се |
обом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не з |
урили су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он прост |
акупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера је у з |
миле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не б |
о као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појури |
ћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста |
Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није и |
аније и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном с |
трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрме |
арали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само ње |
обођене својих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до з |
редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и с |
у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед непрестаног путовања, то брзо |
ање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито б |
ли-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци произво |
1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцим |
ног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по кој |
ицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце сам |
бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p |
ћ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беш |
е повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>П |
е планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана прв |
бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ бе |
о се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, |
осферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела с |
ад беху још много расположенији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p |
м данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко о |
амерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и |
ком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поч |
тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом, сада морати да се ра |
ко тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху |
а бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са своји |
им раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке пл |
за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодостојни |
н овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им М |
ка одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше |
чекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад нас |
бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и |
мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала н |
ат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубиш |
р-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане |
и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у |
пекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци |
ликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разја |
ештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престај |
ре, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах |
па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуци |
умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину с |
/p> <p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало. |
овој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са г |
месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све |
p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — уп |
плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно поју |
даде жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се стра |
то се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њи |
укама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кад |
етити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли |
ом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јур |
а скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде па и не |
изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њ |
о се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им |
и га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамни |
но узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу |
уде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио |
с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за |
га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p |
приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да би га |
Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> < |
, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрајући како се пламен висок |
даље, на неколико корачаји испред себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом кро |
иво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни по |
ане.{S} Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши |
е да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко б |
е великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао с |
Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вр |
, јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... |
вој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао |
еши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, |
p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу |
ирославом <ref target="#SRP19024_N6" /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четам |
иљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Миле |
азвија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се в |
је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се |
ем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> |
па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у б |
за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк н |
Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> |
Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало ок |
гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, д |
јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по |
ла на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску |
ако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа |
упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј |
ског министарства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као најве |
нда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако |
ни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Заш |
да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново прас |
оже бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет |
о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло |
е бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> |
сана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети вла |
јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за |
за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше и |
осле дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњ |
лу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{ |
о је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко у |
бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је са |
овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки |
дведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе ф |
кспедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне ти |
Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци |
— шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме при |
и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од |
<p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</ |
е као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој |
за на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, |
атим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевим |
ледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели |
ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не п |
тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> |
ад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружин |
нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка |
ло као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је |
зо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага |
је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и са |
ој војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше в |
тиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицк |
Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим |
вих ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће ве |
му Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се пренеразише.< |
на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фер |
си ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> |
! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у |
путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених вр |
н у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Се |
одуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим |
окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како |
с.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кро |
ја и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није м |
ога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му ара |
<p>Потера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски |
аде као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и |
и сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње време нико |
својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка п |
еднаки тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога |
стином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се |
... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова више не |
не стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши пре |
лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен М |
ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се пр |
га се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандур |
<milestone unit="subSection" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледа |
воре наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је о |
са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша |
цу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним ма |
се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио |
рског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко |
мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла ду |
нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, к |
ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са вел |
-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицко |
собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњава |
не породице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и вели |
!...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестан |
другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми дана |
високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и многим друг |
ш није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пушт |
ити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S |
ма беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „ф |
рањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало раст |
наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да |
ја заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе у |
ао какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", међ’ |
х слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у јед |
<p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одм |
на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да |
д беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак |
ицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за |
ћи.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — |
вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она дава |
им правцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту |
екиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровал |
е га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге |
тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствар |
м је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више ко |
код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог |
а дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљав |
Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су ва |
мо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их ов |
пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда |
> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не |
грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</ |
ираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се сам |
ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јек |
његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери |
еше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.< |
јим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — |
ли.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанствена суморност.{S} Умилна пе |
вркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сна а |
рмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> < |
добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек |
и најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како војвод |
беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли |
и они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мај |
и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао |
артинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а ј |
кренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са |
р-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде м |
де разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онд |
асом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Миле |
рвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! ви |
ху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које |
онотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Св |
даше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је |
, склони код својих земљака, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Како је имао п |
записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузи |
тиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — кл |
дан повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он |
ef target="#SRP19024_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје д |
у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала св |
ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он и |
то за једног кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је |
бно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, к |
отпуно наоружаних турских пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба |
вог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правил |
еле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’ |
фат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху ов |
ца сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} |
к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше |
х Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињ |
ладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер |
делић неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега |
ндилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из зад |
смејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истр |
у ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... ч |
то њено непријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне с |
ви од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу. |
мах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од как |
зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Ми |
али су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посети |
Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама д |
око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га |
грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је |
баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тел |
његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је |
зурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше в |
а у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од |
заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак св |
ом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једин |
од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био |
p>Запиткивању свију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако дес |
Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} По |
турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и |
је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се пу |
еком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све |
p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни је |
једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше стра |
у црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве реч |
вљено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; гла |
тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах |
, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше |
г истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде п |
ири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да |
ећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и |
шта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презри |
и близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па |
уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по траг |
ilestone unit="subSection" /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} |
оград.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко ч |
еше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p |
тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно из |
сти, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем по |
его да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређ |
ока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде д |
ди паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} О |
урно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са св |
у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још једа |
аједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.< |
амучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми |
е Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са |
беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи |
ећ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на самом подножју планинском.{S} Ово с |
<p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — ви |
свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа |
воје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита |
живо створење у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скр |
пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху |
адби једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требал |
м.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати з |
Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим |
о! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога |
дремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> |
већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета п |
крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њ |
ује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са |
} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и д |
осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, кој |
м и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној не |
је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n=" |
ет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајући у |
а натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> о |
бра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а пл |
Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур |
поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године к |
му провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и |
аклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да ј |
ј адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доб |
само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих ог |
м оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки началник — |
у полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{ |
одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану |
тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се позна |
" од пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко мо |
а веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишче |
бом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад |
еме још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није |
сти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто |
телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зли |
а пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру |
у варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, |
ом придодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са |
и овога јунака после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђе |
команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руско-српском војском, која ј |
ше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да р |
до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </div> <pb n="111" /> < |
кова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију |
} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатс |
беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за |
њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, мо |
јатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p |
Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сја |
нак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамен |
урчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да |
Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за т |
! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громк |
упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед |
ространој тамници, управо подруму, који беше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћ |
ривши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест д |
од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркивањем.{S |
азговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милев |
ном.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S} |
пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину |
у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, ко |
се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улица |
погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који је могао |
са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к |
одговори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико би но |
а се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко за |
прави поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... за |
е <pb n="107" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печење |
е!...</p> <p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из |
на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове |
она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он п |
о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да |
ма, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш |
вици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколи |
— поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... целу пород |
. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из |
могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту ни |
о <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>О |
ду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају ш |
ешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> < |
усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запи |
p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види |
нини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали ч |
нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продир |
тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, пос |
ао громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} |
би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати |
рочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и |
е оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне ха |
ити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код |
дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје ск |
/p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а д |
непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они с |
хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнаје |
ди за та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разго |
<milestone unit="subSection" /> <p>Чим беше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорнико |
о већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, |
ског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно неприј |
етио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да |
ушом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови |
ло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељст |
овом лепом месташцу са својом породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је б |
иста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало |
p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет ме |
еме више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража |
устендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Тур |
беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превес |
ста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху |
А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ план |
ла, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине поро |
сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једно |
в друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када |
што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео |
стој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је М |
о и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице |
</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела |
> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога |
ху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га одмах и |
едаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. |
ш чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као |
ом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из |
у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{ |
и и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то |
н беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет забли |
је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не про |
вар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то ј |
послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне ми |
једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Ми |
егства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она при |
а, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд |
едан од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутк |
идети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали карав |
цко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени |
ики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа. |
о и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли |
ји год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пиј |
конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав |
ко часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега |
гане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну букт |
мници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p> |
— промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> < |
Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест својих другова, да би они ту п |
е исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Миш |
мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејко |
</p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подру |
верен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, |
n="173" /> <p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да а |
да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продуж |
или око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и ст |
з са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови |
ије смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за |
ом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне о |
24_C1.9"> <head>XI.</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, |
ад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трп |
са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не преста |
вало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потп |
хнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестан |
и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну пов |
ше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и |
а беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он |
и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Рад |
и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом п |
аготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чул |
му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хлад |
амбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беше од ва |
Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци бе |
узаврелу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже с |
а, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затвор |
увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе |
идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке А |
ајвернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахме |
о.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и н |
рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Ми |
ће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а |
прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бе |
адиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му пок |
ладих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне позд |
чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> < |
ше на стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне мом |
шкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за вре |
адоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" |
ледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турц |
уздисај, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да |
азили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, к |
о! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђел |
чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Прек |
а, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши |
наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког ог |
Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно п |
етио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних |
глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у т |
пници казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да |
мир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био |
рио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашаг |
српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и |
кше поднети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог |
са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису д |
Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта виш |
престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није |
еко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извал |
близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — |
ци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не |
и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У |
ата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао |
стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака |
љени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, у |
зад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски би |
окој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно н |
Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетњ |
деш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше пл |
јс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи б |
ва је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да се пу |
улминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би |
боке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p> |
>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да г |
све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се М |
уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Госп |
е покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.< |
сеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити да |
, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима |
било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n=" |
пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се шт |
Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше |
а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... нап |
улске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно на |
— упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефенди |
овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одг |
гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} |
тао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнул |
estone unit="subSection" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад п |
миној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све |
неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за во |
Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно св |
ући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према М |
о границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни |
ље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци |
не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико ме |
сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она |
.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и нек |
припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађ |
ко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, ко |
— брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p |
пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Хал |
својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у |
ицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где |
ју жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати ме |
ах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и |
и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе ј |
а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дан |
у отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код |
Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци кре |
еху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кро |
ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио по |
а са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину јед |
му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} С |
којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ |
ити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> |
помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у гла |
тендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћере |
чја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пи |
лизини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p |
дија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како |
свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног и |
опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Је |
пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дох |
ладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} |
>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим са |
ка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну с |
ју.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као ка |
друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у |
ка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, д |
и ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!.. |
х другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо ја |
ила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још |
ије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио |
е неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но уту |
азио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше |
> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи зн |
другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</ |
већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у |
јером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звезд |
ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се гов |
авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разиш |
илу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по |
о је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи |
> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да преговара |
ање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман |
олико корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један повећи г |
Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неко |
ај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — ст |
оћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланц |
више поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пан |
узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше т |
где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у том |
т му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго сла |
<p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} |
близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са п |
т враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом зат |
је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи уса |
је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепа |
шан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</ |
и да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру св |
његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она с |
бину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је не |
лана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као познато још из заједничког р |
.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широ |
тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше с |
ази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" |
рчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и коме |
рује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на р |
никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио |
мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат п |
кну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, зап |
а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> < |
ова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге вла |
онако развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p |
он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</ |
но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гор |
бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шт |
/p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, |
одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седам |
риште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе |
седморицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада |
аишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих |
то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетод |
ндилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да |
оследњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим |
му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, |
ка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве п |
му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то љ |
. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш ч |
Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, чес |
мо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ов |
а жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но о |
м мезимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој |
кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S |
помично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке |
оставио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети |
дет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима |
по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино ш |
који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у момент |
о лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Ми |
кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се о |
Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе |
ољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак |
ја, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Вла |
клавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} За |
са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске п |
ом пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити |
ицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb |
дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Тур |
и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — к |
тнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — |
ху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца |
иступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше |
овито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада о |
учку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита ве |
са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припазио |
еше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p> |
мислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </ |
ово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па д |
врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грд |
и беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После не |
то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овак |
својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ сас |
етили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њихо |
амо режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="s |
од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, |
аљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још |
услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, кој |
да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова ус |
и се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури |
и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког |
огори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>С |
ромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задо |
ом, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војск |
усти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p> |
напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:id=" |
ши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио |
афату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p> |
>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му |
</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно к |
</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Ко |
последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не |
Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, п |
обровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, ј |
кочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору |
дговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах ск |
а својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После некол |
то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? |
њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је |
урије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам бе |
рцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не |
мед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну |
ножина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као успом |
/> одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро |
ну воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово |
а он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и |
еколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову нам |
нку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су |
арош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</ |
е, када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — З |
пљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењ |
ост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобр |
аше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приме |
или на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гом |
т, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Ста |
војих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини тол |
отражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве |
не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> |
дмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да в |
уго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И |
икну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ пла |
аде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну о |
-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим |
ед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен мо |
ецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдаш |
-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ |
оја допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} |
.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет |
} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује |
о Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То |
беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајућ |
зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душе |
ише пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S |
престаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале т |
о у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је |
ов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и по |
му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ов |
да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а |
да и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од |
о, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде |
ад Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором |
како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — |
њене пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову побед |
изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, |
тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом с |
е, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкар |
земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена на вр |
силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>После н |
су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику сили |
ћу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи н |
опственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све |
S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрд |
ко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и |
} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p> |
ине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и з |
ојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметил |
урака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваље |
ише угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљ |
осеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод |
адоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил беше о |
ла неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у исто |
ог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Ни |
рибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> |
, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу. |
наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут |
p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста ниј |
ство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ прода |
, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има д |
био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, |
и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро |
ању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево |
ара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и бл |
т премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} |
м је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли Косте ј |
авили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланц |
а у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана ве |
Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако |
то је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{ |
му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — свак |
у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали у |
све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци |
ицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахр |
и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној |
да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко |
тницима, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грм |
Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог |
о рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беш |
дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући |
и какво скривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако бе |
више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке |
њава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се изва |
ма, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође |
гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељу |
остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке р |
иву Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугар |
.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето поз |
p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко |
ег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало с |
отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Рас |
долети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Ми |
S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!.. |
тар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још п |
ад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше |
појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ |
омовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је си |
одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима |
ању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, он |
која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њи |
ш из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљ |
се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</ |
то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Миц |
ле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико |
пи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покра |
н, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити |
аљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође мно |
која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и т |
тна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним |
естано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ват |
и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или |
ут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако |
м месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра н |
х снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на |
је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љ |
, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си |
а се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неко |
и и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне омо |
о је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени |
</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколи |
то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пу |
ерен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да |
и трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не |
би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо п |
има у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако да |
погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се понова увери |
његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и |
опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у круг |
ана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске с |
реплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама о |
и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта арапс |
грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата |
и ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у |
, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</ |
везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога |
ало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам |
да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са |
у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јун |
храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће |
ане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а |
је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим |
е на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</ |
ове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у |
е крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p |
робницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још ни |
ао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Кад |
ђење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао рад |
ом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити |
о би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону |
Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без |
дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Ист |
сто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој |
з Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много |
.{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твој |
са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може издрж |
Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај |
зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од |
а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Пр |
певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а та |
равици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p |
које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако н |
а.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову |
рску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки |
везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој |
, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху посп |
ошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене |
да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са свој |
спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у л |
ко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>Пос |
о тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних |
за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Миц |
них душманина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше ст |
ије се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{ |
о на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовс |
ше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type="chapt |
ли су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до |
Они одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили В |
пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му о |
престано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећ |
и брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко н |
о није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, к |
ном полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су |
ој околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један |
оји од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће |
дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне |
час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Миле |
ече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долаз |
и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надм |
жину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје дож |
и они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и |
аточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спушт |
ње о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, т |
ала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са д |
лок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако н |
мнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом како би откло |
а, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да б |
у.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуб |
ање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и ост |
јзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угас |
одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.< |
би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић |
ђе много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мисл |
агарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити |
ћина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири м |
век није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћ |
, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покуп |
нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесде |
аше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а |
тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш |
лук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да н |
мах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху |
еме и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, к |
анине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе |
тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове бла |
сто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не над |
p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јуна |
ло.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мра |
вом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако пр |
си тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он |
начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метар |
<p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драг |
веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о |
управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p> |
е и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, |
ржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздр |
смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњ |
јмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види |
опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде на |
се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли |
— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободн |
јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега |
ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом ви |
беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div |
ек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то н |
о беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која об |
небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као |
ећом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво п |
еда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим ч |
зук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у т |
р је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? |
чеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p |
ким селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потп |
апоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бега |
S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве см |
дбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— |
дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли |
и био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</ |
д Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и д |
јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чу |
ућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</ |
он договараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одуз |
реко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће |
сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти |
овно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли да проводе сво |
сигурности затрпавали улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисањ |
Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p |
тао краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, ј |
и и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у |
.</p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе |
вања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа ј |
твореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како за |
сунчеви зраци управно падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега р |
јмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци упр |
у мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на |
<p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио |
сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџ |
срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога ни |
Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба ос |
а се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља ј |
} Туна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њ |
и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— |
од таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро |
во друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедн |
наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је |
ко исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му б |
и увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На |
тили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Ка |
и-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом. |
загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одма |
ова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог |
слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љуб |
и он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Гла |
није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, |
га није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на |
њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног |
тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, п |
им би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао |
околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке |
новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{ |
> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје ку |
имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се |
убав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у п |
<p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији.</p> <pb n="195" /> <p>П |
зили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома уз |
Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше |
е приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села |
су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у та |
{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са |
о а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколик |
мете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци м |
а, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да |
бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одб |
в беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Ту |
војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Сол |
од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је ж |
иле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само |
његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања.{S} Она м |
по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљив |
о коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да |
: циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи |
ави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још више стр |
сну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и на |
н од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим |
оди.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И |
његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом з |
ио дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити |
ром од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочит |
азговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуљ |
ше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невеш |
хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога су добијал |
о кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> < |
Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која о |
ака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио |
уге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, |
гао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине |
као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не може |
ико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна |
ишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се бе |
м брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за др |
лу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није чов |
ни.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у П |
ан тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} А |
у се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај М |
све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди по |
о сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазил |
се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са врем |
но арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева |
затвору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора ни |
це, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала н |
ом право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, |
ков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику |
мче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија |
ку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим ра |
> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп |
очише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно |
одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, |
ке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што с |
ажно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> др |
ј прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумара |
р-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци |
ав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може сам |
и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбин |
ици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали |
оваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ дв |
мбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, |
тим правима.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума |
ма сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривен |
више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју поми |
гли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвор |
{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и |
ешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим би |
рах.</p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још в |
могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Миц |
Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се |
ке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и |
добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрас |
та потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да ј |
/p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над једним отвором кроз који б |
е две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.< |
а подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не |
а им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове" камиле које су могле да |
о је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Д |
.{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} |
кривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</ |
ваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама та |
е тамнице, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали |
у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом. |
руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико д |
сем неколико Турака — староседелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем |
ата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло вид |
ла није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се |
ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну мо |
морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их |
и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и на зап |
буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавн |
есту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не п |
сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко |
нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type="chapter" |
е одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им |
њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Св |
уду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате |
им пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Мак |
Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше М |
о спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунч |
ама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> |
зори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Е |
тао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто ур |
а неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек |
Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат ка |
а како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се |
поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> < |
свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе нав |
мелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад после неколико да |
је мушких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он се измеђ |
Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што |
ио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што бил |
па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети чи |
па?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гар |
, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага б |
се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.< |
м Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостој |
е много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p |
урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда п |
ог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за |
Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог др |
дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико да |
пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан провед |
не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки |
опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук |
же издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло |
харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинув |
сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са зе |
p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} Турци! — муцаш |
у не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са в |
Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S |
ди прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брз |
-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштовању од стране Арапа, |
зи на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би |
пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Чове |
има у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен болешћу бран |
свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрвављено тело Мицково.{S} На целом т |
момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови |
и што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, н |
год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих дру |
чан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан де |
шинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали |
више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато б |
и...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца |
е издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка |
право сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, |
гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био за |
не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне год |
ућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} |
брији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвож |
који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху примети |
и бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много |
а би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт ње |
зно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицк |
онака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити |
ла права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, м |
овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек |
у блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе пока |
на мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су и |
узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S |
к ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које с |
свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арап |
о усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а |
јим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким |
ријатељство.{S} Но то пријатељство није било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</ |
е стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна |
у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завлад |
га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана |
е стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и да |
ди нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се |
је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редова |
</p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Та |
ицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети оп |
растојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечера |
латити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће доб |
син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и пошто |
е пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке од |
ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити би |
ај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вал |
није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо ст |
оља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки |
на отвореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да ка |
аврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Л |
да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне н |
а треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Мицко. </p> |
они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу снева |
амбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.< |
</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за ха |
оворе остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... |
о још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати |
брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано од |
он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља |
пе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на т |
овараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму сво |
еше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог д |
тов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би коси |
> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друг |
наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... ш |
век добро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима |
слободу а понашање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</ |
о са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју ј |
крадом провлачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Вет |
хова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што ви |
ним паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђо |
се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји ст |
травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Д |
устош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода м |
планинских поточића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од гор |
са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозн |
го а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и бе |
p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — викну |
тоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бег |
.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет кора |
на дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну п |
о, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма ка |
и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је као да су пр |
чао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака |
p> <p>— Разумем, светли пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђ |
се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Ал |
ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се измакну, |
сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се к |
дног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, |
Јесте, честити ефендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно |
>— Нека уђе! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одме |
ред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживе |
аж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се плем |
<p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоруж |
никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по нек |
Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господ |
када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте |
ест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог |
{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, |
о страх и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи |
а где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашо |
p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и теж |
одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од п |
<p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — ц |
це.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био скло |
о код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S |
> <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се |
че:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја |
ашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању |
о зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четр |
е истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава среств |
ену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако |
а им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време ње |
атан, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само |
ио му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га па |
је?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те |
адовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> |
<p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Мил |
епрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гле |
та од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло д |
у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим |
м себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договара |
и ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у |
на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа |
Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осве |
ицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше |
еће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мо |
рен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме изба |
после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да |
а зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходн |
он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то в |
а се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да |
е и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези |
су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би поми |
раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима |
.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била заба |
раброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, |
између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После |
за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео један ство |
адао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне |
ле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одоле |
> упаде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S |
езу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испр |
по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав |
ме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то м |
p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обез |
Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге. |
својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога М |
држљивији.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а в |
пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец д |
, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних план |
аше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} |
м, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n |
у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, |
ио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непре |
рски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову ств |
ош пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да ост |
би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, шт |
ну и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини так |
ет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве |
ер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Ме |
у те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити б |
их пријатеља.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, |
е смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо с |
подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро |
т кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилаз |
е и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. з |
рло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, |
и га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, је |
се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и |
<p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила |
дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било ј |
о кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би |
, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи |
с на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева |
на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио |
жили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арн |
дини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет м |
вео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{ |
рб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране |
<p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражи |
109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у ис |
нога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p |
</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицк |
Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у р |
-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и тре |
лугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући |
винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p |
трашне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгр |
однијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега о |
што већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцал |
Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето |
се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S} |
редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дан |
е било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као ве |
p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљ |
— рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бо |
теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n="109" /> јунаштва и смел |
n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио |
, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено |
а тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није мог |
</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и ж |
од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тар |
ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше н |
на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрест |
о и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше ве |
да.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цин |
Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Миц |
ела и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина пр |
је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> < |
кућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је |
је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не доз |
> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорче |
ом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p |
стајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</ |
Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Д |
каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову ле |
шањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према врелом су |
хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p> |
пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи д |
како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онд |
а не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потре |
н има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и дан |
ром неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгину |
су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас у |
ти.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изаб |
но се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, кој |
већим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пус |
ли наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</ |
још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p |
родужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} С |
} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, |
p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач |
еник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ поч |
.{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— |
Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад б |
мо срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи |
ља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жен |
S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде |
све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.< |
ачин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се |
и пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана ж |
неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитељ |
ата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао |
S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче |
мбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, када чу |
беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ от |
или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по |
{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била |
зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на а |
аше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе они, да се |
ака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.< |
дог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га |
т Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</ |
тотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измак |
бља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и с |
ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Доб |
шта.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да |
вода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше |
лавнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљ |
е неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно ле |
</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Б |
би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после ово |
pb n="140" /> карактера једнога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају |
поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, усл |
саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао |
х и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје к |
.</p> <p>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....< |
>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога |
<p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлић |
/p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донес |
тавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за |
ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> < |
ах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише |
за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна |
тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— |
са?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да на |
.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.< |
часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме |
и још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и |
у као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. |
но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> |
ио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад М |
је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — |
егове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем |
напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо |
евелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</ |
киваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми осл |
жите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни |
цко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина |
е — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!.. |
<p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим |
ка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} |
нао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре по |
егови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих |
ма и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико тренута |
>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила в |
ом старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па по |
начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и |
обар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српс |
ишта!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти тре |
неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> < |
почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је з |
ше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу |
по можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну д |
га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој че |
Тако, синко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{ |
сети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S |
матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно к |
риметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јо |
Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадикова |
ретураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и ње |
ко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, |
> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толик |
мбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по |
ље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог п |
е то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било до |
исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178 |
ачин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— |
предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за овак |
ћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје милости, кој |
и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа |
елу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико |
кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су прола |
/p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили су сад часове у највећој срећи и б |
мах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сир |
је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана, у чел |
те обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад нас |
е дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова више неће би |
којима цело човечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено тело храброга |
биље којим је обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше на његово изнемогло и уморено тело |
е онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> < |
и се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <milestone unit="su |
ах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђор |
потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио о |
ји.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али- |
еља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав која се развија полако према своме ве |
водили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде |
и најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге з |
има дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморе |
њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и по |
диковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} |
судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко |
е као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунча |
уже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом н |
сковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад н |
е.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кр |
ори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они |
главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед |
ло и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице |
е на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака |
ав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно с |
онаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи |
Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубње |
ршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </ |
а извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У |
о се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро |
p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух о |
тити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је ов |
ње смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој |
растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар п |
ало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих |
и један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исук |
валу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки |
/> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то |
чин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих б |
а, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим из |
а мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Б |
онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и |
свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња |
.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По |
беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становниц |
жи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили |
аво ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, пр |
м ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Вод |
цко са својом дружином налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Ту |
аних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмица |
наути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко о |
а његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слободне час |
ј пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој |
едном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо ис |
</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И |
и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље |
знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинским кланцим |
јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, о |
ваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер |
p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских |
оме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако |
у Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила д |
х пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сл |
II.</head> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица |
ection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, н |
а камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у кариј |
мирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спрем |
да пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село |
иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спас |
беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крст |
ада, када се њих неколико опет појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете |
они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они с |
, а затим се са својом дружином улогори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибр |
и се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} О |
један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева ками |
сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да р |
ше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села |
19" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесн |
коваше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицк |
де-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичи |
’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на пл |
та дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и к |
нажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше.. |
{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p |
Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана |
љда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „о |
везали па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не |
Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци |
p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слу |
> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда по |
/p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друг |
<p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах по |
посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-мож |
одећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе |
се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — о |
Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко |
</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не поврат |
жати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са |
> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послуша |
ој варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је м |
ј, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође зај |
ота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред |
.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин тре |
и-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и виш |
есу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p |
обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја уве |
ици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га в |
еће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у |
кох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Д |
месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздање |
ља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али |
Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше |
лико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири к |
p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Госп |
ну и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима |
дица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само |
и тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој кап |
p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту д |
едан оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти каже |
удити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет |
Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих |
путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је мо |
мбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама цел |
, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко |
Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од прилик |
.{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само пр |
е српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — |
и-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не |
а — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем пе |
а је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још овол |
... нисмо још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— |
ући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој по |
ну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни |
е један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред врат |
/p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — рече један од њихови старе |
онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и из |
лева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сва |
ој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвов |
а, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она че |
аве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се |
Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Х |
у Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунац |
гога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад |
њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, |
ада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад |
држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле и п |
" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се |
дио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни са |
тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена |
е Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од ка |
прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... прод |
, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p |
оспода Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласн |
аву.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.< |
аићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснил |
са тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером |
ац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> неки Михаило Томашевић |
идбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанк |
ечење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим гал |
а.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, али га зато |
аска од убојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сат |
еху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, |
но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријате |
<p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у си |
стаде код њега неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео |
месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чист |
и Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је ист |
ог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, чим б |
и човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадила |
а љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} |
</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ |
ји беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са рес |
Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могл |
па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, го |
еретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајн |
еве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим |
шља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатс |
сом изгледаше према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> |
аје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсеца |
ста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме д |
шко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота ви |
. запалио конак!...{S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, претварајући се |
ио у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и |
пасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом бри |
..</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Ба |
> <p>— Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... |
сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни |
оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора |
а на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе своји |
бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се испо |
остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И б |
кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити |
му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима с |
да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да |
бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP1902 |
ицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи |
, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила с |
њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говор |
ћ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану |
мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци ком |
разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили су сад часове у највећој |
ристос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љут |
м, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</ |
релим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није |
А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум д |
тити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет год |
сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — прошапута полако он, прекрстивши се а за |
и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се по |
де онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезим |
ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко виш |
могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страхо |
горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Св |
.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим |
шо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са си |
бодно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси |
га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је |
гибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} |
у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p |
унчани зраци, те премилостиве благодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа, благотво |
ко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, |
но. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, веруј |
далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су |
а као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежиј |
ће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана |
, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не |
и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо |
цаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... с |
омене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука |
коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поч |
тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милев |
ао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га сло |
чупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да с |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И бој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде |
/p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на |
Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли с |
— Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши јој после |
о да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да ос |
старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи о |
.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи |
{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и од |
никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, шт |
p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном ре |
безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, |
њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер т |
" /> <p>— Ја сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу |
морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и |
мнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те кр |
урска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, који беху |
... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе др |
-кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечеро |
до! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њ |
у и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах зам |
Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако ми |
и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је |
а одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> |
е трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још |
који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се т |
и то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопи |
...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један друг |
увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као |
</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то |
>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни |
ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, је |
а ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га |
изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и |
и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарск |
оде и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, |
ружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гош |
.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S |
аца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет п |
е, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Т |
омешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку. |
м врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише, |
о олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и |
> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гл |
чила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а |
таше.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. |
плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!.. |
паво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу м |
вога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљути |
јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> < |
фендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, синко, та |
несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не |
д им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орања |
о болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог ли |
бо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одгов |
, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тел |
ио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> < |
о погледати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, д |
жна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — пе |
и предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо др |
> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унес |
вању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као |
оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред ј |
су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зо |
мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћ |
а би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дој |
е последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није би |
ти сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Ми |
<p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој |
н могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други |
и ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине |
а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, |
он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се |
о си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа |
Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а |
у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div> <div |
Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим човеком, који им |
о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част |
опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} |
иње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био ј |
у натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно |
} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али |
шта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била м |
ина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули мес |
готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне ра |
„Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрест |
стасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада бе |
— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, |
чког четовања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили ме |
толиких ратовања, после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би |
догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ |
До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но М |
а бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одстрањен од сунца и |
неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гла |
Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрв |
је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{ |
за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако са голим ја |
год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они те |
и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му ј |
ријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, |
усија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а |
то науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североист |
о медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутс |
а.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и |
да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</ |
ове последње речи није радосно примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изг |
телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе н |
.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — |
је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима н |
већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков по |
етлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче. |
учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељс |
, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у српско-тур |
</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду |
крст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој |
ци њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је |
да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријате |
узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узм |
адовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка. |
дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а н |
коврхе јеле... стари храстови, китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинов |
ду.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше |
ем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и С |
тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова, продавш |
Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добр |
.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да |
да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, |
ицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да б |
</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако т |
их руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! |
пет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Ду |
ни!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од |
же да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико |
удина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштри |
ледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од |
као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој зав |
.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он пр |
ји би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да м |
н.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад ви |
а и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S |
Section" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче из |
већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте |
ари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко |
док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чим беше |
еке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од грани |
а, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше м |
и шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бр |
е у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су они т |
иву којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги |
нутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је |
вога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n |
обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Ми |
авте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке н |
ати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му |
р, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко |
бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савлада |
ери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јо |
и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а иску |
ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет о |
дговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Миц |
вио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружи |
Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" /> ње |
p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турск |
ересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те је и он д |
то испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови |
брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и приб |
брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити |
<p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пу |
у.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред |
али чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-Коста, здраво! — отпоздравише му остали, — носиш л |
, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи! |
гу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да |
за се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог |
/p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник |
иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима. |
арљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави |
, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка се |
ко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја |
беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће |
а.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите м |
а све стране милијарде зракова — нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом |
ет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово и |
ом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а он сам |
беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се од |
буђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.< |
ме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p |
опуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> |
<p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав |
ги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зор |
е врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше и мекше |
ка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се та |
ави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Миц |
о упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са ка |
мили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} |
се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго траја |
и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицк |
ан другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здр |
да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обо |
вако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему |
од највећих разбојника и крвопија наше браће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и |
.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када |
рљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и |
као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу. |
дговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и |
n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори |
одно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, |
дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужи |
приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Ми |
м рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед |
а? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео с |
их руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи |
оћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна |
рвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети туж |
ранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пр |
са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време о |
Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логор |
е водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских пл |
почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њихо |
младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше |
до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаш |
и.</p> <p>Овако продирање преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских клана |
ојим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толи |
знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо |
тле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са ос |
, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S |
равио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се |
жно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га и |
е.</p> <p>— Турчин!...{S} Каурин!...{S} Бре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџа |
т са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, |
а дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, ко |
ња, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викн |
помагај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартин |
е би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па |
јући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још ош |
_C1.1"> <head>I.</head> <p>— Камо селам бре, ћопек <ref target="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко |
које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мо |
на појединим местима створише се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе |
у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горос |
да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да ј |
у кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n="19" /> <p>Костин |
ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева |
чин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивн |
. на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и |
уче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно |
ареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зо |
ху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде |
бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђен |
вцима размахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не |
остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут |
вршини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урм |
је су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава |
уг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласн |
ст од оног камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет |
а грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини сам |
.</p> <p>Караван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше уму |
у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здр |
p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са |
мила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета к |
нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе |
од.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка в |
p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом |
а.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђ |
у.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима по |
Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била так |
и већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољим |
е а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.< |
зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S |
ренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине |
... преко зида.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим |
> <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја |
се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко |
да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше...</p> <p>— Т |
м! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну р |
з Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашња |
е, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове ка |
ику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а |
стрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам |
пчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицк |
ојави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са |
ко у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n |
.</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не |
име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма |
потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних п |
његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену |
кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако пр |
p> <pb n="117" /> <p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је |
о шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p>— А |
војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се мо |
вуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, |
ђења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само |
о су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно прову |
а и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} |
ише задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ни |
сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жерав |
устио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} |
<p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’ |
шћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За н |
ела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а у загр |
иде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се |
и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах |
са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако нач |
стиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид о |
сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} С |
а Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко прим |
а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више про |
од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слобод |
редини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко |
во село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад |
се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једн |
чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па |
човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљ |
pb n="57" /> <p>— Који, који? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружа |
вог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — |
01" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се |
о бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави с |
</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Ст |
чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", |
p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад |
ко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да |
ином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они |
лизу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могл |
ше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу м |
плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше |
S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турч |
о са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — |
истаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате т |
признај, заблудело момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на у |
ћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још |
џанум, чука наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вече |
осподњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најм |
ко се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у |
.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа |
да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одм |
цко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко |
p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од под |
адом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор |
озно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те |
о к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја |
да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху. |
радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била |
ову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену |
ко звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се није д |
емена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сусти |
млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав |
b n="46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се |
однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он |
ше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљен |
најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Саста |
гладнели услед непрестаног путовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући |
већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше |
апе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба |
и Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— О |
са ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p> |
а чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долази |
уканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и |
опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивал |
очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног ж |
ше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ |
ђоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће пар |
ан да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је виде |
матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и |
.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, |
ко причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он |
то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не |
— рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, |
има пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} |
у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лица.</p> <p>Од |
о одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих к |
е, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а |
ако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p |
n="115" /> <p>— Знам, знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и |
неповерењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар ј |
знајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту о |
шо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут |
је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре оста |
ом обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако за т |
омих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшен |
„Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом п |
ствен.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p |
датле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S |
разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца |
лиже и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p> |
и другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике |
време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире с |
збуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико |
јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављ |
скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се ме |
бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту |
да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— |
лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца |
внија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође |
језик.</p> <p>— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупље |
ела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином |
већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са |
својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муње |
иумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симин |
уће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурн |
упити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове хр |
аља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још о |
друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир и |
p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Стани |
срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n=" |
ападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћ |
оба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и на Македон |
дник бугарског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да |
ећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их |
илично затегнути односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.< |
буде продужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до г |
многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцниј |
Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не мог |
рине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један |
наду полагао и на ондашњег председника бугарског министарства — Каравелова, који га беше веома |
стављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </ |
ко дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Бил |
ндила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио |
љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што |
.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер |
илу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ до |
ним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плану |
како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македон |
ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год |
ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се |
игао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше |
е они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки |
ређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год |
ве дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарске војске. |
о му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </div> <pb n="124" /> <div t |
аху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на руски ма |
ам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, к |
ест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да |
што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама са |
— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели |
асловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, кад |
...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, осве |
ош исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог си |
ева.</p> <p>После извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком о |
Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи |
Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дет |
ду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!.. |
ахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахр |
— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад |
да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, |
снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избач |
како није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега |
ог оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У |
а ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, честити |
послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p |
н је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он г |
да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову т |
одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од капетан |
У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и |
Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана |
е брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се о |
е нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Н |
а то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну пр |
а:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам п |
лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Х |
волику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> |
Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале з |
колико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Осве |
ко друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла |
е; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} |
у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом |
ко побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг прија |
у, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... т |
а ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извешт |
да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указа |
неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, а |
пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— |
да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз |
</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лир |
е опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању р |
а одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи |
мо на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...< |
ет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код о |
Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} |
време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> |
Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</ |
ужише путовање.</p> <pb n="198" /> <p>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду |
<p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се |
ше да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те |
ај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом прол |
те да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би |
ким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> |
дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио |
освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <mi |
у жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог |
сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и |
з лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но М |
и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се |
ато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље траг |
Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну п |
>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> < |
да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога |
о као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико |
n="116" /> да размишља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како |
е повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да |
ичне ствари те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њен |
да а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што ј |
и, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па се не |
самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете |
већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека т |
Снажна — снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па |
ction" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасн |
’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И |
гибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S |
ковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном зан |
по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножј |
плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасив |
едара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ суст |
Седи! — командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ сед |
злив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро однос |
рани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине: |
у долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаш |
илним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше |
усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зв |
их шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада |
рвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се с |
ут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинских поточића, место оног дивног |
у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад с |
рави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и са |
аламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирк |
а, који се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице |
сам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман об |
ако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами |
ује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надиш |
ула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним б |
на њена страна сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвеће... <pb n="10" /> та |
ле подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште ва |
ом међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Ту |
шити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само |
цима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи |
ра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div type="c |
о оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и с |
ра а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и |
еде пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао |
неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах |
ицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан т |
екиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурн |
то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Беогр |
обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кућ |
} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лиц |
ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло |
уста помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полак |
м дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је |
} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јеше |
ту кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри с |
је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> |
дуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претур |
<p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштен |
ови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов |
ати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када |
колико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но |
Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдес |
близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно |
.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној ок |
{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разли |
накресаног Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим другов |
ваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> < |
ваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зр |
разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало ис |
аће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и најопаснијих царских одметника казни на ст |
власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше н |
у изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколи |
</p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пута глед |
ој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> |
, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чист |
тало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у |
ли-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико м |
асну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Св |
егове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гу |
колности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спас |
ало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поре |
лови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> < |
силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад |
ин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најм |
а страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, |
/p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Н |
им — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и Старој Србији.< |
е, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ крен |
!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Те |
то коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситн |
беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине |
/p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну |
све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у |
ришту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткам |
, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако ду |
крочи на неколико корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши ј |
" /> <p>После кратког очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, |
брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму |
сто! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ва |
еше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи г |
човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и |
продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вере |
о попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу |
врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p> |
у кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора |
но било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им |
ај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> |
, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." |
а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у сре |
ивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S |
p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешч |
убњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше |
помагање, — све то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни |
ицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и |
свог.</p> <pb n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благо |
олико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку д |
стим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од |
о од Петрињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли о |
милама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Ми |
ве што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с в |
— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Св |
нпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учини |
ом а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафи |
, правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако исти |
/p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и нез |
асхлађујући своје заморене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушк |
е дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Из |
.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне |
ла да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће |
ко јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно до |
ала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном касу тр |
ану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као |
зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Јед |
и и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја |
нко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, |
на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак т |
ите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостоприм |
>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref target="#SRP19024 |
д већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, |
кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутне суд |
таше право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у |
ар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти |
м баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накр |
аравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се |
ба крити!...</p> <pb n="86" /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — |
и „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говор |
језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи н |
>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише |
многи турски великодостојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{ |
то, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна реч |
Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пан |
царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који |
ама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, |
цу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски велико |
остале турске великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога |
мирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који тако скупа и састављаху п |
га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирн |
Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на |
беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седмор |
дуре из предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја |
изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале турске великодостојни |
еме мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном |
но од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а н |
чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И |
у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место г |
ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за че |
е да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и |
остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је нов |
ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, трг |
а могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо |
тне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у |
говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је роди |
ара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када |
Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аг |
ли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јан |
чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег |
кну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, шт |
Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао кака |
лично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек |
аметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре |
одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од как |
кај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио |
са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> |
омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче |
!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му б |
ли сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицк |
даше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале виш |
ужина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!. |
сто, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено улазећ |
а вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, да в |
у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И ка |
мах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око по |
<p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати |
нде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани |
<p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно повер |
но Ламбро.</p> <pb n="65" /> <p>— Хвала вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви |
е очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> |
о својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајес |
јом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди по |
мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но вел |
.“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом н |
обро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за веч |
ако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу |
које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варо |
јина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што ва |
024_C1.2"> <head>II.</head> <p>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показива |
кину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има |
а! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, о |
е баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах у |
му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се |
е већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовц |
ј крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба пр |
у, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре ше |
а Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако д |
и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — |
рапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. |
бравајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} Мицк |
џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртв |
дам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је с |
е.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко јо |
кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити |
ло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусл |
ова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој |
head> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста тр |
p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их у |
еца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p> |
као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и оп |
аму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на |
га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко и |
тар поглед његових крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебело |
ност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати ов |
шању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, |
ћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне |
од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава |
хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових посл |
<pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> |
на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, д |
иковце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, јо |
о да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> |
о било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турц |
ике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> < |
сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо |
кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но |
све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре помену |
и на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам |
препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убо |
видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан |
га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одма |
ку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!... |
Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни |
беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава |
</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих |
онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрл |
е проводио по неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о |
е је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладн |
једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Не |
ети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше |
еше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p |
ео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус |
за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и |
до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!...</p> <p>Надзорни |
ећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{ |
ела, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножј |
стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху |
Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један |
ело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар |
p>Убојна звека љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, запомагање, — све то страховито проламаш |
едва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце |
риград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигн |
лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих |
то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихо |
знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког |
ице. </head> <p>Мурзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Турска влада терала је нај |
ећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У к |
ема већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше наста |
7" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на |
његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземно |
дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених са |
у и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин врати |
ме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад |
пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p |
н и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више к |
д он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једн |
Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се |
ису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, д |
лико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Ру |
они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и ни |
путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се о |
е јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се зап |
кову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивш |
ше Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како уву |
Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и м |
уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели с |
чела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле |
за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгледала је као какво поприште великог боји |
да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сва |
испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога |
адала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке неме тиши |
ами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да |
срећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија |
стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер посл |
, коме се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљени |
нарочитим правима.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмов |
хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкарац |
хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова би |
е Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведе |
и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако ист |
положењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина да с |
а опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док ј |
ком мору лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са |
тала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место |
есрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском ур |
ад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p |
ком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрест |
ива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами |
убоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар које п |
кође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, |
краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — |
неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> |
да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где прона |
<p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше у |
н је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Т |
оме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и су |
а заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.</p> <p>По заповести управниковој умрлом ефендиј |
није поменуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средозе |
ју.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 ст |
милост и немилост управницима појединих вароши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике р |
иполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је |
у варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </ |
н, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} |
} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних станов |
и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде ж |
За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи |
ког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у са |
ех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме ма |
.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро |
фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе |
бојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који својим |
одољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место |
гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопиј |
стављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за |
p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — |
/p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, ч |
То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће |
, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи |
Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад |
крије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Ка |
ј планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају д |
, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладал |
есила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и д |
</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почасти |
ке крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш |
оћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мој |
о и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице управит |
па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек бех |
прам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових пријатеља.</p |
матрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада. |
конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спаса |
Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</ |
душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сад |
је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио |
ле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Реко |
цкова мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуно |
и у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и |
воју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, под |
дмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то |
прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, |
и.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренута |
о ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи к |
то дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жерав |
да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, к |
<p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код к |
јте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарај |
изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накреса |
аких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још |
а они се најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше |
у зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако пр |
ра?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на зе |
а њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног с |
тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни п |
ле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало пр |
аљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађ |
мтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома пон |
ма.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још |
{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! |
о је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода |
убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим ж |
уришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуш |
чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један н |
/p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи |
ну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на н |
е.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p |
становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта |
сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за рук |
е ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Ва |
ма да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нем |
у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита М |
ана отворише, на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p |
осматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што |
грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах |
вога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љуб |
о ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили св |
ао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слобо |
<p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу ови |
часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма д |
још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад |
други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беш |
еху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да |
узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Ф |
е од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах |
е силна љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, |
/> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређен |
куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бе |
брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше д |
у мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три д |
... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми |
н беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог ме |
а кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени |
ајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би прим |
акога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{ |
шао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Ш |
ко је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тег |
раћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...< |
Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.< |
е још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалиц |
појмити.{S} Човек, који је целога свога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и неја |
и противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, |
ољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки убијају њ |
и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена |
иград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштит |
ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} О |
ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што је |
19024_C1.7"> <head>VII.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну једа |
но погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ам |
но око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од |
ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи |
осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецка |
и скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не |
ок бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, |
} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да |
а све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задир |
грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— Море, оставте човека, |
вој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p> |
арина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би |
ам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од |
њеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S |
звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм. |
бична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да |
и да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не |
де је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бог |
ке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко |
.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и благ |
ање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поч |
хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма. |
ли овде и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</ |
p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђе |
чане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму |
исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} |
ки друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге |
м нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља |
д не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се |
ти од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, |
је вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починиш |
стано ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </div> <div |
ко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље којим је обрасто извор и хладовина благотворно |
ством није се могла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и и |
дно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високо |
амошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим пр |
p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женск |
м подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог проле |
д овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Ми |
фану код осталих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни |
вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.< |
како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Те |
/p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S} Мара |
На неколико тренутака указаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили |
а оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, о |
рака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци ч |
лаве до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, |
ad> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к |
а би било стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику |
ећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку |
</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са којима и |
ри доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, |
е ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није |
од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан |
зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са с |
„буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатст |
арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као |
одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја |
, о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчин |
поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре |
величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка. |
егоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики с |
број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква о |
говори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско |
Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} |
ачки јатаган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око круп |
се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са златницима, звецкајући, тражећи мест |
оћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако прити |
</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивн |
од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, |
аган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о М |
а су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицах |
а за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове |
ћи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — за П |
а замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стража |
вај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Ч |
у и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове последње речи а кожа н |
p> <p>Осамнајест камила, натоварених са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било |
људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами |
може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео ј |
<p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и пове |
и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да их о |
ора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивни |
p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророк |
ајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху ха |
елики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би |
м могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p> |
ену.</p> <p>У једном крају испод једног великог камена опазио је змију необичне величине.</p> < |
.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сј |
ош сама изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од |
издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му своју намер |
обали Средоземнога мора, између залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се мож |
а или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник б |
разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово |
алију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлој |
еху сакупљене многе паше и многи турски великодостојници као и сам валија, који ће имати да суд |
побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} Но најзад на о |
гоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегст |
гова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухв |
} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сложно на турску војску и |
ваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> |
Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније з |
ут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} П |
на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — |
та?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити паш |
ћ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзор |
нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје мило |
се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="169" /> |
је то измождено тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одл |
амиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна је била веом |
и кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси |
такленцетом уља.</p> <pb n="46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за |
пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и |
ана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни с |
ешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живо |
ле неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Руси |
много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарског |
сти и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „ша |
ику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — ви |
мо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за те |
неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече д |
о спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рука |
пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину |
већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нек |
беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> |
остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје опту |
жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — одговори Мицко н |
Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики број гра |
великог камена опазио је змију необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не см |
у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи |
Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ев |
ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече |
но са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал |
..{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли |
случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем |
а!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег разговора са начелни |
збојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, |
ако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд |
ОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> </div> <div type="titlepage"> <p>Штампарија |
и сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише ка |
е и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицко |
у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са |
вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> |
иле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и свато |
ти.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не п |
отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако к |
г разговора Станимир одмах појури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислима непрестано се пре |
беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше |
Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалу |
ином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу х |
вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се сп |
Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> <p>Но нам |
рбији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и |
, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те их преда |
и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, бр |
елио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако н |
вога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна шт |
<p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радо |
вао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сеља |
светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>Посл |
орба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но |
са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест |
он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах од |
адјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и в |
Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у |
министарства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-т |
Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко |
родице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики бр |
вши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, |
но непријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са сво |
је, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p> |
гоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења |
је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна р |
о-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и хара |
е повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> н |
га племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени |
иње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и к |
азирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко испр |
љубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање и са не |
се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад |
га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загр |
тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинск |
рв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају |
мао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону |
оклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да |
у у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашани |
, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око |
, честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Ми |
вић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога о |
а их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо |
злога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, |
агума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} |
аш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они је |
езекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме |
Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, |
кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећа |
{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p> |
ху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи |
љубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах |
и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p |
ли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко са |
жином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега н |
у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том приликом и пр |
/p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече М |
ћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но ка |
кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хв |
одавде! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! |
шног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да |
рати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу т |
.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> |
му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њ |
и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у з |
лико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зар |
вио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом ма |
о од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не |
много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он |
нагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дан |
преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је с |
се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори |
Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>П |
..</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p |
ва.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају о |
уга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам |
ма ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано |
тељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и |
хове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" |
ге његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се од |
у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће |
никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећ |
68" /> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; |
нту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посмат |
цу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако |
p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што |
пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам |
{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не приз |
је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један ј |
и и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p |
н борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{ |
66" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова |
свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог |
жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче |
пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Ала |
му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавст |
дговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ниш |
ожији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству |
вде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је |
дан Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — р |
је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на |
а скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се |
крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га |
ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Ми |
} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље н |
азује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно |
не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> |
чке ножице не клону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред со |
сположење опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави |
еше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до с |
ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше |
рделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одм |
снуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано око оне његове ране. |
то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше ст |
инограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам до |
дножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а к |
не у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, |
онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ |
у, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="chapter" xm |
м дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисно |
ја.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заход |
име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, рас |
си и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и та |
који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са |
опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима |
би је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше |
бљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био |
Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој ду |
е чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста о |
ише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије вој |
ј души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам б |
девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне поздраве. |
/p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је вар |
се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у г |
p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ ш |
Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског |
оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</ |
познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове последње речи |
<p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора |
релог песка, који подизаше овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најз |
аги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би пон |
и са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да ж |
се јављаше <pb n="144" /> освежавајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извл |
Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему б |
ако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше све он |
ди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само за |
рзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу |
ом: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жар |
нији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћ |
роменуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и |
дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње н |
е сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.< |
аганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а сво |
хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто оп |
иром засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно |
скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама |
дух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, к |
а су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквог |
ро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} |
урцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им б |
жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.< |
да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно ј |
Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би с |
ј гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад б |
д непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S |
ана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења |
p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању |
Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог п |
као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка. |
акав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Мног |
тегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом глав |
p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах зас |
да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и го |
е пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога |
морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешк |
арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но з |
е и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у |
пуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке |
ола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита |
ровести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестан |
м, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, с |
колико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у м |
жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са свој |
обро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружи |
д намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја |
сти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пу |
гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и пр |
иким мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде |
за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на |
, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у гр |
p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презриво у пандуре.{S |
урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шес |
цкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> |
ад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S |
одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од доб |
д хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! |
вољци не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пож |
аде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, к |
али као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су |
са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчан |
а испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе |
вих кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од под |
{S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ б |
ћара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... |
чи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној бу |
поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних п |
лико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад |
и научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p> |
у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је бил |
душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Три |
. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудно |
ко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу позна |
ђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљуј |
не јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилн |
цко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари ова |
у.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о т |
другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојн |
че да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са с |
ла права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начин |
и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко ш |
јниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.< |
ше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бек |
ај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види т |
аша?— упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити еф |
ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — |
но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе |
, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што |
д остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заог |
поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко |
<milestone unit="subSection" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се с |
уг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! |
је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу |
је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал |
мо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти к |
баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја |
у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, |
, од неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди з |
n="125" /> <p>После неколико тренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни |
p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва |
аво ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је |
Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа |
иховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојк |
чно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на |
им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравн |
а ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви рас |
ди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав пре |
а.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене |
ете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крво |
бојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства |
n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху |
дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодост |
ли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поно |
опао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како |
е, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста |
ују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче |
unit="subSection" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од |
ш даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској вој |
нова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколик |
опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрип |
да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, |
чере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и |
аној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пр |
и силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох |
Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином |
нили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравн |
јмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>С |
ре?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи |
евалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сум |
м, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути ја |
беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са |
а га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњах |
с а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, ш |
згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја |
ћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори |
долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им М |
орам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156 |
ити пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— |
војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином напа |
у са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилеп |
и дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад |
ат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... |
с пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плат |
репасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у по |
уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, |
рно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочиј |
шли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Миц |
о жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти |
одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задр |
више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах на |
а оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан. |
је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јунач |
то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се |
во у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем беск |
н се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, д |
апка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејри |
еше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљак |
ав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и т |
освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очим |
/p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, |
ше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима |
у осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад пу |
у.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали |
ори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо п |
чекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица ве |
фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хури |
и ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако так |
развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У |
као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ бе |
м.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао |
ику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог |
причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} |
азговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихови |
лио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. |
вори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли она |
> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Мицко...{S |
силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, к |
ао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му |
S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или к |
голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и |
ра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још кој |
еху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогориса |
невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, |
убав која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељски позд |
добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друго |
драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава |
их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, б |
алафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљ |
ити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркв |
ачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која ф |
оге Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци |
то беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете |
Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јата |
ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опази |
мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало |
ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину |
ојури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ха |
ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је сто |
дна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко |
ених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пођ |
их осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да и |
таше Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Св |
оло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек |
раше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{ |
киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и ал |
га драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све више и |
чен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дру |
пију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху ту |
брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на вратим |
вог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јаг |
евши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезава |
ну у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>К |
честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. |
ихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама |
тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у |
омила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Ше |
мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Доб |
убоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском бл |
у они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74" /> нападима од |
ало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и пр |
Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто |
наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче д |
у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p |
и.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико |
мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</ |
зашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радо |
најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини |
Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка ј |
Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p |
на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Миц |
отера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман |
stone unit="subSection" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше ка |
ојом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, |
министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са св |
ови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осв |
е било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху ч |
све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време |
p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чиф |
ху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити о |
онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бел |
лавама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну |
свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој |
.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира д |
овећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад в |
а Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је |
? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, |
ајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" |
са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и |
мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих огњишта |
елом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезавах |
снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга |
че Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... целу породицу.. |
чито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању к |
их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празн |
није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за ру |
беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од |
својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позва |
.9"> <head>XI.</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одма |
ови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери о |
с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се |
м, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од |
е женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Миц |
— поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо м |
о сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пус |
је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" / |
нуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренут |
ко да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за се |
орицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуна |
начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> |
на Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драган |
оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци |
ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="1 |
то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p |
м дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме |
<p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{ |
ло је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима.</ |
вог плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој |
и почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но |
јави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мал |
даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну |
енут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— П |
села песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све сн |
тинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху |
м испекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово доброво |
оноликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као р |
е крештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не пре |
ш горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури од |
ећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} |
ак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки у |
и кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} К |
и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозн |
икну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p> |
еше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p> |
ма спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз п |
наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n |
} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се з |
и не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то |
>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Кап |
пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, |
не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у паши |
ну.</p> <p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше посп |
Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше |
енутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по п |
ро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Ст |
— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се ма |
ла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар |
лни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо |
, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка |
мислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска ство |
тост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадн |
вањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањ |
, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, х |
ном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се |
е.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? |
од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно |
, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се |
е смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши за соб |
пак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се |
м, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време с |
ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом |
и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о |
е роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу |
н треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари |
јду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!.. |
<p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учини |
> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p> |
м рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, о |
устан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> <p>— Трудићу се! — ре |
> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чи |
>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше н |
оши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим с |
од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна ду |
ош није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморно |
S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од преко шесдесе |
} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... |
о дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње |
Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — вик |
рањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу ка |
самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово м |
нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом |
и — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег пред |
ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Кумано |
е Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног га |
езиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> <p>— |
че Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и |
алим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и прези |
Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицк |
ако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> <milestone |
Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Крава |
гових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плах |
остигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покуш |
Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p> |
и.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са |
!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли: |
страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хо |
е радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Ст |
муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одго |
е речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио |
олазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко |
ет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад о |
топе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да пад |
сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова в |
пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху |
Пошто се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколик |
ао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињ |
p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и дев |
ржаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но |
о опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо иско |
е.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p> |
.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњ |
на било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом пој |
ити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— |
чајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" прав |
и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше |
е свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се |
ад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ исп |
била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви о |
ени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој з |
/p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустен |
јући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је |
еху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржа |
већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у ста |
у за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и са |
д и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела |
дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг в |
Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село В |
и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb |
и Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и сами бе |
ом на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Тур |
вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му |
одозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Б |
бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од |
рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{ |
валу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином |
де. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из ар |
ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одма |
ути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чул |
сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе с |
тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жало |
левиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили |
има и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет у |
амо превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беш |
јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што в |
владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима |
година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пи |
ћим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало веч |
лулским касарнама.</p> <pb n="51" /> <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{ |
ма рукама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима |
арош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обичн |
ој тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, |
ушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} С |
буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јеш |
естре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управиш |
тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако т |
каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена з |
жи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљ |
дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао д |
ли изложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији |
ицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Е |
близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>О |
ћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио |
то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави |
љеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне |
сто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступањ |
еше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, |
тра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати |
зраци управно падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања |
на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће си |
а ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, плат |
није и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по много већу |
онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто з |
Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашт |
Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненади |
им пијацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бог |
RP19024_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје добровољце ује |
тро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ћ |
но до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако м |
има и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером он је |
акав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лиц |
ет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег |
C2.3"> <head>III.</head> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колик |
иромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунч |
оји би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је |
е на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплаш |
онизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави |
хове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пил |
ем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у п |
Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем |
о свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за нек |
ве мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" /> сп |
<p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, |
ведајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И т |
нџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше гото |
p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" /> спавао, као и обично, н |
в својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још виш |
, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — у |
Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепо |
арских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време веч |
Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код њ |
ужила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{ |
ви још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, к |
до, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...< |
е Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову |
, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехме |
во, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко |
унце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање |
умени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом |
спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увел |
итви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриот |
но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шт |
овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а |
Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом |
слови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n="19" /> |
.{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј в |
тигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галант |
цком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопстве |
нцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и м |
тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна |
н детелином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи |
ски створ није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.< |
своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој ј |
орачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом |
агодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено |
и часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И |
тину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те |
сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!.. |
и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог св |
азбојник, крвопија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован |
о сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти |
ите га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад |
одметник, разбојник, крвопија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицк |
— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На вешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни |
тна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој н |
ху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде |
{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која ма |
рже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са велико |
о овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својо |
ита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозна |
се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора! |
а Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним |
есенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „б |
к!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу нев |
већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја ми |
в од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и ње |
аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на |
нко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... р |
емо! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто |
о вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујућ |
отице управите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То |
такоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемски |
их вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он у |
гао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!...</p> <p>— Како, како?!. |
стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође к |
сенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признат |
<p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта? |
домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево но |
... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући |
ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — г |
...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питаст |
агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас" |
је оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам |
љи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато са |
агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! |
ам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, ш |
у децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем |
друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви |
очеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здра |
ешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, |
ао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.< |
себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је |
су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак |
поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један |
е се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака о |
е дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико пл |
звао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како с |
а натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме поган |
радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху ср |
на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још |
ином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога |
га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с |
а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице о |
, но нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклав |
е се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје |
, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаш |
ко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турак |
аф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође |
анђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи н |
ило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милости |
довао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</ |
чекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетк |
.. моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— |
<p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немад |
рамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу |
Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том трену |
вић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полициј |
недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="1 |
} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одв |
сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Крис |
их другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини толике |
, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјури |
а има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо |
изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у ка |
ју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туг |
{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити! |
алаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у најве |
напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с |
не са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо д |
синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао нек |
и само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала оне |
86" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневају |
икну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја |
јег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се |
Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцима својим падају Арапи, којима виш |
још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</ |
е и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и до |
Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Тур |
.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> о |
шта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био зна |
онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом ж |
на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше |
После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицк |
оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинак |
д поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урм |
је земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећ |
кама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадо |
и и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било |
> освежавајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извлаче из оних својих склони |
и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отво |
ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило о |
, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућута |
шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не пи |
Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у кон |
ћи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непре |
љци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши |
ом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку рад |
ицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па |
као!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја |
вом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак |
што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забру |
Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, н |
а Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за |
.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око |
.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохва |
у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино |
и Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, |
говима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се са |
уних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ |
се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ос |
не.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече |
о времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</ |
Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан п |
шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје |
мах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака о |
877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики |
м сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозна |
, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом |
<p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb |
им би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претеш |
је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Миц |
прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи пог |
ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са живот |
вни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко |
-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазит |
а неким опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем |
пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не |
а довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено |
мбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог |
ан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо |
тпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима. |
смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још |
.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирн |
а, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаш |
Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти каз |
јзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмо |
ран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, ха |
теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми |
е и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тр |
аш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ за |
.. </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочиј |
34" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве |
/p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад б |
продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога кр |
.</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти |
ти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и |
ову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког |
својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19024_ |
најем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за м |
м, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дан |
<head>III.</head> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниск |
је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији |
е, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у |
— бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким стра |
, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да |
ега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваш |
S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухва |
агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царс |
узман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиг |
успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти |
е онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и на |
ицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вар |
а.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјај |
рама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине |
а као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Миц |
жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S |
да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено нек |
еџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама |
плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви |
авите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна |
ороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— |
<p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се |
вајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија в |
— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <p |
} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7 |
кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!. |
раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зов |
ајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ |
и „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежи |
, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег. |
пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша ве |
и дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге |
који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ |
д смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне |
о... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим |
створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се |
е на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав др |
ећ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и |
даше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак |
Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, н |
го а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, талам |
камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи |
о!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за д |
p>— Идем, идем... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах |
ризором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“< |
еше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској |
улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти |
губи се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек |
..</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који |
ј чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник казамата тр |
е као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат |
оклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше |
му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав |
ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет |
ћопек <ref target="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше |
/p> <p>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога |
шао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлат |
к.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не п |
траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, пра |
="22" /> <p>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p |
>— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ |
/p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p> <p>— Станија |
воју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани |
али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p |
аршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми |
ше не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упад |
.. разбојници!... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:< |
мо сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зи |
да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војвод |
речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред |
случајно прошао какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> |
а густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. |
, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не п |
утуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>Опростивши с |
у!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ за |
о пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, |
ка.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, п |
<p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет изв |
к!...{S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, претварајући се и поче се крст |
<p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико тренутака пандур уђ |
у једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p |
е, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташ |
!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши се ка панду |
— Заповест кадијина мора се извршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — уста |
е.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бад |
<p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху с |
pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — |
следњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у |
ста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастиш |
а мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао |
шао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — |
и се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично у година |
брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е н |
олети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мари |
на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуш |
S} Збогом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Куз |
Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и |
Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши ка |
> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их |
и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бит |
on" /> <p>— О, здраво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кућ |
че!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не |
и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опра |
кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толи |
ућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> <pb n="59 |
шио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>На |
.. чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему |
устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо о |
тера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју |
у главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се ов |
егове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одмах изађош |
и... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре |
ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> < |
<p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако |
да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужн |
мана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, |
у као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — з |
.. ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на св |
исати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи н |
а си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му |
главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава нак |
и не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мо |
вораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога |
.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} |
...</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути овол |
арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове н |
ији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> |
...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Та |
крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p> |
даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим у |
не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли жив |
собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида |
у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, улазећи у собу.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Ал |
ери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећ |
</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову в |
беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео |
га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина стр |
остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> < |
ван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> |
ети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети |
и гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p |
е он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове |
ровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему |
аког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, од |
</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је |
коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером са |
живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једи |
да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле |
само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржен |
а умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p |
а!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, ба |
око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се |
е... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари на |
се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После неколико минута Мицко |
:id="SRP19024_N8"> Исти и сада живи као винар. </note> <note xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Еписк |
на, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије в |
воју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакв |
о зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имај |
мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Сре |
екаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да по |
у је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да |
ро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му |
уже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из в |
сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он |
одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и |
хота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију же |
осле неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице |
ише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше |
е да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на стотину места умилне |
која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ какво |
досно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они |
тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше св |
ше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S} Свеж јут |
ом моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Н |
шао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" /> < |
и пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p |
еше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задрж |
е и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ал |
ве самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гошћења Мицко се |
се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div |
сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије |
о му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако |
ом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толи |
/> <p>— Ах!... ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десн |
n="100" /> <p>— Ах!... ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци п |
изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> <p>— Ах!... ћопек један!.. |
сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по |
иста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја |
околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно дру |
и још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} |
дом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи |
’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} С |
ту.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице |
вор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадов |
своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за с |
а на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полего |
о какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена о |
о тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој п |
часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху |
и негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицк |
то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко |
и задубили, посматрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану |
својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне |
опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка |
ри храстови, китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што |
бит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху о |
кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Миц |
<p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су б |
свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Кол |
одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима њего |
очех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, д |
оворили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспок |
лахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло ка |
.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, п |
рзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, |
а и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Ви |
о неверство и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је чак и жи |
ве недеље изнесоше они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако |
е јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је |
беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако цел |
рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамб |
естра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом баци |
гостање.{S} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујањ |
м гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш |
стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, он |
дари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча |
право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мрак |
стави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој |
ама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до пос |
— Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!.. |
од ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се ј |
аца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да |
.. густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве.. |
то пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне пон |
ског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну |
сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — |
с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији |
ање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су за |
вој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти с |
Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и |
.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у |
тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико |
мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав |
испод њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ п |
ам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињ |
на љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редо |
а и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опра |
ве то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато М |
лом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и ве |
е још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Н |
воли свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морал |
руком на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута. |
камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта л |
ној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље упот |
на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развије |
а као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбој |
нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у рус |
о да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде |
адала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бе |
иритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другог |
.{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мо |
честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај оп |
та, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина м |
и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова им |
>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати |
убила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ |
</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврш |
у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише |
ше овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раста |
ао да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале стр |
Маса радозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дел |
ком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да ри |
пророковој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> |
уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико сн |
каницу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканиц |
лати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко бивах |
хватати, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи шт |
одизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Миле |
ака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше и |
беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим |
сно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што св |
} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући с |
убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу |
г заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без ика |
пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није мо |
реме свега ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и |
апуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било |
о у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежн |
Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он |
ре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или рак |
аху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се |
се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачн |
Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он |
} Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на в |
лих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p |
сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено |
онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљ |
цко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер А |
родужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, |
ема врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано с |
д ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се |
дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са велики |
попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници. |
лободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може жив |
ружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или |
акав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више |
од њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневно |
а а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице |
.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са |
у пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише се чит |
о заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се |
дозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} С |
њом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као |
вој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Разд |
у Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да |
па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро |
рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све р |
, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше |
к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — са |
прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радоз |
ећ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} За |
оварао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаш |
је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју и |
а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико да |
рстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, |
сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунч |
дару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} |
<p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он в |
! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти п |
— Хвала, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе |
уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах ж |
ђу Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгуб |
да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна |
вој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом |
нима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се |
она њега.{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љуб |
ху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо |
д понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах п |
беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као |
— Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштовању од стране |
вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем то |
едаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја |
га што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толи |
њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место |
е се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао |
сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, |
господару једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љу |
и ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке мол |
Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{ |
ицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> |
ру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, нов |
утовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођо |
ну.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Св |
вим речима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи |
се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време н |
а прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице упропасти |
то му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, |
предоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да |
о из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама о |
је са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале турске в |
они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивањ |
шан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци |
наутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његови |
ји беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка усле |
илева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Н |
е онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и више о |
Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и н |
к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвеза |
лико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегст |
умњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом плати |
по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урм |
бава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико п |
сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> |
е што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Л |
е их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Х |
ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једн |
примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад |
ело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахив |
е чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као |
млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећ |
је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је |
— Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а н |
вљати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Мил |
и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га |
да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавство такових дели |
— Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са ур |
ихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак |
тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да |
укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћн |
ена варош са широким улицама.{S} Турска влада терала је највеће кривце у та афричка места остав |
статке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто |
и и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана |
није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жељ |
чито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се |
} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Ев |
беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом па |
Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p |
тајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појав |
грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, |
беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страх |
{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од преве |
по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} Њима није ништ |
на, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пир |
цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажаре |
рби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен оптужи турској вл |
јсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <re |
. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друго |
као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и |
акрије уље и турпију између пукотина од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз н |
лост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрум |
оку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику праску б |
дморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са |
Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и мас |
{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они н |
ше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку з |
морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и о |
е је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путова |
како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и о |
тије, и сувише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркв |
ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учини |
требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га о |
га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко и |
ужасну катакомбу, која служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржа |
се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се д |
као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма |
м животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама |
S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју с |
то даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref target="#SRP19024_N3" /></p> <p>— Тако је! |
>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко. |
ет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Ми |
воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева М |
ен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или |
своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма к |
би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџак |
пустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације |
о да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још |
воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже. |
даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одго |
колосални облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана по |
е високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Када је А |
жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> < |
веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> < |
роз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</ |
спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и |
о за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Ми |
еће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, |
иш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где н |
<p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p |
ад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше |
ошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пус |
премљене и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду прола |
Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па |
Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њег |
одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и |
јше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се |
говоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад јед |
ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу |
настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код от |
оље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кр |
га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеко |
Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем свој |
аву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ст |
је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас мог |
упчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако поврати |
а спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточен |
викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто |
стендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес |
и Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{ |
арој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га |
ко руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили на |
<p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као |
на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ |
планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n="14 |
најеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, |
о? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.< |
на он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Как |
одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је |
љупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило наме |
ор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урма |
ни товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљ |
уштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с |
са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране |
о се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако ис |
Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут да |
а би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као |
робуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама ко |
асејана поља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, п |
гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становници ове тамнице, која је им |
<p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били |
ше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче ха |
пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="19 |
ци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У т |
и у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му |
ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако |
жасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> |
та и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу да |
ицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је |
р још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до |
арочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. |
али из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно нај |
јих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот |
дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде бр |
оћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., |
поморски ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци о |
вуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити |
о се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Так |
Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење |
љци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, |
ци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотун |
м, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз доб |
сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{ |
м ратним друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p |
петан — Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници бли |
сађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на турску војску, п |
ко сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно |
нда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле |
м вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се при |
стали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако п |
ани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах |
.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружани |
} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми |
ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка к |
ту.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP19024_N8" / |
} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p |
знајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао |
га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћ |
дужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p> <pb n="65" /> |
е ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и рус |
ховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да |
озволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше |
аурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло б |
од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p> |
/p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ |
<p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред, п |
>Радоје пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l |
{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да |
и.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а вој |
зу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај б |
page"> <p>ХАРАМБАША МИЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ |
..{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохва |
о сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад |
> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...< |
</p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше ов |
у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбр |
<p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се звиждање |
оја такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, |
шно згрозио од смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предл |
би, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{ |
>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и |
ивео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који |
а се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском. |
епријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оно |
ни сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља |
д Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустах |
Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен |
} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по |
вим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома |
— настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упалити! — упаде један други. |
од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... продужи са |
— одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши |
а по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђ |
шком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан |
ео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо |
! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то |
у преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не тре |
а и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи |
оме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожали ни једног српског злотвора |
мите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија |
о и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мен |
расно девојче!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузм |
продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозвол |
а и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а |
никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сет |
амо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, мож |
га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се |
>— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! — вик |
само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а в |
клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у зн |
ољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, |
асипаше са својим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним оч |
еома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.< |
м речима.</p> <p>— Издадох нашег доброг војводу!... — издадох нашег славног харамбашу!... издад |
речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} |
па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског насиља, они му зато радо и помо |
а срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да ј |
прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није |
х не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао |
>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог предговора рече им: |
<p>После подужег опирања пођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сун |
авивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари |
а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да б |
ети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p |
и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте |
ног и убрзаног марша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци бех |
имирје.{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ес |
био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби т |
5"> <head>V.</head> <p>Чим руско-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло |
е била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати |
ку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског |
то, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног нап |
добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на |
ен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује |
до вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром још задржа |
Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли и |
м придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиж |
а придружи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близ |
егли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је би |
p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а о |
околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не |
дужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а |
на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили з |
есни Турци морадоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о |
беше главни командант над руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под |
ма онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на |
у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи с |
емо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, |
рски одметник, што покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p> |
ишти онолико наших људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, |
добровољачким јуначки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} |
жестином нападоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћус |
обивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом |
ачки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених т |
а кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на самом подножју план |
заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов |
о са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је прилично времена, зато су остали мора |
После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Жив |
о крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, |
гла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињена војск |
исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Сви |
маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атан |
је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сада и пок |
го а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лако |
већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по |
жена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> < |
p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће? |
и је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове |
, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не так |
силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко |
но чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Бе |
ко их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а наро |
и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно |
а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да с |
зглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, |
/p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} |
огме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војвод |
д ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</ |
асом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су |
ј!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, |
мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед |
бро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово |
би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} П |
од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само |
рима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и з |
ом.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један |
трашно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{ |
е цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу ник |
олико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара ниј |
да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што б |
изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{ |
Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времен |
о.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње |
о к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се |
њу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми ж |
ја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојн |
рапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он |
те, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренут |
ругове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у нај |
о он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше |
е праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p |
привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљ |
другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{ |
ле неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у |
са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он |
ог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} О |
дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, М |
пље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за његовим траго |
ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позива |
ах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах пој |
ре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светин |
еко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од И |
ад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да пр |
да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у Вра |
ође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих др |
ого а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у |
за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за изв |
мах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Милану Стојићевићу...<ref target="#SRP19024_N7" / |
p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш |
амо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао |
а му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше из |
зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ |
ра, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла. |
путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то |
еговог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима |
де ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овд |
е тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у |
а моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Е |
ђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — р |
икиваше Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били наш |
ћ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше |
а келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну |
в лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави |
десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима с |
е уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похит |
би.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете. |
оби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, нарав |
а издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се пој |
онда неколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер- |
па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше с |
ђу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <p |
p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти. |
! — рече кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — |
време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S |
— викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну |
— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице пра |
и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед |
икну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама с |
ге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на са |
упцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљај |
, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет |
аје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином |
шу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за |
ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече: |
сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с ме |
дна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са |
, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n="61" /> ко |
шагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се |
друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише ови како продире светлост. </p> <p>Мицк |
пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучк |
међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружј |
ше, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца ј |
>Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад в |
ко ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени |
и, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одго |
Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и |
далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му |
шен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су б |
аф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Бра |
/p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фал |
да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тиши |
турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене час |
где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути |
о се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокна |
ма.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нис |
вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.< |
којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у |
крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о |
трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих св |
с опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, је |
Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, реч |
тавивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити е |
еху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним зав |
соко повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — |
да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зо |
пима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Н |
чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би свар |
и <pb n="101" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало н |
пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви |
да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p> |
вајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече |
ма.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима |
ако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p> |
прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог од |
ен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћске?...</p> < |
овога пута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>С |
ло, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га из |
своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом. |
еше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе с |
ад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} |
кочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико тренутака изађе из куће |
му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па н |
а се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — |
<pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S |
сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погин |
ронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера д |
и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо к |
очевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган |
у те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој |
ожеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p |
ог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем т |
рзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распор |
дмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом |
и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p |
тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства |
и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умоли |
.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— Ја сам |
аган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заис |
p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало уле |
урака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p> |
>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује. |
х стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула |
богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он с |
p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља |
беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и прист |
док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— |
шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне |
<p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док с |
неговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову |
ева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времен |
и ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога |
уће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше са |
у врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде н |
полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе с |
устињом.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кр |
све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. |
итниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бај |
...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и к |
есну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је |
се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очи |
јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за |
ао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ ј |
д њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело ка |
повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јата |
хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве об |
а, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна |
ицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом п |
била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак |
г песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изг |
ажи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело с |
:id="SRP19024_C2.1"> <head>I.</head> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свак |
ом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко |
де.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом |
има, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од ја |
не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, коли |
обро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> |
убећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му ш |
и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не |
утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихових мар |
мешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали к |
осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ дваде |
е груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљај |
грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кав |
е губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео |
} Мара загрлила њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну рук |
ољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умр |
не беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу |
за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била н |
у!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше овај пламени ветар, других |
рова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи |
— Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са |
опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то о |
шћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је до |
е, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога ди |
цад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно |
капљицу, које падајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћно |
загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умо |
лије са својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу |
на од како продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали |
их српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко в |
и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} М |
хлађаше млађано турче, попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Миц |
гина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па позд |
беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова кр |
Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} |
још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хо |
</p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снаг |
.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — на |
лио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах |
/p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло |
> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане изв |
шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих |
онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их ј |
крзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и са |
војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доб |
својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са З |
мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицковога стајао је више пута на м |
огледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све ч |
дознали сељаци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" |
тура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздуш |
— јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном |
у у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их |
ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што |
ђу ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> < |
напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов |
ти их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сад |
ко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.< |
ила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд |
икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек ш |
да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дворана н |
д трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају |
ењем очекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном |
пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним ул |
у пак то њено непријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нап |
или грозно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка |
завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Миц |
растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао |
је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, |
пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано |
осле ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кол |
оваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сам |
и је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би он могао |
ницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и |
другом своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време ско |
до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима |
дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> |
Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о којој |
ече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и х |
нио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису прого |
атили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено |
увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опе |
{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су |
е из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није н |
т саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пр |
рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са |
То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помо |
ладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом |
к и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским р |
, што онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљ |
ознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед не |
и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овд |
то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша!... |
ећ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловањ |
Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељем час са д |
који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше уло |
се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту с |
али јатаган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, оде пра |
брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S |
вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо |
а сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Ал |
збини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље д |
не жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине т |
увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њег |
да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кр |
у.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на |
ва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита тур |
ицу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше |
ђе у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка гра |
и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању |
ицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним лов |
тендила, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берко |
ижњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцн |
То контролисање трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко |
е ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од |
д присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све чешће, ј |
а се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко с |
еома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" / |
У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он |
заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би |
доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S |
пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће |
и беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова к |
тор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину |
ас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толи |
кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb |
ођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана |
о целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамб |
лога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смир |
е овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, |
олико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на |
рје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не |
о краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда о |
ве учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим |
на.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у и |
а са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочи |
пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очаја |
ве тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је |
ела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим непријатељим |
, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би изв |
о исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко |
а се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направише један богат |
а потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пеци |
о беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури з |
.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право д |
га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спу |
да ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} |
Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека |
је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Трипол |
ваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад не успе да састави дружину |
бишао турску војску требало је прилично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак. |
укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p> |
који су радознали сељаци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> < |
се температура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на ва |
ника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум бе |
носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник |
е какав дух од првих становника минулих времена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма |
као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бац |
ава детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док с |
p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али |
} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло путовати, сви се сложише да сачек |
ањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>После неколико т |
ко да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше |
ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад нас |
орни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде |
вних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро св |
част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким расположењем он се су |
гнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и |
стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузма |
ече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа же |
а он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаље |
одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знају |
мо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбаш |
га тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао |
еме и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по нек |
епрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, п |
еговог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, |
а.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре |
опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе |
ад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пље |
на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше об |
Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој |
е нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, м |
убима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> |
ју.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њих |
ум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне |
им.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени п |
S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио |
у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највер |
они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја |
ћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму зем |
љу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да |
евати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је с |
цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак |
е са својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на г |
у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и |
џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши ни |
стављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју |
до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становни |
да, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> < |
истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко са |
дизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навик |
ахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n="145" /> песковитих предела у ово |
срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и с |
шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних паш |
ва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши сам |
део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} |
харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшат |
су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да у |
миле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p> |
ваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Т |
p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба м |
и Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обич |
!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузман |
позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сак |
ао и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најза |
стано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по с |
ином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине зл |
а велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља. |
био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко п |
нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи и |
се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опаснос |
о, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да пр |
гама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао о |
, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали караван реметио је ову врућину |
и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладн |
> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спре |
застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Ал |
слове који се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје |
} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора в |
, само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су |
било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што |
о сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом |
м стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапр |
рмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су |
рмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урм |
егов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, тво |
талих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — снажнија много но остале...{S |
је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко |
/p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> </div> <div |
titlepage"> <p>Штампарија „НОВО ДОБА“ у Вуковару.</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div |
ак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са зао |
ју к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак б |
кове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но |
његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силн |
ући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мр |
p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна зв |
а пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</ |
а Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Ми |
аједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годин |
ок не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>И |
остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одре |
<p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге |
Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на други предм |
аја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејс |
е.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај |
то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако |
веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи сл |
p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жељ |
и зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!. |
рио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасв |
орао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над |
о они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође мн |
и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као с |
дно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ п |
.{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци бех |
ко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то тур |
досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато |
, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет |
p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто та |
са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде с |
ах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши |
ћу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (т |
лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ |
набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи |
тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана неп |
их обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за |
м одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило |
<p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то |
никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље |
а му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Муста |
жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од |
Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапк |
пасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина |
емио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капиј |
који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на |
војим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, |
ше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам |
гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Ми |
е у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да п |
је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за доп |
на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> |
аше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p> |
, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} М |
ржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са п |
би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакл |
на за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну |
или, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у ово |
е, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро д |
зни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, |
ед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се ба |
а потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од |
море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да п |
ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад |
ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он са |
се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Тун |
оје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="6 |
е је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад бех |
ишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате |
ас на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у В |
ући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.< |
окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-ју |
ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Миц |
ећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочи |
или су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора |
или Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни не |
ви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би |
одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу |
ад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио |
ио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, |
уна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенск |
шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрп |
д Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врело |
вода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше |
апомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни |
ста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арап |
обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о |
он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну |
х да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи он |
из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пас |
љка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не про |
ом месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео о |
че јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми |
к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вај |
никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето как |
сипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак |
а врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке с |
! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прс |
о решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет про |
че Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, а |
ков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p> |
, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро ум |
али.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама з |
апала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску вој |
могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган |
, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од |
четку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и |
а истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га |
новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицк |
и се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се |
и мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> |
а док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он |
ајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала |
" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да ј |
у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју све |
> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p |
о било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — в |
сто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла ресе |
својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оној по |
и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристани |
е беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под |
скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и б |
рже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! |
приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрп |
о се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га и |
творен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим |
пних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а так |
! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</ |
ах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу је |
жан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у нару |
да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, д |
акође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо по |
ледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му к |
гу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— |
ј потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом л |
охватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћ |
је.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и |
.</p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да |
сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину |
које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве |
та дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили чита |
обом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђ |
е све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше д |
лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но те |
мешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Меленти |
..{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окрену |
к његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— |
чи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...< |
азове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се ку |
</p> <p>— Море, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време овог ра |
намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p |
један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>П |
где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју на |
најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p |
нак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из то |
дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, ла |
брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше м |
— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузма |
о на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и нау |
ише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже |
аш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето |
еже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко нек |
лаго, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслу |
е старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу |
за његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом. |
мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интели |
n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p |
и.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог |
Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним тур |
о снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашег |
били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се в |
игао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p> |
х беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног |
то проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду |
њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова породице не |
ично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке как |
и беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту и |
азмишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као |
лија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му ни |
лико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру |
на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила |
х умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде |
допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Нај |
} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пођ |
то му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни |
и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ови |
Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, к |
е огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе |
су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до нек |
и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када |
е сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — |
је жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хв |
аља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог |
сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер |
баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату о |
и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко ви |
ака.{S} Једно непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи ње |
жљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</ |
шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропош |
гарског министарства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као на |
је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награ |
ане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше |
и случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао бед |
са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А груди с |
х истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох с |
ружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре пита |
о вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у |
пода, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге ш |
етињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} |
рикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколико х |
стотинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p |
имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и |
пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патр |
и мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — вик |
ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја к |
еде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше...</p> <p> |
уштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, ве |
2" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слуша |
па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p> |
ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Т |
рчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.< |
Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препор |
Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за |
онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после |
је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај при |
орђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара |
их лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— |
ше као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше глав |
брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> |
мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> |
!...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одма |
— тепала му је најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном расположењу свију њених сродн |
очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> |
ина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p> |
е, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> <pb n="86" |
ужина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Миц |
млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек |
товаху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна ко |
ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са мо |
рима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нис |
не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре |
подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им |
.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ |
га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана |
е добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити п |
Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицк |
ети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— |
начки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Д |
поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузм |
аном и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше свак |
И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ м |
{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај, |
и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p> |
радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— |
уде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</ |
чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} |
данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Ј |
ође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се н |
доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради извесног саопштења.{S |
ицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упит |
зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брз |
и Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те |
и воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га к |
не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} |
у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани |
зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пус |
у даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Тура |
ом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — вик |
а онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају |
јури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и |
и пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти |
па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које б |
Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну |
еће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одма |
{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станиј |
кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили |
</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се |
а беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше |
пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном прест |
вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба |
а одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не |
p>— Јесте, ефендија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно запомаг |
е беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном |
Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то ст |
и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган ос |
и Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај бе |
а, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да б |
у у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Занда |
д, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, |
, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кош |
извршио над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је |
ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бект |
але услед његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничк |
вом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, к |
аше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n= |
орављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њ |
/p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не |
криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час оп |
којни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} |
ању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га од |
е, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново п |
ди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се |
у Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> <p>— |
збојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицков |
сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим ј |
екуд колима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p> <p |
— упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, к |
у се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву у |
е може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју о |
е.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S |
и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровољачким во |
, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини мо |
и, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Обро |
стане љубимац свију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дот |
време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све ст |
обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као |
и.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио ј |
ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ћ |
Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, ве |
S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали |
е дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нит |
даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, вод |
једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и М |
његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Пи |
неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се |
руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад з |
хамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управ |
и најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, зати |
да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, не |
Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још |
а од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође |
мбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту |
једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господа |
.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са |
мах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Миц |
ешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Зна |
е би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше прим |
лану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што п |
цу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не |
те са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом |
да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ |
харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога |
х његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим п |
екаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску децу из |
највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.< |
рчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и |
лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је |
га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} |
<pb n="147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p |
ећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи онако ис |
год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?.. |
јући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана н |
ро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто |
темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p> |
било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, |
S} Хајдук, разбојник!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — теп |
огу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као |
је од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.< |
оје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не |
.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> |
ви се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надах |
а бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког |
би ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше за |
а неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено |
к.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног п |
дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да п |
наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше |
та ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар срп |
е марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске ре |
у га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника |
ико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они с |
ке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену |
вац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко н |
ном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко |
Шалим се, харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче |
и началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде |
скога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, |
рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и ниј |
друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— У |
</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицк |
ше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи |
пираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по ње |
нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка ово |
е Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно у |
сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговор |
уо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — поче |
о дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. годи |
> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са |
налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још |
светлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час там |
свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S |
а појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад наст |
ко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за кам |
тко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шк |
ле неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у т |
неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и уз |
p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>К |
Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о |
и својим малим непријатељима, са једном гвозденом полугом убијао је свакога миша који би се дрз |
је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље |
трбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници имао |
сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али |
о у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери н |
жем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p> |
астави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и |
живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим кам |
тпоздравивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један |
ел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="# |
гњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала пост |
чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатагано |
ци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. |
сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он |
дведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, |
p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно ј |
ога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпу |
ста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариг |
<quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l |
ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих |
споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах |
Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре |
радоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли с |
Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беш |
.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— |
то и да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>М |
златницима, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — |
о ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — вик |
Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури |
ма.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе |
и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах н |
а друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не |
Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не |
ом Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, од |
о бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, п |
о ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> |
н се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на њ |
де по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p |
ед војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ и |
169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угле |
понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи |
га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано рад |
им.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган |
косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми при |
редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мрт |
од песка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали ве |
села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму п |
м.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког п |
шој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд јед |
ао да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на |
а, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</ |
ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно в |
? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријат |
на му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, |
ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору д |
зујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Феса |
На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви |
могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест д |
ма је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште |
загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> < |
ин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај М |
ни плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах појуре на |
у се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ |
икну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики т |
грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаган |
а, више је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким дано |
ге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Миц |
Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села про |
и гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкрит |
се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грознича |
јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити |
вор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Стан |
n="54" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог бе |
опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} |
која служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> <p>То бе |
терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и ка |
</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собо |
/p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходни |
рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га |
од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима б |
у Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> |
пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и прв |
на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је јо |
н, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци |
ош задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог маг |
ћи Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мен |
у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мрта |
гари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председ |
о посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји ср |
непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, |
изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да |
ко дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на |
дно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед |
ишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко и |
се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би |
зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи измеђ |
лно на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како |
-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.< |
каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> <p>После неколико дана |
све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, |
пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како |
роводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не далеко |
свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова п |
е на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио |
он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учин |
нак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турс |
усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са |
рака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна |
лед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зат |
.. наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у сме |
много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Миц |
алимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми |
е отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она б |
драве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одм |
ога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао |
Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева н |
се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им |
ина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога |
ка јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <p |
> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутр |
Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити |
не огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да с |
на погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пу |
беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена |
прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пев |
ивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла |
ад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, шире |
рата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаш |
жи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина. |
агоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова |
е изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојн |
и јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне т |
Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, ш |
о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у |
вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено |
ци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту |
дњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само наше |
песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у ду |
не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p> |
<p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је т |
рати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у пор |
ош какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p |
Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само |
ве речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот |
оју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријат |
вом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби |
орко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохва |
о је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</ |
ла а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, н |
не и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био тол |
пети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са |
ду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руско-српском војском, која је има |
е и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио |
за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одго |
е пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било ду |
шта стрмоглавце, силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувш |
више и више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.< |
у он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па |
?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце д |
а једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зида а гр |
p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено |
бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>К |
> <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет |
— рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху |
.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викн |
авом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме сп |
} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шт |
беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кре |
чи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија |
о када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемер |
и Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду |
ући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но |
аша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухват |
д шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше |
ећ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима |
/p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је к |
{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па |
а, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме |
у толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе |
је могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан а |
м што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турц |
пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле с |
et="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прош |
акав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и |
из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхи |
услед оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто |
д видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...< |
какавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро |
овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме |
еди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели |
и драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточењ |
> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше св |
друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Пр |
хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је |
уже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора т |
д само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први |
р.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршит |
Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Уб |
дело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све д |
а да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, |
илева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеу |
дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се |
нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а о |
едо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мрт |
.. лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи ј |
живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Ту |
/p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио п |
а, освета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицк |
„пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толико се све ви |
... украдоше...</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрча |
рак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p |
зити странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће |
се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола на |
и тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорни |
ветлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} |
>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто м |
знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко |
дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући так |
ако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit= |
о, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би |
своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко по |
ко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n |
ндури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни |
мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку |
{S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи |
ви Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</ |
вета.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но г |
>Како им пак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући |
преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња сева |
на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на |
зедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале пог |
га нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p |
же са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила |
> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да са |
е му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за |
ло мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру. |
грмљава! — понова забрујаше многобројни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, ни |
Србије... — забрујаше опет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као |
ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим |
<p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Та |
мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш је |
илева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— З |
>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицк |
за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за не |
</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај шт |
> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много |
ш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановим |
да сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити п |
ког ћутања, чисто заповедајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора пог |
асао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, г |
.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} |
! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек па |
а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драг |
е!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну. |
драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не |
Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити |
ши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао |
p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено |
нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.< |
матрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} |
и одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали |
аша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемир |
овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко |
м ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од |
ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју |
чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни |
, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше |
p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чуде |
и ту девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни вид |
девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а |
а просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код |
ја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан! |
кињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на |
у њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} С |
петим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ват |
и ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о зак |
64" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављ |
тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, прошаране овде |
га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно б |
ђе.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После ова |
што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша |
да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој нам |
по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у |
розница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезев |
ајмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући онако снужденог свог ратног друга а познавају |
аћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обојица у једном правцу, изгледаше као да неш |
а бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па н |
а заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много |
хладнији морнари који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је |
из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључк |
танија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва |
Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од прек |
Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио |
атише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина ка |
т.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако ист |
јајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непр |
ко дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> < |
саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним ди |
>— Знам, знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових д |
ушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И за |
...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им |
а Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арап |
ше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посма |
ара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази |
ргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не |
деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома |
>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним |
ило би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакн |
еше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и |
је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена |
били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефенди |
овог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не |
чући својим светитељским речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да ч |
дину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овако |
о му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, дру |
надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — бе |
ена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непри |
е задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{ |
ицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријат |
што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да |
се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с то |
му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако ист |
Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом с |
ућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} |
не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка |
могоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његово |
еш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. |
урило још неколико наоружаних Турака! — говораше Милоје усплахирено.</p> <p>— Ха, зликовци!... |
ору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње вр |
д си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше ма |
у веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни |
гослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију |
е а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арап |
а... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, |
а неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече |
и кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, п |
p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте. |
, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пла |
вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је |
сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак зап |
при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, |
једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћ |
н позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се крену |
т завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — ре |
иш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро би |
, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш |
спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хапсан |
>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{ |
106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гараш |
је човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова све |
они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p |
м језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. |
и непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали |
то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде |
им!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољуб |
раброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен |
куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где |
дија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Еф |
неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb |
!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — п |
ћи Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си |
са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је о |
било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, |
>— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти в |
/p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу |
реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбри |
<pb n="51" /> <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље |
смелости у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, то |
пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја! |
Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — |
да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Ча |
еше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпава |
а бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, |
ове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Т |
пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пусто |
p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког проле |
ровуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док д |
ао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, |
<p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника ч |
им тренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио |
ва остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да с |
суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> |
да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између ср |
напио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му ч |
с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљ |
ем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се узда |
још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега |
ом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек из |
која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и |
ајзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још |
е дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један дел |
како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година |
који се још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко с |
му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости |
брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све х |
е незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке та |
шагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде |
е свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није пра |
ао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? ...</p> < |
су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао |
, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко добр |
лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни |
ојим радом.</p> <p>Радећи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста нова |
иковац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Ра |
граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они |
дметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке |
и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му |
одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} |
а робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је |
ња Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишко |
породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња |
мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> |
богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од п |
единче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њ |
<p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како |
p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то |
јлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само ши |
и Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} О |
сни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он |
и у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... дос |
pb n="154" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, док најзад ниј |
о лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак прек |
ј турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се |
оклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрастоше... заједно су увек ишли у |
а стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ри |
е година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p |
же у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад |
урака још у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> |
луса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке |
е у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији |
увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се |
ам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам |
ћ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачк |
претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне там |
да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадош |
вио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а |
чки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.< |
а ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега |
еће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их |
p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика |
ека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не с |
прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Бо |
години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p |
напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је |
зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше в |
беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но |
који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једн |
царских одметника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као та |
<p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} |
десет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет |
тина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сам |
објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, |
у, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мркл |
у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, |
па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће |
с му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посеч |
Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, к |
милне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се |
он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова, |
су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као |
еко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, |
<p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољи.</p> <pb n |
до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> |
куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убо |
рестане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душм |
ле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше м |
} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко |
ојску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу да |
местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом |
рна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и ошт |
сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — превијаше се сад Станимир.</p> <pb n="11 |
виде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Т |
ронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арап |
замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им |
стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах поч |
станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наста |
ступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до посл |
бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — |
их урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог |
ра и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско ник |
га војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но дос |
шке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> |
да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Ј |
одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњ |
отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с |
што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих |
<p>— Невоља, харамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред |
ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Х |
настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изглед |
ање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по м |
ега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима |
ри, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролете |
<p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p |
тови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихови |
рође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје п |
кана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака пре |
но одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних д |
Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на зе |
ну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на планини Пет |
/> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стен |
глед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањц |
</p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тих |
г и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где |
уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши |
љног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво |
сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмеј |
ледајући сваког тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, так |
крено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</ |
, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегну |
свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог деб |
че Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде |
читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане и врата дал |
шање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек пос |
ју разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му ј |
има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа |
одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на |
ди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се кр |
е те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која ја |
маде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на |
ишта ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Тур |
множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Ту |
5" /> онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и д |
розно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка". |
S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог по |
Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, в |
ну моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу п |
, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курј |
у они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> < |
дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за |
p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави |
>Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, д |
" /> <p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак ја |
оје и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му |
цко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па |
на и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се о |
и онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртах |
грливши га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на сво |
како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је к |
ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се |
трана сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвеће... <pb n="10" /> танковрхе ј |
ина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела л |
гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на по |
пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци |
ила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од в |
оглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од |
штала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, |
их руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледа |
њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке |
S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити |
им зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жу |
ајзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p> |
ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више |
ати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p |
ју, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више |
наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда |
одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу |
розничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишл |
’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. |
рансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако |
а, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div type="chapter |
е девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и |
/p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави |
на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва |
обро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су |
га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренутака |
е Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас са |
још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ов |
Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше з |
ом од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство |
кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно С |
.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војво |
у!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очек |
љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и го |
о земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни |
своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и наро |
једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — |
а, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— Отров да попијеш! — пр |
сподар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштов |
г друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — викну с |
некако на други начин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на ду |
лужи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја |
му поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпозд |
оста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко вео |
ице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="110" / |
<p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и |
беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог дру |
ецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема |
једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћ |
оше и предадоше Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто ј |
десет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како т |
змождено тело храброга јунака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Кр |
а година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од |
и познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, |
Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирен |
кав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — |
така изговорио.</p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао тол |
да спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати ка |
а Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", међ’ осталим Арапкама. <pb n="153" /> |
боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзл |
ста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Ос |
угих.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапи |
домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а |
својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да |
да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не бр |
ндија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда |
рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код |
аху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и поро |
и господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опростише |
неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бе |
ство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему |
а се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш |
ни зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се оп |
расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада |
/> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто в |
> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у и |
ле пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, с |
трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком |
Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико |
да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све више |
ичари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> < |
да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника |
плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по |
у били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су |
а понашање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И |
стародревни лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно |
х коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три |
ћ неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тре |
> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и д |
ици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но |
</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуж |
и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором |
у му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стањ |
обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, к |
лико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и |
, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и ру |
м вином.</p> <p>После оваког тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у сел |
оворе бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо.. |
он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове пре |
но Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, о |
са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплаш |
егов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на дале |
уну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред п |
коро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један |
подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин |
ешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко |
неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој по |
друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то би |
едла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под С |
оље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l> |
ашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то |
од стране породице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорин |
ше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име |
у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Миц |
се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови другови. |
у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче |
<p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно |
ајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их при |
.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Свак |
<p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила |
д осталих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када |
што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре |
н од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сма |
ову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио св |
ла је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отру |
ко дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да целу ов |
е, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" |
е навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, |
ста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он с |
године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Тур |
е.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</ |
беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре |
се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и < |
савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима поју |
рговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мора, између залива Вели |
ње против турског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољц |
дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицко |
ма.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Ст |
ћи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управише свој ход п |
решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S |
стендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и |
њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита хра |
на, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које б |
њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p |
пском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше |
г путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у |
и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један |
само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој |
Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укр |
неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се |
id="SRP19024_C2.2"> <head>II.</head> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и ра |
у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкови |
плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и два |
, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове |
а северне стране појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испо |
али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по р |
тање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога гр |
шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдук |
е ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одм |
кнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних м |
селих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи |
ина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету д |
ови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки |
е све је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се |
/p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело |
ја.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи |
више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би своји |
е са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше нек |
unit="subSection" /> <pb n="133" /> <p>Грдна пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем |
оз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху |
сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како ун |
Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као как |
е путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење.</p> <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети |
бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на че |
хватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и оштри |
већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од онаких медведа, који се беху накупили |
} Пошто најпре побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци |
мање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на |
кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мис |
дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све шт |
" /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равн |
"180" /> овако затворе наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка. |
трашна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапу |
</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Миц |
>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставим |
је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Д |
изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и пр |
p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим умо |
удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као |
</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори м |
е се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са с |
и к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама |
м у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грц |
p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута |
и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он |
о.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{ |
једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи |
себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако ј |
ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</ |
тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили једа |
ч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побра |
а о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} |
где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па бо |
за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с |
ером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка о |
се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у о |
еноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> < |
} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где |
оба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку |
?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест |
нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам |
овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} |
овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављ |
p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p |
ужица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљени |
<p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху пој |
и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вођ |
Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло м |
ци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена рање |
па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} |
ћи.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он с |
ког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Тур |
на нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забрујаше многобројни гласови.{S} И з |
егову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не з |
ретоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јек |
ад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{ |
грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} |
јим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ бе |
е и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и са |
да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка с |
даљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, |
о исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана ни |
<p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шал |
бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варо |
е већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што |
их бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда син |
и држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим уви |
ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину |
силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог пе |
p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p>— Станија!...{S} |
јдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{ |
сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са јо |
уј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим ј |
каје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде |
а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но |
аједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и |
рио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, |
.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њег |
чно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</ |
да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.< |
руже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно |
г тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицков |
било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанин |
е га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стра |
ођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да |
сао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и по |
ију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> < |
е ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по м |
ликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на сто |
и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање |
улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе жи |
Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код други |
љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али |
у арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапк |
овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина!...{S} После онаке слободе и <pb n="45" |
рам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне су |
м.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} В |
, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зо |
еска чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана о |
ом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из |
<p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина |
о на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> |
ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> |
/p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гл |
вали, упадајући у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степ |
нуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци |
и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пу |
није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, платио испуњење својих жеља као што |
и по таким рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p> |
ста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста |
се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад |
Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у из |
нати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један |
мах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко хар |
опљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим |
и, посматрајући их убезекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефенди |
беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом затегнутошћу очекиваху <pb n="160" /> одгов |
им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <p |
добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у о |
о уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се и не |
и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај |
са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци ни |
езу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Т |
ра кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједо |
<p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади с |
а раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина |
лонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад б |
настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту |
му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци упра |
бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти |
им јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као ж |
ре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После неколико сати они опет на |
ају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жи |
</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истин |
сле кратког ћутања, чисто заповедајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија |
дио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску |
ега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ |
алила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно |
се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман |
укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису |
p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше |
д судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти ни |
ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се мо |
дају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> |
Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им |
on" /> <p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако силна |
ај... умрех! — тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} |
љеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над сво |
воје врело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врат |
<p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњ |
свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало ј |
е даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сја |
или испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови л |
шен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом брз |
узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p |
ј постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче |
но непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху у |
Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и |
а стиснувши обема рукама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{ |
у Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не |
овог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и |
човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно д |
тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше с |
ожеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, |
време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове стр |
мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — т |
сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих |
љај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној к |
и по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добр |
{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из |
од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ |
жнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице |
ваног из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и |
и па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше виде |
ко да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни |
уби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке играј |
!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином |
а, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадиј |
осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм зас |
д ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сме |
Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином |
S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицк |
о видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска влас |
ви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.< |
може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму в |
<p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, |
. убише!...</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата |
с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опр |
ћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим |
има: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија" |
око у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио |
цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — гово |
школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за т |
ги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> |
ска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} |
укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p> |
Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слуш |
дија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се са |
а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад |
очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изг |
ева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име |
куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво лута |
њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун |
до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута ил |
хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у је |
е најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са о |
о ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и једа |
ad>VII.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових др |
утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати свој |
разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је |
n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче |
p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд |
око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку прола |
отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше |
Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад |
кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дрема |
p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p> |
зорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума |
да их увесељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није б |
.{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <milestone |
ина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене као символ његових прадедова.{S} Сви н |
јест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., ч |
раци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} В |
S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разгов |
се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и уст |
очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље |
овој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођо |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, |
че! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том |
јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код |
трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наоружаних турских низама он се |
наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од дувана, он је |
а агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пре |
ивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овог |
а.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.< |
S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турских низама с напереним пушкама ка Мицк |
но обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изнена |
вног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите |
м.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да |
} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, |
повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошт |
танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, црном косом изгледаше према светлости као каква |
на планина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних пр |
те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гл |
аку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и ум |
какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега прине |
својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чу |
ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морат |
х, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војвод |
, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јат |
покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свог |
ој гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исук |
тле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.< |
бровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се |
цко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи |
еше оставио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој че |
ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хај |
војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И |
на језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и бегов |
олбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље |
агодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зуб |
м види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде не |
девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бур |
зад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше |
p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче |
ри по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једин |
а радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се тол |
а ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху и нејед |
крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да вид |
ње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Г |
авише своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам |
ладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за мест |
довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора |
е, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у мом |
шина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најз |
но за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> |
вако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и |
вом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да с |
ја Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало зал |
е више пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у заг |
> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво |
етише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах п |
ровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како |
Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села |
разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који свој |
баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} |
ене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињск |
ивши своје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко |
љеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан б |
у Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> |
, или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа б |
ом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но |
и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало тело свежим поветарцем, или о |
ојом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појав |
акше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше |
} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у ово |
двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро |
да и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво |
цу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-С |
петнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је |
у да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А |
пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се м |
врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њ |
учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше мн |
место, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено ула |
бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се пон |
ло издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Миц |
ве хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да |
да ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Њего |
беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег повета |
приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чу |
га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p |
они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бу |
ке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> |
аштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и |
ам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб- |
Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јури |
јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра д |
да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га |
крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити |
ладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сад |
гу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S |
са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њихово |
Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору |
е дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет в |
десет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> |
е ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита |
реше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах |
екивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестан |
оше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припа |
не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и т |
тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n=" |
к беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> |
намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> |
маново и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, п |
бродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему |
... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болес |
ом за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но |
своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити пл |
годи зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, да |
цаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! |
ај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство |
о, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику ва |
оворио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше с |
ви.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не пов |
/p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по јед |
ак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо |
ет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у |
сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После |
или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не про |
у, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе о |
, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство |
са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ |
<p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, д |
празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада и |
иста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p |
јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па. |
отровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та о |
м мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само д |
и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му др |
ке странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Та |
риметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њ |
андурима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман |
ин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од |
>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше ј |
Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови ни |
о лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја |
м краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два |
> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело |
само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p |
ори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће |
} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и н |
а само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit |
, то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође |
да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че |
међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може |
бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога м |
> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до М |
стајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгл |
ше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њим |
су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева |
гом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно ка |
ћаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са ов |
ма од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овно |
или свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо |
роваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху ј |
мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и |
Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n= |
у, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, |
устендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро.. |
српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло |
лико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша М |
Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова |
егово изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма |
оља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем б |
ападно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић ве |
пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је |
<p>После неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је о |
вац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару |
ви, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са ка |
и...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци |
ивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пож |
што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, м |
ише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га |
Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то |
ше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, за |
p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p |
Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После ова |
ан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу |
д опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и |
јам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим |
знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја |
Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Вл |
осматрала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да о |
а и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то |
— Христа — никако није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било с |
о недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површи |
, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутак |
акве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико |
вог <pb n="109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му т |
!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино |
пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло сед |
некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и |
за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу и |
икрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева |
S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њи |
улогори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> < |
> <p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове по |
е сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харе |
сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много з |
е веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је |
губљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} На |
да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гуш |
и у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрач |
кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора о |
вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набац |
таном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска во |
аспусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</ |
ах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:i |
удићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур |
аш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и |
<p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али |
азумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И |
аћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефен |
, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, д |
е једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку |
ароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удал |
Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> |
{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних под |
кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њи |
аше <pb n="185" /> право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, ид |
Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах |
а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је о |
ти валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!.. |
="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза само |
анку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио св |
<p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да |
ом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшн |
ати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико |
, размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле |
ра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— |
и и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и |
о да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, он |
ећ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, у |
упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и т |
дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p |
е родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем ме |
у у последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и |
Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у |
ори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне свој |
p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чет |
дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак |
овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беш |
здаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед |
} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив |
е их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешл |
он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb |
ко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад ве |
/p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја! |
о свуда!...{S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бес |
орила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежи |
.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође |
дан колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Ша |
ива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Ми |
јзад она успе својим умиљавањем толико, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе он |
, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан |
вац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петро |
нова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана |
је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај нач |
е са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју црк |
умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p> |
но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> |
ладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином п |
Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива чо |
ху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође о |
о и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — А |
раво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-К |
више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бор |
еби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници? |
уша.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја с |
бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, |
е овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Б |
ти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но |
ло пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад |
у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети |
као највећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно |
{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому |
не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше |
о добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана |
е најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се шт |
а чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је с |
е трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> < |
е снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и из |
не, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије у |
х скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шат |
— одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах |
а прилика коракне на осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко |
спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разгов |
ндијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти в |
е прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не |
>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но |
унчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год |
> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше нас |
> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом |
е са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После не |
ма, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци. |
и, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плат |
од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло |
е хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам |
Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега |
с бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно |
лево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше |
рви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се п |
Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган трес |
а! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад |
мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То |
у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрет |
евој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> |
надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче лом |
а множина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као ус |
ана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ах |
ја — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харамбаша М |
26" /> одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ у |
вати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју |
атаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у и |
ешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво о |
изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, как |
> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му про |
ама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину |
вима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — |
p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и и |
и неколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову |
ртинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци |
моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут. |
е, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо мла |
ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на |
у варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу |
букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији с |
{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати куд |
џи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места |
сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, |
љу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p> |
је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне посл |
реме, када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник |
ему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи о |
м десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудноват |
одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Ка |
Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том |
ије доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} |
ам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико м |
о вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да п |
дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом |
.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто |
седам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника |
ицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</ |
ћ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко |
али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тира |
јем.{S} После малог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p |
њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да |
не, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у |
није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајањ |
чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сја |
ци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави |
и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној будућности као и о богатст |
ићевићу...<ref target="#SRP19024_N7" /> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он |
не, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах |
Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да по |
не, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>ту |
="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обад |
ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало м |
дмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> |
а а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај |
д ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далек |
, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не |
е душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да |
пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, |
адати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пр |
ист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то с |
ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше |
>Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двад |
може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељава |
ја са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да ид |
ј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га са |
! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога |
ма, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети гр |
ји, — настави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, |
ћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цв |
икупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрп |
чеше већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицам |
ичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом тур |
ог платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим у |
а га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме по |
а оштре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плах |
талим друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, |
атиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Да није случајно прошао какав хришћанин овде! — викну ј |
што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицк |
их све!...</p> <p>— Слуге?!...</p> <p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — |
Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, устав |
цко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p> |
у у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</ |
ика — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Бра |
сус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. |
буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не |
хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и б |
! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа ус |
ишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му |
срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — |
на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} К |
Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску д |
ко лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад в |
у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини. |
ину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци б |
зан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, п |
агодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његово |
вили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} |
срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посма |
покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих и |
рише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате |
сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену |
о вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често мор |
<p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му |
до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао овол |
пак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше о |
Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, во |
у да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што |
неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — п |
{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га |
о целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску воду са |
риполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> < |
аху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колик |
а Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p |
од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бле |
тране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко уте |
ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше висо |
/p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> |
за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лука |
о непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опа |
аћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав злат |
оследњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} |
Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљан |
није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором по |
ам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} |
ски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојн |
го тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана |
урђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевск |
услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Т |
, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> |
смо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — гов |
на турском језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у с |
Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник до |
ивоту.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побу |
а у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> < |
ашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господар |
у, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симин |
ад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах о |
ане и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Сн |
и и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне |
ад руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са |
м.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па мож |
ора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душ |
ин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео |
атрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв са |
говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем |
за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много |
лике навале наоружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но |
стином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле |
рских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео |
јој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!. |
.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са п |
а Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Л |
њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће |
етлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то од |
и точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе к |
дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни пр |
!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Госпо |
се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је н |
, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са кос |
м експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне |
ше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у живот |
м крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, |
, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај но |
и не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S |
кој власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста |
знити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и су |
} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички зада |
Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више |
роз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и |
ином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Миха |
идим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући |
зније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињск |
што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му |
за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Ту |
чи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да |
?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме |
у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брин |
p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, |
ка.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јес |
бе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у ње |
полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени |
, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропуст |
лони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше |
писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и са |
је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место т |
шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути |
ко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! |
и су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко преш |
јурили на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква |
управник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n |
ли дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.< |
, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не ид |
што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. < |
утска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџа |
<p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му с |
ам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} |
а је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било |
кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њ |
за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа б |
сто, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Миш |
жину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопк |
срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиром |
ута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су го |
а смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку у |
би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног тр |
цу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићем |
Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p> |
ко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би |
здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здрав |
сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по све |
кну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машиш |
p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p> |
S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је |
Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> |
о подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мем |
а она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше |
де — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и |
ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Тел |
вану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе |
то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у т |
<pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је б |
о пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само |
т својих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини |
ад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш |
азаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одма |
, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет |
оре, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-б |
пчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разго |
и, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега чес |
ђу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су га п |
што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву |
ти, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допуст |
{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским клан |
ши непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше о |
ах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је ал |
голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S |
тица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, с |
руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирањ |
позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— |
ед опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и да |
p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— |
да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се н |
ови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</ |
ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да |
па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобр |
олазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> |
уначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо |
добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војвод |
p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како |
о било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само с |
ремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље с |
и ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Б |
а женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију. |
актовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, |
е, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним р |
могле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над |
ног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно оче |
} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сад |
е примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде! |
духвати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене вод |
познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хва |
— Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> < |
е за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и нев |
вале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!... |
ају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео |
ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвник |
Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у и |
тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра д |
јом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом |
е и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на мно |
уже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p |
аше сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало |
ао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не раз |
д песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.< |
ну љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белу |
.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабра |
тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> |
ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би |
кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудноват |
где никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и да |
и да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Му |
господари наредише!... </p> <p>— Отров да попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, |
и.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Ви |
<p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила! |
ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Миц |
ца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</ |
утовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али вид |
уска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Миц |
срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било ре |
бро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је д |
о? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и б |
ву жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана |
S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Ар |
/p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху |
ило врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са необичн |
сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао |
ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p> |
ци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође |
из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху |
а тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши с |
ога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох |
ао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p> |
добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p |
аган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казуј |
.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те ис |
и потражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније пој |
Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети |
</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два |
и живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала ми |
ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја |
Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. < |
> <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, |
е видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, |
нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у |
он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па |
ро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, од |
свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, ко |
ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његов |
а беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на сла |
мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p |
ао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку сво |
а се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд |
сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад пре |
фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у он |
аш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>С |
астави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше заж |
ицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав т |
баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко |
ваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p> |
ума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу. |
едаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милев |
: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога |
{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, др |
о вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине |
ији организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина по |
p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може |
— што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама |
<p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полуд |
ок сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> < |
о њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума са |
ру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету |
о дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће |
лико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке |
дови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад |
о опасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стот |
вакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно увер |
шљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет |
обавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили |
азболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</ |
аше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Феза |
ајзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини |
оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути |
ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залут |
е ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није од |
ишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> < |
о је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаш |
а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, |
ипремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на ка |
одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако н |
познате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилам |
д? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на ј |
урно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их и |
де и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p |
о.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.< |
уна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> < |
т хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У ис |
ољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Тур |
у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац |
и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и |
и.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> < |
ко ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше |
новања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да са |
не Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти |
До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стража |
мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бим |
еучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ак |
и, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име д |
вој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на |
етану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мери |
а, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао |
добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је |
им, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{ |
житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастр |
чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!.. |
би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост ч |
редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав са |
но времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Ми |
ти драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпел |
е овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата |
друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, С |
га је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, |
очи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, з |
за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу |
еху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљ |
римете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах о |
ам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћ |
p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и о |
S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а |
и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он |
то ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који беше |
згодној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.< |
да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми н |
} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно пр |
бро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одма |
а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове поро |
хори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га до |
из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови |
/p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са к |
о пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из |
и, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крво |
тва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином |
убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином поч |
Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо |
сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно |
му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После о |
е и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, о |
и момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он |
ла, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посмат |
оје беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој |
скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.< |
рска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо са |
беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клеч |
ма.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз |
тварај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекуј |
и он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету |
p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису мог |
релих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, квар |
радом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а с |
а својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гро |
се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са јед |
само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па |
рамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</ |
<pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане |
ина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p> |
<p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно деб |
ог биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим |
а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и |
дње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — |
чин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</ |
како из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад |
е непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце ле |
p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје ч |
ише да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у |
ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Л |
чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад |
песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> |
у је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је зак |
најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оно |
аруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се |
дњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <milestone unit="subSection |
им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину |
о и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и чита |
аваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нис |
до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је |
узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао д |
о злочинство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јеше |
лобођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за ру |
па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, |
е то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и |
им жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве с |
! освета! — Са таким мислима Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, да |
цко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гу |
иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сеља |
лико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p> |
ро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у њег |
bSection" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне з |
ма накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом д |
свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но |
весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичи |
г тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шип |
његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању |
ељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у само |
ледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад о |
јаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела |
рачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p> |
} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемогло |
о планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу |
новато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се |
<p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у њего |
вом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су о |
млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође |
он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, |
ендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше то |
дјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бе |
тетом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Н |
паде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов ом |
ави је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за |
икако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} |
ко би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружин |
е! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једн |
рник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад |
, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер |
p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче к |
тендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, |
тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одговори јој Мицк |
е и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и |
и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног с |
растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под зе |
има, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад от |
урцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу |
авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа |
а два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд ве |
ма већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј ва |
е осамнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, |
укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хо |
беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, |
ало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет хра |
их Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубим |
адиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>М |
n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прик |
ана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} |
пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни о |
ре, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата |
е а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узет |
крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У |
није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприм |
радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На не |
е у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци. |
ра као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у ка |
на намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени прија |
досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он |
на не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>Посл |
е дужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за |
м мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи |
еди на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.< |
као све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао усле |
о пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева с |
тца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши |
прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од пра |
пет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нап |
пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те |
и су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зори |
ви уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варо |
е? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и пок |
аква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је |
ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но |
радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и ду |
а да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>С |
је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође и |
ранице и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на б |
амбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> |
да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И т |
, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. |
извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж ју |
месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху |
тајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јур |
их сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p |
су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим |
подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто |
и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима |
ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S |
S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</ |
овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.< |
се не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </di |
хмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах по |
ви у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на сев |
и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нек |
Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав |
мање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се |
било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху |
врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи А |
оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он лего |
уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, с |
меде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага. |
у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостал |
код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изне |
о после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, к |
мље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег зем |
{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпље |
о дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрос |
раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале св |
> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљ |
му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо од |
е силом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се о |
умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>После кратког одм |
ног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.< |
> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, |
о бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад |
о гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално |
х гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада |
а да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> < |
рајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша в |
јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева изв |
одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.< |
p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љу |
азбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим кра |
вај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, д |
{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-бе |
куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицк |
ко у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И |
подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро осве |
ак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој |
ле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мен |
у заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турск |
говором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу |
наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у хл |
сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца |
могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, осв |
двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p |
ре у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрли |
ању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би |
да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радова |
Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После ше |
уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али |
рца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се |
нским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p |
сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солу |
е са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај св |
за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непреста |
палили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у |
усте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцњ |
!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— |
<ref target="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не м |
и.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући |
о и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хо |
а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...< |
ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцниј |
да од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажен |
</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак д |
тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? . |
авника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— А |
иполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да ле |
без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са ов |
своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта |
рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга |
е одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, д |
рочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>Посл |
за погибију своје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} |
налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како |
а ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад |
ад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се врат |
усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом снаго |
ва, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на |
то види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очист |
каше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добр |
еше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, |
" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене |
> <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он бр |
вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, от |
у знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да |
владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе |
ата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грл |
аваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за пок |
ада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио! |
уди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} |
кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— |
ојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце пара |
рво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пусти |
и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S |
и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу |
велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добров |
одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медве |
прилично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицков |
мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди при |
г часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два |
у и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много ве |
кривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно н |
и тако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још пр |
они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог |
отина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоруж |
ендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у о |
аса ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га |
знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> |
p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Туни |
га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p>На четири дана пос |
а.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше |
понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамб |
е се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да гов |
д стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су |
аузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и суви |
слу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> |
пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злоб |
р спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка |
аво на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски ками |
и-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав |
седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стран |
што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво ш |
ати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p |
м се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га ти |
услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се |
а да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив |
необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер |
p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за |
моћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким |
тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече М |
p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од |
код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упад |
муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје |
сто у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се |
ја као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађено |
у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{ |
птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а п |
ском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је мл |
једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... та |
одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да прип |
знут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, мет |
свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно ув |
море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пл |
ојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле |
и од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.< |
докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе наводећи Мицкове г |
нареди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{ |
н оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Ми |
бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар |
ка села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Ка |
уставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнел |
— викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ |
остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једн |
миње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно |
сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену с |
ејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицко |
његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико |
и беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак д |
ам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимб |
а те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше |
>— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа |
с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки м |
су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима н |
тојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху с |
псовке могло се по разговору разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Вра |
} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрп |
једнички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се в |
.{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да |
Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на му |
о нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад М |
Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико м |
ећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да |
оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необ |
што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, |
кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се |
гледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Д |
са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владик |
ржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер ј |
и!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није мог |
.{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>С |
о из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био по |
на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде јед |
војим пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама |
> <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад види |
се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у |
се пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се у |
змоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни |
следње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, |
ити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није |
— ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш т |
.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету в |
<p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не д |
Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда наш |
а, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Ми |
ико од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, ка |
вога, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после то |
Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен |
цко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хте |
не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно |
ло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још ка |
арамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим сил |
икну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скро |
у, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим |
своју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S} |
<p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео |
о био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени прост |
> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли |
воје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким |
ка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> < |
пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тр |
ша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути т |
јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али- |
Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Е |
можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док |
ва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно |
, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше |
ом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да |
Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он г |
и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће |
инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искруће |
згубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка сво |
<pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не б |
угу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се пр |
па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше п |
ову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S |
гурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том оче |
агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.< |
е већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског нас |
тињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и њего |
неколико тренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа |
било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Н |
дбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ поч |
аље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.< |
ош да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с |
а се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ |
иција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у г |
рзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах д |
ам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, |
/p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цур |
јску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле |
јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини |
> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах |
а оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна бо |
је ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref |
рло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... немојте |
ад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулу |
оз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му |
ити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и ос |
да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S |
јом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу. |
х тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у |
ину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што |
.. ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} |
о ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје ка |
наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша |
.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све |
ржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, мо |
м, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један |
иткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори гр |
жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад |
плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.< |
еве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим М |
су ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он |
ао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га м |
а, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне |
у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} |
да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја |
ебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Ју |
/p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми кр |
бо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јуна |
јајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало д |
е за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им |
те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И ч |
Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — прав |
о си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао |
ти од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, |
ажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за |
у Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражит |
и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пођ |
како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — д |
<p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пан |
милним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S |
е рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} |
јмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку |
ашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш |
p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде |
пио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном прилик |
носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепе |
— рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> |
у, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</ |
а мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али |
да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за к |
ашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље изв |
а ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} |
жак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска |
ло га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани вин |
ревртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе |
ланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим |
, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — |
устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги прија |
-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегс |
т, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратио |
ци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p> |
р се после спавања осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из |
у и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожа |
ивот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље о |
икну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти оп |
ешити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са с |
ве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини м |
<p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази |
— питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{ |
ојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и м |
нити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb |
би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{ |
p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за |
ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога |
ад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвод |
ео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских к |
већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он њих |
е куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих беше |
Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да п |
о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} |
здано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди и |
дили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је А |
рећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветује |
јатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам |
— познавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И |
гових крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речим |
ао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапса |
а арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимик |
> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа дру |
ков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад о |
ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што |
тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као |
шно пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил |
тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> <pb n="165" /> <div type="chap |
у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји св |
Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када |
шао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и вр |
ребало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац от |
ање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није |
они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} |
а јецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу нег |
дија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силн |
штером се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пе |
Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутак |
а је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да |
д њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је м |
влачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим |
Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote |
ну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђиј |
своје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n |
акрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> < |
главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својин |
на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равном |
иле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Ми |
див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко в |
но пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне посте |
мо смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љ |
загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста по |
епрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близи |
pb n="203" /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући |
, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај |
врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога |
хом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко |
е ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, пр |
о која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{ |
уди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час оп |
тица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је |
ају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно вре |
рци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекивах |
дух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише |
где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад |
зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло с |
час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{ |
азмишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му позна |
жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и о |
ао да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у |
на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места ди |
и бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар јо |
х...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</ |
о врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појур |
узман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине |
мрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обуз |
вно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спрема |
улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечнос |
м.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову сна |
! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет |
не, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Вик |
ласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пу |
чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се р |
вина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У двор |
и великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем |
е су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се ис |
у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, |
равникових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској. |
од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да м |
х код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као |
лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само с |
е стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, јез |
ди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без |
обојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> |
дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дан |
ихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљ |
и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb |
у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али |
но страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече М |
а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека |
шао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сј |
још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи |
здана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{ |
оје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари |
мет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су се б |
рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави |
и непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и нес |
месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Ср |
о на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре време |
.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задирку |
е подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтели пр |
.. одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, п |
пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре |
звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлега |
имицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не |
стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, боре, које се |
њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Сна |
е, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад прес |
>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим скок |
/p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У пр |
која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија |
наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, п |
је ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило |
p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нов |
беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом |
сматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове |
де се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p> |
бун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса прите |
.{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом |
ом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" / |
зад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју |
шило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону ока |
била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећ |
и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, |
ам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га |
добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата |
одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане прек |
о смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сиша |
овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да |
дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи |
план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће |
аиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икакви |
био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу. |
ријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, з |
тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да оже |
о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове зе |
— 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који тол |
твим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радо |
Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунц |
ност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разгов |
ио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га |
аспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што више злата при |
/p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после д |
скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали св |
ошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} |
Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Миц |
еше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови |
ој и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју |
Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око |
па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам |
вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад |
ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је т |
о му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра |
Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" /> |
ога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Миц |
аки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — р |
ено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добр |
згуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је д |
вати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем ка |
<p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући сно |
и, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и може |
ве сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао |
кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урм |
је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито о |
од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као |
који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на |
баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд |
појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у |
ражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док н |
ши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да |
ло је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгр |
робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Мила |
7" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му |
стао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укоч |
купо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако не |
f target="#SRP19024_N6" /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке |
и дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задрема |
> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од |
продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш неш |
заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим ником |
p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> < |
и се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао п |
слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане |
уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али |
ри у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака |
ео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опорави |
становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом ч |
потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p> |
о кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицк |
е па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њем |
>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен. |
а.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и от |
ану. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости! |
Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хо |
животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, |
е коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Н |
</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његови |
мао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у |
о да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена ју |
упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} И |
аја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком |
људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, к |
пски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај п |
, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успе |
Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест го |
че да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио |
...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прс |
ору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они при |
Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је бу |
и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Муста |
дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше чита |
жише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана с |
грми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и |
ртинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о |
исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експеди |
ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе б |
драв надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања |
ојих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови м |
мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву пол |
} Неколико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо д |
а.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети |
ије било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овам |
а, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — |
шао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а хар |
ају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити |
а остављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да |
а, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див |
и га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје гру |
. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад |
оја јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збого |
p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И |
и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, узда |
цко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше н |
едном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху саз |
ико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја |
шао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута ис |
престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно аз |
у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чуднов |
д оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>П |
е везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах |
Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Та |
шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало |
а ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну |
оловину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући |
очео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга |
по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с |
к из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружи |
а истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но в |
.</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви бех |
— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не д |
молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну к |
овога часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност стра |
доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће |
ним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што |
ка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки д |
морао да прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице уп |
} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд |
у.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а |
зе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" |
о самих снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветро |
не престаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остал |
за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весел |
краћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим |
лазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зо |
укао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када |
силили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни |
е сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу |
и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се |
његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и |
а је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари ш |
е нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је |
ијатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— |
у ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаљ |
!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и |
ије могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш |
чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да се т |
>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако ж |
ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили |
асти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— |
а.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би ли т |
тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако |
дни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем А |
ахотном зебњом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху |
сет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у |
урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гом |
м у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одмо |
!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једн |
тво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, т |
е ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, |
роћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p |
па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затва |
ка.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би о |
, овога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина |
едан! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но он |
е Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на |
на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но |
ицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} |
е.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знал |
ком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађан |
их и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале |
ао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекас |
вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну |
ди са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах! |
Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рат |
као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју |
е хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} |
о.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, го |
во драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамниц |
nit="subSection" /> <p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постој |
инским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од п |
х, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ће |
узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега |
дите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га |
јање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не пре |
и сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговор |
ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> |
арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у дал |
бијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, |
су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа д |
у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију |
д к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Св |
нај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу |
, изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по њег |
>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Миц |
> <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Ми |
е ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit="subS |
Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо |
осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној несносној дн |
ко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбри |
...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа |
човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду у |
едни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се |
="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја ве |
као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута |
ваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> |
ејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> < |
Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беш |
цко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде |
готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да |
х решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од доброво |
и не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртво |
беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај же |
да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и |
ило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак |
прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе |
аумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— А |
м.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, |
рмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао |
мам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није |
другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко |
о к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зо |
не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није пада |
за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упит |
да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем с |
оћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.< |
и суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био |
ш нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ ве |
пандура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, |
С највећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад |
рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресе |
је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом св |
ојим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточић |
ја!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— |
чићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну |
лади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се по |
орине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Н |
влада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово |
у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао з |
и Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну пон |
овор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави не |
<p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са дома |
гов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио |
пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код в |
аску оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зн |
орђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје |
аше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... |
ји на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он ј |
ко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи д |
Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење |
затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издр |
ом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек |
ељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства н |
утовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слоб |
орчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога б |
урчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што |
звршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одстра |
е тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као дива |
у кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса |
p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече |
.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим тур |
ева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— |
че Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти |
.</p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте |
а да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти стра |
го, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" |
данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек о |
кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима |
према сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — вик |
беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за соб |
и све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напас |
су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да пос |
Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве в |
лобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина |
.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S |
о је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени род |
ас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хап |
д њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне. |
е по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, |
ан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах зам |
у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} М |
ицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и ски |
идећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра |
Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па |
викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у |
.</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога |
не де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{ |
радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родо |
о храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ре |
ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да |
ревијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако ниј |
у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p |
— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нес |
хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије е |
сприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јеш |
ке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је вели |
зговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега бе |
ли-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} |
SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све в |
то никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка и |
...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад |
ући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p |
г помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћ |
а још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— |
, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p> |
сеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико ч |
не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и |
— викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p |
смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ пита |
ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећа |
у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш и |
снувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду м |
ео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје п |
Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у јед |
1" /> <l>У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разб |
/l> <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан поди |
/l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солу |
е што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, |
а — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, |
ш истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе неприј |
ра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још |
ра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао |
душманина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше стари |
твору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о |
ви беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Б |
="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад морадоше |
емље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изг |
мовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога ан |
и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина ма |
велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина |
знајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пол |
ра доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и |
евни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, до |
екова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Ми |
није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима г |
/p> <p>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни сванул |
ађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђ |
испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје пријатељ |
е вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После |
ћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупц |
онова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет бех |
ју више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помисли |
саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне |
у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са своји |
а неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка кој |
се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му д |
е му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче |
онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја — хара |
ар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш |
апин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину. |
реле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — кл |
е неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заист |
повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је |
.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху |
да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стрељ |
, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нек |
нда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Ст |
ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> < |
иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p> |
трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган |
рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити |
у Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћ |
ицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! |
на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овака |
цкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти |
ји нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник... |
ни премишљали из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то |
е или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у |
а више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све ја |
ма: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!.. |
о љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он |
ојних станишта арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинит |
своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом |
еби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> |
почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мир |
ш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да ј |
њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми |
која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше за не |
лопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још пи |
Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јун |
ило је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако |
ути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи |
еше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, сада беше |
брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака |
ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој. |
свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Т |
да тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, |
апин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Евро |
на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах пр |
— ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и п |
оживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је са |
а.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, н |
в.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше ид |
струко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављива |
курјака, које међу планинским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца о |
па а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S} У |
ле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l> |
еколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, ч |
агум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража бил |
и падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуру |
ко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим ст |
рина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то м |
е се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Хано |
тигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на је |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планин |
ар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога |
видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком г |
ну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим |
.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаш |
пет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа |
, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је прав |
о сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он |
l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l |
и се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно |
ушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је |
ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Миц |
опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних ш |
тавише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="19 |
ви.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — да |
ажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатага |
...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само једа |
и, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато |
млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће |
а или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то |
својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S} |
ме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, је |
а порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу ог |
подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Т |
простивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко вео |
хватили у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше о |
менту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће |
о и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стра |
ким нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступи |
еликом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, г |
ка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} Турци!...{ |
док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати |
, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у |
ицу што остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Бито |
ђама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сло |
својим пратиоцима непрестано продираше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали |
.. </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш он |
Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лута |
Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео |
у као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једно |
у се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близи |
војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не |
от узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, к |
шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му и |
вљаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше |
о време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да о |
њем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као ка |
да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осе |
. — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упа |
има гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У овак |
ве узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који |
Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p |
казаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овим |
Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и да |
ко би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царск |
а души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па с |
, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p> |
ина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им |
обровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но |
зули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и |
и и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружи |
да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо! |
веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на јед |
ио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева |
а тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, п |
тољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да |
душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још |
.{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> |
чења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном |
кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, кол |
онете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да та |
ву жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! |
сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, |
ана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престај |
мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде чит |
давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би он |
Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно н |
страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, |
је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које |
ро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} |
мак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка. |
ви, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref targe |
много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовит |
а попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанств |
тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Ал |
у се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивал |
морише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и л |
Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} |
дмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто на |
е што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом |
осле заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у |
егов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећој |
владаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћ |
> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — о |
толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и |
својој стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних тура |
нда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви |
ар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином |
te> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> <mileston |
итеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси |
ен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „А |
Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно р |
сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шали |
<p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са п |
амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Ми |
баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само |
о Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb n=" |
ај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад |
рацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Талам |
едан учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило |
су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађ |
/p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио |
г дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јав |
сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је |
гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кр |
са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало науж |
а страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Ми |
не у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024_N11" /></p> <mile |
најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљ |
ати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, у |
p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад |
и га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турс |
јгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је ла |
у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> < |
им брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, а |
се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на |
<p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаш |
ендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја с |
алеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријућ |
лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати |
о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <milestone unit="subSection |
кове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њ |
ехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше ст |
све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу п |
некле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажни |
ти.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> < |
> <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима бе |
у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи |
ажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа и |
ем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како п |
са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се о |
јој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грд |
довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура ос |
ију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опас |
од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошл |
бро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш д |
<p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огрт |
и, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n |
е сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног роби |
ну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежљ |
Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу |
ам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош |
ако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до дв |
ак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко |
да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према ост |
престано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, коју беше |
много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од |
е, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо |
оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он ј |
дзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и ка |
задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и претњама, примити |
јући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, |
хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још |
таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви с |
Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних часова ван тамни |
з тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре с |
у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> |
па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и |
"177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урл |
њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној |
нице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а |
ћ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, |
, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим п |
занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S |
бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... тр |
не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној прип |
бро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни |
е било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и т |
ује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беш |
Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} |
му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола |
/p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Ара |
ољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустенд |
е прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово ј |
е и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуб |
сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти |
е још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до |
све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и коленима дов |
> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се појави човек ведра погледа |
е, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} И |
према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењ |
ла је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му при |
арош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле |
ен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски велик |
Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но |
м испод шатора.{S} Место оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачн |
на.</p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S |
своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло л |
последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — т |
рућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели |
игне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су п |
стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав |
Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник |
од како је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба мо |
цко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од |
чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али ка |
ко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S |
ти а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све |
иполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева |
те то турско страшило.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свану |
ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p |
и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из та |
ле своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде са |
.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и |
де неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако |
брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом ј |
т ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско пл |
Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само М |
Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, |
т је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зо |
у били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних ку |
дње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао п |
Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</p> <p>У и |
стош није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и |
лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И з |
</p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.< |
де раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне п |
екох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустенд |
ина, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог познанства они једно другом и откриш |
и дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје пл |
тпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на ј |
> <p>После подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само приста |
окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављ |
сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути св |
p> <p>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, |
ом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опе |
у.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му |
већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с |
во.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче д |
атаганима.</p> <p>Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} |
ом.{S} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше б |
етом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године |
анини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од |
пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву нед |
мах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Миц |
и. </p> <pb n="95" /> <p>После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и |
Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и поги |
ирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође б |
дмах продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, д |
у овоме устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, |
..</p> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па ка |
ад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?... |
устињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле |
са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приб |
варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p |
види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим |
рке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује |
али.</p> <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте |
му остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен.</p> <pb n="83" /> |
тиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог пут |
г мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше |
м чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би п |
а ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у |
е и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — по |
газили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створење у људском облику, к |
до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице пр |
е каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово д |
о Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу с |
анинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, н |
змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило в |
ћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу то најзад стигну |
турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако |
/> <p>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад |
вако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и н |
ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом врелом сунчан |
ав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непрестаном путовању они најзад наиђоше и на пов |
исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то удар |
.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она днев |
одина а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не |
амет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зл |
те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето |
ажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку г |
и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два да |
е му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао је он к |
есто оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро пре |
овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, |
ти за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка исп |
заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у В |
у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође |
есеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској вој |
ставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадајући у турска села и пра |
заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло |
<p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Ту |
носан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задрж |
да, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Ко |
после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнај |
>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Ост |
другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефен |
</p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Ј |
и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима |
ас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} |
ег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту |
се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једног |
Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове |
в. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S |
нат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да с |
тац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, |
је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест г |
Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина |
биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљад |
упила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мислим, |
да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а ње |
стендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада бех |
е и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје сре |
да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Кост |
он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у ње |
е жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме ра |
агодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће и |
у за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорб |
пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали |
приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство између ова два јунак |
Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је |
ак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким даном, уч |
да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху ос |
већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беш |
Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024_N11" /></p> <mileston |
нове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је |
међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би прек |
е понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод ка |
и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували он |
у силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко сам |
е отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како |
песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећ |
па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта арапских.</p> <p>Никак |
д тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био |
е.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њ |
к овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са с |
а се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, |
тинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаг |
<p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио. |
еж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Ј |
ше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити |
о Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окре |
а пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуд |
раћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа у |
нинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да о |
толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи с |
о вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <p |
S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дуж |
р се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после он |
ицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пођ |
пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — п |
све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слобо |
есемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео ре |
синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде ч |
био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и од |
ева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој ј |
</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!... |
е баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — п |
лабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан о |
не.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, прав |
овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, к |
о повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним метцима а т |
p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— А |
маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но је |
ато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстар |
о дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога |
вам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у сам |
учвршћивало се пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напа |
лева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да ко |
ћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим к |
указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је пр |
усте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у |
ем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио |
ла, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео д |
о својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је |
пандура, такође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити п |
дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Стра |
таде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих |
ного је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чист |
љешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих |
ве другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у |
болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад |
својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете |
p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у |
насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце б |
и су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бур |
ој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури за |
знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато |
иховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за други |
вао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он с |
Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Миле |
урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мал |
{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охридск |
Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остал |
у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> < |
навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах! |
але...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но |
а би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањ |
и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србин |
пала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руц |
ду чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било |
ка, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О пој |
} Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пан |
ују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху |
зумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца после смрти ефендијине прође, а још никако н |
.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом вр |
јој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њ |
цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам |
а чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтер |
човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, |
мбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не у |
сног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издржав |
о нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвез |
ри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из |
а својом породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} |
од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом |
би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Ал |
куда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнем |
ана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталис |
потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би |
адније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу то најз |
p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затв |
вних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са з |
обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синов |
вијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У кол |
<p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекиваху час |
о уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове страшне тамниц |
... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних звукова опет н |
бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу! |
твор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p |
едно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само |
нда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених |
ако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Кост |
Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут н |
оликом кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да по |
ољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео. |
ин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајни |
у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, п |
ва нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пре |
еном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више им није н |
ве љубави према његовој отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике мисли непрестано бујаху |
апасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је |
у своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више |
девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невин |
p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти н |
буђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, |
од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непре |
није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги |
још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и |
е сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</ |
бав каква се може замислити само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p> |
илева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође д |
два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, к |
вно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Ар |
е беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S} |
стали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за некол |
х ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> |
, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини н |
војом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За трену |
. добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример ка |
ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље и посл |
p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref t |
да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потп |
док су они овако разговарали, један од дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> |
хаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијан |
целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — |
е са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шес |
о њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад ун |
а природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмља |
ве до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за |
гим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет |
ба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} |
аса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено Турч |
ра репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о на |
ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гла |
p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем шт |
н то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— |
емлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвод |
се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда |
а; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... к |
би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</ |
задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да |
то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, луп |
бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружин |
од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је стари |
Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо. |
беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се |
олуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> < |
тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да М |
ху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се с |
хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и т |
Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... |
> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, |
е ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бу |
p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицк |
} То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је |
својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних не |
дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајес |
човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока |
д Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она уд |
<p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покретима певајући д |
удима посматрајући како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p |
препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито к |
одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о |
дина.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И |
ак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други у |
елу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Миц |
крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — викну једа |
о коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више ки |
ом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, ко |
и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове |
едан кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто |
е морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност |
ије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које |
се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја |
на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> |
а искусио неверство и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је |
ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет год |
, у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се |
изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га каз |
њао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p |
на од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посматрати које беше готово увек |
есело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зр |
на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив |
и, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафа |
глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времен |
да да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрва |
b n="145" /> песковитих предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сме |
својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што бе |
roup" xml:id="SRP19024_P1"> <head>I.{S} ДЕО.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19024_C1.1"> |
oup" xml:id="SRP19024_P2"> <head>II.{S} ДЕО.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19024_C2.1"> |
up" xml:id="SRP19024_P3"> <head>III.{S} ДЕО.</head> <div type="group" xml:id="SRP19024_C3.1"> < |
то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао там |
површину, пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше. |
острана газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко н |
у.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пусти |
у своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скор |
то је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила ка |
велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Ар |
ладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несве |
амницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, к |
д њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> |
д са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са меш |
да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат |
рске одметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после |
е, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута |
и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и са |
рих планинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну ст |
ак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пусти |
поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу поче |
не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се не |
за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са уд |
е немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.< |
S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> <pb n="165 |
е у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневног путовања наиђоше они најзад и на једну пр |
вропљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје рук |
иваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше |
p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао |
пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно |
ицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чи |
већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске стра |
не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не дава |
кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</ |
У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} |
>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узви |
обично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше |
лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучи |
шку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — кома |
роз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини |
цко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није |
опет муцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но |
чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву рук |
викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту ст |
риби уз њега, пребацивши нехотице своју десну руку преко његовог рамена. </p> <p>— Заповест кад |
примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву |
тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекн |
ече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!. |
ка га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник |
му сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, д |
где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи |
зио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што |
!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — т |
његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овог |
дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па |
грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете |
иш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо д |
ку предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.< |
Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно п |
сећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами пред |
дмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање |
блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога м |
беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у н |
...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и |
једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне |
ху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило |
по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се врат |
о вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ |
код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита добра хран |
и. </note> <note xml:id="SRP19024_N10"> Детелину. </note> <note xml:id="SRP19024_N11"> Када је |
ака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада |
емљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну |
но пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да лије горке |
а својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знај |
— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко |
лано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш н |
о заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љ |
последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље |
највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју врш |
пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао |
г Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов |
потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о по |
ом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игр |
онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два |
ао да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Је |
чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи см |
</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{ |
тву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била он |
и јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> < |
ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може |
ећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред М |
из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед овога, место оне суморн |
{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, |
— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? .. |
ј јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар |
ихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред |
оја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да от |
ћа.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очин |
рају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео |
урцима, који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беш |
умћари, што покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски |
само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да раз |
ски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упе |
не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одгово |
ивала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску |
хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једн |
од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине |
нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на ви |
се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, |
ас амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да и |
ити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да с |
оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде |
и.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене српске |
одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим с |
е, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, ч |
еко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили с |
p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи: |
уше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи |
шину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Хара |
и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад |
ију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови |
! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, по |
о се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђи |
у.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће |
{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах почеше кот |
о овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада х |
ети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног |
н из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете |
еко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављах |
ао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до |
да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кра |
ем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одм |
о.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да |
— страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к |
раном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у он |
ростасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на плани |
онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чисто |
id="SRP19024_C1.2"> <head>II.</head> <p>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде |
заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу |
ео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да |
, са најграциознијим покретима певајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати. |
да је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада |
која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од з |
бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном зеленом трав |
ало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S} С |
лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њива и |
ла је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} |
ве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</ |
цу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри |
о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да го |
брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејан |
ом окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватр |
и и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на |
године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње |
сма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па |
чно.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у п |
свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуно |
вега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом |
они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој кр |
ра зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан |
ише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњ |
једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али |
хладних планинских поточића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама |
а силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Ма |
г логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима |
ко безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини се |
је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, г |
је из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.< |
е стране насипа засађено, правило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} |
ицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крен |
обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се јед |
дног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно ј |
к наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" / |
Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихов |
>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на гр |
и морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, и т |
у хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенак |
елушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим |
тарешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за св |
јим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантов |
ви беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Смат |
беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да вич |
ог смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један |
урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај к |
ам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p |
ало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту |
беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма |
рци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долин |
а — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено |
у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>С |
од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се |
у, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дуван |
Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врат |
има диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоћ |
лио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а |
пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитр |
из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи |
попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и н |
чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би уч |
.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми |
<p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и они ср |
и.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренут |
димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња се |
саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућ |
Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p |
во се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над |
она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после о |
јући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив |
ш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> < |
ављеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} |
ижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> |
и су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчо |
мо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, п |
Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Панд |
p> <p>Неколико тренутака трајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји |
ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се |
ну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а |
у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један |
>Пандури веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак. |
_C1.4"> <head>IV.</head> <p>После онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом |
јним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Стан |
оју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало от |
својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем М |
не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p> |
88" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекив |
ритискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. |
вота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет |
е све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија |
ска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у ве |
овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, кој |
сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни по |
ових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви |
нак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом др |
е да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље |
анствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих |
а беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ дод |
оји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар |
ања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам м |
а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и п |
а се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито |
вечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено тело храброга јунака.</p> <p> |
судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајт |
о.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно |
ови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се |
беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он |
то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> <p> |
јо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти |
што се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оно |
</p> <pb n="35" /> <p>Сад кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> < |
тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче нев |
ном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначк |
ећ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам |
арила тихо ноћно спокојство после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и те |
им рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би п |
о више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p> |
своје послове који се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позв |
отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оној подрумској помрчини, изгледаше и |
д разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледал |
својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Пе |
ост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгл |
="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану. |
искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићем |
цко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са своји |
Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са в |
оговорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина с |
ш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш це |
колико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако |
еношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} |
> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но о |
спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} |
очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада уб |
анимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш |
ну, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје свед |
новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје |
јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио |
а 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоб |
већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто проб |
, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би |
е убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и з |
очео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита |
.{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам |
S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко |
ост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дуг |
псану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је би |
непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му п |
твору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Ли |
ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџ |
давде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све |
ада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за ов |
а својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање весели |
.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим ид |
улетао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим доб |
један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику г |
узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио н |
е бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари |
>Разговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како |
ушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели |
је дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша |
ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуб |
На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде у |
ако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месец |
својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се вис |
му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни |
оћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану. |
за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваља |
етар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустен |
и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао |
</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не приста |
звољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из о |
о на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти ве |
е прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> |
своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро пре |
аг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте |
зањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогуће |
и друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — туж |
ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као п |
с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много мали |
ину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем гал |
p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав в |
чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да з |
Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздр |
о уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један |
клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерн |
сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци ов |
еше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p |
ио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи |
н.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у |
опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степениц |
али би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} |
еликом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине |
неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак |
аоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сет |
обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан |
пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму |
ријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре |
и човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опа |
еду.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} |
г зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најз |
само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним ч |
та на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пак |
беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, криј |
.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па т |
!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</ |
ше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уве |
ћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би јед |
жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да |
јске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено |
<p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганим |
еше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу |
руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Ар |
а чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту пре |
О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што вид |
знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после де |
, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а |
летеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— од |
} То не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећ |
} Фесан није ништа <pb n="147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део |
ад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бо |
рстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим п |
уше љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарк |
уштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облак |
лели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад |
<p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јач |
ужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом |
пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо |
нас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и С |
етње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p |
пасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припо |
ебу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз к |
ега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз ова |
ваца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног |
оју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде |
дих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону дво |
е! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухаме |
p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Н |
дуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби |
да је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћу |
о исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и осту |
јом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турци |
ког рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после с |
одневне јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора |
да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и |
v type="titlepage"> <p>Штампарија „НОВО ДОБА“ у Вуковару.</p> </div> </front> <body> <pb n="3" |
е зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{ |
е сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ |
оживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе |
такао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покретима |
њаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што |
о бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве |
аги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у |
акав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде |
ок овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изн |
у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овд |
релом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури т |
n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кади |
вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с р |
ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружин |
о дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради изв |
ресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако о |
S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу о |
<p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p |
да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у ве |
ош како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</ |
Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дан |
е долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гоми |
да већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком |
ви пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два ме |
ас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јеше |
ицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за коноп |
> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гариј |
га мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат против |
ијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасл |
више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужиш |
алих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви зн |
ково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмов |
кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног |
/p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад |
азили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањ |
иним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали злико |
ином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, |
<p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читави |
добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко |
сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми |
ошњем становништву служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита |
дравише му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, |
рата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени по |
ожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до ја |
шћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Мо |
што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и суви |
.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше у |
за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и |
ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{ |
стазицу!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не прави |
одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко |
е се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти ј |
Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> |
е то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко |
... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мал |
већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да вози |
и „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе |
Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег ра |
одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и |
Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро |
... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се |
ам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу! |
че се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би |
ко ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет |
аничним гласом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по нал |
ећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш |
рабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујет |
шчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад дон |
питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати |
те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицк |
до, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај |
огу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даљ |
> <p>— Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још под |
огодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђур |
хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече |
што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува |
а нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.< |
не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде и |
и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обаз |
ати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шт |
Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпр |
и погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ |
а који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да раз |
ицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник |
и пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добит |
ру док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим око |
, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и п |
ићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Ми |
еома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпо |
-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страш |
Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаш |
а је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186" |
<p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га |
из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> |
д Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много |
си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} |
И треба! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да |
— рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору |
а ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p |
ка беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... нигде заклона, а и |
ио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа |
о тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у х |
ао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећ |
давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и |
бу.</p> <p>— Халаразола, синко!... које добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његов |
озничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну |
... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харамбашо!.. |
вољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова про |
вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада |
го тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћет |
већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапи |
га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене. |
ана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишт |
one unit="subSection" /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После |
хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај дом |
грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ дв |
да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије |
! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко.</p> |
ва — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} |
тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и |
аче хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем |
— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.< |
е морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од сме |
еху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима |
о најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S |
амо играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђа |
рши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко! |
на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед |
имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао б |
дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за |
.</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбашу Миц |
тано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што |
ше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушев |
сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чвр |
као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхо |
ворили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе ил |
нимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични ра |
о било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... разбојник!... зликов |
е шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем станов |
један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве |
ош не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и |
ће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те |
да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пр |
апад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака некол |
бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ |
вим ратничким <pb n="74" /> нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им б |
ате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Ми |
ху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на ко |
се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секули |
пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} |
.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани |
њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном |
не као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћус |
миче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није прест |
и ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом измеђ |
урски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на турску војску, па пошто |
рости са својим ратним друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином право за |
га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се |
добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Р |
ду на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао |
момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њихови |
веде лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и ње |
настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљ |
аца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом |
, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристај |
24_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје добровољце уједно и |
.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Н |
RP19024_N6" /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македониј |
ећу добровољачку дружину, саставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким од |
ет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му ка |
рке по Македонији.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак саз |
у и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} |
ћи Турке при продирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар- |
} Сад настаде још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од |
ојска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи о |
овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко вре |
јска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ да је |
жи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед то |
самој средини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, |
срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се дог |
у количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb n="70" /> <p |
, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвод |
ика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначком крвљу |
е Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом ж |
сти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, одмах напуш |
еше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу |
ујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре з |
самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама |
ином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин к |
ом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, |
> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у кош |
натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама, |
м логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је прилично в |
ко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши |
шетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о сно |
p> <p>Под овом командом Мицко са својим добровољцима своју храброст испољи први пут на Бабиној |
</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до |
te> <note xml:id="SRP19024_N6"> Српским добровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и |
змановим речима.</p> <p>— Издадох нашег доброг војводу!... — издадох нашег славног харамбашу!.. |
послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за к |
ем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</ |
Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са с |
га дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгледала је |
уждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут |
} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, ко |
нове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p> |
> <p>На заповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових другова. |
дмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао ј |
и на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чек |
ости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар |
бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ б |
свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још |
оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали |
Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен |
о избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћа!...</p> <p>Проша |
чећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} Цано!...</p> <p>Но од |
сте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — п |
а је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода ни |
елу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко с |
беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто се с |
Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да п |
ом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хлад |
о одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, |
е у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неко |
продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је |
/p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са |
љачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеш |
бе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p |
инце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>М |
заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S |
ећим напрезањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо |
себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло мно |
теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећ |
на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се зви |
еки певаху „турске севдалинке", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, |
руштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим друговима: како би то било, да јед |
радоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који тако скупа |
се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} |
еху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше |
остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непр |
село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да |
се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </div> <pb n="124" /> <div type=" |
ј души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед не |
ложи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде рас |
>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но В |
час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзе |
е место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се |
ријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом др |
.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да б |
истарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом |
ивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје сво |
нски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аг |
ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посм |
На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заи |
ну дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост непознати човеч |
ег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пр |
>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} |
ориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја |
е Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о |
они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бић |
ао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер |
ича, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер- |
— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно |
у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови п |
ав зачета.</p> <p>После неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече |
е је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из нек |
да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати |
продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би |
прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на с |
мо да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би о |
рима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не п |
е за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901 |
пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вај |
стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио н |
јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну |
не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче |
<p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао |
ћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својо |
жином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто с |
десет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за |
клеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање |
а својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци |
у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне |
е напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Ис |
чно, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пја |
ато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у |
ави.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро |
позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p |
ато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он од |
ело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењ |
говара са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p> |
е је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Му |
<p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил. |
, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло до |
драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела д |
се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем |
нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико време |
живео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} |
и.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> |
ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да |
} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p> |
ова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече |
сту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бе |
шло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је бил |
есило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога |
Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добров |
> <p>После подужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу |
неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и |
употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка |
ји.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је хара |
своју победу.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог ло |
ту кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> < |
ин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући |
о пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који х |
ог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако и |
ном небу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} К |
вите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одма |
исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора |
а сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариг |
се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би бил |
Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну! |
одини...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко |
х умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе |
.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше ут |
око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} |
ва и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храб |
азговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја |
тену собу.</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И |
Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим |
Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамен |
о си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на врати |
мана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} |
и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет |
већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Ми |
!... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено |
е ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робују |
ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободно, шта жели |
аци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На гл |
већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег благ |
S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што п |
непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љ |
па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и |
ћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ов |
> <pb n="56" /> <p>— Милоје, Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> |
јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они |
Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не окле |
око и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — вик |
у.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела |
наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да прим |
сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака |
ого но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је |
оком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обви |
прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мух |
Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брз |
лико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна ви |
кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим |
их он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="1 |
просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се т |
/l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> |
евет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се |
пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао |
по три стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали |
најтежим тренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко пр |
.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је в |
.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гр |
што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладај |
зговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича |
ску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба из |
и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снаж |
граде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n= |
за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да ј |
е пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објаш |
ли у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <mi |
а из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дворана непреста |
ј суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили |
да оних слатких часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Он |
свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа бе |
ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се |
елим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ож |
о брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше |
.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пођ |
одина његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубо |
ајмањи џбунић употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема се |
ла-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио |
p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љут |
Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се |
>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна |
поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S |
леда као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, до |
пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом |
сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се т |
дуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војс |
, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим |
ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме |
тељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће н |
м морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју бр |
лугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу |
њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква с |
на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким |
ти их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме там |
цко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, |
Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вар |
ојска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и |
анину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, не |
помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — од |
Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину |
ђеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — ос |
у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе уб |
екај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече |
е опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разгова |
добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико по |
е...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздис |
у нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>П |
> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Каж |
поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све д |
а слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ б |
авник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="1 |
урски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!...{S} |
ј исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом |
раже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p |
о, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми сн |
/p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се жи |
ју.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! |
већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, |
еварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше јо |
фте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну пис |
мо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а З |
е.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће |
ли-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — |
ад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. |
рачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом |
ре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Тур |
ваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одгово |
свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај |
таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада |
и међусобно престављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и |
настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Долазили?!...</p> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана |
и.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле да и |
трану одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да |
упају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p> <pb n="12" /> <p>Пуцањ читавог плотуна з |
и бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S |
лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим г |
ка.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне околности, али га о |
шла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би |
почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде |
час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништ |
преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дет |
кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на |
и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и |
<p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би |
о не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начел |
о.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиж |
у Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе |
не.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакши |
реди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у хо |
оја беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, |
по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и мног |
наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а о |
и-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева п |
адној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, оков |
и чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, |
једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се |
атима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човек |
ивота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Миле |
рош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још сп |
/p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</ |
/p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите пос |
занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина |
p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти |
о распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и за |
о у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младост |
отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се мож |
као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.< |
угом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни о |
као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то |
година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живо |
/p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кра |
а.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита дома |
домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног млад |
вној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи |
м сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим |
ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле |
киваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек који је седео у заче |
аћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p |
вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде |
е а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотр |
у били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те |
ући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски |
ече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упутише се право опет с |
са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те к |
г, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обре |
зи, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ у |
отиња управо и натера, те напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се ок |
ећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господара свог ја жив |
помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крсти |
а га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицк |
— сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде |
ећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред о |
да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше |
ини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад |
карање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом зав |
неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она се и |
са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју с |
ије долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо |
ему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</ |
Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацив |
ад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!.. |
<p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Миц |
ста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> |
, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји |
ма и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана је |
S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> < |
ора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од |
ри управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацић |
казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је |
ростасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настаја |
их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз она |
<head> Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окружен |
.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем |
са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично |
> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли т |
је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је |
јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и |
и над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамн |
ао да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово с |
апред, па обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ |
овољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико пораже |
ланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим |
познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне сл |
{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне |
ицков отац — Христа — никако није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само д |
то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезн |
моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај к |
као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим б |
Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за |
би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а |
ници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу |
е још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо |
г истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да пре |
е да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко дваде |
Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гл |
имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам б |
заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и |
овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах |
ка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а |
одрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили ок |
пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начи |
Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневе |
едан ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко уте |
својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била |
е престајаше са својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно |
псана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово и |
ујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кући |
и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе измеђ |
прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према |
ела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их почин |
тре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али ка |
бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, |
заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хај |
као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, |
и.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и |
другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео нај |
ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили на |
.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је н |
дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи |
слиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити |
ове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p |
од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб- |
стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да у |
ентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— |
а, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало |
.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухва |
цко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и в |
м четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана |
рећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Т |
х од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет |
а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху ж |
апа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла прим |
јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стра |
стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше з |
тац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Вид |
.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, има |
обично зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташц |
т је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S |
је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, назива |
школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас |
е — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек |
у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Ту |
</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је |
имњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По у |
ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко |
.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно п |
цка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажиј |
м и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, де |
. на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши |
ни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, |
једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ |
ш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрст |
ог места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правил |
Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном буј |
.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крва |
заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на |
ихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год |
у Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала б |
агрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезин |
киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. |
да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао |
ште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, ко |
<p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико ла |
>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао окани |
никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вр |
ду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху |
кови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... |
по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и |
јев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше речи Михаилов |
им гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беш |
помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За им |
речицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али |
и.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок |
ишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. |
то важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је к |
здрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи |
, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко |
клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чим |
ву треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху о |
ртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обе |
асиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би |
ра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Т |
опца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, о |
<p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p |
добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друг |
на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но М |
дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук. |
ад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.< |
не! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не |
а, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тре |
ед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најз |
је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладов |
рзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеш |
снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p |
владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању |
за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но |
ину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грм |
зно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну |
а прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турски |
на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као успомена на сећање храбро |
ш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се |
и припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су |
посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох |
амери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мал |
— у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи |
ућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га |
није мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашц |
гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарског министарства.{S} И самим Б |
мо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је |
ипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине и радозналих гра |
слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи с |
ом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добро |
ошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских |
изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Д |
добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у п |
велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види то |
јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је |
нају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а |
ора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га |
се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одг |
ога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево в |
српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побего |
> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла в |
га преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као |
орио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> |
дозналост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај вр |
до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Р |
стила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, |
свешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче |
} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај ди |
пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Ми |
Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од с |
д се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, д |
Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицо |
е познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да |
ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</ |
p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб |
је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— |
рио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши |
> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањ |
љући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ бе |
никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им М |
прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам |
ли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> < |
жно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга на ч |
о и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећ |
еликог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицк |
ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сат |
пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадија.. |
убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако до |
се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, д |
рачка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јат |
а, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче |
/p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — |
пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, избавитељко! — п |
јмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну од |
/p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га своји |
и се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>М |
обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколико тренутака трајао је |
вога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је |
тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца |
а му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му теп |
јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо |
Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!... |
наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тренутака они већ беху д |
бав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Миц |
>„Тигар, разбојник, крволок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем ј |
огиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, |
ад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дох |
<p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то он |
Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>М |
ај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла |
— упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не п |
ету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе р |
а, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — |
што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или ср |
лева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ход |
екрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колик |
м објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се |
/p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! |
рењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је чове |
</p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— К |
Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево т |
>— Збогом, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — |
ћно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која бе |
ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољ |
и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зо |
, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n="170" |
пео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет наста |
ти а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас |
.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти |
ка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора |
ини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— |
них пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — |
је могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, |
Обојица су размишљали сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} |
, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он са |
ли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше |
едоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио |
и изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али |
дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама з |
еже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... ж |
луд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, ка |
ало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би неп |
би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, с |
прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје замо |
пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде |
авући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p> |
падају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака |
адосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше р |
ад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="1 |
х шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дал |
су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задираше врло |
који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чи |
иске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко |
рање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа зас |
ице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа |
том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању |
прегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвеће... <pb n="10" /> танковрхе јеле... стари храстов |
ше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је на |
зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу |
морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових |
исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи |
на једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би |
ног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пу |
ски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зелен |
е.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да |
а и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата. |
естрављен овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! |
благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље сло |
ежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово |
продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} |
најест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила |
ским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одг |
помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање према Мицку од стране овога Арап |
шини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, |
ратовању са Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1 |
к не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше пот |
ај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи |
ичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и |
ећ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Он |
и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико |
друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше прева |
јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да ј |
>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он |
у златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" / |
е велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђи |
мо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за |
— шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p> |
} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз |
буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњих |
о ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћер |
лугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му см |
екивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних |
а чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните |
м продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са с |
..{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу невину |
се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом |
из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања роб |
У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три |
.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га |
као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорник |
леди месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне |
<p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави |
х дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским |
ећ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он |
епрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хла |
те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе |
код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ |
к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу |
ака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини стр |
у више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да |
ад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељ |
, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак.. |
м времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беш |
сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино |
му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније, |
} Гледајући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова |
када понова видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окова |
што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код |
лободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у |
какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, шт |
краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, |
копље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са сво |
воје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао |
на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} |
, попевши се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Ал |
свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Дваде |
очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — с |
и.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бива |
тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он |
жете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је с |
али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те |
Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> |
е године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше |
Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — гром |
тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатс |
ију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ |
у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је проме |
другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је дивну хладо |
длости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слоб |
ољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двори |
баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени кра |
ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли госп |
, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благодар |
е храбрио указујући час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само |
причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да из |
>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!.. |
<p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} Н |
вао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода и |
и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви |
ајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да |
син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из |
мартинка не хте упалити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му |
суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} К |
и да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше па |
и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он бе |
шта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој црк |
Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућн |
рлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта |
р гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, |
а срца, која су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осет |
могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици кра |
јући се час са једним пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четн |
га, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском в |
— далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — |
>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане равнице а час |
ена овде онде зеленим паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако леп |
оју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим |
ем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока |
ео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет |
еска, који подизаше овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши |
S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!.. |
бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков |
е, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од камена.</p> < |
из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p |
— сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му ј |
ја беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад на |
!...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог |
ана.{S} Фесан није ништа <pb n="147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источн |
а не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Сам |
Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не |
, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други |
м песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаш |
S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком |
беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек |
предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, |
аци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обуче |
на, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио |
пе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p |
удо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму не |
гове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем п |
но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— |
брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити |
са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогу |
м беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одат |
ицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом п |
ше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP190 |
Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, |
ку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно окован |
суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко |
но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса |
се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22 |
е Мицка и заосталу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало |
о ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само |
тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај |
— захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином п |
ном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у |
м учествује на свадби једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошт |
пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заход |
м Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувено |
, Мицко беше оставио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму |
а се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде једа |
ћ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви |
а и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко |
иде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином |
е плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да |
rget="#SRP19024_N8" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљин |
пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак кон |
ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је |
ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, |
ом поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицк |
ани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметил |
ругога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила |
стита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћа!...</ |
е <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мислим, другови моји, — настави он после кратког ћутања — да на |
распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати |
олако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега |
ан ти пут! клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мар |
ем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се |
ма.{S} Ово исто учинише и остали његови другови.</p> <p>После оваког срдачног састанка пођоше с |
рци могли казнити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ип |
рабри војвода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их |
Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здр |
јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре |
<p>— Освета! — громко узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка |
ркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да в |
а здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими зај |
ко бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Ми |
о стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, |
ти на каквом забаченом месту.{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порот |
о са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицк |
де право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да с |
драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан |
p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало во |
/p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, |
ју по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђо |
би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавд |
како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се шт |
из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, |
видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о |
љусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу |
у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошто однесоше Станију њеној кући, Ми |
д оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</ |
о још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу.</p> <p>После подужег |
ити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељ |
јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четворица о |
евима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам |
се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још грозни |
Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу |
а земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Оста |
а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — да осве |
о услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошт |
а, којима се Кузман обасипаше са својим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p> |
} Непрестано се он договараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке поп |
док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи |
се братски опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гино |
а пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити се |
Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих земљака, којих овде беше п |
<p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Он |
то ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нада |
иног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у |
оказан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима |
p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улог |
ферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте так |
о дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамба |
е примирја Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настал |
.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јур |
богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прим |
и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до |
густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране нас |
ака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара није могао ни |
и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Си |
њи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управн |
љубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и |
Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поч |
цкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру |
али читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бед |
о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за ж |
<p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељи |
Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако |
Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних шест го |
би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако проводили време до неко д |
ома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше пита |
а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и |
ше, у највећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се |
ва а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младости изгледаше као да се |
p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство измеђ |
он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила св |
уго су тако разговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку |
дана после њиховог познанства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме л |
пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему |
аху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но |
ај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на мир |
отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здра |
шава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над цел |
но широм разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непр |
и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од |
<p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко |
а седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пу |
ешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављ |
ти зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигљ |
било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се у |
" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у |
аху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која |
наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> |
S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. |
ог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје проша |
драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не забор |
ме од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — |
својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да и |
е породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендил |
у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши оволику навалу од нао |
авом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силн |
— бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружино |
већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} |
главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је |
<p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви |
Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости |
та смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њ |
н, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се ово |
горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш харамбаша |
ашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша |
еста — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но |
ваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, |
њава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи |
усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састав |
ио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело |
} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са |
итава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олов |
т пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти |
вом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p |
чи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ће им само још за неколик |
мане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру |
мах сад нареди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских |
с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакуп |
, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конз |
е је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, |
вету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, |
ло повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак |
{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше старина Радоје својим |
— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној к |
у друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам друг |
ад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као не |
</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и |
сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} |
иже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и |
Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг јо |
овања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале |
гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно |
м добровољачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила |
! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури |
еговој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо |
ина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен. |
</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зи |
олини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно |
се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву униш |
и пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гор |
Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрест |
а предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села — у равници, да би с |
са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div |
ду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у ов |
ибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а |
јте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебес!...{S} М |
бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и |
им сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад |
..</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши момка недирну |
као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за |
пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозн |
евног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S |
воји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до |
после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и |
о ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села пролазили су као прави |
л.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би |
тражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> |
Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном наче |
<p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који беше саст |
оше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога |
Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, |
p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овч |
<p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинс |
и Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, одмах нареди да се п |
омоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска |
ка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} |
>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ |
ва.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S |
се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, |
а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним |
иде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту г |
е и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам |
, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме |
} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако пров |
и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p> <pb n="9" /> <p>Покољ.... |
ви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село |
Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и |
ојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањ |
пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Р |
рском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, оде право на царски д |
и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би |
г оступања... немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећ |
а заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова б |
ма беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и |
тарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за с |
ареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> |
са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро |
ми осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се |
ад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и ова |
г, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која ле |
Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам г |
цко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако |
Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако оч |
ти ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ |
ко би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и |
<p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упадн |
и такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје добровољце уједно и са тако ујед |
ји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече |
таништа арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу. |
а и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила против |
ини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темељ |
гова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог |
че и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен |
рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — коса |
пустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Шт |
помагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брд |
силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога |
Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њ |
иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаут |
рво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра |
ог Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђор |
лижња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестано ј |
ке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се |
до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише |
далеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <pb n="88" |
вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекуј |
е време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше |
леп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајес |
предавања.{S} Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је би |
е час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напро |
ов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у зн |
био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматр |
/> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе |
Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пиј |
је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек |
ао да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, очекују |
а Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, н |
з детињства он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се |
траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан с |
и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко т |
.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са |
Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на |
рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се |
тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обесни |
ви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараш |
и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — |
му зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са з |
дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да реш |
ше! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — |
друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.< |
турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— |
раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у |
у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, с |
/p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху уш |
во ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника је |
а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду |
пасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као д |
осматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му ј |
ихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Ми |
ине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали пре |
у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаће |
. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум. |
егово детињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славног |
аван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико н |
они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степ |
тињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града |
кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео |
м експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</ |
пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадо |
та, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао оста |
и ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S |
рапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто ду |
олико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини по |
водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се так |
дова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} М |
а мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давна |
тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.< |
услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше |
-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> |
аја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом |
цка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобеди |
асти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у |
, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље ко |
сног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче |
т сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила п |
/p> <p>Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад п |
сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње оста |
знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p |
ху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема госпо |
уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и б |
.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка п |
..{S} Млатарење и запомагање одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владик |
прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!. |
оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши |
и.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</ |
ку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман |
тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капе |
о после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто |
ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одај |
Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби |
да морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом дру |
се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, |
/p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више ч |
pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем |
ивот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима својим поз |
ло код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху читав |
иким растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом кој |
рајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни станов |
није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчет |
ада је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се заву |
— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Н |
аху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија вр |
и се пуштаху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту ком |
усте и према светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target="#SRP19024_N |
један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пан |
јзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, н |
орана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, |
{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Мила |
е место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приб |
дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветро |
ојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> < |
ве одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим неприја |
S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сук |
<p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрест |
ина лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлог |
дне степенице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а хо |
би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чува |
ко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{ |
опа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред |
ју као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Пра |
аше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидо |
див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу |
чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од |
иста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не од |
ла је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити |
од њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики револ |
г отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дох |
ла.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских б |
ама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо гд |
вне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не |
ка славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замор |
су знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајев |
дјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би с |
ед њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и та |
а изађе из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до |
Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом |
аше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час оно |
говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни |
на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завл |
право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов |
празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до |
летела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупа |
и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p |
ини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свеж |
елења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко |
о разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико час |
љен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућ |
исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станими |
олико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — |
ородици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакл |
у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најза |
звољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за |
кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили |
авили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ов |
.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста б |
да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом |
дмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах М |
и.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро ис |
и сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева |
!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, |
сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме |
в беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике |
беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалн |
е Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пуста |
сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом пуним |
ота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако разговарали и причали једно другом своје д |
осматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као |
о Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, |
док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-М |
е.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} Посл |
још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста |
им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне |
<p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи пле |
и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— |
огаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати |
ршио може сваки помислити.</p> <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем |
S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад по |
ше у природи понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чи |
разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми н |
е оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и |
и, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> |
ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од |
јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и |
ата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа б |
сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... н |
и с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али- |
— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p> |
ко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они |
да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из |
ти слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p |
не тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозни |
ег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса б |
зни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у т |
ћи, Јуда и показиваше место у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто |
..</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према Мари и |
ези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на |
радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> |
но Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, п |
ћи.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу св |
и конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамба |
ку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу |
му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој к |
у вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу |
енутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ |
/p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да |
<p>Са тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У т |
м.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу д |
ну Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје др |
} Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, |
би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому б |
турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу |
ао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек |
стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p |
провца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио |
гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} |
<p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам |
ма свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, |
видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у |
шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час |
ина више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да под |
, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p |
м, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} |
вога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на |
следње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим другов |
иже.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, приближава к М |
а мило што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и |
е Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не вер |
бе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! |
ро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са они |
аху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како |
е јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше |
не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хориз |
овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, |
лону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по не |
Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и з |
то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пр |
ре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, м |
увише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{ |
а!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, |
сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицк |
еше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је |
е спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило |
звали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми м |
прцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! |
пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дана, ме |
је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана |
ешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше |
о се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n= |
у могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој д |
и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту нап |
Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p |
ити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму з |
ше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дан |
умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељ |
у је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је |
е беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па |
ругу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} |
ицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трул |
е је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети |
пет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешк |
а клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> карактер |
разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је |
ло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешки |
вином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих ум |
ости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвел |
ке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Бож |
еома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па |
њи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искре |
у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нест |
ад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и |
з Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који |
зекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима |
вета, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазн |
-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим ок |
исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи пр |
а мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да ш |
харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе. |
аном у руци поносно шета поред убијених душманина кољући поново онога, који би давао још каквог |
орђе. </p> <p>— Освета, освета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другов |
ну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! узд |
иста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила. |
мах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио |
морност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим |
<p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам |
<p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати |
е и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се |
ало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само |
ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — прошапу |
ава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога |
е Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше па |
, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, изда |
, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139 |
да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да |
апско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, |
о гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу |
.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, кој |
ико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створе |
ике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав |
и.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варниц |
лости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добр |
ти грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S |
ог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У оваком лутању скоро од тр |
тињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не |
види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Мил |
овеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онд |
ш јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дош |
што бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме |
но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} |
ила сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорил |
утака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се |
{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе н |
ти а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се над |
у и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="3 |
андур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико |
рхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам |
силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сн |
удновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срч |
ко зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети од |
ен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изаз |
ико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руск |
рања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму вароши |
истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што б |
ар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изне |
ружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зо |
оза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увид |
а Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђор |
развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он |
ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђо |
одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из р |
е већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш |
енут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри ја |
те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Ч |
и прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> |
било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па он |
ога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у |
о, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сја |
м, идем... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други |
м <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју д |
ко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. </p> <p>— Освета, освета!... смрт душману! — зах |
један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, |
сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када ве |
д подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у |
p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поз |
сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сус |
бојници!... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p |
љу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обе |
урског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да |
уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га од |
непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а т |
ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S |
нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и |
..</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се з |
ости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи ск |
ко дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријатељство |
ао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо |
о опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимо |
ији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о бр |
<p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, ко |
ве.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да пре |
је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} |
а беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — настави Сима.< |
дух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је |
љоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше в |
пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, |
p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она ма |
мире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да |
аше.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зим |
она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али само светећи своју погинулу бра |
роши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Н |
гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="subSection" /> |
ад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има |
да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!. |
, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен |
ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори |
е баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам |
судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши тур |
а и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да |
н другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окуп |
>— И треба! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, д |
ењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јуна |
што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад к |
два дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду дост |
по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и |
својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb n="85" /> <div ty |
ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не пит |
још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љути |
ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи |
и док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке н |
за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам с |
во?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда |
да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по о |
орни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p |
ушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо |
ха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узне |
ицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како зна |
атише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и са |
на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је м |
..{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> |
м тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу |
е, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових про |
о понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} |
а тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке неме тишине.</p> <p> |
ја за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не може да |
аћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, |
а Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин т |
.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ј |
ећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашн |
како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Јо |
ти беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target="#SRP19024_N4" />.{S} Час је неш |
е јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче |
"SRP19024_C1.7"> <head>VII.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну |
. зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу |
сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома н |
арио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну |
о овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља по |
и наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где |
о зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање |
исли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, п |
осто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, који |
пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад б |
<p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се упр |
јаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>Пос |
од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у |
у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто |
ем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, је |
есет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ ско |
— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре |
лаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> |
— Оружани?!... педесет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, |
ју. </note> <note xml:id="SRP19024_N4"> Енглеидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </n |
ши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала н |
појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено |
латара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим |
="SRP19024_N9"> Садањи Епископ у Жичкој епархији. </note> <note xml:id="SRP19024_N10"> Детелину |
ше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка ј |
ote> <note xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Епископ у Жичкој епархији. </note> <note xml:id="SRP190 |
ска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска.</p> < |
рати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно д |
Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од |
ада већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све |
бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а м |
њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох |
.{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се |
лови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толик |
ива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек |
— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с де |
е! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се |
сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! |
ог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добр |
поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово |
безекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и |
са својим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море же |
и она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p> <p |
а каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се |
у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли кр |
разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му н |
к и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим |
и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијо |
о изуједати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она ди |
грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створ |
едмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, после толиких ратовања, после толиких тешких бораб |
вде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — ме |
она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на не |
ј земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним |
, попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуни |
о, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрч |
хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превиј |
ћи узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем м |
ши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињају |
дног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за |
, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефендија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуш |
у.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуц |
преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида:...</p> <p>— Људи?!... пре |
ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадија...</p> < |
изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефендија!...</p> <p>— Страшни?!... </p> <p>— Оружани!.. |
поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром са |
о је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех. |
да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — јед |
као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би |
утећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одгов |
<p>Неколико дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које м |
е старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.< |
издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да |
се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефен |
сом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се т |
— Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне та |
p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимб |
<p>— Јесте ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника др |
— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац ник |
иста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управн |
и су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка |
ући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо |
л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити ефендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека у |
чело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, опту |
то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </p> <p>— |
рски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.< |
он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А |
доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја |
!...</p> <p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни |
вац!....{S} Никад!...{S} Ја сам честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли |
p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им |
</p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одго |
аше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, каз |
p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се на |
селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се |
м гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега жи |
, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицков |
чи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао закл |
им страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> < |
та ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине |
о чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпље |
ди ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> < |
у!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја |
азамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> |
/p> <p>По заповести управниковој умрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им |
ристио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</ |
се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где |
pb n="183" /> <p>Два месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу на |
ужини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа б |
ого што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нис |
етврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица. </p> <p>— |
p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стража |
ође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="181" /> < |
есвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били зас |
<p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили с времена на |
а јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изгово |
пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замис |
S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја |
</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!... |
е доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је |
шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањ |
обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, |
ма и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен б |
едаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, |
њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само по |
е слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на при |
оја вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четова |
лази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упа |
ас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па |
ани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и |
рах и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се оч |
е према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим |
.{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> |
војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, к |
а упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, бу |
ако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за т |
овно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{ |
пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би |
а, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазор |
оче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим |
а и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога |
у зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p> |
сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његов |
месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ приличн |
ушу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадај |
е опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> |
дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар |
ио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако |
оше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да ј |
заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у |
подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дак |
моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред |
После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени |
шљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се м |
о даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше |
ого бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али са |
ао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98 |
Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у там |
пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Ми |
ма није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану зем |
аму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="144" /> ос |
ли су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и заг |
ши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видет |
вори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то л |
илева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.< |
е тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог |
дине.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладниј |
оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветар |
<p>Слушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са ве |
бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто |
и мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — о |
дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} У |
едан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ус |
дуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Ал |
мо присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жест |
, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи вел |
рме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше |
овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се |
<p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше |
ноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише |
да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— |
оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни |
послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то су обично обу |
скопали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили |
е редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саоп |
сму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је |
д и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обас |
их ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном |
амтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврш |
..</p> <p>— Говори старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би |
ачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав ч |
т помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала ов |
„Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилн |
ља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надја |
Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за освет |
ко заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не пр |
ом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искљ |
вичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим |
јатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста см |
гов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у сам |
ражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве плано |
зних предрасуда, платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне но |
на тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда |
се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом |
у радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално д |
домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> |
д. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са свој |
p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништ |
анства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњ |
избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао не |
ли, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет |
ужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог |
иру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост неп |
тела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, р |
њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља до |
дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађа |
тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чет |
Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p |
ам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас о |
ио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамниц |
краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље |
, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славн |
p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S |
својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Кост |
> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после |
е, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољит |
ста оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величанства, кр |
Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по ов |
ви му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — н |
"#SRP19024_N7" /> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.< |
х Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру |
ов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p |
Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гост |
о, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо по |
јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те ниса |
јало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога |
p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, |
тра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у |
а криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаш |
је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} |
опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћи |
знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сре |
<p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а деца се зат |
увени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима |
н мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их вла |
p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за |
ем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог |
— ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону |
у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а |
вора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми б |
ко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена с |
поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су |
е, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</ |
арији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина т |
сталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање према Мицк |
екох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} |
ј дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламен |
.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још |
ве до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p |
вање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима ве |
јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од у |
сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи н |
дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек |
еше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{ |
седелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су и |
становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјај |
уге, од преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много стариј |
у са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако д |
ијатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изг |
а.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко дра |
земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, в |
еднога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ов |
ико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p> |
ош кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — |
ене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после |
е убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би готово те |
у беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, који већ бех |
остале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежа |
влачење са својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се |
рније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, |
е од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на п |
Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући плотунима масу Турака улетеше смел |
анински кланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци |
па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Ча |
је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицко |
лисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од м |
таве са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S |
ћ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сложно на турску војску и она би |
је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред, па обарајући Турке <pb n="77" /> допре |
тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не |
ошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па с |
му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто |
ја ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са т |
ком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песк |
.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако н |
кла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, по |
гарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у је |
око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете |
њу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска |
еше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} |
часова јуришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} |
пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> < |
и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни ј |
ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и д |
> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> |
јен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посмат |
би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну про |
може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни |
.</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине пос |
несвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих бли |
— рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваз |
с, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље мора |
писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </tex |
а покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а |
дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја |
ог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, нед |
ише од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, |
иска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>Пос |
такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p |
рдна пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дан |
онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет |
ти, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, ње |
е и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узј |
дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и |
па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, |
еше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на |
је на површини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио |
урзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседел |
— Војвода!...{S} Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазе |
ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина |
"subSection" /> <p>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло |
заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише |
о зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах |
ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! |
овако срећно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајш |
Ура!... живео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бе |
рашан:</p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га вид |
тру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова |
.</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Ара |
.</p> <p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се зв |
краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху ра |
</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаш |
а Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео хара |
ији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови др |
ове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху |
џеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покриве |
ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зва |
био изузетак, јер је на површини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога |
лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Ми |
х Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматр |
тле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18 |
ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим |
о на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, ка |
се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов на |
гово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S |
то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се пр |
овцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. годи |
</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе прода |
роче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — |
ће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — прод |
<note xml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml:id="SR |
<note xml:id="SRP19024_N8"> Исти и сада живи као винар. </note> <note xml:id="SRP19024_N9"> Сад |
а показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти н |
..{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима |
одаје.</p> <pb n="179" /> <p>— Јесте ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> |
ја на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан |
рад, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024_N11" /></p> <milestone uni |
ну не би човек могао замислити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је би |
дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији |
о „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српс |
и ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И |
<pb n="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми |
Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, син |
писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </text> </T |
ашну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичиј |
атства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Ми |
ужином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађан |
бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише св |
устави огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гу |
ских власти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани по |
ошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, д |
а би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан |
породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да бу |
жеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали |
ицко после толико дана први пут примети живо створење у људском облику, које се беше згрчило у |
дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље |
— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то син |
екосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — к |
илева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се |
е просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смеш |
— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш п |
ма.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада |
погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је |
?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, |
огао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од који |
Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо по |
цко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Ми |
да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, |
епено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а изме |
ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се п |
иле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и |
{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот уз |
паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земљ |
никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло з |
зад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти да |
падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали с |
он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стего |
цка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очим |
твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако т |
нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомичн |
укао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања еп |
изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај |
време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада д |
род свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби б |
година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</ |
и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, |
ру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што своји |
...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато |
ћи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако |
ишћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћ |
> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах |
затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — ј |
е слободе и <pb n="45" /> онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и |
..{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последње |
чевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као |
зналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тоб |
глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што с |
чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури |
у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како муш |
бро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" / |
<p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Миле |
нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак |
о кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да не |
е га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без |
бесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова с |
за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем |
ну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> |
сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарск |
даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је х |
онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву |
то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>С |
ладости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче |
о са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се |
о беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да |
Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди вали |
{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по |
це и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у суд |
ицом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{ |
не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и |
, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде |
страни пустила се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно с |
xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Епископ у Жичкој епархији. </note> <note xml:id="SRP19024_N10"> Д |
са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војв |
погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и |
уса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалиц |
а сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са с |
.{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино де |
отице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи поред бу |
ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, ст |
нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слоб |
наке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само се |
ојима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — реч |
кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{ |
пута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из варо |
ји се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приме |
начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но с |
има својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак |
о неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb |
аква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зрац |
</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p> |
p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних н |
ија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, |
у.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаљ |
ати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш А |
ко да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!... |
дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустен |
. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опе |
удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, од |
мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над |
е исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и ост |
ају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — вик |
неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди |
а је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Миц |
лећи турска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У |
бровољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која с |
р на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила м |
.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће на |
ваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бу |
је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био св |
шком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља М |
/> <p>— Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Н |
беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p |
Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше м |
ва грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су мог |
љено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крил |
ије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радоми |
им мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у |
ли вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером сад и у сам |
акутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Миц |
ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако |
рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више |
ља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући |
подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше н |
ору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним |
коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb |
ј већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустенди |
после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и |
асположењем, одмах одмах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством н |
реплашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Јед |
а зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога |
ендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура! |
атрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с мес |
<p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, громк |
S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, |
урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече М |
>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни она |
естаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, ко |
једничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p> |
тала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут ј |
— прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао |
ати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p> |
окла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамба |
поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у |
>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погин |
арамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмањ |
о Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружани |
прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само ду |
ви мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем |
ито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један чов |
p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бе |
чи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој |
пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — к |
ђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењ |
{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за |
/> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. |
као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! |
о му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p |
као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови |
ашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан |
сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n= |
неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била |
изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али с |
енидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p |
м оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и |
ашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било |
>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе о |
д његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то в |
и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грм |
.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији о |
је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — |
чио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када |
акође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног |
дуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура |
дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни |
већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са |
раће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством |
ђу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су |
грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на |
је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и изва |
дану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Ара |
повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше |
тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за |
ство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше |
био налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} З |
еницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у вра |
такомбу, која служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> |
љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно |
сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заб |
ну воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, је |
она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како |
во.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да |
а девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То |
а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по |
ултан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова за |
ђу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они сп |
је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И з |
p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} С |
.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се састави др |
кне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли м |
аља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Са |
решнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шт |
! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини |
и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће |
он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лул |
има богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога п |
а да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милев |
ати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскуди |
за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} Велика |
{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгл |
, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђе |
е место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху н |
ака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног су |
м.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Вр |
војих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога |
те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Зд |
у, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим са |
аљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашл |
е вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу госп |
да, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а |
а Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од |
продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p |
Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="3 |
на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да |
зну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турског насиља.</p> |
лони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разиш |
.</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави чиновник и поче да чита о |
се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од |
ворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врат |
ама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу |
тва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одат |
} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменут |
една експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са ов |
храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S |
никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаш |
два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег |
ији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабри |
д ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, |
уре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Ду |
</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане |
лу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри с |
јвећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада б |
м и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, |
и и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобри |
синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остари |
борави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу он |
у тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз бе |
Принцип: циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ с |
е био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још |
та говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодне |
ечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви |
предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност страних конзула |
> <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренераже |
, момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед |
као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге |
ошто Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену |
{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српс |
{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет |
чекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да с |
/p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе. |
смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би |
ти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лев |
у, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што |
о ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од |
ами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не см |
ни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој друж |
у, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах |
апин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> |
је беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— К |
естити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је вој |
едњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се уг |
му.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распуст |
/p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... разбојник!... зликовац!...{S} Шт |
ху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, к |
, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле |
ило у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука |
агум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у пом |
де на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>З |
у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна ка |
ницима појединих вароши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви старод |
лети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо |
Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом |
.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било |
тпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан н |
у, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Те |
се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p> |
а... јаук и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у с |
а у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако они проведоше пуних осам месе |
и Турчин, што онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајду |
ша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао |
ци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од оста |
жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са |
ао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромно |
момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то |
празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не окле |
ха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, |
хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатаг |
здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство па |
аган судити!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи |
нцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место он |
p>Турци се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало ла |
у.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде |
честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> |
сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је б |
а и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер с |
у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако |
ко сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би |
>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти |
пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари |
овој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио |
и.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Ка |
икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком чет |
ака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>По |
одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у дру |
ког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија |
ењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних |
ила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк |
много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљ |
ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p |
во Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, в |
та.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о |
Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенст |
молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патр |
коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом о |
век који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p> |
опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста о |
угим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се о |
S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за к |
S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њег |
упу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоруж |
ил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, При |
ико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се у |
стицаше као најбистрији и најспособнији за такав положај у тако огромној задрузи. </p> <pb n="8 |
рчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чи |
десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној |
сте га напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше |
а, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању |
> <p>И заиста они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд. |
и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим ш |
вом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p |
ва вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би |
х пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} |
одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељ |
ови добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромна маса |
ри, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицк |
пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за |
езно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слободно!... |
еће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Да |
у, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радознале ма |
ког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху |
ти разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у буга |
у тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но К |
ћ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође |
Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Ламп |
вртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак у |
це бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посматраше, ка |
, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на |
у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом |
шао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>А |
сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у с |
цко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— |
једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— К |
по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак вета |
огих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, нат |
ате, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко |
ке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак у |
убио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој дра |
Врање, непрестано распитујући и јурећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде |
угарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасполож |
.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њом предаде капетан-Или |
добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турс |
у годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једног од најопаснијих крвника турскога на |
знаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и |
својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и н |
ени, морадоше се сада повући, оставивши за собом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољц |
о даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само |
рсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утеч |
</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посе |
p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу по |
е и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад ра |
и дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S} Много је српских |
ку царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сн |
Ја нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чу |
да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref target="#SRP19024_N3" /></p> |
ољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући узнемирено на |
/> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и |
еш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче мо |
одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше |
ати и упознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p> |
он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очеки |
води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>Н |
} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препу |
ађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без кар |
о гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима н |
све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ бе |
а својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто неб |
у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше пламену Ара |
но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваз |
ад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене |
твор гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Бо |
лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанпут уз |
а својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег пу |
добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паље |
аво подруму, који беше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </d |
се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у сва |
аједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џаце |
ало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога с |
ери онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што и |
оре, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У |
сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих ј |
а, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбо |
У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l |
ко заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас |
у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтил |
к Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао А |
остали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, |
каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држат |
ароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је |
је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савл |
у своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом |
чивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу Турака, |
— за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог да |
харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и то, да је |
тен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао |
ео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да |
ећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом к |
ова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад |
по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на св |
рележати грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p> |
јстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог син |
се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Б |
дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, |
а смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су |
чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на п |
м хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам С |
вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно о |
танка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} |
.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити |
а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попов |
у ухватили у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беш |
тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су А |
вршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </div> <pb n="111" /> <div type="c |
нимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Хвала честити п |
ајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатак |
војим заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напушт |
лева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вре |
"88" /> <p>После кратког очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачко |
ката:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му М |
испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим тр |
и нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се у |
ње.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење так |
</p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и доста д |
камиле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше о |
а напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су им |
ај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима својим позлаћиваше беле |
да се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> |
пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет |
рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече |
ашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајд |
ђана срца, која су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не о |
како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и зве |
амници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ шт |
више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева мор |
гум остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да |
лики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо |
м.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се висок |
, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким ра |
упити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаљ |
ов повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално насели |
ет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио он |
ниште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па |
један турски чиновник, послат нарочито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицк |
био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> < |
ти тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отв |
S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први при |
м ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n="19" |
!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Е |
ем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад доз |
и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што |
..{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Т |
х лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да |
, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па |
знати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио |
обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким |
се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, не |
куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју ј |
е с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издр |
к могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од к |
ри, после онаког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји |
ти са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се |
ко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> |
отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту |
ик, тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</ |
је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="185" |
а страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има х |
триоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим |
и са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шес |
ут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Мил |
ћи.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то |
распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицков |
чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћ |
тава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „теф |
</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не |
на за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, ве |
ру. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу |
еше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} |
свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жрт |
ко срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са |
едну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних турских лира и одмах се усели |
могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, |
.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле |
гасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заблудело момче! |
те ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне |
о тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S |
лизу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али |
искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и |
илој отаџбини — у Македонији, на освету за овако срамно нанети му злочин.</p> <pb n="138" /> <p |
о, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи |
и краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.< |
зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако х |
а јунака као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На по |
о би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ п |
у са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и |
оле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамна |
укнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом |
замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом |
аних, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога вој |
жви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим |
ници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћ |
е пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p |
и силна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његов |
својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и стадо |
тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно |
ена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га до |
— отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за |
а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође ули |
на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли с |
лих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> |
и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири |
ика право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали го |
немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара и |
е, — све то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамб |
нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са таким мислима М |
ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заце |
.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицкови |
, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав |
аше празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и |
ка војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог |
но очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и |
не отровницу змију, која ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати њихова јуначка |
/p> <pb n="198" /> <p>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-М |
им својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења с |
начких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Ми |
/p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадор |
мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стр |
ар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар М |
и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} |
би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицковога стајао је више пута н |
могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дв |
у у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</ |
пуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, |
као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Бр |
и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко нај |
тва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са свој |
итез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно |
на, тек се онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих |
што на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесдесет |
елу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као |
-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са велики |
за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заблудело момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно не |
деш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадиј |
ручја свога новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало д |
триња.{S} На очекивање нове потере нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготр |
трља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде па и не помиш |
тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита с |
момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта |
мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — |
би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} |
и већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно мес |
ом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно јецаше мл |
.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу |
теру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињ |
мницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одстрањен од сунца и месеца.</p> |
земље, колико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задр |
ије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је ос |
то коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља Милана |
ма и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, размишљајући како ће и на који начин, да избе |
p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p |
о.</p> <p>— Из Србије...{S} Србије... — забрујаше опет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су |
чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забрујаше многобројни гласови.{S} И заиста њима ове пој |
грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на стотину места умилне песме.{S} То беше изл |
да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане млад |
полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Иг |
и отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну до |
ати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегство правц |
у Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Мит |
као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овог |
— Пусти их! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом |
ли-Милевина намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окруж |
Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко |
о.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци н |
ава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко |
војке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно |
устумарао по соби, носећи један велики завежљај са златницима, звецкајући, тражећи место, где |
зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, иза |
Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да |
о је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана |
е ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — С |
а, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другов |
а име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви о |
осећи му мало намужена камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном мес |
е усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p |
ну собу, час претурали кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од |
/p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем |
то се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замо |
оче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на из |
кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице б |
ражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну М |
} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанствена суморност.{S} Умилна песма м |
омуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> <p>— К |
зо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p> |
<p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>М |
куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху читаве облак |
е нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдн |
тигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње време нико и не |
Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје ко |
рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни реч |
Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да |
ју.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарск |
арства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског |
пке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбин |
.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n="109" /> јунаштва и смелости |
Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед ов |
ко силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји м |
е кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и не |
це и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда |
ђашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на сво |
ку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђе |
} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онак |
остоји онако силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта виш |
— јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону окани |
ена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што |
ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, |
ца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко |
и нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, зауставивш |
мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно |
ој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!.. |
е морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? |
милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро.. |
ра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујући се што је све овако добро испало |
видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по ра |
здвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај поступак.</p> <p>Тако |
араши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет пов |
аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, па извади одмах новчаник и нагр |
<p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље |
да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико л |
Сад можете ићи, кривице нема никакве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из |
...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> |
читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и |
друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Феса |
ни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би је мал |
рабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог урмовог дрве |
врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту оч |
, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако |
нинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут |
да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде н |
њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле т |
га Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше |
<p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то |
ако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> <pb n="31" |
е често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају. |
се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} |
S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је |
абрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим скоком па све као |
змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-М |
ко ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, |
исто умираху од радости.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољу |
олетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила своје врело чело на његове < |
е он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од мило |
в.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један |
већој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна о |
з икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се |
атима, отргнувши се силом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помис |
Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим |
ољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његов |
сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто пол |
и, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се пока |
м.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши |
о дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Мицко |
ђе много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им крати |
<pb n="12" /> <p>Пуцањ читавог плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Т |
гови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанка.</p> |
p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гор |
близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се |
велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</ |
бу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — само на |
труја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од |
<pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p |
јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладов |
и велики број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загроз |
сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слободе.{S} Био сам б |
урцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова спољашнос |
јунаку, о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — |
војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Миц |
његових крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног |
знаваху, али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет ве |
стано слао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају |
је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше ј |
их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав кл |
миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још некол |
мах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за н |
ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и по |
већа, које са својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наила |
им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико дана од |
беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, |
— поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, ара |
хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум |
уде поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и с |
опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</ |
овора Станимир одмах појури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислима непрестано се превртаху |
их ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опле |
ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који беше иза |
ама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Стан |
било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са |
му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова успужа п |
што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, |
сам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да издрж |
ицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хвала, госп |
им анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло р |
ору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио с |
ћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувш |
менио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио |
..{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{ |
моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>Опростивши се овога српскога крвник |
ча врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико з |
Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако |
орђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> <p>— Иде |
испео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако |
му.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} |
ћ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима јо |
е ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устан |
тник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— |
да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ по |
ца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако д |
<p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — |
ш онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Турска села и кољући Турк |
заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стиг |
а њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и каз |
pb n="64" /> чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан б |
цко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио посл |
сту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плат |
око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им |
ахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да м |
у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са |
<pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечер |
и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> |
е стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше...</p> <p>— Турци! |
ози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана увидише Турци, да |
еше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочи |
е неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одав |
бали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко б |
ћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара није могао ни име погодити.{S} Читаву трећину |
дина а он већ постао старешином огромне задруге, од преко шесдесет које мушких које женских лиц |
обнији за такав положај у тако огромној задрузи. </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам Миша није знао ко |
тресну својим јатаганом, који необично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казу |
о ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрајући како се пламен високо повија, ва |
цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још пода |
ужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузи |
е конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Са |
не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут пр |
рије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> |
е тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод |
е мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> |
ди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туг |
ом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, |
а Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, |
својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један по |
прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прош |
оју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, в |
не — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдн |
в толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила |
о силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе дево |
ојводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана., |
а-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгл |
има жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ им |
ти Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миш |
рума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непече |
нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамба |
ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско |
метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка марти |
амоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му ост |
Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p |
на страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.</p> <p>По |
да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весе |
ну.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши јој последње р |
амет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> |
арамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p> |
ојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И |
во а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко о |
а тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... за |
то више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим с |
, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p |
ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о. |
али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, |
анију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се пренеразише.</p> < |
и.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и ви |
орачаји удаљено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак гал |
како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно |
ова забрујаше многобројни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак М |
фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто ц |
да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га |
де са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко о |
Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања |
или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше ов |
до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно с |
о морала постићи смртна казна.</p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешал |
вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да на |
Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина!...{S} После онаке слободе и <pb |
овину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Ми |
могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ гото |
нули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Т |
тво, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у пра |
неколико тренутака изговорио.</p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после спа |
у и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После шестомесечног тамновања у Солуну Мицко |
антије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали |
реном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завар |
/p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од онаких медведа, који се |
ј ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</p> <p>С |
уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много после овога |
о и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може |
ечима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb n="85" /> <div type="chap |
нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио |
већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец дана |
а осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина ниј |
да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где |
уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о ово |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро наги |
ртинака у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше |
</head> <p>Тек што је зора зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно се осмехиваше, објављујућ |
бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива пре |
и Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпље |
ше се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадајући у турска села и правећи |
да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који |
ничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S} Ово исто бе |
ћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом, сада морати да се раставе |
S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, после оноликих тешкоћа и бораба, |
ли-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног заједничког тамновања почеше тек ковати планове како ће |
ше његово јунаштво — као познато још из заједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, ка |
је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на к |
лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички |
аше га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав |
...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа о |
стоше... заједно су увек ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не растављаху се никако, да прости |
(1842. године).{S} Заједно одрастоше... заједно су увек ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не |
ј Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрастоше... заједно су увек ишли у поље... зај |
пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да |
пу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко |
даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоруче |
атни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и аустријским м |
цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који |
-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знају |
</head> <p>Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад |
ицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви |
успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S |
говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но ве |
д нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, |
лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору |
вицом једног бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турак |
за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по др |
његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дош |
ајданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд |
рија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли с |
а, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да г |
ела Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у српско-турском р |
нула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душ |
дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да се и |
ког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје блаже |
која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретај |
е те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — <p |
није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толи |
њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што |
пустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе умо |
уха.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним |
навали из ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре |
ишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не прође много а стари п |
е младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу на грчке п |
вим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног |
и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код |
цу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога с |
погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи с |
ка.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу |
ак у част свога сретног избављења одмах закла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћа |
егови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњ |
легли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху на Ј |
поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Ме |
е се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв п |
! — одговоре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим р |
ови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и |
ао да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овог |
и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се |
и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео |
друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...< |
је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом ј |
ајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, ме |
х.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручк |
и па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега |
беше све јаснији.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај освет |
бро.{S} Широка пољана, равница... нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то учини, |
, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и |
ремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! |
ега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овак |
нице а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб |
а све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти веруј |
им оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер |
Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} Пос |
кама ка Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, ни |
а, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за |
само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </div> <pb n="124" / |
ака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!... |
од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посматрати |
је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамба |
/p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да |
е више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавст |
гладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнут |
p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Миц |
сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> <pb n="104" /> |
Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке |
е га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланц |
ованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на т |
ици, на обали Средоземнога мора, између залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко |
Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, |
а двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном мест |
це и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом турско |
и један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином, то |
сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> |
о казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову дружин |
мешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем |
поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара |
ети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Пес |
изини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb |
мови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и |
да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика сла |
раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове |
звесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства и |
еше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, д |
их куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре т |
нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су си |
угим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</ |
ори у праву љубав — љубав каква се може замислити само између двоје младих, када су баш у јеку |
атрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може издржати такве муке. |
м издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила примицаш |
ома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слобо |
а тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му |
о да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са |
ло, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног њего |
сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло |
Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, н |
урских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака |
овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> |
Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових б |
а ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењ |
и бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њ |
држа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори с |
но, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савладавши се |
по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n="113" /> Али в |
је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах |
<p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим камила |
едоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши за собом м |
у и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и она се сад |
вог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се |
лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај, последња мисао |
храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често |
ше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и |
/> <p>Потпуно усамљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а |
/p> <p>После овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци управник тамнице беше се |
кну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се |
да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да мак |
ад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало |
чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пу |
рујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице управите поглед ма |
ад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог |
на љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне |
инула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном зе |
рви пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кроз гор |
не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена кли |
храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не |
и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткуј |
изађе на површину, пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не |
ући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После |
удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им наред |
p> <p>После примирја Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше з |
хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћ |
н плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и |
их другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатаг |
ћ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би се |
валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешк |
да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пута и појуре свом жестино |
ху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милин |
и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше кона |
да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно |
његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продуж |
андура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пандур одмах |
{S} Што покла онолико наших бегова, што запали онолико наших села, што уништи онолико наших људ |
у, — <pb n="67" /> ... целу породицу... запалио конак!...{S} Помози ми, света Богородице! — вик |
га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! |
ажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни |
пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћем |
а нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.</p> |
оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не ч |
у и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколик |
Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог и |
заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљеним на потеру.</p> |
но и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка заду |
Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— Ја сам пустињски |
ћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин и |
n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одгово |
ио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, опростивш |
век пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На св |
.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога |
испод шатора разви непрестано причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се с |
да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о |
а са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова породице не беше краја.{S} Ал |
и.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми |
на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> <pb n="4" /> <p>„Тигар, раз |
то шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно |
и пријатељу мом треба одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али- |
, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кри |
усти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену |
ао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по зап |
ор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немад |
ну руку преко његовог рамена. </p> <p>— Заповест кадијина мора се извршити! — викну један од па |
и сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори |
ђу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и заоста |
ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе |
да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка од |
пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе |
јави одмах управнику вароши.</p> <p>По заповести управниковој умрлом ефендији свукоше хаљине у |
а испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се већ извија |
конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао |
љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, запомагање, — све то страховито проламаше ваздух за нек |
истаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака б |
астаде читав урнебес!...{S} Млатарење и запомагање одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше |
ољ.... звека убојних јатагана... јаук и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>С |
ање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање све је то трајало неколико часова.{S} Грдна |
том.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и |
ра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И последња |
како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада н |
..{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, |
а од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када га извукоше из |
м правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко ј |
овини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} О |
ену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, д |
ћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде о |
пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једну обл |
у Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-Коста, здраво! — отп |
ламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} |
и, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља ма |
нај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, |
<p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима |
— узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дав |
од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Как |
свешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, за |
тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј |
нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толи |
> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше |
егаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше |
> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено Турче, чуде |
би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако т |
, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о |
мену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једн |
дох устрашити од онолике турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на |
<p>— Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске нав |
ње, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, |
робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S |
евеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризна |
мим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен ро |
се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио |
менту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну |
— зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти н |
Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груд |
саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљ |
p>Сви се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледа |
Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. ме |
кну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста |
ма радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси |
и си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — тр |
ече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може би |
само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова је |
Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти |
ковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему |
ку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неоп |
онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бач |
трљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не да |
њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, кад |
иком страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упит |
вори сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— |
ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни дл |
е опет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски г |
евину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас наз |
се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p> |
трашно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му |
n="51" /> <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе |
тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко с |
одније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада |
н се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време саста |
са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беш |
о, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јатагане.{S} Само онај први, поменути момак, бе |
рата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанс |
о ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око поубијаних Турака, који |
цем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи п |
а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — |
, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене |
није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и при |
, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бој |
S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — |
е.{S} После неколико тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> < |
ше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог упињања најзад избише и сунч |
> <head>VIII.</head> <p>Тек што је зора зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно се осмехиваш |
свим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак |
једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да |
е она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не мога |
Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љ |
беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су |
еском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да |
тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметив |
реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита до |
рој арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} П |
ало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом.{S} За т |
, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим пратиоци |
На једној страни пустила се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири |
дне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини ис |
имети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и врати с |
ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни једне речи.{S} |
{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју |
авши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за |
во то је заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не во |
ну, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад Мицко прилично оштро.</p> < |
по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му |
рање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} |
рница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — |
, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој |
тере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и н |
о а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види |
<p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="2 |
поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је |
наког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После |
аго ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Харамбашо... во |
и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави б |
као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а |
продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} |
их.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита |
, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах п |
пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је |
едоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не мо |
њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце не |
рам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакутала д |
к сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им постеље |
дговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева поч |
јвећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p |
ју Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивал |
родицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p |
принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи |
и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицком, |
ече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања |
већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцала те |
ано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S} Зави |
а, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке |
розорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, м |
ше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише ови како продире светлост. < |
ужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше |
пин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо подруму, ко |
које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота |
, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до по |
ско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и ј |
p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекив |
се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је |
на бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о |
овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експеди |
војих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је целога |
вожедни тигрови трчаху право к Мицковом затвору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је била неизбежна.{ |
ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај так |
иковој умрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> < |
за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао д |
— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну мал |
амо она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се ов |
авнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи између Србије и Бугарске, то он симпат |
о.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом затегнутошћу очекиваху <pb n="160" /> одговор Мицков.{S |
сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећн |
лу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки началник — Риста |
> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво проб |
из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку |
рпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад |
ас <pb n="6" /> онде, тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће |
ко дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше т |
од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звек |
ших људи на Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима |
, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p |
ећ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано ра |
од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет |
чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако |
шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. |
двуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беш |
е Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто с |
се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и при |
а мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после крат |
се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру.. |
заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села — |
пском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Мале |
е ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше п |
нутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Јо |
лагим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово |
цко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Му |
Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико |
твовање у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настад |
/p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умири |
ску војску требало је прилично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Н |
орисан међ’ планинским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у пра |
остати на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} Овом се прили |
у наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p |
н сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{ |
} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио ни најмање |
вода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са св |
је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима. |
е отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете м |
пет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се про |
, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — |
лан овим речима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бо |
ко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заи |
љи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речи |
ог, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му |
била је силна и несаломљива према њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с |
зневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити |
ужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да ос |
суђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу |
опиштале услед његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбо |
да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред оно |
ваше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О т |
т ове ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну бо |
ако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном поте |
Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим другов |
.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад |
се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузи |
х све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши го |
његовом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом живо |
раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша |
ене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светск |
њу колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и чет |
ши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њ |
и беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе п |
у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Тур |
ти у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војв |
е бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> < |
макне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили |
а.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и с |
мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — |
којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употреб |
у да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дат |
Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколи |
што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председн |
војевати против турског насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим |
>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да |
ХАРАМБАША МИЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ Т |
у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако даље |
о двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на пов |
ха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове страшне тамнице.</p> |
ендија арапским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника држала је још несвестица ни један не могаше |
се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време не би зат |
м и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мир |
је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне |
p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо |
ља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да ј |
ола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Ми |
гаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце. |
Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његов |
од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше |
.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој |
непрестано служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много ви |
стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од |
ћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћ |
се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, |
то.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су ра |
рску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ п |
ad>V.</head> <p>Чим руско-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло и прими |
ка, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом |
узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велес |
беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са сво |
љцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу на |
е, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинко |
сти, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестано оч |
д саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече са запе |
штов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка југу. |
ни; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упада |
се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осак |
руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху |
стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бу |
и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За к |
гушише око обезоружаног Мицка, они опет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накостре |
ни име погодити.{S} Читаву трећину села заузимало је преко тридесет зграда, не рачунајући амбар |
воје место! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што ж |
нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровоља |
но лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је |
ом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим с |
хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затра |
!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог |
S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заустави силна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим |
ао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Не |
игоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјави |
јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, како још живих, тако и |
и паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — |
о у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго посма |
ове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на стварим |
ош из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са оволик |
и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу севе |
уго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављење.</p> <p>Ура!... ж |
жином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не зауст |
аво ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом ув |
</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са |
смом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док |
жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја дан |
<p>— Освета, освета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>С |
е Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њем |
раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извиј |
а, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи |
..{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Б |
— опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ног |
ад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељ |
ао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико недеља дође у тамницу упр |
дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у |
ла уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше њег |
.</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познајеш?!...</p> <p>— Слушао с |
и не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арап |
, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{ |
ку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се ла |
ихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и |
уша, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима својим позлаћиваш |
због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле |
етвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024 |
агим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја са |
p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју к |
} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и прек |
ивот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</ |
рда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв. |
им оштрим погледима.</p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда? |
с изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ |
ија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те |
> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је д |
сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досет |
да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за |
вљао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицк |
њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо! |
у ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамни |
на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде наг |
илу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог магацина. </p> <p>После на |
Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и гла |
о и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>После кратког одмора, пошт |
елите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на са |
Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви м |
аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — |
је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n="109" /> јунаштва и смелости, да је |
ство није било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када с |
{S} Но то пријатељство није било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још |
а вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти каже |
бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због в |
их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад н |
а није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми |
раху неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо |
јводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, |
ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољу |
олом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, мој |
њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађо |
јшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме |
шта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му стари |
ј ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а вре |
— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се |
млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збо |
ом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пођ |
о! — поче Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени з |
убоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збо |
а — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} Опрости! — опра |
вој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, изб |
не!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!. |
о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> < |
гови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Ту |
године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцима Коста |
ма, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После оноликог ћутања |
ет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у др |
е.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камил |
62" /> и Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике навале наоружаних људи, није могл |
о вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени погледаше Мицка сви укућани — за н |
’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је но |
да беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је |
xml:id="SRP19024_N5"> У кући су је тако звали од милости.</note> <note xml:id="SRP19024_N6"> Ср |
авник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам |
син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије |
ним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечера |
ва корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше п |
наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хт |
има т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се |
дног свог старог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са с |
ма и пашњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крав |
живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година |
...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљ |
о, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </div> <div type="cha |
ближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући очи |
сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди |
изгледаху према врелом сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћном паду.</p> <p>После киш |
што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} |
тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Ч |
ја светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, |
авнице и посматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз гла |
ој цркви.</p> <pb n="9" /> <p>Покољ.... звека убојних јатагана... јаук и запомагање... све то п |
му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке д |
ваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, запомагањ |
штрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање све је то |
доје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А с |
га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — ви |
уцањ читавог плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа |
, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погл |
> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одмах устукнуше.</p> |
ћи један велики завежљај са златницима, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> |
ом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана |
нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним март |
Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</p> <p>Чу |
ш не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви ско |
еле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов разговор, који би |
ш не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са сво |
им кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху приближил |
договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку таја |
полако ступају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p> <pb n="12" /> <p>Пуцањ читавог |
да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца, која се в |
ико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је с |
ови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И не |
лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових |
атрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној |
ванајест.{S} После ових тужних поноћних звукова опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад как |
ше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху |
м, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са |
а будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, |
а би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Хвала честити пашо!...{S |
/p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па н |
рећину села заузимало је преко тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p |
и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, и |
и некуд!...</p> <pb n="91" /> <p>Сви се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их и |
ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!... |
ређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како војвода Коле и Калм |
емаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази |
створење у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену п |
кривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је б |
а се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета по звездан |
а још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чис |
} Нигде људскога створења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху |
га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Со |
су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звижда |
ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{S} |
</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари |
и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је ужива |
е питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се |
Нишчо нема, нишчо!... идите си сега сос здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се |
очито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше |
је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у |
<pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој п |
препастише.</p> <p>— Здраво брат-Коста, здраво! — отпоздравише му остали, — носиш ли нам какве |
="subSection" /> <p>— О, здраво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче њ |
<milestone unit="subSection" /> <p>— О, здраво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана |
иче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и не при |
т.</p> <pb n="59" /> <p>— Здраво, Перо, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођен |
а кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави |
и к њему.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ бе |
чав му у сусрет.</p> <pb n="59" /> <p>— Здраво, Перо, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљ |
а вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали |
усрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а к |
се остали чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-Коста, здраво! — отпоздравише му остали, — |
на да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплах |
а доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коњ |
аниште он одмах појури к њему.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он о |
најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав |
Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} |
а у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="ch |
болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.< |
p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не трес |
ружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи тур |
толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ |
> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки |
шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дру |
чекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примица |
> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков повратак и освет |
— дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер- |
је смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну |
у говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, |
е грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја |
ажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго оче |
та се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по којој му он д |
еше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који |
ким ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се це |
које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште |
Е ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> </div> <div type="titlepage"> <p>Штам |
S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се |
ама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> |
аци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице |
ним пролећним плаштом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним биљним ш |
попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко пет |
жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p |
са својим друговима, склони код својих земљака, којих овде беше прилично и то стално настањени |
укурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи |
ику, братско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан |
Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака |
олугу у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљи |
ије опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима |
или а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и |
а донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење |
и кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} |
ом беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, |
p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — о |
цко је био изузетак, јер је на површини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поре |
стиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То |
шину, пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} |
види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb n="176" /> <p>Мицко је копајући наишао н |
има.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души М |
, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на неко |
небу хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температур |
!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лиц |
S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слободе.{S} Био |
је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љ |
поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране п |
цом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један |
земљу и тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква сумор |
p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, |
тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до |
али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шум |
а тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у |
а би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка врати |
— Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одстрањен од |
це, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је ц |
они би ради сигурности затрпавали улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То |
оћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао је по другим м |
Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђе |
ајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... ук |
>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, се |
ећ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, када бе |
а помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајућ |
зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мар |
<p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И А |
воје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су мо |
S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обичн |
удо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једн |
мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" /> |
е девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје своје — позн |
баси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престати а с |
извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме |
ов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње остатке земљине влаге.</ |
ко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце |
ових његових угоститеља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју по |
о наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом |
ин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о |
сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог за |
наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар |
миле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од М |
ни какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, |
н Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби |
.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафат |
Гурајући се непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, з |
ва саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори кап |
на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заист |
а бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет |
наслонио на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глав |
азио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, |
ке плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од друго |
Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зид |
преко зида:...</p> <p>— Људи?!... преко зида.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а др |
<p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида:...</p> <p>— Људи?!... преко зида.!... какви људи |
<p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцима сво |
до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се п |
гледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дота |
е л’ кућа ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p |
дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узвикнуше Мицко |
по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином тако, |
беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, х |
едну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата. |
и, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} |
ео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њ |
ме шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се св |
овима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Пали |
преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно про |
задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад ост |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека из |
и се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се д |
а му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Ј |
ећ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} |
ако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порас |
о хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишл |
де у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како т |
, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом пролетњем чару осва |
.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаш |
не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као |
а би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, к |
де би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мисл |
за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали |
ђе беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, д |
а проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво к |
на јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, |
ма је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући се |
дног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако |
а брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не трепљаху, посматрајући Јанка и са нес |
ви кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим погледом посматраху пашу, очеку |
Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак жи |
у натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством није се могла овим искоренити. |
хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Н |
Мицка, који почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом за |
исока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би он |
у праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући |
зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом |
ви и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице упропастио он |
метише Мицкову чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они сад појуре с |
харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-а |
ај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!... |
ку царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а |
поубијане хајдуке, не били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, |
тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером он једном и оде |
анин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да |
ску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних турских лира и одмах се усели у њу са својом ба |
ах новчаник и награди Мицка са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице нема ник |
ава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још сво |
ш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још |
епрестано се превртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да |
о соби, носећи један велики завежљај са златницима, звецкајући, тражећи место, где би их могао |
отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{ |
вога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку |
им момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам ин |
добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити еф |
те за харамбашу Мицка!... разбојник!... зликовац!...{S} Што покла онолико наших бегова, што зап |
а ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник... зликовац!....{S} Никад!...{S} Ја сам честити ефендија, |
арске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском пољу, п |
. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не дај |
као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбри |
прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... |
е знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но |
има одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дат |
вораше Милоје усплахирено.</p> <p>— Ха, зликовци!... разбојници!... — Освета.., освета! — викну |
ој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима |
вала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао на стр |
ао да решава о казни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="169" /> решише |
ости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се ов |
д заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора тр |
чињено више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши ве |
елом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а |
то већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском паши у Па |
е он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице у његовој |
о, тако!... не пожали ни једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан |
сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>М |
о тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело |
ља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде |
ји, на освету за овако срамно нанети му злочин.</p> <pb n="138" /> <p>Са оваким помислима Мицко |
да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, |
узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није сме |
>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.< |
како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском пор |
подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како ј |
табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ов |
де да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му |
ђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног |
не па се изнад очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по ле |
рамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда |
>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, ниса |
у испод једног великог камена опазио је змију необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца н |
кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако пу |
наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ће им само још за неколико тренутака жесток |
. нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p |
О... о... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући |
— цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви м |
о да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p |
е се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно |
је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из св |
ао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l |
цко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове др |
Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци |
p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> |
а не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је јед |
ка.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да |
егу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му |
ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко с |
која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступ |
<p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види. |
и део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах |
ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином п |
ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни |
па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора зн |
о, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S |
е истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако буде |
ала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка друг |
им, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем |
пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне о |
Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше сво |
осе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p> |
ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> |
азумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да и |
дморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора шт |
Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним сво |
... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег убицу и душм |
о и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једног од најопаснијих крвника тур |
шаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са ње |
им изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим |
аше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У |
м четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских |
Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова д |
м пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаштво, позваше га одма |
авцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље от |
рима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против тур |
и.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој |
у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Ш |
ато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загр |
са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху сам |
још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> < |
ртинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху с |
дара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и |
о затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, |
војим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно |
ња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан |
која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Тур |
ом и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово |
амо по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га |
поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде |
им ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по |
и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.< |
сата иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за место |
да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако |
његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, |
оје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему, колико је она в |
са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сад |
земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, |
уку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жар |
беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче |
е, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онаких |
е морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пусти |
Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневер |
амбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме к |
исана велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских |
"148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, |
су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом оче |
миле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких |
опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој сте |
вима правцима.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од ст |
ре одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p> |
уршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо п |
овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху |
Станимир.</p> <pb n="115" /> <p>— Знам, знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико |
довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... |
е сад Станимир.</p> <pb n="115" /> <p>— Знам, знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те к |
дном приликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— |
рни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња |
толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни |
упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријате |
<p>— Станија?!...{S} Станија?!... ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— Казуј |
те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p |
саше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти |
о си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те з |
ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— |
<p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак ка |
вину њиховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> |
за паљевину њиховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас остали |
пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одак |
голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљиви |
се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баб |
силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде |
осле овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су мора |
грљају своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право |
ојом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, |
да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, д |
поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу Тур |
тица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове к |
он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без и |
ом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати гроз |
</p> <pb n="89" /> <p>Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, |
>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је |
е не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се н |
ако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по |
и он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Цел |
трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је з |
?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше б |
ник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и то, д |
ам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој нево |
нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет д |
Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из о |
ава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако неш |
Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако з |
згубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да |
х:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p> |
д суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његов |
! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам |
ика и убице нашега бога; судите му како знате — рече један од њихови старешина.</p> <p>Ужасна с |
?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... разбојник!... зликовац!... |
ада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко |
на Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем м |
ер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу. |
и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео само месец да |
ка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу |
слушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицко љутито. </p> <p>Као к |
note xml:id="SRP19024_N4"> Енглеидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </note> <note xm |
ито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах- |
„На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овог |
а великом радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сирот |
о и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Пет |
и!...{S} Хајдук, разбојник!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! |
а опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведе |
та и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне |
че слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... ка |
сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p> |
ох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се ко |
јој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</ |
олази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не з |
ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада |
ео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> |
омоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— |
не сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна сте |
ређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ов |
а не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај |
познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турс |
кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у |
ијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не попушта, већ |
оравих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, еф |
е у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ |
<p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n |
е Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга пос |
о тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицк |
p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турски |
ок ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је |
маћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на ту |
а њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на миру |
таве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је уз |
<p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бит |
се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побит |
сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — те |
да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац њего |
иваху <pb n="160" /> одговор Мицков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погл |
мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, |
вни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дан |
роз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.< |
</p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на |
p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— |
оде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као |
би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одговор да није |
аше као какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", |
рагане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и цр |
S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испи |
оје се појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове последње речи казивале су мржњу и о |
шини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена с |
не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог упињања најзад избише и |
C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Тек што је зора зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно се осме |
дице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама |
лед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео? |
знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндов |
бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора п |
ућих кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху |
еше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, |
зговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакут |
идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну кам |
/p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме |
где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не п |
ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, мој |
ако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина |
на Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} На |
S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко |
не.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да ј |
ја сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендиј |
— „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе с |
опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запи |
p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па ш |
а њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше опора |
дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу |
Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио |
е. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад б |
збежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се |
погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— |
да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму |
си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то нево |
заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама зна |
их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорин |
свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопаж |
камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> |
а.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог |
у! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој. |
рата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обич |
сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи |
па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му |
ност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач је |
стајаху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у |
њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику сил |
</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и |
ви и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> |
</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо изм |
исали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са најв |
ободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слоб |
е гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи |
ле ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити пак Са |
у љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим ногама и |
ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} |
мати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу |
но тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S |
нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрају |
изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} |
змеђу њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по год |
највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још |
ад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Ов |
ине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше и мекше седло |
једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали |
ржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обојица у |
ше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочека |
из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужет |
хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љубав, не могаху ср |
за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — дале |
.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао је он колико и како си |
беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браћ |
</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} |
љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом брзином с |
нуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаље |
н окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле |
> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, ка |
ше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајц |
} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, п |
азивале су мржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несре |
код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; з |
сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој пор |
и почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па с |
или из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb n="154" /> |
њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> |
шест година његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконач |
p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако м |
ицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудно |
Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и |
хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>З |
ио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура |
/p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочит |
апред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беш |
/p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расип |
згледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — ре |
емена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мал |
хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> < |
и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек |
и се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео в |
сунашце бацило на све стране милијарде зракова — нежних братинских руку и тако се слатко грли |
Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно ор |
гога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило би мало већи простор у т |
.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угас |
руна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И |
великог упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} |
ник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не прест |
C2.1"> <head>I.</head> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске |
>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Божије, којима цело чо |
а нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.< |
избегнувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина |
је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кроз њега и као |
ша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они |
нови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плашт |
устињи месец се појави и млечним својим зрацима обасјаваше онај једнолики предео без топлине ал |
но оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стр |
ло жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> <pb n="192" /> < |
и из оне сјајне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим бле |
но дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n |
мљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих дру |
уги суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, т |
грађиваше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> <p>Нај |
противу Турака.{S} Једно непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Посл |
во ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет |
мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} |
он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана. |
— код села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...</p> <p>— И на |
ио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина |
а, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да ов |
ш раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и |
шћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ниш |
ојим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петри |
0" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p |
} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма |
е ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе |
чи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурск |
толико утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржава |
Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену к |
ети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но мла |
као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим г |
их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пла |
ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташ |
гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу невину децу, наше с |
дица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео |
мо срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и стар |
ревртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о св |
нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне биса |
е из оних својих склоништа, из рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје |
брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> |
је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> <p>Кад |
и им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо |
обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сат |
и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, к |
то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Н |
<pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за уда |
n="152" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, |
к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, |
е необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи онако исто као д |
иновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправ |
ђе ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаш |
укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземн |
а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и |
ађени оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{ |
ј бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицко |
сталим Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапк |
м Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Буг |
гна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p |
а како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у т |
ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} |
<p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пута гледали см |
сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> |
видети и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, и |
Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{ |
стојали су заједно једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из о |
огао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по з |
воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева |
лни облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p |
ном те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике |
а зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Но |
акије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и |
у обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би др |
са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и |
илично навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говор |
во лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само |
ренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} |
рви пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се |
{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило ка |
ом у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до |
ранпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су д |
на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са |
сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по |
био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозналост попне се на стену. |
у му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну ми |
деше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако они проведоше пуни |
по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, |
он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако |
е мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна |
а нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у |
а свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и д |
друговима коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни се |
68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина ова |
дмах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови |
се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вик |
p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— И |
> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чуд |
на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он |
а је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође |
је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога др |
! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо |
је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му с |
им отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> < |
p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> |
ељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ уста |
>У једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражи |
адост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да б |
еху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Јед |
мах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му жи |
границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на |
арамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p |
но везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несноса |
толико љубави према једном Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачет |
ознат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да |
теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, |
они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они са |
у веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S |
од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p |
је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није з |
звади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ић |
их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истрг |
оло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, |
лико причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га |
урака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељ |
мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког дана чу |
ш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, та |
<p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онак |
ајзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти |
а га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И |
е да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни |
ну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући |
ости у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога во |
е околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше р |
мети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике |
а.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Г |
ицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планин |
и густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране н |
створења постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Ара |
рави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> < |
му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, зна |
глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири |
и председник бугарског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па зна |
успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозна |
баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када |
ало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао |
и, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душек |
ласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хл |
Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао |
корачаји удаљено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак г |
да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n= |
је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у пр |
е и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да л |
о како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а он |
беше сад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начи |
доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их |
онова забрујаше многобројни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак |
за собом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од |
зетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало |
е вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуг |
м да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p> |
ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на |
S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила је човека.</p> <p>О |
Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све |
да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урм |
магаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташ |
неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису про |
вање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме ча |
го а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин п |
нче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} |
но фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто |
де добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држ |
чно радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</ |
ве мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, изд |
а не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на |
био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дуж |
радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири њ |
а све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — ре |
> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би |
море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одол |
, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</ |
ева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времен |
и.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци |
ће признати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови |
м путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева на |
у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те |
а многим и многим местима?!...</p> <p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!. |
тујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И треба! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш т |
таћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашт |
ко!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, |
лим на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, |
.{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?... |
о тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онакв |
рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презриви |
а, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А |
да нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пр |
х ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и |
год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро |
сни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо н |
ао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И |
а.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претов |
недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ су |
ије! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше Мицк |
ока пољана, равница... нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко из |
Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше |
учко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арап |
ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више |
веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси |
ругу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се т |
и пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!.. |
е да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен |
стаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јур |
} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да |
ле овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руск |
би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робиј |
и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је |
а три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гошће |
вога настављаху се многобројна питања а и одговори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, и |
Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наг |
аз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет ко |
а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд |
много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетат |
оји већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> |
оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> |
ујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се о |
а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> |
p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>На |
ама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер |
а села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је чов |
талих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало о |
киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи с |
а.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у под |
опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро ус |
Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разгов |
Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потп |
први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како |
зиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а за |
имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имови |
т крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, в |
мртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој |
пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да пр |
ње Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радос |
ф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да |
ојавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин |
!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивају |
/p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одм |
дашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одм |
ну људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SRP19024_N9" /> који т |
ија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети |
тотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи г |
елиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо |
</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времен |
рачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мр |
адо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави д |
о са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове п |
етили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је |
удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста нес |
се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је |
<p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајн |
ше и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на кр |
тио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младо |
нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али- |
у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци |
је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са т |
вољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он |
а и ливада, поред необично плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљ |
охватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и његову |
зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнау |
> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу о |
<p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— |
по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Стр |
<p>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p |
преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских кланаца трајало је скоро десет |
њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но г |
ео због његовог <pb n="109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само |
ио је млађим људима као пример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не св |
ешио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продуж |
отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју |
атив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифт |
љаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта. |
p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био |
еше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше сво |
ма, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невољ |
се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж |
је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили п |
</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља |
.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као как |
ругови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</ |
њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара стајаху пор |
енских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше |
е поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио марам |
уд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јо |
јнога месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дич |
бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јаг |
инио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, |
у, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје |
ан средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима у |
лико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за |
едоземнога мора, између залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети |
видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добр |
аза или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник |
ешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са сво |
он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> |
из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обу |
љен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду |
треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше да |
ажност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како |
ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у бли |
вим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на |
ти.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувиш |
а војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко |
ивот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, |
Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мен |
задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу з |
им Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно проду |
види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте у |
ика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добровоља |
з милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео |
ђе и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико трену |
ако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бу |
не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И чове |
ње брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку оп |
га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виногр |
авномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Ми |
} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом зг |
о се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканиц |
новали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорб |
тном зебњом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, д |
е.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не преста |
икну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> < |
јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија бе |
ти у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила љу |
вукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за |
срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, ко |
очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напр |
е јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек шт |
м путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога дру |
за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим |
их Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше до |
а светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно шета |
08" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са |
тиву Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитавање.</p> <p |
не а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда |
м месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад бех |
на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је |
Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало ј |
а извињења могаше утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако. |
дица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор |
чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове |
славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена б |
било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p |
тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније |
уше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко два |
не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Г |
p>ХАРАМБАША МИЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ |
ок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци св |
оша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника једном од судија |
цко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору за |
ли заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдач |
пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здр |
Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попу |
приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никак |
томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних |
ала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Пр |
стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу |
ећ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да завед |
чија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефенд |
нема никакве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути се право |
а Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно кли |
цима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише |
га и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.< |
?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пандуре из |
до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш |
у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ће им само још за |
и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло ј |
у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му |
м кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се са |
народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном |
излив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро одн |
анка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна је |
ви не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p |
Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А |
е ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш |
естајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова ј |
х јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајеви |
шњака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара није могао |
колико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Ск |
ном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њива и осталог имања, |
акве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак. |
избаце по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну |
њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> |
доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг |
анаца, као један од највећих бунтовника и најопаснијих царских одметника казни на сто и једну г |
пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — рече један |
Мицко, као један од највећих разбојника и крвопија наше браће Мухамеданаца, као један од највећ |
за Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од пр |
, чисто не трепљаху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p> |
утову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио |
рних сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> |
не друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мисл |
ало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, д |
> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше с |
их тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!.. |
ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, |
ше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <mileston |
залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>М |
шли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она |
лине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Бел |
, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају ро |
> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али нем |
ху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше к |
сти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамн |
/p> <p>Овака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој кол |
, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} |
.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа |
макли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е. |
до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не по |
њом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладн |
аса била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да ум |
дољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у н |
ви своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној |
p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и уб |
беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се |
т валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових другова.{S} Сви беху те |
<p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени су |
нога часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога ч |
е они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад |
и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га мле |
и су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са своји |
d="SRP19024_C3.1"> <head> Бегство Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицк |
чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна са |
не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, |
беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служ |
ко се продужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било ј |
p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад |
авно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одмо |
<p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, к |
о:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо б |
<p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио и |
Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани |
нако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбин |
инака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртво |
у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог магацина. </p> < |
време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се по |
нички четовали, упадајући у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у |
државали, упадајући често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Кал |
цко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је мо |
ујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!. |
узе бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</ |
казивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>Н |
ана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа |
н реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храб |
чића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова |
зазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог загрљаја.</p |
робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао уст |
и ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код села Крст |
им стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело |
чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p |
вачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто |
ично одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све б |
еше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену |
утовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> |
ко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Ст |
упа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лаг |
да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год п |
а подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети ст |
> <head> Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окруж |
авнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћустендила, о |
ле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћусте |
та искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили |
за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто |
могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, ка |
Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лу |
ах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p |
друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, т |
еколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у том |
врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Миц |
беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше кака |
ора паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Го |
ој узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Краварем", |
м друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До |
тукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И д |
} Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође |
олазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зор |
је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси |
брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од |
их са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хран |
Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доб |
исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући |
ријатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по в |
а, један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико |
Мицко пође, после онако сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубив |
це је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и ов |
езда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толик |
Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду |
о два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумар |
ка, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно је било по |
гао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху |
дмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу |
p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, |
се Кузман обасипаше са својим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се |
="35" /> <p>Сад кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни |
узмана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — реч |
е му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пош |
ана са највећим напрезањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види н |
Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Ал |
амед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, размишља |
да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајеви |
са голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} С |
ри у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Так |
S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог |
звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, полако ступају у правцу, одакле |
авалом од Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и мно |
им ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пе |
остише са домаћином и осталим укућанима и упутише се право опет своме пријатељу који је станова |
т векова тиранишу над српским племенима и мучки убијају њихове најмилије сроднике, па им и то н |
а ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би. |
.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи. |
адала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је л |
из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито |
азнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева |
отпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, з |
петан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше |
"101" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то |
е оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За |
<p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде с |
Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Приста |
огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изн |
домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на |
ше покривена овде онде зеленим паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе |
ободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чек |
и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, ко |
ивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изне |
о које лепше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, |
Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинул |
да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника |
редника, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} |
а се не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </ |
краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, због |
рвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндо |
претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у ј |
>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p |
о бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је |
ту је давно превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову ч |
вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за |
p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{ |
раном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближав |
>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки |
ђоше и четири пандура, такође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме з |
.</p> <p>Пандури одмах изведоше Кузмана и отераше у тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — рече кади |
ја и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радо |
д трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наоружаних турских низама он с |
ужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а |
<p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да |
Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мал |
>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он се |
ула, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наруч |
изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Ме |
тиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Ара |
ажарском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете о |
Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах |
="62" /> и Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике навале наоружаних људи, није мо |
из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ни |
непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих |
за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху |
S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и |
све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамни |
е, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изрече |
ад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но |
ео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напун |
непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо |
а величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицк |
еше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петро |
да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана јед |
ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би |
ше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите |
сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{ |
е заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не може одолети своме |
Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на |
римиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође м |
шер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p>Миха |
је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само |
пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" |
како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло путовати, св |
ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима |
ољно одморио после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> |
и кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је један ме |
је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан од силног путовања |
и остали.{S} После непрестаног ћеретања и разговора сада настаде нема тишина.</p> <milestone un |
е веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим |
успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет |
тави у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на с |
ин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури право ка сво |
Пашага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Ве |
ти.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама |
/p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе |
ија, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Ку |
ти Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити с |
чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на |
ојурили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} |
евати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих д |
о и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати боје |
ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</ |
где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им ве |
дима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она дв |
раше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш |
от изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> |
S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних п |
ном расположењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку први |
дале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевим |
ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак |
ица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душиц |
авили на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у сме |
Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко |
е.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камил |
у очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим |
рској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а пон |
оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површин |
е прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, док најзад н |
о се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго тра |
агацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу |
асузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је ра |
немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих |
ата... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скот |
... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> |
— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина |
е и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од с |
им плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор пото |
ке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко |
рски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериг |
и то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> |
алије и присутних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у <pb n=" |
ини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеш |
ружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто |
ђу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре б |
ма Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим глас |
ватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили су сад |
урчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не п |
тари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би нај |
доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње |
нину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— |
обра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, ј |
ље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам |
тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после онолик |
од оног новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа б |
за четири стотине златних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином |
Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања о |
за савет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резул |
гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у |
p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће |
дно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала ко |
а и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Ми |
> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од ко |
>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад |
у твога зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима |
обали, Средоземнога мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великог |
ло и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И п |
овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Ч |
јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан о |
а сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надах |
, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се м |
не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Ми |
е и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Р |
> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> < |
изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="4 |
је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — в |
че кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и |
{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора |
ри сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Ци |
а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> |
У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнер |
> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С нај |
ицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђо |
гом.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу |
а тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео ка |
днији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано |
у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене гр |
песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто п |
зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по див |
правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка |
га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто |
мбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гл |
тео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овак |
каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује роб |
остише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На је |
предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевш |
ти по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам |
е и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па н |
{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много после овога а он б |
педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он з |
сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, |
нешто западније од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла |
— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у кака |
одиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n= |
паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> <p> |
ко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе |
ко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а за |
ложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су пр |
ао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> |
.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> </div> <di |
аше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а |
ничког четовања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили |
војим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према |
о године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника пролама |
> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави тако д |
исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — зав |
ј на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле би |
ично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачи |
>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му некол |
Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га н |
у никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу. |
аво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више |
та-кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вече |
и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву исто |
т!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и гр |
ки су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне б |
— викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако |
тив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље њ |
у.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хриш |
ла веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> |
аборављен од света — одстрањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у |
а цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и |
о, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и п |
— то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Н |
чи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тар |
ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела г |
меном и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав |
>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних неприј |
ко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим г |
шер-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у |
им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ов |
Разумем, светли пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре |
жити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева |
> <p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је састављ |
ајмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко с |
; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и пред |
и капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> |
ћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p |
} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а д |
. живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се сам |
. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p |
{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја |
сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позв |
елези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде |
лочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дан |
и радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</ |
као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна. |
тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то врем |
азише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије в |
..</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Пета |
ц писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </text> < |
е оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч пр |
је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не в |
војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши |
х приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> < |
ажио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком. |
ху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <m |
да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је мног |
!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са сво |
гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врели |
свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> |
ви пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, |
естан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p |
и су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред |
иховог магацина. </p> <p>После напорног и убрзаног марша од неколико часова војска их сустиже б |
аше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад ос |
ог лица у богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом |
их конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбо |
позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган писну и о |
и од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су |
:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Ми |
ивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше |
држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са |
турали кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове |
и ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у кр |
ође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за њего |
сетодневног путовања наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње б |
паднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> |
а опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степен |
се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као как |
ио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад т |
опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему ти |
ање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p |
„тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац жив |
ори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у |
само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и же |
јући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече доста |
ије грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твој |
тизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију |
лијом војним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци |
толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то м |
Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога |
... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста |
оследњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења |
месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћед |
зуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дот |
ипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше у овом т |
ико тренутака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечи |
м!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драг |
нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> <p>После нек |
умњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша |
Сасвим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео |
Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Велич |
испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, |
какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p> |
јриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ |
p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и показиваше својом руком на источну страну.</p> <p>— А |
ана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> < |
е опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији |
аже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију |
и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, |
наге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одма |
а кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!.. |
мо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клица |
одно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n="166" /> горд |
Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали б |
<p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да т |
ли да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе. |
више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање |
Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла пр |
сада објашњаваше и ове природне појаве и после овога настављаху се многобројна питања а и одго |
скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука н |
ећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни им |
/p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних уз |
p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа |
лику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете |
начки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно размахивао својим оштрим јатаганом.{S} Продирућ |
дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај прваш |
ла.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калаф |
еше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура |
ве.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је |
то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови бех |
лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, чисто вам страх з |
каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких с |
ога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је она |
а!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не пита |
ф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски па |
мрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — Н |
ши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — |
н бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> <p>— Не |
ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави |
ки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко просто не мо |
{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, је |
Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама вра |
а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку |
а осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која ва |
груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од |
ман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Ма |
та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... кака |
Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално н |
арамбашу Мицка, који почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим ж |
брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погин |
p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њ |
љци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а в |
{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламе |
ажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко |
час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гара |
еху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто |
> <p>После неколико минута Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који |
од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш |
Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући |
о, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му в |
вши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се ни |
ом.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше с |
го задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше |
они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — |
ти камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле |
на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави |
и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је |
јрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и |
ром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху |
з врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи |
сле сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано пома |
брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњ |
а мирисне љубичице, прошаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах |
а незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед изма |
озна судбина!...{S} После онаке слободе и <pb n="45" /> онако умилног живота у Петрињској гори, |
, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} П |
ме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он ле |
ене и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили |
н, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу нап |
штали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{ |
онеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а зати |
код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</ |
те вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</ |
/p> <p>После извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову |
нком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно |
</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па |
е сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју стр |
.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задр |
животна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док је год у |
ном растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицк |
унав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно |
дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и после неколико часова стигне |
лико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, |
е уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, |
не престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са нек |
јдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог |
Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, ко |
е на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светло |
би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би он мог |
а са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки |
ости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је |
вом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју |
а суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, в |
ро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно п |
и!... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, |
> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. < |
тано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше |
трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву |
текао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се оп |
Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове бура |
је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одм |
н најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколик |
се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати. |
де пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зар |
и и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. |
шење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његово |
а растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар |
едало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од први |
смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчаг |
великом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружи |
ндил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и |
о пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим ошт |
мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах п |
више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај поступак.</ |
у пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што бе |
утовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук. |
По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и |
} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би наруши |
е мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите |
е и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих ја |
јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада |
n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад |
му и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши |
ео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Ара |
> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле |
и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што ј |
/p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом |
доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па |
одметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и |
еко удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда не |
право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградит |
ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум |
лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату раз |
рављаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беш |
/p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!.. |
дмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави |
о је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест |
ан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначко |
Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} |
о плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и д |
ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околин |
о воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији |
опримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у |
о месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он б |
булус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака |
— у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> |
бијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то по |
м Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико |
уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзо |
сто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да |
авих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава ста |
жедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди пос |
сећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни |
чењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као |
м Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у |
едњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ ње |
<p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на |
за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше опо |
па причали један другом своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су пр |
раздрагано срце њене узбуркане осећаје и пламену љубав није могло овом приликом ништа да разби |
ивеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху |
и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамни |
ника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће посл |
а тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко мног |
игне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024_N11" /></p> <mi |
прилично затегнути односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо |
пи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} О |
</p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{ |
заним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде |
х добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили |
хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље о |
у са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад М |
ља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијаца |
ли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које |
за сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да |
сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично |
унаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, ск |
снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од |
.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође н |
аше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својо |
а онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митри |
" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>О |
ити са Мицком, што је оволико задиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се |
p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше о |
дмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико т |
араху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно |
ота не узима као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, осуђени су на робију од десет годин |
у у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, одакле би могли д |
и да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи о |
заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> < |
моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што ва |
о је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.< |
Мицкова мартинка, одмах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшно уско |
и нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим доброво |
p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефенди |
у, буде продужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до |
це са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог |
да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће |
о целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра |
е у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заост |
ни тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једи |
лико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да |
сен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде |
вене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим |
и анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што |
већом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицк |
омоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова п |
ицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројиц |
пио воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би сваког ча |
вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико |
ће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и увед |
се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.< |
своја старија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они с |
>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би |
>Они се спремише, узјахаше своје камиле и пођоше.</p> <pb n="197" /> <p>Сметови од песка промен |
сто а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да ви |
о понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад н |
те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока |
ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стиго |
ико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злоху |
вога разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовал |
а тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова, прода |
д смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, |
орина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да |
ма, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан п |
елео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опе |
и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело |
то остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта |
... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да у |
еколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час |
детињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога град |
е кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није см |
-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, распитивах |
унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, син |
p>Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слоб |
престрављен овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убије |
одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово |
бодно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турпију између пукотина од влажног подрумског камења, |
/p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје ср |
њаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} О |
учка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кола и по |
тролисање трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улази |
p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли |
и, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио |
ни, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим какви |
ше зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, |
убима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У ов |
— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — гр |
е је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од м |
водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник М |
но сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме |
кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови. |
доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис |
разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаш |
дну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три |
другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред к |
своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Ала |
, онда неколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јеше |
— па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше |
ући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити |
да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко |
ило за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем |
неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицк |
идиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где |
p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.< |
заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљ |
ји.{S} После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дођ |
о је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је п |
/> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је дивну х |
земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурн |
а ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт мо |
горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јата |
ма чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи |
ба — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право |
{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би |
<p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко |
а погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам он |
боди.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији |
адно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудн |
и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех н |
е доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} |
ом јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и ст |
у овој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излази |
ови.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p> |
се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело издавало |
ерен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава |
>Дочек Мицков од стране породице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела п |
овори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто ч |
} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти н |
S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја |
паде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, ка |
сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи |
им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и |
о код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово из |
/p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље којим је обрасто |
истовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра |
аше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и |
ио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рек |
</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, неш |
њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после ве |
ого после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, |
једљиво посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман ба |
оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање све је т |
ле допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих |
и испод шатора разви непрестано причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се |
>Настаде читав урнебес!...{S} Млатарење и запомагање одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се бе |
сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе |
<p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко ј |
кле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на п |
земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег з |
а ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо |
воје доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лута |
села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...</p> <p>— И на још пед |
ио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском |
гао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне обл |
о тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико бога |
де раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како б |
дну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде пр |
источни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n |
<p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно |
сти изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш А |
од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у |
и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим |
У том разговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошл |
се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако |
ло.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Кад |
..{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрп |
почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препро |
ајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано ара |
е беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре |
дмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место рани |
се најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатаг |
и неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед па |
жно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опр |
ише озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе с |
дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском ура |
днемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрест |
од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Б |
де икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком ч |
мирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Меле |
све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! |
е престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту с |
враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у |
е како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="49" |
хове узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по ко |
ао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, |
он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим триј |
ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да |
ин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око ме |
ог очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима и |
предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по к |
са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.< |
и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p |
нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико |
близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Серески |
пусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш |
да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и пс |
а.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни пој |
вај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико |
о ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ дод |
икну Мицко усплахирено, претварајући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада |
ћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, |
дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прек |
ам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! |
по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb n="35" /> |
{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и пла |
њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{ |
испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка исто |
учени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружи |
S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Срби |
ако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине |
им? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, т |
гове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од |
ред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сл |
спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца. |
јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не ос |
ање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште |
станишта дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада |
м Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго |
за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није |
наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} А |
е друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох.. |
доше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад ка |
ка североистоку, пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику вар |
римети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{ |
о се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена пла |
паваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку хар |
чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један |
илазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном бе |
ио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од дувана, он је само „ |
атака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p> |
поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта |
сенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући |
, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтед |
са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса |
де!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду ка |
наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>С |
.</p> <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ р |
овања почеше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко |
је седео забринут, размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су |
д се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно |
та!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му |
рену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неко |
м драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар |
он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали |
а извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} |
ћно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у ко |
г песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму |
е по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — вик |
стивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p |
<pb n="92" /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да убл |
<p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанк |
водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као пример ју |
ш раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале |
лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, |
радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p |
га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга их је пратио |
оше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ла |
агум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности за |
еко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим д |
/> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прику |
и му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо |
њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрља |
на сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Ми |
ало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ај |
Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и в |
ик! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, р |
д више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па |
ака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке |
тражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена |
егове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли та |
и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да б |
ару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, |
, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у д |
апима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природне појаве и после овога настављаху се много |
да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут о |
ајстарији Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он ј |
их јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када га извукоше из куће и пов |
или, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је |
цко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ испраз |
ично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="144" /> освежавајући ветар |
беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и |
S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало |
еног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодостојници као и сам валија, који |
p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} |
м", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не прес |
који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’. |
! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно а |
капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима б |
!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела |
>— Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.< |
S} Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта б |
Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандури одм |
више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку |
и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш |
pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им |
ину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ б |
.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за |
осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, |
сај, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пируј |
ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Тура |
открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину г |
а обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савлада |
сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетис |
{S} После великог упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним з |
а да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно |
ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још |
удућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребит |
и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! |
и Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској в |
им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде врат |
дну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише се ч |
ако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити |
радозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} |
ебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне к |
ковој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Ра |
егу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге д |
у па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканица ско |
— рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све |
ти, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што леп |
ше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — |
д прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из рад |
већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} |
дговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све мог |
а је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју |
ла, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... |
још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са с |
беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Ко |
ечима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да |
ошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Миц |
ћ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се |
сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху с |
удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути |
ако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана |
p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати |
ја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збр |
осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови другови.</p> <p>После оваког срдачног с |
зо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После непрестаног ћеретања и разговора сад |
јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог |
Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође бац |
ајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и |
еда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и његова же |
ад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би прим |
ише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оа |
неш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Миц |
ца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одма |
ни пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друм |
ко раздражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? уз |
е.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господару ове варош |
ано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну она |
непрестаном путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европск |
Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јур |
ути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су о |
Прикупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша М |
обеду.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S |
а и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде |
Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — ви |
м — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и стадоше на два кор |
ове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да |
мог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу на |
еше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ в |
орина спремаху камиле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако |
ајзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху сту |
анџарима, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде |
аблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, о |
„ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, ср |
<p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Св |
бра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу так |
осталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p> |
езирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаути |
фаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде |
у, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ с |
ојом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ састав |
ушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:id="SRP |
> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно крив |
следње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте |
војом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После неколико |
и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га |
ка само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним |
е непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли Косте још |
} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју о |
а коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, |
не.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, к |
таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро пу |
вац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} |
не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора вид |
оврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као д |
амнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву |
бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чу |
е Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом |
га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја са |
на небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали |
да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хт |
по непрегледној пустињи месец се појави и млечним својим зрацима обасјаваше онај једнолики пред |
b n="25" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</ |
ће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови др |
ла воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p |
ли најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше |
јвода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, |
или су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арап |
се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна |
ница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али |
ј срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он нем |
цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су ми |
не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске |
нице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко |
гом, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејри |
пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша б |
уку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе |
оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учиниш |
х да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p |
а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто н |
ама људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зор |
а, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милош |
.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабо |
На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кроз њег |
дознало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као |
ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађ |
ином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да |
укама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> |
" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> |
<p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Ми |
ших села, што уништи онолико наших људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог ца |
ријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху управље |
дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора |
ред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у прв |
че Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милев |
еч.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста па |
ивот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је ова |
корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презрев |
лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква |
Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек н |
р.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћусте |
Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote |
тним правцем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> < |
аше силом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се |
ет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан осв |
х и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је ужи |
сове.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да п |
он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред свак |
р, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која |
силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем |
х бурних четничких ратова по Македонији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су г |
последњим његовим борбама у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома |
.</p> <p>Али, као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, |
иближаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песк |
они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блаж |
е између свију истицаше као најбистрији и најспособнији за такав положај у тако огромној задруз |
е умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>После кратког о |
} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да |
ку војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као ка |
указаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка ов |
} Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и |
и први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријатељске редове све д |
је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> < |
у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као ув |
а више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би сво |
е беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихо |
p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ опра |
ко би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод так |
траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... ни |
урака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S |
зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали |
полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко он |
е претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста |
ци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно веровах |
n="205" /> <p>Дуго су тако разговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће ре |
ђе напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати |
а.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом |
како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе цар |
струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке о |
г <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.< |
у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хлад |
<p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њ |
ет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> < |
лам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, н |
војим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После |
нце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети |
амницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе |
амо два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухват |
адости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се |
х... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гро |
ечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама |
адржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становници ове ара |
ском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у |
> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицк |
се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су ред |
— тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешк |
ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав |
, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-к |
на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па |
јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се пом |
ше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо н |
својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, |
тражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јан |
скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала је |
разговора са начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} |
су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо |
ојих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двад |
</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тре |
<p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p |
кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до |
ође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разле |
е до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини станов |
употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирући пог |
нут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко |
ти.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако |
звршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти |
целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упад |
лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ по |
едног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао |
к’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати к |
а лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева п |
тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Миц |
— рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмора.</p> <p>— Заповедај сине м |
добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико |
та, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад |
у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као |
ише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и |
дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше |
арош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по |
е неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче |
е и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p |
чека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца |
p> <p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узал |
Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово |
/p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очим |
им харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истог |
оје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао ј |
сним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло |
ако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Катка |
>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После дес |
дно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како |
и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — |
свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендиј |
.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збого |
ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну вр |
олако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> <pb n="3 |
то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стал |
них гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких ста |
ћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спав |
огинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков поврата |
љан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p |
<p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што реч |
куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бу |
тови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је це |
и грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време пос |
људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по ошт |
сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми |
гледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Хрис |
.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака: |
ћаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загаранто |
га на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н |
ете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — |
ти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У |
тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да |
лази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и уби |
ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамба |
како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим човеком, који им за неко време изгле |
/> <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а наро |
пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пр |
песме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице д |
да пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше |
ута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се а |
по сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубо |
х Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у |
радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и зве |
ка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урмовим др |
ш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене |
обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко |
бљивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах |
ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда нап |
/p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са сам |
ћи погледати, један другоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и |
колину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро |
S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је. |
и га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> |
ија принуђена силом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була |
ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташ |
у пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева. |
и.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини испод шат |
у, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада |
зом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави према његовој отаџбини.{S} Те д |
божника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени гр |
<p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Бр |
тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађен |
ари после свршетка рата сигурно напасти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир непрестано |
дно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу н |
</p> <p>Пандур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>С |
на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а по |
/note> <note xml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml |
/note> <note xml:id="SRP19024_N8"> Исти и сада живи као винар. </note> <note xml:id="SRP19024_N |
а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо |
му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да |
.{S} Одмах полетеше, у највећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљ |
ечи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узв |
му то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</ |
на овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храбр |
сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са |
ињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" |
е харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, |
ху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дош |
пеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час л |
> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност |
ужени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за тим прек |
роводили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и ов |
орока и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су |
ро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> < |
и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беш |
/> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пр |
х са својом четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или |
и за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос с |
и рускога конзула, сви остали посланици и конзули напустише судницу а руски конзул и даље остад |
бровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска |
на биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљ |
ора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> |
једно лепо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је |
на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом |
се безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при са |
.. ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо |
арина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко |
p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, м |
урке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу |
pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одго |
атрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша |
ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, |
атио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S |
о доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље |
же, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђ |
акли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху |
добровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Н |
пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли. |
ли бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву ва |
о недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n= |
менуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога м |
г зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад М |
ком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на исто |
е!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што |
иња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица |
е најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу |
, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Макед |
лаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је п |
ном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирис |
њској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи ч |
е јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева и |
а и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка |
, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком" |
еној кући.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашча |
појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све |
чекивао сваког тренутка Мицков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: |
е био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућ |
а падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали |
готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{ |
о зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?. |
у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који сам |
најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим |
а одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима |
ваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефенди |
му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим |
рски чиновник, па извади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад |
ти од сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити |
за неко злочинство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{ |
затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, как |
p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Не |
пиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим |
Ја сам честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко |
окољ.... звека убојних јатагана... јаук и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p |
добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жал |
г да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће плани |
.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњ |
лским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се |
<p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје |
онзули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше |
и помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки ру |
али.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрн |
скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са |
да разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњи |
ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажи |
и за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врући |
на рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би |
а Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — п |
у Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију. |
цко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо мој |
о, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отр |
вала вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у ово |
Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како м |
еком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="1 |
х починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над на |
н морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрестано текао све |
ус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши и на |
разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим к |
ешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је |
тивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p |
Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беш |
док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-М |
апа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене ко |
свију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>В |
уђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђан |
Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p |
Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, п |
на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, платио испуњење свој |
осила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „проро |
са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његов |
бијају њихове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на |
и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но |
ерао испод њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био |
томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо ха |
="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је че |
синко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби |
затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...</p> <p>— И на још педесет, честит |
тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше |
шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, |
у.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније г |
сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</ |
а вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посв |
ећ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање |
већим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који својим разјапљеним чељусти |
Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се з |
оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Вра |
у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не з |
овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, |
у очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шт |
кедоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склони |
ом његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Ми |
породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.< |
а и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у |
настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сиша |
обегоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики |
ема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта вели |
наку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја |
<p>И опет настаде рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они пол |
са својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земља |
ине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сма |
сле њиховог познанства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила н |
ло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више оп |
е никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на ср |
а тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру јед |
аре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посм |
највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ д |
да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="199" /> |
камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то доју |
о на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <pb n="157" /> не |
најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, |
дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин |
аду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамниц |
му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразн |
н повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што |
.</p> <p>Мицко се користио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма |
се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско п |
дага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском |
е стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док до |
<p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пу |
и своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеш |
9" /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог раста |
ки изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине његовој чети.</p> <pb n="50" |
даје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добић |
заједно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <ref target="#SRP19024 |
ога дана мораде Станија принуђена силом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечер |
што се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако |
е непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зра |
пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пандур одма |
измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре |
е Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут |
да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су к |
ш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да сил |
</p> <p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам жив |
кој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени вета |
њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаљ |
ска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад |
најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном расположењу свију њених сродника па и целе |
Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најз |
ом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и му |
једине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} Сад наст |
и Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанко |
изини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се |
зад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Уб |
љака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и то на сам |
олико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави с |
ицко издвоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од |
ог камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа из |
ак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући плотунима масу Турака улетеше смело и у сам |
то се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арна |
, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опа |
</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упутише се право опет своме прија |
сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p>— Шта ј |
сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <miles |
скиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и |
ј.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер- |
мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — вик |
што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет |
ад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и лива |
у мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да |
један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили |
вом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је прилично |
очиње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени п |
а они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> |
биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> |
ошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени н |
о је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година у |
ли-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам паз |
никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико з |
амнице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, поп |
де много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се в |
ма, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао з |
јунаци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло зви |
да борба престане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред уби |
е и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.< |
де.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да |
живао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода |
ад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква |
едобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које ср |
Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани г |
ко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беш |
мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нис |
им ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> |
ских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи де |
е задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекиваше на |
ати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дру |
ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — |
кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а оч |
ђе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло бла |
ји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан |
вог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, гд |
ође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не |
! — упаде опет паша, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за р |
у беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да |
брости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко |
и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху саку |
његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опр |
сле извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту |
е из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагариј |
брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко н |
а остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала њег |
— отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још од како се растави са својом дружином |
.{S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад М |
т, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити |
у собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зи |
тито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> < |
" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио целог |
Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сма |
те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћ |
у и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству |
у.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ов |
ко узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ са |
ше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на ј |
/p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће. |
сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, |
живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да |
p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом нагот |
ти и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и |
вога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хт |
мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Стани |
ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме реч |
е одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином у |
ад.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.< |
>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже ве |
<p>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде чит |
4" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и об |
се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену. |
ољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</ |
а пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за то |
во већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарског министарства — Кара |
помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када |
ише пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било |
жно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Ни |
} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам |
а Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и жив |
парчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, бил |
анију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — |
, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48 |
и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и у |
Мицка као највећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и по |
биново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да с |
у и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га св |
са својим богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим |
ре није одмах <pb n="21" /> спавао, као и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе |
рвог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он б |
презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнау |
сенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?! |
ађиваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од И |
ре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он на |
их вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре свом жест |
м кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем |
ву и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p> |
ва, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање све је то трајало неколико часова.{S |
ао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарско |
где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенс |
а Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле |
креност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљ |
> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак |
м Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних п |
марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, |
ова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у |
тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговар |
ство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, |
ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад т |
о више наједио валију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, б |
азмишља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје бо |
аше и многи турски великодостојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дру |
ут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а |
же главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко |
p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико |
сто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше о |
гова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама |
се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га |
грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто |
еражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управникових речи. |
сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта |
нашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те се |
ше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у |
томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не рас |
а Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1877. год. и |
ановници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин жив |
т душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом |
pb n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Божије |
дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше на |
ветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У |
нута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, |
је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина прелазити, само да не би |
ст и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Ми |
оказивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих |
речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час када ће се м |
игоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата |
мо на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права б |
аље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му как |
посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, ш |
ом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то в |
а онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад ве |
ену, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="chapter" |
ио прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потраж |
хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера, те напусти своју домовину — Македонију и дође |
</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} |
анства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему ј |
а оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не |
он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у с |
.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беш |
сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог конака!...< |
<p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио. |
а њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећ |
.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која |
ужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад |
од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би с |
.{S} Како му пак то њено непријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад р |
.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке |
а и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је цео чадор сваког чељадића јер |
е, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један |
ео земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о по |
знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи... |
породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу ода |
> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти |
е у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и нај |
дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности |
пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом и |
ед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично времена |
против турског насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај са |
и куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Ми |
толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! |
/p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био је ћу |
е... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазил |
те? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па је јо |
имети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} П |
ређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на с |
д Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро |
препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да саз |
рстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при |
сенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, једа |
суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову ствар о |
оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако ју |
у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно изба |
ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме и |
Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Ар |
нао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељство није било |
повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узви |
дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана вла |
дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гл |
но служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но оби |
амнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуни |
о јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина н |
.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни |
љнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одра |
че Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев п |
о паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикн |
сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знај |
{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај |
иковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше |
већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју |
авије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> |
тује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу |
овица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пр |
.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше д |
убоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохвати |
олио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Миле |
зама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од о |
остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарско |
њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један д |
не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до са |
ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он |
Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах |
роседелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су |
о се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и вид |
и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старој Срб |
.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније уверавајући |
них, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав с |
на маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу с |
би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко от |
гарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а не |
а везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у исто |
Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три ре |
ва стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше |
овани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рање |
} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да го |
тигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то |
једнога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је |
и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сј |
ка јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од |
ества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег |
> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је же |
уло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у |
де, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху по |
пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоваре |
а да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са св |
и спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у |
егове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на ствар |
што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи |
лно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виног |
страсне љубави — познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у г |
вако у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— |
адне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то б |
м подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро ос |
лики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети |
да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога с |
са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!. |
валовита језера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — |
ма својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао |
а своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са |
ма, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали п |
ко — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај |
то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се |
штере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо с |
огао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше испре |
/p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало п |
атак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У то |
<p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се с |
без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се нек |
баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина же |
p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војв |
але урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</ |
ћи да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши оволику нава |
врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши сам |
те добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим др |
е, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} |
је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре |
д је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства и |
одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је во |
да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Л |
, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико раз |
ши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“ |
во, Перо, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома |
тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. </p> <p>— О |
ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно тресну |
оре, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p>— Станија!...{S} Фатима!... |
жи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне пол |
смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је шт |
затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у о |
ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћ |
S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз п |
онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Ми |
не раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнов |
ицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони о |
и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb |
ј тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис |
а Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после |
веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћус |
само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не ле |
стендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после овога војска се п |
лаготворно, утицаше на његово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и б |
вао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодал |
ући плотунима масу Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са |
зваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све сами |
<pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе |
моћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегну |
, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај д |
већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху |
ше...{S} Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо зад |
држати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бр |
остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на г |
над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови |
</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одат |
а, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb n="96" / |
рапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџб |
Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад м |
Тако је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео вој |
сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствар |
то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону та |
чни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на др |
њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније бе |
.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда је |
оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали |
је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у |
е овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Ар |
ебо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где б |
ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначко |
изгледаше као какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског |
осле неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} О |
се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није мо |
шта си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нераспол |
ко слободна речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!... |
су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као свој |
д невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прођ |
ше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сва |
сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаес |
Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то веза |
животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и |
орено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Ми |
ису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против тур |
у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за |
з ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет г |
ружину, саставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким одредом пођу одмах к |
рте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, од осталих њен |
обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забу |
ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника |
мео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска вл |
обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале |
ипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се то згу |
приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што |
главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и м |
како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мра |
а изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах запале конак и п |
..{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко |
у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су они свој посао утркујући се у |
пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владал |
аномир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да |
олио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p> |
<p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе п |
војих земљака, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Како је имао прилично новаца |
глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш д |
бином и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са п |
моту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју |
изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не |
нско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк да |
Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{ |
турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!...{ |
.{S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли |
ојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, чим беше саз |
Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим |
је силна и несаломљива према њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим н |
ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, ч |
у још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред |
м гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавај |
тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добр |
ораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заис |
рим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" |
га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</ |
читрна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка |
паснијих царских одметника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога |
Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и |
и ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мрт |
уче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупо |
у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко дожив |
камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их |
ви наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у |
ет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењ |
о и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су |
а са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</ |
р од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радо |
="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања |
тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а |
ри свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотво |
P19024_N4"> Енглеидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </note> <note xml:id="SRP19024_ |
ка од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он д |
ријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста |
што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицк |
оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојни |
<p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда |
p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмари |
а Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првен |
не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифт |
ладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} |
вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав |
по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси |
Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са с |
раљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Турцима а за |
ам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако н |
ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — ц |
ажара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за |
уда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да |
казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се с |
е, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?.. |
за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, |
ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месе |
ри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се |
стрели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који ј |
ету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, шт |
ше цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S |
речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама |
рачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка |
ухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихов |
те увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ј |
Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом д |
ине и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слобода |
матраше велибиље којим је обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше на његово изнемогло и |
о се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва раниј |
то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице у његовој околини |
реја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде ов |
овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој ж |
једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Там |
ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће |
рђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута пр |
ће после своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се б |
унце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима својим позлаћиваше беле облаке који |
ути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то бил |
аврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!... |
рва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а м |
а се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p> |
о кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су про |
у казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече у |
ситеља свог.</p> <pb n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостив |
чала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове пород |
/p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сва |
афричка места остављајући их на милост и немилост управницима појединих вароши.</p> <p>Тавнице |
левиних могла се упознати она блаженост и љубав која се развија полако према своме већ ожаљеном |
а Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов са |
агом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни после толиког тамновања није могла |
се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стиг |
се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све |
фте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде м |
убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваш |
иштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу д |
тене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане ра |
е? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.</p> |
да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочн |
главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план |
е само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко бе |
не душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па ј |
орави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко ј |
већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Миц |
Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни ца |
се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се сте |
згуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише |
а Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећа |
јка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb n="1 |
уда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтал |
упад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упад |
одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури вод |
.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и |
на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му |
љаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а |
да изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb |
е могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, о |
ња пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да |
а двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> |
шити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак ци |
е слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љ |
целом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим ње |
ве више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p |
ролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху |
ти валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Р |
вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умр |
и кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у |
ко окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би |
српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко осветио!... |
ну са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ’ планинским клан |
ешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, д |
то се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су то |
који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да |
вцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свим |
зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p> <pb n="51" /> <p |
} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, |
мичући, наведе лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицк |
з које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко д |
удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот насл |
ознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.</p> <p>К |
ицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>П |
ништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова |
Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а т |
двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака |
шнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху ве |
олико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним ство |
, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је дво |
а је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> карактера једнога људс |
е а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другов |
ј молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке па |
и-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и велико |
њем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> |
b n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле на једа |
јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а д |
ри бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је |
те напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} |
лично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село П |
у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb |
да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људск |
викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до |
у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под з |
и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах |
а појури у највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћ |
ош по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножиц |
у!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ |
ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, м |
Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, |
оштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и к |
Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам т |
га Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други угледни с |
ошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Тур |
ли и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад |
> <p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n= |
> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по |
дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу б |
ом нападоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил |
же пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу не |
о га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} |
ко гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом од пшенич |
.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама |
ијарде зракова — нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> < |
у грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од |
ваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошто однесоше Станију њено |
ких низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је |
врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста |
му било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се |
сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи с |
е Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поз |
.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на |
састављена ради суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, једногласно је одлучила: да се |
а оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојн |
рим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању с |
.{S} Продирући тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, |
ора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Ар |
тово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Блед |
илу, па онда обојица узјашише на камилу и продужише путовање.</p> <pb n="198" /> <p>— Буди храб |
ра дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу ками |
Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У на |
целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— |
ин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> |
ога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкам |
из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши |
ен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p> |
ад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над |
/p> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и |
и сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек о |
сана их је често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не |
ом душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Пр |
<p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p |
то, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и |
...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</ |
крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе ха |
лних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволику навалу, јер је св |
анимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, синко!... |
о озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад |
н се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно |
.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштин |
и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грк |
овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти |
они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога б |
а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је |
д, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радо |
ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом на |
пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он вр |
.</p> <p>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни сван |
више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{ |
урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком |
о коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом |
о се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се с |
Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече А |
и се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на се |
овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капет |
шише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином б |
или, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, д |
га овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече |
а Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после сврш |
х после тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.</p> <p>Пустошећи |
</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са сво |
о турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене ч |
склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватр |
дало је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима. |
амо Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још в |
тавог плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својо |
> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Ми |
у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, сил |
и сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутак |
а Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После |
е уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>А |
од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о зак |
у истом тренутку изманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђ |
кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још н |
<pb n="127" /> <p>У том дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан б |
ћи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресе |
аузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка |
ила ове последње речи казивале су мржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој з |
о харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф |
рчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се |
ујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} М |
} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај |
тарца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато с |
ст, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколико тренутака т |
но дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајућ |
ио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пр |
> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега |
ила већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> |
<p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се |
!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!.. |
ардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, |
ли о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу |
мрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко |
</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била |
нинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> |
p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати п |
ај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно п |
ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упад |
.. хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко |
и су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше оста |
ненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља.</p> <pb n= |
>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нар |
м: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити |
е кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверил |
е и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз сам |
ћи снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста п |
већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауста |
сти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb |
хаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му |
свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скок |
презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то вр |
је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била |
вој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве ду |
још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим мла |
већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима |
е на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распиту |
зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео |
<p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хр |
ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и так |
лтата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом |
е сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Со |
удем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју. |
саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху своје умил |
ворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро полов |
то време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Са |
да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Кос |
, али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше |
вота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове п |
под њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заис |
а па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге м |
опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.< |
је уображење.{S} Кораци се приближаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана човека беше све ј |
Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом с |
ељи уз пријатељски поздрав надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног по |
о беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше иза |
з истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није н |
ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасе |
од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са со |
нега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Катка |
речи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који |
.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде |
крсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти |
ој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два с |
у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио |
ђе заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаш |
ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била ретко |
чекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен |
. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцима Кос |
ава о казни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка |
ш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то з |
а харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђ |
дне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај |
ужином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока он |
веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћу |
у ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табо |
в турског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако с |
а за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непрес |
доше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се |
кој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку хладноћу |
дам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb n="120" |
ћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — н |
ли-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвор |
— баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, |
ро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потп |
могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, издадох!. |
створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, посл |
аспалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима |
!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, ка |
ало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина б |
рзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му д |
де и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу |
е прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p |
над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Ко |
а би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се с |
ојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави ан |
Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније |
" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу |
о да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренут |
аша који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи. |
емена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види неп |
пада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> |
момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у велико |
латио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он виш |
Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поч |
стивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} |
и овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимна |
разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани |
авивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако нагр |
ио веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинских поточића, место оног дивног биљног |
ста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако силна љубав!{S} И |
/> <p>Ранђија и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, |
ђу Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Крист |
/p> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочека |
ину реметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неумо |
м Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад |
цима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После оноликог ћута |
вљати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> < |
о за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час он |
ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а |
поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отп |
ог члана његове породице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили к |
он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, гд |
рућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а |
пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневног путовања наиђоше о |
ећ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим |
опусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пу |
це му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p |
ла!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p> |
у <ref target="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не |
баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од осталих |
већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити |
ави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провућ |
лао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта |
је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако м |
и што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да н |
и се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје уз |
више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре |
ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравил |
рски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... |
, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!.. |
ад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцн |
{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате |
бојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... х |
ни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да б |
Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако . |
танимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествоват |
бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу л |
ко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало |
епасти, када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педес |
а Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милости |
појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногам |
илни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на в |
мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим с |
ицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — |
ашка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти о |
га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијац |
ишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као пре |
ућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, |
труне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош п |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И бој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко оста |
и, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим |
оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко |
аћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави к |
} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамнова |
ше или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше |
оме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није п |
имбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше |
ћи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно |
ахота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поре |
упирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ н |
еше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добро |
вно морала постићи смртна казна.</p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о веш |
вник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да ос |
ским речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео сво |
аћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично |
то вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице управите поглед мало северније, а ви одмах в |
је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на ко |
и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да |
оворећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним улицама кроз нек |
и ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама уд |
рв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ! |
ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне он |
ује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Т |
ше им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни |
цу сваког члана његове породице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ож |
учја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капета |
ги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} З |
и биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и кол |
ше Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина!...{S} После онаке слободе и < |
су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике |
за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу |
оловину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p> |
се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ го |
ренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} |
ушкивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прег |
нство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у п |
боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагу |
его према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обма |
опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге |
S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте зау |
рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефе |
имитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мух |
ре неколико тренутака изговорио.</p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после с |
мора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевим |
ога гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и у |
<p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је уз |
ји би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз о |
пред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињ |
рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после че |
рну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После шестомесечног тамновања у Солуну Миц |
уркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра |
еђу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} |
запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око в |
арантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали за Мишом, јер су зна |
> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога б |
’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повијају као |
бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарског министарства.{S} |
о одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа д |
пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању |
.. знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — превијаше се са |
ивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један |
<p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешал |
илела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредова |
сматрајући како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обу |
ас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Ју |
аху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке о |
непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мор |
дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нех |
е је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покретима певајући дивне пес |
што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њи |
на породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им |
ођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости |
ознавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек |
боди и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а |
ишта дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ух |
ким кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прил |
јест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к |
успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад твр |
данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да |
..</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови |
тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио |
ву драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, |
ало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој з |
е, сине!... куда ћеш?...</p> <p>— Идем, идем... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се |
<p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> <p>— Идем, идем... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзај |
већег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — од |
бом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зо |
оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири с |
ивам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу уч |
Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — одговори Мицко начелнику, када му овај беше про |
— Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа |
па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци престадоше |
још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да |
а, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатниј |
ца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке да |
} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, |
беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши |
ве ћу учинити, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом неш |
руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кор |
с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те вид |
е стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! р |
заблудело момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!... |
Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, |
ити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужно |
оласку. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си сега сос здравље! — одговори му овај, јер једв |
колико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху |
и кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу |
само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и А |
S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху ве |
p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је с |
роши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је |
ио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његовим трагом.{S} Пређе Крајову па пр |
могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној |
како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, |
„алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па |
<p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учин |
га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздух |
бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одак |
динци извлаче из оних својих склоништа, из рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да |
Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му н |
> <p>Исти Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са |
релих куршума није престајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> |
а овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развије |
.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је |
рџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са |
је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби |
="168" /> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га бран |
ариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну премештен у о |
стати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко |
и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за извесно време, пр |
елове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим непр |
а куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{ |
емље, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових |
се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p>— Из Србије! — одговори му Мицко.</p> <p>— Из Србије...{S |
з Србије! — одговори му Мицко.</p> <p>— Из Србије...{S} Србије... — забрујаше опет многобројни |
енту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављење.</p> |
во Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упозна |
ајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћи |
а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна Мара |
А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> |
де сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог магацина. </p> <p>После напорног и убрзаног |
а беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, сада бе |
је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет о |
ини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мр |
је време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове |
настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше ме |
брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би? |
ика тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и у |
боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на п |
она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од ње |
лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре же |
ше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад пос |
малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Ум |
.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколик |
т још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко м |
тву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако |
вај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи ј |
е ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беш |
је мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! |
одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико трену |
у у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако славно прођ |
затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног суђења Коста буде и |
заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ло |
ши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново от |
кну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Ма |
од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. </p> </ |
ници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако оков |
Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређе |
е неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом о |
бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна |
во тумачећи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуг |
по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — уз |
ше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све с |
.</p> <p>После неколико тренутака изађе из куће један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и ск |
и и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко |
ра, опростивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали |
уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, п |
ромери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и не поклањах |
ше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја б |
и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких по |
шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све |
врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Миц |
врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се |
реко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то су обично обувале лаке опа |
ораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузм |
раво ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли ј |
друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки бо |
ин причаху један другом своје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже |
пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском |
-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и х |
оги страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тог |
инули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је |
у силно рукама, позивајући тиме пандуре из предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и |
услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом на |
а а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се |
и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први м |
мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. г |
дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће |
ли својој стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних т |
нака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњо |
А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га са |
реле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал |
а, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком н |
Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомил |
могло видети, како се појединци извлаче из оних својих склоништа, из рупчага, и онда или остају |
х векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног |
занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи |
ага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од кад |
га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто |
станиште.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примет |
е к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрез |
иближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После |
уђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном уг |
} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови |
ху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед ког |
плакаше, <pb n="92" /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могл |
ени Турци најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставивши на бојном |
Многи српски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах поју |
че.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу. |
Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознал |
то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би |
еше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истог |
стаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Са |
у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су п |
Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, уверава |
, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо н |
Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло |
и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} |
оји џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши |
дио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачн |
е сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> |
ом у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут водио п |
ш шест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви |
пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да |
свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих ва |
му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско с |
ју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко |
не породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху д |
г упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} Помрч |
са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и Старој |
видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он |
, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше р |
таде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде |
еколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја |
о очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти к |
>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не |
одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини В |
кнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Б |
Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Е |
ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај са |
поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и о |
да шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, ч |
ше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку с |
док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко је ниј |
а заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну го |
ану, целу би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвор |
.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</ |
p>— Харамбашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више |
авила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не |
Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је |
ман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кад |
свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови |
p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гор |
је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> < |
апин — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и л |
{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о |
у, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што |
ку, сипајући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко дв |
ећ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети |
ија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од бес |
ораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непр |
и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније |
те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могл |
тишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даљ |
вала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не бе |
а Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана мора |
е ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома |
и светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допа |
е у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко |
гачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов изл |
цко брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих обла |
је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се |
све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друг |
звикну очајно Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стоти |
n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га з |
већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све пот |
са била је Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p> |
какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о ово |
ача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> |
о тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника та |
<p>Разговарајући тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њ |
ем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, |
>Услед овога Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га |
нове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био |
</p> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован |
престављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по к |
<p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата |
а, који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше заш |
е.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Ми |
много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венч |
а само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је р |
оће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше |
е и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју |
му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо зас |
беше његово јунаштво — као познато још из заједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, |
вој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њ |
ре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> < |
ли-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који |
о пример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дођ |
акође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узви |
ло, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села и ти |
>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Тур |
мах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови |
уре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах |
икну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узв |
Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p |
е би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до само |
у а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио оч |
а тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не |
е јаснији.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени пр |
појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.< |
, упутише у пустињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употр |
добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојников |
<p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом н |
родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да дон |
јекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} |
— рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу ово |
одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref target="#SRP19024_N3" /></p> <p>— |
а Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на једној узвишици и ту се |
ше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако они проведоше пуних |
какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима |
ји Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p |
<p>И гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег |
уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на |
ало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвор |
/> <l>У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболе |
<l>Од Солуна иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијел |
ратима.</p> <p>После неколико тренутака изађе из куће један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бог |
пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се |
<p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече |
о, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежиј |
ко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђ |
зумем, светли пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре М |
повести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако |
ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из ко |
да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостали део зе |
азговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови за |
в јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену. |
ко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Ко |
по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Ми |
S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p |
обро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и не по |
— питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p> |
ошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на ко |
и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост непознати човече, — рече Мицко.</p> < |
две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има |
кадија пандурима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху са |
миче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође мно |
устињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали |
е Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето |
! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли |
га јунака после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, |
вори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се |
дан поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb n="35" /> <p>Сад |
Послушај ме, момче! — поче опет кадија изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај |
а чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Ко |
ећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отрг |
/p> <p>После оноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ М |
и алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, с |
и се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <p |
храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n= |
а Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му |
му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне |
!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? |
о коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!. |
се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде раз |
чним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} |
еме, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са |
е лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пу |
ош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер |
војим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове прат |
у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило |
н упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајш |
тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга |
бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— |
жарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали ч |
е остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дл |
! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Миц |
бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину с |
здубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут |
беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока |
и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" /> <p>Нис |
b n="172" /> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. < |
наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цан |
поде, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута |
то пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p>— Шта је. |
о јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико |
се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— |
драга сестро... збогом, моја јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збого |
ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једини н |
ак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар н |
н. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те |
у.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења одмах закла неколико младих јагањаца, те се о |
или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — довикиваше Мицко. |
з превелике захвалности за овако срећно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — кл |
аше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у правцу н |
говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе |
га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Стан |
д угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{ |
Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После неколико сати |
азмишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле из |
љно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ з |
на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гв |
рудила.{S} После великог упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пла |
рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је дов |
игерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у т |
је срећно! — заврши турски чиновник, па извади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет златн |
> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом п |
х се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са св |
турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Ка |
ко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, н |
ту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног новца — преко пет стотина |
— заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да би га т |
чки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш |
е би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чу |
ио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек по |
аше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигош |
ет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за |
стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} |
ин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану од љутин |
у.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе м |
чана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да приз |
есак његових руку.</p> <p>Пандури одмах изведоше Кузмана и отераше у тамницу.</p> <p>— Срчана м |
ндура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а з |
едан оштар ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све самим сребром.</p> <p>Овака његова спољашн |
дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хвата |
ма и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпомагати. |
ити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и |
дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упут |
се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p |
срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са оби |
} Из Ћустендила, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле пре |
едну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} М |
</p> <p>То контролисање трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло |
у и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, д |
>Тако под присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све |
то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет го |
којим га окружни начелник позиваше ради извесног саопштења.{S} Мицко с места оде начелнику који |
заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан осван |
</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски о |
овим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш |
е извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— Добро, |
Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, |
оту и свежину у природи, те сад радосно извијаху своје умилне песмице, лепршајући по оном росно |
...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви св |
ше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он њихов зет |
и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и његову Мејриму |
0" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају |
дмах се могло видети, како се појединци извлаче из оних својих склоништа, из рупчага, и онда ил |
век повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци |
овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су б |
тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} |
ја, као и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на к |
едаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па сам |
и? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег |
м најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пријате |
ом посматраше велибиље којим је обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше на његово изнемо |
овцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци с |
а Цане <ref target="#SRP19024_N5" /> са извора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која ба |
ама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше о |
октобра 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањи |
урима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и |
угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом |
оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано и |
<p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p |
овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} Мицко пак ни најм |
љу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — за |
знале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га одмах и ухват |
и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци б |
на. </p> <p>— Заповест кадијина мора се извршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Куз |
/p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да |
лом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се |
журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, ид |
ко оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом |
о бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и з |
са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу |
магаше и плакаше, <pb n="92" /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то |
p>Преплашени Турци најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставивши |
огора.{S} Многи српски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, о |
највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те |
естоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројн |
у земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим корако |
сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна о |
ећег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, |
и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему |
ско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах |
спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веом |
јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p> |
е велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> < |
<p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— |
сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед непрестаног путовања, то брзо сад посе |
е се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као |
мождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друшт |
ке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију си |
а.{S} Пред пештером се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више |
ски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с јед |
м ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку |
амо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветр |
броту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљада |
и су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, ј |
ника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко |
да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога |
<p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Криста |
њати у истинитост управникових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао |
но царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су с |
аџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чо |
орку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кос |
њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S |
раму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с то |
о оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} |
и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни звездани одломц |
зглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни |
је тужно одјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спрем |
ну светлост у оној подрумској помрчини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мал |
о пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> |
} Управник апсана их је често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Ср |
ше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ј |
пред гледајући обојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну м |
/p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> |
а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима |
чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим |
а неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допи |
а их је пратио посматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај дом |
пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и |
на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, |
<p>Камила је у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Миц |
од Чифте ханова, према осталима Арапима изгледаше као какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше |
са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из |
ар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш харамбаша!... жив |
сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно в |
час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Ниј |
ај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда закл |
утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио н |
Небројена звездана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном не |
едан другом своје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет поч |
уљи са распуштеном, густом, црном косом изгледаше према светлости као каква богиња, чу се очајн |
ећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао |
ко назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но как |
миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода |
сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сваке кућ |
елики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његов |
обра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засеја |
ко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весељ |
ица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефендија!...</p> |
Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојк |
ом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се измакну, бацивши |
<p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Во |
е појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове последње речи казивале су мржњу и одврат |
слишати, коју је пре неколико тренутака изговорио.</p> <p>И заиста, милост Господња није га оби |
ијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и |
ч беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим |
ко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Ми |
о из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад ум |
ну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пусти |
се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуст |
рашне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао |
атаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше н |
е урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> |
толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} С |
а и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити |
еци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, за |
и су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код свију п |
тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново праска од |
ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — в |
сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до после |
мерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих |
Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах пом |
S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зид |
екидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицк |
ицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаш |
дина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах и |
за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако н |
највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, издадох!...</p> <p>— Кога?!... шта?!... казуј! — питаше |
. — издадох нашег славног харамбашу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, опрости!... </p> |
<p>— Издадох нашег доброг војводу!... — издадох нашег славног харамбашу!... издадох Мицка!...{S |
, преплашен Кузмановим речима.</p> <p>— Издадох нашег доброг војводу!... — издадох нашег славно |
породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверењ |
јзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао.{S} Одмах сад нар |
Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} Велика обе |
жи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!...</p> <p>— До |
а следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, |
ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД |
оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; |
.</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико с |
нски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином нат |
срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз |
араху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени.</p> <p |
дучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Ње |
већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над њего |
а, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинц |
лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао |
са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пратио |
година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за |
његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После шестомесеч |
руг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећој радост |
за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке |
је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљ |
а смо оздравили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги при |
огао замислити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно пог |
ободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и с |
ка!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповес |
<p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> <p |
организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеш |
је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани |
са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га оп |
</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек ост |
лижаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песку |
и опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажен |
жавали су они свој посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разг |
нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових |
ом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то су обично обувале |
> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико |
и један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. |
..<ref target="#SRP19024_N7" /> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да г |
пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду |
тка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши јој последње речи њенога мужа.{S} Од тада <pb |
кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим гра |
донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом друж |
} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као ш |
..{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је |
је била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на небу уга |
а.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, ра |
га, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и |
-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није м |
и успење се на једне степенице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од посл |
време мога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца о |
је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од нас |
Овако обучен и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не с |
дна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом |
стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадиј |
преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни |
и-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест |
ди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено улазећи све дубље |
цима, који својим разјапљеним чељустима излокасте толику невину крв српских синова!...{S} Али ј |
олетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога за св |
> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци |
ња од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, д |
, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадов |
ли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах прис |
едан другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>О |
е сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних шака.{S} |
а опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од онаких мед |
м друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га |
а изговори у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са сви |
и другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред, па обарај |
учак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о залив |
аш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани к’о разбијено |
S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега м |
ха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће д |
ваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, |
увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те |
га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма |
па послуживши их неколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи ка |
и на Афричкој обали, Средоземнога мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Ма |
ој граници, на обали Средоземнога мора, између залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој варош |
између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то |
ојна питања а и одговори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома |
<p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равниц |
амо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што |
лих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када понова |
p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске странке, то се они још одмах р |
Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p |
зговор између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</ |
њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији и најспособнији з |
ку варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим |
ако тада беху прилично затегнути односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима |
ћутања, које беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Миц |
ке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их |
аким даном, учвршћивало се пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на |
Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне |
ав — љубав каква се може замислити само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.< |
...</p> <p>Тако се продужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћев |
гробну тишину реметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p> |
е сви умирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који тако скупа и саста |
ући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турпију између пукотина од влажног подрумског камења, Мицко се |
— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толик |
сма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} |
рућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обојица у једном правцу, изг |
ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страхови |
S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртам |
обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено тело храброга јунака.</p> <p>— Господе помози |
беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед његов |
само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом снагом а ватре |
ега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p |
у а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, цр |
цима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силази |
ном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посеч |
уше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и за |
Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к м |
а ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и ут |
није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још и |
и му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са |
оје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{ |
овој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само ра |
а спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења глади |
уне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је д |
чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу |
ладовина благотворно, утицаше на његово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз нег |
е за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд |
пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Коста тако сн |
уновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заустави силна писка од турске трубе.{S} Одмах |
е својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест наору |
то рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваз |
базривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе н |
ојска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, који беху мало ра |
поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> д |
</p> <p>Турци се страшно ускомешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од врелих куршума, и то са дв |
p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише спаса у своме оружју већ наго |
има и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само х |
лед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо поче |
p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао |
ко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турп |
покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, покл |
мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, |
и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико |
ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној |
ко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једн |
и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више им није нужно било д |
на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више б |
огибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али |
дилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добр |
о куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми н |
нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао д |
Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убиц |
вину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о с |
да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједн |
ако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно у |
јс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један |
или какви стародревни лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзу |
влији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од сам |
Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Т |
вају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и |
ским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуц |
ве симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, же |
имиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекн |
ћ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као |
а имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код |
е никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од камена.</p> <p>Пошто овако разгледаше ове |
ком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао на мно |
очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојниц |
ом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада |
издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} |
кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!.... |
свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео један створ, ж |
само још за неколико тренутака жестоко изуједати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том грано |
и проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше н |
, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!. |
ас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда |
а ни после толиког тамновања није могла изчезнути.</p> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Али-Милева ре |
ка доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога |
е изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко |
Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, |
може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог та |
рка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га |
у.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке", неки |
хије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар |
доше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна |
својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских |
ешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља |
њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би мога |
ога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> < |
ак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у н |
јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ |
своје малаксало тело свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразг |
у дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад |
би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година л |
н ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у |
га, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што |
p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине |
шта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или |
о, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ла |
адоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да |
их својих склоништа, из рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје малакс |
доземнога мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. < |
е чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па пр |
у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивн |
згледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале |
х се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети |
<p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, |
кву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по це |
за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са којима изобилује готово |
ти а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације, сам |
</p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу |
гле су се приметити неке суве травуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло |
беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али |
ијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грдели |
ароши нити у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини ни |
ић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем о |
ог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и на Мак |
не од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морал |
јатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— |
еху на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се |
кажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма |
а о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле |
би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет |
ише да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n="28" /> < |
ама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог др |
док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са ису |
ога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их |
екну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S |
, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених |
епрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао |
сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71 |
S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром |
2.2"> <head>II.</head> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, |
начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на д |
ко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и |
оге Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало о |
нији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и аустриј |
и, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо не |
том, то команду над њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави. |
ужином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, напусти Београд и пође на исто |
виштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чекала је чит |
чи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрастоше... заједно с |
питаху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p |
брзини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци ве |
, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> |
ама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље по |
ше, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах поче |
опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p> |
атим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство пос |
акао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p>Пот |
власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста, с |
марака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, б |
врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са необичном |
ба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко ба |
и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— |
.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином нап |
бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет |
речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — оп |
о снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и ка |
досно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На некол |
ло, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Срб |
сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p> |
дамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране с |
<p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!. |
таде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељ |
планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизал |
цаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не диш |
та пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих о |
ро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви с |
аме и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му |
S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они |
и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> |
њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела п |
корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у па |
га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после |
апа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већу |
бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb n="3 |
х Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још |
за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били к |
Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, |
д урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито поз |
сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они прест |
и убијају њихове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу |
ана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десето-днев |
се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом стра |
ве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p> |
на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог чо |
</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> |
.</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p |
о исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, |
година нису имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже т |
ома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње |
само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се и |
у.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом |
а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза |
у сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, ј |
е тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше дост |
ака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p> <p>Разговарајући тако стиго |
p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p> |
напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко |
да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни |
своје дружине отровницу змију, која ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати њих |
да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и показиваше својом руком на источну страну. |
p>— Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се |
оружјем.{S} После малог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p |
а их поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојн |
т у оној подрумској помрчини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше |
деље изнесоше они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важн |
n="32" /> <p>— ’Аларазола! — одговорише им укућани, посматрајући их убезекнуто, са неким грозни |
мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пред |
ко би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Ку |
<p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, |
огледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Ми |
а собом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима н |
варати и упознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> |
, а нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при про |
апи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговим |
аде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p> |
их шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да |
Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али в |
Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и |
чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Ми |
раху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут |
ад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке! |
он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу |
поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је леч |
, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести |
истерао испод њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Б |
у се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога П |
нише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови |
.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео ка |
али ни једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим! |
е шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <milestone unit=" |
е, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n="113 |
а, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, појури н |
а — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ |
еко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{ |
а за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка |
ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро в |
вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, |
ће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Ј |
еше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у су |
брећи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и |
ојица се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепк |
но напасти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који их оба |
у као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа. |
одаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења одмах закла некол |
не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад вра |
нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мал |
к је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природне појаве и после овога |
стално корачајући напред.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто бе |
с друге стране насипа засађено, правило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишл |
брађени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без мара |
а не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне |
р чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А |
метити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а |
ву дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје |
по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо |
боко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{ |
оше хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том при |
Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше |
рцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео в |
танка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дан |
овећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се |
сна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад |
бузело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбу |
веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покри |
Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и д |
били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Преки |
и другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају ј |
</p> <pb n="19" /> <p>Костина кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакра |
е напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама вој |
е Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Си |
— упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му и |
иближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— О |
Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као |
сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за ц |
цковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приб |
тице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има |
шом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човек |
и ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb |
иждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше |
свим распала његова лешина, тек се онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} Остали друг |
бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пр |
могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и распитива |
Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над |
а би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласк |
p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозналост попн |
арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим к |
/p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да |
ико није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања по |
мињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они |
<p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадес |
ијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дој |
кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околи |
шевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца п |
у о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше н |
цићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, дра |
урјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будем |
ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је л |
да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско полуострво |
. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанп |
о назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто |
ку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и |
ко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!.. |
"89" /> <p>Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, колико забра |
и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за т |
им он поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики |
мо да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је |
> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној год |
.. зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. |
еме изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Миц |
вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђ |
и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином |
племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри љу |
потребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он в |
>Једини становници ове тамнице, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После д |
дант над руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Ми |
ље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се шт |
о су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана не |
ца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али |
сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата |
да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролаз |
су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по |
уно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки т |
шеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> |
ет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јад |
нице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ст |
око оазе у својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се |
и да погину.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху |
Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и |
ти још кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог пожи |
Имаш ли ти још кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их |
наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја им |
рми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи |
ње милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло |
вао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да |
уша ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у |
ису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за |
ивада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара није могао ни име по |
, поред необично плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца |
волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је к |
p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беш |
необично плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако |
о ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, |
.</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са ве |
а Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху чес |
од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда о |
ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му своју |
гих драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — Христа када једном, после његовог бе |
ично и то стално настањених.{S} Како је имао прилично новаца, то кријући се, проведе овде некол |
видовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавш |
} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца |
, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане |
аца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но |
лугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближ |
а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пријатеља, кога обично зваху чо |
богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима делов |
и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и т |
другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — |
p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро.. |
цка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а против |
фалила противно закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После оваких ре |
но јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у ко |
икодостојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових ви |
а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имат |
/> <p>— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сат |
у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три дана н |
илева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнес |
ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужи |
Па, биће тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жен |
о одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Ју |
мена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учин |
/p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене |
година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осет |
другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну |
и почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прил |
а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Миха |
ило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два ј |
а му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љ |
} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се |
поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја |
Скоро половини задругара није могао ни име погодити.{S} Читаву трећину села заузимало је преко |
у.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко |
ећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални по |
ти Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко |
аша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb |
<p>— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, |
Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А |
е пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи |
о — полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогуће |
су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, |
рат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и прово |
жда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле |
="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако |
леђењу, одмах послаше пандуре да позову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци |
месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збу |
у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше |
имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја дв |
оја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашка |
Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p> |
с сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да мог |
што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе с |
и, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не окле |
ојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу |
о са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како н |
нској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један |
за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, |
пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је |
це, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још са |
ро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, |
тву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да |
гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> |
ћи га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече доста сл |
је причао своје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лек |
кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се нај |
косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухва |
т, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ |
ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> |
еној хладовини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и |
одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко |
а и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју б |
и мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бо |
заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не з |
Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни |
ђа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, код ње |
еколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено ш |
то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји |
ош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме М |
есвестица. </p> <p>— Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Води |
м, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њихово |
их Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи доброво |
<p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан п |
овима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући с |
је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце |
уга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, |
да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође |
трих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} |
посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђо |
смо толико времена са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас о |
спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро |
езрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину |
намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отро |
о буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па је |
има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче |
Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</ |
ђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому сла |
бо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.< |
ну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко |
ост ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лава — |
ала му је најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном расположењу свију њених сродника п |
буђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем |
нији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести |
је.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места па |
војицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} |
те вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду по |
ти злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше извук |
и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око спремања њихов |
, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа, молећи га за пос |
а никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавство такових делија, више је п |
ачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не верује |
никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци |
о на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге |
а принуђена силом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фа |
чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори |
/p> <p>Судије, које беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позову именоване све |
се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по во |
ма беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи |
цко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хо |
готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и |
почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из о |
ци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнут |
ов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане и вр |
говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> |
о па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи |
до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за у |
млеко које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али- |
не као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигд |
ађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке тра |
да и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упи |
Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би |
е на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не нала |
у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јес |
рисуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким |
, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још ви |
рмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна бил |
дан од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одма |
, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда ј |
приметити по неколико редова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или с |
притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јата |
ан морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигу |
о ње сада чујете само монотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде љ |
у к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољуп |
рче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав кр |
еше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која обичн |
лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог ј |
ично опорави, сада се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано причање и запиткивање.</p |
ако слободан одмах се прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, ра |
се често завукао у мало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморе |
S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дана, место оне с |
икако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мис |
ротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство |
ајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... |
инити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је како лако трепер |
ш.{S} Много је српских синова тада пало испод њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пуст |
ше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим главам |
опне се на стену.</p> <p>У једном крају испод једног великог камена опазио је змију необичне ве |
апу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море |
уке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, |
о са својим добровољцима своју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустраш |
<p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити |
иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учи |
талим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путова |
не! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати механџи |
све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, до |
а, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед М |
атриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколик |
то ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњ |
којству од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n="24" /> он посла |
ва.</p> <p>После подужег опирања пођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за д |
Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да мог |
<p>Сад Мицко крочи на неколико корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, п |
Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бл |
но, јер се обесни Турци морадоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су с |
да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио он |
и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, труд |
вори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, |
рдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и |
за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед ч |
, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако тронути као пољуба |
ећ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицко |
едва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку ли |
жио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје д |
ла ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме |
дити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја |
атриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам ин |
Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у |
к ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку |
ише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би савладан |
под утисцима грозних предрасуда, платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити. |
е.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — по |
енутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Ми |
но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут п |
део био је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака |
кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само ј |
тво нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше веза |
е беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону ње |
у собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао |
ву пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сн |
очетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препрода |
Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње |
румице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусре |
у повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Ми |
услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те но |
тњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за |
за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>М |
а и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Па |
ге је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова, продавши им и кућу и пок |
ад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше за неко врем |
ду. </note> <note xml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <not |
ер. </note> <note xml:id="SRP19024_N8"> Исти и сада живи као винар. </note> <note xml:id="SRP19 |
тровница, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше |
ји, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци при |
пита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад |
вићу...<ref target="#SRP19024_N7" /> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад |
то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разј |
се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед |
се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да пр |
м.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њих |
по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не б |
гим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како н |
у и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p |
баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само |
ије мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој бра |
вили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод в |
, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, |
с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту |
у друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на |
са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> |
Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашња |
ко дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову учено |
оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} |
> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући |
нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требал |
прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, афери |
тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама! — |
, међ’ осталим Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга мла |
Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на рани |
па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку з |
ошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p |
десет које мушких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он |
најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог д |
не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, |
гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оц |
ању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводи |
е, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ор |
судија, који познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела ч |
е кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судија, кој |
S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш |
беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Вр |
почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непо |
њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и |
ина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављу |
илом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} |
Њега ће планина и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он с |
најприснијих Мицкових пријатеља.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико њего |
појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим камилама да пр |
<p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управникових речи.{S} Изгледало му је као да |
} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити стр |
ем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити драги „ |
шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће н |
што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест |
е ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и т |
трија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли д |
казаше неколико њих на камилама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за |
старијих у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији и најспособнији за такав полож |
је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет в |
ml:id="SRP19024_N4"> Енглеидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </note> <note xml:id=" |
дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаш |
ежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су |
ругога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, а |
са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови другови.</p> <p>После овак |
ки лакше поднети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехме |
код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много |
Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше јо |
ежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, ш |
</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо зав |
и род тамошњем становништву служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и ос |
њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога пон |
Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све м |
ије ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела как |
сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.< |
ој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија у први мах, уплашена и збу |
ван са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто ниј |
су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та ш |
деника са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан! |
чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и |
згуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад б |
<pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прику |
, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с |
м.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{ |
да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непр |
аше презриво у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се с |
азва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба н |
оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — |
ова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> |
буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу |
Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговарах |
и на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, б |
о ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у ко |
, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударив |
ђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После непрестаног ћеретања и |
примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекива |
би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га мо |
му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са д |
збијена.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било ј |
Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао н |
ет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца к |
ш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!.. |
да, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле ка |
е њих неколико опет појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и глед |
се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког ко |
ела стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турц |
о беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио |
близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад над |
а Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше з |
породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да п |
од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и пође д |
рчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и претњама, |
пут примицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p> <pb n="9" /> <p>Покољ.... звека убојни |
Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни |
је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог |
ко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић |
слали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше ка |
ромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о |
им капетаном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Р |
тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најз |
но ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана ју |
га ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, о |
така морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били пре |
неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} |
Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор бе |
цко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био само |
да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја д |
ше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на ње |
игерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигур |
бавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган писну и она се сроза на |
г онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче |
децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{ |
над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељуст |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{ |
и богато његово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху |
ао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе се сад Ми |
једна пространа газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је |
ова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либис |
јеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био ма |
осле неколико тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна |
Тек што је зора зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће |
стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је чита |
им Мухамед и показиваше својом руком на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у п |
— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: |
лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на |
, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта ј |
ила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан р |
еколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотр |
одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један други суд |
дан Арапин па престрављен овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „п |
м! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао |
д момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори вр |
десет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ет |
овољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска в |
шао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у једа |
о не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши са |
ако ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> < |
е један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, |
цку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њ |
ити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у |
p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. |
Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — од |
ре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... |
</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле |
али. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, полако ступ |
ури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту уч |
у, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном п |
где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они |
е ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око поубијаних |
лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство |
м ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хи |
p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухаме |
ко хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за с |
а време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већи |
а ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила му ј |
чи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће |
ет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овак |
десет златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице нема никакве? — заврши један од судија и М |
Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду |
у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасп |
торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини |
Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да |
еше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љу |
своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе |
ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај |
ако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући К |
ера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како |
а а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицко |
риђе Мицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга их је пратио посматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као |
вољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се он |
и своје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дун |
е и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, д |
во изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и п |
0" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог з |
та момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у вел |
.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову |
кшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна |
е употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} О |
је но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској |
дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> |
аће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} О |
д чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и |
ах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не с |
— одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну з |
Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> |
ући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло |
врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи |
м оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младо |
>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде |
који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му ре |
а ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно з |
, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајн |
х уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му п |
и веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше старина Радоје својим гуслама а сада ова |
новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за с |
ње трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимба |
могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и |
као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, |
брзаног марша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потук |
старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се поче |
жише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од пр |
али прекидати посао.{S} Управник апсана их је често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна с |
тано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад |
дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њег |
ро јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, како још живих, так |
и влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих в |
они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад мо |
коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не мо |
ојника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали |
храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху п |
адосно и одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за |
се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, |
Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p> |
или и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дан |
му, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и у |
море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чув |
е Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ з |
<p>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> < |
поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им па |
> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— Поклаше их све!...</p> <p>— Слуге?!...</p> <p>— Да, слуге!</p> |
њем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим најм |
ве већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} |
ли.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом |
ту и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p>Куз |
ремлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он |
цима, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну |
је било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог про |
ници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад |
м обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво плем |
ицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита д |
анимир непрестано шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију к |
нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише |
p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор к |
Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измак |
е још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог |
p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пусти их! — одгов |
ови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају б |
</p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини п |
тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да ужи |
ћ пошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек онда три |
="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Со |
<p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин |
онопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> |
жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но С |
апустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{ |
кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не премес |
та њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био |
устити?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пусти их! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> < |
о, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио |
, превијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако |
, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху м |
е кривце у та афричка места остављајући их на милост и немилост управницима појединих вароши.</ |
! — одговорише им укућани, посматрајући их убезекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> |
да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу к |
а већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посм |
снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јат |
ко исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома |
на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убр |
иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на м |
још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познан |
ога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу А |
је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинак |
> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали |
ова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама |
ке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то |
ead> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној |
ако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту |
а постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта |
ад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати |
оји га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост било врелим |
ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} С |
вали, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p |
азговарали, један од дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! |
Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао |
ам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди |
и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху |
е Мицку и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решиш |
одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас |
и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху. |
н <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако |
це, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова |
ри очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њено |
ије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саста |
>При овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске ги |
н услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си |
узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S |
извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Бо |
т Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемо |
га у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} А |
би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци |
вог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није пр |
шта да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовал |
право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у бл |
ху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да с |
то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква п |
гао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли м |
воје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по |
се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и то |
Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дуг |
је са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јаха |
улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдал |
е за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је б |
хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке песме б |
S} Заједно одрастоше... заједно су увек ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не растављаху се ни |
д а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да не б |
сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час |
Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма |
<pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не м |
авајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а наро |
опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, |
дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са сво |
аш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — превијаше се сад Ста |
ед поља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l |
заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно |
љи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином тако, да му |
е да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах с |
с на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са |
ар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Т |
за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{S} Зар једно арнаутско п |
го све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Истина |
цка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те |
/p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке нес |
не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, |
ода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја и |
ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти ка |
бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни |
p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не м |
раваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће м |
<p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Д |
о овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Н |
преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко. |
желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> |
езику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко о |
год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p |
ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро |
залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин! |
ут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</ |
41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша на |
. пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче са |
то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те |
дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио |
ћу.</p> <p>— Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., |
еби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи |
о.</p> <p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к |
е за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у |
би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право |
шко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми м |
ао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у шко |
</p> <p>— Станија?!...{S} Станија?!... ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— |
а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари ју |
та је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви |
а се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добр |
е да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед |
>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разгов |
моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем |
о!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...< |
о, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домо |
очајнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; |
о заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро |
0" /> <p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи |
...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Ка |
да је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету |
бојник... зликовац!....{S} Никад!...{S} Ја сам честити ефендија, само осветник и ништа више!... |
м а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим глав |
с осветласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мислим, другови моји, — настави он после кратког ћут |
е звао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико |
к и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} З |
та <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> |
не српске крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао ост |
е његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да бу |
бри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа |
тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си т |
p>— Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко |
еру.</p> <p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како исп |
цко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бего |
пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <p |
ти:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="110" /> до своје смрти |
<p>— Хвала вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помо |
на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, |
е бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref target="#SRP19024_N3" |
и, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што |
ви ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> |
сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао стра |
p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па |
ћим напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада с |
ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, |
ишта, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгле |
е из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја т |
могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n= |
благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на јед |
харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</ |
о, претварајући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер |
ости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за |
.</p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колик |
и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаган |
Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога |
обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине |
огла изчезнути.</p> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био х |
— запита Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— Ја сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</ |
едно ћемо носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео |
огу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада |
а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — о |
у овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени |
само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваљ |
ем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где ј |
ица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечов |
уком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви тро |
да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата с |
а Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се р |
упаде срчано паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу |
лног поздрављања и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајц |
превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!.. |
учка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја |
вода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаш |
ко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. |
и изађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.< |
да већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти |
шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно М |
му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ уве |
, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па |
очекиваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми |
е је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, так |
? — упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближ |
кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљути |
ри врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махн |
љење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ног |
? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва уста |
анко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд си тако појурио? |
а, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило с |
дно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — |
вече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што ј |
Ко си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гла |
p>— Ко си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас |
о нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја |
? — узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Доб |
новник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чуд |
Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је ј |
Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба о |
откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватиш |
>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, пр |
чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим ср |
енди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год за |
/p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} |
Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка |
еми си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш |
вадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зл |
иди да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</ |
тво.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — |
/p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позва |
мрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој |
дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по т |
ли-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p |
жи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ |
стано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав си |
не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но |
воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p |
за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, |
истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но |
а вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, |
ма, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, п |
ране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пије |
воју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, |
то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће... |
ја <pb n="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих |
а бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још ма |
тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пр |
, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци |
ше и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... |
ај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава |
— рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем |
један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк |
{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... |
есуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! |
пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Ми |
<p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да с |
естра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по ко |
</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапш |
вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго |
</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!. |
путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева наре |
S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</ |
нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој приј |
ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и м |
ро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени |
емо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестан |
јмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим в |
Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — пок |
починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над нашо |
и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога м |
Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то д |
!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име |
ку невину крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стострук |
о да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја м |
м ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! |
и му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро п |
а радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме в |
, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да з |
, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, каж |
ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за |
дока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено |
што сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице ка |
глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!... |
ао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} А |
бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски |
м.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја те |
па на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас м |
је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p> <p |
то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> < |
Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста |
p>— Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју |
ли зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас могу за |
х у силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би о |
ик, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика па |
убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговор |
ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— |
а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="18 |
ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... |
опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за |
...</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и по |
турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Срп |
та.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у ку |
на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да |
</p> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог б |
рив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш! |
ним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> < |
одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег |
устрашити од онолике турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на сра |
Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; |
е смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда н |
о сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина |
ху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох |
о да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, |
/p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и од |
Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере |
аше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и о |
цко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>С |
мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити! |
а својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... |
знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{ |
који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно |
тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{S} За |
се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и |
вши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.</p> <p>По заповести управн |
ина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцка |
гоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио г |
рло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана |
ође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беш |
е сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="144" /> освежавајући ветар.{S} Одмах се |
од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Ч |
{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као |
г избављења одмах закла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.< |
Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових |
о беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже руску |
гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког трод |
рцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове |
трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше д |
p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду с |
вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако дави |
гао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је |
Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од |
ног харамбашу Мицка, који почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим сво |
а ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакат |
.{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад |
ија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове га |
пним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Не |
аве, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина х |
Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у |
а, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p>И заист |
луј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа |
ајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... |
ера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отвар |
тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си сретниј |
олни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер- |
ма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљ |
атељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време мога та |
слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила |
м, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше св |
нски народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када са |
кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би |
разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе |
тном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси |
м сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према |
ивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурско куче? |
, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> |
могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p> |
дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког |
ко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да ј |
возденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања ве |
ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним турским чиновником, јер |
али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишља |
самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јеца |
узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде |
.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим погледом пос |
!... рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} |
трже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху |
овог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку пој |
ноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> < |
устали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже с |
шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њим |
им облацима од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Ар |
тојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са стр |
беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се |
ста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела о |
инувши, чисто не трепљаху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</ |
" /> <p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је би |
мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења одмах закла |
p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, |
чи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — |
туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — |
би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им с |
вену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци коп |
маше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се |
/p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изн |
ају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храб |
ано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру |
веној бујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Краварем", јер је неговао дос |
ао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи о |
ћ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд си тако појурио? ...</p |
ти у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вече |
ћи не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како |
. шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p |
ну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли |
их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини |
о устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу |
>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и |
и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те |
оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојури |
се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити |
Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанково |
ћи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p> |
кох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај |
показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев |
и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења |
дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за по |
пат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога се Мицко |
е и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на с |
</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више д |
Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила |
кну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг од |
коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мен |
ити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвод |
p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној к |
пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви |
Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само |
е Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре |
а се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нест |
њим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турци |
крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} |
т реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружи |
показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша |
зне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зи |
ета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— О |
еше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здроб |
д и позна, но у истом тренутку изманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Стани |
Напред јунаци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше |
амо ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, н |
е довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са предњег |
у а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рам |
тро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га |
би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођен |
драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не мог |
рса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицк |
онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета п |
сну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у |
а од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а н |
Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру |
} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — и |
<pb n="9" /> <p>Покољ.... звека убојних јатагана... јаук и запомагање... све то параше за неко |
има.{S} Јурњава, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање све је то трајало некол |
а све стране.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, запомагање, — све то |
поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се и |
но његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и поне |
них Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је р |
м, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло г |
иховом крвљу опраше своје скоро зарђане јатагане.{S} Само онај први, поменути момак, беше и сув |
о — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику невино |
дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!. |
пели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p |
— ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соб |
" /> <p>Пуцањ читавог плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или |
пати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака поч |
већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније комешање.{S} Добр |
Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</ |
су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши више ни п |
утра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у |
аљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољи.</p> <pb n="14" |
кове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И |
ћ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне ре |
<p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, полако ступају у пра |
ојом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине гроза |
ко грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу пог |
и већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине с |
{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звека оштрих јатагана |
врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад после неколико дана, стиже он |
гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, |
о турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p>— Станија!...{S} Фатима!... — поче оп |
бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и |
отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бе |
лахо је размахивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе покланих Турака само се котрљаху а |
ш оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично задрхта у том тренутку у његов |
е извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душманина |
гове породице, све одмах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда |
Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и |
редове и бесно размахивао својим оштрим јатаганом.{S} Продирући тако кроз оволику навалу и кроз |
истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани |
а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једн |
... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде као как |
метити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око поубијаних Турака, који све у к |
сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и мн |
,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <milestone |
се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за |
.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако |
па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пуст |
војку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше, <pb n=" |
о што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1902 |
огранака Малеша, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства |
p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Тур |
беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанк |
са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у |
ечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... у |
и!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још |
ам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и не |
звека љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, запомагање, — све то страховито проламаше ваздух |
<p>Покољ.... звека убојних јатагана... јаук и запомагање... све то параше за неко време уво.</ |
онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нек |
е тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, о |
а, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бесно |
а временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љ |
ном и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав ка |
Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много |
да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, к |
ше у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом |
збојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једн |
А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Чов |
ника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће м |
му, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и веш |
! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, раз |
/p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем св |
ом из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} |
још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише он |
арб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто би |
ам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отвор |
га па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју десну рук |
нити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође |
{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније гол |
ре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га та |
шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуж |
ле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефендија, јесте!. |
и њенога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често правио посете тој удовици.{S} Њено јединче |
о и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико |
башу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити ефендија! — |
и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судиј |
х је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре н |
ан Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај |
ског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, |
друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немају |
едно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одгов |
те, зидом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет |
> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, в |
колико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Рат |
комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио зем |
а после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су м |
Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описујући у најтуж |
утито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су |
лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смет |
метио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два ча |
а завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, |
д ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од |
ајвећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p> |
ко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на други предмет |
небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче |
етио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беш |
знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам д |
ао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али |
жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Миц |
— отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође |
а је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од ње |
ћи у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му |
лучај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао беда.< |
целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А груди су м |
и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђ |
Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија М |
...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се ни |
се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека |
, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од |
чила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао туж |
је, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема |
иди тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — т |
јмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му |
је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p |
извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица. </p> <p>— Поред свега ов |
скрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче |
ише пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрља |
ати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим. |
ини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много |
издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицков |
таре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обе |
ивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет види |
е и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах ње |
к памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" |
дошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у |
за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и |
дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику варош |
она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо рас |
>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да б |
р се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па... |
чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу ре |
пази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам |
ти и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам |
<pb n="109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то б |
ад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и са |
Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и |
p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове пород |
ад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемск |
рцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нар |
поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улог |
ита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже |
.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје в |
га Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше ч |
ла и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежишта |
ше вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и |
ећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, од |
пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви |
то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од |
највећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно тра |
иновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скор |
то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље |
рилика коракне на осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си |
вају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара |
рође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не пре |
еко дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Миц |
ане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је |
ацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и б |
ј кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p |
хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих |
ну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији се ј |
видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последњ |
о харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> |
ушу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћут |
ти дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре д |
ао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је |
зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу |
а.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војво |
камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{ |
потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{ |
апи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у у |
о, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му са |
а да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти п |
— у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то |
какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали |
у душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе гр |
беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамн |
Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честит |
ле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над от |
знаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала |
им издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, |
н.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, |
идеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њ |
бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах |
ога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, који |
осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предуз |
ав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен |
не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Ч |
за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... р |
ете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде |
ојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше |
ак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p |
Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој |
у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и ју |
хвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног суђе |
етио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то |
улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападн |
а је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је он |
њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не |
дове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појур |
нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљиш |
а својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој |
S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дањ |
ахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом снагом а |
приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, оп |
/p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше ка |
жњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и |
села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када |
е Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име |
овке могло се по разговору разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата |
— ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао |
} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Суди |
врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну |
pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише |
од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве |
мбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним |
Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео ниј |
е пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким уза |
но, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекив |
ја га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у глав |
лева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегство |
е после спавања осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из да |
а.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма д |
е тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да из |
n="203" /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући стр |
ћину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шу |
ром нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло се к |
а.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела |
азу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност г |
му се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретк |
никових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p |
на чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана ч |
о зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге |
мио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, прав |
а, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и |
одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" /> < |
мејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!. |
>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући снове |
е није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао проб |
нака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пу |
в надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</ |
шице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети |
з Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином |
рајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се бе |
е.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што |
ме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако тр |
њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморив |
’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима |
утао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit="subSect |
67" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја веруј |
ко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше е |
е само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовањ |
ли-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова |
ма сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну |
Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли |
идин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицк |
ћи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — |
никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка исто |
тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их т |
сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, ор |
тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за |
ла варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилази |
а му је опасност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</ |
шло неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не |
рнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за |
ању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твој |
мом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги |
note> <note xml:id="SRP19024_N11"> Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио |
међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад |
о се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, |
p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава |
а прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, |
, које се појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове последње речи казивале су мржњу |
му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине |
овали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и |
могао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и |
Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је укр |
ше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у |
авестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи смртна казна.</p> < |
не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Ту |
.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па |
е окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао |
/p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али- |
на пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан про |
ном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахар |
не види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да |
} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде какв |
ше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева |
а би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> |
ше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови му |
уло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се |
текао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од т |
ма, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твог |
н, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек мог |
и право ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би л |
живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију |
је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала |
е читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је састављена ради суђења харамбаши Мицку и његових сед |
а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго |
<p>Једини становници ове тамнице, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} Посл |
мандант над руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом |
саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафте |
нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако зај |
наишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се |
глеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>Н |
завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љуб |
не и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом. |
и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!. |
сти у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити |
у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак |
ца, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S |
аде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јур |
а живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-М |
може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зара |
родуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли и |
p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љу |
p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума |
емљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто са душо |
.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично |
ма узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај |
и?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна ј |
<pb n="178" /> <p>Варош сама изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи ле |
зиком.</p> <p>Обојицу заточеника држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити |
} Руска војска заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању |
широким улицама.{S} Турска влада терала је највеће кривце у та афричка места остављајући их на |
веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у пос |
.</p> <p>Овака његова спољашност морала је скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слу |
лна песма многобројних птичица престала је.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкрипање испо |
</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопи |
па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} По |
ога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави према њего |
овршини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважен |
дина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео |
однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њих |
ве другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону |
арају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на |
овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога су добијали хра |
и својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Ч |
ка појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако |
тране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђ |
а јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не може одоле |
шини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па |
нину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су зн |
чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Ара |
Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која |
равима.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума, тек |
збити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору наш |
/p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још више р |
</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше |
о промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у |
а валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећ |
ље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговим |
{S} И сама његова спољашност привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при поко |
ознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхра |
у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђим |
е непрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да |
то!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та остав |
чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врл |
а, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних часова ван тамнице, а |
иком брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за |
снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога |
вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз |
ругом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега |
већ од како је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба |
Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана |
који познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија |
и.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да |
целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није |
варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници свом |
Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда |
на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — |
а дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то |
ужини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала |
а ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S |
своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему, колико је он |
бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се |
"153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, ал |
Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Ар |
о, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе |
ра и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, шт |
дно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она М |
с беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — |
ве ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност |
{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} |
Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!.. |
екао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа бе |
посматраше презриво у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а |
о.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У ис |
уци по казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову д |
о су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити кра |
че Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} З |
на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично бе |
ху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди |
амо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и м |
ко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен д |
— викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — |
(на арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше к |
у због његовог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша |
си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра |
бог њих више пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сув |
речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате |
— одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не |
ем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао и |
ких харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зи |
цу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед. |
оних турских харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p> |
јући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... у |
сти сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са |
у вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — р |
само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у |
ојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка з |
сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен ч |
скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морам |
д.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као |
> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} Турци! — му |
сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша с |
ад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњав |
но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога драгог бег |
ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глад |
настаде страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.< |
ски одметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, ка |
тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак |
му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу |
<p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз |
ри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и |
а док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо |
p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, два |
розорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадо |
аселио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изг |
кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се зви |
би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име ц |
у урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души у |
и се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола |
онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се дову |
ала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао |
е речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткива |
ико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апс |
адиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем |
првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није |
декојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
ојим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb n="85" /> <div type |
{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина |
рих јатагана као и силно запомагање све је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Тур |
а дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</ |
це упропастио он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихо |
а што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице упропастио он на тај начин.{S} Многе је сир |
Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пријатеља, кога обично |
е пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку |
о до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наила |
и, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи |
то не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</ |
једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p |
далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда |
, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну К |
де право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах награ |
о вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p |
ова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подр |
песка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи х |
деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један о |
оцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> < |
питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране |
ћи руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, |
е био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p |
ер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села пролази |
еда у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритични |
4" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше к |
те одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђ |
ли-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</ |
ао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина прелазити, само |
о од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твоји |
звади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад |
у руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, |
зо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} О |
од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не мога |
само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p> <pb n="179" / |
рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ових дв |
ицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам |
јест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла |
а.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лага |
у гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци би |
варајући тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових л |
<p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па о |
ојуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где |
инкама, полако ступају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p> <pb n="12" /> <p>Пуцањ |
знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> |
му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, |
овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном бујном — |
тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једном, ка |
и га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најгра |
благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти ве |
— настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, |
омрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави |
p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да л |
дговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу ис |
ало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер се овако бојах |
<p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква п |
беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млек |
</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа ст |
не вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, |
м очекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица |
</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде посл |
/p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћан |
ж распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме |
свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без |
вим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет |
ваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече |
потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне з |
во не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да |
о да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Си |
Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у |
сна.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" / |
аништа ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био |
аху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њених другари |
Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву осве |
евалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се неп |
и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди |
ао лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату |
у мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао п |
<pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и к |
на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и |
>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца |
јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима |
} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, који му |
ерство и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о |
сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он догов |
бар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштовању од стране Арап |
им људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавство такових делија, в |
ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама |
другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је тр |
јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и он |
у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из |
затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео |
оше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским х |
брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћ |
едан крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па |
ог мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду |
дан од његових крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељс |
аборављаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то |
ру може се лако појмити.{S} Човек, који је целога свога века слободно ходао по народу свом бран |
ујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне поздраве.</p> <p>Песма |
p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, к |
ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога |
} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, али ка |
ру захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата |
нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у |
цка одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко |
ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад |
и!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да |
њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димит |
ав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује је |
Домаћин, млад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта жел |
обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладно |
тише се право опет своме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога при |
у нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ раз |
ње код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што |
њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и др |
и им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживља |
/p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час кад |
и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало |
рујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк |
Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гараш |
тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— |
ума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осе |
ва прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат ни |
и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одг |
> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћ |
исто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода |
> <p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не тол |
p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама турским.< |
тави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако |
господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замоли |
..</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом |
Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драг |
раво не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, д |
је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После д |
раму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме |
а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, |
жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као ур |
рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-М |
.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по а |
њихово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — |
д опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким |
вор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака од |
већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша теп |
е буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} |
, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као |
ше још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренут |
ко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше |
точније од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Г |
> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија |
га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач |
ако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S |
ојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а |
.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову т |
као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде у |
ишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику ка |
ше удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму |
о и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког ва |
иш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот |
а, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га |
е би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом |
мшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Ми |
део децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и |
су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Ар |
RP19024_C2.3"> <head>III.</head> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} |
<p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо о |
тежим тренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко провод |
к Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњава |
илева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би д |
пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску т |
мигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта |
појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши. |
аћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> |
сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој |
ћим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста пронос |
допада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Турска вл |
свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости северне Афр |
тина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно ра |
ојом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест го |
браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после |
ка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — |
а одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на гл |
C1.2"> <head>II.</head> <p>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше м |
њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има нек |
ећ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ниш |
ви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба преста |
о то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснај |
цку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкш |
цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам х |
} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко још ра |
цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била |
око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, о |
оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дру |
> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста тргова |
ј рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесе |
они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са в |
неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет у |
кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на јед |
оручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода и |
у.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Мож |
о а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p>Потпун |
ражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Дол |
p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред |
најест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са с |
топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадр |
рмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познат |
орелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали |
p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Уп |
дина нису имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трај |
лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза јед |
у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још |
ћи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зо |
руге стране насипа засађено, правило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{ |
орбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... |
ћи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се ша |
омим погледом посматраше велибиље којим је обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше на ње |
им тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је |
с живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Мак |
н неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин |
ог друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки |
едној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то ј |
уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме и |
м рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело |
заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна ол |
загрљају своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи пра |
а живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледо |
до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да од |
а светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target="#SRP19024_N4" />.{S} Ч |
и Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најм |
свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао |
се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака |
ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у оч |
едном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него |
х дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као |
ању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестан |
цко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због |
ван гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} |
> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније вр |
ашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <p |
а, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта д |
их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, |
својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинст |
и, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види |
ке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога |
г, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор |
нао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када с |
на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му сво |
судити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако уне |
м Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима ве |
ишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он про |
<pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков повр |
не, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу |
Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуна |
ури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ |
, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станиј |
{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} |
ању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин ср |
аш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати с |
у да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у х |
Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив |
лити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па о |
јом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном |
на душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она |
и ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала |
одирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје своје — познавао је себе једнако је наваљива |
p>Обуздавао је осећаје своје — познавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи |
ћао се Зорине страсне љубави — познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце |
<p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково |
толико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике м |
а у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ св |
, удови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и |
а у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на те |
према једном Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>Пос |
еше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима правци |
ндија презривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи прогово |
као опасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет с |
морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је како ла |
у овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно у |
ше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није |
змана.</p> <p>Неколико тренутака трајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани |
Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и оча |
а време свега ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан |
{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{ |
ла Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми |
има, са једном гвозденом полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено |
д мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али- |
о Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је |
змишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га оп |
а.{S} Тако седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако |
/p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сирома |
ично плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто |
тендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често на |
вора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилат |
своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима т |
ли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео |
ће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих тур |
мах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ран |
највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сад |
међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо сп |
ла сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње о |
ико толико утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одрж |
пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухват |
о разболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу |
ином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши д |
дећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удо |
за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је око |
цко испод отвора од тавнице и посматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисл |
ао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> < |
Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борб |
абунских планина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој |
е — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке |
емљу коју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међ |
љао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и |
ста — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, |
едао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти |
других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — Христа када једном, после његовог |
то, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на |
</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави |
већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пођ |
новима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече кадија са погледом управљеним н |
а несвестица. </p> <p>— Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} В |
илази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако |
једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Миле |
бом остављаху све саму пустош.{S} Много је српских синова тада пало испод њихових разбојничких |
црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ок |
ђе из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закљ |
рао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као да га |
апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала нес |
ction" /> <p>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води |
/p> <p>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бу |
/p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових |
мед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху ка |
село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> г |
лико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстари |
остопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он ј |
одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то врем |
ањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом |
чекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Ф |
лазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме |
ут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи |
у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад њег |
о најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тиш |
наредбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управникових речи.{S} Изгледало |
о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче ха |
ако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколик |
зуком од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарст |
година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог раз |
Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да |
узману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну |
аху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесе |
тина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава срество — |
, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по к |
оз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили |
ве до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све |
себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаути |
само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} О |
арабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Тур |
јег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде |
ло реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита |
клон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива |
шким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао н |
оњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано |
S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцари |
има.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко ј |
нство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицк |
>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрн |
ао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.< |
убљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву жен |
од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку |
S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесе |
ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </text> </TEI> |
трићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Ка |
д куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патриотизма.</p> |
ему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар б |
<p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне околности, али га овом прил |
екају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по ма |
рају испод једног великог камена опазио је змију необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуц |
Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP19024_N8" />, а о |
о, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је |
Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаш |
ицко се користио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне |
рђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову а |
врућине, само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности |
хаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се |
р — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одма |
у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, че |
!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколи |
ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једн |
ет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало гл |
у палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и с |
ознате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p |
адобијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то |
шио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да ж |
Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ ост |
фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су |
Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> |
под земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрет |
, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски значи св |
аутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а ка |
дном Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколи |
аљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се с |
поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и оста |
.{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти т |
зјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни нек |
сле овога објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком њего |
руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и оста |
о он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућа |
се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем на |
та он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у т |
рилично и то стално настањених.{S} Како је имао прилично новаца, то кријући се, проведе овде не |
двојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само пос |
плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране |
p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ о |
шке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како је жив зако |
иховом обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало ј |
подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом д |
омаћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди |
ео пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Ч |
ав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здр |
сећаје своје — познавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома |
који је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p>То је М |
с опет одобрава свој поступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоружаних Турака да поги |
у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико |
ад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се |
тпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало п |
е на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то н |
а прве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху о |
target="#SRP19024_N3" /></p> <p>— Тако је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!.. |
воји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љ |
а њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа при |
док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слободне часове, када би га пусти |
ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у |
ањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сум |
олико је силна љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а мог |
скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу |
љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од св |
од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему, колико је она везана за тога |
глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и ду |
у напуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све б |
то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али |
је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може сваки по |
> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном |
свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана п |
> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом |
вестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његов |
х снажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју |
о да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима |
"> Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </ |
су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и с |
ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путо |
ција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, |
веде и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су меле |
Они су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би п |
ва.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као |
слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Це |
бро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавил |
би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арап |
Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указују |
камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност |
од њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у |
у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде |
ти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гаранти |
гло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била з |
одица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за |
ак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на т |
а храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону |
тво између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>Пос |
ана за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео један с |
мо Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорин |
<pb n="141" /> <p>Потпуно усамљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља |
околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} |
шину земље.</p> <pb n="176" /> <p>Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је б |
и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем о |
аху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању |
мо један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бој |
овладао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у стра |
и, убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек изв |
ли уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на |
не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и з |
билато новцем од капетана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетан |
ло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту |
рака услед неког преступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Тур |
воде своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је с |
сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за |
ано причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{ |
он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био |
да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Ми |
г разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њих |
заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу |
знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све в |
S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим љ |
ојим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, размишљајући како ће и на који начин |
амиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући од |
в посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу |
и му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз |
овећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и ж |
ј див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пу |
оше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га |
бровољцима обишао турску војску требало је прилично времена, зато су остали морали да чекају на |
кући.{S} Његово хајдучко одело издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да |
време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен |
ле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив |
су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и о |
не оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па |
и грмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p |
бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким по |
.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И о |
оје је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово не |
е великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем му |
кроз оштрих планинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну о |
ладих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не смат |
од себе.</p> <p>То контролисање трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{ |
е је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, л |
одити.{S} Читаву трећину села заузимало је преко тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге |
зговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати се |
е и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана поди |
о каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова од шатора, испод кој |
нака.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов ди |
љима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Миле |
спи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба. |
аде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му ј |
шких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он се између сви |
читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава |
ковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сен |
била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа. |
рам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} |
же и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље оч |
ж па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода |
ојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} |
/p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у |
оду а понашање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p |
здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Миц |
су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је |
опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све |
мновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у |
онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико |
устошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед |
је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата н |
.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом ч |
ао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате |
о за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојн |
бећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута с |
потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако |
е Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко |
је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко троми |
ајест месеци, као што рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друм |
" /> упаде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио |
артама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узед |
витезу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече и |
аде по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слу |
ше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све |
, очи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу п |
е нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Ра |
нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не за |
ку и његових седам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећ |
а своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — говораше Ми |
ровима у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен болешћу б |
по свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрвављено тело Мицково.{S} На цело |
о.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је |
о, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!... |
како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко |
м гласом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу ве |
Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бег |
ама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева |
у изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан ниј |
руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше |
време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом |
га Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, п |
едну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изу |
д своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} |
ш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицк |
уплашено. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем |
> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало св |
у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} |
Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о |
ко старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{ |
момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо |
и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф |
а стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник, што покла онолике царске људе |
горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на пл |
нолике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском |
еданпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то |
{S} Принцип: циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества ве |
а је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p |
Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад ч |
>— Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, не! |
о је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а ј |
и и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или ка |
а:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник, ш |
, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече М |
е га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... |
кохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти |
бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја св |
Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитр |
дари што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана |
урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, т |
а ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди |
ор није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p> |
вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни |
ину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Миц |
читаве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах н |
во Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство. |
вела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срце |
Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што није могао пропу |
<p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих друго |
.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће м |
</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом |
ни знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> |
па, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био бе |
да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источн |
ад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих |
он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и |
ура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу |
ао да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим сту |
иличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан |
.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно о |
чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га |
олико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} О |
{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.< |
аџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом храни |
{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више сна |
аше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарс |
д што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на |
се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била |
итезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да в |
је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од гла |
то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од св |
аје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и |
невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немог |
дочити! — заврши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, |
у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што |
век и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Миц |
ом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слаб |
е другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође с |
<p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, а сунце |
ош не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог упињања најзад избиш |
24_C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Тек што је зора зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно се о |
тано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше |
ји и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наор |
давно стално настанио.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, о |
да, платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је М |
идели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко у |
p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, н |
да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Миле |
вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — А |
јаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим пут |
начки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго н |
а би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу |
са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенског |
ајвише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га к |
мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шишта |
зну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвор |
којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова разд |
у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</ |
м ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и |
већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, ј |
ак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца, |
га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе |
ијатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојо |
анко, кога обично зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом ле |
дговори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли |
урзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим |
собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати г |
аље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и дру |
за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упи |
ом на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцима својим падају А |
ника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео један створ, живела је Зора, |
а осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па ма |
</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Мицко.. |
="186" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали снев |
и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицк |
родревши силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху кам |
<p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и |
о! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за жив |
од право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у |
ше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз н |
којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад |
он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не |
Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам |
дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb |
о“<ref target="#SRP19024_N4" />.{S} Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићим |
у је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне |
... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко |
вом затвору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора |
сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировал |
а и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега б |
печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше к |
издржљивији.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, |
а и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месе |
огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале у |
, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чи |
илу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних п |
јахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{ |
одом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <p |
ао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаниц |
заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неки |
ски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко ме |
мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде мора |
ће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — од |
оћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћ |
учи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најз |
о време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и |
е.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполи |
лазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, не |
реме му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} О |
амници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, око |
нице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке |
оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И |
жином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као да |
угарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову |
нако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, ње |
али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Њего |
тра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</ |
гао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она |
да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренутака изговорио.</p> <p>И заиста, м |
се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад о |
И Мицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за ко |
лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан п |
/p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу |
о била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требал |
} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну |
стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одај |
о још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да |
па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу из |
заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима с |
дмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако лу |
S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са сви |
p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, па извади одмах но |
ер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када је он морао да тражи |
путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном р |
а и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце неж |
уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања.{S} Она му је ред |
најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну |
ородице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош с |
и слушалац његових предавања.{S} Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из |
мнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те |
и јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сва |
к!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшиј |
ве више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зат |
S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји м |
је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном прибл |
разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим из |
могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да |
цку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сат |
, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче |
чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање |
Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Виш |
>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је |
донији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан с |
оследњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ |
оше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима |
тост управникових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости т |
о је ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није |
бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, |
p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину |
и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те но |
није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Миц |
Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а вел |
и управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицк |
га гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био |
езимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Стани |
четку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим |
</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло л |
му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да |
ута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, и |
ућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и г |
да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне |
да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху |
ен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила с |
и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана |
а кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{ |
з сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к се |
ац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, |
јутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно |
еко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога |
азио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих сн |
још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше с |
шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он |
ље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била |
, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликовах |
> <note xml:id="SRP19024_N5"> У кући су је тако звали од милости.</note> <note xml:id="SRP19024 |
крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини |
одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто |
довини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груди с |
>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узим |
киде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и ње |
>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака |
ко-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дан |
е лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника и гле |
рапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави своје кћери, којом он |
храбрији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као кр |
у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавн |
е Мицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга их је пратио посматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да |
во друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заво |
аху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он |
рао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше |
прекидати посао.{S} Управник апсана их је често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна ства |
њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ |
свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пут |
то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ |
лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећа |
оварали, један од дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — у |
важним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас веч |
да је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрестано те |
мо грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к |
па,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху прим |
опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини ка |
е — рече Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте |
која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се |
нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбој |
ле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, в |
Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске пт |
н био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори. |
{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода |
а па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако |
жег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште вароши См |
о гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шер |
ве време, док су они овако разговарали, један од дворана непрестано их је служио коњаком и дува |
су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође |
е српске синове.{S} Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног |
к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опан |
ове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових пријатеља.</p> <p>Истина |
вети толике сахрањене српске синове.{S} Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављ |
рује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свет |
</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и |
е речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута |
има и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кре |
<p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше |
ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их |
ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка |
а својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест д |
на једне степенице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није бил |
и-Милева га је храбрио указујући час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> |
<p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином тако, да му лека ви |
е л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина |
</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим призором истрча напоље |
ам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и о |
човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са осм |
Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој М |
водина мартинка не хте упалити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не мога |
го блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, к |
нушао се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пушт |
/p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог предговора реч |
кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="172" /> |
е могло се по разговору разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се |
је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и јед |
У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.< |
.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је |
посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то ру |
или руска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска. |
p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно |
би му задовољили ову радозналост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он о |
ида, којим беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на з |
истрже суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља |
"19" /> <p>Костина кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „ка |
и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штого |
>После неколико тренутака изађе из куће један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући |
ашега бога; судите му како знате — рече један од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понов |
..{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постоја |
д тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим д |
дом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који је могао да м |
мена печење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са ов |
че! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p> |
њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>С |
ку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</ |
е мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из |
воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији си |
лус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака у |
том разговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, |
јасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све с |
уд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову ствар од |
ани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени |
а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се ок |
у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне ка |
седали би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако проводили време до |
мах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале |
ква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако б |
у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви бех |
штвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и по |
заточеника држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефе |
спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сам |
а.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, вечито |
даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, |
<p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</ |
био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеш |
ах одведемо к њему твога зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузм |
Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— |
па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учи |
S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са златницима, звецкајући, тражећ |
шав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{ |
собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бе |
еше његова дружица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погле |
ете ићи, кривице нема никакве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице |
..</p> <pb n="100" /> <p>— Ах!... ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довр |
е!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, в |
ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу |
и крвопија наше браће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и најопаснијих царских одм |
је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника и крвопија наше браће Муха |
зузетак, јер је на површини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што |
о испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познат |
шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сат |
p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> |
егове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца к |
аде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут курш |
ао Балканско полуострво а међу тим само један милион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, к |
учајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицко |
се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбр |
дмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и п |
од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да |
ене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљ |
сти.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, |
аког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на |
и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скрен |
ом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки |
у, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турц |
допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког д |
он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме |
ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки |
а пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запал |
.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одав |
но прошао какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— |
вест кадијина мора се извршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па |
</p> <p>— Харамбашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаш |
Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рање |
полетеше, у највећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као |
изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да п |
та а са северне стране појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склон |
да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младости изгледаше као |
азише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</ |
а не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив |
изаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, г |
последњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко н |
у на полазак.</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође |
p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих д |
ла па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не |
ако би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:< |
је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посматрати које беше готов |
а, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Његови |
мо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и |
одине и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да |
ма које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором |
ем почели прилазити странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај |
осао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанпут узвикну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени смо |
та тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S |
то но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим и |
еше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Т |
ше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са |
он још синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим |
о реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беш |
к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође беше з |
ка тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете и |
другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчан |
и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежишта.</ |
сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвод |
уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим |
у.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену |
{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но |
но из какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на |
дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефендија!. |
м ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, |
а буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у ш |
га сос здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипа |
а детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно за |
ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са с |
ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— |
у, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како мушки тако и ж |
ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очим |
апско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је зн |
хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци мог |
грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посма |
и.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да ко |
це од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко д |
олике сахрањене српске синове.{S} Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на |
првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазд |
за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није мог |
врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становници ове тамнице, која је имала много одел |
кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} М |
покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове вере |
тегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико |
<p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну цела породица Зо |
множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој |
ру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зат |
че Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледало |
Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко в |
њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог спаситеља свог.</p> <pb n="171" /> <p>Чист и св |
тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може д |
есто правио посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му |
лаге и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од мене!...{ |
тити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заи |
елико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде |
толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар |
о вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој |
би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила к |
ндија се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљанину |
нце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по обра |
ромну стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви |
е да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а |
де онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном бујном — гор |
{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} |
не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муц |
к.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то |
>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да ц |
аметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— |
ице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребн |
цуре уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из гор |
есан није ништа <pb n="147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део пус |
ко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могл |
крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би п |
бо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом з |
очуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,< |
ку,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Со |
вао је осећаје своје — познавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како ј |
вео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица. </p> <p>— Поред свега ово ј |
ога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак, и |
ромашак који је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p |
а и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану сну |
/p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло |
ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о |
о испало за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове ку |
>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле на један дугачак ходни |
ку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Мил |
са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше |
ешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страш |
> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није |
рапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и пр |
ло дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се |
ћани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило |
заситио, нису проговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прил |
илепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На том |
, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовц |
/> <p>Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепел |
од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа бил |
="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је д |
крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој |
оворе међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш ј |
о што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и пос |
— рече Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су |
д једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују в |
ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког вре |
но рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру уби |
оће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми има |
<p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио |
бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељем час са другим — све су то били стари |
ој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља.</p> <pb n="46" /> <p>У великом |
р су махом биле у најближој околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реш |
едан Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Ми |
приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пође ломи р |
е борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељско зрно погоди га по сред груди и он с |
о неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да |
азнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, |
>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, б |
о код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким пос |
ва млађана срца, која су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицк |
.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође мн |
њу од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит. |
ећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај |
p>После неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да |
а рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет таја |
ка варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости северне Африке |
</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство |
та.{S} Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на једној узвишици и ту се опет уло |
ног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслон |
овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече М |
> <p>Дуго су тако разговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин |
олико дана после њиховог познанства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у мно |
} Више пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S |
>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано арапским словима, |
раћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца |
/p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не прође много а стари попа једв |
у ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Миц |
надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то зна |
дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина |
> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена и |
ко беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше као да се небо п |
тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна |
ћи смртна казна.</p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци |
повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално населио у |
ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> |
ано трагаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних вра |
неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи. |
>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што ни |
а једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вратниц |
е прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буд |
инуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а ко |
ћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Ка |
ободан одмах се прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађу |
е на стену.</p> <p>У једном крају испод једног великог камена опазио је змију необичне величине |
кида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку поједине знаке бли |
-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ |
биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и колен |
/p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање |
>— Тако, војводо, тако!... не пожали ни једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде |
p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни |
а указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто пла |
уке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се појави човек ведра п |
о мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су нос |
а Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беш |
јопаснијих крвника турскога народа, као једног од најопаснијих својих <pb n="126" /> одметника |
је.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једног од најопаснијих крвника турскога народа, као јед |
тле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи |
годаран, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре н |
м Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зв |
да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га на |
странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да п |
Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а |
ове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаш |
мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким |
ка морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне |
целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изн |
јину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> |
ежности самога <pb n="140" /> карактера једнога људског бића, како мушког тако и женског а не у |
т више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко ве |
ао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, који се беше заручио са једн |
ло Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му бе |
испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаш |
роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу изд |
арамбаши Мицку и његових седам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као јед |
већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм засејана житом, ко |
дући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у бли |
>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним л |
га села изабраше једно лепо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци |
се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, |
пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је пут |
ек провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу |
целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживет |
рође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p |
pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо подруму, који беше на |
са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко |
људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу своји |
млечним својим зрацима обасјаваше онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника |
кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој ј |
И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицков |
а својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву |
право је имао Мицков отац — Христа када једном, после његовог бегства у планину, разговараше са |
у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано п |
и показиваше место у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. |
да једна Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и распитивао је, како је и на који |
владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на |
ји ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко це |
светити својим малим непријатељима, са једном гвозденом полугом убијао је свакога миша који би |
и овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од |
својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и с |
атвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Аф |
ас опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен и |
глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове |
, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред див |
разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} |
била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угаси |
се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаут |
ом.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и зав |
н била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде |
е само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S} Мицко |
N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прошло, хватајући |
атника.</p> <p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и |
груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разг |
место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко |
ко би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу |
и тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74" /> нападима од добр |
припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p>На ч |
поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш |
43" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три |
ло измицати унапред гледајући обојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> <p> |
дјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј |
е из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазил |
ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — ви |
ћ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и јед |
н нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод |
еху ослобођене својих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко |
"SRP19024_C1.3"> <head>III.</head> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, би |
лити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а гл |
радозналост попне се на стену.</p> <p>У једном крају испод једног великог камена опазио је змиј |
мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш |
коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му се и |
право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кр |
гло корачао са својим богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој к |
н.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p> |
а:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицк |
S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше |
рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у в |
јеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милев |
невног путовања наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху б |
десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једна м |
<p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непри |
очастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем |
Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог |
се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоћ |
кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — |
ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, сам |
на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково |
својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ б |
живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то |
врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше |
/> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуч |
Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> |
трна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка ка |
снијих царских одметника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, |
ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртво |
е.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост |
ојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.< |
асти, када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет |
о пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из |
азе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узим |
у, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, р |
као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са |
ицом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стот |
ву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцето |
олико корачаји испред себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још нек |
p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за св |
куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног изба |
>За непуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснел |
Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланц |
миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је прича |
радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време |
етина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n=" |
од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, |
/p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху јед |
полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце н |
е опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од |
p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико |
ајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У истом |
већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! |
у га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином |
ви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У гр |
гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају |
ој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Ку |
се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак |
обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но та |
ена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а на северу |
он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то име с |
н и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким ј |
и, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника држала је још несвес |
и говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је |
ник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — |
ј да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби |
ти.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш при |
еси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло |
луга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, |
штоља или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој |
а далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад в |
/p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убо |
љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! |
чешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветро |
ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неког вулк |
о.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома |
и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и друго |
оноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се |
иштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради |
само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђ |
те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у жив |
> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало |
о густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страш |
ојено дрвеће... <pb n="10" /> танковрхе јеле... стари храстови, китњасти борови, продираху висо |
е су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока о |
Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме |
то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади |
Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе |
у мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је бил |
од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба |
у.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно п |
знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек! — |
ти и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски ро |
им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им |
ки Јанко, кога обично зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на ово |
та и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетк |
прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, ко |
— одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти |
одар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, у |
и разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Ми |
ли Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога с |
љу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па |
ака чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} |
ћ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ б |
инути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако |
> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке |
Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај |
<p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове с |
ме је месту турска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољц |
Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележа |
и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.< |
оз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и |
о већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости |
на, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поч |
>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини ка |
тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после |
римицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се б |
ало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — |
ај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ |
ој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке |
.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном |
још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се д |
раља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као познато још из заједн |
тљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над једним отворо |
нуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.< |
ње.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Ка |
жа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад |
мејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцима својим пада |
и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко б |
лико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању н |
, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се |
<p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— |
.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да |
} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове г |
своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајн |
али грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</ |
лед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ м |
дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара |
жег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би з |
сних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи в |
леви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвар |
очекивање нове потере нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, о |
ораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег бе |
>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} |
инили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео |
укао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, н |
и-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у са |
оји га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много в |
копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше дон |
од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што ј |
, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и б |
састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог |
коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} |
и сега сос здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко |
де некуд колима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p |
точеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео један створ, живела је З |
сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— П |
ше, заједно са оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на |
S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напун |
им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскину |
ста они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зеб |
побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим при |
име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Миц |
је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да |
пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од гл |
pb n="186" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали |
тору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини на |
икупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном чет |
ху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратим |
ени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао |
S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јатагане.{ |
м се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} О |
је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше повући испред руске војске |
еше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху |
Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази гра |
С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Нај |
рвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на јед |
мах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи к |
} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде п |
одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S |
ику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше про |
ад продревши силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху |
ало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сук |
Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо |
ворио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одго |
ћани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак |
чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и м |
војише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бо |
љо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћа |
ј се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо |
снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад |
да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били. |
нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p |
беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни становници обављали ма |
љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко |
о наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на време више из дос |
/p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих ј |
лним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и с |
заиста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да је могао у |
ју са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се увери |
лазили овде и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухаме |
терала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги п |
еб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети н |
јаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина |
во обузело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том |
а ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и |
Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо с |
/p> <p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, више пута је мога |
мучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за |
аце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет |
<p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од т |
њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> |
о корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше М |
и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом поне |
Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко уда |
ам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њ |
и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или упр |
лужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Та |
17" /> <p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао ко |
ућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога ре |
S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе к |
неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ |
> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— |
и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но |
вога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макну |
а и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се при |
ио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласк |
ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги |
теље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо |
</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место |
их покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тог |
есма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује |
не свакодневне јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што с |
говај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги прија |
ао да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p |
луге?!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти ре |
се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опр |
пас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Ма |
ав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ј |
ћег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Миц |
Сад настаде и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На |
ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам |
не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} |
.</p> <p>— Долазили?!...</p> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана неколико њих на камилама бех |
оше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> <pb n="86" /> <p>— Јок вал |
ухамед.</p> <p>— Долазили?!...</p> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана неколико њих на камила |
кну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} А |
> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробуди |
лим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогн |
еше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, св |
— упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> <pb n="86" /> <p>— Ј |
и као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — |
ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — пр |
/p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефендија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуштај... умр |
ка.</p> <p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо н |
оглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисм |
таф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефендија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим |
оз пусте одаје.</p> <pb n="179" /> <p>— Јесте ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским јез |
p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? |
вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити ефендија! — одговори му бимбаша.</p> <p> |
ну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као |
и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно н |
ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцн |
то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> <pb n="1 |
зад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref target="#SRP19024_N10" /> па б |
реди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она |
целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви |
одилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтели прича |
то одакле допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање пој |
оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а н |
У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало уд |
вих!... збогом, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини |
колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Господару мој, |
чи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошт |
х правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране ми |
доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих к |
убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p |
х, она је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта с |
ужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник бе |
Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу |
рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико на |
, који? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јеш |
и ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта виш |
омке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед че |
ти бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим С |
тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских петл |
Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђор |
буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога |
, како је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, в |
ћи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јатаган |
опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се |
кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију |
ом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом т |
онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и |
да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова друж |
ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечер |
олако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели |
ше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у |
да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто |
} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њихово |
га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад о |
он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио н |
м селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ до |
се силом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да |
још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p |
еко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући оч |
одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше |
ој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места |
/p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> |
.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја стар |
ледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално ко |
ена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кро |
опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} |
јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без теб |
епрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несало |
ла тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!. |
скочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто ва |
плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он |
е.</p> <p>Своју је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади |
полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, п |
е кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, т |
пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то њ |
ише он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би |
ина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно |
ећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше |
ивотиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џиге |
>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „ |
уна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега |
омична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у с |
Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — |
запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, н |
нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да м |
.</p> <p>— Опрости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће м |
Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате в |
ад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се сил |
а брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра врел |
аиста упозна са том удовицом, изјавивши јој последње речи њенога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> |
девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад ид |
Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубок |
нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољи |
тави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицко |
да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој к |
, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — птичи |
ала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не сме |
кивање нове потере нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остав |
Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, о |
треба крити!...</p> <pb n="86" /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умре |
би, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништ |
>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ |
ка тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и када саз |
ином и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног и страшно |
пази Мицка онако развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити н |
„Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, ра |
и!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ |
поред онога што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада |
а сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама |
еше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Турска с |
риње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p |
му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо п |
и с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на карт |
иша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао стареши |
ра, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази |
p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова у |
гасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Миц |
агаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву св |
смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље |
о се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} К |
тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није о |
освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећни |
то какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види |
о у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је |
очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, |
>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Н |
заповедајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— |
ам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј в |
л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендил |
тар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу |
ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фал |
таше брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{S} |
месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на |
никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрск |
на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било нек |
} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згр |
рестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејућ |
остију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа |
могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморн |
а забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколи |
ко је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у бл |
Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејство |
а, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му није |
лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Доб |
око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубо |
<p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета ч |
а размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана, т |
ором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу ов |
осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођо |
еху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају. |
запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких п |
но по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан |
тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, мил |
борио заједно са Мицком противу Турака још у српско-турском рату — 1876. године, а том се прил |
.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горск |
иком зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и до |
ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше |
ш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги М |
ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он |
жа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао св |
гим и многим местима?!...</p> <p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</ |
уго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође д |
турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до о |
ор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је он |
да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене сл |
они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване |
обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва |
едном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзу |
е хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом б |
ачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће д |
Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури право ка своме ко |
се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p> |
S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена. |
ишћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Кад |
ији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} П |
<p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оно |
ћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша т |
S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред |
?!... на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радос |
Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо |
ицу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен. |
сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наор |
би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу ре |
RP19024_N8" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто |
а синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви кур |
Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмља |
ратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка |
паша, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са весели |
ко још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног гале |
о и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим н |
ха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честити к |
ом.</p> <p>Обојицу заточеника држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S |
ана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до |
у...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!...{S |
јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану |
да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{ |
Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </bac |
е своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у |
к што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би д |
помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... иш |
обро!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег разговора са начелником Мицко се удаљи и од |
ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, |
живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако |
а, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p |
глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борб |
<p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долаз |
ићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дот |
мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</ |
лим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко оча |
ах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и |
, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и |
своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим што је он по |
шцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћу |
елу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село |
ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју р |
али са разговором, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрајући как |
Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце |
не љубичице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре |
подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зн |
ао какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског |
а, већ хладна јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи |
говој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину |
ицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима |
еко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвој |
ао и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега |
рица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом бе |
ице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејком на |
отуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли. |
p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим |
од конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе да ви |
ожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазиш |
претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана |
азише да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени пој |
дњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају |
p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <r |
увши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> |
S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Миц |
ома примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а |
аћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новац |
ему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише с |
ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> |
апалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити. |
е смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари сво |
е је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над |
дитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP19024_N5" /> са извора? |
многа мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> |
још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} |
ђу обе непријатељске странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се в |
>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло |
еста близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад |
ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, зат |
не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!...</ |
ријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно д |
ње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се сп |
високу урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и |
ожеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој |
и је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од са |
во тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима разм |
иваху на полазак.</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, |
и, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган мор |
ја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они |
— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на в |
..</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је ј |
и ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изг |
е и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, х |
ал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севањ |
а, <pb n="64" /> чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-д |
што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где |
стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше |
то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца мома |
е Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику |
га Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!.. |
Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним клико |
ам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањац |
олико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још т |
нина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од |
већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он својој <pb n="1 |
p>На крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни |
затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешће |
из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако ист |
ви ранији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, у |
сташцу са својом породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиро |
ше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе п |
х заустави огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохват |
p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милев |
и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије. |
pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> < |
ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и њега п |
краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах наред |
владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље |
равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи |
р ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о овом |
нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га |
немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви о |
венк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, ко |
јаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спр |
тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао |
и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео |
ло редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гос |
наку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — говораше Милоје успла |
е.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заостал |
апу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав |
о њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју десну |
ружине отровницу змију, која ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати њихова јуна |
нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба |
а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш |
ћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p> |
р му беше његово јунаштво — као познато још из заједничког ратовања са Турцима, када се беше с |
порављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али |
почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да п |
а и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му |
љутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога |
ње.</p> <pb n="198" /> <p>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше А |
е он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то |
Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што |
га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли |
ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остав |
ивео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци станова |
он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз који се |
окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, ина |
Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би |
и Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и претња |
вима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде н |
" /> право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци с |
а се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> < |
о.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркв |
у да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било теш |
на после заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стиг |
коренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не п |
првашње расположење.{S} Управо сад беху још много расположенији, но што беху онда, када Мицко п |
стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и |
ром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут |
ли свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право |
појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</ |
и, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Са |
ицку и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише д |
сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставиш |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора заруди |
ре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код |
ужило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њихо |
иског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче |
мо да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на о |
, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрип |
Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право к |
собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно кл |
о онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, |
рао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Њ |
унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање |
зећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошиц |
</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</ |
бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кр |
авладавши и потиснувши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим |
х крену са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ’ планинским |
то гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника једном од с |
паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се. |
у господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— |
заједно са оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово |
и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Еф |
ју у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко н |
е њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много |
— одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, зај |
ру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Јо |
о бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и |
Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни не |
о већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита јез |
милама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, се |
беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко за |
ја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у |
буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а |
али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на |
презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде |
им сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро путовали нап |
ке синове.{S} Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина |
Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверн |
леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакри |
ршћивало се пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Ал |
!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да код св |
стано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије |
урскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрн |
дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџб |
ета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србина не могаше стално да веже з |
апа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на д |
дјејствовале на измождено тело храброга јунака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат |
и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики страх зад |
е.</l> <pb n="11" /> <l>У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин |
као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима |
срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне |
х желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p |
виног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је цео чадор |
лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекиваху час када |
а сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђ |
Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху |
огом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта.</p> |
раги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и преваром!.. |
Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога шт |
лика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје велики ст |
...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, т |
и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братс |
} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене српске сино |
ину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајућ |
до, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и |
моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим |
ма бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто з |
ше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или нај |
немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са |
Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један друго |
коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да |
бе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харамбашо!...{S} Турци ме гон |
<p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, б |
one unit="subSection" /> <p>— О, здраво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се п |
.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ |
лико тренутака жестоко изуједати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на |
а, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, |
Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својом храб |
з покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих м |
— одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништ |
ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш М |
у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њ |
ст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријатељске редо |
<l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солуну |
ањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и |
ош живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а приличн |
али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад при |
кедоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у ср |
а а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно разма |
ах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добро!...</p> <p>— Х |
у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио с |
ијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Де |
} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на турску војску, па пошто је коначно ра |
ојом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ |
ун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад мо |
} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико ч |
утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.</p> <p>Су |
добровољци часно оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали |
ого слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четничком ратовању са Турцима, о његовом храбр |
> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није |
ице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ поче |
био заволео због његовог <pb n="109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све уч |
оји га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p |
овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброс |
га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Царигра |
ећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је цео чадор сваког чеља |
Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов саве |
е храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча |
га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као познато још из заједничког ратовања са Т |
се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових |
знате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама х |
и и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци |
</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз ма |
ића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли. |
друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: |
би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са с |
већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицк |
а се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да с |
није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегов |
ни се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} |
у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше |
Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху п |
S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун марти |
е запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S |
а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посматраш |
S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знали ш |
траше, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузил |
истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> |
ло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и н |
’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим д |
ста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких о |
збивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошли, ал |
ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, |
{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромн |
воме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — говораше Милој |
<p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Миц |
устаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрес |
и од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима ко |
ла, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се са |
а помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јуришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад |
овољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно размахивао св |
што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде |
двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке |
оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше |
грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно за |
нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опе |
а се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренута |
ет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ’ непријатељске редове и бе |
{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битољ |
их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже |
жи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својо |
илично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разја |
сто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајућ |
код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са |
ше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брд |
да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са сев |
недалеко од Петрињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а к |
ају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом чове |
p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{ |
џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се ран |
јаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Пре |
p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати. |
жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите |
неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... ви |
{S} Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> < |
ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, |
а к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена. |
м а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском мес |
...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. |
становника минулих времена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше |
а да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!< |
н је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена |
џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџиј |
ње опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах |
, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле |
о прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуни |
</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгл |
ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли сам |
легаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</ |
аше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} Цано |
ци али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећн |
разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог спаситеља свог.</p> <pb n=" |
ородица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скор |
е и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладови |
Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се зару |
га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ов |
ији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био |
ратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше |
ану се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Ку |
остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше |
оса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрв |
је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздр |
код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволику навалу, је |
оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као д |
рк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може. |
са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га ха |
ас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџ |
на за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно н |
приметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше |
па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран |
а је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, кру |
ваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па мил |
а неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. |
а.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а |
ихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим са |
небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер са |
ови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија. |
о да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у ра |
обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих пре |
већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувш |
као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> |
е поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима ја |
ви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање |
о свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око |
цима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и од |
изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млаз |
и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дру |
змамљује.{S} По уским улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, |
роводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом |
и што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже р |
репасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим |
сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здраво брат-Мицко |
ма у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — в |
уо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном |
е непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца |
Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише с |
, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака |
видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје камиле!</ |
и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милево |
тко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила је ч |
, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне д |
ство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S |
бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рам |
{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост |
рави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, син |
н то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отв |
p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко |
тилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно |
викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко |
који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицковом затвору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је била |
смех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</ |
а краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. |
target="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега |
амо шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају |
и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске |
чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од пандура и одмах ба |
ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> |
сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> |
мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са весело |
Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и пре |
турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња к |
реди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по |
улкана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад |
асно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} |
пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, |
ева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у паме |
иоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а з |
ој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, |
ш грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Покла |
живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како |
ељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а о |
тати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{ |
/p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Виш |
, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дер |
>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече: |
много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог да |
а прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра |
екао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало на |
ћ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукам |
дови турских низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S |
џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоно |
ко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} |
, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l |
еликом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканиц |
оружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа. |
Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то ј |
.. — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викн |
ку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они бе |
цко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи виде |
па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих |
пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>М |
час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, |
а.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са |
— викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </p> <p> |
фендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Миц |
н да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јата |
писано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом |
сало тело свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p |
ренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крц |
зо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи д |
а чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са |
е у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских п |
радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и ус |
S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарак |
момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле див |
ји сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко ч |
у радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беш |
е паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} |
паса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи |
е кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да |
е! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према |
дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку |
краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једв |
кну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку |
ад руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са |
во добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за |
S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, а |
у Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, о |
сле оваког срдачног састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је р |
х беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса |
цко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на н |
вукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p> |
м, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дој |
о дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се непрестано уз сеоске плотове.</p> |
алошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер |
би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе |
бе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и после неколико |
чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако |
дмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беш |
трпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи н |
за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо |
драво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он |
ги пут примицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p> <pb n="9" /> <p>Покољ.... звека убо |
ући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појур |
ив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, |
ауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честит |
и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигош |
Македонију они управише свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се с |
но ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па |
х крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том пра |
убивши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а о |
аком злом намером он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо уб |
коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још |
цима, изишав из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. </p> </div> <pb n="69" /> <div typ |
а заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицк |
ицином, потпуно наоружани, хиташе право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови |
ису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек |
риметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одма |
неколико наоружаних Турака одјури право ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запома |
p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Прек |
ивен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па |
н одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши момка недирнутог.</p> <p>Као |
Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалил |
се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и |
е, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на п |
брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добров |
стано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана |
неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изаз |
ај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима п |
ти леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог спаситеља свог.</p> <pb n="171" /> |
, савладавши и потиснувши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са сво |
>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бесних Ту |
расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на М |
вши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо |
ви се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један |
дмах крену са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ’ планинс |
мах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита |
ињеним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко пл |
онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у поч |
пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша к |
а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што ви |
ма.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спок |
и пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, доб |
и.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартин |
ши оволику навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са св |
во да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом |
p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста |
аценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле |
О, здраво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— |
олико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно |
хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одгов |
да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у нар |
овори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно осл |
— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! од |
као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и б |
о.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, |
вој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас |
ма ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови |
е ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и б |
Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за |
крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а |
их пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зуј |
Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неко |
гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем п |
! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!.... |
адоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслуша |
но село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана же |
пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво |
ог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што |
> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи |
ама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана |
ивео! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весе |
пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећ |
ицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво |
ући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест наоружаних Тура |
сти?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости |
ко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, нами |
раћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно |
о, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му |
на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева |
пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече |
вако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусоб |
те!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека! |
Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко у |
, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а јо |
далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Т |
се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, |
аше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, |
.{S} Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовн |
Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном им |
тановника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пусти |
огатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ п |
.. морам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n= |
... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p> |
ите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шали |
оде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</p> <p>Најза |
вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да с |
а! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се з |
стражу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — нас |
камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно |
и би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он и |
х ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног дру |
/p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио |
честити пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> |
но населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са |
а је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше |
наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити та |
одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени |
баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, д |
</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, |
а и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе с |
конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметну |
мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену вик |
ле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са ис |
"77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, о |
ких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по он |
и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ |
често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре |
>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умири |
Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином п |
била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ |
} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да |
ла гори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да по |
ена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином |
ко и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста зас |
као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је |
ицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на по |
крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Пр |
ене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако н |
да дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рука |
е да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и о |
о за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крх |
ма, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се |
бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред са |
ада би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у и |
ено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пуст |
судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше пора |
алу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло д |
хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султа |
<p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак годин |
х они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} |
цко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од |
о да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакл |
онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па |
дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S |
о брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме! |
би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже |
јајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављен |
амнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бе |
тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па д |
домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" /> |
њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живо |
но ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одмори |
тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима п |
ра је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, п |
ба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо успра |
на спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда |
ном у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Си |
Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињ |
највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упут |
е нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко |
ила се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као |
е умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој |
— Срчана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да |
а жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом |
..</p> <pb n="91" /> <p>Сви се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?. |
оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, кој |
запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику |
> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах |
емој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и добро |
и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радост |
омилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у ду |
би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад тра |
пет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тиши |
е не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љ |
адорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бе |
ум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затр |
p> <p>Пандур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад |
у то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> |
Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, мил |
атворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како |
оше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и |
ећ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зо |
ке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а о |
кну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до да |
ирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на |
одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принес |
свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радоз |
идови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином мног |
ни, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најза |
жао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се |
обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. |
утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи |
— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то |
се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и |
левом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — реч |
он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо д |
њем прагу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. |
Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко |
о кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом |
ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру |
{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. |
> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмус |
зничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум |
ише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...< |
а уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћ |
{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> |
усти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је непреста |
о умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беш |
им лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да |
и нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у |
е, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n="19" /> <p>Костина кћи одмах и |
у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива |
, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на по |
да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме ви |
ље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на пос |
еметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни р |
таде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нем |
најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p |
метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време |
, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо тол |
</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег проју |
ва мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осе |
војим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, још одмах |
својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане |
а не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који |
оји као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спават |
једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућут |
ћи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин |
анпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!... |
е?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p |
аши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — |
опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а ј |
ни радници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на р |
ори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње |
ројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивш |
и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет |
паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуш |
то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну м |
се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досе |
и бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном к |
е нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са |
оји толики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом друж |
ком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер |
учиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и п |
ано очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још о |
војим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се |
м и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицк |
атим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и |
аништу, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њ |
рме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова марти |
бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење |
ако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одма |
робави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином |
и Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај м |
ана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на |
на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама он |
, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- тит |
ли међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у |
ицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим |
у тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се њих неколико опет појавише близу овог истог таб |
за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па кад |
етио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недо |
је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана об |
много расположенији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Баде |
у.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољац |
н „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста |
дмах скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако н |
арамбаша?— упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, чести |
ела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице |
колика му је опасност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утек |
— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му ј |
још из заједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома по |
а ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу жи |
е прошло неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никак |
но је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n |
водо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо приста |
онио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Крист |
варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празнов |
вши, бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb |
м камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упути |
има, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехот |
је сад Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — |
</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Миц |
ивљаје као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по |
ло дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би он могао да иза |
ткуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимов |
волико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, |
анов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше речи Михаилове, чудећи |
ље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако гр |
дно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> |
ђу ових.{S} Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога старог ратног друга, који дале |
ћи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по |
аслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у |
</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их |
и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка П |
о много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче |
а своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се и |
! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију |
му трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Ја |
а беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Сим |
сети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, б |
ажи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!. |
— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге |
p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више ста |
о војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и иза |
радо идем! — одговори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А |
х среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бе |
м Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме |
и, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... |
су, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бо |
часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} |
има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, и |
шен.</p> <p>Турци се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада бе |
оже замислити само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило н |
у. </note> <note xml:id="SRP19024_N11"> Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и ж |
жно запомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, н |
ше и међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде с |
најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре |
ој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.< |
Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на |
/p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малак |
то кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет в |
ошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и бра |
дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда |
м је за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако са гол |
другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући |
ине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше оп |
ше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима |
беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавест |
меда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бит |
p>Та право је имао Мицков отац — Христа када једном, после његовог бегства у планину, разговара |
есења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и так |
и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрест |
бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило би мало већ |
плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упо |
га часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога час |
оћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, мор |
тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> <milestone unit= |
заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове к |
јене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајућ |
Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим |
и.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> < |
вање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљ |
друма, но нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са б |
боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове последње речи казивале су м |
ница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зо |
ви приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде март |
а највећом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадити и |
ји с највећим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе праз |
на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Ве |
е путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они вре |
е чуло звиждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху приближили својој стражи приметише они, ка |
ве блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очев |
више могао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на кам |
чнијим положајима спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи с |
везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше |
пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошину |
огину.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне |
андур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У со |
олећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — про |
дмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к ње |
p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{ |
ула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, ш |
S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да извр |
низно поклони.</p> <pb n="35" /> <p>Сад кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од п |
...</p> <p>— Тако, синко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је п |
тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, |
ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах при |
Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини по заповести |
е.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече кадија са погледом управљеним на пандура, — да га нисте |
и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме ма |
чисто опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја |
о наоружаних турских пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најру |
дијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очим |
.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо |
војој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка |
онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо |
зманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше |
..</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја |
</p> <p>— Море, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну пре |
..{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену за |
/> <p>— Послушај ме, момче! — поче опет кадија изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах би |
n="34" /> <p>— Пусти их! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђош |
Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико тренутака пандур уђе поно |
чи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово мо |
другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови |
о а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па са |
и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни д |
вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нар |
ићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах извести |
Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти |
неким страхопоштовањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком |
када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" |
>Пандури одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бект |
реко његовог рамена. </p> <p>— Заповест кадијина мора се извршити! — викну један од пандура, пр |
са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{ |
на, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створ |
е на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори гла |
у са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђау |
</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а за тим |
ље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га |
тајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запу |
главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко в |
који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи м |
била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је не |
Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> |
у са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове |
ис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у про |
ака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако |
, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као св |
еда.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христо |
о нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче |
...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо |
ј Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!< |
викну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од |
почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око поклан |
валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</ |
ажити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава |
и за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се стар |
а и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши |
<p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на |
наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> < |
ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> |
ни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ј |
азна (благајна)!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p |
p>— Кажи, војвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! |
да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p> |
само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута |
о вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше |
ја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путова |
гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македони |
у, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Ј |
ва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио |
камиле!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева |
се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— |
м на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, оч |
лам".</p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.< |
силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома |
ки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује |
он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја мо |
био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p> <p>Ми |
>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако није мога |
пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p>Ка |
са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село С |
<p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</ |
у Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како |
на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, |
ања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа ј |
цко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави збо |
ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро ов |
брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало о |
“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премест |
не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — |
да је Зора изговорила ове последње речи казивале су мржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да |
ко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више ј |
јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарила н |
усахнуле, удови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само п |
олагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни после толиког та |
ј смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казн |
Кузмана неминовно морала постићи смртна казна.</p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман |
мена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да по |
оши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз пл |
еше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — из |
Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досу |
ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p> |
овника и најопаснијих царских одметника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову. |
старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после дужих прегово |
Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог магацина. </p> <p> |
ом.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Г |
овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турс |
ко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео |
несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку сво |
сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без ду |
— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану |
ца па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на |
су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами оче |
у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за |
ложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>К |
тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегств |
{S} Из неких политичких разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за |
алуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беш |
и добровољци не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њих |
им властима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума |
и, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на |
.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут |
јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза г |
е и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да |
дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш |
издадох!...</p> <p>— Кога?!... шта?!... казуј! — питаше убезекнуто Сима, преплашен Кузмановим р |
у сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах по |
ом тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицк |
гледајући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко |
д грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши М |
цаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеж |
ода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само вла |
српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо ј |
них осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да пров |
ију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих варош |
ан велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У на |
Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није в |
о.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицк |
еликим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваће |
аћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</ |
е и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, приближа |
</p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрч |
не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!.. |
ујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби шт |
а у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непре |
шкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p |
ука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! |
свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапск |
т као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјај |
љи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска |
о ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрв |
се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} Њима |
њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, |
ати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка |
ом, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне р |
них топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак |
е и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ран |
стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радо |
ико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту бр |
етреса поубијане хајдуке, не били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржа |
n="136" /> <p>— Да није случајно прошао какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ б |
ору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године много брже н |
еше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске странке, т |
своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из |
прскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних ше |
реба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја |
же и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко ут |
па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослобод |
сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика |
овом телу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и т |
Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се |
к трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо вр |
ајзад не претвори у праву љубав — љубав каква се може замислити само између двоје младих, када |
то опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тр |
едан од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођ |
трах.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>По |
глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим |
Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник |
з државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити п |
савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", међ’ осталим |
ном косом изгледаше према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!.. |
спојене па се изнад очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила |
ј помрчини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгле |
Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После поду |
тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> |
у биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далек |
страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога х |
ово учињено више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се св |
ко свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош д |
ити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и |
отпоздравише му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори |
реломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</ |
м од оваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране. |
двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ј |
преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливад |
:...</p> <p>— Људи?!... преко зида.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица ве |
оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са којима изобилује готово сва |
озније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Т |
адијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузм |
ви, продираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{ |
во хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити. |
ости и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан |
носно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околина вароши би |
>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. |
јала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стено |
трпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите |
а, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, одакле би могли да упада |
трић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Баците поглед на другу |
"178" /> <p>Варош сама изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је |
де које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: |
а, према осталима Арапима изгледаше као какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —ар |
а гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро |
како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само д |
пет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј |
т година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за н |
ља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али в |
пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па |
сто завукао у мало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тел |
права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног |
се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p |
јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Пом |
Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о сно |
у.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног |
кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка |
о се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> <milestone unit="subSection |
</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека |
каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица. |
морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне ч |
кве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето |
рло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и де |
више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... |
д се сви сложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. |
томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је н |
ва лешина, тек се онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} Остали другови харамбаше Миц |
дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша непрест |
{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка |
нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо з |
и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање прем |
амену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Р |
{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући онако снужденог свог ратног |
заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом |
ни га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцим |
камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облак |
светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје |
зад их заустави огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки д |
е извињава код ових његових угоститеља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора |
ће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он м |
са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи чит |
— Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са о |
ош није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши д |
140" /> карактера једнога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела. |
орђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је С |
у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако мога |
бојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора б |
ма једном Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После н |
а, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакл |
као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Висо |
ови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</ |
ве зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и та |
своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похва |
ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ј |
к се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу.</p> <p>После поду |
м одбеглих Турака, већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се |
томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвн |
турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно |
до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве |
приближили својој стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наор |
е и напоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да |
вајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извлаче из оних својих склоништа, из |
вар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио как |
ко он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и де |
да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> |
е наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше |
он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но М |
} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици за |
бавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли изби |
еома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако сл |
ом код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцим |
тима, јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момак |
икну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опа |
ци толико страхујете!...</p> <p>— Како, како?!... на који начин?! — питаше сад паша још брже а |
друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, |
м и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше раз |
рапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, дол |
а је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и |
ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да |
ет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!... |
о пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз |
и у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој пос |
сти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође н |
<p>После овога објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком |
ше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по т |
шност морала је скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, к |
итиваше потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако |
еба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег разговора са |
о се он договараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им |
љ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и |
оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја не |
аших људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликов |
ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада |
ашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко м |
ам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они на |
<p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према |
заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и |
, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, кад |
оговорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до ре |
јкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено непријатељство и последње време беш |
зи војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињств |
апале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака |
ајзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — с |
другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини |
еколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на |
а брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који с |
ли с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са |
еше прилично и то стално настањених.{S} Како је имао прилично новаца, то кријући се, проведе ов |
прости!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиж |
— Турци толико страхујете!...</p> <p>— Како, како?!... на који начин?! — питаше сад паша још б |
ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капе |
с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да бе |
Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој приј |
ш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је о |
г ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан и |
...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала |
им везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио |
бији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад б |
p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време |
упи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколико хиља |
а лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Ту |
е приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74" / |
јке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потуч |
ни је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам |
е бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви њего |
е трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствар |
га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пр |
омислити.</p> <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем да копају отпоче |
и, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао |
ио већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка |
наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким. |
у то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало |
рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? — у |
а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непреста |
је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше сам |
токо плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге ст |
<p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се |
г Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пламе |
еше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арап |
то.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана |
ко тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како је жив |
ан, сав усплахирен и не прибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе Си |
ког тамновања почеше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> |
{S} Једина разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог |
а, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме п |
испод отвора од тавнице и посматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли п |
кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p |
аду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му |
одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p> |
ато стање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати ко |
а редовно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли да провод |
оследњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, о |
како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то |
га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> < |
на, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог глас |
трасне љубави — познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у гру |
аницу од затворених врата приметише ови како продире светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола |
иња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да |
рудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако зат |
који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто за |
рни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка јендек |
о остављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од |
<p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне с |
раху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb n="190" /> <p> |
штање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем |
по њиховом обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изглед |
блику.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који |
ти.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код теб |
еколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој н |
/p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано о |
и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагла |
p>Мицко је седео забринут, размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} |
у још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лаве |
> <p>Беху се сви задубили, посматрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а н |
страшно згрозио од смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и |
} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додир |
од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мра |
а и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху |
лиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, п |
рбин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми д |
ради сигурности затрпавали улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контро |
својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове.</p> <p>Сад наст |
још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану гд |
крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцима својим падају Арапи, којима више лека |
агане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и |
<p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, |
не а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи између Србије |
дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што |
цко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа |
тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са својим насиљима прем |
ну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре |
поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке о |
ћ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пус |
а — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p> <p>— З |
олео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема |
лева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму з |
е а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и запо |
крвника и убице нашега бога; судите му како знате — рече један од њихови старешина.</p> <p>Ужа |
у, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по најв |
и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Миши |
епасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, за |
лико Турака — староседелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног пар |
ка.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрач |
уке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> < |
тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! |
али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала! |
ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, з |
ђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше д |
то сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у |
најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то н |
пуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед непрестаног путовања, то |
јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну |
ет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од деве |
и у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одма |
ћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и |
сигурно напасти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који и |
изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити. |
зучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на гран |
ивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он ост |
ке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли |
говим трагом.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стига |
жином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове по приватним кућ |
p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосн |
војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да |
смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да |
ојвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаган |
од тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосн |
све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече |
д које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би сил |
<p>У једном крају испод једног великог камена опазио је змију необичне величине.</p> <p>Одмах |
у.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној т |
угих остатака, сем седишта изрезаних од камена.</p> <p>Пошто овако разгледаше ове мрачне одаје |
д Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом |
лица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — Христа |
у између пукотина од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и с |
видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше н |
<pb n="195" /> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по с |
влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрес |
ике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење.</p> <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је |
видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га прене |
опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{ |
екавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после четв |
караван реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа ње |
вим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама |
сан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених са великим мешинама напуњеним урмам |
ао да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном касу трчала изгледаше као да и |
т!... пре неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да н |
а.{S} Најзад се указаше неколико њих на камилама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који |
p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуц |
ри са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше у |
стина, они су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би М |
рапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сест |
х беху појурили на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Јед |
и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану |
са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових кош |
Овде су биле нарочито познате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзино |
створише се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а |
ак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне |
са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини дода |
уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чл |
ицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, ал |
приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва |
ицко напио воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би св |
и да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је про |
риђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После н |
ћ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле |
и после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове к |
. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случ |
ло одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и о |
ли.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скину |
ви Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу растоварио па јој онда р |
са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина |
на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону пустошну равницу, правиле су чит |
браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору го |
.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено пос |
ва се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица |
</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако д |
</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле и пођоше.</p> <pb n="197" /> <p>Сметови од песка |
арно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радозна |
!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— Кажи твојој кам |
пи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће с |
а родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све до |
ране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за |
брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опаз |
че Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљак |
ва извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута п |
е више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру |
немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи. |
н поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посма |
болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, |
мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поре |
доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто |
<p>— Право на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапс |
</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И к |
нцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Са |
било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{ |
ову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и продужише путовање.</p> <pb n="198" /> <p>— Бу |
у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леж |
растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако б |
чуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је више мо |
са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и продужише |
највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи |
са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пут варо |
он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови |
о, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома |
ћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на дру |
н био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема |
ећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове |
ео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би |
де принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сиг |
d="SRP19024_C1.1"> <head>I.</head> <p>— Камо селам бре, ћопек <ref target="#SRP19024_N2" />! — |
и и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаниц |
и.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а |
исам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му |
к он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да ост |
раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета радо |
стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалам |
мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле |
нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут прем |
мници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некр |
ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну гр |
о је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору зала |
помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода |
мо бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по |
ано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа |
оћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао |
и, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота |
ао да јецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу |
анија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и |
престајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљ |
} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и сам п |
бије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и |
ћ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време |
д пештером се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху |
ног парчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, |
д најопаснијих крвника турскога народа, као једног од најопаснијих својих <pb n="126" /> одметн |
{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако славно прође.</p> <p>С |
а Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турч |
.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико трен |
овим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да га што пре |
еј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубија |
на га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срц |
е над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им |
провлачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић ти |
.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <q |
ваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n |
а горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је нас |
тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ра |
а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пут |
иштву служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као |
стави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, |
ивши своје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> < |
орим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док с |
ика и крвопија наше браће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и најопаснијих царских |
а пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано прич |
ња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек |
за Мицка као највећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво |
уд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак о |
и закрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</ |
>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких |
о Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши |
е нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу д |
воје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше св |
мена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у ра |
у Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На |
одигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на све стране сво |
камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Ал |
нај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Миц |
оћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> |
војку и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад г |
— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Милано |
бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне п |
е само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се исти |
његови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маро |
м у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Кост |
цније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то |
!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.< |
чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљај |
ји непрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у б |
ћ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео |
p> <pb n="203" /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађуј |
овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово свет |
атовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После |
.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са кој |
чао са својим богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} |
ажио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} О |
тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За |
ску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу как |
вечере није одмах <pb n="21" /> спавао, као и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући г |
је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је |
е ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху |
он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије према њој више су бил |
сно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника и крвопија наше браће |
али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бу |
едно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако |
г попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прав |
и махом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Ми |
је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим А |
у све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена |
постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога х |
раци се приближаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n=" |
Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све пос |
а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раски |
полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, ча |
иња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p |
ванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе |
свестица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га |
езавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно |
и Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очек |
и видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко поклонише кадији Б |
Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после |
} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, |
рано зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чу |
ртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пу |
Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра |
иђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У ме |
а а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час тамо час а |
га размишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му п |
а робије, јер му беше његово јунаштво — као познато још из заједничког ратовања са Турцима, кад |
Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к |
понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивн |
д Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу |
аше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Миц |
е Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак |
о у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Так |
а ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запа |
ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор |
м.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег |
ве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, стал |
ови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног мест |
харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у |
е ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем ч |
и ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Баците поглед на д |
убоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или ба |
награђиваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу |
p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да код сваког до |
ругих...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа. |
ко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили п |
робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једног од најопаснијих крвника турскога народа, као |
а Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и то, да је он убио М |
но пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу о |
љачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре свом |
у му остали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем |
само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе б |
не!... </l> </quote> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрло |
ајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним ши |
сејан детелином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изг |
и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код |
предрасуда, платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи ле |
угошћавали га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође |
их седам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, осуђени |
јим костурима доцније послужила Турцима као успомена на сећање храброга харамбаше Мицка.</p> <p |
рмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> |
урњава, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање све је то трајало неколико часов |
отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у буга |
се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обич |
>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидо |
у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојк |
ма кадијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са |
горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сад |
остељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска во |
ри Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи |
о ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав |
итељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је |
аже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ре |
’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше |
а дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се сп |
г ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— |
ћ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у ве |
ладе цуре уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из |
ласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову |
м а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са сво |
села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније ода |
Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ трид |
о око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово |
у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је |
b n="178" /> <p>Варош сама изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежал |
3" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али и |
Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За н |
Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Ње |
празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — |
се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овог |
оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му |
рмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У |
баша и великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким повер |
} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он с |
је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечуј |
т управникових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турс |
српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дана п |
ад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше утекао од он |
гло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} |
ао какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храброс |
>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — |
Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав |
атора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно би |
ом.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко |
ра, испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дал |
јим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женид |
крилу му старе српске гусле, остављене као символ његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погну |
ио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете |
оре од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда |
лед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одг |
ху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја |
<p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу о |
један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка |
е Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклања |
д њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше |
ају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају |
а неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> < |
дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Ара |
убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог конака!...</p> <p>— Знамо, зн |
вих лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му са |
Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је с |
по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звона |
да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, |
груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу |
јући обојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат. |
кога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног |
ња њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, |
каше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и |
{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као б |
је у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече |
анова, према осталима Арапима изгледаше као какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква |
овеком, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје лич |
једно страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — ре |
дну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било чов |
е дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху свој |
мпа још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној к |
звездана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском сво |
м своје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој ст |
от и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога жи |
ушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су |
ок — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се г |
ећ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кр |
истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p> |
и што више наједио валију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> <p>Валија, па |
трињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су |
о њених топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан кур |
у и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут в |
у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији и најспособнији за такав положај у тако |
.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела |
кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се примети |
кво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", међ’ оста |
уцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послуж |
ну само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро з |
и буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином |
ину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријеро |
ити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, посл |
еше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу пом |
ша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисм |
мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и |
еома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси л |
ога месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дично |
и небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ве |
Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправд |
ле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим хр |
мануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре в |
кога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико зад |
та... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је |
xml:id="SRP19024_N8"> Исти и сада живи као винар. </note> <note xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Е |
уди без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријат |
р Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно |
огледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицковом затвору.< |
унак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са к |
сваки па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ни |
јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ као за свог оби |
> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше в |
ем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај д |
ити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти да |
за те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтел |
а је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења |
ђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустен |
ито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицк |
Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко н |
ења са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је |
, црном косом изгледаше према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драг |
да размишља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то свој |
Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је цео ча |
чао, и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се |
одаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и |
ге паше и многи турски великодостојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој |
те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа чи |
дмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од |
и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone unit="subSection" /> |
и?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Ч |
дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу остал |
може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да сва |
подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за |
{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а |
т.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у тол |
ом исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно бе |
другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на но |
Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крс |
емој се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицк |
стави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— |
већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} |
е то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно раз |
у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде прек |
звијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али |
Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, кад |
етку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако |
и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само један милион с |
а примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и |
болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се |
ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, боре, кој |
пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управникових р |
на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} |
га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да |
и преко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни доврши |
пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад |
> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим |
а устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са ч |
њу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— |
не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су вер |
још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је тако |
ас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што |
тамошњем становништву служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала |
и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди т |
е Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је |
рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу. |
ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно |
P19024_N6"> Српским добровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни. |
нтни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуња |
д по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић пов |
еше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говори |
као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га д |
са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз |
ејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, к |
а није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажар |
уће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома |
P19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml:id="SRP19024_N8"> Исти |
брве спојене па се изнад очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се раз |
у о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не |
е.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је |
ног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Мил |
од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаг |
о посматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да з |
зи где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> |
а зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса п |
неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша н |
о!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо п |
њу са Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1877. го |
борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зра |
ном.{S} Преко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собо |
p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин |
кољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице |
седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија |
тадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стр |
ко, како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева са |
ој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он |
радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло кор |
>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што |
породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он пола |
рима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха. |
колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепот |
е падајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћном паду.</p> < |
</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она туго |
мској помрчини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да ра |
ететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="5 |
смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са св |
најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем б |
p> <pb n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Бо |
е растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Нај |
де опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у |
ло није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Ста |
пенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону |
друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је бил |
ски сине) узвикну Мицко љутито. </p> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишиц |
пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су п |
ући, оставивши момка недирнутог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} |
а по Македонији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до к |
и, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебде |
изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лага |
{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем |
синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко осветио!...{S} Ја с |
Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује |
уша моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом... |
е Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — о |
војом четом, то команду над њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим |
одно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чекал |
бављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше ови |
у његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицк |
пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед с |
његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и |
у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појур |
да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Стар |
покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровољачким вођама, да би |
еста пуштен, награђен обилато новцем од капетана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, |
а... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> < |
шку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејр |
лужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако н |
е већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати с |
их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Ара |
! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја |
Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови ран |
штву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да би се и |
и.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да |
га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — |
лободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он проведе овде неколико мес |
>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са д |
Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накр |
неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било |
> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен од |
/p> <p>Један од момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па |
и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких г |
скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано |
м дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше пре |
шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и |
а неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљ |
барале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према врелом сунцу као |
у на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамници. |
о дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше д |
ло од превелике врућине, само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила и говором |
а другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. |
лаву своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом брзином све дубље и дубљ |
Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других |
ег председника бугарског министарства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог ју |
еше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим во |
то покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе |
сјају и нежности самога <pb n="140" /> карактера једнога људског бића, како мушког тако и женс |
е.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам с |
лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од ма |
<p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу |
.{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Је |
Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој каф |
, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како!...{S} Цела чарш |
дмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну поли |
} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покриве |
p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује р |
ем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — |
тано у твојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш п |
} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се упр |
таде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p> <pb n="51" /> <p>Већ у пролеће — 1877. г |
спеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами |
тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро |
више и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само |
орић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се з |
м плива.</p> <p>Камила је у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.< |
га кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, се |
е тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухв |
орало растужити посматрајући ову ужасну катакомбу, која служаше ондашњим властима за место где |
ачин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу планински |
проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако |
мом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзи |
апи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом сас |
даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, кој |
ак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског песка чисто |
нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве сп |
урче, чудећи се.</p> <p>— Турчин!...{S} Каурин!...{S} Бре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, |
селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено Турче, чудећи се.</p> |
из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. </p> </div> <pb n="69" /> <div type="chapter" x |
мовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... —</p> <p |
S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! |
ћ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављењ |
иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и његов |
они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, |
ћ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју п |
и кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хт |
у беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, |
опију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са |
p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада ника |
p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде велика граја |
начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у ка |
ма заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доб |
} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који |
м дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше ре |
е, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да |
" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако |
е кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Г |
доци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</p> <p |
ицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и ј |
ве на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра. |
Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској вој |
<p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицко.</p> |
слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, појури на в |
суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Ко |
а.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити својом со |
} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћ |
и место њега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њих н |
он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше по |
кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре хор од |
аре тихо спокојство или најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — птичица.< |
остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне оморин |
ху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обе |
беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад |
ше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше наша |
одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— У |
се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због ова |
јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима |
го посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, |
е собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, |
па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не пр |
тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет се |
пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb |
това, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам хара |
руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице још н |
гала, када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, прошаране овде-онде и по којим ц |
о вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако див |
харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пе |
0" /> танковрхе јеле... стари храстови, китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као ка |
{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на планини Петрињи.{S} На неким опет м |
рисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да з |
ећ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им н |
пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам ј |
аци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, као бисе |
/p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасивши сам |
а дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не |
Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опе |
о пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, |
х турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривен |
ре — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна ср |
ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муњ |
толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забрујаше многобројни гласов |
облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} |
им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се |
била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла |
едини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини |
омци при свом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то ис |
се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенск |
да овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико |
ице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у так |
ашно ускомешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нис |
и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним метцима и |
> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{ |
шчаних сметова и кроз оштрих планинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наи |
оз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакве случајеве.{S} Но ув |
ер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре прав |
олико часова улогори се међ’ планинским кланцима на планини Ниџеру.</p> <p>Недалеко од његовог |
вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се |
његове куће, улогорисан међ’ планинским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он о |
урликање курјака, које међу планинским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од |
рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му ј |
ст месеци, као што рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{ |
м бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је |
/l> </quote> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> |
м помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Трипол |
узела, па заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљеним на пот |
S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагизд |
опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало |
ти чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и н |
идеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</p> <p>Ран |
ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводом Мицком |
харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје ја |
p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету |
</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се |
аш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у с |
а предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка М |
ко!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они одмах п |
храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер |
</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у |
> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више |
!...{S} Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазећи са Куз |
ивео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што |
> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођо |
можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али ка |
аше Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље |
к им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се са |
Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И о |
и.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су |
ко повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кро |
старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... напусти |
у страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изнена |
ао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно г |
збуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... гд |
га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он |
ните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицк |
шом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах з |
егало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да |
ести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> < |
! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да ув |
и праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одај |
хане, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише ови како продир |
казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако тронути као |
"SRP19024_N11"> Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </no |
НИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕ |
одар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и о |
цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама |
еху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, |
чу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера |
ије смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу г |
е, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да нас |
тав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на нек |
ађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, син |
p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не ви |
а баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви |
ском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забел |
Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа ј |
кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао к |
ад нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продуж |
е и опет завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милев |
како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p |
ити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са |
„Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме |
м одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Корац |
векет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало |
ме Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас |
ростор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко разд |
. о... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се г |
едну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу |
живљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно проле |
нека страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је |
— упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} |
ојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен |
— отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад |
лица у богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом ср |
доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} За |
, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од ко |
који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— |
више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја |
у познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин. |
најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да ви |
магала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но уз |
а мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само |
мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жи |
сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quo |
— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> |
зношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да |
о задобијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је |
освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам |
сечног заједничког тамновања почеше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну из ов |
ала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајал |
адо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је |
ицко имао једног свог старог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био ј |
т па кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врап |
тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је бил |
<p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живе |
На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петр |
е био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да |
а ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зим |
ти био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Ми |
тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором ископали, п |
ујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Краварем", јер је неговао доста вели |
м је онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зр |
<p>— Опрости бабо, издадох!...</p> <p>— Кога?!... шта?!... казуј! — питаше убезекнуто Сима, пре |
е то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко |
да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — дев |
их најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога шт |
снији.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени просто |
му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и д |
сти, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски |
ам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!...</p> <p>— Како, ка |
на и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га |
вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима |
Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.< |
лева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хран |
била је Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p>Сва |
сују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се |
м да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш |
ећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{ |
па из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други |
борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још |
<p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој |
а тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица. </p> <p>— Поред све |
се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се |
стак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете! |
енух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узал |
Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! |
братима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? < |
} Многе црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и кра |
а, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је о |
и сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње |
уништи онолико наших људи на Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим |
ва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су б |
да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он њихов зет не може |
је била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, |
="subSection" /> <p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји о |
о полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кро |
мила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао у |
многобројни Арапи успеше својим молбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из п |
ар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег |
слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио |
<p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијен |
да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и дост |
ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију првашње расположење.{S} Управо сад беху још м |
..{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“... |
ад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињ |
ља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у сл |
усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући богато његово гостопр |
} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница је |
е редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да |
оле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Ми |
у имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа дру |
мири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се |
ед затвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да |
јави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад |
оја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију |
као, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не |
ио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арапима изгледаше као |
оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али |
је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде |
кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и |
а си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерасполож |
Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и други |
а неколико часова Зора се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од |
ој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки при |
о четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам ос |
у се сад он са својим друговима, склони код својих земљака, којих овде беше прилично и то сталн |
о, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и мат |
Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p> |
у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до п |
уди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпу |
јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p> |
ди на Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...< |
дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, д |
не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још |
ир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} |
били беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен |
његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> < |
у служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз |
ог зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити |
аде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То |
ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... |
о још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиромашак, ал |
од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место |
ах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада |
стиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{ |
ав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неко |
им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од ко |
...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жар |
приближаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n="173" /> |
ху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреб |
вог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од |
ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После |
засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер |
аоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондаш |
а сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! — одг |
јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово од |
— право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код |
а и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак М |
ицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде велика граја између |
ти, како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну |
Његово хајдучко одело издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то си |
<p>Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима н |
становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет пат |
а је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћ |
оварали су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и |
="6" /> онде, тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још |
рка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк п |
трахом саслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p |
оја беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да ку |
потпуно наги, сем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>По |
енскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} |
а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко д |
</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним метцима а тако исто и |
се.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху |
еома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Ара |
Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p |
се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{ |
упњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!. |
S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману |
песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо прелама |
ад и на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више |
гар, одмах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где су |
/> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну ју |
ше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Н |
у без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина падал |
и.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше шт |
и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та гран |
емље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца с |
о да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је бу |
таког огромног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом на |
и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је састављена ради суђења харамбаши Мицку и његови |
нова оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога мог |
а са сељачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и п |
ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за другим, која би можда и |
петан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах поле |
Он немилостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турч |
танка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су |
који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>По |
паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштеном, гу |
дужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворен |
једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би про |
г бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> < |
радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је |
.</p> <p>Једини становници ове тамнице, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} |
ше сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{ |
на једва сустиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, |
— рече Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја |
стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке п |
ослата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако славно прође.</p> <p>Сад настаде опет страша |
која су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику |
ни командант над руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом ком |
се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је |
ући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано турче, попрскано свој |
ља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дођ |
ут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде мо |
чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземнога мора, између |
они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — |
лао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада в |
и поглед казиваше храброст и одлучност, која ни после толиког тамновања није могла изчезнути.</ |
жити посматрајући ову ужасну катакомбу, која служаше ондашњим властима за место где ће преступн |
своја и своје дружине отровницу змију, која ће им само још за неколико тренутака жестоко изује |
отуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски до |
време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на самом подножју планинском.{ |
ад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и гу |
чаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте с |
оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвет |
вде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама рашт |
томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и |
беше окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} |
оли а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овак |
на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешино |
p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, са |
могла се упознати она блаженост и љубав која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</ |
н се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану |
ајући наишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Миле |
и глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили мест |
крио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да |
етима певајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посма |
ме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа н |
у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он ј |
ој енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> |
е покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела св |
ишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху о |
плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се |
тра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и нес |
ви од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огр |
ху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у коли |
па.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима |
ах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да с |
зва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева м |
имбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да в |
Они се сећаху сада оних слатких часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о проле |
{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланцима далеко одјекиваше, а није |
ио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрум |
потребно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашани |
ад да им прети опасност од оног камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене |
ет, потпуно наоружаних турских пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— |
азили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задираше врло високо |
арак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род т |
ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, п |
о.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њих |
штво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни становници обављали махом су радили |
ај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче. |
то вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандур |
ао што рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турак |
ацима од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не |
вори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p> <pb n="1 |
оследње речи није радосно примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изговорил |
срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље |
дају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{ |
су вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада бе |
Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се бе |
љи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њ |
допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај |
Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да |
воју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвор |
оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ов |
помагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за |
пустила се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повиј |
а птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатор |
да могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом |
разноврсних предела лежи Ресен — место, које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да |
о упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим |
ви харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике и царск |
примети живо створење у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он о |
носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад ј |
Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који |
оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни з |
да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио |
ву собу.</p> <p>— Халаразола, синко!... које добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за |
им грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да |
обро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харамба |
а оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у п |
/p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опет с |
морни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ов |
дник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p |
око отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као |
ече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да |
у у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, |
шља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим з |
тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није |
Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се |
видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чуј |
ти ону гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кора |
а на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и |
биле нарочито познате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И |
у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога |
Разговарајући тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихо |
а пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> |
вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А.. |
.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, |
Један делић неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на |
се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га на душек и з |
де као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покрив |
вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем |
з пријатељски поздрав надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрав |
о кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћ |
на овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом п |
ти у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали |
ином огромне задруге, од преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Истина, било је од ње |
само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пр |
задруге, од преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много с |
ажио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> |
че домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стар |
море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана |
шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!. |
им добровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Срб |
ружином придодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбијанаца.</p> < |
довољи овога јунака после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста |
под команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руско-српском војском, к |
је на свадби једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дан |
ка бугарског министарства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и к |
авицом испекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово до |
е поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да |
нали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико |
убијених душманина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не мога |
ну беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео |
онова видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у теш |
једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у нишком |
утака указаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право |
римете грдну множину од онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами бе |
са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах |
! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, не |
а његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устр |
било, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, господине... |
рски великодостојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред |
траја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах почеше котрљати одо |
н, орањавили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људск |
уло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекиваху час када ће бити |
о потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> |
аганћину, облеће око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекој |
међу оноликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, |
ина није се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није б |
p>Опростивши се овога српскога крвника, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се |
оше са собом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њ |
заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше овај пламени ветар, других облака није ни |
су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци |
едаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, |
би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а |
ио прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је |
ше један од његових крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим свет |
а са удовицом једног бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме проти |
љаци, пошто се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да б |
а грме крештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба н |
ар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Панду |
дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди |
назовем бесним и крволочним курјацима, који својим разјапљеним чељустима излокасте толику неви |
имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро |
у оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо |
а да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових |
е незаборављаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу |
ише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно |
{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити го |
поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.< |
ко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзириц |
олику навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у са |
а све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </div> <pb n="111" |
мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађ |
> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у |
се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског |
најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} |
договор између валије и присутних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви с |
Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим |
д прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Ста |
капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгл |
лу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног б |
беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У |
ји беше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type=" |
ак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македон |
измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили. |
задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и му |
родужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих... |
азивали су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајал |
ре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу |
ило погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицковом затв |
он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушк |
S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазн |
поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме села |
— викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта ј |
састави чету од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, |
чудећи се.</p> <pb n="57" /> <p>— Који, који? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још |
бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p |
их виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радоз |
и од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хл |
енувши се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка |
ајпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимиц |
у изненадног напада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху |
— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да |
! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са свој |
еше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се на |
евом:</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш |
ве.{S} Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који |
.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије свој |
затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је целога свога века слободно ходао по народу свом |
о је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту. |
и, синак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по |
а и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне поздраве.</p> <p> |
разговарати и упознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда. |
ољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке пр |
преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На |
у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично задрхта у том тренутку у његовој десници. |
ши Ћустендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, |
ти.</p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпо |
ило Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему ил |
.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да |
света! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — |
, што сте га напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом сл |
дан из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам |
брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ |
лави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за |
ити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског песка |
наћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше све оне јаме, |
<p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваност |
е.{S} Они одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присил |
је миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тел |
ма да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да |
ро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, а |
је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за |
једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасава |
зад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у јед |
х га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га А |
тога царског одметника, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша. |
да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене српске синове.{S} Ј |
та си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђо |
урци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако |
ној пространој тамници, управо подруму, који беше нарочито намењен за разбојнике, који би били |
неколико тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој |
бвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море ов |
>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим дру |
тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Кра |
! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p |
<p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вин |
диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одм |
и беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у сред |
а је скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад н |
дан јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо |
Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути |
— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако |
дрит Сава <ref target="#SRP19024_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, сас |
лове, чудећи се.</p> <pb n="57" /> <p>— Који, који? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с |
ике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p |
p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.< |
р ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; за |
затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се |
маћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка из |
ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме |
пут сами у слободи окружени пријатељима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и с |
ам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, бољ |
остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Ми |
ахујете!...</p> <p>— Како, како?!... на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му из |
опљанину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико недељ |
ише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорника |
могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада |
<p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније |
почеше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је п |
део забринут, размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га на |
говом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан с |
и Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ |
посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лаг |
епознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима |
возденом полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Ур |
решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са своји |
извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и мног |
холи Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју б |
са у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд |
авог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког продирања кроз т |
тише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив н |
се беше свет да посвршава своје послове који се на оној несносној дневној врућини нису могли ур |
</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов |
казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мисли |
зрацима својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} |
ицу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу све |
ије беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као са не |
јближој околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у ј |
рви мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како г |
кнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— |
едног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзук |
таде ужасна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили бех |
тапатом камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Миц |
врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа в |
оред њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. |
И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, веру |
> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шт |
да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли про |
ибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчв |
по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који р |
у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед неког прес |
утра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у |
, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих ш |
ојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде приличн |
да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и х |
лаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, |
јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старин |
винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њ |
лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том в |
ата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке ру |
се приметити неке суве травуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоки |
дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом оче |
У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p |
е.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које не |
трахом очекиваху на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари св |
и-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили с времена на време |
ујући час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али |
у је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А гр |
општења.{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Њ |
и упутише се право опет своме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тог |
је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозр |
апуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спреми |
д оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што ре |
тове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од другова саж |
не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицк |
цковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради извесног саопшт |
ући се непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше |
осто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у вин |
није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од сед |
дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он |
гог саветовања како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Ми |
лико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера |
томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенски Муст |
строжан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили гр |
е и тромим погледом посматраше велибиље којим је обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше |
ме, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не расту |
исне љубичице, прошаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах обра |
од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <pb n="88" /> <p> |
силину њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, којима се Кузман обасипаше са својим друговима и са сво |
раци, те премилостиве благодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа, благотворно су д |
паша је непрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицк |
ј нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Т |
како под ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — разд |
нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи |
читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Ми |
ата на хапсани једног дана отворише, на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у |
дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и |
рупчаге или какви стародревни лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> < |
ања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом, |
азе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</ |
и-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, ов |
ако затворе наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка.</p> <p>Миц |
м друговима, склони код својих земљака, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Как |
куче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку |
ру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од |
мо двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из |
дне са седморицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све д |
у чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да |
ла, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрест |
бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће к |
, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно |
ити по неколико редова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишт |
час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледа |
о туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру |
едовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост би |
те тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} |
дмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко? |
чин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике ч |
мишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до |
ленаш показа још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} |
што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладн |
крвнике!...</p> <p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим друго |
ад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и сна |
м у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту |
"147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И |
pb n="63" /> расхлађивале узаврелу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.</p> <p>Станија |
ње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они |
етио оволику силину љубави своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он |
е много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и ку |
и у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S |
да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубил |
а ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове с |
а неколико корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један пов |
када Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са |
ако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој |
приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом ис |
ерен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренутака изговорио.</p> <p>И заис |
у не будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код сви |
беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато |
елнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! |
ћи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтед |
> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је |
ного лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више |
цко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио |
посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда т |
сте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале |
ну.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни |
и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овог |
а узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили |
очијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не з |
мо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек |
лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према врел |
грапним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује |
ма не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран сме |
врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благод |
ше мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — |
има, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После неколико мин |
оред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све д |
весео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да |
, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он с |
их крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова бил |
пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке |
име већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док |
ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га бе |
овала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> < |
н је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним |
а свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, п |
јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и |
на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе д |
ни харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави |
Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за коли |
" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а ос |
у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина |
њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађаним |
<p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за |
ред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше реши |
е пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да |
шага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Веле |
Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјавивши му у |
ре светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па |
имитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се ма |
са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху |
остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова п |
прилично одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао |
у стропошта са предњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејањ |
ици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у вр |
али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кол |
} Сад нестаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартин |
срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више ниј |
е Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> <pb n=" |
коро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SRP19024_ |
обровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор |
као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Таш |
зио од смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Ми |
ш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови бех |
це па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевају |
а са највећим напрезањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види неб |
цко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Али- |
ешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када је он мора |
ланаца земље, колико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро полови |
им пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још н |
Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака и друг |
ријатељство није било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње |
ма.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала |
вог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнички.</p> <p>— Сл |
<p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а нап |
а.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— А |
знала колико је силна љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубав |
есет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одгово |
ати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да ко |
м, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> <pb n="37" /> <p> |
III.</head> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и |
А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ћ |
е прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до |
.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је |
грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаље |
аџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему, колико је она везана |
у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао при |
оса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се ду |
и камилу напуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када ј |
нко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... |
.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима гу |
(благајна)!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p> |
p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене ј |
атељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми ј |
Зорине страсне љубави — познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заи |
<pb n="89" /> <p>Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, колик |
има није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону пустошну |
чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> |
} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац |
од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толико |
ас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну в |
на, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обда |
аду била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кри |
што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може зна |
а коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може с |
ш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо |
ендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрел |
беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, к |
нашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог не |
не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану |
га Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несв |
о најпре побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабде |
само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде на |
</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претовар |
ођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руц |
и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да |
оло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и |
о.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле св |
изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће. |
појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да |
ку воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, и тако по |
пуштајући густе и према светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target= |
промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разго |
а и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред врат |
запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога миси |
он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно |
већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав месец |
ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, срет |
инуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, |
мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Миц |
ш му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћер |
зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!. |
голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, ра |
ге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у |
их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тираниш |
рикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљајући тако добровољ |
и поносно шета поред убијених душманина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о ж |
Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу суср |
жавали, упадајући често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калаф |
који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Македонију, добровољци |
урао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у с |
дену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту свој |
као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они плати |
ог ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руско-српском војском, која је имала да р |
инку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S |
маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима. |
а да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са својим добровољцима своју храброст ис |
<p>После неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни ком |
ицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође |
е уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживе |
караца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихо |
еше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — |
реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођ |
еше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер се овако |
ђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице |
есто, које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму |
азна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и бри |
ј пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — одг |
шан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не |
пљати око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најз |
</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има ка |
бично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља |
пред.</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт ча |
видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен |
и најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу се |
и јатагани.{S} Сад настаде још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грд |
ио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} |
стина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мис |
е био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом п |
.. срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицк |
егства у планину, разговараше са својим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја м |
оћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те н |
соше њеној кући.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права |
p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а други |
естано уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад по |
к и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав беше |
и да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још н |
n="67" /> ... целу породицу... запалио конак!...{S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко |
чеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху |
жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час |
ових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то већ бе |
овима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за некол |
упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, |
е високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није |
гове породице као и за паљевину њиховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује |
конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до у |
ђоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет |
ховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних мом |
ренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног |
друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозн |
ом право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи |
ан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се непрестано уз сеоске плотове.</p> <p |
ећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико |
наоружаних Турака одјури право ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагала и ту |
тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова већ се раз |
у са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечин |
светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика |
ки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не з |
ше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил беше осво |
ици и конзули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Оста |
га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.</p> <p>Пан |
олико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандури одмах довед |
</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и к |
мницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку оштро |
ом!...</p> <p>После оваких речи рускога конзула, сви остали посланици и конзули напустише судни |
е.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзула морадоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста догов |
етала <pb n="122" /> присутност страних конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> |
послат нарочито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед |
рускога конзула, сви остали посланици и конзули напустише судницу а руски конзул и даље остаде. |
Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више |
живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p> |
фендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а |
он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај |
да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво |
тклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисање трајало је неко извесно време и онда их ос |
тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се јед |
Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тре |
Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури право к |
воје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часо |
> <p>Пашага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом |
одо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти да |
} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> <p>Сви се зг |
аца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је б |
и таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим |
: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!.. |
љ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио са |
едан од дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Г |
осподару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упи |
а већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељацима села |
о они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ |
очи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За нек |
ла, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, |
ка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кола и пођу |
заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али |
p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. < |
, правило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од марти |
ете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави д |
пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} |
Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ |
аспитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију. |
спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку |
амновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, |
а и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако |
на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од ку |
е већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицама д |
ко ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — да к |
у земље.</p> <pb n="176" /> <p>Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је била |
недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излаз |
стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми |
ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb n="176" /> <p>Мицко ј |
беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладо |
страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог |
аху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p>— Стан |
радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</ |
ова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са |
ана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> < |
ца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди |
ху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову д |
дура, такође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, |
и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зн |
p>Тајац је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају |
е све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.< |
ор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени простор, да је полугом одмах удари |
из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што |
Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <p |
лако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он |
низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим |
арамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очима!</p> <pb |
месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они домини |
бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усан |
презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенск |
то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху и неједнаки тапат, као оно код п |
авници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као |
то идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет завлада мртва тишина.</p> <p>— |
ицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на дв |
масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугач |
ву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb n="190" /> <p>На лицу родит |
6" /> <p>Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше опазио једну повисоку урму, |
и на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За |
!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколико корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица з |
ури супротним правцем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањ |
ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас |
у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док |
азговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, |
Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао ов |
не.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално корачајући напред.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуно |
о се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p |
већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једном, као и обичн |
осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p |
метала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражи |
им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, р |
ао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се њих неколико опет појав |
ћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је ур |
превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу. |
ада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.< |
знад очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о с |
а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, |
деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повиј |
ова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— |
да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљ |
д тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Пал |
>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станим |
већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{ |
о њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете |
м му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада нала |
тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очеки |
S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабост |
елика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се п |
време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој дв |
плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има |
инулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македон |
ој кошуљи са распуштеном, густом, црном косом изгледаше према светлости као каква богиња, чу се |
а, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања робије.{S} |
изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! — одговори му Мицко веом |
.</p> <p>После свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста |
Малешева.</p> <p>После извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у те |
ог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остал |
кивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачун |
це не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за |
искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили о |
тру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> година до |
сове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедају |
? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично |
, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, биће их ок |
његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} Он с |
га објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом рат |
тим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног суђења Коста б |
ала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <milestone unit="sub |
исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш пока |
ен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, |
ојим насиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, |
неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе ј |
ци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са т |
ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Коста т |
ненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> |
исто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-Коста, здраво! — отпоздравише му остали, — носиш ли нам |
ткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се јед |
се продужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је |
престали са разговором, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрају |
као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију к |
а љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не сп |
ху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S} |
амо кад чекати!...</p> <pb n="19" /> <p>Костина кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи |
, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртв |
се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} |
вца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада |
</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде вели |
ити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш по |
<p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро |
ду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, д |
сти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније, из сел |
ри када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код К |
<p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</p> <p> |
аде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као успомена на сећ |
ужина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радос |
и чим опазише ове путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење.</p> <pb n="146" /> <p>Миц |
ганом.{S} Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да |
Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци |
ако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који |
а, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по |
ји се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најз |
живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап кр |
оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп |
би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања р |
е песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а к |
{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг ни |
n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А |
га и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP19024_N8" />, а оста |
снајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије у |
стаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места |
ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!.. |
х са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед неп |
е у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма |
Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он |
ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Нат |
ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејање.</p> <p>— |
би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упадоше сл |
ко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи ви |
си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек |
— викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну М |
— као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и о |
пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, п |
ет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Ми |
динци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима |
ушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа ви |
S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака |
ни тело једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p |
на је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни зн |
ма.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз зем |
могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код ж |
ко наге, само са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у св |
ло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити друга ка |
ађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, црном косом изгледаше пр |
узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете |
ном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казу |
ак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она бр |
арем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породи |
три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жен |
тао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд си тако појурио? ...</p> <p>— П |
шњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} О |
ни примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Т |
оју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није |
} Чујете жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског биља, као да хо |
ћ а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, ово |
а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они |
навом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, кој |
вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би примет |
спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту ода |
у. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p> |
не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог магацина. </p> <p>После напорно |
lestone unit="subSection" /> <p> <hi> - КРАЈ - </hi> </p> </div> </div> </body> <back> <div typ |
сао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони г |
де на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је |
тави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Ми |
го лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут |
<p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се |
држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам у |
загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!. |
а а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> |
драви им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.< |
радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> < |
мановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</p> <p |
ра појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он |
разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико вр |
оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Миц |
еше већ разастрла, цело се становништво крај својих огњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те |
</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцим |
p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу |
расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од п |
нде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да х |
иткивању свију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето п |
го трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује. |
руговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом |
акво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његови |
Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од |
и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не пита |
он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да и |
рилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{ |
саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S |
, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} Очински се старао за њ |
прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа.</p> <p>Надзорник кад |
ћ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије |
ући непрестано његовим трагом.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Т |
стави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, к |
пет своме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћил |
у све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђен |
заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", п |
има изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у уну |
24_C1.3"> <head>III.</head> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је м |
лост попне се на стену.</p> <p>У једном крају испод једног великог камена опазио је змију необи |
кога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у г |
оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и ду |
на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаш |
тарати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу оч |
Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и д |
!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова |
ора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако је! — одобраваше м |
— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} |
страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врањ |
на о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко д |
м интересима.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но п |
удијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к |
а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша |
до, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда д |
Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јунач |
и је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи чове |
насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је М |
е само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно поверовао, зато виш |
да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам м |
би а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војв |
прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше.{S} Он је би |
</p> <p>— На позив Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — одговори Мицко начелнику, кад |
зна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом др |
бринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерасположење.{S} И |
p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ћ |
жан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи н |
и са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах |
ад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на т |
Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше ње |
змишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије. |
још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог рат |
ају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни гос |
одмах познаде и то по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p |
о начелнику, када му овај беше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало з |
да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу.</p> <p>После подужег разговора они нај |
де начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величанства, краља М |
их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> </div> <div |
о што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче с |
и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и |
војих <pb n="126" /> одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто |
у.</p> <p>После овога објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заје |
ш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њ |
а чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — вик |
само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао |
/p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</ |
вољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се б |
војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{ |
ећ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, |
Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ла |
се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је |
<p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима |
у уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се скл |
зиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђе |
осим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, громким гласом узви |
метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направише једа |
ислим, другови моји, — настави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежи |
обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ мо |
гурно проћи.</p> <pb n="88" /> <p>После кратког очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пус |
и — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</ |
осле због тога одговарају.</p> <p>После кратког одмора, пошто рашчистише са оним печењем, то по |
и опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњев |
} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо |
но и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одмори |
" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, налази |
во на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга |
<p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле, |
ицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре |
то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи над |
— без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујал |
цима наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки |
на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{ |
оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше |
Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом |
е се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У то |
>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим |
ли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са свој |
га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност |
.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и |
гње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — |
да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— |
од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је |
шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са |
азбојник!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов |
су <pb n="63" /> расхлађивале узаврелу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.</p> <p>Ст |
еше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, |
љеним чељустима излокасте толику невину крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап |
и ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада |
х ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.< |
прође.</p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољ |
ицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, |
сторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, по |
ога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p |
и ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет их |
сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста накла |
се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време б |
своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад |
н се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, |
ких синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ нема |
и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у ва |
за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> < |
е маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је д |
леса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца |
блеће око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробур |
ко војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг |
накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и ње |
то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јатагане.{S} Само онај |
друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре |
акваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивш |
о се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, д |
и часно оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољ |
млађано турче, попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} |
у српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено н |
јима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздраж |
ву.</p> <p>Опростивши се овога српскога крвника, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, |
аша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, за |
знеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — реч |
ући за Мицка као једног од најопаснијих крвника турскога народа, као једног од најопаснијих сво |
ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!...</p> <p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицк |
велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанк |
гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству |
дати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицковом затвору.</p> |
сине) узвикну Мицко љутито. </p> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице уд |
</p> <pb n="4" /> <p>„Тигар, разбојник, крволок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огре |
срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немил |
ћим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који својим разјапљеним чељустима |
баша!...{S} Царски одметник, разбојник, крвопија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неко |
цко, као један од највећих разбојника и крвопија наше браће Мухамеданаца, као један од највећих |
вем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацим |
азбојника, тога царског одметника, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — за |
ли у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али н |
ха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина бех |
мрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, боји |
са.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рамену мартинка изв |
Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом |
то се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегл |
еделе.</p> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче |
у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску |
/p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бес |
нопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко |
ико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беш |
га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако и |
ити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} |
аоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близ |
е пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада ј |
и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n=" |
ештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у |
ед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успех |
ма.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка све |
оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наиша |
у, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башин |
т људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро стиже у Ка |
Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу и после неко |
са великим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера |
Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{S} К |
.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед овога, м |
елика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше м |
м се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за |
.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом |
а дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша за |
је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било |
ти, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало |
и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу само |
а је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним улицама кроз неке авлије |
мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што |
вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретнија, о |
опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу |
е они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера. |
мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате ми |
ла, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на |
аше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— |
, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех д |
Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху појурили |
аму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо |
у, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жес |
<p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превијајући се пред пандурима, мол |
ана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.< |
во да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох |
, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p> |
</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улицама ужурбао се беш |
златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице нема никакве? — заврши један од судија и Мицко |
и дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим де |
аху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се она |
ођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p> |
ако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили |
кедонију они управише свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви |
и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли |
цама.{S} Турска влада терала је највеће кривце у та афричка места остављајући их на милост и не |
а се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили |
широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један |
.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкама д |
а.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређ |
е Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се непрестано уз сеоске плотове.</p> <p>Чим сти |
скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друм |
твор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> < |
емо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!... |
их.{S} Како је имао прилично новаца, то кријући се, проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од оно |
</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’ |
прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} О |
тренутака чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово др |
вијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене као символ његов |
онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> |
прегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чис |
вима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па |
! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још |
ирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлук |
тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претрес |
да.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једв |
ну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим др |
војој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћев |
>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а |
њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала |
, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за |
> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са о |
ве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах |
је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање сл |
и испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте |
ве куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n |
.. ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби |
ћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је бил |
по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, н |
Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ |
ита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, приличн |
би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви погинуше, е |
дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> <pb n="86" /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце |
њиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја наглед |
..</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одм |
ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом с |
босе немилостиво истерао испод њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажн |
шта.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, |
ш раније беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као |
пет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почи |
ке механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише ови како п |
им.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске |
е знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи |
знити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута в |
им речима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се строп |
ам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један |
е кренуше неким узаним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућ |
грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкр |
<p>Мицко, пак, после кратког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог ис |
жија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше |
омаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и |
Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што |
јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стре |
.{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки |
отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли |
знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни |
е лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче |
ца Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исх |
божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средозем |
одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни |
</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ј |
ам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете с |
својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чује |
одрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се |
ом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест |
кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Ал |
реко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских кланаца трајало је скоро десет д |
а паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Госп |
е Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде мла |
S} Продирући тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он |
ући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Миц |
рапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући т |
би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова експедициј |
не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом |
ћи свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито |
великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Г |
у мало намужена камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} |
услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бего |
гао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове пород |
о колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону пустошну равницу, правиле су читаву олују од р |
е неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако мл |
појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што |
у најближој околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премест |
ница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су по на |
азујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео ос |
олим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је |
из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум |
сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци мора |
нова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустињ |
д понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз |
стаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао ј |
јим оштрим јатаганом.{S} Продирући тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, који бех |
жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње остатке зем |
џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопоров |
тови, китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху пр |
пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</p> <p> |
дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p> <pb n="179" /> <p>— Јесте ли живи |
тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим нап |
аком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крешт |
ни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n="145 |
пуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот. |
ћи овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакве случ |
и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наила |
ре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста приј |
ева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали |
ла, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим |
бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сун |
n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Веша |
ећ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ пр |
ободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада |
на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће |
оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Ср |
ајчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне п |
зраци сјајнога месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку |
мницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам |
коро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине ма |
у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, |
идети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би |
к, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустен |
воју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} |
, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицк |
је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколико корачаји испред саме бусије, коју беш |
једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини по |
ад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне |
Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} Цано!... |
ли само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно ум |
ко гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Ми |
ас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се |
па, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најо |
нова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша |
</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет |
вању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити |
ан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предм |
., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Ид |
е бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! — упаде с |
усплахирено, претварајући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за |
о.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти М |
ници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оно |
тошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} Многи српски се |
са пљачком, и предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте |
олико наших људи на Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим |
ше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помо |
.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта |
гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у највећо |
ва све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно зл |
ише радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса цр |
унцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} |
почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и |
лвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прс |
а оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате |
есет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да |
брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ |
а нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} М |
т се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до с |
коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава |
ко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија |
танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи од |
"40" /> <p>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније |
у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази |
5" /> Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла густом гором |
вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад |
већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запо |
је приметио оволику силину љубави своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта в |
ио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у к |
уг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још |
коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предав |
с из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах упр |
е облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би |
чекати!...</p> <pb n="19" /> <p>Костина кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега ч |
соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе |
па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било |
..{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакну |
ад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би са |
епом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој |
м урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ д |
о тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му о |
С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — |
Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа. |
<p>— Ја сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд си тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем |
, не били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и |
еколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, з |
, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S |
— она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на изв |
идиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — |
се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружин |
не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга |
му.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко покло |
право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем |
улкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганим |
а Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама М |
но убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седмо |
е до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са с |
е се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и |
ам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, ко |
, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже |
спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући |
ки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој чети.</ |
беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад |
ам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо |
клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S |
крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког продирања кр |
вој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, м |
Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> <p>— Идем, идем... пуштај!...{S} Освет |
елише својим оштрим погледима.</p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> |
чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а о |
о и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арап |
ах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо |
S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зо |
умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} |
ше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих сед |
лабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој |
бузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те изд |
зео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о то |
еше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабач |
и, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душ |
.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео |
p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Стр |
санулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — ви |
ове љубави.</p> <p>Пољупцима, којима се Кузман обасипаше са својим друговима и са својим војвод |
оз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а о |
.., пуштај... умрех! — тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, види |
викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — |
тови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили су сад ч |
чина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не про |
>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах в |
>— Не, бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли |
налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомич |
дур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија в |
дмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано пос |
вратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се |
>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још од како се рас |
Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној по |
гом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, |
!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури |
ражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</ |
доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али сам |
Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пред очима непрестано м |
ровео у загрљају своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина от |
<p>— Ништа боље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све |
естрпљењем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, п |
у само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само стреља на кадију. |
! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глав |
> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>К |
у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколико тренутака трајао је овај дирљи |
века у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И са |
м уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Н |
аху од радости.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и в |
ви поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони |
ндура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше уж |
> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не |
са.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман |
о чекај сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — види |
к да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зат |
Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори |
стити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи смртна казна.</p> <p>И |
онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама |
а! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да |
вих руку.</p> <p>Пандури одмах изведоше Кузмана и отераше у тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — р |
јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво баб |
дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, баб |
врши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах |
лагословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома заједљиво посматр |
ба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху |
пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће |
, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, кој |
ве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опра |
и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" /> његови др |
уј! — питаше убезекнуто Сима, преплашен Кузмановим речима.</p> <p>— Издадох нашег доброг војвод |
ј ме, момче! — поче опет кадија изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} |
ј, реци, па одмах иди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи |
сно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху |
ри.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Ку |
тра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="39" |
неколико тренутака пандур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те панду |
ad> <p>После онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко |
на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно |
ачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине собе стоја |
а радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше |
и.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и пони |
p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаж |
викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— А |
адија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми |
— поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према те |
аш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, |
е брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њ |
е поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, па изљу |
љаде, које је можда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом |
говог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању ни |
p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у |
о као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пус |
{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а п |
цама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих |
огатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада неп |
е хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин .... тан |
престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време руч |
се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ам |
уту од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест својих другова |
пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало |
е ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би о |
појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујућ |
ку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преп |
ко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у |
4_N6"> Српским добровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} И |
ећ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам |
те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган |
убавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири |
обавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био |
— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пешт |
> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стиго |
Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу тво |
P19024_N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прошло, хва |
в.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунашт |
донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху |
Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-М |
од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланцима далеко одјекиваш |
ше станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у о |
комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци п |
ама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који својим разјапљеним чељустима излокасте |
обичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са ст |
не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</ |
не добровољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихових мартинака |
{S} Изненађени оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и |
е мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са о |
ио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше |
туни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију с |
уо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мал |
а децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одговори Ко |
ој кући.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско до |
умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она |
а — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n |
егове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} Турци!...{S} Све укућане повезали па само пр |
ком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вр |
подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљ |
ш истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да М |
Разместивши своје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опе |
к лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао |
есоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога срет |
арог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима |
} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> |
од се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; ч |
у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам |
ој кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} О |
али су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јец |
/> онде, тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је |
сте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ в |
онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегле |
кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била |
цко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинским кланцима Ниџера, зато |
е и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из |
ут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим |
ског лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприсниј |
ом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то с |
те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је то |
о да су сви становници пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По |
од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, |
е сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се |
p> <p>После неколико тренутака изађе из куће један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скрив |
опростивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</ |
а, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом о |
каше, <pb n="92" /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло д |
</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} |
ерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као прим |
<p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихо |
авао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ |
мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим |
скога створења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихо |
пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, прав |
беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb n="190" /> <p>На лицу родитеља Али |
е Станија услед овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p |
ари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекош |
крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност п |
па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је ви |
оваког разговора Станимир одмах појури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислима непрестано |
>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и |
синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузма |
сту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговор |
дачног састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му цел |
кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрави му Куз |
еше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено непријатељство и последње |
беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, |
само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јан |
ати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче п |
упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом |
о Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој д |
!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ухватив Кузма |
обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у св |
н се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све |
ам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој д |
/p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Хри |
а мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двоји |
и се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она задрж |
ма.</p> <p>Пошто однесоше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћус |
се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на к |
ојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело издавало је сумњу код ов |
а својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту |
беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа пом |
ури са својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши момка недирнутог.</p> <p>Као муња улети |
о пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и |
а је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет |
"201" /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он пр |
зад свршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно в |
> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове |
е укућане повезали па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи. |
све укућане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у |
. </note> <note xml:id="SRP19024_N5"> У кући су је тако звали од милости.</note> <note xml:id=" |
еше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ |
} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је |
силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати |
дор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку |
ина, било је од њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији и |
нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговар |
мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе |
то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја к |
да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја. |
лике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв |
о се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији |
ад целим Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ов |
сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то су обично обувале лаке опанке, преплетене од |
бљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва х |
ло себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по ко |
еле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, |
ти.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном вр |
м!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко ниј |
чајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове р |
ао испод њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је |
е било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била у |
скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова породице не беше |
борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви |
здрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Ми |
илевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату |
шли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начи |
сао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Н |
ма, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— |
утог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше д |
ени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то |
м.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети |
приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викну радосно |
еобично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо |
лије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин |
сле овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних турских лир |
јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци |
и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први у |
диш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог прија |
које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, улазећи у с |
тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицам |
да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у са |
</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Гос |
?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша |
ипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — |
им друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, нем |
у, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити ефендија! — одг |
кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судија, |
г.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, јед |
о са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одговори |
зидом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет пр |
ко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честит |
руди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па п |
пова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овц |
атагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на све стране својим јатаганом. |
да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на ју |
апутали љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— |
бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кро |
ну пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три |
ј пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива |
оњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише |
ватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано по |
— викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. |
иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћа |
понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три часа док |
е опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И пон |
век хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} Пог |
ицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицк |
тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино |
а а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавај |
ицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани гов |
обављали махом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Мил |
а их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на ко |
ињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико го |
p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро и |
рио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко дваде |
ања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју |
к не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет зат |
а се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегство.</ |
ђу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спаше |
моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већ |
ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са |
<p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја мор |
а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њ |
.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> |
мљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни реч |
огли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве мог |
улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагу |
рачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, |
ко за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у сл |
ње им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен |
ава беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!. |
p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагу |
на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би с |
и похиташе <pb n="185" /> право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Мил |
аније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицама дубоко г |
јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором иско |
’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, |
Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с |
ху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом кр |
ако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, |
.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем б |
ао да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} |
о за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit="subSection |
неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко |
Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново отера |
ниште.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и |
ваца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје пр |
сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Х |
евер, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се |
ет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са с |
p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним |
Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху св |
уну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> |
ристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше по |
нпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је |
p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одг |
одавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> < |
воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> |
аиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Усле |
јајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Ар |
избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био б |
љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо пови |
подземних кућица, то су обично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не б |
омчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде с |
ваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харем |
а, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, ка |
ао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећ |
ећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђ |
рне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље б |
који је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који чи |
се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад ј |
ко је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је целога свога века слобо |
н сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да кл |
али већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ов |
д отвора од тавнице и посматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођош |
ени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене прес |
вато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Ч |
, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{ |
стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво |
бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити |
И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још јед |
ањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површин |
осле сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђ |
> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не б |
ску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила |
</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са стр |
е.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек ка |
сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи д |
S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много |
продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше к |
е човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, ш |
дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке п |
навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово |
али, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштв |
дно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, |
— упита један од судија, који познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас ла |
, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко |
о карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи |
Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Ламбра. |
е гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрест |
... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и м |
се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p> <pb n="65" /> <p>— Хвала вам, пријатељи мој |
на, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто |
зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газд |
ојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, |
усти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — <pb n="68" /> па ш |
Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конак |
, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше као да се с д |
ило а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник |
/> <p>Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, колико забрана, |
ем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, о |
S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но |
..{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућин |
ика нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли д |
а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш н |
е опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... |
кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би п |
цима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне |
еше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а |
ам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се |
ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спок |
лику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се |
ћ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.< |
ресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили |
камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> |
у тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а о |
био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако |
одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њи |
отињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се боја |
пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га се |
е понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по |
ити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко ха |
беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звон |
-лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само б |
да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне зве |
ан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи. |
ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а с |
ше над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете м |
на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очима!</p> <pb n="117" /> <p>— Па?! — упита |
ко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планинск |
цварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> ле |
ђе на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала |
в пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његових дру |
ицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, на |
уку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само саг |
на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, зат |
подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрум |
е камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље |
павам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</ |
на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилам |
и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — |
тано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемог |
е се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и |
уде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-М |
д жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш м |
ом Мицкова мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за пл |
о и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо при |
а густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су |
поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у најв |
Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је к |
сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p |
једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свежим ваздухо |
ри Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао |
о стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицк |
е жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин |
варио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу |
сматрајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах |
да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S |
омилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, једин |
мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хва |
живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекуј |
оли.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> |
Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземнога мора, између Тунис |
Ето у таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — место, које роди тако храброга Србина, о к |
сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је |
ава и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чис |
Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом |
могао устати са оног јадног робијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече е |
„Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} О |
крпама, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле |
он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, |
арцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се један |
лац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово у |
и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао |
ћена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а д |
осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беш |
да и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само вре |
век рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова ку |
оноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радо |
ад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Д |
ада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Турска влада |
ије крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта |
</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом |
о напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом. |
поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја ве |
дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицк |
роклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја! |
оворе остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи |
њским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толик |
— Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пи |
г богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће |
е неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да би ра |
Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.< |
варати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је причао своје дожив |
след глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се |
које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је цр |
на казна.</p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Вид |
као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два д |
но засити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано причање и |
<p>Седећи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} |
ста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше населио још пре |
више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака |
Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као боров |
већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судија, смешк |
ли су они око отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут |
иста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чистог и к |
а.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху сво |
дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лица.</p |
радосно извијаху своје умилне песмице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим своји |
рошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савла |
м росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљ |
ма, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским у |
оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут з |
{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних |
на грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока к |
ши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} |
вајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па |
раћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се |
у ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо г |
пуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци с |
ко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздрави |
већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још некол |
ој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочи |
јводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у ње |
стом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повиш |
га у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1 |
поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ |
и осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џ |
е.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако |
престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна па |
</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само д |
онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону пустошну равницу, правиле су читаву олу |
ку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако сн |
по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви |
трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он нећ |
ану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не траж |
ка — када се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахранити на каквом забаченом м |
доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, |
читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко |
ко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше |
но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно ср |
ора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овла |
се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Га |
егледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још |
ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви |
сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, |
посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— М |
нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или |
мој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p |
одрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље |
илева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат |
ним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} О |
ро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и |
ма и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је |
ом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближи |
да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има бра |
P19024_C1.2"> <head>II.</head> <p>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показ |
оругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе поче |
је!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Как |
у запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крсти |
/> <p>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћ |
шалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Г |
огледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефе |
д мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи! |
<p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме |
не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој би |
ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако |
да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефендија, јесте!...{ |
е служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неко |
Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чи |
крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих |
ви! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита |
> <p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на изво |
за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! |
те одаје.</p> <pb n="179" /> <p>— Јесте ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.< |
ндија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз |
а по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио |
да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те |
са запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти |
тали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редо |
Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску |
<p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко из |
Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаг |
почне са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распит |
ети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко |
Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S |
истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при |
Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше ут |
уре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ бех |
вину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиром |
ах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима од |
и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они п |
а се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њихов |
з детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив. |
почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> |
е прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколик |
е за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Миц |
одник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дн |
повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а он |
рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ниш |
ко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај от |
шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па од |
су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово |
ах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бац |
забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу! |
не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико |
!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох д |
ас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости |
?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине |
грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!.. |
урског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Мицка, к |
астаде и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове р |
није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам глада |
огаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ м |
ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, к |
упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Мит |
а му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра |
шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега ка |
ри му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима ве |
ш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико |
о осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, |
аш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви мо |
— рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко до |
</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... са |
ко их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Ми |
е даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за |
И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а вазду |
никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запал |
није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари |
рагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета радосно у |
у је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и с |
у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и |
доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио |
, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог |
ош не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву |
ораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам |
, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војво |
већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом ст |
прекину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да |
родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP19024_N5" /> са извор |
они престали са разговором, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматр |
ре? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... нема |
остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрл |
ј околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри |
о сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим ја |
.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се |
> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пусти их! — од |
ше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бог |
— Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти т |
биће тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и ј |
приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вече |
упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострел |
а је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то м |
еко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не |
отпуно наоружана пандура!...{S} Разумеш ли? </p> <p>— Разумем, светли пашо — одговори бимбаша и |
ну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?< |
обро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми |
зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="1 |
раво! — отпоздравише му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — од |
-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мал |
о непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n="145" /> |
младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мело |
лико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скор |
м Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њива и осталог имања, им |
штине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>М |
ој а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Кр |
брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> < |
ом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најз |
а осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све д |
је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу бех |
и, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n |
стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на планини Петрињи.{S} |
а веома радосно и одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охр |
овину од оног новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога м |
ндилу за четири стотине златних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом |
ник и награди Мицка са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице нема никакве? — |
ова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим граб |
, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш п |
о се превртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишљ |
.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошт |
анини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају да не |
врати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузман |
ма у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти |
се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изн |
да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав |
брилијантском светлошћу свога анђелског лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки П |
дговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па |
идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чистог и ко снег белог те |
ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на д |
и резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку |
преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кућ |
дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед |
оре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео из |
о да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанст |
сита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о к |
<p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, |
њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи |
p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле |
ку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи |
итисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из |
јке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајн |
се зора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, д |
атим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара с |
као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двој |
о гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но |
о као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена |
да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи |
Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{ |
нинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас с |
оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, т |
>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је дола |
е само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у ј |
сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p> |
ајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за |
ске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храно |
ао да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко ј |
досно примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове последње речи |
одговор Мицков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и че |
ву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</ |
снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео |
а кући својој.</p> <pb n="190" /> <p>На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаже |
се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара ве |
ше своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако бр |
едмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку |
у харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Ми |
оја услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом д |
е какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз г |
Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху |
вале лаке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашин |
>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је |
а, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко |
рић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше мла |
, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда |
рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урм |
илне песмице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне |
је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра ка |
стаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Виш |
хо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза руш |
кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>Н |
Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</ |
њем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху |
а изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу с |
ли-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> |
Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собо |
в на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму |
нини Ниџеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, |
амога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} Многи српски сељаци, пошто се извукоше из ов |
и а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обиш |
.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођ |
е сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суд |
место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар |
таган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — вик |
ољачке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпр |
.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле ко |
ну у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке. |
оје беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Тур |
н одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је позната |
атле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> < |
а Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туно |
амеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кад |
ец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуни |
Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} |
арцем сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, ни |
дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса |
у баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој јед |
це бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не вол |
оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њ |
S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смрт |
у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</ |
народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично |
и кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харам |
је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са пе |
руз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћ |
е?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су с |
Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи |
поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, так |
ољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг |
изнај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.</p> <p>Куз |
<p>— Не, капетане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пуш |
оји не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бит |
нај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од њего |
/p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке ок |
лком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Јед |
и Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на онд |
да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као зар |
н-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> <p>— Трудићу се! — рече Б |
спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одм |
е тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</ |
собу један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> < |
ја Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласах |
д самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{ |
за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син |
а ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри |
и он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Дове |
сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум |
е на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скрив |
вате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са аг |
а беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су п |
тропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше |
цко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа |
ју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчан |
p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и |
да.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у т |
ешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.< |
ава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора |
његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Њег |
рапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— |
к се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква се може замислити само између двоје младих, |
рска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претво |
цка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријате |
ућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одма |
ам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све |
ше дужност према свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— |
ши, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не |
S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ |
Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго |
пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у ње |
ти.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругље |
браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему, колико је она везана за тога човека ч |
коро нагих створења постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силином душе |
спитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико недеља дође у тамни |
виних могла се упознати она блаженост и љубав која се развија полако према своме већ ожаљеном с |
рца Зорина, који су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка |
сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас |
јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква се може замислити само између двоје |
љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано из |
ло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, ис |
о су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора |
о срце њене узбуркане осећаје и пламену љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <p |
дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није |
аспалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављ |
о је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се ис |
један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светињ |
и му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколи |
вог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно |
али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству у његовим мисл |
руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неиз |
на беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше |
> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="182" /> < |
као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њ |
а је, наравно, осетити и топлину тегове љубави према његовој отаџбини.{S} Те две различне ствар |
амо Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, којима се Кузман обасипаше са |
за, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога |
н минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао је он колико и како силно љуби пустињ |
, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S |
она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љу |
S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море з |
дити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и распитивао је, како |
Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој |
ружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутк |
де хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути од |
е на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врл |
на Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима |
апин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче |
угом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао |
Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, |
глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не прест |
Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са |
е било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да |
тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко |
ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав в |
могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад |
морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухаме |
ви — познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посмат |
дмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би |
ора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} П |
дем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог |
p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су га пријатељем и тешко |
е веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и по |
тина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на как |
би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећн |
аздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са |
дна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице још не беху засиће |
ед собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, прошаране овде-онде и по којим цветићем од не |
м жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са ост |
ку силину љубави своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо од |
рај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и |
ћу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више |
ви неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго |
вели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесел |
рски одметник, што покла онолике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче о |
јурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама |
ендија, прелазе преко зида:...</p> <p>— Људи?!... преко зида.!... какви људи море?! — брзо пита |
матраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости |
акво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у |
p> <p>— Људи?!... преко зида.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше |
уде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ништа друг |
обројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне |
и па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече |
на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздра |
слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида:...</p> <p>— Људи?!. |
по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имал |
уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени погледаш |
то-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица |
— упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете и |
не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Ара |
Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећ |
.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето. |
састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши |
пе, те састави чету од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јани |
спе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава |
.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева |
ад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа |
збуњена услед оволике навале наоружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S} Она га на |
оставивши за собом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Оста |
се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивн |
о сваког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно ж |
ћи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако велико |
Мицко, што покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, |
ко наших села, што уништи онолико наших људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за т |
ђоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома |
речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио не |
куће и угошћавали га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Ати |
пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможде |
к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунц |
ји и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата по |
<p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, вечито је вл |
х простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје дож |
самога <pb n="140" /> карактера једнога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњ |
ве беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж п |
да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањ |
> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а |
атао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како с |
о дана први пут примети живо створење у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги о |
вој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки д |
ало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицк |
ва је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући снове о драгој |
ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како |
меј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано око оне његове ране.</p> <p>— |
ве гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... |
сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад |
кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— |
па! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа |
p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десн |
то.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p> |
човече, — рече Мицко.</p> <p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Ми |
p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад бе |
<p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бр |
ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n |
у?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит насло |
} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Х |
најем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Милева је заћутао, је |
орок, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— |
урски значи свињски сине) узвикну Мицко љутито. </p> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и св |
лахо на све стране.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, запомагање, — с |
оју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужи |
ћи тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се на јед |
ад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмо |
а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором |
цко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да ј |
ана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са |
шњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не уте |
беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у жи |
ојом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуд |
пак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај |
нари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно |
урској власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заи |
казнити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и |
.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички з |
ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше ви |
у кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине |
ружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни М |
ћ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш у |
презније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петри |
— А што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што |
ви за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га |
скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ |
ако?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да |
во у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не б |
> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ић |
урака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— |
себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у |
о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенски М |
м се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74 |
хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно по |
ро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај плам |
, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као |
би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, |
Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако с |
врдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет |
еши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида |
и простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко р |
усија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </d |
а великим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухв |
ица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да проп |
Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— |
и ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви њ |
дух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли |
а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао |
хаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Мих |
у се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ст |
хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше |
е клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, бе |
ган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и |
и му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета бе |
/p> <pb n="70" /> <p>При овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи |
те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то |
и казнила због крађе оружја из њиховог магацина. </p> <p>После напорног и убрзаног марша од не |
вим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше неколико |
</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али |
екао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши погледе на закланог |
пасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводи |
— рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и |
78. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-И |
аше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, ње |
о детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га п |
ад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде |
та!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} |
оклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоз |
члана његове породице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили как |
бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред |
олио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише |
тле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, б |
да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкра |
де и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут ј |
кулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чу |
"> Српским добровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, |
идским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <ref target="#SRP19024_N6" /> беше о |
ећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то време у Сол |
ан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмора.</p> |
знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад |
ом те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице |
на слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и ба |
ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се већ |
Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадиковаше Мит |
х да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле |
у код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са нек |
дакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p> |
га Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио |
одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам к |
18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за с |
орци из оних бурних четничких ратова по Македонији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветерана |
ољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођоше |
а стварима у његовој милој отаџбини — у Македонији, на освету за овако срамно нанети му злочин. |
ј, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва п |
о и натера, те напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло |
осле свршетка рата сигурно напасти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир непрестано шиља |
</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, д |
упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када с |
српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, |
обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ова |
/p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управише свој ход право ка Кривој Паланц |
сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихо |
да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђ |
орака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Ту |
ла за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио |
у, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то љу |
овали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb |
здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично задр |
је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди панду |
ља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало та |
па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу |
био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и њ |
а, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео нек |
и-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју и Мицко |
и још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко |
Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама турским.</p> <pb |
ом крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише, не хтевши и даље |
у пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало тело свежим поветарцем, или одлазе ка својим |
оз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде |
лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путовања од неколико д |
Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше |
и Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком п |
воре, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног суђења Коста буде и осу |
цима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како |
а би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољ |
чаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или к |
вања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у уга |
сакрило од превелике врућине, само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила и го |
оше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зори |
тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје |
ре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао зал |
га времена Мицко се поче светити својим малим непријатељима, са једном гвозденом полугом убијао |
апин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па |
идео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становници ове тамн |
а.</p> <p>Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих д |
<p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бе |
ијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у |
а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се т |
весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момч |
ругу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кри |
, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где |
рати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти свој |
рака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака оста |
м мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу к |
му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бо |
ном, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} |
и ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше опа |
> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два час |
намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени пријатељ |
лису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне |
омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} |
ијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, го |
ој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> |
ша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле |
е и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошт |
ли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо крен |
а дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", |
камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па по |
се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и н |
истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То |
ље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом к |
љује.</p> <p>И нехотице управите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену |
кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пу |
.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обич |
де беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља, он продужи пут за Сол |
а, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да б |
мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једн |
из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља |
уку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, ко |
угу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је треба |
ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би |
ио затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} |
м а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни нај |
лаго, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало да |
левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завиј |
одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је |
добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— |
след овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о о |
, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној ул |
о у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, |
падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb n=" |
и шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а ко |
се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>После непуно пола сата наставише |
осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S |
дмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97 |
стајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца.</p> |
ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав д |
<p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила. |
слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:< |
у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима п |
чинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином |
х прелепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог |
м скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела |
накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</ |
иће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак |
луживши их неколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав |
<p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, распитиваху о њему ко ј |
приметно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледо |
д! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто им |
ест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође |
авцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турск |
еху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одма |
вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранч |
тац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ни |
ану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обојица у једном правцу |
<p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше сво |
тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео |
о насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виногра |
ма, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не дог |
. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и |
ицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То ис |
нчеви зраци управно падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега рато |
вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио |
мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p |
S} Најзад се и његови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузма |
— одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита са |
е крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина овај је пут б |
ад отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" /> |
е и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађ |
огао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју к |
викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицк |
ј пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људс |
Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господа |
а и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из о |
У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи ка |
на.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља |
и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне ово |
ни одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слобо |
самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Серески Али- |
цко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе п |
на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе нев |
сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указ |
ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабул |
и око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало порогушише око обезоружаног Мицка, они опет заузеш |
шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче |
брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим њего |
шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p |
и су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се |
о пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове |
о један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује |
ајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не и |
.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу |
спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гоми |
дужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра гр |
Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што ре |
крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и |
ло је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта |
и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жа |
а је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се див |
млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грм |
ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту |
S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка |
очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а |
о неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" /> о |
Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и тако |
му у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић, к |
ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем |
он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире |
</head> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске оморине нестал |
ру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху они |
ог напада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли т |
окланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, они сад понеше |
лико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придр |
инута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије. |
сука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се овако |
а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад ре |
о и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало неколико минута.{S} Ми |
тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спр |
уђе један војник под оружјем.{S} После малог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор |
и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад на |
оземнога мора, између залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по |
њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости неће моћи да пос |
одом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Миц |
сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и |
после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милева.</p> |
сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зо |
ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши св |
све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — реч |
он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију |
ти! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на |
а, изишав из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. </p> </div> <pb n="69" /> <div type=" |
а сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до |
војим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му |
змеђу њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но пос |
ана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> |
их и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вече |
а дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није |
Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се к |
поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим |
д ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски ро |
о у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жа |
ра, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>По |
сто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила своје врело чело на њег |
стано посматраше презриво у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне ре |
Раније расположење опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се бр |
</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — |
јим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав |
/p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S |
</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никак |
део још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње р |
еба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље |
Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клица |
и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.</p |
еше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „ди |
глед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта онесвешћена стиснувши обема рук |
Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили с |
боди, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му |
поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико |
е беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа |
ног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, |
иде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеш |
и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женск |
ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те |
ижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone unit="s |
мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изгледало му |
асом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и с |
нџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца |
рема свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, еф |
/p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину |
p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} М |
извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{ |
то ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није з |
Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми л |
очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо п |
— промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам |
н, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, ко |
ју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и сна |
целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо |
ко исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која б |
но чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђ |
е, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баб |
без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S |
о да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да |
же пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сватов |
и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приме |
а обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На |
д већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{ |
ојводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дирљив |
са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгле |
за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад после |
p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> |
њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто н |
ћ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два |
ма није престајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколик |
<p>Сад настаде поново праска од убојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> |
заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропо |
в знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако |
<p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из н |
вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљ |
ит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше о |
онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упалити! — упаде један други. </p> <p>— |
мењак и један оштар ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све самим сребром.</p> <p>Овака његов |
они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, полако ступају у правцу, одакле је тихо зви |
јући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренут |
синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами в |
по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући |
баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за преда |
ткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125 |
један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре остали.</p> < |
је давно превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чет |
ругови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред кра |
чком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такођ |
и један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљеним на потеру.</p> <p>Потер |
„грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се с |
У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} У тај |
и никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком |
према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам в |
друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне у гом |
тали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!... |
вде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепше |
у две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> < |
нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта |
у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ беш |
појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, |
ити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} З |
радост, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколико тренут |
исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа |
цина. </p> <p>После напорног и убрзаног марша од неколико часова војска их сустиже баш у момент |
S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све више и више на |
рим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући ч |
ођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се |
је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак в |
>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о м |
војводом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они |
.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из ва |
беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихови |
<p>Нашав се у средини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту |
ајвећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда. |
лу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини зна |
ог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све |
вадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и мало ви |
могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p |
е, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се виш |
к, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје ја |
ди из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су у |
уре свом жестином и обарајући плотунима масу Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Са |
одирући тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се н |
ли на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник што онако |
доше се сада повући, оставивши за собом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци беху ма |
и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто |
о ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он |
ку нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете д |
баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на |
ад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро |
гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> <p>После неколико дана од овог |
женив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и ливада, поред нео |
дава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га з |
ашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекиваху они непре |
Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Он |
зама он се страшно пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> < |
стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и од |
ако исто <pb n="62" /> и Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике навале наоружаних |
неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини п |
амиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са к |
г, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, в |
>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти зн |
одрумској помрчини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше д |
очено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> |
га мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег си |
им дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb |
е, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху |
егову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут виш |
, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде к |
воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав |
> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама |
које су ови сиротни становници обављали махом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто |
есто.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над једним отвором кроз |
<p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медвед |
за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Миц |
о ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе нак |
{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне |
ових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му |
" /> <p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о |
овој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одм |
ле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише |
ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суро |
ост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневног путовања наиђо |
Какво вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Мо |
таријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? |
вај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да |
ре.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фис |
ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још |
мео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И так |
, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!. |
ато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беш |
у и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја |
у му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет |
19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више |
ош ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Так |
вши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју |
Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Д |
мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> |
шко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје |
о ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> |
не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа |
знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од |
? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро |
вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — |
Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У |
и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смр |
2" /> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p> |
прости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћући |
брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p>— Шта је... шта |
кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> < |
S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зор |
на — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа ха |
гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово |
е у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне |
а два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беш |
о благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало |
да! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у |
> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја н |
да никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек |
ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војв |
/p> <p>— Невоља, харамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди п |
са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, синко, тако! — упаде кадија опет |
ли и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за |
план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем сви |
— рече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине |
ислима.</p> <pb n="36" /> <p>— Послушај ме, момче! — поче опет кадија изазват Кузмановим ћутање |
</p> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао приј |
во Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату |
беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузма |
>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и |
ни код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш |
Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди |
пљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу |
ца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи б |
зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече ка |
и... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он |
звикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</ |
у љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се |
ла овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги прија |
Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато |
. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје |
ством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Ми |
и и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је би |
лико тренутака указаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој х |
уше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њих ст |
ад на том месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p |
заиста примете грдну множину од онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре |
ку.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близ |
ква —аристократска — „господског соја", међ’ осталим Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и она је |
а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, ко |
е речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к |
југу и после неколико часова улогори се међ’ планинским кланцима на планини Ниџеру.</p> <p>Неда |
је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатства.< |
е.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху ка |
, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да че |
жином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде |
на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно размахивао својим ошт |
могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ов |
својим друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> < |
нама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— |
о склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска ку |
ка услед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест вали |
седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p |
мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се |
апута толико као Балканско полуострво а међу тим само један милион становника.{S} Но није опет |
— косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а |
ако исто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вр |
е брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако разгов |
а само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко пост |
не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови |
женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвор |
аткад би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланцима далеко одјекиваше, а није изос |
агодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се |
је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p |
n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Сло |
/> овако затворе наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка.</p> < |
о мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне |
ери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један друг |
о их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} С |
има сву опасност беху заједнички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак д |
беше потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно |
ти, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Је |
о се по разговору разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отвори |
. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, који већ беху по |
је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну |
у оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући са |
и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им |
чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили су из вр |
ером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама бе |
то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва на |
ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах |
о Михаило. — Избави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, Цано.. |
са и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрањена.{S} |
зађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солуну не има ј |
не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- - |
иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијеле.</l> <pb n=" |
ма.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену |
зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила А |
ваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мал |
т ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохвати |
пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад о |
је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета |
Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да |
живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само |
. немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и |
Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази ње |
а и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена |
није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше |
ицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи ка |
а могаше утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она с |
ије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не |
ина спремаху камиле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако н |
а сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србина не |
ут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спра |
.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесм |
p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадио |
е са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен оптужи турској власти све |
шњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са о |
мајци запојити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попо |
из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и |
ро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изг |
еђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде |
душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико |
и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хај |
жеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хр |
штрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћ |
на је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!. |
тити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p |
, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У пос |
е.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, пољуб |
си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то ни |
о.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се снажно из њи |
их вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви |
иш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши се с |
еш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди |
жишта.</p> <p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p> |
ојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone unit="subSection" /> </div> </div> |
и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она |
...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе п |
жи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино |
кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и у |
људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојо |
х кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо од |
зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p |
— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече |
>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој |
а ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође |
дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко. |
радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па |
ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти зв |
овања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмора.</p> <p>— Заповедај с |
горе што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пс |
и на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!. |
је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара |
да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни т |
да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>По |
драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар тв |
ског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и |
зику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам |
породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми да |
ћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду |
<p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и |
се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га |
моћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p |
страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на к |
едним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним пл |
— шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предад |
<p>Саставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадајући у турска села |
ојска заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се |
.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да |
та несносан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и |
м, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> < |
ва, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од се |
/p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{ |
цку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да ј |
е сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу.</p> <p>После подужег путо |
т даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хл |
S} Мрак се расу по непрегледној пустињи месец се појави и млечним својим зрацима обасјаваше она |
удаће.</p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков д |
маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци ка |
после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до |
ичкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се р |
ш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису |
розорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изру |
орављен од света — одстрањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у св |
цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и ки |
>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед овога, место оне |
а Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И т |
— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међ |
провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца м |
ног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком |
у.</p> <p>Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим м |
је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде ко |
ног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији. |
а, то кријући се, проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом ч |
осету.{S} Тако он проведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} |
и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А как |
срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио |
бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверних сети да о |
далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у о |
јутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестано је клао Турке, које б |
својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но ве |
S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступа |
ечењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљешт |
а га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни |
и напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног заједничког тамновања почеше тек ковати планов |
о неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још го |
е, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, |
ху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана |
осто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те и |
во.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у |
зоружаног Мицка, они опет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвави |
а терала је највеће кривце у та афричка места остављајући их на милост и немилост управницима п |
за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином |
страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамниц |
еше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом |
то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити с |
стога предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па сн |
усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни пом |
насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у |
ић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу |
а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по |
на, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, |
замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од капетана.</p> |
војим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, ко |
та одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, |
љете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а |
хватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улете |
аше ради извесног саопштења.{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву. |
мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувши својом |
ноград.</p> <p>Сад забрујаше на стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздраганих срца м |
алеко од овога села изабраше једно лепо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> < |
лики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше населио још пре дваде |
д Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...</p> <p>— И на још педесет, честити ефендиј |
{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или ув |
осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера поста |
више и више беснела олуја на појединим местима створише се читави брегови од песка.{S} Камиле |
p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући руком на А |
ва на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само голо стење, чиј |
децембра 1887. године.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху |
д шатора.{S} Место оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћц |
х бујних и хладних планинских поточића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по гу |
S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада |
своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у је |
ма многобројних птичица престала је.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкрипање испод ногу. |
игде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи вид |
де год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладала нека та |
.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке песме беше наста |
н.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинских поточића, место |
ој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава х |
оворју разноврсних предела лежи Ресен — место, које роди тако храброга Србина, о коме вам већ п |
е ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане |
је више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, |
омбу, која служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> <p |
ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</ |
много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оц |
оменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не |
ет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајд |
је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад |
Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући ли |
шеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на |
узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника једном од судија, где беше Ми |
на ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ ка |
но у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="144" /> освежавајући ветар.{ |
ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.< |
гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом од пшенично |
ола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов |
жљај са златницима, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, п |
неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, да вам укратко и |
га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <p |
брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим д |
другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би се мо |
Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и д |
е беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити својом сопственом шаком.{S} Ч |
Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p |
и. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> |
} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од |
који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у н |
тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</ |
{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом |
колину.</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртви |
биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког пу |
они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним |
имира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међ |
и кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим |
у села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Ми |
ј мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуд |
раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер се овако бојаху и |
есташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз |
па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном |
и их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао! |
аве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од |
одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до с |
о сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме |
прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет |
проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} |
онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих седам на |
напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није |
Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не диш |
жењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као |
места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих |
доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив |
орали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени |
ко дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо |
уде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се ве |
ају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за ов |
на рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али |
готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи |
ина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> |
урили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко |
ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана о |
раги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосн |
узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио |
ади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи |
а ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашише на ка |
p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена |
ио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> |
широка кожна реденика са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би |
{S} Три редника, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око п |
, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и послед |
После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од |
ече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отв |
ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупња |
ше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} |
о ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа |
<p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо! |
Потера се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова гла |
ну Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак н |
p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у |
ни Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно с |
..{S} Станија?!... ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно т |
ад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах н |
ја!...{S} Фатима!... — поче опет муцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбран |
сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се |
м растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко |
де је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p> <p>— Станија?!...{S} Станија?!... ј |
.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ он |
учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку свет |
их звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само |
Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћу |
дија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко |
а на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест м |
е читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становници ове тамнице, к |
беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, |
амнајест камила, натоварених са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове А |
огу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам |
<p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко |
ле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио в |
водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребно да о |
шта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна меши |
ли су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извука |
S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> |
а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков з |
ог дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу |
једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако |
ру, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљен |
ога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога |
ба одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>Посл |
им гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а ск |
улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет З |
рволок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овак |
ум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо |
вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана |
би.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа б |
војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад М |
р нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а |
жно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а |
љу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, т |
.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама турски |
о усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане |
>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну |
оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, га |
! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај |
ендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судиј |
ању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао п |
смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог да |
ећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да |
таћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од прилике? .. |
Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје |
ска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели |
јша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и |
исмо још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па.. |
а где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети |
ај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто м |
мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашк |
си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу п |
чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед |
p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нем |
д куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше |
м смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, б |
а од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то у |
т у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овак |
атељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато |
Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко |
.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.</p> |
инише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дет |
</p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне |
е Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико |
себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> <pb n="8" /> <p>М |
ватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.< |
и се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> |
есенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај м |
Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те а |
код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, уд |
гати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу |
ропљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!< |
де! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — од |
још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Ми |
да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те кон |
арочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... |
хиташе право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијан |
помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешк |
само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашан |
ице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин |
. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> <pb |
м вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама |
о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, т |
е признати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, |
>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— |
и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше |
о особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, кој |
ојводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободно, |
окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мисли |
пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, д |
ан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — |
породицу... запалио конак!...{S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, претва |
раброга јунака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја |
аслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p |
ао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — реч |
> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави сво |
> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мен |
/p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — |
а што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— До |
аче дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га К |
вору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој |
његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Д |
ла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави м |
о што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много виш |
<p>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, ш |
има опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно |
/p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта |
<p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо б |
Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави |
ем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију прваш |
немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— |
али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — |
сам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ј |
у до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb |
— Страшна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — ш |
ха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље |
рпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом |
оњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да |
ка пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — |
инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја |
камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човек |
Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да с |
да налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Муста |
упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — за |
ла, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто зам |
ћ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и оба |
— Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору о |
ободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни |
х помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни |
баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му ж |
н?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Бо |
ас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша |
p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> |
може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које неви |
једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, |
јци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништ |
есте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазис |
Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очима!</p> <pb n="117" /> <p>— |
добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остав |
за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом д |
и проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а |
те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непом |
опцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Зна |
то будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете |
>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за ру |
ећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Миц |
пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се он с |
сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном |
а питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и |
и да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекива |
м. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га |
/p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова план |
а недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако је! — одобраваше му сад |
ите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И ње |
задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он |
његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао |
ересима.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после |
нцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему |
жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко |
ај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати о |
начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са |
а, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко |
о поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно поверовао, зато више и н |
у и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много |
очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!. |
ци онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад |
p>— На позив Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — одговори Мицко начелнику, када му о |
је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином |
толико!...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерасположење.{S} И сам не |
о још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти |
воја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди |
ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам |
Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово ј |
о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> < |
д, у овако згодној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног др |
ш сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар! |
познаде и то по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Пом |
ам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицк |
ашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах |
реди тадањем окружном начелнику у Врање Милану Стојићевићу...<ref target="#SRP19024_N7" /> да и |
<pb n="126" /> одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Миц |
дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчић а бле |
загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се |
иваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да само |
.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, не |
р где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гро |
ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф упр |
се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се |
све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадо |
а је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник каз |
мад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом но |
емо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај |
ина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, а |
арали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описујући у |
> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и |
а опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p |
лева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгл |
ки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш л |
и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, п |
оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p> |
још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је |
беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам дра |
ећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време |
егледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где |
еку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!< |
редвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу ов |
>У једанпут узвикну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријате |
аше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше |
ах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје и |
ј онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било |
<p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> |
ло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на друг |
илеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и ц |
хањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три |
о за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оно |
p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са род |
поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури |
гство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефен |
И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече |
и.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку појед |
p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој ви |
а и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч исп |
апољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака ка |
p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мал |
хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степениц |
дморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле |
су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, откуда т |
ћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и н |
p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће би |
и.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну |
вар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо |
песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком вр |
оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милев |
</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин |
и коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече |
— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја пола |
ам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмор |
/p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу т |
ћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам |
и бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер с |
то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ |
ати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко.</p |
мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отво |
да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време п |
сова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — |
убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословил |
ља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима |
се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једној е |
простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља |
паде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.< |
и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одмо |
и сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше испред војн |
арама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико |
ваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да |
апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник о |
јој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше |
а знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу |
о сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали |
да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум оста |
у оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> |
— рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Трипо |
адића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на |
ба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Миц |
е Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па к |
ути.</p> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша ко |
ори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p> <p |
их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>До |
</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи пород |
ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу пр |
као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити. |
у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада |
да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — ре |
чну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по које |
емо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне |
Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обо |
бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им разлага |
а врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али |
ше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> < |
жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах пр |
тељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од |
врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа |
ражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветри |
м изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} П |
војака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали |
е остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе |
к био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и |
к остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а |
то је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по његовом |
ако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе ка |
вајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скин |
само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и метне |
етнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајући небо — дуго је гл |
руди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже |
г пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела |
ла је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у |
19024_C3.1"> <head> Бегство Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — С |
а времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицк |
шек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уве |
<p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди ос |
ао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се стано |
о крај својих огњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и де |
какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо |
ући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек са |
цко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног заједничког тамнов |
к и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>И |
Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младости, х |
мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше у ч |
им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да мало о |
та кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког ч |
било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S |
<pb n="190" /> <p>На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав која |
исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} |
збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, ж |
азило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се |
отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Миц |
ета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је на |
овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p |
ке и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица |
шао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући. |
олико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу не |
где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди |
Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена н |
те са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање д |
е.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући |
он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једв |
бри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— С |
p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те д |
Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Меј |
енув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, |
Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зракова — нежних братинских руку и тако се сл |
на јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{S} |
бо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да |
естаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кул |
канско полуострво а међу тим само један милион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се |
амети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што се зора |
ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, да ис |
брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно др |
е бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинаш |
Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p |
иде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Мицко. |
другим стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — у Македонији, на освету за овако срамн |
ем по сред срца!</p> <pb n="56" /> <p>— Милоје, Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом |
неколико наоружаних Турака! — говораше Милоје усплахирено.</p> <p>— Ха, зликовци!... разбојниц |
момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вик |
крадоше...</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, к |
га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Зн |
анину, разговараше са својим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши п |
и ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча св |
ветлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти |
о тренутака изговорио.</p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осе |
це у та афричка места остављајући их на милост и немилост управницима појединих вароши.</p> <p> |
ро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напа |
RP19024_N5"> У кући су је тако звали од милости.</note> <note xml:id="SRP19024_N6"> Српским доб |
годарношћу не будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наст |
а теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце к |
помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш |
а шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и |
ру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и |
је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је |
мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне |
/p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко.</p> |
се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, с |
’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} |
олео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно н |
јка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелиген |
шњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах |
разише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао |
урском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</p> <pb n="12 |
толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад |
ћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну К |
/> спавао, као и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости беле к |
о до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут к |
гао и на ондашњег председника бугарског министарства — Каравелова, који га беше веома заволео у |
р Иванчов, доцнији председник бугарског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало тур |
као да се какав дух од првих становника минулих времена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гње |
тице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао |
у.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом окан |
хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брз |
било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, д |
на.</p> <pb n="97" /> <p>После неколико минута Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — вик |
лог сукоба.{S} Тако је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово врем |
Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</ |
ију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, за |
ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно |
ко таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси |
тао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Ста |
ма већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник... зликовац!... |
десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као ба |
други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Рист |
цко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрастоше |
е му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећа |
заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!... |
колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p>— |
жасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по |
листа.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одм |
коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице још не бех |
када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, прошаране овде-онде и по којим цветић |
природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубич |
ућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била |
сти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову п |
, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сус |
ај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p> |
ивот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед н |
/p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прел |
шија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, |
у.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом |
ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и же |
атрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Стр |
ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су они свој посао утркујући |
пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја м |
ладиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <ref target="#SRP19024_N6" /> беше отпочео д |
</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чис |
љда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} |
ојадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, до |
у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са својим н |
знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и |
звесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Про |
<p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу леп |
ом провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да т |
аштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђел |
S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео |
амници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац — т |
да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио не |
савлада.{S} Последњи уздисај, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноћ |
.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том |
дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p>— Момче, — поч |
Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци г |
По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло, |
љиваше харамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше св |
Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задуб |
або! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благ |
а по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" / |
рчале у своју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати ст |
ла.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износит |
е склонио био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветље |
те...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли |
>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледа |
акнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошло |
еговој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећ |
ити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџби |
драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да |
и.{S} Те две различне ствари те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце |
ење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му |
{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше |
— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, в |
га му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро! |
Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би |
ело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и |
о трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је ал |
е га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до сам |
у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркива |
мисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се на с |
уји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша |
по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му с |
у толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из ка |
ошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што |
светласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мислим, другови моји, — настави он после кратког ћутања |
али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даљ |
о ћемо носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео ов |
е добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако ј |
ди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су |
— рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи |
ури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислима непрестано се превртаху оне речи „хиљаду златни |
ност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> <pb n="36" /> <p>— Послушај ме, момче! — п |
одмах иди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љ |
— „освета!“ Освета! освета! — Са таким мислима Мицко поче да остварује своје планове за бегств |
заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству |
претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне граш |
озна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отвор |
све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан |
тање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже с |
тпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимс |
ив мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{ |
ах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тре |
ије ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, |
— рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас п |
ког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамно |
ћи како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао ј |
, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на |
ро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чу |
ар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти |
ом тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно |
пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од |
у пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи право |
е овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш вој |
<pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе се сад Мита, остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, м |
а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p> |
ај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети |
и и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак к |
е сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са |
поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборав |
, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали про |
харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Мом |
е ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто М |
обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што |
адржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је чов |
му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако |
и учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а н |
беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли ж |
е прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да |
/> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... бога |
двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP19024_N8" />, а остале његов |
ећ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи и |
ом, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед непрестаног |
лицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се М |
ца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова р |
ва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејање.</p> <p>— Море, ни |
и.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упадоше сложно ост |
да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цин |
за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Дост |
лахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са предњег седишта позади у |
продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са |
да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави |
, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па до |
ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита П |
оге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врат |
азлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, |
та Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше |
право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примет |
а се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наум |
а њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је пр |
а у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер и |
о шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху н |
Ах, проклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — |
ћ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху н |
<p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада |
дмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— |
н код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP19024_N5" |
е запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Бо |
ре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега |
Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах |
ријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> < |
о му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} |
лико богат у имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S |
get="#SRP19024_N5" /> са извора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаш |
уј, преблаги Творче! — тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно д |
у баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје |
а богаства и поштења <pb n="54" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има |
по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно за |
амбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах |
. украдоше...{S} Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га |
<p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта ј |
се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру |
егов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, |
а је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у тол |
е, када Петар са осталим понављаше речи Михаилове, чудећи се.</p> <pb n="57" /> <p>— Који, који |
вога анђелског лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од |
су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како с |
каже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе наводећи Мицкове грех |
е измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би пог |
је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p |
д су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се па |
ез топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко |
/p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави чове |
већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај |
че Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина |
рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф- |
непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одма |
де ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у јед |
ужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за ве |
надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.< |
пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Д |
тражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржав |
т жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мал |
же.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу а |
каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њих |
ака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им |
водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и |
у би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству |
асана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста орон |
одину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једног од најопаснијих крвника турскога народ |
> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету |
рамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и то, да је он |
у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је |
са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да га |
овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова в |
шко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арап |
по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, |
е наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узвикну |
Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим |
чен. </p> <p>Овака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у велик |
Последње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му једи |
корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљав |
му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у |
ш и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствар |
падали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем |
само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега марти |
утином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро |
У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се |
где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахирен |
лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи |
тни управише своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— |
сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спа |
а, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и ост |
едом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драг |
аље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> < |
ронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућин |
и се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод |
сова Зора се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb |
е тако мало порогушише око обезоружаног Мицка, они опет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се бе |
а — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесв |
и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зоре, гла |
и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би п |
тиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго |
и за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на каз |
своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је ода |
он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше у |
т.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пош |
залуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли д |
Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала |
тврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен |
ли-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној ме |
од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао |
лака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко бу |
усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p |
нином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n |
овека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у |
стала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину |
ка неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо баци |
риоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики пат |
ах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас зам |
о успомена на сећање храброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добров |
господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сад |
еном месту.{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као так |
.</p> <p>Збуњени и преплашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико тренутака не рече ни је |
рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер |
ој грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога |
у љубави своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше |
</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвник |
нику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... |
p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавио |
арији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Ш |
ама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, о |
Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце |
> <p>После овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе. |
аповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових другова.{S} Сви б |
камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању |
.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били излож |
оликог путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му |
ори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чуд |
/> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> < |
ијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо прол |
стави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао |
тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис н |
ј количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку хладноћу, |
е, одмах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да ј |
прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Сво |
и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, го |
на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико п |
ник, па извади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи |
<p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин т |
ом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, још одмах беше помис |
још онога часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још |
д опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему бр |
дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они га позива |
тупа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше |
ој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила |
ко тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашани |
одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опра |
их сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И оне |
еше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита |
стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погл |
"123" /> томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка б |
мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са |
молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p |
му кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — |
адзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговара |
p>Најзад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко о |
доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, |
је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не |
{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!... |
обровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре |
у.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћин да |
нија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Пут |
он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би так |
Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам |
у имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешча |
Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефендија! — одгово |
сти код врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, |
та.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један жи |
xml:id="SRP19024_C3.1"> <head> Бегство Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! реч |
је само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за |
на душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано ве |
p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну та |
овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију стр |
уше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје н |
<p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милуј |
ик тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у вар |
не Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар |
омак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком |
један од млађих судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећ |
раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама |
пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би |
ше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад |
о се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер |
а надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим о |
које беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да с |
<p>Тако се продужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће |
</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p> |
ађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим |
тајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — |
из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима б |
грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били гро |
мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то |
Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... разбојник!... зликовац!...{S} Што покла оноли |
браваху му остали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— |
ина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини толике јаде и толика зла обесним Тур |
. ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!...</p> <p> |
/p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао би |
рци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страх |
здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побр |
дох нашег славног харамбашу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, опрости!... </p> </div> |
из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а |
његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева |
створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше блед |
ора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест својих другова, да би он |
ужег разговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху друг |
после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души |
њезиних снажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, |
пукотина од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше |
, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код кра |
и отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим од |
дија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави чин |
ав се у средини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде |
Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>М |
ужио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико |
...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — |
здаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, разбојник, крво |
убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Мицка, када већ |
> <p>Пошто однесоше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил |
је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе в |
а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и о |
{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја |
24_N11"> Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </d |
итава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Вид |
н!...{S} Бре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> < |
апи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном |
chapter" xml:id="SRP19024_C2.4"> <head> Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. |
а? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име |
. хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и |
и, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко де |
у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш м |
" /> <p>— Јесте, ефендија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно з |
— Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у |
мевао њихов језик.</p> <p>— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље ред |
крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао |
у.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S |
ришу освоји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на |
обровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима н |
Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као п |
и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапи |
еше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p |
р изврши скоро половину свога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Г |
ге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим рођеним очима.{S |
могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> < |
ик позиваше ради извесног саопштења.{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу |
кспедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ла |
{S} Тако је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаш |
ада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако с |
/> <p>Они су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само ка |
ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{ |
чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> |
гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њи |
а му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо |
осели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} |
ан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође |
еше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} |
, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму |
ако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохват |
у у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, |
тали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најз |
а јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не |
Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а ос |
другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, је |
аш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи с |
ицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим. |
p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора п |
ражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се |
ког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га |
е, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштв |
брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог |
77. год. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах с |
обом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се о |
гачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто |
p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио у |
брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искр |
, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на |
"58" /> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гино |
рош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у с |
емаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, у |
тиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изгледало му је да ефенд |
који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у ј |
ло је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но ка |
ше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спаст |
нећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код |
, никако — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази |
шћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јеса |
ног јадног робијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дан |
разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао |
а сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога |
о да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, |
у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи |
рилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даљ |
овцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ... |
ити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> < |
плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко |
да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрос |
— заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније мест |
Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека н |
ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са о |
> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им обја |
капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и с |
жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавниц |
> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са |
рај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту |
мах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече пр |
{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створење |
.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> |
јим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оној подру |
<pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да м |
, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог р |
/p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог зл |
услед његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка н |
и пусти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше г |
и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су т |
онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе. |
жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружи |
својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су га приј |
ко га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} Но |
његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у |
одом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки мину |
p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и |
ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S |
че Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ро |
и нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу |
о расположенији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић |
био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n="24" |
илама.</p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка |
рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман ра |
, са погледом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног п |
ало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто се сад |
нака!...</p> <p>— Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, |
видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе |
ар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— |
— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у |
..{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбра бећарс |
о је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они |
ђе беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, кад га |
славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, п |
ије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што |
о оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд. |
вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто пр |
м гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени см |
није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше |
је стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега |
та!“ Освета! освета! — Са таким мислима Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> < |
> <pb n="138" /> <p>Са оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остав |
ла породица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урм |
и чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је |
души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Јед |
тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест А |
његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија |
уће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим непријатељима, са је |
олико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{ |
</p> <p>После оваког тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у село Степан |
о опет појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који |
алутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— Ја сам пустињски син нем |
ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— П |
.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. </p> <p>— Нишчо нема, |
а.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</ |
<p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по т |
— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам н |
ђе!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Ј |
<pb n="97" /> <p>После неколико минута Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он к |
ора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки |
, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у д |
вала ти, господару!...{S} Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да п |
итавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви при |
чинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших људи на Карадаг |
ше!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што покла онолику цар |
ом пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто и |
олике турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу цело |
ази познати царски одметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвн |
густе колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша |
у од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане вр |
n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p |
у обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Т |
ан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах за |
дил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаштво, позва |
апавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и |
едногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника и крвопија наше |
</l> </quote> <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест год |
прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке К |
има — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и је |
кивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну |
азне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пандури одмах одведоше Мицка |
славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху радосно његови дру |
песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, г |
nt> <div type="titlepage"> <p>ХАРАМБАША МИЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p |
нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, |
тупање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Ту |
ла дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </ |
говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>П |
и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сјајног пријема и угошћења од н |
о месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уни |
Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се с |
не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио |
очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази |
идевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу ње |
ну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако |
рчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са го |
од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеж |
огавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи смртна |
год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из т |
тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у |
престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао н |
...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш |
ару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли |
о.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки |
а недирнутог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцниј |
м и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то |
Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући богато њ |
тискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њо |
ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаут |
дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати как |
ожеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Каж |
/> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — Међер ви |
алуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш |
ди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучко |
у, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколико корачаји испред саме бусије, ко |
ела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пл |
ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као |
ени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви |
ужину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SR |
и да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре |
и даље узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и |
ашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и ос |
као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само дворишт |
здаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под у |
честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осу |
.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много ве |
јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распоз |
ши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Г |
и онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ах |
ма.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди |
е да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогори |
краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</ |
вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и ко |
се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах |
е много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуч |
жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је иша |
пуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} |
ав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су |
ушу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе грани |
и неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах по |
о своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то уч |
огоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, |
е то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она р |
а и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се |
лом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну меш |
ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као |
и-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући снове о д |
крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у |
тар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли ко |
варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио и |
чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и |
е све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, пр |
рави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тад |
не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да н |
епане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пријатеља, кога обично зв |
ио задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> < |
песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху |
ајући тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа |
не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би |
лила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се непрес |
ни се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, али како |
p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија бра |
т право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску треб |
своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — пре |
које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p>Потпуно у |
ест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са свој |
а нису имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала |
тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грк |
дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва и |
рао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је како лако |
S} Тако седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му |
избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке ова |
ила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на |
} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколико |
ска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо |
<p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од к |
раже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако ис |
/p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник, што |
а је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем в |
била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, |
ада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не м |
оши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахме |
и му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и х |
ише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као |
аш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и ос |
сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је м |
већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он н |
ше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан прим |
ила је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требало д |
ан је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим н |
ече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине еф |
Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то |
дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S} Нешт |
патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвест |
Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p |
под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко до |
се на земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у го |
Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — сем ма |
и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао некол |
а.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанк |
p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећ |
о пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога места а |
м турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Га |
кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах |
а.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, одма |
еста у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако гроз |
е стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{ |
љаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! |
на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај му припр |
мо пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пан |
Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} О |
х као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом < |
дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу |
друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да |
већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом п |
ма врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да проди |
/p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а одатле |
искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудо |
у.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. |
к, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је |
кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу со |
љупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћен |
могни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читаво |
p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Пад |
је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи |
в савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим г |
Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође напред. |
њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити својом сопственом шаком |
Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седош |
ња међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код око |
Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега |
тима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу остали |
гне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</ |
шини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и напој |
нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несносни |
да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је не |
досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, |
ободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху |
ање од толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја |
еше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— За |
меру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он с |
додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског насиља, о |
.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и |
Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио П |
ке, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести |
е ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на |
е. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад |
туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит |
о. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћ |
</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред пештер |
е од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две го |
пао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад трај |
овиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од же |
Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицк |
хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Сим |
p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис.</p> |
лама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ- |
видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Ано |
</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p> |
</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то! |
одо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познајеш?!...</p> <p>— Сл |
се ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — |
љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба |
увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим |
уше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Друг |
м шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Мил |
ђи на светлост непознати човече, — рече Мицко.</p> <p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам сужа |
олико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — |
по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени |
еника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима |
мо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су |
пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека |
м пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Миц |
м брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пророка |
<p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону с |
тиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одје |
Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је опет завладао, само с |
, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се |
</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени погледаше Мицка сви |
— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали се |
е бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — реч |
ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то |
тво.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи |
ме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене |
а нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада ј |
олико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све |
ше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним |
преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни |
p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо б |
>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Милева је заћут |
нута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођ |
рљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосн |
о не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слав |
бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док с |
гом, моја јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... |
заклао Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу |
има била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће с |
вот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> |
цко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које |
радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан |
.</p> <p>— Пијте, другови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћа!...</p> <p>Прошав овако сре |
.</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна с |
сти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали |
ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ |
устали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Ил |
вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови пр |
и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми неће |
Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>П |
S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладни |
прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> |
слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и к |
под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и |
оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га проб |
ећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха к |
а, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не од |
</p> <p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајеч |
да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнајест Ар |
хранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој |
е уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша |
при свом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод ј |
и пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се р |
једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити |
творења постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапк |
и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крај |
ешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Ми |
кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци п |
ема никакве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути се право к |
снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> < |
ти се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је б |
ажног, одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од к |
илева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, распитиваху |
нским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:< |
аг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... нигд |
и.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно |
де на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуна |
о преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где бех |
слободна речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S |
p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе пре |
пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу нека |
p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је |
Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте зауст |
че Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефенд |
еђу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одма |
љом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском ба |
отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подр |
просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко к |
ете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече |
к живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p |
егове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигош |
мирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бес |
о момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у |
ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста т |
знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши оволик |
ре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</ |
јатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> |
је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео ј |
Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да с |
јде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бес |
</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини о |
добрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима |
а породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одгово |
.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ кољ |
.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тога!...{ |
{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од с |
>— Ја сам, честити ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко зл |
цко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека |
о плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазу |
тва, краља Милана радо идем! — одговори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао краљево нар |
ије пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече Шах.</p> |
. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме |
живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али |
и, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима.</p> < |
ци, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S} М |
га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погл |
} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.< |
му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином ко |
а дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставив |
што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је исти |
нда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са сво |
ви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро |
и ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> < |
!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Ст |
.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, |
о и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, |
пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мал |
је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково |
и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута |
{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту |
ам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му бе |
> <p>— Опрости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морат |
е појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим А |
м Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста врем |
оже само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца |
а баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и поти |
Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> |
ја букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Му |
ни и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали |
љеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је не |
, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости |
ила је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Ш |
<p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и т |
под оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше пр |
од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Ч |
о удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком |
н дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из дво |
паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско |
јне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он |
, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупоз |
милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње па |
Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нис |
Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, ко |
ске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веом |
рке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из |
ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав л |
SRP19024_C1.9"> <head>XI.</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих др |
ам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов дру |
намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брз |
емлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашн |
да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури с |
ј Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се |
је са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са својим добровољцима своју храброст испољи први |
сле још подужег разговора са начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заоста |
ни, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве роп |
ту од седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, и нас |
pb n="50" /> <p>Са тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд |
тражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за |
а лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао |
се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У с |
да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрав |
.</p> <pb n="141" /> <p>Потпуно усамљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} |
осна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</ |
пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли |
му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице |
м — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тр |
<p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не треп |
b n="117" /> <p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изаз |
Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о вел |
} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онак |
етко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад не у |
, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, ко |
угим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> <p>Пољу |
тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> |
Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јата |
кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колим |
и се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом п |
има, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост било |
морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано пр |
стане са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не |
ц и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде мн |
— капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га |
спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио о |
ј заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све сп |
г сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — ви |
и и јурећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир с |
ерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник т |
и ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, |
/p> <p>— То нећу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} |
у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме к |
на плаћа!...</p> <p>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов |
д пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свију стра |
атио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко и |
дној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-д |
у о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја са |
ра, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о |
а поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико да |
Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толи |
тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па ч |
дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланин |
P19024_C1.6"> <head>VI.</head> <p>Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Маму |
тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио |
и многу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вештачки пл |
еше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад нас |
<p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на |
сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да |
сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом друж |
и само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не про |
. где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог |
<p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л |
— Здраво, Перо, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху |
роши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да |
...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— |
јесам, честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај ст |
="151" /> <p>— Из Србије! — одговори му Мицко.</p> <p>— Из Србије...{S} Србије... — забрујаше о |
Ђорђевић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После о |
друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајест месе |
дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани с |
<p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше |
ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник казамата трудио с |
.</p> <p>— Тако треба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако |
био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет завла |
<ref target="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред |
>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, н |
... ту је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле б |
>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p> <p>— Станија?!...{ |
е и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, |
а к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. </p> |
го, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>Опростивши се овог |
/p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде з |
S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, претварајући се и поче се крстити. — |
помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу |
еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем д |
рата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се |
овољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање |
баши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах |
/p> <p>— Стража на своје место! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју марти |
у нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и с |
оће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у |
а!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно |
ек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јат |
аумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео |
.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресано |
ско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти |
! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицко љутито. </p> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шах |
тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тро |
олазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече |
Шта си ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и аг |
изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p |
/p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне ско |
у прословили.</p> <p>У једанпут узвикну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта го |
таган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаг |
зуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p>— Станија!...{S} Фатим |
ј чети.</p> <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољ |
и.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двој |
, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаган |
После шестомесечног тамновања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен |
близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по ди |
ана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи мо |
/p> <pb n="46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а |
дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Ве |
асова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало зал |
p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би г |
беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер |
крено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је |
али ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њо |
ут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p> <pb n="65" /> <p>— Хв |
д будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали |
ре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се |
> <p>— Здраво харамбашо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим. |
рати се код мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице |
се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари |
зго грдно камење.</p> <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих |
а површину земље.</p> <pb n="176" /> <p>Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје кој |
и сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљ |
тише ови како продире светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — ка |
емље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морат |
и ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужн |
рилепа једног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно |
тајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренутака, поче га већ с |
кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој бе |
повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао |
престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да |
илу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{ |
ах је овладао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута |
највећи, убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа т |
храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслон |
ју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са свој |
ког а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако са |
е своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да о |
м својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега |
ме, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природне појаве и после |
веднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, к |
је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је |
они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто |
ађен обилато новцем од капетана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често к |
еше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он |
и налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши оволику навалу од наоружаних Турака, |
ане Турака услед неког преступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и са |
а, они опет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посма |
оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем оч |
то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда с |
паљбу, стално корачајући напред.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартинака, али тако и |
да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, о |
чило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева вид |
е све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том приликом и прикрио је хаљине ефен |
уде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала ј |
нели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујал |
.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог раније |
рви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он |
крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се к |
p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и о |
цко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продир |
и у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који м |
се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да |
епрестано причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арап |
рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Ст |
в је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући д |
сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, |
ице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамниц |
растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, |
ео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од дру |
начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство |
да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу прек |
кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарс |
кратког разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изра |
м задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како неп |
ну нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, о |
ма у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Кра |
р од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћу |
оје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај |
оља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког продирања кроз турска села ст |
беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тај |
у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају ви |
на охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p |
одмах заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио |
чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па |
и, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је |
е која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум |
м узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од |
скоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, бор |
ка ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припрем |
што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за |
све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристан |
боде.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да |
ко је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет вр |
и о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, размишљајући како ће и на који |
пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и |
бо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуд |
зиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, кој |
јаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајст |
били пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управник |
еше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружин |
воје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немог |
антоваше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем |
це, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладо |
до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за |
Мицков посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену |
у Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше на |
грли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут |
ма већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</ |
тар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јес |
— Смири се Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посм |
га Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног новца — преко пет с |
другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, |
ече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао ве |
, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му |
ш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и о |
едну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје који су били интересант |
десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене пресуде само насмеши.{S} |
да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{ |
отиснувши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима |
оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах пој |
љу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење н |
и по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са др |
ену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна са том удови |
време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај с |
ејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што ви |
о задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:< |
се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах прод |
а неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти н |
коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног к |
то рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника там |
јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице |
ана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен |
да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим |
нутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са велик |
жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девој |
ва, она непрестано очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од тр |
по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине и радозналих грађана б |
с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана |
рагих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — Христа када једном, после његовог бегства |
утошћу очекиваху <pb n="160" /> одговор Мицков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше ба |
еху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако није могао допустити, да |
о.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места с |
на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планино |
а није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве планове им |
шина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни ј |
ед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Завар |
војом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах об |
де код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну |
леди свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, |
престано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и |
тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић |
ет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше |
д остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах појуре на Турке и нададоше најж |
сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> |
стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над |
ама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучк |
и ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а |
тром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Да није случајно проша |
уд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} |
ах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Види |
начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано вр |
адни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из |
- <pb n="180" /> овако затворе наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова |
и скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зуби |
н. </p> <p>— Освета! — громко узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова |
гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њ |
двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен т |
и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда да је |
стране Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њи |
о ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног |
м Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом р |
амери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сул |
тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беш |
ише и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло вели |
очеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српс |
ун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>О |
> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко |
а себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше |
аг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Мл |
и штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то ва |
p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а |
лед овога Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га уву |
S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милев |
душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом д |
<p>У једном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се ко |
Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових пријатеља.</p> <p>Истина, Петар није био толик |
неколико њих на камилама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан |
и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Здрав |
ши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу Турака, зат |
настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи |
ешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па |
ње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне случајеве из свога ж |
ђани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>С |
шно је било погледати раскрвављено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где |
— арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те ист |
дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапки |
раг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њ |
одаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, кој |
цка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљ |
p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окру |
хотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче к |
ше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} Многи српски сељаци, пошто се извук |
о страшило.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стража |
ише ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Н |
тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али ника |
ви мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} Но |
це са свом жестином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе |
ва беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком по |
тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше старина Радој |
ему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочекају |
егове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их кол |
ји као крвожедни тигрови трчаху право к Мицковом затвору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је била не |
оре му Мишини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову |
млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ б |
држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> < |
јом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најз |
воје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, з |
које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и пр |
е сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то бил |
еколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад опа |
ори одмах Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тв |
.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, нешто северни |
ко исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине. |
појури у највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћен |
коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са док |
који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити нек |
мири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од рад |
инке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зи |
Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што |
и то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Миши |
послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је |
но поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не с |
зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек ш |
ли-Милева је причао о робовању своме са Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њихов у та |
.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, говорећ |
ше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — вик |
ош одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били за |
и. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви ср |
у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и оставља усамљену.</p |
, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па са |
ли.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од |
г бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно |
а.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у српско-турском рату — 1876. |
па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претвор |
д онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то |
pb n="29" /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у знак њихово |
д добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући |
и братски изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине његовој чети.</p> <pb |
после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружи |
светљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошто однесоше Станиј |
ле зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало |
вор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у |
роз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба г |
ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше |
ојурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и |
и турских низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} О |
ком оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица р |
жаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p |
ашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је з |
а га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јатаган |
исто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са зем |
досно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед |
сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу з |
а више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још |
ицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај |
а оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко с |
е она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, |
> <p>Овако држање, овако понашање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју мла |
ема њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Ми |
ико паша! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд б |
ађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до |
Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му л |
на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари |
као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и м |
— рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Миц |
зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга их је пратио посматр |
и.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје |
Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија |
на спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чува |
ојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио |
јући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бим |
ј кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још више озлој |
та пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p |
ов леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> < |
најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше ум |
Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан сти |
упише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је |
ђе.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... |
му.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је хр |
оја је састављена ради суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, једногласно је одлучила: |
а се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још с |
у.{S} Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Ве |
S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четничком ратовању са Турцима |
/> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не |
е опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јур |
тановника минулих времена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му |
патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S |
Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — |
речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господар |
ај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одм |
је доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и |
ве свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљ |
е дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како за |
се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робо |
љењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као д |
ва после једног сата иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао |
што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке |
е могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону пустошну равниц |
ном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, ко |
ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да |
е вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини сл |
ћ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле |
ати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велик |
м Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се с |
ше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на гл |
ромко узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва че |
д очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпу |
ојом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде ко |
да је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи нап |
сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно с |
ном гвозденом полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> |
ли за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам доша |
ије и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— |
ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Ми |
обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни |
ј задрузи. </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњака |
да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и П |
.. не знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" |
ануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чуд |
ао муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће М |
тио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио ни н |
/p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога пр |
обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове о |
е, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никаков |
.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у њег |
истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из М |
> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков ја |
је ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не пр |
запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истога с |
помагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито |
н оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер о |
а.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и |
ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима по |
дмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши момка недирнутог.</p> <p>Као му |
разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше ве |
у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше с |
не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко је није презирао али је н |
у лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујућ |
н тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, |
дни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха прост |
оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да |
ше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак његови друг |
вато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Д |
p>И заиста они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} |
ог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства |
ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и са |
му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше |
о му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали за Мишо |
милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече д |
ану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’ |
Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар |
боку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јуна |
оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти д |
исну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p |
брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога |
збогом, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, |
нији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S |
.. живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела М |
!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а |
! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија сед |
ипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене у |
у.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећ |
, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на св |
да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко |
не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била |
што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сја |
ворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приме |
бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим скоком па све као једна а вр |
а у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногам |
беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу |
асом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској ку |
часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне |
љану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако б |
жину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После овак |
ћ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође |
прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим уче |
есме.{S} То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, к |
брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњак |
ква се може замислити само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и М |
ош жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу ск |
сретног избављења одмах закла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба |
-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али |
ане овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано. |
ном и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са пон |
даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како види |
.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кад |
ма ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али бе |
сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фију |
, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</ |
а и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху са |
деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је |
вин.</p> <p>Они су се познавали из ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро |
причаху један другом своје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже да |
</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у |
о Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још виш |
/p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах |
стио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па с |
етише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагорев |
ојим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био |
а је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} М |
о их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p> |
ом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за другим, к |
ице не клону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гле |
јом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано турче, попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ет |
не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, о |
да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> |
уће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патриотизма.</p> <p |
тра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... б |
цко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а |
баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... афе |
{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!. |
> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за |
ледње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И |
поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а |
ало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко |
д хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја |
ву.</p> <p>Настаде читав урнебес!...{S} Млатарење и запомагање одјекиваше дубоко у цркви.</p> < |
и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и |
атворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одр |
ндија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га на душ |
> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове" камил |
у буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели |
шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а т |
што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати су |
релим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке слом |
пка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно |
су један повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зат |
ијући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време ц |
непрегледној пустињи месец се појави и млечним својим зрацима обасјаваше онај једнолики предео |
е не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху |
Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, код ње се баш леп |
породице упропастио он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испо |
дан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} |
е.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодостојници као и сам ва |
а а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети д |
ападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прик |
урака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са ост |
само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице упропастио он на тај начин.{S} Многе |
се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе |
продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га |
Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} Многи српски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, |
ино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, |
ине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише спаса у своме оружју ве |
е за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле, пошто поведоше са со |
која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу |
ог дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодостојници као и сам валија, који ће |
џарима, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и |
напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мр |
ак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначком |
Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељ |
ј дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужн |
овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимнази |
е да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре |
Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...</p> <p>— И на још педесет, |
</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане равнице |
покривена овде онде зеленим паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе ов |
атим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...</p> <p>— И на још педесет, честити |
вивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ о |
равани из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робов |
отакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних |
за собом остављаху све саму пустош.{S} Много је српских синова тада пало испод њихових разбојн |
те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад Мицко прили |
уди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паш |
о и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљава |
брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове |
ених вршњакиња!...{S} Снажна — снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два |
и становници ове тамнице, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго го |
а.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на |
викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што в |
а ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли вид |
суде само насмеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га |
гови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то усле |
екао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и д |
отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Муст |
на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарск |
заједно једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпо |
и сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу с |
се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Т |
гову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато о |
у страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи у |
ише овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало |
удима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из т |
облаке од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве |
н заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учес |
ма, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном др |
естано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одма |
предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети |
а чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар |
чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом |
ака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се ок |
земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је |
ављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко |
ао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточ |
ав Турчин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичиц |
и да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад те |
’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и ц |
тишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у |
аре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио о |
ишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом друж |
адо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду пола |
ских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше к |
овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нит |
пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше ут |
и велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а г |
Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако |
ше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме п |
S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху крену |
дмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их |
аквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу ко |
аћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p> |
у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четн |
је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га п |
тали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше |
иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да б |
вора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становници ов |
турским пијацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он с |
овали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин п |
И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, ка |
нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег п |
утовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и |
н изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> < |
о да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ре |
кренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину |
ед онога што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада има |
шње расположење.{S} Управо сад беху још много расположенији, но што беху онда, када Мицко први |
амо насмеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово по |
пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока они њима дају |
одне појаве и после овога настављаху се многобројна питања а и одговори <pb n="152" /> између о |
а опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од |
<p>Киша!... грмљава! — понова забрујаше многобројни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху н |
Србије...{S} Србије... — забрујаше опет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо т |
е из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама код надзорника |
тајанствена суморност.{S} Умилна песма многобројних птичица престала је.{S} Место ње сада чује |
опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта арапских.</p> <p>Никако, дакле, д |
и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он |
рпских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко осветио!...{S |
ивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако наград |
ну крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко освет |
таде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно ор |
а великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђош |
оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би својим кост |
би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше |
их Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу |
p>Тући се на отвореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледа |
одаље измакли, они заиста примете грдну множину од онаких медведа, који се беху накупили око ва |
ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p>— |
ро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упад |
бар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— |
кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и А |
, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико |
у, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару јед |
у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко |
затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље да дише |
тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> |
Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затво |
р. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендил |
>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним |
питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише |
па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је |
а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли |
амо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти |
много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака |
е слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежишта.</p> <p> |
жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хвала |
оро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb |
мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тог |
да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, |
н ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од |
осле спавања осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана |
њих више пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише |
од његових крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским |
захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на |
ћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му |
пет одобрава свој поступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине |
очи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу рас |
приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад |
са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узб |
како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску |
имања.{S} Скоро половини задругара није могао ни име погодити.{S} Читаву трећину села заузимало |
даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није |
и му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то |
ва и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио |
ји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ниш |
дневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубав |
ија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са с |
о гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да с |
а лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? |
ка Мицков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад |
> <p>Мицков отац — Христа — никако није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не |
ајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и |
ити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.< |
.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави |
зан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да |
нако срамно увећавао вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде и |
, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, с |
е баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало |
е страшно пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах. |
Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> <pb n="165" /> <div type |
Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p>Сада ј |
сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турп |
мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било гото |
вом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђа |
ође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној сло |
а је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта арапских |
е они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи |
и ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и д |
упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефен |
м посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може издржати такве |
ри му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, |
ло?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци то |
је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урм |
пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима |
размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како б |
ицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису никак |
а је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин о |
као из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова |
ећи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове про |
ве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима |
питкивање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где |
вора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових ли |
а, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Миц |
, који су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше |
собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се њи |
ама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из |
е не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивање нов |
је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ве |
беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у њеној |
што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну |
има! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од м |
ше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, д |
рушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан |
јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и н |
ом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако |
о овога јунака, овога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшин |
. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бог |
ша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, ч |
егове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умр |
ка држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на |
а да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинин |
се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања |
у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време |
урску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њом предаде |
дице нема ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непр |
ев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред о |
ао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе свој |
а за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави прем |
ко да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Поз |
>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова |
ед оволике навале наоружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позн |
што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња се |
вом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове |
т, која ни после толиког тамновања није могла изчезнути.</p> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Али-Мил |
и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу |
/p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да |
његова зла намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина беху јо |
дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беш |
љавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</ |
<p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страх |
ева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за |
0" /> <p>На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав која се развија |
пространих урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине или по који џ |
рочито познате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим к |
95" /> <p>После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога крој |
сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморит |
зини, како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко зау |
ете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше мн |
би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само |
ква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста није трај |
што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад д |
био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би |
а им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим човеком |
снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пар |
акво скривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбр |
како би тако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је |
којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак његови другови, ма да и са |
ти, то они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа д |
с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један да |
дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима |
нио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови нитк |
питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог |
струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од |
на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да |
рти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин врати |
обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, увери |
глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме д |
где гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор |
отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколико мрачних одаја у облику собе, а |
а.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин |
еше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова од шатора, исп |
је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је |
узбуркане осећаје и пламену љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <pb n="159" / |
читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Миц |
оведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан |
де.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је један међу њима у |
на и несносна, по таком времену није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p> |
рабрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида ниј |
p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз |
144" /> освежавајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извлаче из оних својих |
било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаз |
ела Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже хар |
авцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p> |
човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох за |
у, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p |
ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар |
о и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> |
опали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да |
се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветов |
ли за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече |
истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, |
пријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обма |
плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часо |
о што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није |
да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела |
ника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — |
да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по к |
сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али м |
јбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и мног |
по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва м |
љао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих |
.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужи |
лиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господа |
само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим ин |
не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у |
Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! |
ва за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђ |
ране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бог |
ше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је |
само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у нај |
ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са |
а породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз |
па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим |
одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најза |
ан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака по |
а ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> |
толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину |
прекину њихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да |
у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло м |
очима, са погледом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мра |
тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај поступ |
јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мор |
то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арап |
га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног |
а?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво... брав |
Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу |
, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — п |
ред сваким као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те да |
а дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац по |
сао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефе |
{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било |
да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрет |
је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напреза |
лна и несаломљива према њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на веч |
ти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и |
а вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, |
егових угоститеља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбин |
ина чији организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зори |
претвори у праву љубав — љубав каква се може замислити само између двоје младих, када су баш у |
висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше разговор |
алога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвиш |
а и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га |
/p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он |
бар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у р |
чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их |
труда требало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>После дугог саветовања как |
</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису |
отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо и |
неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остај |
уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Ал |
љали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да |
век могао замислити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшн |
овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака и |
p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је целога свога ве |
шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, |
ти.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог |
овну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну |
днемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> < |
тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p> |
и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти м |
, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На |
} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p> <p>Разговарајући так |
ер кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} |
са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице нема никакве? — заврши један од суд |
предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и п |
дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састан |
Не, сине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, кој |
Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му |
ја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, п |
да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које то |
ој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— |
беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сак |
си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозн |
никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома си |
<p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тап |
уташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне |
баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му |
аби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и |
гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му |
о га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код |
асом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган |
, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда |
не тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то |
спуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми ж |
ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харамбашо!...{S} Ту |
одник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> |
и раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили дру |
пак јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти |
Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му об |
> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на |
/> <p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да го |
једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, велико |
е Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрас |
диш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја |
сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни ос |
ико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, |
ја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава |
е Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Миле |
еле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше м |
2" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и под |
лећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не |
м треба одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p |
род на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном по |
епаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро |
вуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком |
ео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла док ов |
че Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад |
а ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу |
Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... тргова |
ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љу |
да разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, |
аху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S |
p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја |
> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арап |
срећно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, кој |
од свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежни |
оворити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мен |
вајућим гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, |
у услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим |
Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да |
ад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта. |
има и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се |
аној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, избавитељко |
твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" / |
хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гл |
дно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хте |
сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не тр |
довести у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охра |
То нећу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не зн |
да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако |
Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> |
ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако т |
/p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивајући |
ога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ |
/p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну |
овест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И |
а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслуша |
е данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Ду |
сус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицк |
ли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не б |
n="25" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> |
азнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се сми |
зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{ |
к сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несре |
и да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им |
пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше |
Цано!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци |
ј храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> < |
о вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— Отров да попијеш! |
"15" /> образ!...{S} Ја мислим, другови моји, — настави он после кратког ћутања — да нама више |
с осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам ва |
<pb n="65" /> <p>— Хвала вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати |
, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој н |
ојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете |
и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се |
шалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И треба! — одговоре остали.</ |
а!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од |
ечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господа |
а ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — про |
жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све уч |
Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погледом пун |
ш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не |
— Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команд |
та после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага |
, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Ми |
азнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, |
и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад наре |
ше Сима, превијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове |
искупише као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево на |
гућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко по |
{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. |
ежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко |
све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не б |
по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну |
ацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувш |
мбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија! |
иш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку каз |
ндија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно запомагаше Кузман, гр |
спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико м |
умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги г |
ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа |
она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Мицку, |
Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али |
хћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да доб |
Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али- |
лада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренутака изгово |
ли.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војн |
ељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно |
што се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе |
пске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим |
Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо |
ћеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чи |
/p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледај |
рано оде некуд колима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим оштрим поглед |
е јатагане.{S} Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ в |
Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да зак |
ема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настав |
кав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p |
своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му |
да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> < |
арао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— |
еше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких в |
ање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и њего |
је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад з |
— викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41 |
и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике |
лас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше речи |
то! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само |
руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са предњег седишта позади у кола, ухв |
вама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило |
атили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну |
дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{S} Зар једно арн |
неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Тур |
на и отераше у тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — |
ужином право ка Мишиној кући, оставивши момка недирнутог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућ |
аше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову н |
томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван |
већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет |
</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натега |
ре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад |
ди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим м |
и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви беху из |
кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те |
ће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> <p |
да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, н |
о а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда |
нком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} |
аздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њих |
а принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, је |
Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упи |
ма.</p> <pb n="36" /> <p>— Послушај ме, момче! — поче опет кадија изазват Кузмановим ћутањем. — |
беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко |
ући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одго |
" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колуто |
ирскога дувана чисто опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка |
има и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече кадија са погледом управљеним на п |
у само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. |
тно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ниш |
поче:</p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој |
још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом ч |
!{S} Ах!... признај, признај, заблудело момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељад |
ма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце да |
>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{ |
естала је.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и с |
изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да ба |
се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај |
ја лежи на Афричкој обали, Средоземнога мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између зал |
афричкој граници, на обали Средоземнога мора, између залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој |
тињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад |
умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужн |
ће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опе |
узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и ниј |
и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у ко |
да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и |
вог рамена. </p> <p>— Заповест кадијина мора се извршити! — викну један од пандура, пришав ближ |
ло десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примет |
ко подухвати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивен |
у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору |
> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо |
рапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Бог |
очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. < |
ака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} Очински се |
обуни момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он |
хов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како |
p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте |
е, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог |
ки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје сти |
вољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и претњама, примити и Ис |
живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима до |
о код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити својом сопственом шаком.{S} Час по час |
адјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, после |
својим умиљавањем толико, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Миц |
раброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, |
оји радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад не успе да |
ао да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полак |
ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши за собом масу својих |
најзад на онаку претњу рускога конзула морадоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста договор измеђ |
непроходни планински кланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где беху оста |
беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p> <p>У |
ике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похватани |
и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећа |
д се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цр |
ку сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше повући испред руске војске, а они што беху зао |
. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до |
њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нар |
> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброва |
ди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана |
.{S} После малог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Ми |
и свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође м |
је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи смртна казна.</p> <p>И заиста!...{S} Јед |
сребром.</p> <p>Овака његова спољашност морала је скренути свакоме пажњу, како оних, који беху |
о дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог д |
бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи |
тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нар |
ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, |
штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к |
ало је прилично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а |
ао за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не |
Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њихово |
е тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их је често |
племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко б |
удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</ |
и му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љуба |
та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову ужасну катакомбу, кој |
е воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слобод |
шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи |
живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само |
ћ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам вели |
гаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n="28 |
да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> |
/p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p |
ти?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узвикну Мицко.</p |
ви!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора |
</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће |
одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде |
би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даљ |
м путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би |
урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</ |
чног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове м |
Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа |
а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина прелазити, само да |
ако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред с |
је у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p |
м на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> |
опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у |
дала је таква суморност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос |
е опасност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p> |
S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се непрестано у |
надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, али како тих да |
адовољио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли |
спуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод о |
а не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што више зла |
се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за |
као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...< |
кнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И дла |
беху заједнички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, ш |
обро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... зн |
кох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујући се што |
зведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море |
вели ово нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Н |
ће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш т |
души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће мор |
о и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је би |
спало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости ра |
зади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p> |
тиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу |
пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p |
е, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, кад |
сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шт |
са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом |
ан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?.. |
грчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже ја |
и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда |
хмед у највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаг |
арио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори ус |
Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....< |
не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!. |
овори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— Море, оставте човека, што сте га напали! — викну сад је |
ризна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како |
те.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — в |
Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран |
даривши одмах у силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га м |
лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај ва |
и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још |
ој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрим |
атле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту |
>— Људи?!... преко зида.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завл |
нутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови др |
јцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — гов |
ином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамб |
асних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и |
миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи |
n="133" /> <p>Грдна пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оно |
узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећ |
најзад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он |
р-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никад |
рвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пута гледали смрти у очи изгу |
е испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше |
мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њ |
ховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ п |
не појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер с |
а силни поморски ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални о |
рође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра ов |
ња од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} С |
оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то врем |
т даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији.</p> <pb n=" |
мљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчк |
вади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах ст |
о, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође мно |
о а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самр |
а бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи |
орак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти |
<p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> < |
на а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, |
опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се |
одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула |
зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потужити.</ |
жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у |
била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљ |
равцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ |
рајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, |
м четом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ по |
.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га |
— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — |
р ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге |
свим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата ис |
еше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право к |
све <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу |
и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана п |
елико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске план |
љено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно |
="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пустињи месец се појави и |
оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте гд |
о дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су |
на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.< |
убац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше св |
шћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од кра |
ки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи |
Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На ње |
стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се бе |
о оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лага |
мена.</p> <p>Пошто овако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису |
хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сно |
ваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још |
непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези |
нутри су одмах могли приметити неколико мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беш |
ећ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни |
аком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста |
по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако з |
ше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет |
да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужн |
месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чаш |
у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на по |
саде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они |
о чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не п |
тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</ |
у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вр |
162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чеме |
т.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче |
зговорила ове последње речи казивале су мржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у |
друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи |
ута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да уз |
свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Ника |
зговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Ми |
јамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио нало |
риња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непр |
сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о о |
северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храс |
ио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се |
је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако |
рв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фа |
пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И бој се |
да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb n="85" /> <div type="chapter" xm |
потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска потурицо!...{ |
лануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са ш |
који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, |
ен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих ос |
а вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се |
/p> <p>Кораци престадоше и опет завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну Мицко.</p |
а није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то т |
Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S |
у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> |
а около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике вру |
ајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врат |
уку и три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури су |
н са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе |
добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пре |
и-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта и |
Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када |
но у прса и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрање |
трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика |
<p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак раз |
ји, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко ова |
/p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S} Остали о |
м јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! викну М |
љени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од кр |
посећен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више све |
е беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне |
угу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, д |
исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> <milestone unit |
{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престаја |
ћи.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко изва |
товања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близ |
у истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не |
S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова ожи |
ету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} |
S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и |
велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет |
ста где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у |
вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапи |
по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем |
н поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бу |
иди небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невид |
ему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој с |
одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стев |
ва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у м |
им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, |
помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} С |
е, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим |
пског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <p |
било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га сам |
атрала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осет |
колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахов |
морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед |
, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину ка |
есницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!. |
е да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, |
цем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра |
Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико ј |
едњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Те |
Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, кој |
мрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указ |
ута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за |
<p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Има |
ило да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слег |
куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рука |
укање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном |
дној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> |
<p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе |
?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> |
ешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог |
дост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго |
да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим дру |
и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади |
пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се увер |
и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако |
ло.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не м |
их крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речима н |
{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија в |
а.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са |
ан а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, т |
/p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу. |
а.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћ |
затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — |
з оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.< |
ом Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнал |
га часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност страних |
S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, госпо |
ек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду упра |
S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, сам |
ем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима са |
о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{ |
} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по којој |
идем! — одговори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А коли |
ај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака п |
ласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ бе |
.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, па извади одмах |
неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ О |
е јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када је он морао да тр |
Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један други |
о се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref target="#SRP19024_N10" |
кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!... дозволио!.., |
им путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдно |
ицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце |
их уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања.{S} Она му је |
а и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у је |
е породице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варо |
у беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико зад |
овни слушалац његових предавања.{S} Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен |
у близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње с |
</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако |
тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и |
стала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мо |
де држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је |
шер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај |
ја беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</ |
њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си т |
ва већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у |
ару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устад |
да са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се пр |
ка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распити |
же мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} |
вати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} |
љ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> <pb n="59" /> <p>— Здраво, Перо, здрав |
јник!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов ком |
— чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и о |
својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и сам |
Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов о |
сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — го |
е све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} |
у.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освој |
соке куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са |
ина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној |
најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он |
ко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше ок |
ицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах |
ише је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном пр |
опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом |
камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда |
зивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, кад |
ишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о сво |
цко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зо |
Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га ј |
Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао |
и кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече |
ош у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задирк |
ко разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим |
је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, |
Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола |
/p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са д |
му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко |
есни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око |
— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, је |
> <p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Ст |
о му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана по |
а.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости |
вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — рече један од њихови старешина.</p> <p> |
на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано траг |
х шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалов |
ом.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пуст |
је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остад |
мор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренут |
е.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалу |
е и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и пођ |
могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша |
цко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише за н |
да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену |
реврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даљ |
о, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати |
аљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јун |
толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она |
бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог |
ла је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи |
ка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а тр |
бузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог пла |
ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из та |
жем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — п |
како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе д |
управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, |
> <p>— Сасвим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де! |
е у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицк |
гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита |
<p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, х |
> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте н |
апсана их је често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако |
аше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим ја |
атио посматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде д |
амо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и |
је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је т |
наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио |
а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, |
/p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где |
>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се |
к обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из |
проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновањ |
слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и т |
раво брат-Коста, здраво! — отпоздравише му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— |
о духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморн |
де на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога |
в велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад |
се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи |
би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова успуж |
га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, посл |
вори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи |
, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спа |
одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у |
воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово вре |
своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметит |
никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову р |
па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде ока |
твеном шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све вре |
љутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кро |
био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не б |
исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше |
његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учи |
!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог стар |
мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— |
>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се ју |
/p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Д |
<p>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још од како се |
<p>— Здраво, Перо, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви б |
ола, синко!... које добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Бић |
ли и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио ов |
да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести ко |
у изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но |
лином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} |
убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у ко |
ти крпама, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Ве |
руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах кр |
ња.{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његово |
могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било |
у — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, |
оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у |
ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по н |
да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко |
.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали |
од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом |
том војевати против турског насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Ч |
е свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пр |
вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио |
не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по |
фу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p |
p>— Јесте, честити ефендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпу |
>— Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојни |
... јесам, честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај |
н од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. |
> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је |
ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, |
b n="151" /> <p>— Из Србије! — одговори му Мицко.</p> <p>— Из Србије...{S} Србије... — забрујаш |
ста Ђорђевић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>Посл |
. идите си сега сос здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> |
Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш ње |
— Нема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — нас |
ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, ко |
аве ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејање.</p> <p |
им четама.</p> <p>— То нећу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била пога |
<pb n="34" /> <p>— Пусти их! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад у |
а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као |
е да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама п |
жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мор |
онији, на освету за овако срамно нанети му злочин.</p> <pb n="138" /> <p>Са оваким помислима Ми |
оздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслуша |
ад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само д |
ху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше М |
поласку оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек |
друму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић |
и беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на |
оже и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро |
драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрост |
" /> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— За |
гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{ |
доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам |
ти га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје пријатеље у Ат |
драви Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима иза |
и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беш |
и Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи сво |
еликог поверења код Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у т |
конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовањ |
праштао са својим пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничк |
виш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изглед |
га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је |
показа још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато |
ам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће би |
злишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку |
ижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицк |
био ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дај |
/p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!... |
а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само |
S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учини |
ђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, ч |
брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде с |
исли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру |
! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се М |
ног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја с |
ед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећива |
де куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и м |
у, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ва |
амога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p>Мицко б |
ости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учин |
<p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p> |
>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са ками |
<p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијо |
<p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео |
у и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље нео |
икако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати по |
сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </ |
у неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак |
крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено непријатељство и последње време беше вео |
јвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то |
аиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да ко |
у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу с |
за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце |
акедонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Мила |
а последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима |
астоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранци |
инитост управникових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлост |
ицко је ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа н |
да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућ |
во ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први |
.</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашани |
би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те |
а му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p> |
рашно узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би д |
зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, шт |
а штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја |
о у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше он |
ош није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи |
ик Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а |
или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада М |
и пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Мила |
таџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је |
онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако |
ше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо |
е мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Ст |
почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљи |
ше.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врл |
ано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи |
ње у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и с |
p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила је |
о је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И за |
е.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о то |
ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо |
нао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господа |
ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што св |
и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише |
јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово св |
да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плав |
/p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!.. |
и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и С |
ице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после јед |
Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као познато још из заједничко |
га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више |
има.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У и |
и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, |
а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази |
а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло |
ли да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га бе |
, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да |
е у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Бо |
од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, о |
а, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог позна |
Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустил |
а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест да |
— трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — к |
рен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом ш |
, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене као символ његових пра |
оља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и |
да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропас |
о је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суд |
дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над ј |
ади и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. |
рана подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да |
ежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лав |
и у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу |
о год су више овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било |
је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беш |
ћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подига |
вим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</ |
трчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!. |
бојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — продужи паша, окренув с |
врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег у |
ма, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се ис |
беху искупили око механџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат |
сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба ј |
ири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте.. |
за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би ква |
е негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p> |
већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="# |
кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к |
Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за освет |
речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахра |
ови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је са |
новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од то |
био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином |
харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса. |
акав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли |
ја, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што |
мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све |
н има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где |
х Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан |
цом, изјавивши јој последње речи њенога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често правио посет |
ог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула |
а експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим |
амисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експ |
-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче |
ашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у |
их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и А |
о од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање |
да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах |
да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице |
а човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана от |
у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо |
цко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благ |
је доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутају |
му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гл |
урци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжеш |
свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да с |
, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено |
оставивши момка недирнутог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша |
аткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У с |
е ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из |
жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине и |
обовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор |
да се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зор |
у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених са велики |
а својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сам |
теља и допада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Ту |
готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости севе |
да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у ч |
ико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако за |
готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је господар |
и-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам |
зук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће |
> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не пог |
S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Рес |
шавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врело |
1" /> <p>— Ти ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, |
азбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни |
чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пре |
да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече |
ог огромног богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Човека, који |
ко поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говор |
о бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефенди |
>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њег |
.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У то |
ом униште.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу |
рамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Б |
рвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Миц |
и велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефенд |
<p>— Па... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Ју |
а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</ |
— Ја сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, М |
сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита |
<p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину |
у и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости |
лиже ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а т |
беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка га |
јше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако дру |
е си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер м |
да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Долазили?!...</p> <p>— Јест, јест!... |
апетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће ни |
н!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше ве |
на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде |
Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Миц |
пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и показиваше својом руком на источну страну.</p |
шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да им |
ли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одма |
, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се т |
Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бој |
скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој и |
Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили својо |
утку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност |
тос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни |
самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би |
ање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме |
ва и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајш |
јвећих разбојника и крвопија наше браће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и најопа |
и платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги |
дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са својим |
— Станија!...{S} Фатима!... — поче опет муцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се |
ан, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превијајући се пред пандурима, молећи их д |
p> <p>— Цану... украдоше...{S} Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, |
нија?!...{S} Станија?!... ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, |
да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвес |
је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да |
" /> <p>— Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Ку |
претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате |
да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> |
њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и о |
ада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа м |
живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гла |
пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнички.</p> |
да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко! |
векова тиранишу над српским племенима и мучки убијају њихове најмилије сроднике, па им и то ниј |
а!...{S} То је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви ч |
х.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабу |
кине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти као ж |
љног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које к |
обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе ла |
а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две |
, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p> |
преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном |
едина разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парч |
Турака — староседелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета |
и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица и само им се |
S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били |
огромне задруге, од преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и |
својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао им |
/> карактера једнога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> |
су!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се |
...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са |
ој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре стара |
!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> <p>— |
ани?!... педесет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто |
к онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p> |
— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{ |
, разбојник, крвопија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицко би око |
ављале су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — у Македонији, на |
трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на |
брину.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао |
ује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође |
p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше опазио једну пов |
е родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче |
И сам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, |
еху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После о |
дио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрастоше... за |
па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одм |
врата на хапсани једног дана отворише, на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, |
његовој милој отаџбини — у Македонији, на освету за овако срамно нанети му злочин.</p> <pb n=" |
а, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим М |
вароши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мора, између залива Великога и Ма |
а беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним |
<p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је д |
еђу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим |
и се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче |
аре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и буга |
е ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, |
м беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у |
нава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пја |
ужином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путовања од н |
и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p |
на стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније. |
страхујете!...</p> <p>— Како, како?!... на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му |
Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну |
одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Кос |
јицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете у |
срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи |
ки одметник, разбојник, крвопија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака М |
могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код умирућег М |
један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, п |
са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака указаше се четири велика медведа, |
им, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм засејана житом, |
анинске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, |
дска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Ара |
могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивање нове потере нису заборавили, јер јој се св |
повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене као символ ње |
је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставив |
леко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци с |
самнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог познанства они једно дру |
су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> |
китњастих борова на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само г |
погледати раскрвављено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше масн |
ни већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још не |
<p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На вешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви си |
и овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И о |
тов — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— |
му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — |
чком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хат |
ене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по др |
снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само ли |
високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! |
и одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га зај |
мбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли с |
нова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долази |
виног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки |
ини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лиск |
</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен |
традан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновни |
вори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осме |
атрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост |
<p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава .. |
а: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла гу |
да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузм |
ог Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђо |
еђу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Станимира |
ора од липа, храстова, китњастих борова на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој |
е му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да |
дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве |
ве било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивн |
вошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> |
ћим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам з |
е и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узвикнуше Ми |
...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле |
вши се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“ |
ога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> |
тле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале |
време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерн |
утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речим |
иваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну Мицко — Остали нека заузму буси |
м саслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p> |
ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но |
, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо |
у изманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драг |
!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— |
— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, сам |
чи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја |
а пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише се читави брегови од песк |
вог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коз |
ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да |
а.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседо |
апин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо по |
опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао с |
беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу |
ривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за св |
p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, |
турску војску, која се беше улогорисала на самом подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало п |
на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света при |
суда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад н |
х пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објас |
тра, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа своје з |
ало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање |
отишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нит |
p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој |
е жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и за |
о и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{ |
н стајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, з |
.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи |
женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са хр |
, давши му неколико препоручених писама на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише |
Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по им |
p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозналост попне се |
г лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцниј |
ова улогори се међ’ планинским кланцима на планини Ниџеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора жи |
ству утичући својим светитељским речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још траж |
од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, |
ући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан тр |
вши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасн |
.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са |
ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!... |
м погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта св |
радознали сељаци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="19 |
ература једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваз |
ци — јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у јед |
емљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник апсана |
доцније послужила Турцима као успомена на сећање храброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не п |
у очајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ов |
ао и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад н |
са... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрв |
оја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> |
е посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине стр |
ка а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са с |
анија, као и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци н |
/p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако ј |
е врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у |
Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, |
жи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се појави чо |
} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи к |
а већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа |
римете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњав |
ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој б |
очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... |
<p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, |
т почеше прикупљати око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом креште |
Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што |
ка је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ’ непријатељ |
беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— |
величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био |
беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им |
е у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пу |
ко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> < |
а, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, |
страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, |
аралици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје |
ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, С |
p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у |
јници страшно се узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзула морадоше се сви умирити |
тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза |
ка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је бра |
са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа и да ће то |
неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о |
аника — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго раз |
о фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Ок |
дан нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропо |
латно широм разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље н |
хмеда.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јо |
своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да |
егови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно покл |
пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше |
бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— |
ава и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак ј |
и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу |
е стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду гал |
кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато у |
деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запев |
принуђен те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију с |
.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их св |
лим вођама добровољачким јуначки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо |
.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уоб |
гледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле |
ова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче |
љ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред |
у ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.< |
остали, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом дру |
</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и |
ија! — одговоре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим своји |
Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Р |
и посматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} |
вао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек пос |
<p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубо |
сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — реч |
p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом че |
самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јун |
одметник, што покла онолике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче онолик |
прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостали део земље на |
естано трагаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних |
свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су м |
ицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљ |
огледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па |
.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и |
ојним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> < |
Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је би |
е појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, |
— рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде |
а.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о |
p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђ |
ено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче кр |
војом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој пла |
ме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{ |
ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у к |
<p>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујни |
, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авли |
а.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео један створ, живела је Зора, ко |
ији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се п |
а вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало п |
н беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, који се беше заруч |
хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претеш |
а, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приме |
но обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено тело храброга јунака.</p> <p>— Господе пом |
се на једне степенице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није |
мовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне би |
по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ бе |
пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за св |
заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варо |
пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне |
та.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљ |
— у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са своји |
твора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско |
грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота |
{S} Последње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му ј |
ћи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма к |
Невоља, харамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очим |
човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код |
е! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{ |
а уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи |
ало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и сво |
ри које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и |
вој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грм |
pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како бе |
ва уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга |
ј.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Миц |
вине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то кур |
ер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — к |
планином Мицкова мартинка, одмах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се стр |
је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер |
да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> |
гући одолети своју радозналост попне се на стену.</p> <p>У једном крају испод једног великог ка |
угова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори |
и, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах |
<p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле на један дугачак хо |
достоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за р |
свет да посвршава своје послове који се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</ |
обровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове.</p |
илепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S |
p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Ми |
р већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, када |
и се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са оволиком множином било би заиста л |
ане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи |
се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосф |
џара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Њего |
говао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше населио |
кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колут |
1" /> спавао, као и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости бел |
а њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гином. |
вом небу хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се темпера |
ру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се д |
але далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој |
— као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити к |
не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато?!...</p> <p |
</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе |
чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбр |
ћ је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-М |
тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати |
овога села изабраше једно лепо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Тур |
нчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су с |
право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом |
подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаље |
исте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би готово |
савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак |
анко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну с |
— викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, шт |
Чифте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну |
ењем, са великом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито бла |
нце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђор |
агиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздраг |
акве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим д |
један јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о њ |
челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући |
извор и хладовина благотворно, утицаше на његово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладо |
вања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата п |
гурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} И за |
небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и |
заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства |
тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дан |
лико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу св |
лу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе |
воје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је к |
беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када ви |
ближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних пл |
лог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све жи |
радосно примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове последње ре |
ошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиж |
ицкову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и продужише путовање.</p> <pb n="198" /> <p>— |
часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переј |
ири пандура, такође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честит |
ан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигн |
<p>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапс |
Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете |
сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу |
аријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Ми |
акође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет н |
Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад |
многим и многим местима?!...</p> <p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!... |
елујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у |
већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са тол |
ражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.< |
ицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани д |
жени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су проз |
.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тараб |
ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви |
тодневног путовања наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње бех |
кав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Он |
} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену |
пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху |
Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико не |
верише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорн |
ко поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да с |
ла Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...</p> <p>— И на још педес |
е сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако сп |
ису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико ј |
/p> <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ ран |
ања почеше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко ј |
седео забринут, размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га |
, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — |
д беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху сам |
престаном путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским |
<p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: |
грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху. |
оро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једн |
и после свршетка рата сигурно напасти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир непрестано ш |
а се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, п |
нуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мор |
тово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} |
к се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Мил |
његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Мила |
д реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрз |
већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарског министарства — Караве |
са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најз |
/p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни не |
не.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане равн |
/p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и п |
Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заш |
...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ М |
вом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан |
га, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад |
турског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако сти |
оћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... |
ући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} С |
пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити та |
ед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој |
е краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> < |
, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> |
Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми |
оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја |
Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S |
о — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исук |
га новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и |
хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те |
турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојиц |
, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све о |
ао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стал |
вољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опе |
жини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још ис |
е би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни |
у.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пусти овамо б |
, што покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпо |
жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост непознати човече, — рече Мицко.</p> <p>— Не |
Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземнога мора, између Туниса и Б |
овца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу |
да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се |
ву, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер |
нуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то |
аиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну ск |
бав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, |
их! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, |
његови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и о |
те их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка |
p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, |
кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занима |
о на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли |
ан.{S} Путујући тако често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунас |
оцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тараб |
лас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, |
им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да би га опет пронашли |
онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова! |
Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> |
се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање п |
а беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер се ова |
вши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одма |
вши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах изведоше К |
о де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин. |
омисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милион |
рли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топл |
м из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за |
ма! — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p>Христа је тада |
и најопаснијих царских одметника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Се |
узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ |
ећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удел |
илоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику з |
цка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу некако не упали.{ |
изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би |
са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Ар |
узвикиваше Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били |
Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицк |
ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда см |
!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не помо |
о сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — ст |
жем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате ре |
овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет |
ини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет д |
им, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb n="176" /> <p>Мицко је копај |
и сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из д |
ем толико, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко |
и решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватај |
авде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужил |
су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раниј |
да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено |
последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за са |
Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— |
год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ј |
егова лешина, тек се онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} Остали другови харамбаше |
е ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам |
и да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да |
шина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, |
нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана о |
очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински ка |
да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи |
ете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мр |
добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и |
а другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{ |
дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци приметише, одма |
Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се уском |
ш дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дођ |
што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се саста |
још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ст |
у упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коц |
војом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше |
друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељ |
сни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури прав |
макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузни |
г друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зо |
p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци |
ко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколико корачаји испред саме бусије, коју беше њего |
ито. </p> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глав |
воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наш |
г комешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену сто |
нажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом и |
н је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунаштва он б |
. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи |
свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављиваше харамбаши |
ће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега н |
се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима г |
е, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које у |
ко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} С |
стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хла |
му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега ма |
— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити. |
тали другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојни |
<p>И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још |
ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански |
о извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} |
о почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу поги |
запетом мартинком а погледом управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбрижно примицаше овима.{ |
о, — рече кадија са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може |
ети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јо |
олику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицк |
у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од под |
начки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје |
уста помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обара |
/> одговор Мицков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и |
криву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи |
ћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим ви |
ало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би с |
аједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, сил |
— Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог ста |
кле је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева. |
че им Мухамед и показиваше својом руком на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре |
наке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да |
{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па са |
ицко се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијал |
е <pb n="135" /> он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к ње |
јави <pb n="101" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мал |
живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар ман |
рнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хит |
а јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног |
а.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се уве |
оди човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину да |
ан Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у |
сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет |
ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам |
прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљ |
кав посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак |
ви му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим |
дознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — |
</p> <p>Многе је породице упропастио он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилос |
е овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу. |
пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да |
пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је |
ечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао ко |
, као разјарени лав плахо је размахивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе покланих Турак |
о опет своме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља прено |
клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх |
ере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да ск |
трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да |
и и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на |
залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смета овака про |
отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматр |
још много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време |
<p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ |
Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто ј |
бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његов |
пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> < |
је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап |
вима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> |
свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Меј |
тегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе се сад |
та беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која |
ту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахи |
а неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад |
овању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика доб |
n="176" /> <p>Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и п |
ти ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако |
то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим |
— У правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Ми |
ину, па напустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, з |
мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да п |
мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> |
г и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њен |
хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчаг |
уши владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио |
оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестан |
55" /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, ба |
испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Так |
ав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Ара |
да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хан |
се и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дан |
дмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао |
камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удов |
пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне ми |
p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњ |
..{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова |
вих крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — |
на.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући онако снужденог свог рат |
ећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благо |
крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види |
а свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, |
ску.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пу |
ну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду |
ен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Срби |
што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p> |
просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано продираш |
својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог |
гледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p> |
исутни управише своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> < |
лила њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио |
страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је ју |
јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зракова — нежних братинских рук |
чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови б |
сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако |
е нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, з |
прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузма |
бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им н |
г урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу |
p> <p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу |
жња села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако је, тако!... у |
д’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер- |
о буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, |
сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије |
утку и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану А |
уне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да и |
аху на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносно |
говори одмах Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју |
са великом жестином нападоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбије |
који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко |
м дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се о |
десмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се са својим за |
с, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме кон |
поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Мла |
ик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепаст |
а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени |
усију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <p |
звесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издр |
ир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са |
е њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Б |
еликим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ст |
ним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично |
но разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек |
правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом |
згледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га зак |
тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Од |
уци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана... сј |
и, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>А |
рчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо |
ш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао |
је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што |
/p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене п |
ваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачу |
м лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог усп |
ше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га |
Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на други предмет који би био близу оазе.</ |
а је храбрио указујући час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред са |
ече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво пов |
е.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он |
.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао ни |
трешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом |
овољцима своју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он |
даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре |
ом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад в |
ила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину |
о на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и |
мањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини тов |
а, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег |
e unit="subSection" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као ка |
p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук" |
песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, д |
ицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећ |
је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> |
ојом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступиш |
рапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестиц |
мирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити драг |
о и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва |
они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета |
но с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p> |
у.</p> <pb n="70" /> <p>При овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондаш |
о бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планин |
окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ног |
> <p>После неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, |
ремена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка |
фану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а п |
и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стражара према њему било је готов |
букла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко р |
метник, што покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја гл |
о па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са |
иној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подву |
! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхте |
p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни м |
уну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- |
на иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијеле.</l> <pb |
Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је ве |
.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Миц |
Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њих |
а би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а |
зу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску |
у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао |
онетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са прилич |
плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих п |
и и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једно |
зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div type="chapter" xml |
емо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote> <l>Р |
ју само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али |
час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан сам |
збојнике и царске одметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Ми |
у мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, |
енутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били |
Доста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузел |
његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то у |
рајући Јанка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} |
иво праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пу |
женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смр |
ликим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Ист |
Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијука |
уни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху пр |
њској гори, Турци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким |
римицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гор |
Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у ко |
ци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали о не |
лу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средин |
осле оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе ш |
н плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад |
та већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав ме |
воме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку ве |
ци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и |
ривце у та афричка места остављајући их на милост и немилост управницима појединих вароши.</p> |
јест!... пре неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, д |
раха.{S} Најзад се указаше неколико њих на камилама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,ко |
удеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно |
он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над мрт |
че Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк |
ос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— |
ујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је вели |
рача кући својој.</p> <pb n="190" /> <p>На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она бл |
да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да |
кла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — |
ама на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и А |
харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише своје погледе р |
остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њ |
о и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Кумано |
рело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а |
д Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви њего |
самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је |
и-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p |
чвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку |
ес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних т |
ва пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је |
ије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина |
код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милев |
Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и зао |
д већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах |
риближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену ј |
тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престра |
ли да униште то турско страшило.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добр |
урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру р |
ед саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну |
острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво |
тотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша |
стигоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим м |
сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан.. |
и приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамни |
а опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="199" /> <p |
це као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— |
чка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, д |
и мах, уплашена и збуњена услед оволике навале наоружаних људи, није могла да позна свога љубав |
а дана, када Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} |
. нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра |
се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обеш |
</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови тако |
матрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне |
у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџа |
у и најзад продревши силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му |
таганом.{S} Продирући тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега нап |
ужина.</p> <p>Мицко, приметивши оволику навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој |
аје своје — познавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома умо |
навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких |
ко могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смета о |
псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва |
} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома суст |
ућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, |
е то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — вик |
ни да Миц- <pb n="180" /> овако затворе наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиств |
ако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када бе |
тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невин |
ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте |
шли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да |
озних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах б |
у овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од убијене дивљачи |
и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на стотину мес |
овато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их |
це још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по к |
> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{ |
објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — шта |
есак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једном, као и |
еж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше к |
игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више уд |
оше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и |
доја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... напусти дружину, п |
прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи |
н кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенуши |
бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође ова |
ћ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније |
дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу |
Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању п |
је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а ка |
ет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледа |
овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасви |
ином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове п |
и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забун |
ужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турског нас |
ки чиновник, па извади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад мо |
ништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, чим беше сазна |
акаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он се са |
ивео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— |
а полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од капетана.</p> <p>Мицко је са |
егове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој бор |
сто нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима из мар |
коба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим се |
p>Станија, чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно преврт |
.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, |
освету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!.. |
не.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплашени Турци најзад |
лост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али |
то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у |
урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} Њима није ништа сметал |
нпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено м |
ховао са њихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна с |
би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где |
ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, ко |
оле одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, |
, јер су махом биле у најближој околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се |
том главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, ч |
} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милев |
м му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах п |
одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невинашца а |
оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а зати |
а Чарњејева, који беше главни командант над руско-српском војском, која је имала да ратује са Т |
могаше поћи за својом четом, то команду над њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а |
се непрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И последња нада њихова |
ободи окружени пријатељима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитив |
сне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки убијају њихове најмилије |
рапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</ |
ану и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је |
о к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо |
ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Т |
својим мртвим мезимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два п |
бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом |
није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше |
којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближи |
аве на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да |
цкова мартинка, одмах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшно ускоме |
тери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално корачајући напред.</p> <p>Мицко |
Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу ов |
где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} |
<p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутр |
ас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам |
и, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> |
казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече упр |
нати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто |
драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрест |
но време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори |
нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом ј |
још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати |
Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудов |
Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурн |
д врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се т |
није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан |
ет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако |
а избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морат |
дија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Некол |
свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако под присмот |
ком од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} |
он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се поја |
о не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а |
д она успе својим умиљавањем толико, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону б |
кога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико |
премаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њим |
крипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у подрум и пр |
ово завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је |
, ове пакосне српске крвнике!...</p> <p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутино |
ајевима подрума, но нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону те |
обројни Арапи успеше својим молбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подру |
ицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још оно |
оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах управи |
начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и |
би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако о |
свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорн |
вега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне тамнице, до |
зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</ |
су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом бех |
као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу раз |
и испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни |
еселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту о |
има већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно: |
ветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде растави |
инуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> <pb n=" |
иознијим покретима певајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицк |
/p> <p>Пријатељи уз пријатељски поздрав надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан |
кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</ |
га није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, |
дњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом |
ре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се н |
дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајући |
мо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држа |
та.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са |
гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</p> <p>Мицко |
у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарског минист |
ећ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те ј |
Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек нај |
отражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од су |
да доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док је |
де је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше на |
е ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једн |
Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли т |
мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод је |
стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит |
атаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} |
е га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за цел |
вобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то н |
еху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Његови добровољц |
ао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се |
ко појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...< |
/p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> |
већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Ка |
, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — ви |
лију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано арапс |
да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и |
урска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од |
га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад о |
на од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружани |
, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примет |
е Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас |
ита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме |
из куће један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пре |
и о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он мо |
он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где |
да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који би га сам |
ицима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који својим разј |
и светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, |
е непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од сро |
примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Турака, кој |
ч.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од г |
идно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе |
ла.</p> <p>После десетодневног путовања наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуд |
дана у непрестаном путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим |
ст.</p> <p>После неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зау |
кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Те |
ећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било ретко |
не равнице а час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је би |
рло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се т |
ого јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овде онде опет |
ста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са сво |
а.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се |
екима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти |
ако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још ов |
, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! ре |
ном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом |
p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну стража |
р у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега вел |
/p> <pb n="176" /> <p>Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је била врло вис |
пет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, ј |
имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина ка |
ало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зи |
ући, но он се између свију истицаше као најбистрији и најспособнији за такав положај у тако огр |
Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над једним отвором кроз који би сунце |
теље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним поб |
ници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо |
ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за |
амбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се он |
-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су |
о обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Ара |
убав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће |
оким улицама.{S} Турска влада терала је највеће кривце у та афричка места остављајући их на мил |
светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно шетао |
д.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију слас |
тали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, ота |
цко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и то, да је он убио Муста |
заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти |
Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која ова |
ко задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитива |
га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ови |
боравише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове по |
нија?!... ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско коп |
ина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Пра |
несвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово стра |
<p>Ове последње речи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оруж |
ицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p>П |
>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— Покл |
оздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>Опростивши се овога српско |
само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно |
наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао |
ким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро путо |
} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на свету, |
нији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и коленима довуче се д |
з наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш |
>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> <p>По |
д уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош бруја |
, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се |
вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним |
само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слобо |
а наше браће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и најопаснијих царских одметника ка |
ла: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника и крвопија наше браће Мухамеданаца, |
ли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> |
издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те |
ом благодећу, проводили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволо |
свим правцима размахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега им се |
м час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
е двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наст |
у хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га |
> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p |
те да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред, па обарајући Турке <pb n="77" |
за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? реч |
више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи п |
три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко |
ед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако |
се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, напад |
старији Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је |
а живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, стр |
да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, издадох!...</p> |
букта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стига |
не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини |
о до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покретима певајући дивне песме надмећућ |
тоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљо |
толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се |
кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Ст |
е добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудит |
својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале турске велико |
а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, |
тинка, одмах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшно ускомешаше.{S} |
у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са преко |
ојави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше неколико њих на камилама од оних исти |
т страних конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрск |
ричали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте |
ње и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p |
ратиоцима непрестано продираше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати ду |
јим разваљеним чељустима да раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног трвења са Турцима |
један не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте |
непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома |
даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где бе |
м оштрим јатаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном |
објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза з |
аваше око њега много више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем толико, да надзорник |
утака трајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји мало утишаше, као |
аш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</ |
чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види какв |
јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на к |
који тако скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће |
гла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган пи |
е, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А ш |
сустали од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p> |
зора зарудила.{S} После великог упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњ |
новника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за в |
и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ак |
елу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се пр |
е, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и |
ом очекивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софиј |
ше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да |
.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Палан |
е размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добр |
вестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p |
>После овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} |
га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних миш |
раци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако д |
љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква се може |
/p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког р |
рај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад зај |
S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па м |
138" /> <p>Са оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему |
их облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону тр |
ва опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима там |
час претурали кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и |
у се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Турака, која беху с |
<p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Иза |
н и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу |
ним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је |
аху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно те |
датле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово с |
њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи |
их Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволику навалу, јер је свак |
су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали |
у, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, бр |
ушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а талам |
ело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних сн |
и бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен сна |
о јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиро |
село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријате |
огу.</p> <p>После подужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити ш |
осле десетодневног путовања наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо о |
тнајест дана у непрестаном путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Прем |
ешаним Турцима.</p> <p>Преплашени Турци најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре |
ци, то беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његов |
ор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само |
а свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху у |
Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</ |
а његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку р |
њи џбунић употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жа |
о мораде прилично времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи |
па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n="113" / |
ицко затворен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> |
м између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> |
у осталих а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слобод |
дње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту поро |
цка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада |
ружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и |
о кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том прав |
дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дањ |
и види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само |
и даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Ста |
ва украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, |
су храбро јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, како још жив |
} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> |
кодостојници страшно се узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзула морадоше се сви |
и, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве! |
на проведоше на овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се за |
нака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше |
док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим гру |
иво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко р |
ста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је |
рума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, |
својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души растав |
ће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за |
дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са ве |
ртинака, било оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином |
ко обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.< |
ам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, опростивши се са свима, |
иве душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно веза |
се душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сјајног пријема и угошће |
ролазили кроз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} |
чи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се аг |
или време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S |
противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких |
а нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по |
тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.< |
сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предат |
нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} |
рчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово м |
за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше п |
за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пеп |
да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} |
ца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и |
е са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава |
p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пусти дет |
ио остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> <p>Када су |
падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свилен |
оја сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Ви |
ем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном расп |
изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p |
камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле н |
а га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псов |
ао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно уве |
омни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махну |
поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шат |
p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ва |
из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згро |
лани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од ка |
о половину свога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући онак |
да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу |
ривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осу |
беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Бу |
ком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини |
прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, док најзад не |
поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво |
а стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S |
ога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом |
лину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро, |
рпским племенима и мучки убијају њихове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још он |
о да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усуд |
снаест.</p> <p>Опростивши се, са својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада |
туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и в |
иша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са |
ојом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему |
крвника турскога народа, као једног од најопаснијих својих <pb n="126" /> одметника одговори к |
>Султан, знајући за Мицка као једног од најопаснијих крвника турскога народа, као једног од нај |
аца, као један од највећих бунтовника и најопаснијих царских одметника казни на сто и једну год |
њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ |
дмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему дово |
/p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — |
поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође б |
у чету с њиховима.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, |
ћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је |
на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и |
пет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он |
игну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Т |
ме расхлађавајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове зе |
иму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе х |
! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веом |
живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових пријатеља.</p> <p>Истина, Петар н |
е Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Јо |
лао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, улазећи у собу.</p> <pb n="32" |
између свију истицаше као најбистрији и најспособнији за такав положај у тако огромној задрузи. |
репкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао |
була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија |
дан Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S |
и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше и највећу наду |
другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а |
тна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док је год у њен |
о робовању своме са Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћ |
>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пута гледали смрт |
ом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је било погл |
тао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пус |
иску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када |
еном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За к |
руко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!. |
не кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> <pb n="4" |
цко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — викну о |
своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајући у ове, као |
смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Ј |
само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их н |
снуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ширећи сво |
онака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p> |
па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева на земљ |
крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешким |
множину од онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад он |
јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити |
твору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том приликом и прикрио |
песковитих предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-о |
у подножју планинских огранака Малеша, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома ч |
се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак |
<p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је |
, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је з |
и оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђош |
рнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши |
а рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к |
а, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи шт |
, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харамбаша Мицко.{S} Па |
/p> <p>Пандури одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија |
них седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак |
д се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто с |
то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места |
ка.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Буга |
ара са својим друговима о овом краљевом налогу.</p> <p>После подужег разговора они најзад дођош |
м си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> |
у сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.</p> <p>Но и М |
и ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један пог |
бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајин |
тпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га |
ро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујал |
мео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме |
ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање |
Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... < |
олису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— |
атру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље п |
уди хтедну предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па |
у.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја та |
оћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и |
е у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близ |
то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.< |
у ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Ал |
Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Је |
апретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас |
<pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поус |
ду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласо |
изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепе |
лаве! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</ |
ту и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још ка |
о! — отпоздравише му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одгов |
а беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци н |
ако?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е.. |
о небо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див- |
в разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек на |
неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као |
<p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог |
ва.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се ја |
— настави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у |
ујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка хара |
гама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царс |
царског одметника, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> |
ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира |
идиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје камиле!</p> |
ао бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са |
<p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту |
46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ о |
ици, управо подруму, који беше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. |
траг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} |
} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, з |
због свог огромног богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Човек |
мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да |
инко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, г |
ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његовим тра |
а ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође |
у и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он |
оре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а |
одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично |
ћу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском паши у Паланку |
планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да |
ама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољуп |
/p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше |
Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива м |
је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах з |
ош више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу се тру |
јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добр |
војке.</p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га о |
наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, честити пашо! — поздрави |
верења код Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изнев |
ме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да мало отпочину п |
и.</p> <p>Они уђоше у једну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје |
е ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа кр |
молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p |
издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p |
хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стиг |
е сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо |
н није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што бољ |
коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а |
Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослоб |
p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад те |
његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он |
у Македонији, на освету за овако срамно нанети му злочин.</p> <pb n="138" /> <p>Са оваким помис |
арђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник та |
који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити ефендија! — одгово |
конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p> |
p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} |
најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. < |
х за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Ш |
>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура!...{S} Разумеш ли? </p> <p>— Разумем, |
елу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене |
ту напунио, а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми ва |
урски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око њега. |
<p>Огромна множина, од неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини |
даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша з |
вог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се право |
о беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била |
а свију страна и густе убојне редове од наоружаних турских низама он се страшно пренерази.{S} У |
/p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но уз |
<p>Мицко, приметивши оволику навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, |
уплашена и збуњена услед оволике навале наоружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S |
{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег ч |
и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бе |
лни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} |
вати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури право ка своме конаку.</p> <p> |
тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — говораше Милоје усплахирено.</p> < |
дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, које беше кадија послао бан |
ction" /> <p>Чим беше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорником од тамнице пођу да из |
и бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма |
кад опази у својој кући преко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућане повезали и с |
ого а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p> <pb n="9" /> <p |
{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног заједнич |
ом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ при једн |
ом и тако сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добровољаца је |
орисана, јер се овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли |
шта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар |
ивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у |
дњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са |
х бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за тако |
га буде принуђен те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре п |
езоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па д |
Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега пред |
са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, зау |
в близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још ран |
једном са овим ратничким <pb n="74" /> нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицко |
еома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на |
овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско |
у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, к |
о беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> |
се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом же |
м друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Ди |
ом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије |
близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сложно на турску војску и она би коначно < |
насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачк |
у заједно с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.< |
погледу.</p> <pb n="70" /> <p>При овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и са |
е не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — уп |
јсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ за |
> <p>— Море, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време овог разго |
о и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту. |
ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим глас |
а Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирање преко читавих брда од п |
<p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли |
ја била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а л |
дећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — нас |
Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је |
или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир не |
<p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лу |
з масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске |
виждање а они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, полако ступају у правцу, одакле ј |
рана сами густи редови турских низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беш |
љ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу некако не |
ку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше оста |
ије могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на св |
приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим д |
одаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и напоји ками |
о воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа |
пин па престрављен овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк ј |
хамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n=" |
ога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S |
атељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p |
ужја из њиховог магацина. </p> <p>После напорног и убрзаног марша од неколико часова војска их |
ум, кога смо толико времена са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео |
ратког времена печење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчис |
ског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад |
бимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као |
у Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о г |
е на даље речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Ја |
апће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође л |
друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко |
у опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у |
двоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних до |
милу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} |
немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Ка |
pb n="192" /> <p>Они су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће му |
рчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та ст |
Турци нададоше паљбу, стално корачајући напред.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартин |
а измакнуо, појуре са највећом жестином напред, па обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до с |
ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини |
Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту |
ажар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то |
пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курја |
т у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако |
емаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од |
ти, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву |
ежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и коленима довуче се до отвора |
слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима |
и не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито |
лену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи о |
иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако је |
лети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. |
авали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је више могао урм |
еколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви |
и!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху у |
ма! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну мла |
умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе |
се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.< |
му место воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му ни |
Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако |
камила, натоварених са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и |
на јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, |
јим пријатељем Илијом војним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придруж |
од наглог оступања... немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потер |
околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је н |
да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чи |
о му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико мари |
ваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божан |
повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осве |
јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је би |
о.{S} Њега сиротиња управо и натера, те напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не |
но уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, бе |
к што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше ка |
{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који во |
Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Тур |
егне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да |
</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше |
не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавст |
конзула, сви остали посланици и конзули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p> |
прикупљају за упад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учеств |
ме не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога |
> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријате |
— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Д |
човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави према његовој |
ише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи |
дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака. |
а и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву |
е војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска в |
ше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког од |
донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну |
е ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло |
чено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој |
и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твој |
фендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео |
роговорио, сви су били пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у ис |
тов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разбол |
нали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одго |
лим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, х |
. хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а н |
их а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> |
анимирово још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плоту |
>Чим ступише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} |
ругови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још |
на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вра |
беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на в |
м сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од п |
ружином налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли г |
ту и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера |
’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Та |
ао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Милану Стојић |
p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са св |
стати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p |
ише напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку з |
едну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори ј |
знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах |
ате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мо |
ше, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати како сам |
и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— Отров да попијеш! — промрмља Цин |
тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита |
ику, када му овај беше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и |
...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш |
вог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p |
целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Проб |
гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.< |
те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их дол |
војим светитељским речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек к |
ели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће там |
једног од најопаснијих крвника турскога народа, као једног од најопаснијих својих <pb n="126" / |
>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од |
лно настанио.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га ј |
по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на |
мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непосл |
је целога свога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тр |
довно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама |
поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околина вароши била је п |
pb n="74" /> нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као тру |
аднило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p |
имира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви од |
ље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се |
иво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то |
з срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p> |
n="122" /> присутност страних конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л |
Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у друшт |
тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његов |
ржаву Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући |
в он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула |
, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало |
жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете од |
је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове" камиле које су могле да јуре |
на самом подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, ко |
аној тамници, управо подруму, који беше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени о |
је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола т |
је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p |
бав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо ода |
уре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто уми |
д очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да ви |
који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло |
арке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на р |
ри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Миц |
пуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ће |
ише заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољ |
да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> п |
ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила своје врело |
ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче г |
да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху приличн |
посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си |
би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Када С |
ре, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али |
свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — |
ога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p> < |
ћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах п |
<p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли |
би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то |
побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо |
тељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Ос |
...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко. |
о за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, |
правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко |
ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па |
отрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држе |
p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лак |
те шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, о |
о место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу овде.</p |
а бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. с |
само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} |
ужи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз сам |
рневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити свој |
а овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада вел |
оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испр |
смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ће |
ине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што |
ране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се пос |
И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедн |
ко нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ни |
и учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи са |
p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ |
Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори упра |
н је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... |
лепом месташцу са својом породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био пр |
кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач |
не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, о |
ахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога ни |
Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отиша |
гато и награди за та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувш |
накво њихово пожртвовање против турског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се |
са својом четом војевати против турског насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магац |
самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати |
ко Турци не престајаху никако са својим насиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартин |
бојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са |
а, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је дивну хладовину.</p> <p> |
лаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега. |
ах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, |
као, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назв |
Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Карава |
гом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" /> груд |
мах <pb n="21" /> спавао, као и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према с |
е по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туг |
седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахн |
ом трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зида а грозне и |
о да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико |
тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И са |
удо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним турским чиновником, јер Јуда |
јаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са св |
првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разн |
о се, после оваке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S |
авладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ |
на једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бак |
ије могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лаж |
механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји |
ула морадоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који тако |
— викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И |
.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час |
а услед овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Бо |
После ових тужних поноћних звукова опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђа |
ју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију првашње расположење.{S} Управо сад беху |
кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно |
па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Х |
икну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. </p> <p>— Освета, освета!... смрт душман |
— Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничег |
> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводина мартинк |
хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Долазили?!...</p |
о, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... |
ојвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p |
увегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је в |
образ!...{S} Ја мислим, другови моји, — настави он после кратког ћутања — да нама више нема скл |
Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</ |
> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p |
.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада на |
одморише.</p> <p>После непуно пола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и изд |
зини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оа |
хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног путовањ |
аше и ове природне појаве и после овога настављаху се многобројна питања а и одговори <pb n="15 |
е непрестаног ћеретања и разговора сада настаде нема тишина.</p> <milestone unit="subSection" / |
но <pb n="72" /> дочекају напад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто виш |
ше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, |
прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о к |
отуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини |
ли кроз добровољачке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бе |
ој, која онако славно прође.</p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на |
ом гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све |
волику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамба |
га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних мартинака.{S} Хладовин |
ог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би л |
ину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час н |
д острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари који су стот |
пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непун |
том у кафану код осталих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано |
а једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад ду |
јури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебес!...{S} Млатарење и запомагање одј |
пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше |
анци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужас |
врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулск |
тво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само |
се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко к |
л’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог |
авине од мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је прос |
његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, да нап |
</p> <p>Но ова грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна |
<p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестано размишљ |
повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то вр |
оносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задоб |
са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове по |
из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим |
јим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима одавно нису имали |
а, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Како је имао прилично новаца, то кријући |
бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </div> <pb n="111" /> <div type="chapter" |
евајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Чет |
једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног |
би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином |
{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници |
Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако |
неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци приме |
е однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ вид |
да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све ви |
тле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </ |
лебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера, те напусти своју домовину — Македонију и дође у |
стргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га мо |
ије доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад ч |
одмах похвата са својим друговима коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељацима села Крстц |
} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им |
варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених са великим мешинама напуњеним урмама и водо |
и са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретил |
но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа виш |
ше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко преп |
И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана з |
не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одм |
о и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одговори м |
ед но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотун |
могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина нан |
Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису засл |
диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком нав |
ицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Стр |
га он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p |
ликим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за изд |
у пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код |
ицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је |
е пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад |
ева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћем |
у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, одакле би могли да |
камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође они |
храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо |
вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S} Срби путници... |
тио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У в |
и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сач |
— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, хара |
на кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али с |
сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребиј |
задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, п |
и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах |
ах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не |
јвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше |
гли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи |
.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркуј |
претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и |
рах вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од |
да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам в |
и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по н |
затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p |
ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb n="96" /> <p>— Новаца? ... не треба н |
Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради извесног саопштења.{S} Мицко с м |
.</p> <p>После још подужег разговора са начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му |
звесног саопштења.{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— |
Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Милану Стојићевићу...<ref target="#SR |
раља Милана радо идем! — одговори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао краљево наређење. |
кну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде ка |
товању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад пр |
знесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb n= |
стано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, |
рзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не о |
би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благодарим ти |
ороковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и |
те!...</p> <p>— Како, како?!... на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе и |
ину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико недеља дођ |
а је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису |
и да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и че |
осле дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније запо |
ше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после |
абринут, размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде на |
<p>Овакав посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да копају ду |
ака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са |
ружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заист |
пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још |
ци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове.</p> <p>Са |
>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче. |
ле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се ч |
м водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти |
је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху ве |
држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не |
>Многе је породице упропастио он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво ис |
ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад |
моћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен |
ође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апс |
е, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача |
вима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више |
е пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине |
пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</ |
ђеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оној подрумској |
жи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се н |
де је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага |
гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави прем |
раља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш х |
господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху радосно његови другови и |
> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Ми |
н у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у суср |
цу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором |
ка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онд |
х за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — раз |
.. живео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, |
<p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — |
p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и са |
ужине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху они ра |
онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, ти |
који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радознале масе, Мицко се брз |
м вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари! |
му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на т |
пуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</p> <p>Средина |
настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плот |
т (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг в |
ужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице. |
већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе |
Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотл |
да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, |
на би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се мор |
еху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била п |
и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си и |
гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао |
, што покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изрод |
један од највећих разбојника и крвопија наше браће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовни |
упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре остали.< |
последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само |
ромуца тужно Михаило. — Избави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Ц |
прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у не |
адох нашег доброг војводу!... — издадох нашег славног харамбашу!... издадох Мицка!...{S} Ах, оп |
шен Кузмановим речима.</p> <p>— Издадох нашег доброг војводу!... — издадох нашег славног харамб |
етину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — рече један од њихов |
а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само |
таоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има с |
се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене с |
тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних звукова |
/p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли ма |
илу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад А |
ријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу ве |
ковац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?...</p |
к!... зликовац!...{S} Што покла онолико наших бегова, што запали онолико наших села, што уништи |
нолико наших бегова, што запали онолико наших села, што уништи онолико наших људи и толику царс |
мбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код села Крстца, затим код Срб |
онолико наших села, што уништи онолико наших људи и толику царску војску!...{S} Како да не зна |
Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник што онако мучк |
правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху пода |
овољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер |
везали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они д |
ада ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — настави |
дмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са |
пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</p> < |
ох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој М |
о са њихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика |
гову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно |
и српски зулумћари, што покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, г |
.. колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад |
..</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прек |
ела заузимало је преко тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апе |
а ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти ве |
јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се и |
нцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима про |
.. очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да |
ег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске ч |
је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{ |
еху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачк |
зме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваш |
— питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце најви |
ина, који су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка не мога |
ротиву Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бу |
матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ |
а, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну |
> <p>„Тигар, разбојник, крволок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме наш |
урска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам! |
да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> |
Малаксали добровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Ту |
ојали су заједно једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олта |
о, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада |
лих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето |
.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ дал |
гућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мал |
многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде |
ђоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Х |
мах отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} |
овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> |
који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдуч |
и прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!. |
а је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај, последња мисао — „осве |
и одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p |
е.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле |
ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео јо |
мак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаш |
фендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас |
е сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих б |
овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ |
ке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би |
им појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад в |
у домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је |
Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије према њој ви |
евине — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милос |
и ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја |
д ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> |
о, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њ |
д други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> <pb n="86" /> <p>— Јок вала!...{ |
брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" |
рке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Б |
и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, |
а, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из |
још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома д |
ах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило |
де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — |
ко не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком |
ник.</p> <pb n="96" /> <p>— Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (блага |
к онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} |
бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах ко |
а још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — вик |
ем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожали ни једног српског злотвора па недај им ни да |
pb n="115" /> <p>— Знам, знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем |
матраху.{S} Нико се пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири у |
у школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођ |
век ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој к |
...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се |
ога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако |
е пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те |
ене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од сами |
а стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на |
а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — ага напус |
агаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На с |
ође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Тур |
рема дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац |
пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, кој |
/p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољан |
ово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се |
е рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим о |
одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих |
мо да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају. |
ровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врањ |
та, остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је |
4" /> <p>„Тигар, разбојник, крволок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме |
да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у |
им неповерењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — доба |
не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — |
ва богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђ |
ла турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах из |
познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за т |
или, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— |
видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођ |
треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! |
сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко буј |
ели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p |
у којима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — |
аји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуц |
и пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почев |
обро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</ |
кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљд |
га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ |
о пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и |
ас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад та |
муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!.. |
што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред врати |
мбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже |
је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, |
спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних м |
слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јан |
што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре о |
покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-М |
где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Михаило, ударајући с |
ду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах |
се сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече А |
, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — |
х појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> <p>— Идем, идем... пуштај |
учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — И |
/p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си сврш |
</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим |
ему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покрив |
ло замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре и |
це доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Трипо |
е су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху да |
и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — му |
ског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арап |
К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о к |
тан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остал |
га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ |
богом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно јецаше |
појурили трчећим кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко |
уга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p> |
, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да |
могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила ср |
гаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одма |
дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, у |
за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да |
Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни некол |
Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би по |
сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мрта |
олико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беш |
ојој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед |
то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса ( |
а, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на |
ебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш б |
да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво |
ска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу |
е и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — о |
и ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође |
странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако |
ла, која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима |
платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убој |
близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> |
овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као |
варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини.</p |
, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху |
и и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али |
кољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изаз |
— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову |
епрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази |
страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би уп |
а тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и пре |
руму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети |
е да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња д |
ео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише |
дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну |
би и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две |
и и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога |
и — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај приј |
е пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су т |
стом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватр |
амих снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови |
цко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарк |
м сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића н |
па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд |
е Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родите |
ијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није к |
е дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје |
иђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку |
а је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скоп |
љу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко н |
ви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опа |
за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да |
p> <p>— Станија?!...{S} Станија?!... ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— Ка |
а, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгледа |
пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек |
јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саве |
жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — ре |
ешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не |
уда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. |
тресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у и |
у околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, хар |
ед вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милев |
ој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовн |
а богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, вој |
>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску |
даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се |
се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева |
и да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од н |
цка сви укућани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад |
нули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне |
вога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу усле |
у срушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много же |
ни.</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упалити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни са |
трао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешће |
о зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље т |
о азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаш |
и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гос |
нтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху н |
лед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, |
служио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престај |
то је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као ред |
комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пу |
д Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку прек |
ли велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше |
даја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних |
стано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарав |
но јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа |
самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да та |
пуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ос |
рџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па |
само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, |
емогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламен |
ње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по нек |
они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога нема при |
p>Но овога јунака, овога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ај |
ше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа |
који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник |
ловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> |
жестином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чис |
поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другов |
лануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, само да би што више н |
.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци |
Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове |
И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а |
ој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то |
p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко |
ени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о гр |
ио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није б |
Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, |
га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак |
ђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски су |
нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим сели |
обу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — ре |
>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху |
о није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и |
сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим |
ада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ |
све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна |
Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености |
уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би |
е више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно за |
бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква се може замисли |
и би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га |
, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на |
ић употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког пе |
е прилично времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> < |
отајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у |
, час <pb n="6" /> онде, тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опамет |
"182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и |
ога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досеткама све |
својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са |
живљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога |
раброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, |
целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и је |
скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађивале уза |
ла би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благ |
м.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло |
ичких ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако о |
уги. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, |
мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бег |
кну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> |
ницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако |
ти од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} |
г узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што мож |
еба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — р |
андуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши |
и својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу |
Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног |
о изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би рук |
знели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је пла |
{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Тур |
ши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се понова ув |
са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шља |
астави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш! |
исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак: д |
а, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у к |
г дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељск |
ртинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див |
Пред очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га по |
ји онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја — х |
ко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са |
их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу с |
га на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу п |
о и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег р |
, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сам |
ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам ум |
јмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше пр |
ко је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напр |
аш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта ар |
е! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> <p>— |
ад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би о |
прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се М |
и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазв |
> <p>Запиткивању свију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако |
док им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се |
.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим осл |
дуги ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, сам |
сом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита |
<p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Миц |
, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и |
диш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро! |
номерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Миле |
се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу |
путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга |
е их путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, о |
гарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, |
Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} |
.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.< |
> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе п |
тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> |
е га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ |
ше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш м |
ле а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима |
или на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј. |
. винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> < |
броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко б |
и крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше |
зма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и |
д њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Ми |
ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ |
е и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S |
ени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине |
ве веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од к |
да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно ј |
ш одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са сво |
има беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да к |
ркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мисл |
р ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помол |
’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд |
неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче д |
е безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при само |
— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека |
отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још од како се растави са својом дружином, |
узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само |
> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S |
вот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га |
ско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија |
ства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је |
земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о покл |
нај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S |
ма, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од оно |
стали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског |
х, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим |
тва већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег б |
не турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беш |
ки страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ов |
своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са св |
силна и несаломљива према њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на |
озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад Ми |
о рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина бег |
мку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом |
ни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на веш |
е мало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја |
врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа |
дом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их |
ре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из |
а и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Ми |
да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом |
з његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или |
а.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} |
грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му |
ина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да |
и волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије п |
рвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} |
/p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да |
{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у |
p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине оног |
> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p |
рзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и |
ша већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи! |
/p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња |
грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из |
ј ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће н |
за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се |
и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изо |
ћи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добр |
он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле |
и се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — |
чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што |
кућане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу |
а села Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже |
да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намисл |
врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и |
им вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде при |
а се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском |
ојим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, |
м масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју р |
за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са својим насиљима према тамошњим |
ругове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде |
о се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> |
на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је |
Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{ |
иво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман- |
тпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће зна |
у гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још |
аћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни поми |
њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Ги |
сли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекн |
орави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, |
, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње р |
и изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас |
пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих оков |
ледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p> |
рачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашин |
држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после збо |
њавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио |
ок је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се |
еника држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија |
команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је |
> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би |
ријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде С |
учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о |
и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Ги |
то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не |
га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у |
млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За с |
енађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао |
овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће би |
p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим до |
— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да т |
опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у |
би, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова с |
ј ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком насло |
ти турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пу |
ружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по окол |
јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> </div> <div type="chapt |
је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба |
а ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходн |
га мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко бу |
> <p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родит |
а за својим дететом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном ма |
во му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лука |
зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са изд |
ер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у тур |
ојвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само |
зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> |
уло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђа |
суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње вре |
потеру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они по |
нетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наст |
ут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пр |
н, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стражара према њему би |
да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по |
о за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђев |
<p>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренута |
је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а |
казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— |
{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и |
ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече |
е да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p |
те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме мој |
о — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p> |
ило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При рас |
е турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њом пред |
.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни |
> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... нигде закл |
амало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаб |
дна речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар |
по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, ка |
која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, |
да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паш |
у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице |
у похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим дру |
огли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом |
е било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са |
и са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И п |
гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај |
!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче |
акше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко ут |
звала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вол |
свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да |
уго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај, последња ми |
начка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја |
ити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике |
воја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свлада |
своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се др |
непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ о |
у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У овак |
д настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у |
b n="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад морадо |
покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се по |
ратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са он |
ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше с |
удећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не трепљаху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем очекив |
у па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љут |
ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи |
ако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико ч |
ородице нема ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље н |
жао што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све н |
и из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше мно |
еци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке ч |
— грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично задрхта у том |
утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да в |
!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у т |
ев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи |
обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, п |
једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком сви |
ја, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> < |
у су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве |
сто јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу овде.</p> <p |
х његових угоститеља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постој |
аш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама вр |
ох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите г |
е краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад |
с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по |
, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Св |
старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној руци:< |
орђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пре |
рвављено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; |
т јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беш |
рао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед од |
бро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који б |
правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> |
је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може из |
метника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта? |
подијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l> |
љанина чији организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа З |
S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи к |
оше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га |
м а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад ук |
/> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида |
у, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p |
цко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде ум |
чног истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње морад |
Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога в |
четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче |
срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухват |
о овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљу |
убичице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још |
поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у |
це већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} |
опошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше пре |
м беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> |
ници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут |
ао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по т |
<milestone unit="subSection" /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{ |
о као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог |
г трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благ |
пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га |
и везане ланцима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју пла |
ом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома т |
о уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наор |
исали чистог јутарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лет |
рестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а |
уре да позову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> |
у а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирућ |
рећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бим |
неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до |
у над њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши |
јом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем пр |
морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно од |
ревелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери с |
а и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, виј |
давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе с |
</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је т |
како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво |
да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а |
аховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко с |
уче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помол |
и морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет |
и-Милева изађе из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник доша |
</p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не вид |
витало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После не |
се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било г |
х пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно |
олико тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска |
је зора зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити ле |
а сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Л |
јући непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћут |
беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаше као да |
обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвеће... <pb n="10" /> танковрхе јеле... ста |
, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажа |
лици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Бож |
и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди |
згрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог спаситеља свог.</p> <pb n="17 |
неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </ |
ах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презр |
о је како лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све |
стојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p |
атраше, како се месец шета по звезданом небу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске ме |
мљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију р |
не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавство такових делија, више је пута пада |
ора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала |
оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч прог |
мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — |
ца, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-М |
ај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени простор, да је п |
ено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употреби |
Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> |
га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата |
и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах |
ише кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагл |
!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас |
беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очаја |
пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече кадија са погледом управљеним на пандура |
авом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мен |
и ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од ме |
че!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> <p>Кузман |
еш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се уга |
врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџар |
разјапљеним чељустима излокасте толику невину крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и мно |
ски зулумћари, што покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни |
које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку |
та желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме |
е не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је гл |
тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави о |
ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се д |
сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбаш |
ико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — о |
ло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши с |
е прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше старина Радоје својим гуслама а са |
причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну |
еноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина прелазити, |
изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се |
чју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило а |
вала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше опорављати.{S} Повратио им се би |
заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а |
p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — реч |
S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спаса |
стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после ме |
е суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са |
ински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојиц |
о, кога обично зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом |
уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављ |
рипрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и с |
крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет о |
и ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре |
не пожали ни једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— С |
милело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух р |
ако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} Многи српски сељаци, по |
јури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму којим ћ |
<p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест св |
ин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?...</p> <p>Ми |
у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p> <p>Ту |
све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Би |
ским кланцима на планини Ниџеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној |
ке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка сн |
атила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Миц |
та љубав зачета.</p> <p>После неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендиј |
аги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је д |
снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више им није нужно |
ти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врл |
право ка Мишиној кући, оставивши момка недирнутог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад |
Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина о |
умом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до |
срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас по |
олазак.</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са па |
е — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, к |
. ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Миц |
а млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први о |
шу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е.. |
обуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у по |
ацило на све стране милијарде зракова — нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом |
на од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памет |
де а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враг |
лики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и |
Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шап |
је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> карактера једнога људско |
шаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах образује од ових малиш |
о да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим дру |
једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и даље во |
не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах одмах кр |
едаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш дос |
елику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошл |
умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелик |
ору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није см |
затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мр |
ност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка |
но ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n="166" /> гордо |
злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му |
уображење.{S} Кораци се приближаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана човека беше све јас |
итеље и њихово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благосло |
:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сирота стариц |
ћу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ак |
заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледа |
тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — рече М |
аље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се |
— рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, к |
ућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али кој |
рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све ви |
лу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте |
Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, па извади |
едајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!. |
е се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S |
Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и |
... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи |
живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да види |
ће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу |
.</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, тв |
аког пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанствена суморност.{S} Умилна песма многобројни |
даше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо |
изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отво |
си добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="1 |
дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, |
не овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на |
њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ет |
ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освет |
ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне њ |
ек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака указаше се |
на своје место! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају |
— одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура!...{S} |
.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> |
</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски |
жила им је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли К |
масном „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за нов |
рим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казив |
а поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и л |
боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S |
кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед |
ржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нар |
и на њега мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и М |
а вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Ми |
.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ст |
н — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику |
нуше неким узаним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p |
о арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај |
ма, тек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Во |
ласта до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако |
да.{S} Неки певаху „турске севдалинке", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим из |
покривеној бујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Краварем", јер је негова |
евдалинке", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама |
свога богаства и поштења <pb n="54" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несрећ |
омешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке", неки се договараху о н |
а граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз |
ећ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет п |
е оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управ |
Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, |
гових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида:...</p> <p>— Љу |
се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружине |
<p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правц |
. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разл |
а њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, |
све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад |
беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чи |
ук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако под пр |
, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи |
чио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле |
<p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових пр |
о Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> годи |
чи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се |
ио је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила по |
А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је |
м и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он од |
г нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људ |
Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро п |
е да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси не |
кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за |
ана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за дру |
се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један |
кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатст |
му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре |
м човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљати око оног прозорчића на п |
њастих борова на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само голо |
бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера |
укућани, посматрајући их убезекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, |
рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини дра |
непрестано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одле |
е беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се |
ци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ћ |
ски бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко поклонише кадији Бектару, |
беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <pb n |
а поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беш |
ог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око |
да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима.</p> <p>У је |
ашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом не |
најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним улицама кроз неке авлије и најзад |
парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изила |
p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај п |
иш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти н |
уљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} |
дну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође он |
града неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну премештен у овај |
правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стр |
ко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка |
од куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да |
изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула н |
о опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{ |
есто рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху ника |
.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца |
и у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла. |
p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави чиновник и поче да чита опту |
p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени |
. јаук и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српс |
урчин, што онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучки |
и упознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахм |
рапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арап |
трану и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хран |
— све то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша |
ла, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег бо |
нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло се како |
говори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" /> <p>— |
себе.</p> <p>То контролисање трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} |
ћ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како неш |
и ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> |
кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита |
а мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицк |
то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке |
оје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко |
ом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покр |
јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојиц |
а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељем час |
амницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помо |
ватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио |
p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га |
код самог краља Милана беше сад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестано размишљаше сад |
нку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагра |
латарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви |
тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако |
<p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора с |
сипајући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко дваде |
p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у ниш |
е неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави с |
тарог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачно |
јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су они тако да се окрећу на и |
пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их |
рими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</ |
а.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче |
грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли |
о од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крила, |
мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њи |
вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером сад и у сам Пе |
ња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n=" |
лашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно |
у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</ |
м и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи |
ах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштв |
е Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али |
S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се високо п |
очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и зат |
отровницу змију, која ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати њихова јуначка срц |
<pb n="198" /> <p>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Миле |
ких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко |
лио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу |
о да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо |
н се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад |
а је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повуко |
аст свога сретног избављења одмах закла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до |
<pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше опазио једну повисо |
гу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код умирућег Мицк |
ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака указаше се четири велика медведа, ко |
као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши |
наест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог познанства они једно другом |
о и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају |
но слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} И заист |
харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколико корачаји испред саме бусије, коју беше његова |
лижује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену још |
> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им |
ко уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S |
Азије.</p> <p>После подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у са |
и мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, |
сле онако сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он |
спреда.</p> <p>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом |
> <p>После напорног и убрзаног марша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када с |
чно новаца, то кријући се, проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са |
етану у посету.{S} Тако он проведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у |
и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, |
не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у п |
на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, |
реме беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с ј |
за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом подруму, он в |
у камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало |
о не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у ов |
ве блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди источно небо, а Дуна |
оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћуст |
ље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо |
већаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876 |
оше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не |
пређе и <pb n="93" /> преко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1885. г |
роистоку, пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Д |
{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S |
ојим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ’ планинским кланцима на |
бесно појури супротним правцем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он |
мрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њ |
ну планула.</p> <pb n="125" /> <p>После неколико тренутака већ почеше појединци да силазе ка по |
инина мати. </p> <pb n="95" /> <p>После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежн |
у чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После неколико минута Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Ми |
з тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико тренутака пандур уђе понова са Кузманом у собу |
.{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у т |
бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико тренутака изађе из куће један средовечан Арапи |
оји начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевш |
се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљеви |
, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче |
су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која |
бегли ову грозну опасност.</p> <p>После неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито м |
ном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно |
чествовао у овоме устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Ч |
сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конак |
лазили?!...</p> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили ов |
— упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског |
ратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> < |
му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренутака изговорио.</p> <p>И заиста, милост Г |
ешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина |
снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се |
у на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њено |
арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и |
од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше неколико њих на камилама од оних истих Мицкових пратила |
уте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге |
{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подру |
у.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао |
војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као кака |
>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— |
и сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још |
лили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на раж |
га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби поз |
>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђа |
ала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче |
у и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора |
задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне |
ик беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса. |
ену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколико мрачних одаја у облику собе, али само што у њи |
> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседелаца.{S} Били су како мушки, |
а том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен.</p> <pb |
војим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако |
во тим својим радом.</p> <p>Радећи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше д |
е овог малог сукоба.{S} Тако је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за |
ао и силно запомагање све је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на |
освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше |
ад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, прошаране овде-онде и п |
о улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверних |
ио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му |
Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова од шатора, испод којих се скриваху дубо |
еза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре |
едом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, м |
страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>Посл |
ега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које род |
га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје пријатеље у Атини |
ећ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматр |
ни користити.</p> <p>Сада, када се њих неколико опет појавише близу овог истог табора Мицко а |
брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{S} Турц |
ј Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи |
р-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури право ка своме конаку |
са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Тама |
за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима раз |
ку урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и посл |
а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — говораше Милоје усплахире |
е дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред |
амнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на ру |
Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколико тренутака трајао је овај дирљиви призор.{S} На |
а и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јуришали су тако Турци, сипајући жесток |
они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало раније послато, да би на |
му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана после овога разговора ефендија се јако ра |
бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посматраше, како |
ек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка цркви.< |
и могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни нек |
ико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекиваху они непрестано да и њ |
апа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више п |
"24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков повратак и |
— одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше Мицко кра |
младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно б |
а свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а он |
</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наш |
на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска су |
има на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век пр |
/> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио целог с |
овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељ |
ренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш |
ње!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по г |
о је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к |
то и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љут |
Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велик |
<p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованк |
је дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око поубијаних Турака, |
воју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре |
не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунц |
и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећ |
... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца момак, јер га ови просто |
чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> <p>Сви се згрануше кад чуше |
..</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> |
и ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!. |
ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гро |
се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у |
цу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p> |
а.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове |
ад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако в |
зи на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>После непуно п |
иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отв |
говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет да |
иташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има |
а својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се један од Ар |
ега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и з |
та.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћош |
ално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапко |
ових тужних поноћних звукова опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала бра |
д оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и |
Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити сам |
таног ћеретања и разговора сада настаде нема тишина.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n= |
канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и д |
лира.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице нема никакве? — заврши један од судија и Мицко са сведо |
е ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати свој |
он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, |
ући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се жив |
мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Пома |
ња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко |
па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше М |
о — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} |
ашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове ре |
ше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог |
Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у |
анџију сад при поласку. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си сега сос здравље! — одговори м |
је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огр |
рамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... |
о појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и |
{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!...{S} Је |
одне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити. |
са разговором, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрајући како се |
ља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP19024_N5" /> са извора? — ре |
. већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном |
ри к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубок |
ћ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око |
сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но ка |
аде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим ја |
ки бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што |
то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне с |
арамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва |
...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде |
то имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— |
: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n="19" /> <p>Костина кћи |
пак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте б |
д само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да с |
овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, к |
нина Европљанина морао хватати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Ми |
тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пу |
фричка места остављајући их на милост и немилост управницима појединих вароши.</p> <p>Тавнице з |
ачин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова, продавши им |
Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом сили |
томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи смртна казна.</p> <p>И заиста! |
је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто в |
не као символ његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме с |
даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи |
хов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лиц |
отребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирући погле |
свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да |
би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западни |
ио радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозналост попне се на стену.</ |
еше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и глав |
е су мржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан та |
љењем.</p> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста наша |
а му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и |
Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> < |
ник сам, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док |
кови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, гов |
ди — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност. |
који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако са |
епознати човече, — рече Мицко.</p> <p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> |
у.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у |
ско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла д |
pb n="196" /> <p>— Ја сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише |
</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињајући пандуре, |
лаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху же |
боки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицк |
д једног великог камена опазио је змију необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, |
индове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна је |
S} Поред дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њива и осталог имања, имао је и грдан |
а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњ |
да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, ка |
л’ што не тресну својим јатаганом, који необично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> |
S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, мат |
ети опасност од оног камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах с |
правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и |
а памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове |
се хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење јер ј |
е, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру |
е велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога старог ратн |
теже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се |
страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је |
Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини драги при |
атио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи |
или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> < |
асови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за све вр |
цко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш |
n="174" /> <p>— Ја сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у ово |
дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост непознати човече, — рече Мицко.</p> <p>— Немој се љутит |
ристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надим |
кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија |
њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломил |
ко буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски значи свињс |
сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава срество — то је за |
Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охридско и |
p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{ |
у а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а он |
у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пустињи месец се појави и млечним својим з |
дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвеће... <pb |
<p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p> |
а, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше н |
оју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламени |
иних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуш |
тешкоћа услед непрестаних бораба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, |
пак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед непрестаних покоља са бесним |
тим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за његовим трагом.</p> |
му.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао н |
и <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ре |
е више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим друговима: како б |
"44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> < |
госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким расположењ |
, веома задовољан.{S} У његовим мислима непрестано се превртаху оне речи „хиљаду златних лира" |
цко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано продираше даље.{S} Најзад беху толико сустал |
ман беше страшно узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} З |
е сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет п |
дњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беш |
они овако разговарали, један од дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је |
узевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицк |
рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија |
е тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим ж |
епобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспокојству од онога дана, када Ми |
отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни |
ако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, |
цка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда сп |
осветити.</p> <p>У том очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак да |
лог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са |
растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изд |
као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта друг |
а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турс |
их Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматрах |
лно био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама |
це био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те ве |
вати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на једног о |
у и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ограђ |
ао полако ступати ка конаку, кријући се непрестано уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до сам |
<p>Несрећни Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртвим |
ршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, |
о одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, по з |
се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ п |
афтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше |
Те две различне ствари те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце зајед |
подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а |
ном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Ст |
ци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очима!</p> <pb n="117" /> <p>— Па |
а неком страхотном зебњом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они твр |
узман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презриво у пандуре.{S} Мара је та |
мо на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они |
то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли сл |
он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитал |
У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његовим трагом.{S} Пређе Крајову па преко Ка |
о се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — |
цкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На |
, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од си |
ма а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане с |
ад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начин мога |
а је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте са |
сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да |
ав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма |
Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не |
р за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко уп |
Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе |
> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако не |
тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он б |
му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека о |
.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед непрестаног путовања, то брзо сад поседаше око стола и |
.{S} То исто учинише и остали.{S} После непрестаног ћеретања и разговора сада настаде нема тиши |
pb n="127" /> <p>У том дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан бро |
ин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непрестаном путовању они најзад наиђоше и на повећу ара |
данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жа |
ку породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено неприја |
а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у сво |
а душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледај |
икад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је |
јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичућ |
се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> |
мена Мицко се поче светити својим малим непријатељима, са једном гвозденом полугом убијао је св |
љ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати |
десет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно размахивао својим оштрим ј |
би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске странке, то се они још одмах решише, да н |
S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Гд |
о раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стро |
ељ његовој кући.{S} Како му пак то њено непријатељство и последње време беше веома додијало, то |
<pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по |
ју ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало |
> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад морадоше свом же |
огата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} |
д удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више им |
тала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка |
коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</p> |
иђоше те се мало одморише.</p> <p>После непуно пола сата наставише они опет пут, али су сада би |
ад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је |
амог краља Милана беше сад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестано размишљаше сад о том |
м већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — за Паланку.< |
највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очек |
заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не може одолети своме ср |
оје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим |
у пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица. </p> <p>— Поред свега ово је ипак страшно? |
рујио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је |
ама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одвед |
донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морад |
Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да |
/p> <p>Обојицу заточеника држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S} На |
} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, |
ођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинских пот |
ечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему |
родуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је б |
ако да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло путовати, сви |
Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зо |
ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Х |
еше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европља |
д овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху |
ћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом затегнут |
ве душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко вла |
аваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у сво |
посвршава своје послове који се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> <p>До |
сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедни |
преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош |
p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред оно |
— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе |
се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало п |
ј да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ј |
нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, |
тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је опет з |
ило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му св |
ветог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужа |
очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништ |
га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и |
ко напери на њега мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пи |
уре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна п |
азио је неприметно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупк |
к се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху кам |
нији.{S} Оне свакодневне јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p |
љно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог д |
/p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда |
оде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а о |
{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају |
тано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах посл |
ршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и н |
е.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам го |
што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом очекивал |
ицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније време за |
то не трепљаху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— Тур |
во посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман бацивши |
овољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекиваше на његов |
рају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера |
матрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак |
> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} |
е, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове речи.</ |
м за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стражара.</p> |
о знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме |
нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је ве |
ко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> < |
м, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејрима |
.. збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба |
поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но вел |
Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутн |
њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — |
ијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том в |
пском језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију |
ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, |
се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину. |
у он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне |
— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шт |
рчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кош |
Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши п |
к и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> |
з саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Н |
ка.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зато се бех |
баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страш |
буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега |
уно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не мож |
n="128" /> <p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамни |
аурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере |
</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш |
ака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко |
жеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, |
ње.{S} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у ш |
Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам ру |
Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, н |
ући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици |
ви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p> <p>Р |
— цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобр |
помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео |
малом четом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко в |
алебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, |
За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па |
/p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и |
го и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један |
ако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гос |
осрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коња |
> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише он |
не и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одај |
од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му |
урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме ве |
аху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пус |
е утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у том |
а баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео само мес |
илни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: |
, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, |
ио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> |
ш јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито |
љине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћ |
ружани, хиташе право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати к |
моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам б |
и. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мело |
ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па п |
рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белу |
амбра.</p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм |
корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г- |
ити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу овде.</p> <p>Тако су обојица ст |
ом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање и |
.. зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми с |
и мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти |
ду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамн |
ицко, све <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодар |
те натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка ча |
— рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја |
е најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref target="#SRP19024_N10" /> |
кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је врем |
први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријатељске редове све до |
ати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дан |
плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточи |
како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="49" /> |
ове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо |
вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице управите поглед мало северније, а ви одмах вид |
само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју десну руку преко његовог рамена. </p> <p |
. — поче опет муцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јата |
ав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси |
тима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, |
урске севдалинке", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим |
њем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи |
мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p |
несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су они свој посао утркујући се у из |
аци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минули |
</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да он |
га што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове |
цкову чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жести |
о са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се пр |
бав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља з |
алих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури не |
е пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је |
престано разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимик |
а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је сталн |
оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешт |
ро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, н |
ства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и в |
ешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко з |
да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пуст |
аго посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никак |
<p>— Погледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за оро |
ојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p |
...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваш |
слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савлада |
роде.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупља |
раћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да |
ше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао |
ref target="#SRP19024_N4" />.{S} Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћ |
већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се п |
џаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у њ |
могоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пута и појуре свом ж |
га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Го |
адили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши |
лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> < |
раваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мар |
ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У |
на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитују |
његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... н |
газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било |
е страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p> |
ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! реч |
ретећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато с |
и кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!... |
. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа |
ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји |
м као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у |
број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и |
р му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132 |
е пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан |
м, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!. |
Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи ство |
смо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> |
аурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Веш |
И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанпут узвикну Мицк |
p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих о |
ицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потп |
>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трг |
родао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно |
црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Так |
сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пр |
ог бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути |
жином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво |
зо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви |
{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено |
у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} |
о онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих |
мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упалити! — упаде једа |
гар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека |
шинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потр |
ко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како пр |
арског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, си |
и ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад ма |
и. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и |
друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и |
ше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} |
лед казиваше храброст и одлучност, која ни после толиког тамновања није могла изчезнути.</p> <p |
кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — у |
, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страни |
к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећ |
цима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и па |
} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се мил |
дилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то |
раше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од |
држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — А |
та.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим ро |
и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове речи, н |
увен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне |
ша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа |
тника, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — |
е године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, |
овека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каж |
а... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Ју |
често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им |
лити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре |
неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би |
ћ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник... зликовац!....{S} |
уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим |
но!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар |
ог ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим |
ицу заточеника држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну |
е да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p> |
ешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих |
гао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још |
и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у |
> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} |
амницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да |
/> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати |
...{S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотр |
ама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигош |
око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све |
ње за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са |
да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби |
<p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи |
ланцима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Ск |
тог јутарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један г |
трзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ п |
зову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута |
лону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шат |
па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује. |
о мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Ф |
е над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" |
овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— |
о силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху |
ина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не |
— викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, |
оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} |
велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и |
<p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада м |
џбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је нап |
лес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зат |
Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви |
азан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини нег |
ази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— п |
и узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је |
ицка.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухвати |
је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом наредб |
о Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одма |
гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у б |
нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи |
ност привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше |
д Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — вик |
анија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађ |
језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја |
S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, чест |
аточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једн |
бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где |
да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак |
укућани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опази |
аш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву |
ла је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском |
им кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, |
им трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он о |
ог из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно з |
тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му |
а беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одве |
а земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презриво у |
ном у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нер |
ан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!. |
иста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више н |
услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада |
заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од |
обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који бе |
право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они |
суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, веч |
м.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најма |
— птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште |
се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у |
ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Д |
н поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојиц |
<p>— Тако, војводо, тако!... не пожали ни једног српског злотвора па недај им ни да зину! — уп |
руја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад |
S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са |
ужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> < |
говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам инач |
његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p |
е леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признањ |
веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> < |
овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он |
тиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви |
во си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши погледе на за |
ну остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како |
ђанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је |
о грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива т |
ече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} На |
коро половину свога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући о |
арашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе |
тио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам ду |
до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потер |
д љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не |
којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи |
ни једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... |
бе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да п |
но заситио, нису проговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и п |
ављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се њих неколико опет по |
окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, |
{S} Скоро половини задругара није могао ни име погодити.{S} Читаву трећину села заузимало је пр |
умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао |
знела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одм |
је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p |
за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође |
беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Н |
ка и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћи |
н на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} |
дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају |
е жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да |
репашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекиваху они не |
аили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га уб |
откривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му |
итеља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје |
Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, |
ам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно |
у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику |
е напасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им |
.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} |
ише задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту |
p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку |
p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, пос |
из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> < |
д њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао ку |
очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних |
сле Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} |
it="subSection" /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После велик |
>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} |
да није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> |
едан милион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго д |
Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љу |
је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а |
ри, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде |
ена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко нач |
цку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љ |
в вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли сам |
ком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изне |
ли о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радо |
о важном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само |
воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онак |
већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у |
ван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара |
а и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одв |
ци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— |
ано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се |
огромној задрузи. </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико п |
и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом |
је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје |
лака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто |
е бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, В |
стала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако |
ође добро.{S} Широка пољана, равница... нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то у |
они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз го |
ге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних п |
> <p>Грдна пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносн |
гу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се то згурало по кућерц |
Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек н |
{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да веру |
Цано!...{S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брз |
ава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири.. |
е, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни пом |
азгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, |
нас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб |
се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом |
к онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим ра |
и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху |
ју плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху усп |
свију страна сами густи редови турских низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{ |
ше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна |
сте убојне редове од наоружаних турских низама он се страшно пренерази.{S} У први мах није мога |
} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но |
ка, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше см |
а услед оволике навале наоружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и |
е то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који |
конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не |
атаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</ |
и му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао |
нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превијајући се пред |
ша до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S |
ћ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше |
ао млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка |
од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло прим |
зручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста тре |
ланинским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за ови |
е крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са со |
цало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближ |
ко иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он т |
много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барко |
га била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику гл |
сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би |
оце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Да није случајно прошао какав хришћанин овде! — викну једа |
им пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ |
јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n= |
p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко |
Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оно |
е и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе ил |
да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе |
мах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га б |
гао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко |
изаше овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> |
<p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање љ |
ма пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини сва |
о дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p |
е над овом пространом пустињом.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов кор |
уре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њи |
и једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они |
вољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихових мартинака и да так |
зо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а |
атства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усу |
ше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега прен |
колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ва |
учност, која ни после толиког тамновања није могла изчезнути.</p> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Ал |
ворио.</p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажа |
угог имања.{S} Скоро половини задругара није могао ни име погодити.{S} Читаву трећину села зауз |
ик не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико |
а.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и нај |
ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> |
ија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана после овога разгов |
да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде |
рузи. </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњака и лив |
њене узбуркане осећаје и пламену љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <pb n="1 |
ог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, |
души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Миц |
очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искуш |
угачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама к |
азумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах пос |
да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунц |
p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико |
нажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је |
гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војв |
а роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — |
и сељаци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p> |
овац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно увећавао ве |
га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заист |
ну свога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући онако снужде |
аћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" /> спавао, као и обично, наслонио |
свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико |
ри са својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака од прашине |
им сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.< |
Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} |
и беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекив |
Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један |
олико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина |
галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратим |
један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што |
ли по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у |
своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној же |
>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је |
p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Та |
S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше |
и!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било |
е смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погле |
је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се м |
сте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> < |
ош мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа уч |
ек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има |
</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљ |
.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, боре, које се појавише на лицу њег |
рте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријат |
вост за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распаст |
њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milest |
српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци си |
у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он |
е изнесоше они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном |
> <p>Но његова зла намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина |
а својим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дуб |
пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n="147" /> друго до једна пространа газа |
ренутка Мицков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицк |
ицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуш |
а послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њем |
Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша |
ру, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{ |
да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избав |
после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p |
е отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да ј |
у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише |
сто пријатељство.{S} Но то пријатељство није било толико због Туне, колико због њене плавојке А |
ов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! |
тво, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за |
Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пан |
и.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} Т |
S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и д |
омислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Мил |
у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.< |
Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-М |
и право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега д |
/p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из |
р, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и |
јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} |
грљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и |
и да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе |
тим само један милион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ниш |
аху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена з |
атити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим ра |
ророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.< |
, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху и неједнаки т |
брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближа |
етна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а на |
у њихове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље |
е и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутр |
ашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољуба |
привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хте |
је онако срамно увећавао вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола в |
врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робује |
ицкових пријатеља.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Миха |
али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Б |
стом подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако |
и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна |
у домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити слобо |
шао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="185" /> право улаз |
>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацим |
и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља т |
а буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко |
часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност страних ко |
Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек |
еше ужасна и несносна, по таком времену није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ. |
како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без |
даше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да пос |
о она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз ода |
д мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану |
у није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгле |
{S} Можда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасу |
е, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше |
он се страшно пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— |
о а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>Н |
м.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били прен |
— вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S |
ну и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних та |
коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако |
е бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близин |
ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко з |
сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он својој <pb n="119" |
стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и њега позва |
м брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на |
а га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом |
ом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо |
сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из в |
па и целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то ј |
о да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Куз |
не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бект |
биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</p> < |
се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, |
зобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити |
</p> <p>— Разбојник... зликовац!....{S} Никад!...{S} Ја сам честити ефендија, само осветник и н |
а ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на |
с овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — |
у већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини о |
тајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</ |
ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је |
лом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говор |
ђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко |
.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што је она не |
он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутне судије с |
крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја |
елом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од ки |
.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице нема никакве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, |
} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је ко |
блику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од каме |
има и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена |
д им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо |
м се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти може |
оче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Ве |
с опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једно |
љ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милев |
у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила |
ној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничко |
кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако није могао допустити, да његов син буде у тамниц |
ед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо к |
ина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њени |
ина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељ |
а да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш са |
беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка б |
искуство му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство |
луд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамна |
рамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади |
опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беш |
пак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је |
х угоститеља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код |
е па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељи |
би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза |
ирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упад |
да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега ј |
љаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше |
едло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, ра |
о.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После дуго |
благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад |
гарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у после |
. заједно свуда!...{S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — |
<p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да |
кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад |
к и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p |
шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} |
турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га |
даше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још |
ју сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сад |
ше загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ дав |
први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то с |
.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати |
јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и с |
же.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и ни |
залуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано и |
едан дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стражара према |
и поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили |
о учинити, то они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од г |
на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са својим насиљима према тамошњим Србима, то Кос |
Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбу |
тано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са |
а Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник... злико |
еца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који |
то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до |
многобројних станишта арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мор |
лувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да |
по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још јед |
ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Ал |
ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који |
т Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог |
говог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотн |
рачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храб |
бнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помислити да је то жеља |
са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му прис |
је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе |
а да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — |
спред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="185" /> право улазу у л |
озно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и њего |
ао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко при |
не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</ |
која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не см |
га, господару једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе |
убље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљу |
анцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом наше |
о ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и ј |
у сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само љ |
дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о |
зривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви |
икну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дис |
не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>После н |
Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добр |
прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} С |
и-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристаје |
и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се |
а све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Ми |
каше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} |
злазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен са |
.. зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, так |
оче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам |
и одмах у силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци н |
!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам |
иси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руме |
примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болеста |
ладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми од |
лиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> <p |
зађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> |
их вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање |
икћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина же |
, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи |
Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко |
аво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радо |
p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S |
а.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам |
а и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад |
ђе за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуд |
поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Ар |
а цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту с |
нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан |
ир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па |
-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња |
раху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад М |
зу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима |
ним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p |
н, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и |
ј бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, |
дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође овде |
а нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња с |
смо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? — упиташ |
погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде свој |
мах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окре |
ви беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој |
, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, к |
јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је та |
во Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ к |
х за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли п |
де међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не да |
аца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по варош |
он то учинити, то они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина |
су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао |
е оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша |
слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике |
атски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком |
где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да |
ет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у |
— опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети том |
од Петриња.{S} На очекивање нове потере нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, услед д |
лизини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очеки |
иша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душу и |
м тако важном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор |
понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко са |
ји се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје пријатељ |
је то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у ово |
и у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране |
илева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанпут узвикну Мицко:</p> < |
ца и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине |
спали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га о |
ретворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p |
ле смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин |
ањени око оазе у својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви |
оши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, |
лих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да т |
жени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он м |
, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се наград |
уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толико у |
миљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, ш |
ка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај о |
нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кљ |
ва или да погину.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице |
ла, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Михаил |
.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам п |
е:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, |
знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се |
заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је |
ше за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах ско |
} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган |
цка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да |
ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... ка |
де срчано паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и |
ного што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова |
веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — |
ражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гини |
или из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице и |
бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар које понорниц |
јка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много са |
а све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше |
е стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлет |
а што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забрујаше м |
и само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драг |
ендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата |
о.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближава |
{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку |
ок најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху |
мах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да |
у, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били с |
ће, улогорисан међ’ планинским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах поју |
се међ’ планинским кланцима на планини Ниџеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора живео је на ј |
руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, с |
ајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Срби |
јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, |
вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџ |
ад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учеств |
, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ |
ер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а за |
а требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног тро |
е беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.< |
беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилик |
ије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту |
од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај |
анијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како б |
да, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да |
од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са р |
и кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало по |
одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</ |
<pb n="96" /> <p>— Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна)!...< |
ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана после овога |
луцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца а |
навикао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, |
.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у |
{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — |
мети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на |
у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — |
ирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S |
ају по свим крајевима подрума, но нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брз |
око владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чу |
овом пространом пустињом.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен за |
водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n="147" /> друго до једна пространа газа, кој |
а пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за сво |
тању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и н |
ом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кућ |
мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муњ |
ојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата |
више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога драг |
га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он |
ра?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote> |
есет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десет |
а сам честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, |
дећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га ј |
мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и за |
p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину њихо |
ста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах |
е у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчи |
ио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} Сам па |
вропе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људски |
т тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име |
хтедну предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд |
/p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — гов |
и.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ни |
е чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми да неш |
пламену љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки |
. </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превијајући се пред пандурим |
е ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мал |
И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна мно |
веду баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам |
це једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично оп |
— Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и же |
им друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S} Ти се |
ећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће |
се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испо |
краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна њег |
ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у миним |
че Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам |
тати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда |
вољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{ |
ако би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мит |
/p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о |
сад при поласку. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си сега сос здравље! — одговори му овај |
си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, |
ко механџију сад при поласку. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си сега сос здравље! — одго |
шом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од М |
о није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или |
загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове |
Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих о |
имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од ма |
а разгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нем |
да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој ро |
та је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца |
га љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган писну и она се сро |
а, односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околина варо |
цко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у н |
p>— Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за не |
икаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, об |
есечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на |
>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније |
!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Ми |
урци са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} |
дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи између Срби |
рског попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше |
а, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошт |
4" /> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, |
ко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да с |
вши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана |
право сад беху још много расположенији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу. |
у.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживот |
Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа п |
мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпирит |
јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен |
на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако ј |
и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, п |
ило је од њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији и најспо |
ле су храбро јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, како још |
.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, |
предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да |
, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ов |
рача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано |
<p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онак |
рати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око се |
одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је |
прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тиш |
кве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас она |
хаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше. |
S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни мног |
са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у об |
ше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p |
га ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени |
је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја |
</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш |
их дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, |
би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се |
.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</ |
ина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда |
за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет оглед |
ђу тим само један милион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису |
ша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху |
вом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у ко |
младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заустави силна пис |
а одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен |
Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не |
му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брат |
био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно |
ер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, |
илазили су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку |
о провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а |
Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђор |
бори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом чето |
био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што с |
еликодостојници страшно се узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзула морадоше се с |
и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као |
о је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са |
о небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, гд |
аво ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појуриш |
средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми л |
мир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоруж |
две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и |
се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуна |
зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет п |
адозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Ара |
лако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без |
урцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост би |
што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко |
ек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано |
ко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао.{S} Одмах са |
не исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш п |
ад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за рам |
ини придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обара |
ајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, |
већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, |
жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд и |
престане са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па |
Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољ |
алила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше ка |
ње.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" /> спавао, као и |
дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњ |
беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељство није било толико због Туне, колико з |
има изгледаше као какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господс |
о је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После н |
први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде м |
и врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као д |
изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а х |
отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде |
се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко |
би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио |
е задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је |
pb n="54" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог |
ку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато |
р-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за |
ицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капет |
во биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење с |
о и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са својим насиљима п |
м страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим |
лучајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и А |
е да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије о |
Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед |
али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће |
и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S |
чи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме |
а, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питом |
ош првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто она |
их пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се н |
</p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвр |
вом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и од |
власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> < |
етрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика мно |
врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, |
млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p |
мена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би л |
ци своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је да |
ац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло т |
ри она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем толико, |
по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам |
зда...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да |
м Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер |
/p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много |
а! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...< |
и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао |
да је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да |
рикнувши бесно појури супротним правцем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак |
/> разбијена.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје б |
ршњакиња!...{S} Снажна — снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна |
е обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па |
о ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p |
} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, |
руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Ми |
цко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и б |
даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на |
ви! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто за |
>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим д |
ренутку и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах план |
ву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи з |
p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису м |
за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пође |
рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, д |
кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у ти |
ет изађе из цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S |
о лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко |
тор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шат |
изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било |
то више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да ј |
њског песка чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико |
ер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није |
ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, |
., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерас |
е:</p> <p>— Цано!...{S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очај |
имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко |
олико слободна речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник! |
ад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше примети |
ен због свог огромног богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Чо |
ада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србина не могаше стално |
сећање храброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оно |
е, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита |
етом придружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Миц |
у са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ |
час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година |
може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и |
ада су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као с |
есмица њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Ма |
ли прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршум |
између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још ис |
своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер- |
казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови нагов |
амо ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} |
са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попу |
онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све |
јзад невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не п |
с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова м |
код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао |
беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви |
оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави обл |
пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшн |
е опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде |
са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облак |
ла сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петн |
свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — |
ај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде |
о направише један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се по |
овала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим ч |
повратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак |
јући и јурећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станими |
{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то в |
вај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и |
плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породи |
турскога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златник |
већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој |
и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако бе |
ути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они |
одмах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством није се могла овим и |
у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово |
оју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до |
своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урм |
шкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њен |
отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорни |
им животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, т |
Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са дру |
које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да |
о, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао |
он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и |
више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе |
у, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, го |
еома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао |
та сад начелник.</p> <pb n="96" /> <p>— Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска |
се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим |
краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер |
од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— В |
</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши м |
но настањених.{S} Како је имао прилично новаца, то кријући се, проведе овде неколико месеци.</p |
вцу северно од Петриња.{S} На очекивање нове потере нису заборавили, јер јој се сваког часа над |
че, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— |
ан, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре |
> <div type="titlepage"> <p>Штампарија „НОВО ДОБА“ у Вуковару.</p> </div> </front> <body> <pb n |
о тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</ |
еше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери бива |
крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Тра |
<p>Мицко извади скоро половину од оног новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени |
о буде с места пуштен, награђен обилато новцем од капетана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао |
>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Н |
заврши турски чиновник, па извади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет златних лира.</p> |
дмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и |
ђевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на ула |
ко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање |
p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> |
ед ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшниј |
јке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје своје — познавао ј |
потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се н |
рки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета |
— рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У и |
p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображ |
рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сам |
пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у |
ицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турак |
са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог др |
летене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама окол |
меја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не |
одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу. |
ше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и оста |
ада чујете само монотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људског |
S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, |
иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнау |
штољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад п |
ле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих |
ани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{ |
те ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> |
трљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да |
ијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапк |
!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна дет |
цу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко |
Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два ш |
беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме |
он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом |
легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно во |
ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</ |
ва тада пало испод њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само |
н судити!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи бли |
у.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и д |
а, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" /> <p>— Милоје, Стев |
дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа |
да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи д |
нутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са златницима, звецкајући, |
а ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S} Завири кроз пр |
и ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао |
p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то |
парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одмора од неколико |
е појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно |
ам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања |
ја.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{ |
куту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време |
баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неко |
та, здраво! — отпоздравише му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим |
ној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ р |
дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше ка |
владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне но |
олазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> < |
, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... |
ло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко |
цко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а мо |
ћи куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица др |
камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео |
аки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај св |
другоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај ж |
Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека |
а мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме |
настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и сва |
аје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме. |
.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покретима пева |
те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што оста |
ко је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не |
је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко бе |
ко утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о закла |
еља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није са ве |
је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао |
ш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрес |
адну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не пре |
аћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како!... |
чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламб |
Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— |
е ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, ш |
иво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца момак а г |
шта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али- |
ису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан лан |
стињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Ми |
ери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша од |
чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи св |
а ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагин |
илна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се |
мовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведош |
вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше |
, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне оморине.{S} Они се |
цу као сјајни звездани одломци при свом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим |
н, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је би |
ма, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако гр |
та и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам ве |
ињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често |
} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је |
, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекл |
тни становници обављали махом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилаз |
ћ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Д |
д њихових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више |
уморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да п |
едима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе |
је добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, н |
обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне А |
радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк ј |
Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, |
есоше они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу |
е са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један пло |
а.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... |
ије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — |
учила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како вета |
оге црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле |
ао свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она б |
нув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај |
о Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца окто |
е би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око та |
.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и |
прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски ц |
гобројних птичица престала је.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкрипање испод ногу.</p> < |
о време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="144" /> освежавајући ветар.{S} Одм |
као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити својом сопственом шаком.{S} Час по |
гоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то по |
и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, |
је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у |
рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што |
цима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера, те напусти своју домовин |
лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита |
{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао ча |
млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га |
опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов |
, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим |
мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шт |
о и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онд |
инцип: циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се с |
ио прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још виш |
на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног в |
грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опр |
тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радознале масе, |
дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху ка |
разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад при |
народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на свако |
ици.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и |
тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора |
Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узвикну |
ко исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не про |
, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} |
едно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" |
о увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} Кр |
селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — |
ови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он с |
.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} |
екиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадиј |
едаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље |
и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини т |
се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благосло |
волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије према њој више су биле као из |
ави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара стајах |
курјак једном турчету, које беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зари |
спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Т |
и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но |
оје женских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он се између свију ист |
погледом посматраху пашу, очекујући од њега одговор.</p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи са |
ав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и зау |
век пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и оста |
ила на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер |
дно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући богато његово гостопримст |
да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио |
{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, |
га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја |
ако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени |
коба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! — одговор |
гнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, ј |
на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови пролазе |
Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се |
и сјајнога месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овом |
м храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чиј |
врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придружи се осталим вођам |
не речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју десну руку преко његово |
Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужи |
атаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осет |
одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином уло |
цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} |
о почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то |
ош са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим млади |
и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу с |
прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>М |
ош толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје |
као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га |
у; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели о |
траше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он б |
е.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз |
се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај |
о, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="1 |
Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу |
обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа, молећ |
тражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад она успе својим ум |
аостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Б |
почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зи |
Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек наша |
сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ |
ја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом од пшеничног исту |
е Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А |
им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Двана |
мир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скриве |
ше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Па |
дине.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија з |
е и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за жени |
орђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је пад |
риста — никако није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стид |
дан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, |
, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} |
изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржава |
а би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову |
један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико б |
разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом стан |
е веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p |
ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове ж |
Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бог |
е потанко исприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова укра |
ар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у л |
исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицк |
— постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа |
таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твом |
да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен усле |
ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли |
гова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин |
таћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситниц |
звезена све самим сребром.</p> <p>Овака његова спољашност морала је скренути свакоме пажњу, как |
тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахранити на каквом заба |
другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учин |
, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила је човека.</p> <p>Он се ни |
задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и она пр |
ије ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом с |
о га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> |
ицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глав |
вода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше |
корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један повећи грм, о |
> <p>Овака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој колич |
р-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћу |
име трајало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ ка |
да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши оволику навалу |
лађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља з |
еглих Турака, већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само |
ах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством није се могла овим иско |
стезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — |
ли не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његов |
ба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале |
стињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу |
тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућ |
ив!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш ха |
м, са великом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благод |
а њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре |
ући Јанка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} Тур |
уза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-М |
дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове |
оше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до В |
>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчи |
Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да |
амен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим б |
ао гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то |
<ref target="#SRP19024_N8" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчић |
естрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у њ |
топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја |
елник љути, пипајући непрестано око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, |
те га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свл |
нији ветар са великим страхом саслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да |
ицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њ |
сенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас |
ед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом напад |
Харамбашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да |
овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски |
беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> по |
не али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белуш |
о тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не пома |
м очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна |
се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами |
е смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те |
чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко просто не мога |
ивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах у |
ам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог конака!...</p |
а је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинским кланцима Ниџера |
уди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака њего |
сао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...< |
каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, |
но што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с |
и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу растоварио па јој |
е, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун |
нађе у самој средини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили за својим во |
држава робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паш |
је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, по |
Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио д |
аше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштв |
ну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти ј |
...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У |
ође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах п |
адемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега и понаш |
грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови другови.</p> <p>После оваког срдачног састанка п |
ењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу ка |
, наш храбри војвода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинк |
војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потп |
мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, |
тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока посекоше све харемске |
аном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда ка |
ање, непрестано распитујући и јурећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — |
оје су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила он |
главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини |
нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише не |
своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше |
ше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошто однесоше Станију њеној |
то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет |
чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући ве |
Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Ми |
ри он опет продужи пут идући непрестано његовим трагом.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Ду |
дмах појури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислима непрестано се превртаху оне речи „хиљад |
а носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> <mi |
и облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут |
ав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> <pb n="36" /> <p>— Послушај ме, мо |
е а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирн |
у планином Мицкова мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плот |
сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га п |
макоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} По |
г увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса |
беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар |
е хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> < |
сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да грме не |
жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који је могао да му смета у |
</p> <p>Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, еф |
доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је |
и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако раз |
две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ |
амо да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редо |
астављена ради суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, једногласно је одлучила: да се х |
пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} О |
пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах изведоше Кузмана и о |
таре српске гусле, остављене као символ његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама |
мо се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељу |
сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он њихов зет не може никако ни |
ћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања.{S} Она му је редовно правила друштво |
ицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело издавало је сумњу код овога Турчи |
вор и хладовина благотворно, утицаше на његово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и |
да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као познато још из заједничког ратова |
вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре свом жестин |
храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено улазећи све дубље и дубље |
лати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да их он не би |
ино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни |
од њега неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чу |
ријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином |
ладан и посећен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још в |
е јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад с |
на моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Т |
54" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен |
Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турк |
саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — одговори |
цка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n="109" /> јунаштва и смелости, да је увек |
неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живи |
а Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је |
у његовој околини беху пропиштале услед његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и н |
елова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно в |
<p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа л |
ке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, |
а на планини Ниџеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној уз |
Мицков отац — Христа када једном, после његовог бегства у планину, разговараше са својим комшиј |
их окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се |
патије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба |
бацивши нехотице своју десну руку преко његовог рамена. </p> <p>— Заповест кадијина мора се изв |
ина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеж |
, осетити и топлину тегове љубави према његовој отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике |
мбашом Мицком и ту се одмах присаједине његовој чети.</p> <pb n="50" /> <p>Са тако повећаном че |
у Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрав |
Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1877. год. и з |
х низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је би |
м валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи стр |
S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на К |
оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојног |
м.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању сво |
да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су они сво |
, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено непријатељство и п |
ли краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори |
/p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на јед |
као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, |
акао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста од радости сјај у очима а св |
а сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — у Македонији, на освету за ова |
ну се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>М |
и тиранин српски.{S} Српске породице у његовој околини беху пропиштале услед његовог разбојниш |
дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Б |
да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа че |
четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф- |
, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — |
д наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поч |
који необично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — |
оја мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу |
Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.< |
аљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из |
а био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин |
о га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и |
начком четничком ратовању са Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелости у српско- |
и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четничком ратовању са Турцима, о његов |
г Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Ч |
— то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак њег |
и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеник |
е пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камил |
ију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и |
чаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад р |
је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио |
после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да |
примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове последње речи казив |
оки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни вр |
ше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам |
тпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за ва |
управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко с |
а обећања пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он са |
еље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и завол |
косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад |
у и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арна |
х ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живо |
извињења могаше утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S |
луд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Миц |
одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају роби |
изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као |
и, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамниц |
па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Ми |
Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад с |
би налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, |
target="#SRP19024_N7" /> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично |
, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко |
, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, синко!... које добро? |
p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да би |
ове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то м |
а Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} |
тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу |
аузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуш |
луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово д |
веден у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Ал |
се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко је није п |
{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сиг |
ли у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се |
<p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је ј |
рављени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже пом |
томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изглед |
д опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="8 |
агрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара заг |
чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад |
љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да |
ју на слободу а понашање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његов |
на је знала колико је силна љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом |
о-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјај |
>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S |
} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са сво |
е Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им бе |
истана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око п |
младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, |
У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> |
Солуна иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијеле.</l> |
спољашности Краља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!... |
— да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} |
>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш при |
адосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири њег |
и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини |
и друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био в |
е Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздрав |
д околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволику навалу, јер |
за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно нао |
и, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... |
бе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих преле |
са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружи |
пасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим м |
д за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здраво брат-Мицко! |
во, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} |
ви Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, синко |
лаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно с |
кну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко ве |
рбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од пандура и одмах баци |
како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> < |
ди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по др |
це, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за |
ивоту напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једн |
жњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> |
у са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски п |
о мало задобијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само |
ше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>Т |
ам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде |
само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је роби |
свима својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се брат |
о врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори |
, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n |
и из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио усл |
стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После |
ендил.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а од |
Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се в |
и да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине к |
лико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен ота |
ом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео по |
но Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше к |
ајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве бар |
њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код оног |
због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право |
срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n=" |
му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубав |
ах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрли |
радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендил |
и мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж ско |
љености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјај |
е сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане |
ој души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато |
је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку из |
војке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватиш |
е показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} |
ром пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је с |
посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се св |
ицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце |
при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и |
му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толи |
варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ре |
} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ |
еног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба |
није било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беш |
ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на |
<p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Миц |
рна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> < |
пка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје и пламену љубав није могло овом |
пред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, |
везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора з |
мре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што |
ренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и ст |
мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи |
н никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај |
бавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаже |
д, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови горски синови н |
раћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нем |
већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} |
искреном и свесрдном расположењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p> |
од осталих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — снажнија много но остал |
црте очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снаж |
онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно |
.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје и пламену љ |
он често правио посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, в |
да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} |
иже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено. |
ријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено непријатељство и последње време беше веома додијал |
" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груд |
ата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко |
елих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из |
вори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драг |
, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколико тренутака тра |
м удовицом, изјавивши јој последње речи њенога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често прави |
ј бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из |
двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом |
2" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Нек |
ом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се он сур |
нутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слобод |
јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О |
бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она |
ри те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав б |
руговима.</p> <p>Пошто однесоше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут |
и Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак |
е, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, који в |
раве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ как |
толико, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко бр |
ећ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах до |
ише распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, о |
p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не преста |
ашњака и ливада, поред необично плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко тр |
адама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар |
ија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура!... |
Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по |
аде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која |
танију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Т |
крсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само дубок |
ћ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Ми |
Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му |
раили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом др |
за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага |
а не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само |
груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удов |
рском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположење |
војом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо п |
мета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су цел |
адвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким стр |
шао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га |
за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ ј |
јим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и стадоше |
ао да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав из |
к а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, |
Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, |
га Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако |
} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге об |
одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у св |
здрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти д |
утио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>И |
иново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Срби |
е њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фру |
ешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам осв |
шним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад |
а ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу |
Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она |
з Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе ск |
мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. < |
одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, т |
одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живе |
о, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је |
старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} О |
ког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p> |
} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, о |
ицком, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху |
шино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато са |
чито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала |
и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> |
ладаше над овом пространом пустињом.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихо |
када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb |
и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{ |
зна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако |
дном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бе |
вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би ум |
ако његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на ли |
х села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натова |
и и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћуст |
колико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвал |
да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брд |
ад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако спуст |
та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим |
рујаше многобројни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко мо |
и окружени пријатељима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше |
о радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> |
адавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу зад |
амед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова |
су они премишљали из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, |
одица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро |
позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове |
иметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше п |
у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — вик |
к облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шт |
.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њи |
к досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да |
ај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри |
аком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био |
јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју де |
и му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb |
у дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у |
том, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету |
, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим б |
p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> |
правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једн |
орали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет |
ра ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> < |
ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</ |
ина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да |
них одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изре |
оништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, |
другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p> |
сачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а наро |
гу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: |
сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станиј |
по разговору разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и |
а а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S |
/p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао |
сту.{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасн |
ило теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што п |
м само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Тур |
Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху |
S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{ |
мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако ис |
о време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је |
ежати грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Пор |
ка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За |
ти стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље и |
он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи пр |
ена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све в |
} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и |
је сумњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом п |
еде са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад ра |
"27" /> <p>Ранђија и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, б |
натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипај |
цније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху см |
раво Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</ |
Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се |
мао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други зн |
е поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из ж |
ном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намер |
нова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли |
е год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље муч |
су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао |
разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плака |
и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за ког |
већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише свој |
се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи |
од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљ |
е сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да |
пкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путова |
места се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним правцем но |
ни се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p> |
јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе |
розаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиш |
пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Ј |
ваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ д |
ога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у м |
ласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били |
.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се ник |
јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше |
шеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње м |
пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби ма |
а је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После дес |
аху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, |
агом ни користити.</p> <p>Сада, када се њих неколико опет појавише близу овог истог табора Мицк |
рем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тоб |
оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажиж |
вога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урм |
рође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p> |
и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог спаситељ |
амаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо ств |
као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од киш |
им вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко ун |
се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивш |
ст, јест!... пре неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосм |
ог праха.{S} Најзад се указаше неколико њих на камилама од оних истих Мицкових пратилаца — Арап |
и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S} |
им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисл |
од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше о |
између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>К |
ве.</p> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они до |
тишину реметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав н |
чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није |
ишта сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако |
ена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка ве |
и из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа |
г разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!... |
и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су о |
Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили |
а не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш |
мах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано око оне његове |
ва код ових његових угоститеља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у св |
им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то |
дим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заустави силна писка |
м описујући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматра |
тво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше |
да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови ка |
>Чује се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!. |
<p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда све дотле, док нај |
оклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са |
м мртвим мезимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у |
се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло на |
вога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, ша |
е већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје |
не воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим п |
а другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не |
за неколико тренутака жестоко изуједати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена п |
м беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после |
хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том прилик |
грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанск |
ила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамн |
смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону пустошну равницу, правиле |
ко механџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ бе |
, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</ |
нима масу Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим ј |
ом зебњом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да |
} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а |
па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и да |
у над српским племенима и мучки убијају њихове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их |
а, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, којима се Кузман обаси |
Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ |
а; судите му како знате — рече један од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже гр |
јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збрат |
кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препу |
спод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моме |
аше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше с |
и се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
чких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше границу, |
ко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— О |
о свирепо отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљн |
јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да зам |
урци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} А |
а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у об |
једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве |
је беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака ч |
, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство а све |
Много је српских синова тада пало испод њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије |
к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављује.</p> |
о какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блеја |
их куршума није престајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p |
кну очајно Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина |
да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му д |
у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене мно |
м био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај д |
есрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко |
а је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турског насиља.</p> <p>Прешав |
огло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему |
освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог познанства они једно другом и открише своје жељ |
ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и поју |
сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог магацина. </p> <p>После напорног и убрзаног мар |
у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њ |
ово и његове породице као и за паљевину њиховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, војвода Мицко |
де мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше М |
ицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! |
ако сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му теш |
пати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет наставља |
вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још ј |
и дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчи |
утака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми |
да напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољц |
{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљина |
ко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана ср |
роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како је оно царски |
е најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p> |
та више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јатагане.{S} С |
ново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се |
то но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом |
сете силно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на |
етили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах у |
као она њега.{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве |
оју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у |
и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту |
мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом |
ио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи про |
упа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пр |
ну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силаз |
истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју в |
> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано арапским слови |
Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше приста |
аклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стаклен |
— Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од оно |
дно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељај |
ше поћи за својом четом, то команду над њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицк |
омчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није би |
а, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом пор |
— плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка у |
е врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријат |
, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем |
озната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, |
заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у б |
а школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана |
уде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!... |
личине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био си |
ену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко за |
да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина д |
скопаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би |
златних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто пров |
би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, сам |
лу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за с |
јуначком четничком ратовању са Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелости у српск |
место, које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз са |
азмишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца д |
говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, да вас ба |
ам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Срб |
сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и б |
таве свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прику |
е и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четничком ратовању са Турцима, о њег |
разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљати око |
ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје ве |
слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убиш |
е ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на |
за ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у пут |
.</p> <p>— Оружани?!... педесет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да с |
о па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко |
штаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар |
какве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Е |
ли сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао |
дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини ис |
иштољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све самим сребром.</p> <p>Ов |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— О, здраво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузма |
еле те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек доби |
х Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпо |
— Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озло |
ет старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после дужих прего |
ј хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после св |
епала му је најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном расположењу свију њених сродника |
је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад |
анија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p> <p>— Станија?!...{S} Станија?!... ја не зна |
о онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у црк |
за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p |
{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта ви |
шком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па |
х поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу.</p> <p>После подужег разговора |
00 становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукт |
е, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином |
ног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p |
ако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" |
ше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту дево |
ење.{S} И сам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицко |
} Обојица су размишљали сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{ |
животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по је |
ка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> <pb n="36" /> <p>— П |
а се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше |
ло је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, |
ањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној при |
p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није кака |
се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како |
брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они расп |
ућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити. |
мишља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје бога |
четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старој Србиј |
а се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о ро |
естима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они |
пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</ |
аху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски |
у са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на |
драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и |
да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахр |
ју они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време |
{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладн |
снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек дос |
ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благ |
у светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео за |
више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно мор |
<p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта |
канда познајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме |
p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега |
одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој |
моглавце, силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши марти |
на и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен усл |
викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама |
наге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на |
ји беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, |
шкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше |
м дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша непре |
ичне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арап |
еговој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описујући у најтужнијим слик |
еше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четничком ратовањ |
помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се |
..{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која |
ше потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о |
.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у В |
о седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора д |
вништво крај својих огњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људ |
још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са свој |
мо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И треба! — одговоре ос |
ж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки |
рпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као |
ок је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толико се све више и |
ом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој р |
дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво а |
разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговим |
се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> |
у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се ј |
{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад бех |
ина, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико |
својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти по |
а си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из |
дели су они око отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпу |
о шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их |
по мало задобијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше сам |
орином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и не |
„турске севдалинке", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнути |
ог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један др |
ше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Препл |
То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S |
на.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите ш |
еће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита |
} Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p> |
а већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, н |
к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S |
а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту |
.{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — |
да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p |
је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к |
мије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија. |
опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах п |
црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле р |
прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним |
p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изглед |
енди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само |
гаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> |
е Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} Цано!. |
али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно |
вездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди |
тима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у |
у се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузм |
стале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше н |
а нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве |
тар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да |
вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га хара |
— дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар |
а кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, |
ше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећ |
</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а г |
ова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахр |
бо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад |
да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајс |
ћ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши |
поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јага |
његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање су |
свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око в |
ма појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде |
знесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазев |
амљује.{S} По уским улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а |
водише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом с |
што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже рус |
на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном ме |
непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца ч |
урака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише спа |
да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака д |
о насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила је чов |
а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да |
ј се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамен |
} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у |
rget="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега пр |
о шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а |
велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске пл |
ад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> < |
артинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом |
рче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв |
кана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад у |
но, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Ње |
а.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети |
своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, п |
грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани |
ају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он |
ти око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} |
> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више |
да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дерах |
ако он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</ |
рчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — пром |
гледаше као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече стариј |
леме Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да о |
Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у |
— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Ми |
јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села и тиме м |
даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— |
ушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! пром |
кше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Му |
/p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима одавно нису имали оваке госте и |
ед Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових |
час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бич |
се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се ма |
> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, п |
е четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— |
овом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с времен |
е могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући г |
Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана не |
ли су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Л |
мир непрестано шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као |
послове, које су ови сиротни становници обављали махом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да х |
ако он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед |
>— Напред! — викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Д |
у чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> < |
илева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили сво |
се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши |
роши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мора, између залива Великога и Малог |
ном у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путовања од неко |
на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али- |
у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземнога мора, између Туниса и Бенгаза или ј |
е пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже н |
а сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јуришали су |
муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет храбри |
S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чист |
појуре са највећом жестином напред, па обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војво |
овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући плотунима масу Турака улетеше смело и у саме |
ишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које |
и Божије, којима цело човечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено тело |
и се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, ос |
/p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што т |
ави.</p> <p>Пољупцима, којима се Кузман обасипаше са својим друговима и са својим војводом није |
есец се појави и млечним својим зрацима обасјаваше онај једнолики предео без топлине али благот |
срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеко |
амеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око вра |
дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, који му лек бе |
што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момч |
басу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из ње |
ли драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче горко да плач |
в комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху |
би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне н |
не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске странке, то се они још одмах решише, |
сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморн |
лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне |
а.{S} Пошто се тако мало порогушише око обезоружаног Мицка, они опет заузеше своја места.</p> < |
е одмах стропошта онесвешћена стиснувши обема рукама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пан |
н мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је |
роз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса рад |
реди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге |
а Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа о |
<p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто тако! |
и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са |
проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на |
о кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше повући испред руске војске, а они |
а осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ јо |
а, који почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје |
релим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, |
ије се могла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и иначе от |
уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Миш |
ган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске |
м паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти с |
Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, када чуше за |
, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицк |
ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, г |
ати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узвикнуше Мицкови др |
зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не ма |
је било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — суз |
чеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и на |
p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешк |
који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у не |
жасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко ч |
убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и с |
и посао.{S} Управник апсана их је често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Т |
мањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинака као и о |
е и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од капетана.</p> <p>Мицко је сад слободн |
задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око |
p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша |
ожијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим з |
ни хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту |
стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке |
да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о крти |
познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позна м |
е.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би он |
астало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се |
имао једног свог старог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чув |
ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Краварем", јер је неговао доста велики бр |
г огромног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и |
еса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне цр |
ију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Ј |
својим богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим ст |
није одмах <pb n="21" /> спавао, као и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и |
ог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био |
ога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ват |
> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркут |
она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем толико, да |
ицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер се |
изилазе из оних подземних кућица, то су обично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог лишћа |
оба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед |
ивио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни д |
S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је прилично времена, зато |
p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да је |
ли су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек |
, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да |
урено источно небо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави |
то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да |
нег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и како |
е и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељи!. |
и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p> |
и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло хра |
међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природне појаве и после овога настављ |
ног лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако сн |
шну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше овај пламени вета |
е није дало ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више |
оји подизаше овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да беж |
по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног обл |
ломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно без стр |
љиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. </p> <p> |
{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на |
тар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пођ |
{S} Они разговарајући се пуштаху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је |
следњим зрацима својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротном пра |
ројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође много а они прим |
вцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} |
<p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не |
Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ов |
читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и |
о тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицк |
пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву |
се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило |
сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно ста |
сада — исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око поубијаних Турака, који све у крви беху огре |
елу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже своју |
или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Мно |
када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесар |
отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Три |
ка.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S |
да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве про |
само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни рес |
нале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у на |
разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> |
оштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један |
рви пут примети живо створење у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене. |
е тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши |
огли приметити неколико мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих други |
подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све в |
мени зијала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред ово |
да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — пре |
месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре |
ти.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власт |
јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју ве |
а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највернији и свак |
тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па |
ћи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад с |
о а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом р |
потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног |
ји су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост. |
а оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — вик |
ћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући снове о драгој слободи. |
скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и продужише путовање.</p> <p |
их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид |
давно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али б |
/p> <p>У први чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезајући от |
почеше мало измицати унапред гледајући обојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитуј |
ом језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу |
пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оро |
пријатељу — остаћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи ш |
али каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.< |
трајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове сво |
лазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија си |
" /> <p>Слуга их је пратио посматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу познаје. </p> < |
рече Ефендија арапским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника држала је још несвестица ни један не |
на, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брз |
војица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У најв |
кој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник што |
них речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p> |
ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искуп |
пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да тре |
S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мислим, другови моји, — настави он посл |
лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек који |
ћем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма |
о стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвећ |
веру кршна планина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разнов |
пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{ |
г дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то |
страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и |
м погледом посматраше велибиље којим је обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше на његов |
У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговор |
имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, кака |
па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повијају као каква змиј |
ијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас об |
глав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, чисто вам с |
их из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се вр |
а и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше крај |
и, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p |
из оних подземних кућица, то су обично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им |
иш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје своје — познавао је себе једнако ј |
нину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови пролазе ко б |
трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клиц |
оће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... |
ча а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се |
ском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом си |
али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити око ватре и т |
и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање |
и као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, |
а Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још в |
паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ |
на два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху за |
ад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузма |
наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" ту |
о је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали |
реме болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче |
путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и пр |
у — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, н |
амо је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше |
у бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" /> <p> |
ољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно излазити у варош и кр |
а погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадила Мицка и њего |
<p>Опростивши се, са својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујн |
аоружаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној прво |
чи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом.{S} |
из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара |
ече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...< |
.. шта?.. снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Миц |
био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, |
ом пустињом.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубок |
зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је |
е просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, |
а!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је |
роз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је с |
као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чи |
клоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које б |
сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинц |
ик — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да осве |
да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова ог |
сам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а |
д свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Ш |
>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми |
мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} Н |
е онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени простор, да |
ог песка чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико да |
же похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и њег |
ном, учвршћивало се пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки |
напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз о |
одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тер |
и-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част д |
за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену |
о њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно |
се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гура |
муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гини |
већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах раз |
ше му као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ћ |
окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} Т |
падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни ме |
павају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћи |
ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допушт |
, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете |
ше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружи |
S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Тура |
ети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и |
у утичући својим светитељским речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити |
.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав |
ло источније од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се |
в?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко. |
внику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро б |
м и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> <p> |
цко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашани |
на.</p> <p>Неколико тренутака трајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани ос |
даље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да д |
те аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни |
лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли ч |
пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда |
еше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се |
} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На кр |
ного година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни |
.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>После ду |
ше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и |
ви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано око оне њ |
о.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} |
м облака од врелог песка, који подизаше овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p> |
тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође мн |
ра.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приме |
само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријум |
рели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који је |
и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад с |
ва не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита |
продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије ц |
ти толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мо |
сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо о |
му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега мно |
рста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо п |
имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам д |
ни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, о |
цко опраштао са својим пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим во |
стављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најдано |
а тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора |
беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладниј |
о за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој при |
аш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, м |
роваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуг |
беше сакрило од превелике врућине, само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила |
ичких разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толи |
о Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по којој му |
ем! — одговори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико |
. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише за ноже |
капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Бо |
дите си сега сос здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p |
и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро по |
е жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче кр |
дмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно л |
амо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као |
кога обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му не |
промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући |
ватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и његову Ме |
ата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Мил |
инка извезена све самим сребром.</p> <p>Овака његова спољашност морала је скренути свакоме пажњ |
шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе |
е чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је М |
тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово пр |
ли.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још |
у јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једини начин на који би с |
им неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше опорављати.{S} Повратио и |
планинске кланце, наилазили су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један |
о са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу |
има појединих вароши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародрев |
урке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен |
варошанина Европљанина морао хватати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече |
ута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као |
о у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао |
азе у својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудил |
за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било |
ети му злочин.</p> <pb n="138" /> <p>Са оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ов |
а непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном м |
ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. |
посла са самом Русијом!...</p> <p>После оваких речи рускога конзула, сви остали посланици и кон |
на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање према Мицку од стране овога Арапа — Муха |
у били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе наводећи Мицкове грехе међу којима беше н |
уској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад |
живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благ |
ке гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ. |
грешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и |
? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по |
— питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још |
Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и |
о и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги |
илу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапки |
ј отаџбини — у Македонији, на освету за овако срамно нанети му злочин.</p> <pb n="138" /> <p>Са |
ника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овд |
>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапску |
вог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, |
и! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судија, који позна |
у и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости неће моћи |
— Царева хазна плаћа!...</p> <p>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно в |
је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p> |
— одговоре остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До |
беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци |
ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан |
е вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, кој |
— заврши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда |
да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један пове |
дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод једног |
пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после |
јури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p |
ко је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она |
Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.</p> |
то је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на |
јих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад лег |
чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>После овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, |
опет настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову |
дузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месец |
меш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Ев |
!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам се по |
њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ал |
есту турска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, који |
ко чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и више осваја |
ха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} З |
х речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дворана непрестано их је сл |
"130" /> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом нап |
</p> <p>— Хајд, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад |
; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујући се што је све |
есту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кла |
ише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући плотун |
те, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, |
она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати д |
беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, |
ницу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после |
p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</ |
постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати |
гу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он |
само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули |
дишта изрезаних од камена.</p> <p>Пошто овако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{ |
е о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана, те да му пус |
то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровн |
латких часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећа |
кшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно излазити у варо |
а се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирање преко читавих брда од пешчаних сметова |
каквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање према Мицку од стране овог |
целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> < |
ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Станимир одмах појури кући, веома задо |
е и остали његови другови.</p> <p>После оваког срдачног састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, |
њцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дру |
гледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим в |
лити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети |
! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за стареш |
белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Миц |
{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагу |
јмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући гд |
— одговоре му Мишини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за |
.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка |
ати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму |
Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгледа |
сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини |
шће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине |
руга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на миру поразговарати.< |
/p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ев |
о њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске |
Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро |
е још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дру |
а га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, |
дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед непрестан |
ом језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> |
од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <p |
к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихо |
ао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљи |
а видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Прил |
b n="78" /> <p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То м |
нско а на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком по |
Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb n="176 |
ћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше |
ородица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева |
> <pb n="128" /> <p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у |
улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фес |
а околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од |
аилазили на много питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и чита |
рана била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове" камиле које су |
село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пријатеља, кога о |
рисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по к |
вала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ |
општи Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p |
ост запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још |
тигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к |
, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се |
у:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ |
а.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим што |
и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцим |
да унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које вис |
ољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су |
година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</ |
аве кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{ |
лонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али коч |
.{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кри |
и, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не |
д понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а б |
оз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њи |
ке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чува |
е чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећи |
дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и многим другим пустињским б |
прилично новаца, то кријући се, проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Миц |
ију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог |
о капетану у посету.{S} Тако он проведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устан |
аке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљо |
а видели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад |
опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је |
нути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— |
колико кита мирисне љубичице, прошаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Са |
ти.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамни |
попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита |
посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган сам |
ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена ст |
ји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке ка |
хвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да |
у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет |
ру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља, он продужи пут з |
м вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо св |
ти очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја |
а много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад |
ова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после |
ном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и |
</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову |
унца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта шт |
<p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега |
да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не има |
— Још како, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама н |
оји је од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војвод |
на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је |
>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле да им је утек |
ше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> |
неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели ника |
тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, |
трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отиш |
— признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.</p> < |
е!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђор |
ше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме т |
ња.{S} Сем пространих урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине или |
а и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова од ш |
узму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети у к |
е кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам п |
p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело в |
атканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад |
Да није случајно прошао какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шат |
ао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си си |
Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</p> <p> |
познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му |
</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би |
ше нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ |
е коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неко |
о је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед ово |
ање храброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној г |
о су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбо |
и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша |
туда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше |
у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега никад не затекох |
вота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног |
е Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти |
падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у под |
ио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Турска села и кољући |
овима, склони код својих земљака, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Како је и |
Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави чиновник и поче да ч |
да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се там |
м и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти шт |
горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Ниј |
олета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или тан |
пределе и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задр |
варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — ст |
p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо ул |
дњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!...</p> <p>Надзорник тамнице |
Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њ |
ићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, боре, које се по |
апуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати |
на лицу његовом када је Зора изговорила ове последње речи казивале су мржњу и одвратност.</p> < |
е многобројни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао о |
апи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p |
лутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промен |
лотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад ос |
га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — реч |
амбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише своје погледе радо |
ији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, |
ти по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>О |
/> <p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а кам |
у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заво |
године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и |
их двају заточеника проламао кроз одаје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у |
ђен оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.< |
/p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти н |
, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо згра |
ње, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако |
е обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} |
д камена.</p> <p>Пошто овако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи н |
е завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефендија!...</p> <p>— Страш |
затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је п |
да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, је |
ави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење. |
b n="91" /> <p>Сви се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То |
аде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим пог |
ош мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко мног |
ати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв |
налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвик |
Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско ство |
је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свр |
поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S |
а, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше |
бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ак |
е како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био ув |
апа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остад |
ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан. |
има.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природне појаве и после овога настављаху се многобр |
Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пра |
е већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге доброво |
ма и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као сп |
ао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета радосно у бе |
будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете ос |
му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам |
дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!. |
Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље |
да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</ |
е милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> |
ешина с водом.</p> <p>Једини становници ове тамнице, која је имала много оделења, били су мишев |
ли са храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису |
но беше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори оч |
баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!...</p> |
ма а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забрину. |
са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Да није с |
у се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао |
браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима ника |
— упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју д |
о чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — |
одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и |
е му заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују з |
-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле х |
јатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете л |
<p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе |
решио и закрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима поко |
тања а и одговори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радозн |
морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Миц |
адоше Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко до |
ојма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах |
гу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> < |
<p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава |
авницама турским.</p> <pb n="203" /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, а |
е будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изговори у највећем страху и |
и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се |
ако занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код |
р се овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко |
и преко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући н |
на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој |
аријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућ |
ечи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину луп |
ом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је |
ном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро пол |
ва храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмеј |
оји беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Ми |
Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу |
а појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се |
желео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, |
д колима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p> <p>— |
е војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ да |
волику навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом |
ушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање |
браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, |
беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче |
уге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пуш |
запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљути |
Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, |
дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана |
х закла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан |
е утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душ |
, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно ј |
кључаницу од затворених врата приметише ови како продире светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с к |
апи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули |
идружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко усле |
— рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то б |
мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— Отров да попи |
оља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао |
придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајућ |
ица њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Марти |
одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни д |
ић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чув |
ас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ништа |
у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни становници обављали махом су радили ноћу. < |
крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да б |
>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу |
ор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде пр |
ору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, е |
ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искус |
а ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је б |
етка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </div> <pb n="111" /> <div type="chap |
илна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове д |
о да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да |
и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји. |
источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се н |
другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p |
е знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири до |
зла намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче |
е већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке |
се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху по |
савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи |
оручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешча |
аме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у |
ли што боље поразговарати и упознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав |
шили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74" /> нападима од добровољаца, а |
адзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још |
е испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — <pb n="68" /> |
гледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство ил |
све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису |
ао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове пр |
лицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наруч |
кланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он за |
у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се |
и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после онога с |
Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно поверовао, зато више и не траг |
ахово утрча један Арапин па престрављен овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше ка |
век код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си |
г дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи она |
трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а |
се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела кроз срце про |
инина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} Очински се старао |
припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</ |
та не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесн |
а осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па з |
сто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима |
сет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди. |
х усправе на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше з |
ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зат |
у.</p> <p>Потера се безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на ха |
лед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину |
— одговори им Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића |
дубоке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која пл |
. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме поз |
? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан |
суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дош |
подару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику |
оравка.</p> <p>Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздрага |
огледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обор |
ху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} |
за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и |
ође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он њихов зет не може ника |
као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточи |
се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста ду |
дове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да оба |
када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од С |
ћ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних звукова опет наста нема тишина.</p |
ика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и к |
ин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p |
Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства |
у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут водио прек |
ицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је |
много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове страшне т |
есет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њ |
матрао овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и с |
гова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када понова видеше |
овољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте т |
оде, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши |
а да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па |
евоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— |
очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно п |
.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одго |
еном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чи |
е послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и |
ного већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи |
>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку |
е Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чу |
ита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — нас |
ли не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамниц |
ија поче:</p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајду |
растанка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак. |
ан другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познавах |
љуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови другови.</p> <p>После |
цко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не |
и му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега |
рисала на самом подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ва |
днички лакше поднети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из М |
е хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> |
длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече кадија са погледом управљен |
вуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са свој |
.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успуж |
у казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрес |
атала несвестица. </p> <p>— Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{ |
га дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да св |
тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p |
друму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше наша |
и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p>Миц |
својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спров |
знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заис |
ицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са и |
устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му о |
Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад М |
, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка |
ави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе |
или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах по |
{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о ко |
о пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече с |
мах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лак |
м мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копа |
а? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан |
уо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дру |
молили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дру |
овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Н |
ише и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше о |
окне.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ |
своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а |
одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што кро |
ав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто г |
ешено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају с |
ојом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог пов |
њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави м |
о му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, а |
празнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису п |
овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и па |
сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну Миц |
пази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неп |
у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је б |
} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће мора |
ама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</ |
о им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Ми |
зговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи |
, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би с |
траган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што |
а наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва |
узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав |
м, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нит |
е господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у по |
Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметњ |
х ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада н |
колини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри љу |
м велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да понесе душ |
јник.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилаз |
за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се |
његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као |
н милион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до п |
ендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад |
вити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу |
е он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за |
у потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови |
беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођа |
повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укоч |
зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се |
, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није |
почне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Нај |
час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и |
зналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи |
.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се б |
има Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења |
двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с |
лис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често |
крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S |
, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завук |
> <p>Пандури веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекиваху на пола |
Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало при |
да ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не |
ети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких п |
о у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} |
е у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али- |
, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замис |
ку глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb |
арут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зе |
управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало неколико минута.{ |
својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу з |
и! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разгов |
Турци најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставивши на бојном по |
оги српски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре |
а турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добровољаца |
угарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари по |
сто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да забо |
/p> <p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког д |
ада се њих неколико опет појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и |
аво два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пе |
ђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај п |
непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин |
е к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мал |
дан јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о њего |
аше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али |
аху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника |
алио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?! |
месеца децембра 1887. године.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана са |
е пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за |
, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са |
и и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ на |
овог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан ко |
моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и наш |
само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ |
је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> < |
ало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за бра |
ли опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку, па д |
<pb n="95" /> <p>После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби сво |
S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!.. |
у самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на једној узвиш |
во хајдучко одело издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурн |
к.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мр |
о и примирје.{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу само је |
е одговорио.</p> <p>Неколико дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у бунилу доч |
еху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ва |
који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче т |
у из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — пл |
јашњаваше и ове природне појаве и после овога настављаху се многобројна питања а и одговори <pb |
стварио.</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на сва |
ати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месе |
ао и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан |
суђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у |
одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му да |
зо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био вр |
моли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из В |
е, овако понашање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — А |
већем задовољству.</p> <p>Опростивши се овога српскога крвника, који читава чуда ствараше са Ср |
вим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта м |
воје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет |
вали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџ |
репиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да сазна |
ћан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћ |
с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово дет |
можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који беше изазвао онак |
иким нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад |
дину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после своје смрти да остане трид |
за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превел |
о над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n=" |
Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србина не могаше стално да |
ови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p>— Момче, |
ак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му није за т |
и ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беш |
лико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицк |
а ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу |
и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И треба! — одговоре оста |
о од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколико |
испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станим |
склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у сво |
соко повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p |
Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најз |
ве са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја д |
Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време мо |
S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за |
отпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан |
згледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="6 |
век.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слободе.{S |
та да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских к |
м бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то |
>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина!. |
а ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам |
p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто |
ја у први мах, уплашена и збуњена услед оволике навале наоружаних људи, није могла да позна сво |
ханџија сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој то |
чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у једну об |
са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...</p> <p |
да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи |
!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше в |
ећ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевш |
есно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не |
нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнич |
вници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се М |
раг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе |
ти.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино |
ци се страшно ускомешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, п |
је и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забу |
ре к њему и најзад продревши силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе |
штрим јатаганом.{S} Продирући тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на |
Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, о |
егова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши оволику навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у |
.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави своје кћери, којом она љубљаше Ми |
је.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву |
у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само |
то се беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раск |
тинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> < |
{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за |
то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n="109" |
ао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше населио јо |
о ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждањ |
/> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао |
ста несташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час |
оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, |
мом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да |
овољачку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши се са капет |
асове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим друг |
ошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он |
во дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} Њима није ништа сметала ов |
х врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупч |
имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са својим добровољцима своју храбро |
ечи проговорио, сви су били пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати |
у том погледу.</p> <pb n="70" /> <p>При овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па |
во примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се прод |
поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу.</p> <p>После подужег разговора он |
а га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањ |
ош живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим |
.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој рад |
кане осећаје и пламену љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— |
ет дана од како продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав |
ет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао зн |
ле неколико дана од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му п |
осле овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном ек |
/p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напе |
има, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из прев |
осећајући саму радост, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Н |
ва стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољ |
м није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни опаз |
у, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах |
и, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш |
мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако |
ста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је це |
p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечи |
Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— |
се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше |
жији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је н |
раху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном |
ећ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да |
једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима гроз |
ох...</p> <p>Судије, које беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позову именова |
ог Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти с |
ворим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар |
већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србин |
хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свад |
Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојк |
аги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он |
<p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега он |
не радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, |
го, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али |
душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано продираше даље.{S |
них <pb n="145" /> песковитих предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчан |
="141" /> <p>Потпуно усамљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за ос |
жа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави п |
да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско позд |
>Но сватови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више |
} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху |
>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone uni |
ави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај |
брог Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Њ |
урци се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше |
еше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође бе |
дан турски чиновник, послат нарочито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, |
да.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој о |
ане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови |
ћине, само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности кој |
ући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало |
ладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све т |
о у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума к |
ти ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, кад |
ог путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљаст |
нска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога |
њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови јо |
зам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало |
појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После неколико сати они опе |
чинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова успужа па дошав до |
у. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих б |
.{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио п |
лим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам |
ом човеку морало растужити посматрајући ову ужасну катакомбу, која служаше ондашњим властима за |
е ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестано очекиваше н |
ивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ |
:id="SRP19024_N11"> Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. |
.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Гр |
ставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.< |
о сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} С |
анима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, зав |
беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста ј |
ца, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница |
оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изгледало |
пљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху |
спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране |
е кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунаштва он буде |
ђе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћу |
затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако. |
не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког окршаја |
друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте оч |
азним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицко љути |
стрла, цело се становништво крај својих огњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше ч |
не дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p>Христ |
ече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је |
уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и |
ом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одговори Коста.< |
а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У |
сна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све |
ву снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору |
поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би |
ка бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче |
Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали. |
а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова спољашност била |
рне стране појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шато |
{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} О |
својим војводом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих |
урака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколико хиљада, наоружаних Турака |
у, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је |
ојим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако |
десет година а он већ постао старешином огромне задруге, од преко шесдесет које мушких које жен |
беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина ниј |
велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која обично беху само |
и најспособнији за такав положај у тако огромној задрузи. </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам Миша ниј |
дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна |
ирода већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, из |
сле овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задов |
падне са седморицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се св |
и су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек пома |
х вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!...</p> <p>— Како, |
их тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега ни |
де и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непр |
пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? |
како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу |
беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, |
е да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>Н |
одликоваху од осталих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — снажнија мно |
већ постао старешином огромне задруге, од преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Ист |
што је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав п |
етила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непр |
ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар нећ |
немо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! |
ријег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и |
инче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, по |
тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече |
им се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат јед |
ад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то |
вивши јој последње речи њенога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често правио посете тој удо |
ад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко пр |
њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непре |
и скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зо |
ања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у ка |
>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из о |
и, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, зај |
> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Тур |
д стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад др |
мора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше з |
ote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Миц |
ојој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође мн |
них кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако |
ше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, си |
огло је се приметити по неколико редова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као скло |
Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— З |
на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двем |
евог увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше п |
ње и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врања |
о за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плак |
не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју |
па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони |
а којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арап |
хо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и паш |
зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па оп |
ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одг |
> <p>Овако продирање преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских кланаца тр |
нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло ошт |
гим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно |
баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши д |
љаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше овај пламени ветар, друг |
дало ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближ |
о да би било стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше вел |
еко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ ис |
гали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на |
само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче |
одуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сва |
ти и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни пр |
елици.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о т |
рижан пут изненада заустави силна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свиј |
д врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгле |
и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас |
лебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше неколико њих на |
жно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} |
ити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута бра |
од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче |
зад се указаше неколико њих на камилама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху п |
само са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју зајед |
ренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море о |
цима од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца |
очито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном же |
а овим ратничким <pb n="74" /> нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који и |
а беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собо |
вуда обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p> |
ло је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којим |
Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и заг |
ако је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше |
се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног |
није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по ко |
жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге |
p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да коп |
p> <pb n="95" /> <p>После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби |
.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га о |
фрике.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује плано |
/p> <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево |
етог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пл |
о беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали А |
је, као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој грани |
амо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах |
услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се |
господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорни |
у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигл |
нака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу. |
аком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да |
и да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад н |
о сакрије уље и турпију између пукотина од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кро |
ле Азије.</p> <p>После подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у |
ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, бра |
ут.</p> <p>После овако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу поч |
за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више с |
ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везуј |
после онако сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима |
ачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав по |
ага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора п |
>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је како лако трепере звезде на п |
ку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на планини Петрињи. |
сно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примети а ј |
ли спреда.</p> <p>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — ур |
дом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се са |
на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станими |
дмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна мно |
.{S} Свима у његовој кући опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у |
а пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна. |
доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху |
стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та |
е право Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно |
е састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који б |
</p> <p>После напорног и убрзаног марша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, кад |
авству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} |
>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ј |
и стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине и радозналих грађана беше вео |
ледњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газ |
њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да |
> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, је |
гаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше |
јих крвника турскога народа, као једног од најопаснијих својих <pb n="126" /> одметника одговор |
<p>Султан, знајући за Мицка као једног од најопаснијих крвника турскога народа, као једног од |
онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста по |
а, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј |
у и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти |
и са свију страна и густе убојне редове од наоружаних турских низама он се страшно пренерази.{S |
есто су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb |
и густе и према светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target="#SRP1902 |
инити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у п |
/p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирал |
а не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што |
ском батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он с |
брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својо |
уно наги, сем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После д |
икну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — ју |
ечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За |
мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!.. |
код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би |
х имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други |
м се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај и |
издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са н |
х које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он се између свију |
једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом на |
ах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунч |
ани близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Ми |
ознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи ал |
њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних |
о тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни јед |
заборавка.</p> <p>Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздр |
тар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова |
су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај на |
т поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође раниј |
разговарајући се пуштаху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрес |
тока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да |
очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам о |
ољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Кал |
жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко бе |
ивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома на |
лу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушка |
изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога с |
свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> |
</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло ма |
и у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се вој |
сти ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим г |
ат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је |
ху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које м |
другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, |
тако често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима за |
видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим г |
ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од |
ој њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су они тако да |
у и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да пр |
обично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној вр |
само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветим |
сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејањ |
је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове |
а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само |
уначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори |
кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се |
</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... црк |
че да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца, која с |
равница... нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два св |
нчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и |
г зида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му |
у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увиде |
борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и после |
и толику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> |
ети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— |
врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са |
шу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре |
но да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко Дун |
имо потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!...</p> <p>— Т |
е погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах о |
ану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог св |
осао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се снажно из |
о бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога |
им друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из рад |
слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво с |
28" /> <p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а |
велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши с |
ежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb |
ше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота |
наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко |
е.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана до |
ња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да прек |
ектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је М |
мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише |
обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави: |
му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски |
ру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је |
и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беш |
и беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко |
кну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну с |
чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, гос |
о и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му па |
траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p |
вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p |
кршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у |
ах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.< |
а заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће м |
допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих љу |
је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — |
Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, |
а не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p |
поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како в |
<p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволе |
елодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се |
иним местима створише се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше |
делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна ст |
и пођоше.</p> <pb n="197" /> <p>Сметови од песка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра |
лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога ду |
вени по таким рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> |
, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на |
д.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на |
е ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а гр |
и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресеч |
ша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га |
урећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јата |
лежишта.</p> <p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> |
ајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} |
</p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би |
S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу светог п |
понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би |
к је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље |
ему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих ужи |
и разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко пл |
ле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за |
жју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише с |
="SRP19024_N5"> У кући су је тако звали од милости.</note> <note xml:id="SRP19024_N6"> Српским |
као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава ти |
мњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му ск |
роз Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турс |
ставивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима ве |
на они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Му |
аскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а |
старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људи |
нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и |
ко се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад за |
ене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену д |
с тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Ми |
вољци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога вој |
ен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
но да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није бил |
осете, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху о |
би. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова |
</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидит |
ближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људи |
и се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех |
нити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику зато |
>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, |
ог варошанина Европљанина морао хватати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — ре |
екох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p |
ко овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али |
е толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену |
</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше |
шта друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} |
Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног пут |
егове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> |
клах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја с |
а сместа се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним правцем |
..{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу |
грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> |
лим погледом посматраху пашу, очекујући од њега одговор.</p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи |
емног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове преде |
S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како |
а са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и |
, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршум |
у.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но |
ли облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{ |
у ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најз |
ену ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, |
колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он ј |
прошаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах образује од ових ма |
с места пуштен, награђен обилато новцем од капетана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браи |
се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да грме |
, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учин |
.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри |
ху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њ |
Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу |
ш Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне годин |
е Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху д |
х пет наоружаних пандура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори вр |
ису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — |
ц гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у |
зиваше место у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те ис |
о је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога |
и су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и к |
ога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Пе |
о њега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше |
скомешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знал |
ме, док су они овако разговарали, један од дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</ |
ће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових пријатеља.</p> <p>Истина, Пета |
, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> |
Знате шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка |
стина овако било, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, г |
е, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах у |
жија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је |
<p>— Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки |
траху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага. |
ојим беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и о |
бога; судите му како знате — рече један од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже |
ним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који је могао да му смет |
зговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефенд |
} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у ово |
едемо к њему твога зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</ |
ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... |
и, кривице нема никакве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упут |
етло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу овде. |
пија наше браће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и најопаснијих царских одметника |
учила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника и крвопија наше браће Мухамедана |
е срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже |
ао.</p> <p>Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, |
ну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! |
шао какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вал |
адијина мора се извршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде |
укни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то |
да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p> |
сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:</p> <p |
ња и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Ме |
о које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> <p>— Ја сам умо |
рах задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — |
тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S |
чењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно |
а.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} |
е његов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећ |
, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p |
а кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је увек био г |
<p>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен |
ешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала коли |
и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни |
за једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Јед |
снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је |
у да под земљом борави човек заборављен од света — одстрањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна |
ци опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико |
твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone unit="subSection" /> </div> </d |
и човек заборављен од света — одстрањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце |
и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p> <p>Мицко је |
опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би н |
/p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се бе |
{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске |
ри Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у |
во им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу |
а војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дир |
сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано си |
све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што ниј |
последње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пус |
.. и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само о |
н, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко |
ли за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружино |
д он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, |
звади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p |
p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леж |
љинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајд |
ако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова |
нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поч |
вљиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, ве |
ало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само је |
шћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да ник |
а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледа |
в ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.< |
јзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} |
лизу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на једној уз |
stone unit="subSection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских ог |
свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, |
била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда |
ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно ч |
гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен |
пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> < |
Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и |
<p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозо |
о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао |
ођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} Многи српски сељаци, пошто се из |
војом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахи |
м путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест својих друг |
је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се са |
доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад о |
и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шир |
цима на планини Ниџеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној |
али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицко |
м гласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су би |
војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стиго |
плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално уз |
мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали караван реметио је |
зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је да |
о узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могл |
/p> <p>— Цано!...{S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну |
ош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са пр |
које беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутак |
се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупн |
та, хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко |
света! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајућ |
м броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: < |
или су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивање нове потере нису заборавили |
Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец |
ру разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану у |
најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архим |
<pb n="131" /> <p>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зач |
а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p |
спопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског по |
мог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га |
ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве |
Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... напусти дружину |
чиновник, послат нарочито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није |
јач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Са |
и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава. |
покојство или најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — птичица.</p> <p>Но |
.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ј |
, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са необичном брзином и хуком ко |
тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како је |
за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви |
и паша непрестано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, |
се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад до |
3"> <head>III.</head> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, н |
ијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одве |
царске одметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, по |
Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два |
стошну равницу, правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су |
лених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb |
> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне |
вако држање, овако понашање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Ар |
/p> <p>Мицко, приметивши оволику навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близин |
p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милев |
p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, б |
беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP |
.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим д |
S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше наст |
јно.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног новца — преко пет стотина лира и преда их Кости |
— ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташ |
макли, они заиста примете грдну множину од онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где |
ељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја, хар |
а и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво |
е било у почастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p> |
аз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисање трајало је неко извесно |
једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену о |
и да и овог пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и прип |
иства, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од |
елику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> |
, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије. |
ву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ов |
ста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах кре |
г ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије |
чицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беш |
којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио к |
еца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно ом |
у боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико засл |
есмице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са ли |
силе, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, од осталих њених вршњакиња! |
ше оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зн |
беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише ови како продире светлост |
мах доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко |
и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, |
ицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш а |
апетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, с |
мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима |
других остатака, сем седишта изрезаних од камена.</p> <p>Пошто овако разгледаше ове мрачне ода |
и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и о |
{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, приближава к Мицку |
!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата |
узман, сав усплахирен и не прибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе |
кивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он ј |
га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} С |
p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још о |
} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</ |
звуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрп |
l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејда |
мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Н |
за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из ког |
е, проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих б |
а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен |
пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђ |
/> <p>И бој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко по |
звесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко |
ође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{ |
су, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољ |
а ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref target="#S |
!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми неће!... |
у да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, каж |
ма принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правц |
већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} |
ли овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они |
о хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p> <p>Истин |
и лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома |
ме настањени око оазе у својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наиш |
беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима сво |
сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беш |
код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне око |
ваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да |
и међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Ка |
а уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако |
цко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — |
Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!... |
к.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Зна |
кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</ |
најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов је |
се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје дв |
о корачајући напред.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још |
д преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи св |
одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то |
и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — з |
овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично времена пр |
и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана |
одмах могли приметити неколико мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никакв |
о, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока посеко |
Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша с |
но извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његов |
последње речи, које тужно одјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> |
је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> <milestone unit="subS |
једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изг |
је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Ал |
p> <p>Пошто овако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали ш |
с када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуг |
о, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.< |
ђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева пр |
ње, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p> <pb n="179" /> <p>— Јесте ли живи, одговарај |
а схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, |
уди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био |
у дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме све |
овечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазил |
о већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одб |
на и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је |
ата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући |
, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти |
харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бе |
је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Нај |
>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један дру |
е и наћи какво скривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући |
брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе о |
им мартинкама, полако ступају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p> <pb n="12" /> <p |
је!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!... |
и се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, к |
после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p>— |
да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милев |
али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Срб |
едаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада г |
ти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао |
, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћ |
јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Ка |
оги српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на ком |
и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је нек |
ље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, к |
својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог |
но време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који леж |
рцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим м |
Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
ркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њо |
рапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пл |
, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број заробљени |
е, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и |
и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Бе |
20" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун |
да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху |
сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се |
колико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са |
!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посматраше, како његова храбр |
ај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да јо |
искуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безбро |
д о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао за |
одигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он с |
сијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној туч |
вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> |
ла љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама си |
, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зл |
у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p> <pb n="65" /> <p>— Хвала вам, прија |
земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам |
четама.</p> <p>— То нећу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажен |
е харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи |
нка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!.. |
та и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p> |
ма дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Ми |
дија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од пандура и |
е без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се |
учинити, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто ва |
преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду |
дне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господару |
биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поња |
Мицко.</p> <p>После овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их |
аништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада бе |
сте у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, |
така, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је |
ајмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим б |
орачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га бе |
путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они од |
</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики патриота. |
сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.< |
тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан |
а ове последње речи казивале су мржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој зав |
</p> <pb n="179" /> <p>— Јесте ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> <p>Об |
анијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>После кратког одмора, пошто рашчисти |
био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан од силног путовања — |
p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше |
њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да само њему им |
м затегнутошћу очекиваху <pb n="160" /> одговор Мицков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га п |
едом посматраху пашу, очекујући од њега одговор.</p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи са диван |
е конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ д |
Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми дон |
а.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати |
оје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, |
ој мојој ствари!...</p> <p>— И треба! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите |
му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, |
ира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! |
арску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим ру |
.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се оваком Мицковом д |
.{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако ва |
е наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га |
И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да |
те!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — |
p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба |
ини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договор |
ио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар погле |
изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не б |
бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе |
?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено Турче, чудећи се.</p> <p>— Турчин! |
једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем |
...</p> <p>— Јесте, честити ефендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах чет |
е.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде з |
и.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај |
> <p>— Па... јесам, честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није виш |
ху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре ре |
сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела м |
амбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шт |
Мени добро плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом тур |
Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, ка |
<p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p |
<p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову же |
{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очим |
не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш она |
е.</p> <pb n="151" /> <p>— Из Србије! — одговори му Мицко.</p> <p>— Из Србије...{S} Србије... — |
> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p |
нишчо!... идите си сега сос здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре ота |
. чак из Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових простих и гру |
Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе г |
хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном ст |
! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што |
а.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се о |
е да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, |
Величанства, краља Милана радо идем! — одговори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао кр |
е ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— Море, оставт |
добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто з |
ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па |
а једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судија, смешкајући се у Мицка. |
..</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му |
!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо д |
капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да |
> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, б |
али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејањ |
г са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме |
?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пусти их! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Панд |
<p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече |
ли-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој д |
еш ли? </p> <p>— Разумем, светли пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе |
еле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Миц |
жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на кап |
ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> <pb n="165" /> <div type="chapter |
аснијих својих <pb n="126" /> одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, а |
турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је туж |
ву младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Д |
га настављаху се многобројна питања а и одговори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, и о |
ну на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— Б |
зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је мо |
болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана после овога разговора е |
ш несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику: |
о на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одгово |
у.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Аларазола! — одговорише им укућани, посматрајући их убезекнуто, са н |
стави дружину, па напустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, |
ту.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни |
беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хла |
оред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће ви |
ну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћу |
ови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често |
обрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову н |
ди извесног саопштења.{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> < |
<p>После свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за не |
Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти. |
{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затвор |
би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера |
а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише дод |
ске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да |
анде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Миц |
или, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је по |
о уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху п |
очијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> |
њаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша и |
е сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало |
ен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у |
ивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Д |
азговора са начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чи |
од сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — |
p> <p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео |
гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају |
бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је ј |
p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својо |
и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше |
остирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин |
обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити как |
ицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, ч |
чуо, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града |
_C1.6"> <head>VI.</head> <p>Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову к |
— Он... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца момак, јер га ови про |
а — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четв |
Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио |
и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више не |
а не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и |
су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко |
а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше |
овници ове тамнице, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година н |
атим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше. |
јничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађ |
ристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и |
пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одм |
ојом наготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што бе |
ане бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви |
љујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> < |
еома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, |
а друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb |
воре и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах з |
} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господар |
би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд ба |
слим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! |
амолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш си |
уца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче с |
о да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је |
еница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Ал |
амајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она ра |
могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p> <pb n="179" /> <p>— Је |
<p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више |
в урнебес!...{S} Млатарење и запомагање одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и г |
а, које међу планинским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих с |
— пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} |
е а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго |
а даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>Иза његових л |
лотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах појуре на Турк |
цаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој |
д плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са св |
Ах, опрости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љ |
о а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} |
оња и са још неколико наоружаних Турака одјури право ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег |
му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> <p>Сви се згрануше к |
ји на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу са |
каквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада |
амиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом. |
мама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу |
е малаксало тело свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговар |
>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он проведе ов |
оста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамот |
од куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да |
лим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелиц |
беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим |
а нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Осве |
е баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, од осталих њених |
према врелом сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко б |
и његових седам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих |
и и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи |
ом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни после толиког тамновања није могла и |
</p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се |
зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце |
и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p |
са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху нео |
погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вр |
и нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав |
ности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кора |
p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-ка |
где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p |
<p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређ |
љан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељ |
само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде |
n="23" /> <p>Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S |
Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуш |
p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ |
дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} О |
кова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошл |
дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење.</p> <pb n="1 |
аша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јач |
ећ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако ми Алаха!.. |
а.</p> <p>Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> |
ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, д |
у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.< |
едан од момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отв |
ојом дружином налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не б |
ка, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг |
/p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тре |
адожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што ј |
им руско-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколи |
езадовољан и са великим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова |
извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама код надзо |
они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошап |
ош није прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.< |
д сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше т |
о самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испн |
м беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да |
е звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див прост |
не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исукан |
нак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај о |
јатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са сво |
у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину |
да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То |
но поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из ру |
ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још задржава |
> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова ожи |
адији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати ца |
д чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се |
дњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му |
рашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља Милана, п |
овољци прикупљају за упад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам |
х Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једн |
сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би пр |
их часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане же |
аостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, мо |
ије, које беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позову именоване сведоке.</p> |
ука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, д |
опао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога ј |
ог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> < |
ареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли |
у, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше |
и.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у к |
ете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чек |
учи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ј |
оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте |
ити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — |
ауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали об |
и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњим |
у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему. |
е не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања у овом зат |
ту један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће о |
/p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив |
аустави силна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и |
слобођен од даљег издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећој радости и узбуђењу један дру |
свим својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и |
ином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше с |
е харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село |
ји беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника |
ин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у |
ге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, ба |
ледње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару |
дајство Станимирово још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он својој <pb n="119" /> дружини да ба |
рв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ з |
е <pb n="144" /> освежавајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извлаче из они |
ко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да |
уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамб |
лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша |
отеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом леви |
S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши |
егових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да |
ан Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па н |
његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p |
обро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо |
тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуш |
еше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном мах |
вршио над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то |
да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="13 |
ало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек |
довани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа, молећи га |
ендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... в |
а те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда |
има учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, т |
— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандур |
p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од пан |
S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако |
је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пр |
е решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељен |
ће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи |
ужи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћус |
Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само ш |
у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко |
у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче |
ари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребиј |
ну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко |
ак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај |
о им пак у част свога сретног избављења одмах закла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко |
дмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше |
стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао н |
турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Про |
руди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би |
о планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — |
одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кол |
ватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин |
</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чор |
далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих б |
тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим |
већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима д |
сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p |
њега одговор.</p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима |
силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше М |
е рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше |
Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у та |
ишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Кад |
ладе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави своје кћери, ко |
е и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} Нај |
Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!.. |
шав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он |
ом лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него пр |
вши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и д |
ше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" /> спавао, као и обично, наслонио се н |
евао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши |
не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође са |
ећ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци |
24_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више из |
реде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много а Ми |
меј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то |
у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! |
рхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окре |
милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часо |
прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беш |
нтоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у |
Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта онесвешћена стиснувши обема рукама свој |
цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела |
се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка кол |
Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и мо |
огао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капета |
екне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће |
Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима надад |
све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко поклонише к |
гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби дру |
е овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутс |
ку у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искуп |
ега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богм |
амдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро стиж |
камење.</p> <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, |
ише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине његовој чети.</p> <pb n="50" /> <p>Са |
вог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овога Миц |
од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме иза |
изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући |
не са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која м |
гу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у једном у |
ом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Миц |
је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут |
к одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здруж |
..</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пандуре из п |
е мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, |
35" /> <p>Сад кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни л |
тан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, |
оламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а |
а четири стотине златних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.< |
твога зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се |
капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> < |
</p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Н |
ге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах |
понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на |
ода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, ј |
p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо |
помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руко |
, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за |
— упаде опет паша, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за рам |
> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре |
релог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само |
море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разја |
омир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да б |
ја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овак |
роз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не |
чи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који бе |
це управите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је |
е, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.</p> <p>По заповести управниково |
кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је |
неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу до |
чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се |
ну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселни |
но! — заврши турски чиновник, па извади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет златних лира |
ја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволи |
нијино и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беш |
иждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Крију |
остали.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је |
ри ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда све |
бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезниј |
руком на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не б |
ажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову жељу.</p> < |
мбаша Мицко.</p> <p>После овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и пон |
ул.</p> <p>На заповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових др |
ну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада б |
на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах изведоше Кузмана и отераше у тамницу.</p> <p>— Ср |
ти!...</p> <pb n="19" /> <p>Костина кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав |
сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем г |
ремиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару |
уло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле, пошто поведоше са собом и велики |
чен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно |
цко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише своје погледе радознало на |
о! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да |
зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући |
ку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви ка |
— поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Има |
еома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео |
кне на осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш |
ју њеној кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало в |
апијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која |
увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из ис |
/p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод једног урмовог дрвета |
знела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се ув |
еку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави |
ла му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и дом |
за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође у Б |
спужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је |
и, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, х |
е стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пош |
ко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Милану |
кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="4 |
снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Ку |
о му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Бра |
а, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће |
грчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад с |
.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијајући |
емљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у |
да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса в |
!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> <p>Сви |
и, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, |
ло је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете |
ими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили |
{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здра |
шо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здрав |
.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А |
ана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко |
а у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово |
станиште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура б |
жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу и посл |
зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заи |
за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је |
већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили |
ви како продире светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што |
дзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име |
<p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претоварених |
nit="subSection" /> <p>Чим беше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорником од тамнице |
ести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} У |
ко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и |
</p> <p>Пошто Мицко плати механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од март |
е своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! |
м брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих |
на да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Са |
еђ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} |
.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања |
</p> <p>После оваког разговора Станимир одмах појури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислим |
рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече кадија |
, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — в |
! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, о |
та? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је |
ше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.< |
кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</ |
p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене са п |
копљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и |
...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рус |
се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час |
о уједињеним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жест |
ри му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура!...{S} Разумеш л |
и са зверским раширеним рукама ка Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морат |
о за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Ми |
беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> |
ћи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он од |
оји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој поко |
он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, |
з овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколико мрачних одаја у облику с |
/> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску собу, мислећи |
и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху чуле |
ољан и са великим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла н |
кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника |
Мицка онако развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће! |
ако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред њего |
које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустен |
бе непријатељске странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате |
... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!...</p> < |
исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљ |
високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, |
а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуд |
светлошћу свога анђелског лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљеви |
а они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има |
азио је змију необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на |
варује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања |
и, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, разбојник, крвопија!...{S} На вешала, на веша |
тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што покла онолику царску војску на Петрињи а |
Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Ми |
ицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник, што покла онолике царске људе на Петрињи!...{ |
г од најопаснијих својих <pb n="126" /> одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазв |
Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи |
је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Пот |
у!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да за |
већих бунтовника и најопаснијих царских одметника казни на сто и једну годину робије и то у теш |
има као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, осуђени су на робију од десет година и то у |
е ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћи |
ци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те слушати |
г тога одговарају.</p> <p>После кратког одмора, пошто рашчистише са оним печењем, то понова про |
рог вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, посе |
су носили спреда.</p> <p>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са хран |
спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких узд |
брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са |
зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родб |
ђоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи |
ху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља, он продужи пут за Солунски |
="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дођ |
живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију |
ојој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становниц |
а, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто с |
естоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су |
је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти з |
есак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, |
лим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но |
задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до ист |
ржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто се снабду са |
е кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — крад |
е у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Ал |
бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.< |
ерише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>После непуно пола сата наставише они о |
дмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што |
анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што н |
зорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити |
је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мен |
Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошто однесоше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином о |
есним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и |
хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не |
е, но како тада беху прилично затегнути односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више |
адије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даљ |
господарство више је било у почастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочи |
ама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p |
хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} Онако је могао услед онолике |
<p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир |
} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — продужи паша |
— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбашу Мицка као за |
љ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашал |
у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, |
справио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Г |
тану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. |
зише ове путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење.</p> <pb n="146" /> <p>Мицко се одм |
несаломљива према њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито р |
јрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека н |
ао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозналост попне се на стену.</p> <p>У ј |
езобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изн |
Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се |
и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је м |
очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!.. |
свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту с |
од тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за |
своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упит |
ну душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога с |
га једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је о |
нски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко о |
на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрастоше... заједно су увек ишли у поље... заједно сву |
е на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса |
беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су |
едно и са тако уједињеним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време |
Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ б |
стоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пре |
д би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи ту |
вири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену |
обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху |
улити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У оваком лу |
ош одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и |
ки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги |
мљом борави човек заборављен од света — одстрањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та там |
ом пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом з |
да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га за |
, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног |
већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа с |
да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе о |
да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на |
јвећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изаш |
p>И опет настаде рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они полов |
а посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb n="190 |
егов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опрем |
понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шато |
која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељски поздрав |
после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно |
веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како |
вну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} |
задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше в |
гу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улицама уж |
, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати! |
ео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесв |
иљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весе |
ницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису |
>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много. |
да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена издржати а да не клон |
много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмиц |
говој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га заис |
кве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ове побун |
ојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наруч |
Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу светог прор |
анству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бо |
кне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним о |
} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Наусни |
од других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ст |
олим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зелена |
ма.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа |
бе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно |
јури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад |
ше повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— |
{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} Кад |
олу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам ко |
се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се |
ицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо в |
већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n |
довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — |
ашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к |
е се сад Мита, остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго |
, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и више по |
Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати механџији, то одмах п |
е Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, |
мље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано |
, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} О |
и да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом бе |
ило је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са св |
их бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радо |
<p>— Страшни?!... </p> <p>— Оружани!... око петнаест!...</p> <p>— Оружани?!... педесет?!...{S} |
ури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радости па и само |
а горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њ |
јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да б |
пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног заг |
Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb |
а грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га п |
х за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију |
аним Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на д |
Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурил |
ини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша М |
еома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа, м |
коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и буб |
револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко |
исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па |
ј затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад она успе своји |
рестаног путовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући час по час рујним |
ви заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p |
урака.{S} Пошто се тако мало порогушише око обезоружаног Мицка, они опет заузеше своја места.</ |
пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно при |
/p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било к |
и! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S |
ледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разгов |
вог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста нак |
д онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре |
} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на пов |
нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око спремања њихове вечере. |
паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са го |
ом.</p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима одавно нису имали оваке гост |
ањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њи |
, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало порогушише о |
.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљати око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затво |
дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радо |
узела они се најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад трес |
да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обич |
то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак |
аш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне |
о шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спа |
целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и так |
дну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињс |
ихов веселник љути, пипајући непрестано око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће он |
а па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> |
Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>П |
ху искупили око механџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а |
>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> <p>— |
поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицко |
ме успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних ча |
ћи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања |
и како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} |
p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико |
арабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је |
и далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад на |
p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три |
} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> < |
аце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прођ |
у од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од др |
ана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} |
и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пр |
на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене пресуде са |
и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="10 |
сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после своје смрти |
на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је |
у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем простран |
шица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, |
знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио |
лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варош |
ин српски.{S} Српске породице у његовој околини беху пропиштале услед његовог разбојништва.{S} |
сметале, јер су махом биле у најближој околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, |
сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — |
е беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О какво |
но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и у |
кове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином исти |
!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим они |
А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро |
, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Ми |
шо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стаз |
затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом др |
м, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> < |
"57" /> <p>— Који, који? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Т |
ло и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше...< |
нту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах вр |
на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад про |
ових делија, више је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>С |
љен долазио је стотинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре беше јако |
рођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са не |
ног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све |
>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беш |
виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.< |
све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљин |
ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, т |
} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше за |
а Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада |
његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајн |
ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, с |
али.</p> <p>— Нека уђе! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога ц |
омче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта |
Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљут |
о по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Го |
у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак |
Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред н |
! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мил |
ки робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак |
ли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху ве |
Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш |
кедонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сад |
нда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало тело свежим поветарцем, или одла |
сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n |
Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева с |
кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> |
у к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="167" /> < |
камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p> |
ми Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, |
лико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не б |
} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беш |
плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога о |
ан погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... |
Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби |
ешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Турска влада тера |
а мало отпочину први пут сами у слободи окружени пријатељима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело |
ласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради извесног саопштења.{S} М |
ужином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Милану Стојићевићу...<ref ta |
дочекају напад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Т |
своју ратну срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, |
неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме г |
шом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Македонију, |
— поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветла |
ође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснив |
о хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог |
од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, к |
е оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта |
олику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет хра |
у сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остад |
ого а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање |
упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велик |
умунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живе |
> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише се читави брегови о |
шалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиграше се са његовом |
виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која с |
ону пустошну равницу, правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јури |
/p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{ |
саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђ |
Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а о |
рсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснут |
ужином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна к |
Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршет |
момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груд |
уговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако М |
веде неколико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси сво |
ало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало |
ихо ноћно спокојство после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком пу |
ху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу |
читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и т |
на, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он |
пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше по |
чени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} С |
Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недал |
да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску |
олбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на сло |
де до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да |
овде мало одмори, после онаког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, |
> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од |
ри за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође |
цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом |
ара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" |
о храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другов |
рема светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target="#SRP19024_N4" />.{S |
праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку |
пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови |
ом.</p> <p>Радећи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у г |
души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и н |
ешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не мо |
зме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, ше |
рену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Т |
па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог поз |
а успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други |
о када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати ње |
но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он ни |
p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p |
од свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није мо |
ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручј |
мети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се |
беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, |
Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Мила |
се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Тако сад по |
да се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јуна |
д буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина |
к осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди! |
се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и пос |
раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то п |
заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време та |
на, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у |
сматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се о |
им кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n |
кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p> |
их ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S |
ри, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз о |
ио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи |
и једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, н |
овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — |
на на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 |
па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у |
загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатага |
заузела, па заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљеним на |
лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка П |
говог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Ње |
езирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S |
рвих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако к |
е поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз са |
сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грли |
и све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што |
се од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину |
пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети ова |
хамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећ |
од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше |
на од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна |
цом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је од |
ошто му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у |
беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и по |
џера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да |
о дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрес |
је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца м |
онолике навале, коју беше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао с |
од овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све виш |
ојој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба |
јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ |
амед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одма |
у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па б |
н и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће м |
је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше н |
је из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака |
и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досетка |
живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно |
аше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог си |
огаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе н |
а он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио ј |
ом сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер је |
— то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и |
х збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у се |
сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завеж |
цков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, к |
Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Зб |
едован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши. |
S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — |
уга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо жив |
</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније |
Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог |
</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а н |
х снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав |
ази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добр |
е згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и са |
н па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случа |
веца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шт |
на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну вели |
н!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хо |
лан их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилик |
толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и н |
се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцк |
оз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли с |
са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочи |
му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у |
вати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине в |
ече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма |
оваке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од оно |
заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где |
бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Изв |
у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да ј |
ије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијај |
нашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, д |
оликом множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и |
сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, кад |
што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске пород |
цко на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му |
ни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом с |
биљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре |
о усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако |
то сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Ка |
њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бе |
писно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алп |
екао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По сврш |
агом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима |
дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дођ |
угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицк |
ремишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он |
ви на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у |
на.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стре |
ше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков п |
г тренутка Мицков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се М |
седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској војсци проти |
аљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом ј |
и земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже |
! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко ха |
д Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани |
к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! |
иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако ид |
урка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де |
ећ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— С |
е чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да |
одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у |
S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка |
за турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци б |
ицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> |
извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти |
S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да |
де, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спас |
кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Г |
<p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка цр |
и заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џ |
ањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће сест |
</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једн |
ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који |
S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Н |
опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се в |
p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна сумо |
а.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од преко шесд |
.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек! |
нам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> <p> |
ан извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручј |
лико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради |
оваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео |
емаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац |
већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> |
жљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инсти |
ло чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву |
, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од |
лико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пуст |
тигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик |
наче отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах пон |
друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином к |
реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и |
p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на |
ваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о |
ојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, о |
што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки п |
чеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни |
појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце |
аду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Ста |
Због оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> < |
ато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{ |
највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како |
беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га одмах |
баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, |
ој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли |
ви.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из де |
шли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је не |
а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефендиј |
Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина ж |
смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљ |
шицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали б |
зио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестан |
ађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — |
сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу |
ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> |
{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно ду |
p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин наре |
...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна! |
јне редове од наоружаних турских низама он се страшно пренерази.{S} У први мах није могао да ве |
.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море |
ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли |
оме устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који |
} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази вој |
м радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајст |
. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефендија! — одг |
појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицк |
ди хваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијо |
ањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер |
д тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађ |
м љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за чет |
м јатаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу. |
викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> |
љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана кад |
сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то село па, освоји |
еђу Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих земљака, који |
утине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стров |
зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од дола |
да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> |
зати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кућ |
са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>З |
д се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n="204 |
аша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S |
се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <p |
изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — |
ити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним ст |
p> <p>Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братс |
Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко пет |
ваким као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још |
ану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињав |
енога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често правио посете тој удовици.{S} Њено јединче — Г |
о да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и |
а на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну |
знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> < |
авало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове ч |
до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његов |
лицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у сус |
и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самог |
поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви ме |
јвећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаш |
а је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прил |
Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да |
тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо |
ши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кл |
у је опасност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> |
неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не вра |
м речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb n="85" /> <div type="c |
се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села пролазили |
ви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли д |
ше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{ |
вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, шт |
да мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! |
се Зорине страсне љубави — познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му |
хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турски |
сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђиј |
ави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{ |
вна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време н |
лу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се так |
ви његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколи |
а рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не т |
> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом на |
но стално настанио.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одма |
а Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем. |
је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ ви |
н море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p |
!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превијајући се пред панду |
му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересиј |
би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да |
превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <m |
оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад |
згледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! |
још чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, |
иде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— |
тећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче |
собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој х |
ош у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кућ |
p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер |
н Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен преми |
, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... због |
е ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њ |
довини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p |
за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— |
се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одма |
стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде |
ехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — позна |
у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим друговима: како би то било, да |
следње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту п |
грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку |
есити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осме |
жњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p> |
ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојаз |
некрст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ с |
<p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш честити |
<l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широ |
ње.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Здраво харамбашо!... з |
Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде |
први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасан |
знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао |
то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он с |
радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! |
са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне роди |
дирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин |
се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он |
ог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.< |
ина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем н |
/p> <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде за |
бљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно с |
веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од с |
} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад |
у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до са |
отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p> |
ш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када г |
у у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на до |
е.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И |
добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи |
<p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Наст |
милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео к |
рце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју |
бијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устат |
маде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих б |
вако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чис |
унаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан ота |
чин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, |
мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите ст |
и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јага |
кар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне |
дни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после |
изу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Серески А |
о један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb n="35" /> <p |
ом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио |
а ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе |
јатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене |
одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која бе |
ом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, |
жника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени греш |
шаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седо |
о буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Ал |
ену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху |
чаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, |
окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> < |
Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о закла |
време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада |
ног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни |
раштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и |
када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зори |
је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког |
до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци по |
.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако прова |
еле пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о об |
мбашо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... зд |
.{S} Ја мислим, другови моји, — настави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа н |
раво к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— |
во још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на в |
{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра д |
чин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист |
} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p> |
овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... |
е у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и |
е баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све |
и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко |
до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његовим трагом.{S} |
арамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — зав |
беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну С |
Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он са |
ве мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Ст |
е Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да по |
и на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у |
фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен п |
ја ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме |
ху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и |
мислима.</p> <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са |
ред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко мес |
ка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана б |
ју шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба го |
животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и |
аросрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Мора |
губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу њего |
златника.</p> <p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је |
текао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису никако могл |
зман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет за |
рцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забри |
да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не |
би.</p> <p>Многе је породице упропастио он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе неми |
ињава код ових његових угоститеља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у |
а и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да |
њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, к |
ога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном |
Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша |
буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", т |
p> <p>— Боже помози! — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да б |
лазећи често капетану у посету.{S} Тако он проведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време |
није одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружино |
ао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од марти |
ло окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусо |
је од њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији и најспособ |
својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичн |
егов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за по |
њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му |
оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година ви |
ке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> <milestone unit="subS |
ити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p> |
ути односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, |
{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободн |
како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ћ |
оград.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнам |
та да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престаја |
<p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже |
а, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би т |
Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамт |
</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише |
аврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима |
му послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне |
ћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац |
беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужи |
аза још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Кос |
, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, чест |
овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но |
/> <p>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— |
ној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, |
p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде |
е и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу |
дмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— |
ну кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко усл |
код Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити М |
ати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољ |
у дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицк |
и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том п |
Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију |
изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и проп |
од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је |
е, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, |
е би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара па |
спољашност привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не м |
, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, јо |
гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превали |
ада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мар |
Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оц |
ћ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад |
авији.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породиц |
ше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску |
> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене с |
знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и |
огао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то н |
ела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници |
ракије, па послуживши их неколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, сто |
{S} У том очекивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се и |
дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндов |
како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пре |
ишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} А |
нка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, |
ој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди |
онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ј |
није могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јат |
ј дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чек |
ада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела д |
редовни слушалац његових предавања.{S} Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пу |
е ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од |
астоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бур |
руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се |
асова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно врем |
н од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему, колико ј |
колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свако |
пет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а |
а ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући |
и бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ у |
еко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда |
иш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш |
ачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез! |
це много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и |
одина.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о мле |
а кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S |
у још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској |
слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је н |
дила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице |
а усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ о |
} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благ |
облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљо |
{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити ста |
еху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом |
мом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће |
боке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад |
то бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у |
он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицк |
ко њега много више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем толико, да надзорник мораде |
ише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— |
пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и |
ма примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не про |
S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да ј |
ао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамн |
се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} После |
војој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј |
у смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увес |
ко је силна љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла |
не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Ста |
стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамнов |
сне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и А |
онајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p |
56" /> <p>— Милоје, Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она ј |
, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке |
b n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају |
алим Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка |
тисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и |
он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се |
ка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесе |
простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год пог |
а, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузм |
механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерај |
услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Т |
н она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранк |
о лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине ов |
ољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S |
ено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицк |
нападоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил бе |
истом тренутку изманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа |
Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну. |
овори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је уби |
нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци м |
затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опаме |
ве што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најз |
ти и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, нај |
одитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав која се развија полако према свом |
е могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напуст |
ејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику н |
пуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камил |
волику силину љубави своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се рад |
ом граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива |
у је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије према њој више су биле ка |
ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} |
p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> |
} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p> |
к он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схв |
о му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, с |
ико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она мо |
Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свог |
а понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло нек |
/p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паш |
баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</ |
ирено, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се т |
т Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко |
ђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтел |
ишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи |
ма сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи |
апита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— |
и да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну све |
убав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше |
ад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао |
Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он |
— прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} |
и се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> |
а грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко још раниј |
н иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива при |
ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф-аг |
тоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник, што покла онолике царске људе на |
ике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском по |
<pb n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да ј |
е ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— |
ави и млечним својим зрацима обасјаваше онај једнолики предео без топлине али благотворно за бо |
сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у |
.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад |
и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи |
тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много |
ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео |
ај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте |
није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и у |
склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у душ |
реба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди |
рзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али к |
ома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свег |
докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко |
е своје скоро зарђане јатагане.{S} Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не х |
а зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ног |
Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, |
шина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </ |
г предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милев |
домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и |
љда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мо |
.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си |
/p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично у годинама, и |
ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се по |
са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што |
pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако по |
ним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га |
су могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет за |
дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Миц |
, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турског насиља.</p> <p |
сто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврш |
... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога р |
p>И заиста, грозна судбина!...{S} После онаке слободе и <pb n="45" /> онако умилног живота у Пе |
би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дуго |
ли, они заиста примете грдну множину од онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где ма |
p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} |
ље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака б |
Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској гори, Ту |
{S} После онаке слободе и <pb n="45" /> онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да ле |
{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоружаних Турака д |
овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицко б |
он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, |
о Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са |
иру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Хвала честити пашо |
а из Сереза, као помоћ оној првој, која онако славно прође.</p> <p>Сад настаде опет страшан, кр |
Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</ |
у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцниј |
у чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама од |
<p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усу |
они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и |
и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах до |
аган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, к |
bSection" /> <p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако |
рочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједн |
} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешк |
.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко. |
најмање није он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што није могао пропусти |
/> исти Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир |
Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} О |
дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се |
P19024_C1.4"> <head>IV.</head> <p>После онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са с |
е био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не |
ступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он бр |
Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први |
ј!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико т |
обро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми |
што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опе |
и чији род тамошњем становништву служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуру |
их црних и скоро нагих створења постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом |
га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и |
.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим |
огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој пр |
е слутио на какву превару.{S} Гледајући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Т |
ли на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после ово |
порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се |
/p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, нато |
енуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — |
његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, |
еленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се К |
Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво чу |
у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео |
укташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви |
синова!...{S} То је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите |
више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог те |
здух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја |
мали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много с |
долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију стр |
Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, та |
днике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се |
би.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> |
веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сн |
погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанств |
ци страшно се узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзула морадоше се сви умирити.</ |
а после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Макед |
животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> |
е.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно вр |
а кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане и врата далеко от |
Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохват |
ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ |
о из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорнико |
нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изг |
ити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са на |
спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу ст |
на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја |
ем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде |
а.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> < |
<p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаш |
маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да т |
Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако с |
било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!.. |
миле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и продужише путовање.</ |
мо на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио ра |
у зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стиг |
м од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније |
де сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} Остали |
и до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, м |
из оних својих склоништа, из рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје м |
лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само л |
ном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближавах |
иже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="1 |
на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисе |
олисање трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио |
и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, |
во пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи |
ћом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није |
„ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Ми |
и господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радос |
е дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изг |
p> <p>Своју је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож |
заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ј |
школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</ |
већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од прек |
е и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бић |
е тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.</p> <p>Пустошећи тако о |
-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу л |
мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Ми |
рећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад саз |
ве само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном и |
ава благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао |
овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p |
о што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога д |
ца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> < |
урци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао. |
ху још много расположенији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошт |
едонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добр |
када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сад |
анији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упада |
ћ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарског министарства — Каравелов |
{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гар |
помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодо |
јући ову ужасну катакомбу, која служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну сво |
дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако под присмотром жив |
тркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p> |
на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека г |
гао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту б |
на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју р |
или на много питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шу |
аоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо у |
{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и многим другим пустињским биљем. |
м је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна |
ама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова од шатора |
</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој |
то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим нек |
лина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмов |
, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која б |
тави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, ка |
ова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно |
му пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов т |
о кита мирисне љубичице, прошаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се |
} Сем пространих урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине или по к |
ице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед |
им бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад поно |
радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке ма |
ји Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чист |
лног, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа |
унчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске оморине нестале а јесење доба ве |
е добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаш |
— и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и уми |
вога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађивале узаврелу крв, којом ц |
га обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као |
а поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио |
фендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет са |
ара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му |
огобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође много а они |
} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све п |
pb n="135" /> он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему. |
вога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p |
ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ниш |
раше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, чи |
да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим |
И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске кул |
а осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слобод |
итавим облацима од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то с |
храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последњем на |
цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време |
раћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био не |
чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом пролетњем чару |
ше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По |
} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... |
од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> |
и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када с |
пињања најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} Помрчина |
лико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја мн |
ачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније по |
ако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамни |
љива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у нар |
ћа, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и |
ве више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — |
от претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако |
лева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али |
ећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући из |
веселник љути, пипајући непрестано око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај п |
цко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и |
м Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</p> <p>Ранђија загрлила К |
бра 1887. године.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани |
ра.{S} Место оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хл |
арашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, |
и бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине о |
то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће |
очеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од |
од су више овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било те |
а од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочиш |
његовим мислима непрестано се превртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче |
ни к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако. |
ада беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу |
ако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацив |
<p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту к |
ајзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, |
кови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи |
ше у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{ |
ву камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-М |
и поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадији |
ндурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта онесвешћена стиснувши обема рукама своје слабачке груди |
чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и |
Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаило се запрепас |
соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала |
ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удар |
еликог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукам |
давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је |
повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни |
мало проређени.{S} Остављени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахр |
мало порогушише око обезоружаног Мицка, они опет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако |
у тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом како би о |
м четом војевати против турског насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> |
аједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим камилама да пређу за ј |
у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.< |
ер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет |
ше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, при |
т. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од онаких медведа, кој |
јуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са својим |
као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица б |
какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем |
/p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљ |
ичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадај |
о друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу |
се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дан |
пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништ |
један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим сту |
а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше |
лне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хте |
помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху читаве облаке од сагорелог |
у устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појури |
И последња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући |
Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из |
окојство после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толи |
аху остали.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли ва |
е мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда |
би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и |
о млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међ |
и врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, прове |
требно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у |
младост претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, које проводише, |
ер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој |
р Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао ос |
х је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах бех |
но да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, |
оклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости н |
и.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше |
ног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Усл |
на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том |
е и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке |
морадоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.< |
, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек онда |
па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним же |
груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је св |
ово благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље |
дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беш |
/p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.< |
pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад |
и никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она мл |
имете да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне. |
увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, пол |
ете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде |
> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој |
рно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Злат |
од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола к |
а им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у |
о зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом мес |
ћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у с |
ка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као |
неколико дана после њиховог познанства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у |
он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицк |
мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере |
вљаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему |
беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он |
рагану.</p> <p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше |
ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улет |
ного су они премишљали из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на с |
их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити око ватре и тако посп |
зука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу са сво |
и по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога |
налогу.</p> <p>После подужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупи |
да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их |
воју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она пра |
нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, |
и, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше ње |
ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну |
обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, |
p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитри |
ји.{S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један |
еца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова |
беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш |
таганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако сло |
угу, у свим правцима размахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега |
, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како |
’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму |
.</p> <p>После неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да |
зила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јат |
0" /> <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две г |
ој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овим |
ми добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном нав |
више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити |
еде и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако прове |
о.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љуб |
између обе непријатељске странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да |
нини чека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико доброво |
да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва те |
рабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја т |
оше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху |
донији.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је |
.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оаз |
је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, п |
виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше ос |
/p> <p>После непуно пола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{ |
у.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} |
беху приближили својој стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља |
устендила, са великом жестином нападоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" |
>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног |
ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се пр |
<p>После десетодневног путовања наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоко |
љењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више им није нужно било да износе. |
кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, улазећи у собу.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Аларазола! |
Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S |
="152" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, с |
му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мисл |
ака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем |
<p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би и |
савет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резулта |
Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слобод |
.{S} После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође |
} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу |
!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад |
непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли Косте још не |
а људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре |
и зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на друг |
, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да би |
орећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним улицама кроз неке |
а гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упу |
ед у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу |
тавио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био |
поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посм |
у и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје доживљ |
о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то ј |
пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са диво |
шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше сво |
> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати н |
д јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио |
жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у пе |
у снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим |
ну опасност.</p> <p>После неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се п |
цка, па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> |
су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од |
гим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да б |
{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="185" /> право улазу у лагум, да пре |
аху своју победу.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицково |
и, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три |
захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у п |
видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита исп |
еђу српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог |
Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.< |
p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</ |
и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Оси |
ак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на |
они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше |
у пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше в |
, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да |
г.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек |
у, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћ |
ољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточениц |
пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управише свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Стани |
од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо ду |
х петнајест дана у непрестаном путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} |
</p> <p>Мирно и нечујно продужавали су они свој посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гроб |
ајдука.{S} Неколико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, |
орака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту |
оуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепотама које сваки о |
аздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{ |
гових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дворана непрестано их ј |
зимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока они њима дају само воду |
S} Са неком страхотном зебњом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они |
баша!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, с |
и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са ови |
брих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса |
<l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко ч |
и највећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању |
и беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те т |
ји дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле и пођоше.</p> <p |
ућа једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и у |
рагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они в |
бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко покл |
ут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра |
се можемо на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Ми |
беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младости, хајдуковали су за |
ман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опре |
нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева |
и, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима |
оди у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и за |
едва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знају |
у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није х |
сле кратког одмора, пошто рашчистише са оним печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље и |
.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поч |
се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланац |
време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском |
је, пошто се јако насмејаше, заједно са оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од |
уно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је дос |
рестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и по |
је му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размиш |
>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом |
у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази |
станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном см |
сле оноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најз |
животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине ж |
како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад оп |
има дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угл |
сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, које проводише, док беху овако мла |
д тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак ова |
се указаше неколико њих на камилама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху пове |
пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је бил |
ко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па |
S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бо |
ледње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињ |
Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако |
о дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то су обично обувале лаке опанке |
ло видети, како се појединци извлаче из оних својих склоништа, из рупчага, и онда или остају пр |
другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и Старој Срб |
х, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се |
морала је скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који н |
<p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинских поточића, место оног д |
се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p |
е, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, |
о су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га п |
уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То м |
ашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опиј |
е кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Баци |
у беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш |
пасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је би |
већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад б |
ги и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде о |
ојих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но |
} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом ж |
рто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци |
ути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из ду |
Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском |
Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опе |
ка — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разгов |
рме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се |
х...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, |
савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога хара |
сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његов |
рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој |
Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одмах и |
вом обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је к |
прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је наста |
ма неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и м |
ад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</p> <p |
срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старин |
ило, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> |
"146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад д |
нице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву д |
га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону |
p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како |
Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих |
неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта |
и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Каж |
своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши |
момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> <p>Ку |
око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} П |
ови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, д |
се приближаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n="173" |
.. </l> </quote> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.< |
Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.< |
сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са кости |
А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n=" |
клињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина же |
е, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — |
ћ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се са своји |
г дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с о |
само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљ |
стити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на |
наштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита |
још за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је би |
ам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и |
>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p |
да Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опр |
се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман |
дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си ср |
кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са необичном брзином и хуком котрљ |
.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној |
н је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> |
ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али н |
краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родо |
о.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрај |
дан пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После нек |
ицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана морао т |
шки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и становни |
, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачк |
, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај о |
зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се бе |
ки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површин |
> <p>Неки се опет почеше прикупљати око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, |
их и хладних планинских поточића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим г |
де живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубок |
, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Не |
у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на |
о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с |
ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много више урми то |
Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се |
н, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, пре |
аша непрестано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, кој |
ао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је ј |
<p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда |
че из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе |
проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећа |
духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љути |
аво да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка |
лика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</ |
ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још |
обро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш х |
поред убијених душманина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p> |
амнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и када сазна д |
кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицк |
ог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била |
т да посвршава своје послове који се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> |
га, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарај |
ринуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то |
та била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако славно прође.</p> <p>Сад настаде |
рођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, |
беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те г |
ајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуру |
n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S |
начини, пропуштајући дневну светлост у оној подрумској помрчини, изгледаше им у први мах као к |
отно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да |
} То је онај царски одметник, што покла онолике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликов |
свој поступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и |
од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n="24" /> он послао у пот |
х; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутр |
овог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити |
у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> |
овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је |
ле оноликог заједничког четовања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху з |
разбојник!... зликовац!...{S} Што покла онолико наших бегова, што запали онолико наших села, шт |
а ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му п |
покла онолико наших бегова, што запали онолико наших села, што уништи онолико наших људи и тол |
ај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код села Крстца, затим |
о запали онолико наших села, што уништи онолико наших људи и толику царску војску!...{S} Како д |
а жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону |
p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад б |
есељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, после оноликих тешкоћа и |
збратимио, веома потребно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом између |
и!...{S} То је онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу |
одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедо |
> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли |
о, тај опаки царски одметник, што покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском |
Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} |
радом напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу |
н.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и н |
сположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицк |
>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од |
злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и |
е погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек |
јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки с |
зговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима |
е они сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> < |
од Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благ |
аху своје умилне песмице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем об |
пе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} К |
абрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али само светећ |
удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој прир |
ицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> |
видети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, ј |
бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да |
ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли б |
S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био |
е већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле март |
, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно |
љана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је |
Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз на |
арајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед |
оцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још |
ј посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и |
-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, м |
ри наузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви пр |
о, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слободно!...{S} |
својих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са сп |
аге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко |
мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклав |
ико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону пустошну равницу, правиле су читаву олују од разбив |
доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље и |
Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавш |
ведајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни ј |
} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници |
ши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref target="#SRP19024_N10" /> па баш и д |
чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и виш |
сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати механџији, то одм |
ја не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, к |
хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</ |
последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{ |
аћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кро |
ин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</ |
p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш ла |
г опирања пођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би |
нак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише најза |
еном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успу |
када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се |
о бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока |
е долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исукан |
/> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опкол |
другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се |
па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на за |
драво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здра |
{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест наоружаних Турака.{ |
ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утека |
а! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се ве |
жу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави |
м.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Ар |
авежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да пон |
м другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, још одмах беше |
едном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина с |
пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштри |
— Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах |
ко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад вео |
дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници |
да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороножну живот |
чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наоружан |
м малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они г |
ажном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само во |
а беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће слобод |
ечи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше |
, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и п |
едном крају испод једног великог камена опазио је змију необичне величине.</p> <p>Одмах помисли |
на неколико корачаји испред себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити |
м.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на от |
рилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> < |
ог урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео |
клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> |
>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи доб |
ако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове |
ва пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих |
све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог к |
го а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно |
<p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што покла онолику царску војску |
и био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза |
ем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбего |
ка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његов |
етиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p> <p>— Знаш, газ |
х код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!... |
ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху. |
емних кућица, то су обично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ног |
ма тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у ми |
р поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му |
о?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одго |
чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{ |
едоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговар |
тално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А к |
па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чет |
м се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и г |
ати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{ |
на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, осуђени су на роб |
редбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи |
оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да га што пре сма |
S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После не |
одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Ми |
х медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заис |
је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када је он морао да тражи и |
т натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам с |
х дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са необичном брзином и |
оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом, сада морати |
жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После неколико сати они опет наиђу на |
</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што |
<p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је |
} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер |
е од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина С |
гине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — поми |
е Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја дв |
о појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њи |
н ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијен |
и, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних ста |
а коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове |
ило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ б |
/p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појм |
у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема! |
не његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.< |
.{S} После ових тужних поноћних звукова опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну |
али.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређен |
свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш т |
т није какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му к |
све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила ка |
аху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху |
ароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у кол |
право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> <p |
ше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — |
аје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коња |
<p>— Тако, синко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати |
</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили |
приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!... |
} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем |
и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, м |
ј.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме З |
Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у к |
ошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли т |
је расположење опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо оп |
е Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он б |
ђе ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мируј |
о... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом |
родужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но н |
и, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију првашње расположење.{S} Управо сад |
Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан и одмах приђе још ближе к |
рамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!. |
онако славно прође.</p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стот |
ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки узд |
а много питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од |
енути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дув |
љу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где бе |
х Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У ц |
? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше разговор изме |
омоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни м |
ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност зап |
о као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено |
се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опк |
рече Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте ода |
дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и |
амо један милион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа др |
аћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{ |
ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је |
ем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешина |
кући беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисно |
два чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, |
вих Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирање прек |
већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кућ |
дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносн |
/p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно од |
а.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и |
Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, н |
ног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих |
на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо |
инцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану од |
но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз кој |
, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљати око оног прозорчића на подруму, |
тражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године |
ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да ут |
ају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турс |
ле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме на |
а овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, |
иких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао споко |
Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p |
уговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка |
епо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко ов |
има.</p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!... |
општавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p>— Из Србије! — одгов |
и хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо |
да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није мо |
n="86" /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим |
а, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако |
p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним з |
"36" /> <p>— Послушај ме, момче! — поче опет кадија изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одм |
боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви |
> <p>— Станија!...{S} Фатима!... — поче опет муцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да |
>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне |
до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурз |
— Из Србије...{S} Србије... — забрујаше опет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи т |
о, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од с |
ати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S |
а пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острв |
највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, д |
га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И оп |
!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, са |
тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог |
а би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум |
м је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за в |
гованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог |
анаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела гла |
раздражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узви |
рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поно |
је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година усп |
ендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће на |
мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За |
Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што |
Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког ок |
ховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног пу |
се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год |
д добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с |
орко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беш |
— помислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снаж |
ве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена в |
порогушише око обезоружаног Мицка, они опет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако нак |
<p>После непуно пола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} Н |
пасност.</p> <p>После неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понов |
ли како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то |
упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи |
у дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Вод |
<pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које |
весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са в |
младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уст |
борова на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само голо стење |
што добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и |
ху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео сам |
пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обичн |
самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његовим трагом.{S} Пр |
од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> <milestone unit="subSect |
и осталим укућанима и упутише се право опет своме пријатељу који је становао на крају вароши. |
тити.</p> <p>Сада, када се њих неколико опет појавише близу овог истог табора Мицко а и остали |
али они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне |
} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те |
а беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S |
ом и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попи |
сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато |
гледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина |
Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{ |
а, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева |
рата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да б |
отвори очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак |
то овако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да каж |
ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке пра |
ћи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо поду |
са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место н |
једним ударцем сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што н |
или у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} Онако је могао услед он |
је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у соб |
ад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахори |
ак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! |
реме и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут ј |
о, потрешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном и |
бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сам |
ном шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, |
! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вр |
а биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Ми |
еки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замиш |
луд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао. |
и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све |
ао и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше стр |
ању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, |
ло лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано турче, попрскано својом врелом к |
шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлуши |
тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице управите по |
и а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гла |
те стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се |
ицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше испред војника право у ону хладну гробни |
зухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов ил |
ва је причао о робовању своме са Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.< |
је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадн |
то не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобр |
стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а други преко |
се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламен |
ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго ис |
децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда тр |
брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како |
/p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој |
’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају |
а, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини испод шатора разви н |
у проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div> <div type= |
оје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да ј |
— Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју |
е и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се мо |
сле два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окреп |
<p>Поред овакве неге обојица се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким д |
био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S |
еху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p |
беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јатагане.{S} Само онај први, |
накињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збогом мој |
ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задов |
врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружин |
ђу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај му припрети да |
а мила Арапко, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p |
ојуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше |
нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар |
па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад по |
хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варош |
овом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је |
тпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле |
услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколи |
тво.</p> <p>Пашага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом по |
Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама пуним воде и са урма |
рапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирање преко чит |
</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти |
без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једи |
издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, опрости!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
харамбашу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, опрости!... </p> </div> <div type="chapte |
ом.{S} Сви се пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, |
Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ај |
/p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{ |
се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше |
је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, издадох!...</p> <p>— Кога?!... шта?!... к |
дина за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говори |
и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година з |
. а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — |
ном и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а он сам оде да у |
легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па у |
авши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.< |
који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, осталим добровољачким |
.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право |
мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, |
понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку оштро припрет |
{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.< |
пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути свој ход пр |
ако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још н |
.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим најмилијим, ова се храбра чета |
ну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>Опростивши се овога српскога крвника, који читава чуда |
примства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упутише се |
оје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева |
ед њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Миц |
вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у |
ство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јешер бега.. |
сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и |
p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да и |
одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави чиновник и |
варао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељан |
ршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанп |
дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се хватао у к |
на жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с ј |
ике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не може да издржи ову прете |
Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој ж |
</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{ |
како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише к |
беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да ј |
али, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је мн |
повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бо |
раху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да |
ија!...</p> <p>— Страшни?!... </p> <p>— Оружани!... око петнаест!...</p> <p>— Оружани?!... педе |
— Оружани!... око петнаест!...</p> <p>— Оружани?!... педесет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије |
ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог магацина. </p> <p>После напорног и уб |
о сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим |
побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том |
азновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваш |
лагим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за |
ли-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде р |
о тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као |
од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно пока |
p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, |
творише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог предговора рече им: да морају о |
Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири |
онети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
изненађени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у ве |
а не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијал |
бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако награди лакоу |
сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана ј |
грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са т |
решину.</p> <p>Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на сво |
Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не оста |
заморене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шума |
есе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана и марти |
{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико да |
n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о |
а, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она |
у државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених са великим мешинама напу |
душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно наоруж |
едно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од < |
потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. |
ваности.</p> <p>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро |
о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских |
ше и место ње се јављаше <pb n="144" /> освежавајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се п |
вни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са таким мислима Мицко поче да остварује свој |
зликовци!... разбојници!... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар г |
ета! — настави Ђорђе. </p> <p>— Освета, освета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и |
на!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да б |
а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза |
..</p> <p>— Идем, идем... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у и |
<p>— Ха, зликовци!... разбојници!... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити |
<p>— Освета! — настави Ђорђе. </p> <p>— Освета, освета!... смрт душману! — захори се глас остал |
беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицк |
ме је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. </p> <p>— Освета, освета!... с |
оваше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, кој |
ћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са таким мислима Мицко поче да оствар |
леко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница |
де у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са таким мислима Мицко поче |
{S} Последњи уздисај, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} С |
и, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвик |
штре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плахог |
ена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најз |
орђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тренутака о |
ли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене српске синове.{S} Један једини |
ину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано прете гр |
ој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на чел |
огу кап те невине српске крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и |
ако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је непрестано слао |
око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мислим, другов |
подне када сунчеви зраци управно падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За вре |
н само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваш |
пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његови |
га од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљав |
да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма ко т |
кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика |
беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава св |
акога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махо |
ад!...{S} Ја сам честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамб |
— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</ |
у" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке |
вратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше пла |
о са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да |
времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи! |
говој милој отаџбини — у Македонији, на освету за овако срамно нанети му злочин.</p> <pb n="138 |
кивао сваког тренутка Мицков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да |
авио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешин |
не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} О |
n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово пр |
почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре зав |
свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и б |
којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог познанст |
би турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше |
"71" /> јуначки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену |
атражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци |
воје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хо |
кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а они с |
а ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им пра |
новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извука |
ани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина бегово |
, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом стр |
а би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, ко |
о сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних |
сти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум |
да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би ка |
надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагум |
часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио |
рстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави према његовој отаџбини. |
у непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> |
века не испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и |
ерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева |
би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и ожен |
ђе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На |
рују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје своје — познавао је себе једнако је наваљивао д |
, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше |
стави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад |
{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје и пламену љубав није могло овом приликом ништа |
призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{ |
у собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше у овом тренутку М |
јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје |
илна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S |
ћем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камил |
дња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ход |
децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спр |
во са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То |
истра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно |
било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да |
а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек |
у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела |
, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала з |
ечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед ка |
.. морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово |
дзорника нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису мо |
сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љуб |
е би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте |
аљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двадесе |
са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпиј |
собито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, који ј |
викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има |
то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста није трајало ни |
са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{ |
то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на |
ији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања робије.{S} Одмах полетеше |
осно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном беху тужно с |
а се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није мог |
у Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хв |
ашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже |
а креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... |
Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S |
ори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами |
а па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече ст |
пу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах пој |
е Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали |
арачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послужи |
ломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила |
о котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначк |
b n="160" /> одговор Мицков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне |
извукао криву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима д |
к онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима |
од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пођ |
је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p |
ла.{S} Зајапурено источно небо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најз |
за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... пр |
је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облик |
егове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једн |
а својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко с |
своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престај |
му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчан |
трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша |
морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна |
ед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају |
ождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стај |
т врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се ве |
ајзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се што п |
ротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету |
дало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Дими |
намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја |
ру у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камил |
а зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом |
ко му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће с |
оше из овог комешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, оса |
ико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> |
већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши за собом масу својих покланих људи.{S} И сами |
својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши момка недирнутог.</p> <p>Као муња улети сад М |
одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.< |
азбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села |
је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! з |
овца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест својих другова, да би они ту потраж |
<p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задрж |
и са Мицком, што је оволико задиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се за |
"102" /> <p>— Ах! — стресе се сад Мита, остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, |
ла је највеће кривце у та афричка места остављајући их на милост и немилост управницима поједин |
зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас могу за не |
не јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити |
е мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> |
да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беш |
ког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехм |
.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S} Много је српских синова т |
е и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ |
чи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим пол |
ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском |
оје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене као символ његових прадедова.{S} Сви немо ћут |
сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело |
Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— Море, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, к |
— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухаме |
мера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не за |
ибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погину |
ико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих |
..</p> <p>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке б |
напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и друг |
се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто |
.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часо |
.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p |
е, да би потражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцн |
рши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> |
х веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући богато његово |
{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брз |
из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Ба |
у своје младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје |
брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светин |
оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника |
p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико д |
Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, |
турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло |
И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на је |
pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег н |
платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожали |
војих склоништа, из рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало |
а храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако |
а Пуља <ref target="#SRP19024_N8" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два |
непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, |
то се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко |
везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћ |
више наједио валију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беш |
цу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све до стр |
акиња!...{S} Снажна — снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна гро |
Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви |
ље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници страшно се |
еговом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на мн |
ело Станијино и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} К |
и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега |
непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове не |
сахранити на каквом забаченом месту.{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, кој |
Стража на своје место! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек |
Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им прв |
Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док ј |
ствари!...</p> <p>— И треба! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам |
а неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не |
ртинке не могаше му наудити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добр |
треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма |
рини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то о |
унаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-Коста, |
ажара беху на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> <p> |
де лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу |
оја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за |
ђоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре са својим |
авише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин с |
ј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрч |
де Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, као |
ад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи б |
Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око меха |
сталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови другови.</p> <p>После оваког срдачног сас |
заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После непрестаног ћеретања и разговора сада |
заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше |
>После оваких речи рускога конзула, сви остали посланици и конзули напустише судницу а руски ко |
орник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по оби |
>— И које пржено пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита |
жи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда з |
ништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејри |
о брат-Коста, здраво! — отпоздравише му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па |
ник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — продужи паша, окренув се б |
ло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег убиц |
м можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба једа |
а и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко п |
ку требало је прилично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође |
ра!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они одмах прекину њ |
ом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај |
о опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини напунише |
ло? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не трепљаху, посматрајући Јанка |
дачно опрости са својим ратним друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином |
аристократска — „господског соја", међ’ осталим Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапк |
и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, ут |
хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зли |
ладом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> < |
беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на турску в |
ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна |
у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше речи Михаилове, чудећи се.</p> <pb n= |
ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Ту |
га, и тако сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху |
кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови |
p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упутише се право опет своме пријате |
Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху |
о напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то |
Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арапима изгледаше као какво савршенство.{S} Но |
цко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега |
Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити зн |
мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, о |
могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим уст |
многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор |
ликоваху од осталих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — снажнија много |
цковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два неп |
е, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!... |
м.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урм |
беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде велика граја између ових |
чући, наведе лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка |
p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив |
вета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко кре |
да!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто му каз |
амо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десил |
њем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да |
каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га са |
Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот |
и ливада, поред необично плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљад |
а, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога |
сти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врат |
ј друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што |
резими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то врем |
о хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније д |
ако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула |
од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће вољ |
еше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p> |
е од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на |
доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „Н |
само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од камена.</p> <p>Пошто |
лаве одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније п |
о!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога убиств |
оз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако |
} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зато се беху мал |
од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружи |
видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије |
е доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад |
пешчану земљу и тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је так |
нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра да |
нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за св |
ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће |
чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, |
да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с на |
} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много после овога а он беш |
>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије |
света! — Са таким мислима Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле |
оту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пр |
ше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беш |
а бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у |
путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бу |
е до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари који |
} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... напусти дружину, па се зг |
а пољана, равница... нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко изгу |
коба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те |
испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врел |
ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато?!. |
а ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну го |
поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пандури |
> <p>После извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и |
ли-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим |
о опасне-разбојнике и царске одметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову |
-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, зн |
искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на |
јединих вароши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лаг |
пило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p |
станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпун |
ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са |
, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад на |
овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну лиру и б |
цу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му |
убоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити м |
стужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљо |
нко исприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена о |
аменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — Христа када једном, после његовог бегства у план |
ватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако није могао допустити, да његов с |
дај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село д |
сваког члана његове породице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожал |
ене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним ч |
м ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и |
</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S |
та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматра |
не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави св |
за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но оп |
ица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} |
умио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</ |
ђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све |
претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је сил |
у тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао |
ва глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхот |
к, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и |
и и топлину тегове љубави према његовој отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике мисли не |
м стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — у Македонији, на освету за овако срамно нане |
одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка |
нога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пођ |
ак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја! |
{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети |
поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну М |
јс’н!.., помагај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажн |
ој тој, џанум, чука наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и |
есто, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерат |
<p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђени |
"176" /> <p>Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна |
азили да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајал |
, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више н |
рина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану |
х првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> |
су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипут |
уга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слоб |
непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто са |
, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва |
} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити |
верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост |
Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умире |
се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор |
опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па |
ан понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца |
Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није |
</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је како лако трепере звез |
јавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је д |
>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са б |
ем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Г |
еликим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих м |
.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њих ко |
бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим |
/p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови |
} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се |
уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беше забо |
<p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и |
е не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо |
чи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет их брзо зат |
е.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p> |
нице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедош |
:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја |
ека уђу! — рече кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, |
одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се неп |
звесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет ни |
де дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка к |
<p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно вр |
з које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовн |
И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се појави човек ведра погледа и уми |
умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} По |
.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Мил |
чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место |
ма велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> < |
хом биле у најближој околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их |
да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћ |
итати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако с |
о и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> < |
већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам зм |
и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканиц |
да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка |
лији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И за |
ојим друговима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не пров |
о веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а р |
<p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> < |
/p> <p>Пандури одмах изведоше Кузмана и отераше у тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија |
д не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећ |
да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти гос |
а тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. </p> <p |
о за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> < |
ни, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то п |
сле малог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и А |
звестише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после |
и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са |
да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању |
убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео |
— поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразо |
кивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико ул |
ању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће |
аспитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одма |
икад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, |
<head>XI.</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах на |
ите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђе |
} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску |
у, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S |
и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим |
ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са |
јно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она |
..{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш наро |
гурности затрпавали улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисање т |
је имао великог поверења код Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да |
га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, честити пашо |
игурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајућ |
е њиховог познанства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на |
бара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше |
Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет мета |
Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али |
кови и Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Е |
цко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љубав |
х дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако лудо! |
луја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А туж |
Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Ј |
о побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собо |
... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њи |
!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусре |
браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <pb n="80 |
ј кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још |
n="59" /> <p>— Здраво, Перо, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</ |
p>— Халаразола, синко!... које добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</ |
омаћин их погледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> |
равили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушават |
м дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће сести.< |
.</p> <p>— Здраво брат-Коста, здраво! — отпоздравише му остали, — носиш ли нам какве добре глас |
их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и б |
ри попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најза |
та турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — |
авом <ref target="#SRP19024_N6" /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољ |
</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> |
>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили |
на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — да копају л |
ти им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени пријатељима к |
сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало нек |
ли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни са |
та му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако сазна |
бро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са нај |
рах.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер |
и!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу |
то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико да |
и моји господари наредише!... </p> <p>— Отров да попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си |
{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође мног |
ешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад |
а беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко |
“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрз |
ној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свет |
ету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станимир, |
Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врис |
кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце самртно |
о прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ће им само још за неколико тренут |
а, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је она |
уљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску собу, мислећи да ће |
њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ов |
Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и ње |
су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома |
е?!...</p> <p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун |
Слуге?!...</p> <p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, |
пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> |
ружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о ти |
преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи св |
ш многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући плотунима ма |
преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Хвала |
а још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап в |
леко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покр |
руској војсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Миро |
егледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња |
т свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу свој |
о, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прику |
олико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му у |
та! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући г |
е кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље |
ђеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} М |
ији.{S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима |
ађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајам |
паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског |
речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја |
ме, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо оно |
мо нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње |
е већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао |
н бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара |
е самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак |
се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, којима ј |
према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фат |
године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао |
мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим |
па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} Цано!...</p> <p |
та сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је от |
Цану... украдоше...{S} Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но око |
кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше г |
м сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, |
т.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ам |
раћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих р |
н!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.< |
нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућ |
сте толику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслу |
и и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећил |
ати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Мил |
.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да уби |
или сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један |
ење њихово и са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у |
>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а ве |
оћи.</p> <pb n="88" /> <p>После кратког очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије с |
гаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивање нове потере нису заборавили, јер јој се свако |
да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и т |
ав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој |
> <p>После овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му дове |
изречене пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дан |
и само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда |
ме и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тог |
е хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} |
слао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков повратак и освету.{S} О |
<p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше з |
а том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> < |
а погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега |
к у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко |
аклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потп |
Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише пораж |
ху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна к |
у ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман бацивши још један н |
ају јунака, који с највећим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне ода |
чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</ |
ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламе |
са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који редовно на три са |
тле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога све |
су ћутали, са грозничавом затегнутошћу очекиваху <pb n="160" /> одговор Мицков.{S} Зора са осм |
ме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зебњом на оне |
грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но |
и кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак саз |
м изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето |
— заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стражара.</p> <p>— Напред! |
тао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно пре |
цко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите |
пољану код Чифте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу он |
а страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изма |
са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био о |
ачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је |
погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди М |
оре и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— |
ао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Те |
</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— |
са радозналим погледом посматраху пашу, очекујући од њега одговор.</p> <pb n="42" /> <p>Паша од |
="42" /> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p> |
оје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно је јечала као оно |
е му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> |
ио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед његов казивао је |
асло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то изм |
p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако и |
ице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибриш |
и, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад |
трти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је |
ишта гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чу |
му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја ни |
гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче |
} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна |
а јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пр |
ди непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на |
и марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на |
јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина нам |
на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно је јеч |
иже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, з |
се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода |
вши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле б |
> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нек |
Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у к |
ти к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно пог |
само слегао раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</ |
а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренут |
p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, |
није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{ |
који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код сви |
дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по њег |
г тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека мора |
ријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} |
ш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. г |
p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му |
Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, од о |
нке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дуг |
њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна Мара?!. |
ирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној |
— сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па |
не обрве и оштар поглед његових крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фис |
алмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> <pb n="4" /> <p>„Тига |
ор Мицков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</ |
парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А је |
не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада о |
ктар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извал |
замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, |
<p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова |
, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га на |
жати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву |
ораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очима!</p> <pb n="117" /> <p>— Па?! — упита сад брзо Ми |
на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцима својим падају Арап |
итаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> <milestone |
песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало дес |
!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео |
није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме |
нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући |
росто не могаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најз |
ако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по н |
било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом |
, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше |
да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика |
<p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мис |
ко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да |
ј Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту |
ој кући опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано о |
у овим крајевима прележати грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их ј |
{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> |
може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{ |
дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не свој |
мах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} |
скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га |
д сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом |
но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у |
це опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, чисто вам страх зад |
вори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргн |
угачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све самим с |
ирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n= |
} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет кор |
а Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику |
харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кад |
талом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— |
ан а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један вели |
е овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала ка |
а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније комешање.{S |
, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који н |
редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звека оштрих ј |
овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хамаде. |
алом од Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и многи |
иваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Изв |
ешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и |
да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га |
мак, јер га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се оп |
тељске редове и бесно размахивао својим оштрим јатаганом.{S} Продирући тако кроз оволику навалу |
се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више |
} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних |
т било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад после неколико дана, с |
ожден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад распол |
јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање све је то трајал |
аше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених бука |
читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских кланаца трајало је скоро десет дана.{ |
и већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!.. |
лужио је! — одговори сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обес |
ростивши се са Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и п |
Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свиј |
ико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља.</p> |
Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућ |
!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Пе |
рина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио |
— Море, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Ал |
/> <p>— Пусти их! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Куз |
услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Н |
када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће |
{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за |
.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним |
а, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!. |
ква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео! |
сије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече са запетом марти |
дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S |
шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хла |
рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој ра |
но, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се ј |
ице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро к |
вај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам М |
и то по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, |
дости.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим суз |
али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега |
то било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише |
настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко |
Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, |
беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама |
осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а |
међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су г |
но тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, п |
че домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" |
и, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових дру |
бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји |
уо, појуре са највећом жестином напред, па обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога во |
и.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пр |
{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаж |
е, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене |
ико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог ж |
цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе |
ад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз див |
ак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она се измаче мало пода |
емили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче горко да п |
учки убијају њихове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће нат |
е, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро |
то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах поз |
или.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ла |
анђија, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну |
да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из о |
лости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да доп |
о су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по |
де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше |
д брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места поле |
ме.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским к |
лести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светит |
ало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита |
рече стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље |
егови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим погледом посматраху пашу, оч |
више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! |
пет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре |
чајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одм |
сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чу |
х Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се увери |
сом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу |
="194" /> <p>— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре им |
у гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре с |
Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. < |
цела породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кр |
не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепас |
а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> <pb n="4" /> <p>„Тигар, разбојник, кр |
Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пље |
он просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу пра |
анеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја |
е одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ б |
одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" |
мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек да |
ах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога з |
.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа |
м као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најза |
о појурили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину. |
ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мирова |
души непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беш |
дали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет |
му је срећно! — заврши турски чиновник, па извади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет зл |
знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну усл |
уго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слу |
на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, при |
ље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктим |
. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ак |
анимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо п |
</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, б |
бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па |
узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седа |
ине, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, |
ју беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обав |
и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минули |
ана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и д |
Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати б |
раху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем за |
момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли. |
ађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како |
... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми безд |
>— Хајд, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мал |
римом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку |
p>— Тако треба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притега |
да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу |
ђе даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи |
у, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им |
у, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— |
м, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли |
скопамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то мило |
ом масном „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за |
е плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, само да би што виш |
била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у и |
е тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он оп |
хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка о |
одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је |
е човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не |
, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., |
љачким јуначки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде |
драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса |
ао и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од д |
и Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p> |
ма снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> |
и све ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасно |
камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и продужише путовање |
тар извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се п |
не голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак |
зима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када |
љу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који |
а... немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред |
који се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико |
олу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он с |
она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да |
нала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са |
еговим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.< |
идите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану. |
о и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} |
Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, |
p>Тако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, з |
кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто |
ачини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом |
из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако проди |
p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочи |
шта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> < |
у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> <pb n="8" /> < |
омрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим н |
јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губ |
те зли... зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, ч |
чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад |
равуљину <ref target="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме |
оказује руком на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврш |
лико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих |
грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она |
што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуц |
— грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тр |
а си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</ |
па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој с |
бди пред очима!</p> <pb n="117" /> <p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто |
упалити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одгово |
— рече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим |
ан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би |
да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога |
оста.</p> <p>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!. |
а.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се |
<p>— Куд си тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта |
{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка |
е, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — о |
кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџи |
> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још к |
ро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>С |
ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, врем |
е, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он |
поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефендија! — одговори му Мицко веом |
сео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што б |
теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дош |
на нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тр |
јући по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили нек |
ћ приближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p |
пи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог на |
му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p |
сам из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.< |
сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и мн |
— викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти |
огине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана |
о код њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево |
оказујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Ф |
ни да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— |
нда си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем. |
знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смож |
иш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког |
кво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} |
исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло к |
овораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", |
другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" /> г |
Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега |
радозналост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај |
живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</ |
а.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујни |
срдном расположењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку п |
која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби |
беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца хри |
Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А о |
>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо ус |
луд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да ба |
о био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Миц |
е они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику. |
аш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да пол |
дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка пр |
опадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ноже |
то му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> <p>Сви се згрануш |
.. не пожали ни једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p> |
Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје |
а, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко |
апред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и |
Па... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а |
.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p |
а и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти |
p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ип |
бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, |
елушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице сво |
цима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Ми |
{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицк |
ојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине ду |
боравили на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у |
о реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из в |
но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет с |
<p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Ми |
воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму ка |
угарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против |
ватате те зли... зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш |
сијају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повијају као каква змија.{S} Коса гус |
ватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху |
ђења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, он |
.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако проводил |
p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш л |
неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицков |
од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало та |
не.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{ |
турској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а |
еста док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и |
/p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> < |
рата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима |
рим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на повр |
и се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, док најза |
..{S} Турци!...{S} Све укућане повезали па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Ј |
што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго |
дура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} |
ри.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах заустав |
а магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустенди |
љени простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицк |
ега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но |
је па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред мног |
ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онак |
у засузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је |
..{S} Пред очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док |
паси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</ |
о и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираш |
становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше з |
Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} |
ко се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште поју |
пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....< |
а јуначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свир |
p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у |
ода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада |
ати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да |
ејане младе цуре уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не из |
он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, ба |
само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио |
<p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Миц |
вик и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим призором истрча напоље и дречећим г |
х истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја |
ећ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од ко |
орење јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време м |
некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, |
ај, заблудело момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору! |
-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже |
миле.</p> <p>Своју је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева изв |
ла неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко |
S} Бре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле! |
Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био при |
ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита с |
ан!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.< |
<p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турч |
а је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, о |
b n="71" /> јуначки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се кр |
лаги Творче! — тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваш |
вади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то |
ај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, вој |
те Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин |
у ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде |
S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу с |
естано његовим трагом.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што б |
ој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што бо |
.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а ка |
ако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то дев |
{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваш |
ан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са вел |
леним плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор п |
Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људ |
одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p |
харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и више повија поз |
и то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита сам |
кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да |
Нека тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лет |
е измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право |
платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време |
црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</ |
ораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Ми |
је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону ја |
ти; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} |
араца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несно |
четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хла |
аквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде |
а својим видео како под ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је |
дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p |
са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни звезда |
сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћута |
јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и нај |
очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.< |
лукавство такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу в |
ко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише спаса у свом |
рдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на |
га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како |
пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са |
спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше |
мах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле |
подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах зб |
јни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ |
Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко, |
и кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш |
мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Оп |
аганом а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе с |
бровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмако |
уд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих беше ве |
у је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и о |
јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу овде.</p> <p>Та |
говори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу о |
ху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој та |
сјајни звездани одломци при свом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим другов |
а спољашност морала је скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и |
он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко одело б |
а тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваља |
валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Рус |
војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитав |
/> <p>Но сватови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињен |
ој рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право |
како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да |
ад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефе |
ече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече М |
ана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху он |
штву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу в |
p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни |
добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{ |
ма где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Д |
<p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> |
жао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Ми |
турске великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа пре |
више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад ви |
се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, |
рског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендил |
затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког продирања кроз турска села стигне у |
живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више |
ко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за тре |
е овде неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, он |
се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и |
ећ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им |
е, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дил |
ју по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових п |
е већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци |
тора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао |
а се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се |
а ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ ов |
сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се о |
му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко на |
веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости |
ту од преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придруж |
чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи што |
устахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши |
ећ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој кора |
дружише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући пл |
танију по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S |
у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку о |
мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много теж |
а га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и с |
вила би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже |
ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, ч |
а нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буд |
убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још д |
пусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио д |
акву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чу |
напасти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који их обавеш |
ље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења одмах закла неколико |
це они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову |
е од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова ро |
пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узм |
већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на пле |
ћ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће |
му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је |
рили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: |
у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста |
ма Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у обли |
ши скоро половину свога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Гледају |
ђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер- |
му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и са |
астирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зракова — не |
вни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено непријатељство и последње време беше веома |
да Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то бр |
тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње |
харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде сво |
игљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики о |
ше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те |
са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два син |
часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!...</p> <p>Надзорник тамнице, у |
ише из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па |
ош при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи к |
тку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мр |
којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко |
једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад |
ви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, одакле би |
оложењем, одмах одмах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством није |
ане бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова ба |
он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паш |
јзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бесних Турак |
у они управише свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху |
још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срб |
раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би |
у и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде прод |
ени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за тим преко |
а то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p> <pb n="51" /> <p>Већ у проле |
е лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Миле |
<p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Ми |
пустош.{S} Много је српских синова тада пало испод њихових разбојничких ножева, шта више, бесне |
м завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равн |
рија.</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} О |
бегство правце хајдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у р |
јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално корачајући напред.</p> <p>Мицко им се ода |
у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни |
мах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшно ускомешаше.{S} Изненађен |
дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко хар |
Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, војв |
долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим о |
ити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, к |
тно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним |
иш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко у |
Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским |
и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина |
— прелетеше грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкр |
а какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горући |
ијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p |
} Сву своју младост претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, које |
Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, па и |
гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка м |
бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и н |
кадија.</p> <p>После неколико тренутака пандур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад дад |
собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кад |
мана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече |
н ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њем |
умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамни |
пали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини по заповести и кад сви бегови задима |
<p>— Нека уђу! — рече кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман |
ед вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури |
— рече кадија са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може сло |
нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура!...{S} Разумеш ли? </p> <p>— Разумем, светли па |
искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> |
вору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија |
мо к њему твога зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> |
длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! — р |
јина мора се извршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одм |
артинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и стадоше на два корака иза М |
а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.< |
вадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.< |
p>Чим беше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка. |
кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а н |
ивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Ама |
ах пљесну силно рукама, позивајући тиме пандуре из предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, може |
присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни |
!... — муцаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., мо |
седећи непрестано посматраше презриво у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па к |
и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни поме |
сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамни |
као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадиј |
низно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="34" /> |
ски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седморицу од ње |
своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине |
у! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соб |
вши и окренувши се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним р |
арац, пољубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање |
еху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах изведоше Кузмана и отераше у тамницу.</p> |
кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубо |
те им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да изврше нало |
аше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</ |
валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, о |
руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зв |
туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта онесвешћена с |
рив! — муцаше Сима, превијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кад |
е препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би |
луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини по заповести и кад |
он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади |
сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним |
тпуна расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење |
о.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног |
ланина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не |
Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место |
сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу о |
у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно |
} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педес |
баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, издадох!...</p> <p>— Ког |
е, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} |
јатагана... јаук и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сас |
он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим раз |
ије за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љут |
они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано арапским словима, а поред ње на |
к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креш |
женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, д |
и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</ |
тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и становници у |
гови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда м |
које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову |
ре у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега |
ва се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и је |
мети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} |
се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платн |
ог трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да |
м се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце ба |
све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арап |
обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> |
и код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те |
у велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи приј |
и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га зај |
Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвест |
је млађим људима као пример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свра |
кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклет |
јатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хид |
аручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше |
и као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га |
и царски одметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турско |
је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намер |
нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p |
како?!... на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике |
онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те их |
а.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је са |
S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе кол |
о не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да о |
ода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оруж |
Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а |
аху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима |
си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p |
— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!. |
тере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Са |
му остали.</p> <p>— Нека уђе! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, |
ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће н |
вом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспокојству од онога дана, ка |
синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, чес |
Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимба |
д баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, оп |
о лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одма |
јући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се не пла |
Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој дру |
} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, |
... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Ста |
, синко!... које добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће д |
и, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбој |
ови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На вешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аг |
кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, којима је био за |
наста договор између валије и присутних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се |
се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али |
обом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди д |
сле оволиког јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у њег |
ћ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова |
кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима |
и од њега одговор.</p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а з |
ком нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{ |
за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, син |
је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — про |
било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још ис |
и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко прост |
ио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, ч |
хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово |
сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће |
е по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше од |
ко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{ |
као, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и |
је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуд |
дном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, ка |
прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах ј |
ар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицк |
Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодостојници као и сам валија, |
да би што више наједио валију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> <p>Валиј |
де.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници страшно се узврпољ |
уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах по |
д вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад |
амером он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће |
Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише |
оци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад саз |
огла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану д |
</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, гд |
дмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједн |
пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пу |
гањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше |
је знао колико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имањ |
развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њива и осталог |
од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од пит |
ли бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само вре |
рузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и туж |
узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Краварем", је |
} Разумеш ли? </p> <p>— Разумем, светли пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова |
паша!. — На вешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — В |
у намеру.</p> <p>— Сабанајрула, честити пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њ |
гову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша ве |
зналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотињ |
у његову намеру.</p> <p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу |
>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Миц |
Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како |
<p>— Још како!... зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учи |
та је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обе |
Видински кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник |
рула, честити пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу |
вши — са радозналим погледом посматраху пашу, очекујући од њега одговор.</p> <pb n="42" /> <p>П |
па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</ |
>— Чудновато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, ка |
ђоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно п |
да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l |
ке играху, са најграциознијим покретима певајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти |
сме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дођ |
ли... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке", неки се договараху о нечем, |
једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад сврше |
и забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се |
око петнаест!...</p> <p>— Оружани?!... педесет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — п |
је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ’ непријатељске |
— Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова ма |
лигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вече |
и многим местима?!...</p> <p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</p> < |
у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије |
ижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се |
скривена и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} |
целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" /> ист |
јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих ју |
24_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml:id="SRP19024_N8"> Исти и с |
Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је |
у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кул |
е одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да |
непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у о |
е и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођ |
аз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо но |
лико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој при |
емо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати т |
неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељ |
Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавај |
е на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко вре |
је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све |
сусрет.</p> <pb n="59" /> <p>— Здраво, Перо, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко |
p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуба подизаше к неб |
<p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} |
е руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак |
ању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје |
последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ |
мље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Пру |
беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се св |
ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву сво |
се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — клицаху |
агушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати н |
еколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова ве |
раву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце |
ад подиже и читаве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош |
p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше овај пламени ветар, других облака |
јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок чо |
еше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у |
.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још |
м местима створише се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у |
ођоше.</p> <pb n="197" /> <p>Сметови од песка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра би |
том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, |
слећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима сли |
ео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи ус |
е ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко |
сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни ви |
.{S} Сем врло пространих <pb n="145" /> песковитих предела у овоме делу пустиње налазе се и чит |
иви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брз |
Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} |
ски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p> |
ји.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали |
да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а |
све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни кор |
но весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Си |
наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, |
радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им |
и и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где с |
њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку мили |
д ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори. |
умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За н |
а нека тајанствена суморност.{S} Умилна песма многобројних птичица престала је.{S} Место ње сад |
Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћ |
крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше б |
ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S |
дносио њихове узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би катка |
Место грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у ст |
ајграциознијим покретима певајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> < |
p>Сад забрујаше на стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздраганих срца младих девојак |
ли најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови горски |
и, те сад радосно извијаху своје умилне песмице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} |
птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено пос |
оче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пр |
<p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бл |
ина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да в |
на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> |
о је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, које беше кади |
p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тих |
а послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева ш |
нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмо |
рашан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јунач |
и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам |
ици далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован |
је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гл |
ди скоро половину од оног новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед с |
то пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу по |
ових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду з |
да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки убија |
ubSection" /> <p>Чим беше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорником од тамнице пођу д |
ијих Мицкових пријатеља.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшиј |
ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а |
који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше речи Михаилове, чудећи се.</ |
дмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових пријате |
ао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те |
.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, |
ога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит. |
— викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> |
Здраво, пријатељ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> <pb n="59" /> <p>— Здра |
рђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов |
му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријат |
прекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му позн |
ру и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице |
, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах |
ом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина гус |
Страшни?!... </p> <p>— Оружани!... око петнаест!...</p> <p>— Оружани?!... педесет?!...{S} О ћи |
а тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да би човек река |
изненади, кад опази у својој кући преко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућане по |
и, или какав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непрестаном путовању они најзад наиђош |
и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у |
d>II.</head> <p>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, |
су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивање нове потере нису заборавили, ј |
бог њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се |
аша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са |
етник, што покла онолике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче оноликој |
ам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало поро |
ажећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{ |
мо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се са својим заост |
ник, што покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главо |
, храстова, китњастих борова на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини ви |
жана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
рави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би |
еше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса по |
и <pb n="45" /> онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној |
ра, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху на „харамб |
ој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављиваше харамбаши Ми |
...{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега ника |
ше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла. |
сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неко |
ћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђ |
добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. годин |
и не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викну |
што то, нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, д |
тињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева бу |
не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева уз |
ева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било |
се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скину |
... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</ |
зо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би го |
е на жеравици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направише један богат доручак. |
утака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о д |
о да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита они |
ратког одмора, пошто рашчистише са оним печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао к |
нова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и п |
о, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? |
веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стра |
брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева |
и улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p |
еру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док |
> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпат |
е легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p |
пуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуј |
Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његов |
има.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума, тек ов |
ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли |
многим другим, продирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наилазили |
агу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим прав |
главце, силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинк |
p>Овако продирање преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских кланаца траја |
у пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена |
очео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни ј |
/> <pb n="133" /> <p>Грдна пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} М |
ом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше неколико њих на ка |
оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана |
овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга |
.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње остатке земљине |
створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора |
оро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} |
а од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинск |
таде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењ |
лижаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n="173" /> <p>З |
арош изгледаше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су се белили застори на проз |
ше ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вам |
во у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је п |
ије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} |
чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p> |
одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикуп |
а спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад неви |
епог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније н |
света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо |
тра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бац |
уд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био умо |
и, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче |
ни план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не п |
ана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут |
Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрну |
ојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем |
ки разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... х |
а му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћ |
авимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразни |
ну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си т |
са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она |
да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви с |
еше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их нап |
дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господ |
олико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — |
идећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано око оне његове ране.</p> <p>— А што |
екаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара |
том, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто. |
а даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачки |
ати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они |
на ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви |
о овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена |
неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом т |
ад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто |
знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <milestone unit="subSection" / |
до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опр |
te xml:id="SRP19024_N11"> Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Беог |
e> <note xml:id="SRP19024_N11"> Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је |
о безбрижан пут изненада заустави силна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава с |
ов.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе |
а, но у истом тренутку изманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослов |
</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да |
трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Михаило, ударајући се с |
азбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја тол |
, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!... |
то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је виш |
тарој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све |
и после овога настављаху се многобројна питања а и одговори <pb n="152" /> између ове светине и |
јатељски поздрав надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања |
да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Чита |
ого што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те |
уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> <pb n="165" /> <d |
вао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p>— Из Србије! — одговори м |
бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала |
грљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово и |
е но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер ј |
примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, си |
ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи |
<p>— Како, како?!... на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од |
живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже |
..</p> <p>— Кога?!... шта?!... казуј! — питаше убезекнуто Сима, преплашен Кузмановим речима.</p |
а у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго им |
p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</ |
.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Д |
реко зида.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да |
ут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да |
неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико |
међу Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S} У самој |
а имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама |
јем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по |
ојима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапски |
у, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да пра |
рмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од |
че, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде |
вио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава |
окољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање |
а труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати |
рави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При |
аше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу зем |
ануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из |
око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рамену марти |
о не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но и |
чи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на |
Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђ |
када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но о |
е! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то |
у, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах ско |
беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали ст |
Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека само крч |
кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да |
два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараш |
д улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађењ |
ne unit="subSection" /> <p>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје |
, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <p |
Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који |
ка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађ |
ледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би за |
е само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљу |
параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа од |
а би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ћ |
било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кре |
осматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Уза |
есец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све што се на земљи деш |
ер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки |
ње и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих по |
мо сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад он |
јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када га извукоше из куће и повед |
ће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није |
Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{ |
у се сви задубили, посматрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратим |
он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге |
ака од врелог песка, који подизаше овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко |
сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и о |
ецом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа поч |
чани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан с |
и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом пуним чежње.</p> <p>Можда М |
на глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњ |
целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у ов |
ло па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара |
.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу са |
а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.</p> <p>Пу |
вако срамно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих. |
аздрагано срце њене узбуркане осећаје и пламену љубав није могло овом приликом ништа да разбије |
ремо непрестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо л |
оће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији вет |
а својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајра |
јна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк |
ра, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут |
они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или ру |
н целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њ |
био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако |
агради лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружино |
.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и |
ме изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дру |
сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много после |
и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, |
ло дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само ј |
ам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву пре |
Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> |
2"> <head>II.</head> <p>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко |
.{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Миц |
као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својом дружином не |
S} Негде је морао и преко самих снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p |
вним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу нај |
па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху |
од липа, храстова, китњастих борова на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој пл |
улогори се међ’ планинским кланцима на планини Ниџеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора живео |
позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигну б |
у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало д |
ба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
њи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни своји |
сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и беху к |
од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватр |
/p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах појуре на Турке и нада |
мартинака у маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњ |
Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за ов |
и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму |
земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и п |
ако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакве случајеве |
ко исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да п |
и после неколико часова улогори се међ’ планинским кланцима на планини Ниџеру.</p> <p>Недалеко |
да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, н |
у близини његове куће, улогорисан међ’ планинским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по в |
би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала |
Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, налази се повеће село Јаћим |
ј стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко сам |
есносан.{S} Место оних бујних и хладних планинских поточића, место оног дивног биљног шаренила |
брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једн |
се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакр |
а се беше улогорисала на самом подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим |
та када једном, после његовог бегства у планину, разговараше са својим комшијом — Милојком:</p> |
га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Ми |
е, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улого |
ва.{S} Нико није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег оп |
м мислима Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико |
а убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се вр |
доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није ни |
заједничког тамновања почеше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамни |
ва.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски и |
чи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! |
звалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он св |
у несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више ле |
Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Ми |
убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>После неколико тренутака |
а је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово м |
зговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину. |
нога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугар |
им његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са |
</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Б |
рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са с |
" /> <p>Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док |
Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изненађ |
лева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више пр |
ре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. </p> <p |
празнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још |
Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, не!... |
ењем и под утисцима грозних предрасуда, платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао у |
p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> |
{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше |
страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и ве |
а...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и бр |
а тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино |
загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фиста |
погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало к |
ац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше. |
очне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Баците поглед на другу стран |
е у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко из |
ови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћа!...</p> <p>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у |
<p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но |
који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим |
рели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак |
енуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они |
беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} |
ане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на све стране својим јатаганом.{S} |
са у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, н |
{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> |
!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моме |
S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну |
p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана |
олику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p> |
ије ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког д |
</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки |
е на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Господару |
обро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалос |
т искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попад |
ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико |
а својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје груди, |
ујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Бе |
е јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молб |
аху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше у овом тре |
амбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На зап |
ави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!... |
Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете |
ач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде |
је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} |
S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму во |
ли својим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима одавно нису |
угог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате |
.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после ово |
ето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто |
арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и |
оји већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки убијају њихове најмилије сроднике, па |
ружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одав |
муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене р |
еколико дана, очекујући на свој омиљени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша прес |
ст још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се хват |
} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болес |
} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе |
је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном касу трчала изгле |
Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре н |
извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и |
је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много |
дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од |
конаку, кријући се непрестано уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше к |
а ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S |
{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко |
ећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну планином. |
угови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанка.</p> <p>Заи |
е.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, п |
одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, к |
Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова |
ло. </p> <pb n="12" /> <p>Пуцањ читавог плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се п |
правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли М |
} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри ја |
порише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још б |
ртинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре нап |
м жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет |
ом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљави |
својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак |
чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Р |
} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непре |
еше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планин |
дини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете |
абрени појуре свом жестином и обарајући плотунима масу Турака улетеше смело и у саме њихове ред |
паше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је ш |
ћи напред.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрз |
Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гуж |
са својим друговима коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благ |
м, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свиј |
оји јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко |
се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!. |
се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах изведоше Кузм |
а.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на |
оклони.</p> <pb n="35" /> <p>Сад кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. |
гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је мо |
<p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пандуре из предсоб |
Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмању |
акав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И з |
мрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак |
ти.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улицама ужурбао се |
јући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло путовати, сви се сложише |
аје прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година |
ровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чи |
ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </div> <div type=" |
} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Миц |
} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном мес |
ну: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних звуко |
зеленаш показа још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката. |
кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Ср |
} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полак |
управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> |
ка бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP1 |
е, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане. |
ве у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста м |
ели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш сл |
г дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за |
ора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање |
лаве покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела |
гли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пр |
овог дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи |
и борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветера |
ле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако |
.{S} Једно непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његов |
ада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек ко |
— поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момко |
а се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам |
у и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће с |
продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра |
ице и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на боји |
чи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па... |
е сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, прошаране овде-онде |
илично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Миц |
д у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> < |
воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни помор |
траха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина |
о лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећах |
Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да |
рата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се |
а бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин |
дише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупч |
и принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, |
После подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште |
?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хв |
ија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p |
— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко |
о и тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу.</p> <p>После подужег путовања дођу д |
а скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико тренутака изађе из ку |
мао је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледат |
је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, |
му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже јед |
на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да |
воздену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту с |
хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одмо |
Калафату.{S} Разместивши своје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он од |
ом месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не |
му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка |
кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике |
да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра |
етко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверн |
у коју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу т |
{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што |
<p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на |
ровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођо |
аве са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у |
камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Т |
а и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове не |
титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и |
дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада вид |
и.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко у |
... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А ста |
рбу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силн |
онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше пок |
p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је један међу њима умро од ја |
изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад рас |
.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. |
аци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још не |
н вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му бу |
стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове д |
очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, |
песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Вр |
твену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњ |
ао из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан |
— агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па п |
на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свали |
сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват ти |
рапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> |
зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче |
тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...< |
ве до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице |
јим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према в |
и а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у то |
> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узви |
— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа н |
егови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи |
мирисне љубичице, прошаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах о |
незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљ |
рцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран |
ако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он |
сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће |
аћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у к |
спушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој |
о сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке |
Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њи |
из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урмовим дрве |
на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права бла |
лога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Д |
и уз пријатељски поздрав надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног позд |
у реметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморн |
за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, |
лазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да |
Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту |
чин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђе |
као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како је оно царс |
и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S |
адише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицк |
а је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> |
Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две крав |
мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата.. |
ури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> < |
су се приметити неке суве травуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дуб |
говима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После неколико |
од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме о |
<p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта же |
има дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом |
бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ва |
јутарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један грда |
у именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута ка |
ко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да м |
итав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумртви од грозних дневних в |
Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже |
ија пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из с |
секли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</ |
већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице к |
Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушав |
сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.< |
н да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране |
це поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стран |
одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> |
{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> |
дана овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над ово |
иште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које |
{S} Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова од шатора, испод којих се скриваху д |
ском.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, |
е поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни св |
! — тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— |
екао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколи |
вијаху своје умилне песмице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем |
днем снага ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама турским.</p> <pb n="203" /> <p>Ове |
је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарил |
брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — ви |
<p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно кој |
едоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се остал |
рече домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми с |
у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" /> <p>— Милоје, Стеване! — |
аше но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако |
p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, |
и свом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџ |
Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед бе |
стално настанио.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах г |
ћим турским пијацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, о |
приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући |
чан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигош |
в или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одгов |
оји је целога свога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког |
в глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са златницима, зв |
ана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он |
руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се јед |
S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све што се на |
внем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и |
ивији.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијуг |
.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући рук |
ева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пу |
з веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од З |
доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по много в |
ко испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Ста |
аг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова |
огледом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума |
ло крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија |
стало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, распитиваху о њему ко је и ш |
тно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун |
бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се |
људскога створења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њ |
ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде. |
невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, |
десет дана од како продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никак |
сницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа је |
римете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад жур |
Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њему п |
служити својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са мле |
ко стола и почеше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овд |
ође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} |
те врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> |
се мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа.</p> <p>Надзо |
Све укућане повезали па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и моле |
оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут |
ази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а о |
љених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова |
> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за |
Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и ка |
} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су |
а се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми ка |
аху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пустињи месец се појави и млечним своји |
ле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</ |
ху све укућане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступ |
одина мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се сми |
то пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабач |
е тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, |
не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и |
</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је пре |
пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за |
се белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором |
вљен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули |
уо, јави одмах управнику вароши.</p> <p>По заповести управниковој умрлом ефендији свукоше хаљин |
би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је р |
тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са |
дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си наме |
вати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога вре |
у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број |
на а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то ве |
е пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога се |
конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници |
о времена са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо п |
и магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај |
сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и оставља ус |
за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се |
е.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред |
<p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам рад |
сподару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико мес |
пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!...< |
ећ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Миц |
м одржао своју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку |
је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те |
да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да |
тног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мо |
оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> |
кву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у г |
Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, д |
pb n="92" /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублаж |
ноги Турци одмах побегоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им бе |
уна кућа...{S} Турци!...{S} Све укућане повезали па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — |
ружаних Турака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково |
Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнаје |
о није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му своју намеру он ниј |
примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима.</p> <p>У једанпут |
мио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када ј |
ви неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p> <p>Разговарајући тако стигоше пред собу и |
ам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим |
познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и свој |
<p>Краљ Милан овим речима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но |
, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} |
да дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно н |
мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стра |
, да окрепе своје малаксало тело свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима, да се |
остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и до |
овој чети.</p> <pb n="50" /> <p>Са тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана |
у планинских огранака Малеша, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са св |
је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано арапским словима, а поре |
европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, к |
ицом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста слу |
> <p>Костина кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ н |
гова дружица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погледом уп |
<p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна заж |
оглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S |
станом путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским ва |
нађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља.</p> <pb n="4 |
овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико |
поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је причао свој |
има.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и н |
најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Баците погл |
како не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да с |
/p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепа |
или, посматрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста и |
е да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до |
ришим — обрве спојене па се изнад очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, |
по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само но |
... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна |
, из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не преста |
така сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини |
прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му стар |
ста... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па |
једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им н |
ојавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватр |
S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} |
поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; т |
корачаји испред себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још неколико |
ваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, је |
S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре свом жестином за њ |
брасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — место, које ро |
зебњом очекивао сваког тренутка Мицков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако т |
а Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, |
р и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — проша |
На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон вој |
е велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{ |
мир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p>Турц |
а путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да ба |
ло да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</ |
положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још г |
е неге обојица се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху |
ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је |
се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма кол |
о само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за ов |
дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од с |
S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео један створ, живела је Зора, која |
и звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре |
гура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостали део земље на ви |
ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb n="176" /> <p>Мицко је копајући |
ора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху |
а и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p |
="197" /> <p>Сметови од песка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада |
ше он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и |
/p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изглед |
ију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине М |
хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише |
<p>Турци већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши за собом масу својих покланих људи.{S |
слободно, јер се обесни Турци морадоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, би |
ко и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сиг |
викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и |
пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише својом в |
адоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаг |
Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> друго д |
е га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p> |
ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би оста |
о ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а |
не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беш |
, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ни |
е Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и ње |
p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се састави друга |
лед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Туни |
ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— |
јаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... нећ |
апке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће |
лику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући узнем |
е у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре |
ећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — |
турском крвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да |
ђевском уранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> |
а је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој ра |
в а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом п |
ва.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се |
} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турц |
прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама! — викну М |
ну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — о |
таћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> < |
оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред оста |
ње врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јур |
лониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ра |
још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах |
, успављује.</p> <p>И нехотице управите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрк |
какво платно широм разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало |
ћи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.< |
ице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одго |
ка, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опоми |
ад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни после тол |
их све разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог спаситеља свог.</p> |
<p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој б |
коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани к’о раз |
p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, пониз |
не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.< |
љено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, чисто вам страх задаје, к |
едан од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} |
стаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" / |
о као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, |
ута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти оп |
ворише, на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>О |
{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не мога |
крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо |
а овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p> |
осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, г |
теља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Ова |
х очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и |
p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег |
упна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дуга |
м очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потужити.</p> <p |
људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен болешћу брани од |
а деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрвављено тело Мицково.{S} На целом телу н |
људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни |
ве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси |
сна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он |
рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико тренутака не |
речи одмах сви присутни управише своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то |
учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у |
баше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних |
ејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Миц |
сто мађија! — одговоре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили ов |
авати, док најзад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затв |
р га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурн |
ћи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбриж |
уго посматра, својим пламеним очима, са погледом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико да |
о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, |
— Ово је момче невино, — рече кадија са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дир |
у свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од њ |
мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче |
о се тргоше, па зинувши — са радозналим погледом посматраху пашу, очекујући од њега одговор.</p |
цко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље којим је обрасто извор и х |
о немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивал |
се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb n="70" /> <p>При овом нападу на магаци |
неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та ра |
његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Р |
није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Мил |
Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа |
иву Турака.{S} Једно непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње |
Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш ка |
оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће је |
ро половини задругара није могао ни име погодити.{S} Читаву трећину села заузимало је преко три |
а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, Станими |
ри.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се |
е док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи ј |
шена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одстрањен |
мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем ле |
а се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо ја |
зманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ |
и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, |
оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> |
S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP1 |
е деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће |
а овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, платио испуњење својих |
</p> <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни |
се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог предговора рече им: да мора |
ија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p> <p>— Станија?!...{S} Станија?!... ја не знам! |
ојим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти пока |
Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако по |
зидине, јер је очима својим видео како под ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема |
ор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радоз |
кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтели причати прич |
ово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све виш |
<l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор раза |
а је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са својим добровољцима своју хр |
д Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина |
ори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p |
поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму |
Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част |
во тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд ко |
земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше опазио ј |
лепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог раста |
ши их неколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, |
и велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од она |
а својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапш |
и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежа |
а окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, с |
бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са |
— рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> <p>— Тр |
које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вре |
пет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако пров |
а по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то су обично обувале лаке опанке, пре |
о пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљен |
масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени |
} Фатима!... — поче опет муцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Ми |
гради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих те |
н јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} |
{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарен |
ливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се |
али.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, н |
ране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуба под |
м, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског песка чисто је саг |
вориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окре |
есак се на неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више за |
већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па |
та.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше овај пламени ветар, других облака није ни било |
му на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солуну не има јунака,< |
</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под теж |
велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, диса |
о да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и тр |
рмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за трену |
већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се |
ри да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турц |
ови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љубав, ко |
.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њ |
ала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се беше |
н, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост непознати човече, — |
воју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.< |
чинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило би ма |
>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунил |
рпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше о |
ладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не |
вали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу |
бу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фати |
утака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцках |
мчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно |
јску, која се беше улогорисала на самом подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало приметити |
стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који т |
и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска вој |
далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, налази се повеће с |
естано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, |
о само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по |
и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и |
о опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је ов |
орник тамнице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклав |
себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> |
је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} |
ј, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџ |
почеше да разгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да |
ико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен |
ј трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеж |
ну тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад |
је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође |
.</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пи |
тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упоз |
оју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро чо |
иле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчаг |
амом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле ту |
ље и турпију између пукотина од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљен |
ида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бу |
ни, пропуштајући дневну светлост у оној подрумској помрчини, изгледаше им у први мах као каква |
о, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намуж |
очеше прикупљати око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом |
колико дана од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послуж |
њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар |
окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о |
нова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био само овог ј |
ори у једној пространој тамници, управо подруму, који беше нарочито намењен за разбојнике, који |
каница, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладне |
са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Миц |
ци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и о |
ви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко |
а свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се так |
реместе.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш |
да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p |
ве има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше испред војника право у ону хладн |
ирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском м |
ец шета по звезданом небу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на |
ма о овом краљевом налогу.</p> <p>После подужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата |
чудећи се, слушаху. </p> <p>После овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчан |
!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег разговора са начелником Мицко се удаљи и оде пр |
е дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора да се дигну к |
али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — |
, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта онесв |
...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео по |
p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређ |
аше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад |
дил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, вој |
ајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одговори јој Мицко а |
дње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљ |
оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... немојте!.. |
звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као на |
{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће |
> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових у |
брала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Куз |
год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њо |
за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} О |
срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да |
војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и и |
и једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то са |
откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали друг |
ицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку преко т |
рај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше вра |
ви.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не |
кушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после |
рца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном |
друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До с |
после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто М |
едати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши |
јом војним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.< |
<p>После неколико минута Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који б |
S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи |
ће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од |
>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све |
кочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са с |
ко издвоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од он |
наци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звижд |
мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти |
ш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља |
м па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> |
е увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја |
ало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви |
-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети |
о а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право к |
га ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га извести |
миљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак ј |
почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при раст |
е ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сјајног пријема и угошћења од неколик |
ру, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S |
рке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> <milestone unit="subSection" |
мљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хва |
им ударцем сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но вел |
инише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он о |
српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендил |
злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само двојиц |
ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше сво |
ашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде с |
p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, |
хим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских |
азак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро |
оју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заис |
— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских хар |
.</p> <p>После оваког срдачног састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју же |
ли-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где |
</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</ |
ном а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце |
ни се спремише, узјахаше своје камиле и пођоше.</p> <pb n="197" /> <p>Сметови од песка променуш |
ина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пе |
н са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} М |
ровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим |
вежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потраж |
о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.< |
на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео кра |
/p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И |
Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он |
— упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и покази |
/p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза рушевин |
} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака |
жаних пандура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први |
но одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољ |
ој кући.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара |
мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да с |
а тако уједињеним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ |
лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише М |
да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} |
о.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаиј |
...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожали ни једног српског злотвора па недај им ни да зин |
ву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и |
са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеско |
једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га |
требно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турског насиља.</p> <p>Прешав границ |
Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне н |
су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере |
пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.< |
попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изруч |
ла!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јур |
у моменту стропошта са предњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силн |
ћини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је са |
озна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Ста |
ху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше |
вој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељ |
ква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се пос |
аги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и |
остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, д |
сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, м |
знајући за његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својо |
о границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко |
о боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер |
цку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и |
м сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељски поздрав надовезиваху и по које питање тако да је био ве |
зговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две |
ype="notes"> <note xml:id="SRP19024_N1">поздрав. </note> <note xml:id="SRP19024_N2"> псето. </n |
, који је хитро односио њихове узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку |
раво харамбашо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— |
.</p> <p>— Сабанајрула, честити пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ст |
у.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задов |
дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говори |
чке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто вр |
уке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог т |
Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали |
а жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сим |
да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p> |
шности Краља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> |
Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како је |
му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p> |
и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави |
д му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Миха |
ко икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову ма |
Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђ |
Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са својим харамбашом Мицк |
ање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан од сил |
м Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подру |
сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — од |
сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са сво |
цко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат |
заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> |
а од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради извесног |
у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познаник |
/p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да |
сно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пандуре из предсобља.</p> <p>— Ти, чест |
, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Миц |
много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се ника |
ећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере сво |
н доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради извесног саопштења.{S} Мицко с места оде |
за хоризонт и последњим зрацима својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n="161" /> бегах |
е навале наоружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у и |
адници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разго |
зна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган писну и она |
ући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне р |
пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младости, хајдуковали су заједно и де |
а. </p> <p>Обуздавао је осећаје своје — познавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање |
дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила. |
ћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко |
осни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причањ |
о учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак: да к |
лушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим |
, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, господине... нећу |
сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год б |
из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници |
н.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља Милана, па окре |
друм у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и с |
/> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурз |
обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата |
е овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> |
колину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамб |
за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} |
о! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода! — пр |
Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p> |
— упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљин |
ни почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беш |
позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто |
д суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галантериског тргов |
срце.{S} На неколико дана после њиховог познанства они једно другом и открише своје жеље.</p> < |
— продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Ви |
— упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори |
:id="SRP19024_N6"> Српским добровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у |
p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на л |
> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше јо |
камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необи |
егде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Ј |
извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и |
пин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад |
бије, јер му беше његово јунаштво — као познато још из заједничког ратовања са Турцима, када се |
му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Ј |
воме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а |
осле кратког очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је н |
огобројни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осети |
ио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну д |
ицко им сада објашњаваше и ове природне појаве и после овога настављаху се многобројна питања а |
успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, |
кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поус |
Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} О |
Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети |
шчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указ |
сани једног дана отворише, на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рух |
ликом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у подр |
ћи нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као д |
Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љу |
е расу по непрегледној пустињи месец се појави и млечним својим зрацима обасјаваше онај једноли |
у овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних А |
о улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на вратима и |
м оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора премиш |
асне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, |
т, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да |
бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године мног |
да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто |
а око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турских низа |
речи није радосно примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове по |
</p> <p>Сада, када се њих неколико опет појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо |
ива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> |
ио у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те |
ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Осван |
оме јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не з |
елом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гуј |
се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Т |
ким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Ду |
аху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар х |
ле једног сата иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу |
ољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише се читави брегови од песка.{ |
ући их на милост и немилост управницима појединих вароши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике бех |
тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{ |
етар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извлаче из оних својих склоништа, из рупчага, |
<p>После неколико тренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивн |
џијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сир |
} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— Слуш |
аше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшо |
оворио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове речи, непр |
а ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад те |
О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са он |
и — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог зна |
душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није гро |
било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је целога свога века слободно х |
и његово повлачење са својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотун |
кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред, па обарајући Турке |
росто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не мо |
ци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим во |
аху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге |
, нешто северније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека б |
Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугар |
пеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мр |
што западније од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла д |
ажара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена и |
бровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући плотунима масу Турака |
е, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опас |
ну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли |
пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафа |
не у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натр |
е остали добровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила гр |
д бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фр |
дјекну планином Мицкова мартинка, одмах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци |
они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачн |
оља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим |
клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и |
везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том ме |
ори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволику нав |
ога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но п |
а.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморил |
мак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, н |
идео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу. |
о исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сере |
сту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћустендил |
е једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладови |
<p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у |
оја старија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су |
досно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>О |
>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав |
нова крила.{S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу |
прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још |
ко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз |
ог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његов |
оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Ста |
и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ б |
е ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са |
у за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од н |
иждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало н |
ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</ |
или око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренут |
цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше исп |
а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним правцем но после неколико корачаји и с |
еваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јат |
о сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи |
опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, остави |
знавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здраво бра |
им булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} Стани |
p>После оваког разговора Станимир одмах појури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислима непр |
{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најза |
слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да и |
гаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом ж |
упљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они |
ли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Миц |
ских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше б |
андурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одмах ус |
и гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престајаше н |
етили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да би га опет |
S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>О |
бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Х |
Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд си тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Ми |
.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда |
то пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, з |
е бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p |
још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ва |
е беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</ |
ући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље |
>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </ |
с бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, да вам у |
кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови посе |
оше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пиш |
а небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и |
ш више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по којој му он дуговаше |
мах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> |
шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије. |
— Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах по |
му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му ми |
е Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је |
еви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје м |
>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица њег |
планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва о |
говом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки н |
а! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника једном од судија, |
<p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и показиваше својом руком на источну страну.</p> <p>— Ара |
из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више мо |
кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тр |
рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то је ку |
о тим местима одакле је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? |
са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Миц |
да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању д |
а Мицко, тај опаки царски одметник, што покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Злат |
!...{S} То је онај царски одметник, што покла онолике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај |
<p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код сел |
а!... разбојник!... зликовац!...{S} Што покла онолико наших бегова, што запали онолико наших се |
ћам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} За |
дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли |
главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> < |
курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв дал |
д Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са |
а све стране својим јатаганом.{S} Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и |
маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са |
ш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало порогушише око о |
повући, оставивши за собом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени |
анима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! викну Мицко, п |
.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи |
е.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили |
змећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве и ма |
ла.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике ту |
раху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— Поклаше их све!...</p> <p>— Слуге?!...</p> <p>— Да, слу |
харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној та |
ву Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитавање.</p> <p>— |
м му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздрави |
када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb n="35" /> <p>Сад кадија пљесну дланови |
и, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија им |
ашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>К |
...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а |
p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p> <p>— |
х, као са неким страхопоштовањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа |
Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајес |
као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало |
лева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, |
в.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу с |
ме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звек |
сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу глав |
ишта друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — уп |
ном ка истој цркви.</p> <pb n="9" /> <p>Покољ.... звека убојних јатагана... јаук и запомагање.. |
рпски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Ми |
е котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавиш |
Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита |
д непрестаних бораба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која нагове |
смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, |
падајући у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту |
доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, |
/p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по |
окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто |
анима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва пор |
и, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Како |
екоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и |
.{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са таким |
оћи, девојке играху, са најграциознијим покретима певајући дивне песме надмећући се која ће леп |
га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и св |
...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји |
тоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас |
пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се |
ко урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и многим другим пу |
о и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске ку |
су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођо |
на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, ког |
е набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и |
д њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста |
ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје план |
ндилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му са |
а прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш пона |
>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Б |
а површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зе |
шћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, ч |
д сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина |
и, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.</p> <p |
> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз кој |
, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „ |
о пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облиг |
вим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак |
> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје |
е се мало одморише.</p> <p>После непуно пола сата наставише они опет пут, али су сада били храб |
лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарског министарств |
велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше |
</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињ |
праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун т |
<p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несрећ |
аним јатаганима и напереним мартинкама, полако ступају у правцу, одакле је тихо звиждање долази |
и она блаженост и љубав која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи |
нага.</p> <p>— Боже помози! — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појур |
и.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он |
у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција г |
, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше |
а се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „те |
јзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим врати |
амичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Другови! — поч |
пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов бе |
кочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћ |
зад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступи |
ихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна |
то беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузм |
ечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се непрестано уз сеос |
ада све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и |
и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет |
идимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им М |
би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p> |
е одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које |
плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си сега |
живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а ка |
нзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да што већу |
гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Д |
добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се кр |
спе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила |
рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Мил |
Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са |
ова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно по |
ли ове превеселе масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује |
ула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго с |
узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они |
а Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега |
>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као |
ен од даљег издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећој радости и узбуђењу један другом у |
кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким р |
уле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим скоком |
ростро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином |
вим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И г |
ажите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј |
неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну премештен у овај крај. |
о извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без ка |
га онако снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато |
оша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руск |
{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти к |
брана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара није могао ни име погодити.{S} Читав |
морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише |
м.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> |
асти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви |
е га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног новца — преко пет стотина лира и преда |
.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слут |
ао најбистрији и најспособнији за такав положај у тако огромној задрузи. </p> <pb n="89" /> <p> |
у, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до |
а пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот. |
ћом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку |
породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све |
.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> < |
не и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћи |
овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је |
м.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пророка — рече |
а нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је опет завладао, само се тапа |
ика коракне на осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти |
алим непријатељима, са једном гвозденом полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дођ |
било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није в |
снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n= |
лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p> |
ђу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Бож |
емирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и с |
е шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хте |
беху сакривени по таким рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим |
у простору двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само један милион становника.{S} |
S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пун |
ли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имал |
попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арап |
ко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћустенди |
ахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, по |
Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточника,</l |
грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић п |
о али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... нигде заклона, а и оступање од толик |
рижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета |
ного а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S |
а војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестано очекиваше на до |
S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарц |
нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} |
ојом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један пл |
е под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>О |
о њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ |
дно одрастоше... заједно су увек ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не растављаху се никако, д |
еше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто |
игоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим мест |
, што умаче оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!...{S} То је о |
ојску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја хра |
аустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он са |
дна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и |
је вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бу |
и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима |
и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку.</p> <p |
м, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише, не хтев |
као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охо |
а а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6 |
крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је ч |
и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ |
, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две |
ећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... жив |
жином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми |
ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно |
приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди син |
тпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збо |
ах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео на |
} Бог те благословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома заједљи |
главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да ј |
ног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицк |
а, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима пла |
змана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Бо |
век! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова |
<p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмам |
ети толику силину њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, којима се Кузман обасипаше са својим другови |
о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре стара „грчин |
ору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро зн |
n="70" /> <p>При овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор |
S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни |
ине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по околини |
бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а |
на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се в |
е, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јуришали су тако |
{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим рођен |
ше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим ро |
...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с |
рпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах о |
ала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, |
иполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши и на северној |
тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенско |
розио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто к |
ро зарђане јатагане.{S} Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се ту |
on" /> <p>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из |
али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> < |
ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Ми |
и је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицк |
јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> |
у на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као |
о је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас С |
сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу. |
оволику пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети |
/p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p |
не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на |
у и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети тол |
не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетал |
очео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако ми Алаха!... овде |
е змију необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај ко |
убио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако по |
S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртв |
злочин.</p> <pb n="138" /> <p>Са оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место |
о развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p> |
да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево сам |
сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за к |
ало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>После дугог саветовања како ће и на к |
лити.{S} Нико од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни |
е моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухвати |
на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} |
а они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити. |
не.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напуст |
ева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</ |
емирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Г |
продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно једн |
езбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом у |
ош није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет |
моз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше је |
теше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек би |
ија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била |
Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познајеш? |
ала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалу |
Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздр |
и!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то бил |
рије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио с |
о је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> |
вници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки |
отив турског насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај саве |
рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни д |
кренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуна |
даривши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече |
. целу породицу... запалио конак!...{S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, |
тело храброга јунака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се |
поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим |
им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душ |
ати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> |
то свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И |
анастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, |
аде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчани |
иви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску воду са Средозем |
ах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака |
м знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао |
Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако славно прође.</p> <p>Сад н |
ога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно, |
оже сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо тер |
и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека стра |
избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца ту |
самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицко, исукавши |
ренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадик |
увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш |
> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба у |
о време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој |
ти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ б |
а му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се к |
ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши поглед |
их ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двадес |
Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> <pb n= |
ги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем сна |
година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! осв |
" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у |
га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино |
јне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфо |
лова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Ми |
еху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи |
о њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајућ |
релој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дуб |
milestone unit="subSection" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачн |
ајући дневну светлост у оној подрумској помрчини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} По |
е и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошто однес |
моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше речи Михаилове, чудећи се.</p> <pb n="57" /> |
амом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико |
мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљ |
дети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, о |
Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</p> |
p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без ње |
ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стражара према њему било је готово горе него п |
кву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и |
гови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> |
142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих |
иној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Миц |
Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни |
допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у |
ежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицк |
изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах запале конак и пођ |
мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> |
ређени.{S} Остављени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га м |
Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb n="35" /> <p>Сад кадија пљесну |
ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!.. |
м у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажи |
дмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, |
ћ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p |
ех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забрујаше многобројни гласови.{S} И заиста њима |
одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вер |
беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био |
, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше осво |
ва људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одма |
их.{S} Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога старог ратног друга, који далеко од |
ихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао ј |
а и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део |
рсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрав |
м месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме |
<p>После неколико тренутака пандур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руко |
ста мучног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често |
зна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Ви |
говори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу |
још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! — |
преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb n= |
арабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође з |
на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} М |
решао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа доша |
сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју стран |
ше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се с |
да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка |
би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху ско |
песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури тако п |
пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега |
задовољили ову радозналост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах б |
им својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у |
и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <milestone u |
сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> |
а не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арап |
а, пошто рашчистише са оним печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Т |
снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несноса |
јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са |
о коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом м |
н, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Св |
лизу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на је |
кључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске странке, то се о |
изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних мартинака.{S} Хладовина богата |
но шета поред убијених душманина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.< |
е са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко |
је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши |
њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни п |
<p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене с |
атаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душманина кољући поново оно |
Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb n="190" /> <p>На ли |
јајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појав |
ко и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опш |
нцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још |
ђе.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да |
о дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по |
није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни з |
ина наново завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна |
>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако |
„бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!.. |
ворише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служ |
p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти с |
, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну |
ти натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме поно |
римакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом |
о нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних звукова опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се н |
не очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том |
, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина!...{S} |
да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку |
а.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако дру |
} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по |
н сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што |
овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева з |
у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трп |
је порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим што је он по нар |
на, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође бех |
цко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима |
ио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и |
> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам реч |
одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин си |
поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем в |
ек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{ |
тинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга на чардак. |
сподари наредише!... </p> <p>— Отров да попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па |
да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за ми |
да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликова |
јим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После не |
ш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржа |
Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ |
Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од под |
и, и немогући одолети своју радозналост попне се на стену.</p> <p>У једном крају испод једног в |
еше благостање.{S} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно |
већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само заду |
учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опростивш |
ако би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер |
ких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Ми |
.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше М |
.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за то врем |
кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — |
пшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, че |
/> <p>Варош сама изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесв |
аци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p> <p>Ов |
оја чисто опија, хлађаше млађано турче, попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је |
цку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јес |
цко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест годин |
ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — |
би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, |
S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло од |
Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег |
ве.{S} Натегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигн |
<p>Хладни зимски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S |
а извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева д |
сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да в |
смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гла |
на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам хара |
и бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, |
о овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у |
сни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S |
а из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим човеком, који им за не |
Овамо пријатељи, овде се можемо на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу лепо нам |
<p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову с |
нком.{S} Поред дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њива и осталог имања, имао је и |
разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно св |
ати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који бе |
врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њ |
е једнако хватала несвестица. </p> <p>— Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорни |
поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара |
е хартије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли |
ипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb |
зман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они |
уше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски |
са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душманина кољући поново онога, који би д |
е право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па ју |
<p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу |
егне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Сам |
жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— |
гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубок |
један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа |
се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно сл |
ом.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="182 |
и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p |
то си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много више у |
оточића, који се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно |
тив Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени |
p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало |
опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њо |
>Мара и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва доми |
се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак. |
ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта арапских.</p> <p>Никако, да |
<pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и |
о са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше опорављати.{S} Повр |
да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак који је путова |
к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега јо |
p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и по |
поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално на |
есковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад |
ош педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну |
покланих Турака.{S} Пошто се тако мало порогушише око обезоружаног Мицка, они опет заузеше сво |
рађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и пес |
170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, |
но место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отво |
астанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их |
<p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога |
<p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у |
азиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни кос |
иних људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— |
кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би |
, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јатаганом растави са |
к овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како |
у се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву к |
али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко просто не могаше веро |
птужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог конака!...</p> <p>— |
то више злата приграби.</p> <p>Многе је породице упропастио он на тај начин.{S} Многе је сирота |
ави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице у његовој околини беху пропиштале услед његово |
у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине и радозналих грађана беше веома величан |
ао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за ова |
ио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p |
Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра |
алити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, бе |
кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није н |
Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У по |
што га он беше извршио над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим |
ф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли с |
се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој |
рочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... целу породицу... запалио конак!...{S} Помози ми, света Богор |
живала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су |
, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он б |
о, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> |
од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је састављена ради суђења харамбаши Мицку |
рамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике и царске одм |
тних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у <pb n="123" /> томе: |
о ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! |
да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет |
мах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково |
ни налази њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруко |
за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљ |
мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И треба! |
да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p> |
ицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама добров |
гум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанпут узвик |
вај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет |
еве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у |
ку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли |
ају отпочеше већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним |
и знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се |
>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их је често обилазио, изгледа |
<p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>После дугог с |
ај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — уз |
Мирно и нечујно продужавали су они свој посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину |
етљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној несносној дневн |
уком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, када им с |
које се време и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли ви |
p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако неш |
своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом |
услед непрестаног путовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући час по ча |
/p> <p>Његови пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као |
у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} С |
д тада <pb n="53" /> је он често правио посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек б |
право, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља њ |
че Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оц |
уло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухам |
његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло чес |
дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Ми |
ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим ч |
ао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он проведе овде неколико месеци.</p> <p |
.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да се |
неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше про |
дмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, |
о га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} Онако је |
ве главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет узд |
/p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се пренеразише.</p> <p>— Ах, |
пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, о |
а противно закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После оваких речи рус |
казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници |
оваких речи рускога конзула, сви остали посланици и конзули напустише судницу а руски конзул и |
жаних турских пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — в |
>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а |
лике навале, коју беше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао свак |
овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прет |
У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову ствар од турског конзулата у Соф |
а у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа још |
појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако сла |
p>Неколико добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, ул |
оје беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позову именоване сведоке.</p> <p>Не |
тавити од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне понова |
ни.</p> <p>Ето, после толиких ратовања, после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет в |
се после оноликог заједничког четовања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност |
не мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали о |
аљеним чељустима да раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мор |
усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, опростивши се са свима, Мицко из |
младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сјајног пријема и угошћења од неколико дана |
ланове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом подруму |
ани осећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је з |
на и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је оче |
ами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет |
се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког продирања кроз турска села стигне у варош |
.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, громким гласо |
имао Мицков отац — Христа када једном, после његовог бегства у планину, разговараше са својим |
а буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са |
чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, после толиких ратовања, после толиких тешких бораба са |
</p> <p>И заиста, грозна судбина!...{S} После онаке слободе и <pb n="45" /> онако умилног живот |
вануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог упињања најзад избише и сунчани зраци из |
издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После шестомесечног тамновања у Солуну Мицко се укрца с |
бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух |
се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беш |
ваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди источно небо, |
ко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше н |
м сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После непрестаног ћеретања и разговора сада настаде нем |
леба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направиш |
ого оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је |
апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог предговора рече им: да морају отићи у онај |
{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних звукова опет наста нема тиши |
заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би п |
тињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као за |
<p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку поједине зна |
о вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беш |
ваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу |
кне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>После кратког одмора |
Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово пл |
им прилика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њ |
турско страшило.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а |
стигло и примирје.{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу с |
већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог познанства они једно другом и открише сво |
здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S |
та није одговорио.</p> <p>Неколико дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у буни |
која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Ара |
им а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он |
вари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли д |
, било оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином и у са |
побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милев |
Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало неколико ми |
, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n="87" / |
пет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, после оноликих теш |
место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка од |
онајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер с |
љено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изја |
, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да је могао устати а |
Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на |
ом окову.{S} Сем овога, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три дана несахра |
ако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време |
ада објашњаваше и ове природне појаве и после овога настављаху се многобројна питања а и одгово |
<p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију |
остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{ |
товца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1 |
а североистоку, пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош |
Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не зат |
са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ’ планинским кланци |
а већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> < |
а о казни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка ба |
опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци |
олетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом пролетњем |
но спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S |
ења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{ |
и-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави |
казиваше храброст и одлучност, која ни после толиког тамновања није могла изчезнути.</p> <pb n |
било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове |
р се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и на Македонију.</p |
оворећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.< |
арш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом |
не тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његова ле |
ема Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, ве |
о спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Би |
} Ја мислим, другови моји, — настави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни п |
— у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши д |
ека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толик |
та и остварио.</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује |
олико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном |
к што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створење у људс |
<p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће |
</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" /> спавао, као и оби |
најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је |
нувши бесно појури супротним правцем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак је |
Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сун |
о опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је бил |
.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, |
ној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.</p> <p |
е у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто |
е да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и м |
ме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања у овом затвору о |
ри са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустен |
ошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријум |
исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома ра |
времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>После неколико тренутака већ почеше појединци да силазе |
таде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> <p>После неколико дана од овога, могли сте видети како Гин |
по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После неколико минута Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хај |
ије сигурно проћи.</p> <pb n="88" /> <p>После кратког очекивања тако за бусијом, појаве се и са |
id="SRP19024_C1.4"> <head>IV.</head> <p>После онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицк |
ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи п |
ађе оружја из њиховог магацина. </p> <p>После напорног и убрзаног марша од неколико часова војс |
нало, чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>После овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, |
имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После оваких речи рускога конзула, сви остали посланици |
бро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег разговора са начелником Мицко се удаљ |
планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше испред војника право у ону |
да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног суђења Коста буде и осуђен и то на дваде |
не дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро с |
аура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико тренутака пандур уђе понова са Кузманом |
вина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лескова |
... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Станимир одмах појури кући, веом |
ија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бач |
ше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневног путовања наиђоше они најзад и на је |
удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико тренутака изађе из куће један средовечан |
и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико недеља дође у тамницу управник вароши и |
о не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору раза |
за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путовања од неколико дана по бујном Јегеј |
илева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Ал |
т, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој |
ема приђоше те се мало одморише.</p> <p>После непуно пола сата наставише они опет пут, али су с |
, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало |
учинише и остали његови другови.</p> <p>После оваког срдачног састанка пођоше сви ка Рашићевој |
иликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место |
илика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се са својим заосталим друговима в |
алости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе они, да се то ка њима пр |
сао свршио може сваки помислити.</p> <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим п |
били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији |
м јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гошћења Мицко се спусти са свој |
Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, |
еман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног заједничког тамновања почеше тек к |
слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Мил |
леднији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непрестаном путовању они н |
беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове дру |
а им се немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе |
кох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом |
пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладо |
но храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за и |
оћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног путовања од преко тридесет дана кро |
се месец шета по звезданом небу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која бе |
боди одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам |
руговима о овом краљевом налогу.</p> <p>После подужег разговора они најзад дођоше сложно до рез |
ни одломци при свом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и |
одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што |
и да после због тога одговарају.</p> <p>После кратког одмора, пошто рашчистише са оним печењем, |
сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђене |
и да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од |
, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху |
опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са св |
ома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста |
амори, не савлада.{S} Последњи уздисај, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак њего |
гаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе |
дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страш |
га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене на Мицка, да штити |
ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, боре, које се појави |
ицу његовом када је Зора изговорила ове последње речи казивале су мржњу и одвратност.</p> <p>— |
о исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пратила |
цама турским.</p> <pb n="203" /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али д |
деш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изговори у највећем страху и одма |
тар са великим страхом саслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се с |
несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама тамнице |
пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се |
S} Како му пак то њено непријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реш |
боко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана влада |
а упозна са том удовицом, изјавивши јој последње речи њенога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је |
Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође проти |
ака беше завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S |
могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој живот |
као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку |
раше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Не |
ојим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо |
S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бог |
ужаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивш |
на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосн |
ена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни |
р као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руск |
прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих н |
, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега |
ок га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај, последња мисао — „освета!“ то беше и |
ет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p |
дној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко. |
рми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узви |
а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин пад |
зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, г |
песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму д |
ј, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује |
рачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши |
зну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано |
це је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима својим позлаћиваше беле облаке који ж |
етовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старој Србији. |
и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у мно |
оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — п |
као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицко, |
чала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> <milestone unit="subSection |
ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешч |
коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, д |
товања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и кап |
од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из |
лотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у поч |
ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној несносној дневној врућини нису |
становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни становници обављали махом |
од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из |
онајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао је п |
да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојн |
пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху |
ј).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p |
један дугачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема л |
да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у |
</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она се измаче мало подаље |
ом пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као успомена на сећање храброга харам |
он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван т |
чају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p> |
а успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — |
ас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арап |
асти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш |
његовим мислима.</p> <pb n="36" /> <p>— Послушај ме, момче! — поче опет кадија изазват Кузманов |
ао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— До |
ог дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом пуним чежњ |
ао да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p |
еше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у м |
ду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као |
још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкар |
>— ’Аларазола! — одговорише им укућани, посматрајући их убезекнуто, са неким грозничавим страхо |
к се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у |
<p>Остали, зинувши, чисто не трепљаху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем очекиваху на његове |
овека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава ш |
ињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке играју, мисли |
{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом говор |
би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову ужасну катакомбу, која служаше ондашњи |
p> <pb n="204" /> <p>Слуга их је пратио посматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу по |
тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му |
је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао в |
> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерењем.</p> <pb n="200 |
ле а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још |
ше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем |
ли.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је н |
сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му помене з |
муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му |
шку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у це |
по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга |
пше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао с |
е Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице |
ежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, х |
д сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити д |
ла се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.</p> < |
ачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака |
ан.</p> <p>Један делић неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би с |
његове породице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поно |
рима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи сматрах |
ше, па зинувши — са радозналим погледом посматраху пашу, очекујући од њега одговор.</p> <pb n=" |
ину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <pb n="157" /> не смеде усу |
у чело.</p> <p>Пандури веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекив |
пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Ар |
ја и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — реч |
обуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље којим је обрасто извор и хладовина |
пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час б |
лима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу.</p> < |
дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше |
а неколицином одбеглих Турака, већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно јури за њи |
е беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презриво у пандуре.{S} Мара је тако исто сед |
Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали |
ије време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако |
е ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни |
саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би и |
ад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатагани Миц |
е одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p |
тио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била |
облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — |
Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Не м |
а.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су га пријатељем |
ош му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од преко шесдесет ко |
ца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам |
само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро |
у.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сам |
се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рање |
љубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху |
вам укратко изложим његово детињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> |
о славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да |
поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да пр |
гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Т |
Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи смртна казна.</p> <p>И заиста!...{S} Једног леп |
лики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и дан |
икако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви д |
ако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заво |
м шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разн |
ко! — заврши Мицко одобравајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро половин |
х све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоруж |
еху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног нов |
н убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам |
их 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се прилично |
истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском о |
аци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо н |
! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац да дођ |
Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како о детињству и чето |
} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то |
и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дуб |
рзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко нап |
ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, |
е, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p>— Станија!...{S} Фатима!... — |
беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцва |
брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се о |
где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, д |
и читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, кој |
ху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и њ |
ужину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста |
лика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци |
аним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну Мицко — |
гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.< |
ицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се |
а погледом управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не поми |
паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало |
еверно од Петриња.{S} На очекивање нове потере нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, |
Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то м |
урака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио. |
једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљб |
етом мартинком а погледом управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбрижно примицаше овима.{S} |
за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе преко реке О |
е оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко кроч |
ле, коју беше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренут |
амих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху н |
и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.</p> <p>— |
а крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не мога |
, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе |
стано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у в |
инова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде ку |
едате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са неким п |
седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи поред бујног п |
Место оних бујних и хладних планинских поточића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладо |
стим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико д |
и да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на |
есним случајевима могли и даље узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који ј |
узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај вла |
. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Кр |
а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања робије.{S} Одмах |
срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са дв |
S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с пре |
самнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка цркви.</p> <p>— Неће |
се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв |
зад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођ |
четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, које беше кадија по |
и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапим |
Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај, пос |
овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више н |
ови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после за |
та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од убијене |
м на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p> <p>Разговарајући тако стигоше пре |
нином.{S} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици о |
је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше с |
ана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </ |
и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово в |
>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни једне р |
план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се за |
>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, |
а, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети |
, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад и |
.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура!...{S} Разумеш ли? </p> <p>— |
ругова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb n="120" /> <p |
.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на да |
сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху је |
а Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити око в |
ије прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност п |
и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај |
друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја свој |
</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама пуним воде и |
утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p>Потпуно усамљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних |
ао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде |
уштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове. |
песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> < |
шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Мит |
м дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио |
ну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином пров |
њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавст |
а остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем |
чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добр |
еколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак |
својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припазио на |
едамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био је сад |
је а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше |
ади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш дос |
снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд ко |
не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беш |
упчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опаз |
к што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску вру |
-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја |
какав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полу |
с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше изазв |
амо што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање п |
шиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали |
поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арап |
ок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бора |
бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови |
Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зори |
— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p |
пријатељ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> <pb n="59" /> <p>— Здраво, Пер |
е ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо |
онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бег |
зука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поч |
цко љутито. </p> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом |
погледати, један другоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и на |
баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војс |
уговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви дру |
тови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка |
ајпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ бе |
тав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те |
ти, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, з |
или, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде у |
} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p> |
ојску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њом предаде капета |
а треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред с |
реноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Та |
Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слаба |
сти, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав златник.</p> <p> |
иђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље |
ао неку зарђану јатаганћину, облеће око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па сам |
бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора |
цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S |
моћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови |
каза своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слобо |
стином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити з |
Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене са пљачком |
</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вал |
оше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христ |
могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извиње |
И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="185" /> право улазу у лагум, да преглед |
ухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешт |
S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у ка |
рас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику н |
овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој м |
кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиро |
сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина |
цко леже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицк |
даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S |
ти.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, ко |
лу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, |
<p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још м |
ланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... |
господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у з |
pb n="36" /> <p>— Послушај ме, момче! — поче опет кадија изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ћ |
зман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си |
за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — |
е,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p> |
игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад |
е, господару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да г |
— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту |
ма шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, са |
</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Миц |
} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са минд |
Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим о |
. збогом, моја јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицк |
</p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</ |
прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и |
а... заклао Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао |
увана чисто опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, |
м.</p> <p>— Станија!...{S} Фатима!... — поче опет муцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку |
p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је |
ога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани та |
и се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу |
се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше |
последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <milestone unit="subSe |
е ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред |
о ускомешаше.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турц |
није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави др |
ун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мо |
адоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Дв |
па обгрливши га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну н |
Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да |
а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзив |
оди надјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвал |
е мало и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и |
славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли |
ка, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче |
ругови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очев |
<p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више |
само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим непријатељима, са једном гвоз |
ралицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опр |
јало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у |
ат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да |
родужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојни |
овник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио |
нутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Меха |
о све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала коли |
<p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је састављен |
у ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их |
ну Мицко усплахирено, претварајући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада н |
овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није мо |
а неко злочинство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} |
ини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се с |
шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} М |
Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодо |
рло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и |
/p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде д |
ше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде |
проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се в |
када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, как |
пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</ |
ов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима |
поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— |
како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше по |
јем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстикти |
шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба годиш |
за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву |
великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњ |
се ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њо |
света! освета! — Са таким мислима Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одма |
тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, |
</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, распитиваху о њему |
ли они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да |
и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје |
ад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколи |
зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са |
о у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> <p>— Ах |
неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p |
м скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине |
хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној будућн |
t="subSection" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од уми |
у веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са сво |
умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> |
ро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима |
рагог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све више и виш |
јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.< |
ка и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Вл |
еговог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачк |
на од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} |
гну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у |
ило гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре |
превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше до |
аше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p |
летњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поч |
аше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има |
но диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно ур |
нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио |
ва са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше снашл |
це.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изне |
ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљевом н |
!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> < |
адржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ва |
у самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{ |
рме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Миц |
бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважн |
о за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима.</p> <p>У једанпут чу се гла |
о да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је |
је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима кло |
е му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он ј |
е два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облак |
сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краљ |
n="107" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца к |
би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ов |
овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управникових речи.{S} Изг |
еома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи т |
аји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р.. |
е населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и н |
сетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и помену |
Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целок |
нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и |
Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио |
.{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд зај |
њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овом |
ди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — к |
е већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> < |
ом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S |
каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима подрума, но нигд |
ним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, кој |
у и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице а |
кових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им |
ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде |
претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обојица у једном |
ле шесто-месечног заједничког тамновања почеше тек ковати планове како ће и на који начин да по |
а овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> |
друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p> |
ја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гл |
а. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и с |
ци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном у |
даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто м |
овања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> < |
рђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили свој |
се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, ка |
се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гр |
ле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Ста |
поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху |
их нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових дваде |
е мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амај |
од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрип |
ицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљати око оног прозорчића на подруму, у ком |
125" /> <p>После неколико тренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни коше |
та! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</ |
аћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да |
тињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-б |
десет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хам |
ка, који чим опазише ове путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење.</p> <pb n="146" /> |
аве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их о |
бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о |
њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, |
дела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а који |
ко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са |
и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она |
одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у |
ја јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија све |
р који редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и тако траје ч |
/p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који да |
сајући се на земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, |
а дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p> |
на с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухва |
сејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм р |
о да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече |
е, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, м |
о а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скор |
у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја |
ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, д |
он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, |
е он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело издавало ј |
у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по |
ђе оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, м |
о је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина овај је |
су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто ник |
за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет к |
бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих да |
мах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стевано |
<p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад |
му беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но где |
..{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{ |
дговарају.</p> <p>После кратког одмора, пошто рашчистише са оним печењем, то понова продуже пут |
> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним турским чиновн |
чега многи Турци одмах побегоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који |
} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> |
н кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао ов |
ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> < |
<p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је ва |
едну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме. |
је елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... |
ицковог логора.{S} Многи српски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у |
има и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше о |
ји се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како |
соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и јед |
ди каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да |
ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и б |
нели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p |
умаче оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај ра |
ајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p |
доје на Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало порогушише око обезоружаног Мицка, о |
урака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, а затим се |
Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и п |
је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом |
Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а п |
се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Н |
ело Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља, он прод |
.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који бе |
друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова |
штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати к |
а дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то већ беху пред са |
унце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, |
ледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају по свим кр |
ом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и ме |
ападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то изнесу грдну количину ор |
и окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Ту |
на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приме |
а том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одма |
>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то п |
ву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из |
.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце |
адовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одма |
ким јуначки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се |
ага, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</ |
довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али |
но одморио после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> < |
ку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица |
точења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљин |
ану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп- |
песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах пој |
Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио рес |
стахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога пре |
час рујним вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то са |
id="SRP19024_C1.6"> <head>VI.</head> <p>Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право |
овољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Ср |
пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „ис |
али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставиш |
чини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошто однесоше Станију њеној кући, Мицко са својом друж |
сем седишта изрезаних од камена.</p> <p>Пошто овако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже |
, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморне душе румени |
кивати на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном |
једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камил |
р, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко |
ко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са ве |
да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турпију између пукотина од влажног |
за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у |
својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са својом омиљен |
тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен. |
Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор |
уморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад М |
мртвих и многу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вешта |
и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то кома |
већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати механџији, то одмах продуже пут.{S} С |
рема њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те пом |
о за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу над |
тво више је било у почастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правим |
оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Л |
..</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти |
рођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног з |
у сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би к |
оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како |
дну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у |
жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њи |
воје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Коп |
ђу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав беше у плам |
та ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} |
нику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта ј |
шака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет |
се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег |
јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p> |
х, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" / |
и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју. |
чки четовали, упадајући у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у с |
а од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S |
то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непрестано |
е и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што више злата пригра |
е за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако ду |
ањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељав |
ам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице у ње |
Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па |
емске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у вазд |
{S} Преко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом ос |
и.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враго |
рзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то време |
> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{ |
ре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави |
ужења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и д |
који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а готови |
се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговал |
се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очим |
његових предавања.{S} Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, ш |
амиле летећи кроз ону пустошну равницу, правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>П |
на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло ур |
једне и с друге стране насипа засађено, правило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ л |
о ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а |
од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пус |
пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за |
цко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нис |
би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузма |
а.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често правио посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којо |
цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјај |
Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, М |
ом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петри |
ањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађиј |
с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да |
ко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и гр |
нико улазио они похиташе <pb n="185" /> право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p |
због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, г |
p> <p>— У правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> |
Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они |
наутином и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.< |
е подужег опирања пођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зра |
на, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — Христа када једном, после њ |
авши у Македонију они управише свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, је |
ље силно ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ват |
ицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у т |
и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што по |
и дружину, па напустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Ско |
груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понел |
се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружи |
вора са начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим ст |
p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тв |
но на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурил |
аћином и осталим укућанима и упутише се право опет своме пријатељу који је становао на крају ва |
сведоцима, изишав из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. </p> </div> <pb n="69" /> <d |
Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налаз |
их пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово |
<p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она |
неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки п |
како нису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у |
лека приметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они с |
Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце м |
а још неколико наоружаних Турака одјури право ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа |
</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S |
ицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Види |
’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодил |
слегао раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> < |
љачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је |
>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши момка недирнутог.</p> |
ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко пр |
p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим п |
пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дан |
ој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када |
их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и |
мислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ |
непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Цело |
а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену с |
рапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицковом затвору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је |
цку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да |
ецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку |
издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо д |
Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна |
олико месеци док се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу светог пророка и да том |
уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана |
вали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p> |
јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква се може замислити само између |
стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} |
знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини! — грмну |
Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, н |
његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Заиста |
аци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, о |
ветовања како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков п |
страшно рикнувши бесно појури супротним правцем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко |
посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало раније п |
уних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад о |
рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће пре- <p |
но излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радознал |
ш више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у највећој брзини са св |
> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако |
пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Та |
цати унапред гледајући обојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! |
журно <pb n="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пустињи месец с |
крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један |
у одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка |
у, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је |
к трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— Ка |
ра, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} |
у праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад |
Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ’ |
.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са св |
} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно |
сто да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе М |
укавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <pb n="13" / |
по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљав |
напереним мартинкама, полако ступају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p> <pb n="1 |
тављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивање нове потере |
дана прође и ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишин |
готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној |
ље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и |
се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ |
nit="subSection" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква |
на и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и к |
ске гусле, остављене као символ његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да |
оследњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p> |
јенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може |
по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању п |
и у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути ч |
измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити д |
уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било ј |
— стресе се сад Мита, остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нем |
а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, талас |
утовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све то сад беше ум |
ијеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди ве |
дмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сеља |
ше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту није да |
о у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних мартинака.{S} Хладовина богата а наси |
{S} Када чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је |
дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам |
p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сирота старица а суз |
њих на камилама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих |
стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Н |
патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињи.</p |
ицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга их је пратио посматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обо |
едан плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти. |
војом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Да није случа |
благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој |
="135" /> он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> |
јим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа д |
робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као н |
<p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково |
и.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано продираше даље.{S} Најзад беху то |
а поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пош |
трану мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред о |
стока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше неколико њих на камилама од |
ава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и |
ја беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако |
о ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближава |
а, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се |
бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правце |
им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста доб |
о је киша престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух |
веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак.</p> <p> |
ју за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху |
И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају ш |
зао!...</p> <p>Сад опет наста код свију првашње расположење.{S} Управо сад беху још много распо |
крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде |
села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако је, тако!... ура! |
астави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше |
.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> <pb n="36" /> <p>— Пос |
пке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му о |
и и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створење у људском облику, које с |
Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално |
...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Харамб |
веду Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" |
ао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> |
ојим добровољцима своју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво уле |
ијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали |
е.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако |
је скоро зарђане јатагане.{S} Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да |
ле погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Ју |
ма јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песм |
а гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена |
колико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаш |
, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби |
оложенији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше и |
но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{ |
их низама он се страшно пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.< |
беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати |
{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике навале наору |
рака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој друж |
са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи |
ер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ват |
p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и |
ној подрумској помрчини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, поч |
ше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то. |
и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађ |
и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их п |
теље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени пријатељима који бдија |
у као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим |
и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, ј |
така, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазира |
ши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај г |
Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, приближава к Мицку.</ |
оје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у поч |
људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња |
је камиле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p |
е, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако неколико годи |
9024_C2.3"> <head>III.</head> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А |
пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић |
о је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршено |
сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не п |
то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, је |
лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше |
доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми им |
ала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље кра |
ла је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако славно прође.</p> <p>Сад настаде опет |
Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде |
{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет |
елим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, |
ом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су п |
миље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име |
— Долазили?!...</p> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана неколико њих на камилама беху дојурил |
ко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугар |
рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицк |
прости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха прет |
и па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије п |
е да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се |
ладале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити па |
пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и |
побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</ |
н.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко б |
ка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумо |
ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренутака изговорио.</p> <p>И заиста, мило |
х речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арап |
.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној ње |
им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо в |
хвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у |
данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш в |
>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече |
Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом |
ви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нароч |
да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да |
ла-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико са |
ликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је с |
е бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли ма |
онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са трина |
Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од пе |
="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле |
у срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а м |
ји се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што |
окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам |
здао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресе |
нскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тв |
јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се оваком Миц |
ињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множин |
ра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову др |
царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Турака |
е, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место |
засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све |
аш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толи |
споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море |
о и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре из |
9" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, |
ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до |
тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву |
му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну лиру |
{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После неколико |
те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније |
брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита |
до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога д |
те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободн |
ој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћа |
ју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше |
Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и т |
цу са својом породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан. |
лили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот |
да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после |
и а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју десну руку преко његовог раме |
ове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њ |
по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p> |
. шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда |
а из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадиковаше Михаило па, трчећи |
и Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена |
гином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко мора |
лазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе н |
био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле т |
гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ б |
пке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је букта |
леде на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили |
мни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> < |
ку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја с |
цко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући онако снужденог свог ратног друга |
ј беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много |
још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га до |
тва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали караван реметио је ов |
у дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављење.</p> <p |
е било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрв |
и и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета радосно у бербу |
да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста од радо |
.{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају К |
игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — превијаше се сад Станимир.</p> <pb n="115" /> <p>— Знам |
реди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија не |
и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на |
љан.{S} У његовим мислима непрестано се превртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} |
асмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јат |
, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} |
бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не преста |
зман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже гл |
а се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p> |
<pb n="185" /> право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди т |
а беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешиниц |
ланути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу.</ |
самнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, ко |
ема тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу |
> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и |
еска замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Д |
о.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак, изгледа, као да ће за |
беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као к |
</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Ми |
да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту |
нажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега б |
лађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, про |
..{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му нећ |
S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па |
спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевајућим гла |
њу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре |
задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе г |
сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с к |
пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко |
слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник. |
тац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам |
нији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он то да |
шта крив! — муцаше Сима, превијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p> |
скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски |
— поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми |
</p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чи |
ицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патрио |
рити.</p> <p>Разговарајући тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отво |
а и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, |
ора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима |
ком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очима!</p> <pb n="117" /> <p>— Па?! — упита сад бр |
рави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> |
ве дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто |
каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону |
олико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа бил |
е да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> </div> |
а наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> |
томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде ужас |
нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Ми |
љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке з |
претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живо |
иле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> |
p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка |
се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај |
сле четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица. </p> |
клоништа, из рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало тело св |
о никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p |
но све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари |
полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих сна |
аћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје гос |
предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Ми |
шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде с |
то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Г |
ник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p |
д оног новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беш |
, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и же |
твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не м |
сно и одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за она |
ова била му је редовни слушалац његових предавања.{S} Она му је редовно правила друштво, кад го |
села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху свој |
е утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори |
руговима коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни сеља |
p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за трену |
нице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попус |
оћи за својом четом, то команду над њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се |
{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господару ове вароши. |
рабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу. |
и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радос |
лико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала < |
х, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} |
ећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Ми |
м.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћ |
сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му з |
јатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје |
ише измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече |
едан војник под оружјем.{S} После малог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где с |
</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — место, које роди тако храброга Срб |
ло пространих <pb n="145" /> песковитих предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови |
ке разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко с |
ашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб |
војим зрацима обасјаваше онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и |
ле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим че |
ји им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозна |
рио указујући час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече о |
у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, после то |
.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са предњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па |
он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца |
<p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим јези |
већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, платио испуњење својих жеља као што је то М |
е у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарског министарства.{S} И самим Бугарима |
то је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарског министарства — Каравелова, који г |
илно рукама, позивајући тиме пандуре из предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и то |
. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И ц |
извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Тако сад поче да п |
анијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше |
> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да б |
и, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и после неколико часова |
ав потеру, он се упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Бр |
пут идући непрестано његовим трагом.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин |
одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева ис |
аравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и |
маном у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Размести |
ном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, |
од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, н |
о опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за |
50" /> <p>Са тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> |
ути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек |
крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вред |
, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> |
као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од |
с њиховима.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу |
е, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управише св |
раницу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на |
е.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да |
у могли са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао |
ски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше |
је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересију, |
ах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко ц |
има настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p> <pb n="51" /> <p>В |
а услед неког преступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке. |
х мишица. </p> <p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је воле |
за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видес |
њи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, |
им је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од он |
али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једн |
да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана с |
сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих |
стао, већ, седећи непрестано посматраше презриво у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах д |
сти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и |
а видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта |
ију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне околности, |
о видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата |
це.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их је често обилази |
и!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој д |
о правце хајдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — |
.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то зв |
та!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда све дотле, |
и!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не н |
истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ниш |
о овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи |
елазе преко зида:...</p> <p>— Људи?!... преко зида.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ |
н преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и после неколико часова стигне у Врање — месец |
натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као |
<p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата |
најући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Г |
о извади скоро половину од оног новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која у |
који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунс |
бо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав та |
месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово |
Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подзем |
о разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} М |
ано његовим трагом.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше |
вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију страна о ваш |
и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђ |
ају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> <mile |
а га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На ч |
ћ постао старешином огромне задруге, од преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Истина |
</p> <p>После овако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше |
те, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим |
осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p |
</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових |
г вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, о |
еру, он се упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, |
им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигн |
у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши св |
ака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци |
урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог сп |
:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида:...</p> <p>— Људи?!... преко зида.!... какви |
ти.{S} Читаву трећину села заузимало је преко тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кош |
е, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на са |
пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше |
е такве напасти.</p> <p>Овако продирање преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих пл |
беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p |
е од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети жи |
е више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина прелазити, само да не би Ту |
са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> |
S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине. |
а се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио |
одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S |
арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ сам |
веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућ |
џе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за ови |
вила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон |
м беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што к |
ом пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} |
рска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом п |
упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и после |
еке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у |
ских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n="147" /> |
ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку к |
ху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветрови.</p> <p>На |
на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу т |
} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху св |
ци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом |
х ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним |
, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-пл |
Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њо |
а, пребацивши нехотице своју десну руку преко његовог рамена. </p> <p>— Заповест кадијина мора |
> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... колик |
ојим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци в |
им убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јата |
последње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек м |
ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је в |
миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољ |
путовања наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни ш |
хамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво г |
де је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb |
p>— Боже помози! — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се |
и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида:...</p> <p>— Људи?!... преко зида.!. |
се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска |
је морао и преко самих снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хла |
то брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој |
тинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далек |
беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе п |
непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} |
ламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојак |
нао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоре |
не не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{S} О |
м рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове памети, али не реч |
p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне м |
ада га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арапима изгледаше као какво савршенство. |
оше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ пов |
ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем |
Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пу |
. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!... |
не престајаху никако са својим насиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јата |
Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко |
пуштају на слободу а понашање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу |
ност према свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала |
.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом |
блажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посм |
тако, као она њега.{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не |
бу.</p> <p>Овако држање, овако понашање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових две |
пуштеном, густом, црном косом изгледаше према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </ |
ја година више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то |
се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од дувана, он је само „ег |
аравно, осетити и топлину тегове љубави према његовој отаџбини.{S} Те две различне ствари те ра |
ткуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и распитивао је, како је и на |
молише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потер |
х људи беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb |
чка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна о |
о стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мрк |
ара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец д |
лаженост и љубав која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз приј |
p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад |
рна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — |
бистру капљицу, које падајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни звездани одломци при свом |
војој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу бац |
{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена |
оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог |
и би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редов |
неких политичких разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, |
рских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити |
ратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши |
еж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Божије, којима цело човечанство |
же и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.</p> <p>По запове |
зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак |
ли с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока они њима дају само воду а у |
ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник кој |
са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро зн |
питкивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше |
мак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p>— Бог |
и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухам |
о време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек поче |
наоружаних турских низама он се страшно пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим |
ше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! — |
дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше |
а окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад |
о је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је мора |
ароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај с |
S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек с |
ко одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде |
овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби |
мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута пре |
а?!... казуј! — питаше убезекнуто Сима, преплашен Кузмановим речима.</p> <p>— Издадох нашег доб |
врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима: |
ном улети у собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелаз |
бри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико тр |
о сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплашени Турци најзад успеше, те се извукоше из овог |
ћица, то су обично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле |
о са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје пријатеље у Атини. </p> <p |
у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки стр |
гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са |
у успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости |
епризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, |
менима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо п |
као из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да веза |
руги!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, к |
м Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака а |
једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу сп |
ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судни |
пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој |
вожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мал |
аловита језера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — он |
је добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и с |
сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претоварених кола а |
ега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљени |
е потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{ |
? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, |
јеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом п |
ке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихових мартинака и да тако оба |
ро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађивале узавре |
и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и пре |
неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са својим насиљима према тамошњим Срб |
рица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној руци:</p> |
арош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="144" /> освежав |
урили трчећим кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко нај |
у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа ок |
стином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто |
од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град |
беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се |
насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досеткама све до |
а својим дететом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајко |
астаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у дво |
и! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослов |
у.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не |
уо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, само да би што више наје |
сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а он |
љаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из как |
т.{S} Умилна песма многобројних птичица престала је.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкри |
pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасивши само ону |
једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb |
ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и мест |
естано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли Косте још нема.< |
и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути |
ме боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатагано |
. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>О |
е хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше п |
рену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силн |
а ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало |
љу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху |
до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не |
леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог спаситеља свог.</p> <pb n="171" /> <p |
и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим призором истрча напоље и дречећим глас |
еше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто г |
ужаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи |
стано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, т |
.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао на много-много |
зо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше |
ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин об |
овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је састављена ради суђењ |
и Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око ру |
Богородице! — викну Мицко усплахирено, претварајући се и поче се крстити. — Ја, честити ефенди |
Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викн |
д брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.< |
дарио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куд |
ала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква се може замислити |
оним бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!... |
и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало изми |
је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се страж |
и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од сво |
> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{ |
њи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене |
нај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицк |
ста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са необичном брз |
Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, само д |
ника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше |
а увиди, колика му је опасност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је с |
а дана мораде Станија принуђена силом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери |
ашно се узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзула морадоше се сви умирити.</p> <p> |
мах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиш |
пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав златник |
м.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да т |
рци!...{S} Све укућане повезали па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко оча |
с су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чо |
све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</ |
{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим |
плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних |
ош 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и ово |
</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше разговор између Ми |
жртвовање против турског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, до |
ше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, д |
нео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} |
не до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака поју |
да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напусти |
један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу |
чких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска |
ћ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у за |
а већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што |
! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти |
ки пак конзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да |
ођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог р |
Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он |
а се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си с |
већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали |
д нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{ |
ког насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај савез доброво |
из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их |
ка.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и |
релом сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео |
да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S} Ми |
шљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли с |
екао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, |
еше у том погледу.</p> <pb n="70" /> <p>При овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугар |
аздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својо |
е и са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дукат |
ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим об |
кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју десну руку пре |
p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— С |
ух од првих становника минулих времена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Миц |
ући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p |
ише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер ј |
Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радосн |
ивот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћив |
рка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана чове |
продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији |
не.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналос |
каху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећ |
ам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до |
ње. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху приближили својој стражи приметише они, како се из даљи |
жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се страшно у |
олико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога |
његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико да |
p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем с |
Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошин |
Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb n="106" |
е у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је |
у.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она с |
поздрави му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још од како се растави са својом дружином, зат |
овали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући |
га села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Серески Али-паша, |
олико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој |
ви мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима подрум |
лафату.{S} Разместивши своје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах |
м гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни н |
к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па |
ност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Ви |
што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко |
ажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице упропастио он на тај |
ј борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све |
цу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође |
тајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољц |
ва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здружени на |
Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада б |
оше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако ох |
творен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто |
гаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним |
м, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да |
она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а |
Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга их је пратио п |
беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никак |
очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он |
> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад |
растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело |
реплашен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћске?... |
био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p |
ане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p |
сет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га са |
е опет паша, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са |
е сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш прав |
немирило, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин |
екну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му с |
оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>После непуно пола с |
једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари |
змана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке |
налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-а |
ико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заблудело момче!...{S} Признај брзо па иди уте |
које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заблудело момче!...{S} Признај брзо п |
ризнај, признај, заблудело момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је мо |
њем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</p> <p>У Кузманови |
је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> |
стити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, так |
да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га о |
о немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти мо |
башу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-аг |
тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам изд |
агим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш |
х ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ћ |
честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицк |
ко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазари |
ом!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао! |
колико тренутака трајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји мало ут |
утрча један Арапин па престрављен овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бес |
како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга с |
мље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили на читаве |
> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био је ћутљ |
камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под |
ђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сус |
/p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Он |
кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ран |
а сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па |
гу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турс |
</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријат |
, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе |
побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам |
<p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на |
ицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге |
ице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>До |
Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и |
на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грк |
} Овде је Мицко имао једног свог старог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај |
не стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева с |
м човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</p> <p>— |
и, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</p> <p>Средина вароши |
сиљевић, један од најприснијих Мицкових пријатеља.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у |
гли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље вр |
у неколико препоручених писама на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са |
не љубимац свију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотака |
</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да |
а својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, напусти Београд и п |
еко време упознавајући се час са једним пријатељем час са другим — све су то били стари борци и |
е опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, |
мбро.</p> <pb n="65" /> <p>— Хвала вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећет |
/p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је м |
шњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако |
рата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на миру поразговарати.</p> <p |
о према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељски поздрав надовезиваху и по које |
устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушк |
почину први пут сами у слободи окружени пријатељима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село |
већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељски поздрав надовезиваху и по које питање тако |
но другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био |
ко богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопр |
утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељство није било толико због Туне, колико због ње |
између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, одмах опреми |
та више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељство није било толико зб |
рђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осве |
цко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p |
сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећ |
— рече Мицко.</p> <p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се |
ице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини зат |
укућанима и упутише се право опет своме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> <p>Ту |
рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој |
у Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — |
пасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па в |
гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу |
</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а с |
— викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољу и го |
а не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи |
рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можем |
по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Михаило, ударајући се снажно |
рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај п |
ли-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад удв |
о сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам |
ок један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали |
рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — |
>Најзад Мицко пође, после онако сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и |
то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно |
Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком |
би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље |
/p> <p>Мицко се користио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма к |
Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо |
а ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је |
ражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пош |
и у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништи |
, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то ск |
, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка |
ад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер |
замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве |
ни успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Н |
arget="#SRP19024_N6" /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по |
че из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи |
бин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, одмах напушта службу и |
ким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустенд |
ић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, д |
аче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са |
Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљати око оног прозорчића на подруму, у коме беше |
ћ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматр |
> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад |
тину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једно |
ратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко |
са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> |
ивот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко пит |
ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад у |
заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинс |
у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са с |
во и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да |
ни простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени простор, да је полугом одм |
сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о ко |
радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба |
олео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирј |
прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, заједн |
ру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За не |
ађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p> |
инов брат као лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи с |
ху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ |
о-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После свршено |
а пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Б |
у је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n="109" /> ј |
осећаје и пламену љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— Ти м |
с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, а |
да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно |
ра налаже.</p> <p>Мицко се користио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да |
воту.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она |
о угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их п |
би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије о |
о и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било ретко |
рестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто д |
е умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се б |
{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, кој |
вој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од прилике? ...</p |
дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад ви |
а суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су бил |
/p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се про |
н ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, на к |
о и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад не успе да састав |
вољцима обишао турску војску требало је прилично времена, зато су остали морали да чекају на њи |
утском а понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том дугом |
, кријући се од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у вар |
> <p>Радећи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову. |
они код својих земљака, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Како је имао прилич |
— викну онај турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — |
а друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред с |
{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини испод шатор |
кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље |
и то стално настањених.{S} Како је имао прилично новаца, то кријући се, проведе овде неколико м |
<p>— Заслужио је! — одговори сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... д |
чање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде |
>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Мицко...{S} Ми |
иполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и сами беху в |
своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи између Србије и Бугарске, то |
-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знају |
и да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуц |
ијатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} |
Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љут |
е те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он с |
ом и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма |
о и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидо |
а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним ме |
и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу |
лед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада по |
ну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на г |
злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како с |
у, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упит |
ћавали га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за |
Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од онаких медведа, који се беху н |
и као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом ж |
оз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом жест |
на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од |
рашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије |
и им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који |
рака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} |
делу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожењ |
p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам бабо!...</ |
еска није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> |
p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго |
срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, с |
кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита |
>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах зак |
а и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увеч |
.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија у |
еде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турск |
њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створење у људском облику, које се беше зг |
пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} С |
и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење са својом дружи |
и Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши оволику навалу од наоружаних Турака, кад ови |
овим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и ур |
аво ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим |
се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са бр |
по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом |
радом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— |
ед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматра |
што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на |
о беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљ |
ке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави своје кћери, којом она љ |
ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао |
е чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и прим |
ити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</ |
о злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака |
ке кошуље на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све |
говима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак о |
а пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова од шатора, испод којих се |
урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине или по који џбунасти шиб. |
у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколико мрачних одаја у облику собе, али сам |
ла мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах |
и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћину, |
показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти |
жју планинском.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци |
и једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаза, ниј |
.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише ови како продире светлост. </p> <p>Мицко одма |
p>Када се беху приближили својој стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, креће в |
на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ов |
за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, неш |
н му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, |
</p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, |
икодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почел |
одај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бун |
>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш честити па |
о као да ове последње речи није радосно примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је |
а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се са својим заосталим друговима врати у |
Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да с |
ил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и кр |
ендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после овога војска се пов |
ави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је |
исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицк |
весмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе |
аде Станија принуђена силом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада к |
страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад |
ти а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву |
а оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као кака |
ни.</p> <p>Тако се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке |
рахом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева |
м на потеру.</p> <p>Потера се безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће н |
p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p> <p |
о тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне |
! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! — о |
чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко |
ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако з |
апка му истрже суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног |
аше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, освоји |
ко вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко од |
> <pb n="19" /> <p>Костина кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач в |
де овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеком и д |
овољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на руски магацин |
то више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, |
тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта виш |
еда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној |
силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе наводећи |
и и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава срество — то је за њега била пра |
ажили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се |
у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.< |
су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила св |
зад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном и |
рине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше г |
еђу ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шест |
ијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После |
адоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели д |
добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, |
д закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.< |
ши се са Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу п |
штао са својим пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничким |
њу је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада |
ајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ м |
и зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче д |
„Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздух |
у своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сна а као кру |
тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, кој |
птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху своје умилне песмице, |
</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природне појаве и после овога настављаху се многобројна |
својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине његовој чети.</p> <pb n="50" /> <p>Са тако |
узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било |
рајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би |
е.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао и |
и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Миле |
етљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је б |
ндашњих турских власти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали |
лико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицк |
све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit="subSection" /> |
e unit="subSection" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако |
одужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то с |
ти даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> <p>После некол |
ачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придружи се |
одника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник |
а сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже |
не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох |
смо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако н |
ином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође морадош |
им.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} |
да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p> |
понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у и |
/> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и по |
ујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца |
м стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако пр |
умиљавањем толико, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> |
ј заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> |
<p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се |
, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, |
> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — |
е само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заје |
а никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутне судије са турским чиновником, чудећи се.</p> < |
о час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позов |
та валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише своје погледе радознало на Мицка, да |
p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{S} |
да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност страних конзула а нарочито руског.{S} Најзад |
и онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде прав |
пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију |
p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и |
ет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све ј |
горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико |
се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би |
д не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још ниј |
тва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насм |
едоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Д |
ше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је |
p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако проводили в |
="205" /> <p>Дуго су тако разговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи |
је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне случајеве из |
хладовини испод шатора разви непрестано причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ прилично мог |
уо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко вој |
цку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описујући у најтужниј |
ћу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и жало |
га човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову б |
више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и г |
тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> < |
у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је |
у одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младости изглед |
Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом најв |
многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесве |
д има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> |
се извршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами |
сто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано продираше д |
ут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ |
источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на свак |
> <p>Тако Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро о |
касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Град |
о да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у |
ачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Ми |
ијатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да о |
и му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" /> <p>— Мило |
рен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се |
</p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом |
безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну сп |
е Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше ве |
он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах м |
жење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Мил |
b n="199" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут д |
своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној мол |
ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гл |
два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Ми |
а! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу узвикну: < |
смице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше |
огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <mil |
и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878 |
је имао прилично новаца, то кријући се, проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, |
ош грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице до |
тељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, пса |
ећи често капетану у посету.{S} Тако он проведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време бук |
је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице |
ан у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци ок |
м бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са својом омиљеном вер |
Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ра |
асове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу то најзад стигну у по |
изабраше за старешину.</p> <p>Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стра |
е и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати про |
зговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <milestone un |
е да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе. |
пуно усамљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање |
неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је и ран |
о целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, п |
ш тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и |
а том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од ко |
а неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао |
ше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за |
ћи у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши о |
ониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпр |
е жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског биља, као да хоће свој |
ако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих |
не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву сн |
ружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекра |
ору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио б |
</quote> <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а |
и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили су сад часове у највећој срећи и блаженству.< |
али један другом своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили |
или време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад пр |
био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних часова ван тамнице, а ку |
и дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <mi |
њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице |
е сећаху сада оних слатких часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње ц |
јури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад прим |
м вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове.</p> <p>Сад настаде ч |
аговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта арапских.</p> |
и толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турпију између пуко |
дном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се попр |
лажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} |
гум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну год |
вор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше |
се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када с |
нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом наредбом.</p> |
По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гр |
стајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, по |
он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога |
илостиво истерао испод њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове. |
... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</ |
цу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање ниј |
о заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио ј |
који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију. |
пет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирање преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз |
као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали од т |
истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и з |
еле... стари храстови, китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> < |
ди и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храб |
с овоме са својим пратиоцима непрестано продираше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су да |
од затворених врата приметише ови како продире светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би |
у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Ај |
је!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пламену а |
на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз пла |
размахивао својим оштрим јатаганом.{S} Продирући тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ха |
а.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволику навалу, јер је свако волео |
залудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Миц |
тле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарске војске.</p> |
и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су они свој посао утркујући се у издржљивос |
их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и |
ор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, ка |
..{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обу |
и се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање и |
о рашчистише са оним печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис |
ше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и |
једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> |
обуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец |
зини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно об |
ађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко |
и, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином |
ако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о о |
слио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред прв |
p>Пошто Мицко плати механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака. |
е уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поч |
, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћ |
до!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна |
</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао сад?...</p> |
браваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разб |
ве и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко нас |
си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, |
а ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицк |
да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше |
буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше |
их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих |
зула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, |
еше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, кога |
де мало одмори, после онаког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим |
г Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његовим трагом.{S} Пређе К |
о да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план |
рдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Вра |
ој кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ поб |
евши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово |
, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш. |
у, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете |
здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас ко |
S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он |
олико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то мног |
водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мор |
ицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би з |
у, па онда обојица узјашише на камилу и продужише путовање.</p> <pb n="198" /> <p>— Буди храбар |
ај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближав |
и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се с |
о је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених пра |
и.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жал |
одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говора |
опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно |
рашнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице прекора |
ме скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живоп |
одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше б |
ли су заједно једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара |
ху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На стол |
<p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани б |
очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упо |
да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p |
ала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, |
онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Ј |
он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он |
p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... нигде заклона |
а свију страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И посл |
дале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај ди |
. </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да |
е у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утека |
ла оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, |
ој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да са |
езане ланцима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, п |
во прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружа |
ли чистог јутарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету ј |
тано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он |
да позову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p> |
и непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаш |
ом наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до сам |
ад њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши од |
рали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјек |
елике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са с |
девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше |
/> <p>Два месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће |
као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на зе |
ах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а |
као помоћ оној првој, која онако славно прође.</p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави бој.{S} |
гоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељен |
ка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако н |
о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гле |
заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите. |
услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p |
шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{ |
рога харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, ка |
браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правц |
ере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера |
у су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим н |
приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатељ |
Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а |
сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапи |
о намужена камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад п |
миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом |
Неки се опет почеше прикупљати око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и св |
устали, жагор који су радознали сељаци производили с времена на време није дозвољавао да дуже |
даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде прав |
еће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да |
, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре |
оје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само си |
у бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу изва |
е на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша с |
метити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.< |
и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће |
о варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузма |
зе опет нека страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, |
p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снагом и о |
м разочара.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хл |
својом дружином.{S} Преко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, |
бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је |
урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова |
жива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи в |
ше да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, нестајаше м |
ну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они пр |
х узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што |
, јаук, запомагање, — све то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео |
о бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени пле |
пет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих сте |
и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако је, тако!... ура!...{S |
озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова све проб |
Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога ја |
дише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се |
ате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанствена сум |
оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} |
какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеле |
ко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад |
у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зим |
ска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зат |
о ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ пла |
ку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину |
м касарнама.</p> <pb n="51" /> <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} Миц |
имски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном зеленом травом а ук |
весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да |
не и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и |
ти.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S |
не веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и |
</p> <pb n="197" /> <p>Сметови од песка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била рав |
а се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно вел |
Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> |
ора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, с |
p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не м |
је"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, |
едише!... </p> <p>— Отров да попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи са |
.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само наше тужно мез |
о, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Панду |
е ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим |
p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, п |
синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим оштри |
пских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки |
била сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој |
ијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону |
је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим |
наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богат |
стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што |
раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на сам |
! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко |
ани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или б |
оје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</ |
у.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити |
гао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када |
Српске породице у његовој околини беху пропиштале услед његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко |
.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Миц |
још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, је |
n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не буде |
рамно увећавао вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што |
има.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оној подрумској помрчини |
их људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, они сад понеше са со |
ем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк, т |
— рече Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> < |
ом значи Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицк |
о време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти про |
и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста |
еђу којима беше највећи, убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и пос |
правоверних сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његово |
полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Го |
ваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио |
гинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толико се све више и више ску |
беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанпут узвикну Мицко:</p> <p>— А |
не мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пође |
p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом |
д Кузман приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи |
омаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.< |
говори им Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> |
вуда!...{S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, |
им чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то зајед |
од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо |
воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси св |
</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгуб |
ојури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На нек |
убљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да н |
хово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — про |
а и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад |
пита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ће |
био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција н |
да чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="4 |
лима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p> <p>— Куда |
, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је непре |
е таква суморност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме |
егове породице нема ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и |
не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз |
невидљива прилика коракне на осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> |
ицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на |
и управно падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицко |
полис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско полуострво а међу |
ије ништа <pb n="147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део пустошне |
а оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гор |
вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума, тек овде-онде могле су се прим |
и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n="145" /> песковитих предела у овоме де |
49" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо подруму, који беше нарочито |
во, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} Њима није ништа сметала ова вре |
Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да ј |
ицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше |
ри га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, и |
е једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена |
Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— |
се награде за онакво њихово пожртвовање против турског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више |
ћи да ће Мицко са својом четом војевати против турског насиља, они му зато радо и помогоше при |
ба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њи |
ла у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </div> <pb |
.{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла са самом Ру |
реме нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша |
једно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељско зрно погоди га п |
а је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећи све |
за Мицково учествовање у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</ |
огавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сусти |
н се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у српско-турском рату — 1876. године |
ог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Миц |
ује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда |
самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <pb n="88" /> <p>После кратког очекивања так |
вори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца |
ицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... целу породицу... за |
у га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посетиоци М |
Мицко. — Царева хазна плаћа!...</p> <p>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за из |
у тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све |
је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} |
p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он |
p> <pb n="136" /> <p>— Да није случајно прошао какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, ка |
, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут |
p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ по |
а ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кор |
од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са |
ан од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли |
леда по неколико кита мирисне љубичице, прошаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка. |
а са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у М |
и су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S} Мно |
ак једном турчету, које беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио исп |
ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, годин |
их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у јед |
не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом |
ећ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он први п |
аље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је он |
вуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му ис |
гова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган |
високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним метци |
то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Миц |
мљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још гро |
тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш |
Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом.{S |
у очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било |
е са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде |
јним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, п |
... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш |
Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га раз |
зади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Ди |
ро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!. |
ора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће |
а им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да у |
ејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.< |
ост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га |
и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као |
акво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да |
ну, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи |
Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути |
ијатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба н |
вако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре н |
не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војво |
аком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докл |
цко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је д |
, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно г |
три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде |
ав. </note> <note xml:id="SRP19024_N2"> псето. </note> <note xml:id="SRP19024_N3"> Румунију. </ |
да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми |
их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подме |
кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је један међу |
зео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, |
д њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> |
<p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да |
шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неко |
хор од умилних песмица њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њ |
суморност.{S} Умилна песма многобројних птичица престала је.{S} Место ње сада чујете само монот |
е но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад |
о која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад |
н од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S |
да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> <p |
остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у ре |
врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би |
> <p>Пошто сакрије уље и турпију између пукотина од влажног подрумског камења, Мицко се брзо пр |
но.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада |
ицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP19024_N8" />, а остале његове дру |
ш троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем кар |
стали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти п |
алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубија |
p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.< |
ју.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким груди |
срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим мол |
на његове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} Турци!...{S} Све укућане повезали па са |
друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећ |
S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>На |
во ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они пр |
ли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају пр |
е село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и румеником |
беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз п |
о главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, |
Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Х |
е сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и ч |
лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлуч |
— али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па |
>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву |
да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху пре |
појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим рам |
пуно опремљене и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду |
тра, својим пламеним очима, са погледом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би |
враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он ист |
ост.</p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових кр |
је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморн |
ман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, син |
ами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мит |
овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задовољи |
угом.</p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, док |
ао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је д |
и Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непрестаном путовању они најзад |
за старешину.</p> <p>Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху |
ицу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спр |
ам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само к |
амљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што н |
руму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је п |
и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кри |
аву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим |
дил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често напад |
а до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато н |
баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.< |
а двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но |
о се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело. |
прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пи |
"subSection" /> <pb n="133" /> <p>Грдна пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод |
а продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зу |
одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљ |
ојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше |
ких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свог |
ивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за |
их разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа с |
нутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <pb n="88" /> <p>После кра |
о лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капији, |
авладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао л |
у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Мил |
о дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p> <pb n="179" /> <p>— Јесте ли живи, одг |
ди.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији г |
ан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, пот |
и их пустити?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пусти их! — одговори му кадија, па се завали на дивану. |
а претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим |
ато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет за |
турском језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби |
ћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим жив |
p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Т |
нуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.< |
а прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бе |
и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ран |
најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколико |
код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље пораз |
и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сам |
преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад бе |
да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао |
ј прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p |
од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши |
то лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм засејана житом, које кад и најма |
ко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као |
ву Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити по неко |
<p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума, тек овде-онде |
да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и пло |
да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Ис |
Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе |
145" /> песковитих предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова |
о бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад из |
крајног мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он б |
ети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опе |
илаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили |
бим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... |
правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пустињи месец се појави и млечним својим зрацима обасја |
.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>П |
на мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим |
овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p>Потпуно усамљен Мицко је |
о какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана |
познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајућ |
м се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова експедиција кре |
еху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} |
а Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— Ја сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>К |
е онде зеленим паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место |
, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова гро |
зјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их |
ем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па |
едном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да |
као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сва |
ао заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчан |
и макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, када Ар |
ље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и реш |
ледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n="145" /> песковит |
тала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Да |
не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли |
а и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатл |
ридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се |
ишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као поз |
самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицк |
адија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман с |
Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пусти их! — одговори |
ена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмла |
и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленил |
сто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана од полас |
рошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S} Много је српских синова тада пало испод њихо |
онда тријумфоваху своју победу.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, неда |
е пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло |
ана газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељ |
то год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и во |
Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону пустошну равницу, правиле су читаву олују од разбивеног |
утовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте пл |
кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана же |
Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста |
оним печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама бе |
ђе и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није |
био толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то |
у, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по ж |
вих планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n |
тише са оним печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и |
аном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{ |
Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достоја |
а би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Мито |
Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на рани |
ледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстани |
овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафан |
Мицко плати механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песм |
душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад ко |
то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и |
није од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб |
а, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ход |
</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега бе |
и се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима. |
ише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаћ |
араху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су б |
-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазв |
тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзук |
реко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створење у људском облику, које се беш |
нога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у там |
} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Харамбашо.. |
добровољцима своју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао ј |
гледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда са |
о месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нит |
нији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао |
и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени пријатељима који бдијаху на |
им својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, још од |
{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше бле |
p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p |
вши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца |
поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешт |
ан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на пу |
одмори, после онаког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издв |
јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његовим трагом.{S} Пређе Крајову п |
овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај |
прости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда |
Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше. |
у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се |
ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и |
осећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> < |
уло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а |
рујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за др |
во ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и |
ше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да |
је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> |
ош од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао х |
рећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводом М |
викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" |
амилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немого |
опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к |
ицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане |
а Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-он |
же спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног путовања од преко триде |
е им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!.. |
ма.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од п |
м џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заустави силна писка од турске трубе.{S} О |
ћ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, ж |
сле непуно пола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лиц |
а да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хра |
ји и издржљивији.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали да |
цњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав |
и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан |
ешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, |
оњи огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су влада |
ачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, ал |
камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладн |
а узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жари |
и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад и |
.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим |
S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и п |
ршину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, |
ког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; рад |
ио одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота |
Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> |
и најхладнији морнари који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — стр |
та и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко уск |
ад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољ |
даре нешто западније од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није |
о је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из |
отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Св |
ије десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из |
аљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбин |
и се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наору |
они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзу |
> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у |
тво и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о ко |
људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавство такових делија, више |
би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и с |
је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ |
сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог да |
, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу М |
, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом бацили у |
учника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог |
свега ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у так |
дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је би |
ече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. |
од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве |
у женско створење јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</ |
брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа |
цко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> < |
ка:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних |
Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем п |
од њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се |
едиција није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом |
ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније |
ицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ зауз |
к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо с |
онела ракије, па послуживши их неколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицк |
о, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда ш |
а се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева ј |
сваку наду — страх је овладао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је |
се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење.</p> |
е?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Миц |
јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb n="96" /> |
ској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На т |
то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартина |
о кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била |
и да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није деси |
ак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и н |
је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не |
— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву |
њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако |
атити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Т |
обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа |
по звезданом небу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом др |
ба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад и |
то се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова к |
иђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од ками |
о беху сви изгладнели услед непрестаног путовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести |
ач и стрела.</p> <p>После десетодневног путовања наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину |
ли свој пут.</p> <p>После овако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану |
арања.</p> <p>— Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и прија |
<p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Т |
е да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше пу |
обојица узјашише на камилу и продужише путовање.</p> <pb n="198" /> <p>— Буди храбар још за не |
а, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце |
ваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи п |
осле пуних петнајест дана у непрестаном путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош С |
ином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несн |
{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно ова |
а клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитриј |
ли-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири |
<p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се |
— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим |
есносна, по таком времену није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за |
— рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може б |
ј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} |
.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг |
унчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз |
век најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код је |
е сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочи |
жња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних плани |
и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад |
Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. < |
а овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{ |
им сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицк |
унаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на |
ни се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху виш |
десет дана проведоше на овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у кој |
и, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореме |
— месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пу |
по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у |
отом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, ми |
овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско |
p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времен |
адноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посмат |
о у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили на читаве шуме од урмо |
бичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер ниј |
} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу. |
легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више |
т месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла от |
града.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова |
Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p> |
јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену план |
виждање долазило. </p> <pb n="12" /> <p>Пуцањ читавог плотуна загрми... јатагани звекну и већ в |
о разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакн |
о по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и жив |
ући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> < |
пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остал |
ела, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при |
јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био за |
стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гом |
тку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} |
о увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се |
у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропош |
рну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве |
Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову н |
више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне св |
е сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиље |
ицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! |
мену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простр |
p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов сам |
густи редови турских низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска в |
.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} |
еху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само к |
е, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обор |
вом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост |
ни зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви |
јзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а гале |
/p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у ма |
да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је |
но дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се |
кну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапк |
да Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... |
оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав бар |
нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са в |
сте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно запомагаше Кузман, грувајући с |
... куда ћеш?...</p> <p>— Идем, идем... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно |
Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, синко, тако! — упаде кадиј |
а мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја ка |
ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! |
други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стражара према њему било |
Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети |
и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од дува |
где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко |
жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слобо |
боко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћ |
комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од капетана.</p> <p>Миц |
овно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, п |
ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p |
онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лу |
их коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део |
ега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше ка |
не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>Иза |
е буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>Иза њ |
Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... нигде заклона, а и оступање од толике навале |
вршину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт пут |
рида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S} У самој равници |
ругим, продирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наилазили су на ис |
покривена биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до |
дружином улогори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јуре |
ма, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше умор |
Њихове камиле летећи кроз ону пустошну равницу, правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха. |
баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— Море, оставте човека, што сте га |
има ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа тов |
а му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са таким мислима Мицк |
у, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две не |
ући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Су |
ак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много у |
његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико |
за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му ова |
а увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} |
ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S |
ду.</p> <p>— Порота, која је састављена ради суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, је |
зив, којим га окружни начелник позиваше ради извесног саопштења.{S} Мицко с места оде начелнику |
це и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом како би отклонул |
ви сиротни становници обављали махом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду |
е погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о ов |
умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} |
да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно д |
дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко прет |
ше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њим |
признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало п |
лни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, рад |
тавио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах |
дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада ник |
позив Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — одговори Мицко начелнику, када му овај беш |
о вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо |
Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког |
ника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамниц |
а другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху к |
Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надмета |
н услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично вре |
ровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придру |
а оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијан |
дила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лу |
вати против турског насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се ов |
беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потр |
га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Ми |
ти да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и шт |
о бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадиј |
упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да з |
асно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут |
њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу ка |
ова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се др |
тром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Ми |
и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили с времена на време није до |
ве речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим погледом посматраху пашу, очекујући од њега |
очек Мицков од стране породице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела пор |
не и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>После овак |
мах сви присутни управише своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговор |
> <p>Ранђија и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, с |
шала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све више и више на пијац |
а а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, после толиких ратовања, |
ли ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова успужа па дошав до оног |
има на стени, и немогући одолети своју радозналост попне се на стену.</p> <p>У једном крају ис |
етвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више |
чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а неш |
цко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му ника |
} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је бил |
ижаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После нек |
ни су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови је |
дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога с |
краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја |
пита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити пашо, ја са |
мљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корач |
ком рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, |
заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети с |
уби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступа |
рк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онд |
овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене ка |
ружини.{S} Негда их увесељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама |
p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатага |
право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако |
ма, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине, |
мовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину |
крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ |
а његова имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа сво |
двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као т |
мовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако неколико година, он се прилич |
време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска. |
лужи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај |
бим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и бра |
раја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога старог ратног друга, |
приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, чов |
али селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше обој |
се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је б |
.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?. |
е оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те их преда Стани |
... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. |
мах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше |
> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему |
— далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда, ми |
превеселе масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по |
длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и |
ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху своје умилне песмице, лепршајући по он |
p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који в |
ешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радој |
<p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, боре, које се појавише на лицу његовом |
Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласн |
ео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу. |
!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, среди |
> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, |
Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузманово с |
p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> <pb n="59" /> < |
!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</ |
ша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и |
Ура... ура!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p |
— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се приближ |
и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p>Кузман |
ло дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његов |
о надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозво |
глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваш |
о тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, о |
пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушки |
S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога др |
тала свом силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет с |
онуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више |
>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и |
то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухвати |
} Свима у његовој кући опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у ду |
.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја, харамб |
оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна д |
срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клоп |
осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас |
а робије.{S} Одмах полетеше, у највећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту бра |
ном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још не |
л им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане х |
S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! |
ко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си |
вори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше Мицко краљу, ка |
х јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање |
морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не |
/p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да по |
дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На некол |
ремена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек |
елих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци приметише, одмах с |
у, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима |
о грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовк |
гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.< |
у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l>Да иза |
ио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих огњишта раз |
а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукур |
гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини напунише тулуме с в |
хија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши сву |
е на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржавах |
чини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и нек |
се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова з |
шну равницу, правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они |
љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белушко |
у војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време ст |
љује.{S} По уским улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а с |
ка промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и |
часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{ |
Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, разбојник, крвопија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p |
али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је такв |
га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста |
само режи.</p> <pb n="4" /> <p>„Тигар, разбојник, крволок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми |
урно добро знате за харамбашу Мицка!... разбојник!... зликовац!...{S} Што покла онолико наших б |
еш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник... зликовац!....{S} Никад!...{S} Ја сам чести |
Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрск |
/p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, |
сно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</ |
ори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!... |
оре запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче п |
а одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за толик |
их дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и |
а, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога крвопију, који |
харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника и крвопија наше браће Мухамеданаца, као једа |
подруму, који беше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> |
у, које порота не узима као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, осуђени су на робију од |
усплахирено.</p> <p>— Ха, зликовци!... разбојници!... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтед |
, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем |
ужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим к |
. не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и суви |
цко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Кра |
српских синова тада пало испод њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије не задов |
ј околини беху пропиштале услед његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди з |
после овога разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана |
му на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како се хар |
S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна д |
уду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијел |
Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</ |
његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Најзад, после тако |
сада се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је |
упознати она блаженост и љубав која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пр |
но, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.< |
и његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно |
је у својој петнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S |
ко мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станиш |
ара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</p> <p> |
и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и ливада |
двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио |
али обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах про |
т.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа.</ |
ече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја виш |
, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је дово |
зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стражарно |
изрезаних од камена.</p> <p>Пошто овако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И с |
ицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад М |
-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође и старо |
, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њ |
p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} |
рчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху читаве облаке од сагорелог дув |
} Можете им се потпуно поверити.</p> <p>Разговарајући тако стигоше пред собу из које је Мицко и |
Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће им |
.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дворана непрестано их је служио к |
би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поре |
има.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако разговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} |
ратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је |
ело се становништво крај својих огњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збо |
дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварај |
024_N4" />.{S} Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од |
{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто |
ма са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео |
место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{ |
едном, после његовог бегства у планину, разговараше са својим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето |
и га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнер |
м брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, |
њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Станимира.</ |
у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужава |
овора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Ос |
се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не |
ицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули |
ет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање између њих и |
Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва |
адемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док нај |
о за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љут |
ишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p |
и.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин |
и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S |
ворио.</p> <p>Неколико дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа мл |
што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из куће |
м краљевом налогу.</p> <p>После подужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да тре |
е, слушаху. </p> <p>После овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега п |
о ти велиш!...</p> <p>После још подужег разговора са начелником Мицко се удаљи и оде право у ка |
викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разговор. — |
рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Станимир одмах појури кући, веома задовољан.{ |
Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да у |
остали.{S} После непрестаног ћеретања и разговора сада настаде нема тишина.</p> <milestone unit |
ујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи мес |
комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху |
> <p>У том дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских р |
има, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од пандура уш |
осле дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је један међу њима умро од јаке |
мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути ле |
гоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка прест |
— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко |
лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља |
" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита мири |
и ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног |
ну места умилне песме.{S} То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} |
лишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилн |
<p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје и пламену љубав |
трињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове прев |
раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да освети с |
ужани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови тр |
/p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет завлада мрт |
ху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њ |
овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко п |
и из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</ |
веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не смем |
би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове ран |
што сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом |
, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} К |
даље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког проди |
весно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберн |
о завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благод |
ним и крволочним курјацима, који својим разјапљеним чељустима излокасте толику невину крв српск |
же јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му |
ратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беш |
рме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правц |
амо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицко |
ли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на све стране својим |
је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p>— Али... |
виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане |
х поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник. |
арамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили н |
јекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добров |
<p>Поноћна песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</ |
еку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли |
н за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине |
реко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме б |
сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да с |
ко исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске п |
отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да |
ија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} |
убави према његовој отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике мисли непрестано бујаху у ње |
напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто |
реко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био |
-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пош |
n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна звека љу |
етили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у највећој брзини са својим јата |
размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе пок |
ришао међ’ непријатељске редове и бесно размахивао својим оштрим јатаганом.{S} Продирући тако к |
реко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове по приватним кућама, да их Ту |
ве беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше |
маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од |
„Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној будућности као и о богатству |
бији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана |
/> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му ми |
својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову го |
је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему |
од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде |
е он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупн |
а ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</ |
им задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако |
се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о којој беше п |
" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са р |
е у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај бра |
неко нерасположење.{S} И сам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да од |
и већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на св |
плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за |
ао причање Мицково тумачећи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n |
стаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који |
ижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати је |
јном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова ож |
ра варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па |
устом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — место, које роди тако |
дура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да |
ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а он по |
— одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Мицко...{S} Мицко... — |
понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том дугом путовању |
на пандура!...{S} Разумеш ли? </p> <p>— Разумем, светли пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p |
велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у |
четири потпуно наоружана пандура!...{S} Разумеш ли? </p> <p>— Разумем, светли пашо — одговори б |
м већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца по |
ајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и |
ио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — за |
ш се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у |
Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела усле |
аг осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она се измаче м |
седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши погл |
већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици б |
беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, |
још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем |
е, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја забора |
се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељско зрно погоди |
Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у М |
а, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељско зрн |
нехотице своју десну руку преко његовог рамена. </p> <p>— Заповест кадијина мора се извршити! — |
рских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе |
одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p |
дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} С |
са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто |
из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад ско |
тољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све самим сребром.</p> <p>Овак |
поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком д |
е радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам пам |
чно у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка. |
једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— |
питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала |
врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> < |
мах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> <p |
S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад та |
само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ |
мане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она долет |
а, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.< |
да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко |
лазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше |
па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост п |
из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман |
поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху |
овница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Са |
но оне чисто умираху од радости.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај сво |
p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно др |
за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом ча |
Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда на |
час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је та |
ути, пипајући непрестано око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто |
-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло и |
пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошт |
окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад М |
е у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — прошапута полако |
39" /> <p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S} Мара опет весела |
новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо |
о се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале о |
еки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, ј |
, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послов |
месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беш |
или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши и на с |
Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не бу |
.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска вој |
српских добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо |
пада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску |
Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим да |
н, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> <p> |
зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети |
село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега пре |
Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше у |
="114" /> исти Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Ст |
е одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицк |
ли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у с |
баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и |
време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али м |
јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} |
чана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије зе |
p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се може |
/p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно |
наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда када оде |
рашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
чани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — |
ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експ |
то се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p |
исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест |
еле које јој најзад невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се с |
> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца момак, јер га ов |
ма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, |
ече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко |
е камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе |
гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохва |
Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носе |
и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко |
камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде |
му није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на неб |
памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје |
пет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпириту |
ао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену |
г, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се М |
ам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаш |
од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и М |
сталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху |
рци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Из |
ре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесни |
дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеш |
ако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упал |
га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p |
<p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао |
цкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник |
другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у со |
— викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То в |
цко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арап |
када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков |
е се појави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе. |
га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног трвењ |
но старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног одел |
тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрвављено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни |
ликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74" /> нап |
то место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада осло |
и минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Миц |
p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом оч |
к после тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахранити на как |
буркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако о |
у никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и у |
а за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> < |
тању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>А |
руго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Ми |
лико љубави према једном Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета. |
ко поче мало по мало задобијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева од |
ем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како о дети |
а.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови |
ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз са |
азнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скоп |
ово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко |
устио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Н |
тама види да је то измождено тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше хр |
сположење.{S} Управо сад беху још много расположенији, но што беху онда, када Мицко први пут ст |
<p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о сл |
/p> <p>Сад опет наста код свију првашње расположење.{S} Управо сад беху још много расположенији |
стано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, г |
е уверавајући га о искреном и свесрдном расположењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> |
онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p |
шену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, испи |
<p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи |
кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није |
беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио |
која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, црном косом изгледаше према светло |
ху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским |
ки делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода |
ше да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беш |
ил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше толик |
> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док |
. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смер |
усплахирен и не прибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној ру |
м Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са св |
ер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наг |
ице, све одмах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се |
срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако |
е пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста |
е освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће |
са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и драг |
ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум |
ли другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рат |
head>IV.</head> <p>После онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином |
Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад |
грми плотун од мартинака у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни в |
што мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} О |
са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</ |
лаве из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце б |
воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па је о |
у његове камиле.</p> <p>Своју је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али |
ужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање |
бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који |
ама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко |
чића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, |
ница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову ужасну катакомбу, која служа |
, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срд |
х путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она |
> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пустињи месец се појави и млечним |
н.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зид |
м се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше својим м |
днији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кро |
не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађивале узаврелу крв, којом цело тело Станијино бе |
урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свежим ваздухом.</p> |
налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато |
је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти |
одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је некол |
да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако |
ху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и на Македонију.</p> <p>Како им па |
д Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </div> <pb n |
е била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци |
еху и збратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Мале |
једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари усп |
Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охр |
>Мицко се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, осталим добровољачким вођама и пође са |
да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74" /> нападима од добровољаца, а наро |
, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Макед |
вару.{S} Гледајући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно п |
адосни, када понова видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташ |
н тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја |
и ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији |
више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добровољци |
и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је цео чадор сваког чељадића јер им |
ли стари борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и Старој Србији.</p> <p>Као старог |
ростор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи |
наштво — као познато још из заједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох |
алој светини.</p> <p>Ето, после толиких ратовања, после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко |
ло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао о |
аши Мицку, о његовом јуначком четничком ратовању са Турцима, о његовом храбром држању као и њег |
имирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио |
ствовати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома неза |
као и његовој смелости у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види то |
ком противу Турака још у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и зб |
руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са св |
шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим |
ога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан. |
риликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко |
заузимало је преко тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелуј |
задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико ње |
и после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни |
ури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Зак |
од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SRP19024_N9" / |
На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чул |
112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања д |
ола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, |
утра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију |
оваког срдачног састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, |
ко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и оста |
а, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад |
м поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, та |
један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна |
ају.</p> <p>После кратког одмора, пошто рашчистише са оним печењем, то понова продуже пут.{S} П |
мати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </d |
оје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђе |
ли... зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини м |
таган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ног |
мо у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у не |
ху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке", неки се догов |
p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним метцима а тако исто и преко |
е масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним метцима и то два се укр |
онде могло је се приметити по неколико редова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме к |
којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође б |
су Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатагани |
дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појур |
к је јуначки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно размахивао својим оштрим јатаганом.{S} П |
еустрашиво улетао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са |
ј начин како провукли кроз добровољачке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбр |
рујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти т |
а би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало |
ош опази са свију страна и густе убојне редове од наоружаних турских низама он се страшно прене |
се појавише са свију страна сами густи редови турских низама с напереним пушкама ка Мицку и ње |
а.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања.{S} Она му је редовн |
радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заје |
лушалац његових предавања.{S} Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из та |
м очекиваху на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом |
и он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.< |
један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу меш |
</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло |
рену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет нас |
о се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ |
, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је |
сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> <pb n="4" /> <p>„Тигар, разбојник, крволок!“ |
аше.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и с |
г разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћ |
ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили ка |
само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ умо |
ао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македон |
а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди |
га Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду |
д спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одго |
години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем в |
{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а о |
н се упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста |
ри ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дуна |
ухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видел |
милама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека д |
иво га погледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, |
Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога |
аче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то |
е нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p |
мшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пушта |
држати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје н |
д?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћи |
... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, |
.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако |
ло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то беше мл |
на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сус |
са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После онолико |
њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су ди |
ојска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после ово |
повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је М |
тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p> |
и да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне овоме ислеђе |
синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Станим |
гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, подиж |
или да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песк |
бровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађе |
ад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао |
евелике врућине, само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним ч |
се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и по кад и кад крат |
а му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!.. |
равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} |
} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућиц |
таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — место, које роди тако храброга Србина, о коме в |
{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лак |
напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Му |
ати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући |
близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко |
роју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb |
ећ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они |
има, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере |
јим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у са |
тављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере |
као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспокојству од онога |
p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морат |
те; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, чест |
> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову |
о је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге |
у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а |
ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паме |
ош од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло |
, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело вра |
да их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико ме |
ошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед ов |
био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не м |
нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде п |
икога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а |
од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беш |
собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрел |
урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наиш |
ео беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелин |
ао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин |
т, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за нова |
едоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p> |
но другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још умо |
ендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу |
удем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи |
ћ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу ка |
.. тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> < |
у, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче |
д суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћим |
ђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима |
а у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри |
та?.. снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко с |
е Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је |
а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жег |
ло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах |
кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и |
.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да га т |
ајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му |
ро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак |
плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — |
рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је жив |
Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} |
! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из |
рима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и |
о било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дан |
м гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући |
воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред п |
о дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаће |
рхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има д |
да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна с |
идиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> < |
е сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох ал |
— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једн |
угу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да л |
ко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер на |
ом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад |
> <p>— Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надзем |
је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слобо |
страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети |
ну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта х |
аше у тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алах |
рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде |
ро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше сам |
ра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис. |
цко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге |
о прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кри |
г.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ |
} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном |
м и преваром!...</p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми п |
е!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p |
ицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих з |
цко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера |
о к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком |
но срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси ш |
војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познајеш?!...</p> <p |
донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашл |
ше и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p |
осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како |
егоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по |
p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p> <pb n="65" /> <p>— Хвала вам, |
едоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и показиваше својом руком на источну ст |
едну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} |
...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а н |
пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици |
е вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — реч |
шли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одма |
/> <p>— Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али д |
<p>— Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини по запо |
у се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и ос |
прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p |
мислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Ал |
— Изађи на светлост непознати човече, — рече Мицко.</p> <p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам |
се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Си |
Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег |
овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плат |
ах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече кадија са погледом управљеним на пандура, — да га |
f target="#SRP19024_N5" /> са извора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада ист |
цка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерење |
а је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прек |
авао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на с |
ева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршит |
аробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Ар |
стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европља |
.</p> <p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога |
ме ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седе |
мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног ч |
<p>— Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом тр |
морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S |
ћу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он |
морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку |
жасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пр |
е да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила нећ |
тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај страж |
и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, к |
</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади |
/p> <p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто |
ице нашега бога; судите му како знате — рече један од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја |
9" /> <p>— Јесте ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> <p>Обојицу заточени |
сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш |
милостиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно |
лећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је опет завладао, с |
радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором неш |
собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени погледаше Мицка |
а пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губ |
— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој |
дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори |
> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближава |
аповедај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз с |
> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао је таја |
оли да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек |
p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро |
и да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако |
p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк, то је син |
Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове реч |
цко љутито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чује |
ожанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском з |
О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, |
наш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му |
p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До с |
ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових х |
даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог |
ош оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја с |
е казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{ |
им гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанск |
умираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици ч |
још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла |
/p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађ |
p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Милева је |
е на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело |
> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам |
и да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже |
ет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на ло |
>Своју је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па ј |
ђе сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена пород |
под оружјем.{S} После малог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре бил |
смеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.</p> |
мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља |
сви укућани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је |
озне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’ |
је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у др |
ита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дот |
д собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— |
м продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и ти |
а би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђ |
а и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, |
г загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, р |
у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и бац |
ош снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу |
мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и |
ницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро |
телигентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> |
а грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако ј |
крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — кап |
дном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину |
баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Ми |
ша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише своје погледе радознал |
владала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефендија!...</p> <p>— Страшни?! |
га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер ње |
"91" /> <p>Сви се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им ј |
селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим погледо |
е поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам три |
еше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, к |
ниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако н |
паде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружи |
амед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљад |
љ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лаган |
.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухва |
/p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— |
њем очекиваше убезекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову д |
видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у на |
ицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама |
е.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...< |
ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опро |
а великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и |
м радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господ |
са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} Турци!...{S} Св |
могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко |
за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка |
о, нису проговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично о |
сне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отров |
вим мислима непрестано се превртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb |
исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши н |
ед груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака |
мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, боре, које се појавише на лиц |
ом када је Зора изговорила ове последње речи казивале су мржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, нем |
ким.</p> <pb n="203" /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин са |
онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се изма |
ликим страхом саслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у б |
рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама тамнице, изгледа |
вешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети |
са том удовицом, изјавивши јој последње речи њенога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често |
трчаше, када Петар са осталим понављаше речи Михаилове, чудећи се.</p> <pb n="57" /> <p>— Који, |
Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанпут узвикну Мицко:< |
тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом наредбом. |
је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском је |
ндија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, кој |
у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зе |
о Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуш |
питаше брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поре |
сти, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали |
ео је сумњати у истинитост управникових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка |
а самом Русијом!...</p> <p>После оваких речи рускога конзула, сви остали посланици и конзули на |
о, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском |
на, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи н |
..</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефенди |
и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше з |
о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</ |
е убезекнуто Сима, преплашен Кузмановим речима.</p> <p>— Издадох нашег доброг војводу!... — изд |
тина, да се не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. |
а у бегству утичући својим светитељским речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме ј |
љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше њ |
га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам п |
самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмља |
већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има вод |
<p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после дужи |
није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Ту |
зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> < |
шљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, |
<p>Са оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мир |
ка није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину |
ме беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и |
х и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... не |
па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тар |
ом кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи |
о борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу |
Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и |
вим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао. |
а својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском к |
дређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Буг |
или.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратнички |
Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад |
ио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, про |
овео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да пр |
и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут |
џбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових |
ј би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан |
ако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p |
никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Рес |
помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада |
и после дужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца |
Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на |
е озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са |
ријатељске странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натра |
е ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака указаше се четири велика |
римицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!... |
опошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним правцем но после неколи |
ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> |
де вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину |
а опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво |
b n="105" /> и ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко |
кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та л |
дук, разбојник!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му |
p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он и |
агана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио сед |
ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и после неколи |
етири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они б |
тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, |
је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{ |
ицу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S |
аравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, |
чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају |
а самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка па |
још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у длан |
и који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви п |
видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио |
да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си сретнији од ме |
а буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду |
, потпуно ослобођен од даљег издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећој радости и узбуђењ |
лана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи с |
лично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није |
замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Кос |
замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као познато још и |
за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} |
хватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у исто |
кође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једног од н |
х одметника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав има |
ог свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о то |
руга, који је од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, |
кспедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах |
јнике и царске одметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко |
ину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После шестомесечног тамнова |
овој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описујући у најтужнијим сликам |
гих мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свеча |
но и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада |
ицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њи |
ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама турским.</p> <pb n="203" / |
чно добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи онако исто као добра хр |
<p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на |
ојим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и же |
је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину об |
и у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити. |
врсних предела лежи Ресен — место, које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да гово |
знам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његов |
<p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вред |
Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију |
и својој.</p> <pb n="190" /> <p>На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост |
о отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора. |
кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане |
, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је пр |
д глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је ц |
!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу бу |
о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неко |
г ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је ј |
да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина |
отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад вид |
први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад |
први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропу |
Мицко просто не могаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собам |
д беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то |
есну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек |
рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{ |
аво и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="7 |
караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда окол |
тра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцим |
брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драг |
и није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој т |
и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, тек с |
ад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово |
Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали |
/> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кра |
лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим п |
кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па |
воје умилне песмице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале |
читав рој бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је им |
иша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Леск |
ави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним не |
средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамб |
а и почеше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и виш |
.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закл |
х стропошта онесвешћена стиснувши обема рукама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури с |
сију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати на |
а готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица б |
стати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто |
и Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам |
о од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај |
сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме бо |
<p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој. |
ручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно при |
беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је |
ећ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне |
цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пандуре из предсобља.</p> <p>— |
дмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!... |
ако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а ту |
ђе баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урм |
е.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, т |
анима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, |
ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — |
рви осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком |
ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше |
просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Л |
ше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божи |
сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако |
овек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако н |
! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати |
е један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Бог |
више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би |
Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет кр |
p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и доста дале |
и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам и |
друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност |
илева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног м |
ма одакле је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-М |
узманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Куз |
ктару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бац |
! — рече им Мухамед и показиваше својом руком на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим п |
заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</ |
.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго |
Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздух |
био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опро |
еколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом од п |
удима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по ул |
ману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ |
ребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева |
уди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим ос |
нија, чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху н |
и прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак бе |
уцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатага |
а његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето |
Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошт |
з њега, пребацивши нехотице своју десну руку преко његовог рамена. </p> <p>— Заповест кадијина |
е Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку |
трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за ц |
ни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И |
а, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, од |
а, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах изведоше Кузмана и отераше у |
Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шато |
е милијарде зракова — нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.< |
м маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви а четврт |
е из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што к |
један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, |
најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су н |
уља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх |
начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији |
ке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са поглед |
p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је |
етаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу |
мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n="99" |
три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гошћења |
тан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> |
аву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, скло |
то. </note> <note xml:id="SRP19024_N3"> Румунију. </note> <note xml:id="SRP19024_N4"> Енглеидис |
ши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле |
ом већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читав |
д, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам с |
чеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишу |
{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, шт |
они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. |
на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху заус |
ци извлаче из оних својих склоништа, из рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да окр |
ри унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се |
Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца |
{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма |
им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или су би |
>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са којима изобилуј |
ли Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом зад |
пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много |
м облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих прати |
чен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, упра |
{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то полож |
и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, |
ле овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се |
и на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а |
<p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочи |
ш, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим другов |
ну, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После оваких речи рускога конзула, с |
војим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чекала је читав месец да |
ав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље поти |
ни тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром још |
шао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не б |
тукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добр |
е и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицк |
се обесни Турци морадоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мир |
угове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицком, при свом пол |
посланици и конзули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S |
инуђен те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију стра |
p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.</p> |
лих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окр |
од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустенд |
урци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандури одмах |
} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај ч |
укобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта ви |
да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну валија са |
рњејева, који беше главни командант над руско-српском војском, која је имала да ратује са Турци |
"SRP19024_C1.5"> <head>V.</head> <p>Чим руско-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што р |
> присутност страних конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина |
е неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант н |
ом Русијом!...</p> <p>После оваких речи рускога конзула, сви остали посланици и конзули напусти |
узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзула морадоше се сви умирити.</p> <p>Сад нас |
еше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињен |
пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала |
месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским владик |
{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сад |
p> <p>После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p |
се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слоб |
Имаш право, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством |
— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде |
пише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се |
ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадила Мицка и |
ојом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Вес |
јаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним |
их анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љуб |
ва сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са |
— грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци |
начки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га са |
мах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душманина кољући понов |
е Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њихо |
ви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на дв |
и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи |
ећ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кр |
а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи приличн |
ише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарен |
а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учин |
утише у пустињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребља |
ло за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, гд |
рбиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Ср |
ање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска ф |
" /></p> <p>— Тако је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми! |
у, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не да |
Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам о |
мешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>К |
>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријате |
овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобр |
на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас мило |
страна сами густи редови турских низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То б |
од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а он |
из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе |
у гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становници ове тамнице, која је |
е тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — |
момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није |
ћ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. |
ћена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око кућ |
упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{ |
о у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} |
p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; |
<pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> |
д он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше |
х замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од капетана.</p |
дире светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, п |
p> <p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су би |
беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче |
својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, |
е одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, |
му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Жи |
мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па са |
гао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да |
сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је би |
м, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју |
ву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> < |
му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} |
о после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здру |
уке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја са |
ичког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> < |
{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, |
Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се |
Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и бе |
а од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа б |
је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је про |
и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је дивну хла |
n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је |
е може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео |
Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силаз |
.. трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила |
ата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом п |
кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <p |
е само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у сло |
ли, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и |
ених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из какв |
ор који су радознали сељаци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> |
це — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка |
p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриот |
шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни |
признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како!...{S} Ц |
дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака уле |
одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи |
ову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео |
би се температура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на |
име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече |
ије врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то приј |
ор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти каж |
>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка цркви |
четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио че |
јводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти |
Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато |
иваше ради извесног саопштења.{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљев |
позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта виш |
есни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена сил |
та, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим |
вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећа |
е и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</ |
а мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувши својо |
ђеника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум |
г одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.< |
је планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, |
у је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана после |
е пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n=" |
кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време |
баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У |
о да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га |
љачких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше границу |
чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — |
и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора заг |
ву кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља. |
иже ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа |
ом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управн |
е три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно |
{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зелена |
и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао с |
ке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, |
.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сложно на турску војск |
оче светити својим малим непријатељима, са једном гвозденом полугом убијао је свакога миша који |
о-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико |
у пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом вод |
та од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренута |
иже ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекив |
х свега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наору |
си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p |
далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у о |
му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом затегнутошћу очекиваху <pb n="160" /> од |
ем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та |
а јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури |
ледаше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</ |
љавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, полако с |
ве редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звека оштри |
драваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.< |
е, Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раниј |
једати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна к |
им укућани, посматрајући их убезекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добр |
јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас |
ковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ћ |
јало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покретима певајући дивне песме надме |
дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ |
се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганим |
минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S |
нема Цане <ref target="#SRP19024_N5" /> са извора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која |
к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Миц |
ти да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Е |
ду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И |
али шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове |
Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, прими |
обровољачку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши се са ка |
појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту |
е мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора М |
} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекиваху они непрестано да |
не подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: т |
орадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вард |
ао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог мест |
ше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно |
ач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са таким мислима Мицко поче да остварује своје планове |
p> <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољи.</p> <p |
е ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим погледом посматраху пашу, очекујући од ње |
поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огроман |
Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Н |
х ратовања, после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и |
г Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их |
а а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка |
до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше врелим з |
е трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се п |
Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи |
n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и |
/p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше |
ајући напред.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче у |
својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> |
зва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужи |
воје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се уп |
ле неколико тренутака пандур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те па |
Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти |
је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запла |
Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећ |
еше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљају |
и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостаја |
под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да |
<p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравн |
<p>— Ово је момче невино, — рече кадија са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа |
у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Т |
<p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добро |
е по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћ |
ајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада н |
ао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је оч |
гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозно |
прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још н |
.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на свет |
т преко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S |
/head> <p>После онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе пре |
ева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини д |
и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију |
ах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он с |
а извади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи, крив |
? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини |
зио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора премишљао је Ми |
ивно закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После оваких речи рускога к |
станих бораба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше |
ића непрестано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо о |
беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показа |
жећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о |
нажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и коленима довуче с |
кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих |
а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хама |
ко се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши јој последње речи њенога муж |
на од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који се заједно с |
као познато још из заједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратим |
д, после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Њ |
них шест година његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у беско |
ку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... |
<p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију |
Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу.</p> <p>Посл |
својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и |
!...</p> <p>После још подужег разговора са начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где |
<pb n="160" /> одговор Мицков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе п |
ше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надз |
ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и |
хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене са пљачком, и пред |
збратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево |
селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљени |
потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!.. |
ган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са предњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, |
и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца, која се већ враћа |
ајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на |
ечног тамновања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на |
Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њ |
мбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове |
да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} |
, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити |
си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити |
/p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војск |
длагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одговори му одваж |
то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху |
већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави над |
Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и виш |
вео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео |
/p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више о |
ку и место њега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њи |
Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпу |
и у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и |
заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навали |
ад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пуст |
мени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико трен |
л, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
е Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, |
уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је |
лнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Т |
море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са |
у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их ве |
6"> <head>VI.</head> <p>Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафан |
> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предат |
стаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Ч |
ла је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> < |
е.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у |
то њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађа |
Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по |
ун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта онесвешћен |
ну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по- |
ма, осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог |
им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да |
ицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћ |
у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и б |
бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конак |
ху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао ј |
подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p |
ци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и суви |
ога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му б |
дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао |
/p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да |
>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда |
енско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је |
још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцим |
p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније време |
n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков поврата |
нских планина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој оми |
лна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни |
да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту жив |
Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију |
ћи већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валиј |
у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и |
> <p>— А што? — упиташе присутне судије са турским чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто |
заборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу |
ожда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, п |
за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на |
на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз |
рпском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са својим до |
их вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију страна о |
ада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах |
р <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошт |
тима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од |
ок су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим ја |
ом а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико ј |
сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам пес |
знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, она |
да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано продираше даље.{S} Најз |
} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њихов у |
роводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и |
акао, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухвати |
киваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласн |
, једва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, зн |
Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих беше већ једа |
ијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начи |
та са својим друговима коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Б |
ила беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово наш |
да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи |
ва приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше |
да моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Ов |
" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> |
{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изглед |
д друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за |
ла да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар о |
ио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светина да б |
приметивши Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацају |
ом.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> |
ан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружин |
„џиндове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна |
имете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред, па обарајући Турке <pb n=" |
и добровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина |
Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту нак |
водом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> < |
прети опасност од оног камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одма |
а која мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на дру |
бро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изнен |
натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, нав |
решав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански |
сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, в |
д, после дужег разговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му |
ицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски гола |
оре.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, гово |
том Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови |
ек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих |
о он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села — у равниц |
а ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> < |
Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како |
чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости неће мо |
о у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учест |
ке са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Тр |
а.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустендил |
беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — |
твојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признат |
та Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је до |
вол његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> < |
кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пр |
отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са у |
рзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву с |
е часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим д |
ли на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицковој чети, наг |
гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш |
па заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљеним на потеру.</ |
еми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајс |
о јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова |
анином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му |
не стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље |
камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досеткама све до саме Грдели |
ачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда |
нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али |
p>Пољупцима, којима се Кузман обасипаше са својим друговима и са својим војводом није било крај |
његовог бегства у планину, разговараше са својим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рек |
ну.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ нат |
дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну |
кога крвника, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво |
ицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову к |
о и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим |
много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p> <pb n="9" /> |
ше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још ниј |
ајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није преш |
p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и онда прод |
д неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> < |
{S} Остављени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало под |
ли до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.< |
е срдачно поздравише и братски изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине њ |
ка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турских низама с напе |
т доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пе |
>После кратког одмора, пошто рашчистише са оним печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даљ |
— рече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упутише се право опе |
и одмах побегоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им беху задава |
они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморил |
а још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били |
аздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили как |
али на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше пониз |
е, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— |
га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео |
<p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> <p |
е! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше Мицко |
д се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпун |
ђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а за т |
чисто не трепљаху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— |
они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад о |
Кузман обасипаше са својим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са |
нао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? |
— Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури право ка своме |
в га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље њег |
...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драган |
ас о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гараша |
е и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кр |
дљиво посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман баци |
а младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p |
ји за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... |
ад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисал |
боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови друг |
ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо у |
зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?... |
вши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> |
и се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад |
задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекиваше на ње |
и ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — з |
ечи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час када ће се моћ |
и у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће |
паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну |
Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да гово |
а га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стр |
жину, саставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким одредом пођу одмах ка |
окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би н |
ћ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе |
јниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! |
о на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани |
ојач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за |
има.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он |
Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и о |
епог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> |
вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад оп |
ине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин т |
ен и не прибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — по |
дил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом оми |
одмах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сак |
т! клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у |
тини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви |
и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право |
а, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над њ |
ко силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наоружаних тур |
, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила |
уначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега са |
оји Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који редовн |
ту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Бе |
ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај |
олико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши |
ју Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним глас |
</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одмах устукнуше.< |
ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ла |
д кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опа |
оменту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах |
х братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је та |
грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само игр |
е, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, црном косом изгледаше према све |
ке рупчаге или какви стародревни лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p |
ако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им б |
о за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатаган |
азмахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши |
е Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би |
а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи |
ет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, |
лабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине собе ст |
тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>З |
ад... чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебе |
де куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе |
о од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнут |
већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало ништа пр |
ного.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима |
ицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши мом |
ља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више |
могли што боље поразговарати и упознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као ка |
ко продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p>Турцима беху |
и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изју |
ога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си |
тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко |
ти у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и оставља усамљену. |
о да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вр |
Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>К |
ће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, осталим добровољачким вођама |
ици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти |
аког тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатле у сел |
се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођош |
чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, |
еома радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад вид |
ечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво веч |
мети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је |
абрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре ја |
уре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукл |
и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> < |
ми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а |
лог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Ара |
и приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>Посл |
већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са кам |
али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његов |
влију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војвод |
.</p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкри |
оде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се с |
лико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изаша |
повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби сл |
о по соби, носећи један велики завежљај са златницима, звецкајући, тражећи место, где би их мог |
рти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје м |
Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску |
Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> < |
пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно |
ако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста п |
решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74" /> нападима од добровољаца |
са.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привеза |
ше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.< |
/p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— |
ом и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах п |
о Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> неки Михаило |
џи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година |
воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали |
ци и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су |
ти у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на ск |
три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ов |
Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих земљака, којих о |
<p>Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски |
ом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет |
упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села пролазили су |
самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полег |
руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, шт |
и Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S |
у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану |
амо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и |
ице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За врем |
дински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко поклонише кадији Бекта |
цко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <p |
дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева |
и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, |
то време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутск |
рво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај му припрети да није про |
сла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћа |
амилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Ми |
XI.</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде в |
ад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окр |
м ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да б |
посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан трену |
p>Сад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као |
танији.{S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турци |
.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге |
есто ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опас |
паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне ст |
ост".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који |
добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да у |
гим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и |
.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко мо |
едном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шт |
управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед св |
реме.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би |
доми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један |
чим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беш |
да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као познато јо |
стаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викн |
од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде |
а ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и |
.{S} Но како Турци не престајаху никако са својим насиљима према тамошњим Србима, то Коста дохв |
а престане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених д |
о много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини с |
>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, |
рви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па |
ошто однесоше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма д |
оме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на турск |
дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и праста |
зјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим |
ци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи ту |
се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком одел |
вата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан ме |
о ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је |
паса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, је |
сити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше |
ва засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико да |
<p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, одмах наре |
ло турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског насиља, они му |
о Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они о |
p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, ј |
какве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути се право ка Маму |
Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки на |
е сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његово |
Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са својим добровољцима своју храброст испољи први пут н |
на сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће |
разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сир |
Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је т |
вог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Ка |
леко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљах |
се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу преко трид |
и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици |
од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке свил |
удије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе |
<p>— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? |
аше још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би и |
цку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писа |
г у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем М |
лтана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође |
> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се |
охвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани |
уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри |
идели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се |
отпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је |
дног бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Је |
млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим ода |
шева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у српско-турском рату — 18 |
и не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — <pb n="68" |
чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Б |
зде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни прет |
Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и |
ш од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би |
Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја ра |
ерна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не |
оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да |
/> нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.< |
{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са сво |
суморност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са свој |
rget="#SRP19024_N4" />.{S} Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао |
на.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати и |
нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лак |
ји им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли |
омаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упут |
ваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове последње речи а кож |
баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше речи Михаилове, чудећи се.</p> <pb |
се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељем час са другим — све су то били ста |
авајући се час са једним пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних ч |
м затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у |
астиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш т |
ешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу јед |
копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунац |
p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош бр |
к, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љу |
већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би |
дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беш |
ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалу |
а, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, напусти Б |
> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко |
танији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о |
а а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни |
к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочека |
Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство |
дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са мот |
онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут иш |
пови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и п |
рски ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те |
ви сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и ф |
псија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на за |
заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јуж |
би код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио |
>Пошто проведе неколико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало н |
иком узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе |
у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља.</p> <pb n="46" /> <p>У вели |
а Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах |
сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим |
д је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није |
Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју ма |
вљати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад јед |
ан.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је |
ових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> |
и план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његово |
ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село |
еду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу и после неколико ч |
спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину |
о.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искруће |
у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> < |
тних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе |
и срчан у заједничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове роб |
, о његовом јуначком четничком ратовању са Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смел |
ог окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даљ |
ао да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима.</p> <p>У |
емљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неко |
{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Т |
амбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом |
од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија м |
цко веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, |
бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Ми |
е ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" / |
чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њим |
крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше населио још пре двадесет годин |
они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </ |
даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Или |
.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође у Букуреш |
о Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијајући свако |
{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом ло |
.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је би |
жени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> |
ло што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и сам |
једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосн |
ј дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му |
о због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада |
/head> <p>Мурзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Турска влада терала је највеће к |
дине његовој чети.</p> <pb n="50" /> <p>Са тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после некол |
нанети му злочин.</p> <pb n="138" /> <p>Са оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ |
од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском |
сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оно |
рти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивали су да виде мрт |
ен све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђун |
права детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача до |
унак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очи |
еног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и |
а Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сат |
ођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући |
најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући |
а послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, улазећи у собу.</p> <pb n= |
у он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, честити пашо! — поздрави Станимир пашу, ка |
ама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћ |
о бабо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још од како се растави са |
у.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мал |
то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио |
о више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пуст |
свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко нареди |
...</p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ бех |
права дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осве |
аша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Миц |
ма!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако |
сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> <pb n |
то, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад с |
кочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукам |
и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду |
p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном ха |
ојом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа |
малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је |
ј разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашан |
оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> < |
кових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стра |
ну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где |
p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SRP19024_N9" /> који такође беше сак |
озваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ за |
и нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту |
ној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше |
раљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.</p> |
а за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и |
то су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни прем |
оже сваки помислити.</p> <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем да ко |
тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни |
вала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражист |
е узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву усли |
е она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај, последња мисао — „освета! |
к Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка југу.</p> <p>М |
молити! — поче сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p> |
ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а н |
>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство |
ога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово мртво |
е пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.< |
пкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p |
е Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га изда |
жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер |
је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>С |
ма осталима Арапима изгледаше као какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристокр |
њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко с |
у, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита б |
то на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{ |
аве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах наст |
ша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, ра |
езнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љ |
зговарајући се пуштаху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестан |
даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад |
да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а харамб |
о бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанствена суморност.{S} Умилн |
зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p |
<p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше усту |
о, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом друж |
ад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угостит |
тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су зн |
> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, са |
—храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Ми |
у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, |
икну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</ |
</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше |
цу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астр |
дура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, |
мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслу |
рса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гл |
д полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његов |
ало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка под |
сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стен |
ке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претоварених кола а за њим бур |
жи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећ |
сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто |
летеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњ |
о из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио њег |
у страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турск |
пе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и |
но цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сн |
или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то село па, ос |
о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав зграну |
страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима |
осле толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, |
а у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније комешање.{S} Добровољци беху к |
јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну плани |
н Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури с |
он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хла |
чијаш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, |
м пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истин |
ати механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само б |
нога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај п |
е плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у сред |
кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог о |
око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову гро |
ста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гуш |
пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од |
јани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци за |
ицама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А ј |
дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још ду |
д неколико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови б |
ицка са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице нема никакве? — заврши један од |
тају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! |
у Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућ |
мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта |
екиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите д |
Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — реч |
— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он ба |
радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" |
о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда! |
ило, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викн |
ве буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваш |
те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обеш |
бром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вођ |
{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, |
суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!. |
ђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет |
еним кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полак |
и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</ |
милостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, ш |
о и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} |
Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је |
више.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уве |
.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу сам |
вим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> |
и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди |
а!</p> <pb n="117" /> <p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, д |
S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p |
да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш |
ко вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша |
дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио неда |
да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb n="96" /> <p>— Новаца? ... не тре |
<p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке п |
ве, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му с |
— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошт |
> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! |
природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прик |
енутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Ал |
ане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне за |
p>— Добро... добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?. |
лотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако је! — одобрава |
баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Гр |
ушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато |
ше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, |
} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватр |
ријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним |
млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — |
не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи смр |
там ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ов |
ошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, који му ле |
укама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело ли |
мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах |
ити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесре |
душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она би |
рату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче харти |
} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако |
је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слободне часове, када би га пустили |
а крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а |
један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазн |
ато новцем од капетана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у |
ао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све врем |
зашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није н |
друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не |
и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко |
— одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот |
никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скин |
рук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила |
, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајш |
з у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом же |
p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Дим |
То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и так |
ком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да |
шања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави |
о повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив у |
/p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе се сад Мита, остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља т |
јуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа и да ћ |
сиротиња... голотиња!.., — превијаше се сад Станимир.</p> <pb n="115" /> <p>— Знам, знам, синко |
ко још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а при |
вог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} |
"113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита |
ди, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше уша |
ше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како во |
ао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, |
а боље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове ред |
мне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу |
те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га |
ела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полици |
одо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматр |
дног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш |
ме нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај |
крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија пот |
и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, осталим д |
дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би уша |
цку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} |
већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наиш |
овања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни |
та није могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши н |
ћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} |
н се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да |
отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — п |
је можда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p |
између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих земљака, |
грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска |
времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одре |
ћаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху своје умилне песмице, лепршајући п |
н.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не |
џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Је |
о ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао при |
д сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти |
вода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезн |
, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти в |
сподару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да га зам |
о сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да |
<p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и |
ој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим |
<pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p |
ти!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујн |
и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од зато |
део!...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих |
оложење.{S} И сам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу М |
дјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> < |
ако, како?!... на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превел |
ви, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... та |
/p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестано раз |
зноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко |
када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета по зве |
тио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размиш |
ма.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ б |
стом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном М |
ње било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са нео |
’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких ча |
> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крит |
познаника — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго |
— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо |
Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш о |
изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим о |
ну пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколи |
ака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} |
ара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њи |
оји беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да за |
м. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста |
ина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Долазили?!...</p> <p>— Ј |
ечи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Миц |
пошто се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га |
</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...< |
била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овде он |
сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију првашње |
проређени.{S} Остављени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране |
близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивн |
тара, нешто северније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из дале |
и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше |
ађен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примак |
p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> < |
обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше у ов |
, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ п |
еки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце |
од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места с |
много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликов |
па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и ода |
момка недирнутог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало до |
ојим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па |
<head>I.</head> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске омори |
до док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на |
ненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он с |
ницу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p> |
и — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> |
ш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те |
ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштр |
у али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p |
тру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече |
еколико тренутака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Ме |
досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваш |
ада не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним |
већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Тако сад поче |
да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обал |
овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и |
мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досеткама |
ком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да |
јвећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како о |
зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време ника |
богом!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом |
војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а |
Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно п |
са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан |
цко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца п |
љаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га м |
ужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па |
јзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледат |
од свију првашње расположење.{S} Управо сад беху још много расположенији, но што беху онда, кад |
али, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од |
беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у |
ака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! |
— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, |
Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицко |
ели услед непрестаног путовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући час п |
м јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако |
ле овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазн |
pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шум |
с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и |
едузе мало и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцни |
та, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући бога |
оста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ из |
конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њег |
аше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са св |
ћа!...</p> <p>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Тур |
аднијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гара |
та се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лук |
вши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и кап |
ољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и |
обро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови м |
то сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p |
из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично |
аше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> <p>После |
утања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали. |
и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли |
ка мартинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична |
орао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук. |
н међ’ планинским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, |
не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, |
Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се вер |
о он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше зај |
е потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду на |
Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном бех |
јаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S |
беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Мил |
ма да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите |
и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањ |
p>— Сасвим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... |
шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко н |
амо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, ар |
{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог В |
га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојк |
сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати |
о, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов ду |
опствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци |
но можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— |
авте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са |
p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.< |
<p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу |
81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — Међер |
у, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у см |
Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не о |
...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да |
> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико сл |
о узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд |
зне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мар |
у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед ч |
ојени божанском благодећу, проводили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али су |
коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадајући у т |
о им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и ј |
ђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још |
ицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но к |
адаху, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чи |
ре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресан |
у.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, ко |
д њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неко |
{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90" /> |
ики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у |
о Станимирово још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају п |
другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесн |
p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и |
смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је М |
.</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у ма |
змишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана, те да |
, понизно поклони.</p> <pb n="35" /> <p>Сад кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један |
ше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управ |
ш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренута |
нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајд |
!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанино |
показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној |
отеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколико корачаји испред саме бусије |
лости, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију првашње расположење.{S} Управо |
као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе |
осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-бе |
смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру |
о којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} |
и угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи |
а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва |
и веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове посл |
јним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на стотину места умилне песме.{S} То беше |
ви задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се |
овукли кроз добровољачке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбрих добровољачки |
што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће |
првој, која онако славно прође.</p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било |
а и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на ж |
есечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милост |
Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили |
постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало по |
е, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, |
и дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target= |
тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше |
му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, хар |
моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је на |
гли и даље узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Приле |
конзула морадоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који |
да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим пут |
што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних мартинака.{S} Хлад |
ши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одма |
о! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпо |
о, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дан |
дан други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер |
све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један |
вио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> |
а изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем |
другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не |
устајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, ода |
, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала |
паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само дво |
е лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче о |
ко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! |
ше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом |
им горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне омо |
ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> |
а изгледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} В |
харе.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло |
несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ |
е он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано |
е за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но |
ледња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе |
онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако |
ност беху заједнички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радова |
је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радо |
га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи смртна казна.< |
ше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <milestone unit=" |
ке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да |
ш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена издржати а д |
бљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеш |
</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим стра |
југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обес |
> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде ср |
донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуј |
а, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око поуб |
говорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сад |
ељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, |
ме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, |
тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свог |
престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето |
исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан". |
страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада |
{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти д |
ни, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са сво |
ађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упут |
јај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким распо |
евари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!.. |
оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко це |
испуњене пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову |
Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстар |
е врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као |
После непрестаног ћеретања и разговора сада настаде нема тишина.</p> <milestone unit="subSecti |
од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у какво |
х заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> < |
<p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, баци |
че Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Св |
! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — ре |
акле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузм |
тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и са |
оме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима тела |
би склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин п |
— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер |
није за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапиј |
ројних птичица престала је.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>С |
</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пош |
алити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да |
</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши за собом масу својих покланих љу |
пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тра |
о дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у |
за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољс |
од ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не бе |
х починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргош |
о среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, ал |
агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да м |
ди да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте уби |
му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би ст |
ах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, |
е Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом |
Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју око |
м ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми у |
ote> <note xml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml:i |
ote> <note xml:id="SRP19024_N8"> Исти и сада живи као винар. </note> <note xml:id="SRP19024_N9" |
да није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, д |
лови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи |
тили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при ј |
S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније уверавајући г |
се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија |
се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Св |
ише урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} |
беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим б |
ђоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман |
о опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би г |
ајвећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно |
последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше. |
арошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах |
.{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ |
е био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природне појаве и после овога на |
на, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у |
јно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; |
дан рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљ |
.. здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види п |
>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача н |
истала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, б |
је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутал |
сни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога д |
n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пуст |
појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издр |
и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузма |
о кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb n="176" /> <p>Ми |
в беше и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место ка |
мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овд |
беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи |
, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, |
и противу Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитавање.</ |
ола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могл |
ојске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једв |
/p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицк |
рише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, које проводише, док беху овак |
је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одм |
добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас к |
нути на пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео да |
могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се њих неколико опет појавише близу овог ист |
ество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, |
жда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друг |
а храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне |
ар. </note> <note xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Епископ у Жичкој епархији. </note> <note xml:id= |
> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Д |
елентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако |
онак опкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи |
чке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> < |
све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> |
као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ра |
епу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, нала |
адостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико |
предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говор |
са када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она |
већем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути на |
ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана |
p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би пон |
паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{ |
да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га |
S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> |
</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији |
н траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се саст |
еме букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не б |
код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> |
е отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново |
воту, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бач |
м да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо поју |
пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему |
и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, |
свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над о |
дирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека вел |
премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору з |
епо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника и гледао |
p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страх |
у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом |
та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а |
своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама онолик |
распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он |
о је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гони |
оцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову н |
ни дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одв |
а одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После из |
обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S |
, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин моле |
.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио вод |
живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима |
ху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо |
ко траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумртви од грозних |
неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фес |
биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шу |
> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зор |
тиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искрућена, |
и беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на пут |
се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турпију између пукотина од влажног подрум |
владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали караван ре |
Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кош |
цкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} |
rget="#SRP19024_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје добров |
} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланц |
њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци п |
хово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодостојници ка |
е Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је |
то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, |
ер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> <p>Но |
о.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како ж |
асом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везиро |
ио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — |
да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли ј |
распусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намисл |
е беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега |
е среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху б |
<p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— |
сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извр |
ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су м |
и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породиц |
и се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио |
осле овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, који |
ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!... |
рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p> |
немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</p> |
хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" /> |
омогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{ |
ожеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— М |
јањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ј |
ужјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— П |
и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те мо |
би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ |
, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из М |
имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни ота |
ку:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове |
начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ст |
</p> <p>— Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — п |
добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи из |
/p> <p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отв |
а вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гро |
немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовин |
аклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро зна |
ник... зликовац!....{S} Никад!...{S} Ја сам честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p |
вао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико поч |
српске крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати |
бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ |
и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, |
>— Хвала вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у |
ити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref target="#SRP19024_N3" /> |
Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и |
<p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па ка |
те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, по |
и.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за це |
не је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога жи |
ичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — |
а изчезнути.</p> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био хара |
апита Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— Ја сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> |
м истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје |
анко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се руко |
г поздрављања и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци с |
већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се |
ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицк |
упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе к |
врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну ј |
е је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге с |
звикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде |
о већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд си тако појурио? .. |
јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се н |
е наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је б |
си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом |
Ко си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то |
Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, прича |
јем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу |
ра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег |
> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући |
ко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показу |
невину крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко о |
а имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу |
</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу |
> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја |
човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb |
p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и он |
сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</ |
то их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише на |
и коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што и |
пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти |
оне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одмо |
ветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што |
> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, |
н крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држ |
етова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је |
је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрестано текао |
ност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако неснос |
и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би с |
љевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак зн |
та, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом |
атопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам ј |
же.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, н |
пужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радознало |
му била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{ |
ше сад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начин |
аде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећ |
ност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се |
м опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на ј |
и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тренута |
они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград |
Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згод |
ује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на д |
исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко н |
</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, |
ацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — |
а... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрљ |
ио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</ |
конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојн |
ржећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са А |
и се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се ника |
као.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет |
наче?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада бе |
дметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и т |
аво ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, |
баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком |
сти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш та |
? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те |
е, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште о |
извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Ма |
— одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно ара |
петан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беш |
у испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беш |
та службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:id="SRP19 |
јом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После неколико д |
јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, |
им правцем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p> |
ла вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој |
оме, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајд |
омене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би |
е и многи турски великодостојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружи |
о је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше око |
ва, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{ |
тупили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он о |
меде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што |
овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арап |
твари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чел |
свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор |
од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он дав |
у.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што |
ицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царс |
би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад |
тио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више |
е источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Три |
му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако с |
ати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слоб |
рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си? |
ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} |
остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је |
шанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из |
<p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после |
ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал |
омној задрузи. </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњ |
то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад бу |
!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ |
за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се прост |
чано паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Злата |
а се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" |
арин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!.. |
— Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи |
оћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово |
аљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — р |
у капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека н |
и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани к’о |
нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— |
ао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија ч |
и и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пандури одмах о |
вала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p |
?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако т |
ости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ |
неверио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — зав |
ћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када га и |
>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде |
у се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше. |
Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе |
амбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Ј |
ме канда познајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како с |
а он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p |
<p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — |
рах и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а |
е је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</ |
аном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, |
паде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} За |
звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове послед |
му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Миц |
p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за |
немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> < |
е, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме |
он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву |
ла!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и |
.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!.. |
давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас мог |
азати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се |
...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем |
абулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши |
епрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </div> < |
истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?... |
ла да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прв |
ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убист |
како си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, ре |
Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, |
јте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми см |
едба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога чове |
тренутака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к |
аше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са |
упљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко |
о дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са св |
најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако |
пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед |
е земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} |
изаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљити |
ли а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што |
ући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, |
Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила је човека.</p> <p>Он |
о и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујн |
даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је |
поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је |
ћаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни м |
престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се |
оклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђ |
згледаше као какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског с |
вотом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и о |
ечима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама зн |
слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љуб |
> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— |
ије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упалити! — упаде један д |
пекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде би |
о! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p |
еде и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше |
ку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгледала је као какво поприште великог бојишта, х |
, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем про |
Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околин |
p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији орга |
Мицко крочи на неколико корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузе |
д на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они |
— кроз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек |
од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога |
их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им по |
веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се |
сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе |
дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, |
е бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у прир |
очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишл |
ирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутино |
и! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре ост |
еле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну |
није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p> |
жећи свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпаво |
885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба с |
војим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих х |
а тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} |
.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме |
осле неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није |
плотунима масу Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са ошт |
ине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турских низама с напереним пушкама ка |
ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и |
, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким |
вде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас |
ј цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окр |
ужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседелаца.{S} Бил |
о се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у с |
вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином |
ара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког п |
ично навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораш |
и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лет |
а собом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од Ту |
мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издуб |
не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на ве |
.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише |
урили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} С |
оњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ни |
беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре и |
то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се |
бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом ма |
и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме |
а.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише |
/p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сва |
и се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени пријатељима који бдијаху над њи |
S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{ |
вде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко саз |
етан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну вал |
че, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — |
ем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно ва |
ко испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно у |
и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>Посл |
нџар.{S} О рамену мартинка извезена све самим сребром.</p> <p>Овака његова спољашност морала је |
примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију |
председник бугарског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знају |
јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмов |
пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут они |
витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— |
<p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале с |
м батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се ј |
е харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се |
пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петри |
еше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди н |
— викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед с |
на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина прелазити, само да не би Турцима |
их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> < |
S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навик |
ве ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!. |
арин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — ви |
} Никад!...{S} Ја сам честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, х |
још овога часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност |
е од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, д |
звољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начи |
а Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дуб |
уља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада |
и само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше њ |
реску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке |
есто морао да прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породи |
ло.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али у |
био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет у |
живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом к |
мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође мног |
да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и ка |
ле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n= |
езику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекив |
преко самих снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски |
ру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко хара |
да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па до |
т, па не престаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и |
угласно.</p> <p>Тајац је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су |
/p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само |
<p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше |
где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, и |
!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никак |
саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева ре |
је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би њего |
стали за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и |
у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим св |
а сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је |
азговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но |
р сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене |
о поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом за |
</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди рем |
опраше своје скоро зарђане јатагане.{S} Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па |
еђали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беш |
е да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели |
би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непо |
затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима |
> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити |
а. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у п |
о, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{ |
га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко д |
добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах п |
за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> <p |
овараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> |
<p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине. |
јим јатаганом.{S} Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, |
или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грме |
ача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{ |
ду Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену |
е ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стра |
ан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — б |
ку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о д |
хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, по |
/p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се |
још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад по |
о завукао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, |
урака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, |
н се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> <pb n="4" /> <p>„Тигар, разбојник, крвол |
извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по с |
а!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они д |
S} Турци!...{S} Све укућане повезали па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанк |
{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе к |
за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к |
е вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би |
у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових вре |
вде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева |
ина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори |
ти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи право у Миц |
и присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прош |
ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На дв |
емљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Н |
!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да |
ицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплашени Т |
уран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ру |
местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у кој |
мет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку д |
ући своју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са кам |
су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, |
дзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — |
>Мицко се, после оваке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу каз |
мерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хл |
Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и |
већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни |
/> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем. |
<pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он |
ти.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао. |
Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и м |
ико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разаст |
ветлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target="#SRP19024_N4" />.{S} Час |
изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је |
од његове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога мес |
да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухва |
а све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене т |
, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да цел |
је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим р |
да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде дог |
рибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{ |
анка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који г |
војска учини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу осв |
ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, ил |
ма више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, |
ео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S |
ти натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да |
зроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас наз |
, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике ча |
како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешк |
они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући о |
ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако |
ог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да си |
S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} |
мах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју |
ју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мо |
ра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун |
, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још |
опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према в |
и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само ско |
Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђен |
је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху |
сећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њихов |
одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га |
/p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрп |
лико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше зав |
ћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом |
више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их |
ца престала је.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужн |
една, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све н |
су сви становници пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По овако |
ти! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>М |
закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те |
тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху |
и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благод |
а остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут |
Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одма |
пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљ |
да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не |
е само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да |
ски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу |
а то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче |
Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити сво |
ма дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два |
узило, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радо |
су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без |
њу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? |
бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело н |
о биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којо |
уби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му |
душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Прав |
ивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав |
љив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видел |
једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дуб |
ркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p |
хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладниј |
Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко са |
трча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при пол |
најест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах |
<pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно |
колико мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем с |
о је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када |
е преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум |
д тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учин |
е Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена |
да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на |
у љубав — љубав каква се може замислити само између двоје младих, када су баш у јеку свога разв |
олико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што с |
>Но ова и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу |
са својом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За |
.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста |
а, која не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирис |
чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта |
<p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори |
! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> < |
оје дружине отровницу змију, која ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати њихова |
више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, каж |
ико као Балканско полуострво а међу тим само један милион становника.{S} Но није опет ни ово чу |
емљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине п |
из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест |
као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p |
ве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца |
моћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају о |
луге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај |
а, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, к |
е да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спр |
сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли тр |
о му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог |
слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање |
ати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Миц |
уму.</p> <p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сва |
одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „ |
две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу |
иве главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а с |
S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна |
а а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да |
ше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као |
е, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе |
ујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ д |
.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође ј |
да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су к |
ури за неколицином одбеглих Турака, већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно јури |
е памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Н |
по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах и |
у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за његовим |
ко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше јо |
емишљали из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на он |
јска се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао |
Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади но |
и неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни |
.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У исто |
ама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, ј |
а јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, мн |
зврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше не |
исоког урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју саз |
е пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кад |
то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђе |
и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи в |
ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S |
н пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више п |
у и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестан |
ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог ко |
е с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па д |
ти ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поно |
неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поч |
се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерасположење. |
ренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније са |
никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим |
тао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добров |
з сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од |
пајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволи |
да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут |
олико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беш |
ида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад |
дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, |
ланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n="147" /> друго |
даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабра |
ц живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни |
ше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантова |
м срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> карактера једнога људског бића, к |
рајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и п |
ући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три |
.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} Мно |
тим се са својом дружином улогори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао пос |
ојурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а |
цко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њему позд |
ђу залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ св |
вница, покривена биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са п |
њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Његови добровољци донек |
овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— С |
врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар |
S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> ка |
ску војску, која се беше улогорисала на самом подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало прим |
а дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата прим |
а и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу про |
ју, недалеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <pb n |
о закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После оваких речи рускога конз |
са.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хлад |
спуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, го |
га бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео |
аху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{ |
у на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су бе |
а док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, |
белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb |
привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздрж |
добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за р |
рдара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турс |
по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{ |
ленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.</p |
и пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! |
Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— |
це — стреле које јој најзад невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном б |
Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био |
амо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а на |
нда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима варош |
аше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке |
њу скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж |
еху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S} Много је српских синова тада пало испод |
ћ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све са |
ова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим ш |
а Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко сп |
кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешћ |
лако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из |
претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста п |
сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овд |
ако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше у овом тренутку Мару и њено |
седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест к |
елију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и с |
највише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се как |
> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаш |
ла.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, |
олим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Т |
пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су жив |
аф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који б |
жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он п |
p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд с |
ебо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! |
да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док с |
ше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао |
мо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави д |
једно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколико |
би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и чи |
" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим о |
љни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме |
е, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех р |
ера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав ла |
будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Густа по |
е прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шишта |
павају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима |
то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>По |
амти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.< |
окружни начелник позиваше ради извесног саопштења.{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и |
цко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величан |
погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда |
поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакри |
зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> |
далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој ота |
је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамни |
ен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахранити |
сто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и д |
ати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— Море, оставте човека, што |
в. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а ка |
у једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са |
у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред |
Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пођ |
ко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није с |
и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је |
ше ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да |
е договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени. |
ер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једн |
у војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше повући ис |
и од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, |
драви на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — а |
ужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад |
ш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно де |
мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и не |
беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним до |
осрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S} Са ово |
времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко |
таган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, оде право на |
гибију своје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он бе |
/p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи, који беху све са |
ма био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се пак |
ко живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав месец дана заједнич |
ије и присутних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у <pb n="12 |
идодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим |
итати пресуду.</p> <p>— Порота, која је састављена ради суђења харамбаши Мицку и његових седам |
к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они јед |
а се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе ви |
и другови.</p> <p>После оваког срдачног састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави |
хтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и |
отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="185" /> право |
м несносном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама с |
ања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами прже |
су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страхови |
да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носи |
p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у њег |
ип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше |
</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се по |
енику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да |
о жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак ча |
оцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онес |
мало одморише.</p> <p>После непуно пола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији |
је било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села |
скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топло |
о.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p> |
ића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин ил |
е с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу |
на киша престала, која не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Вазду |
тарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један грдан о |
меноване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџ |
одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му н |
разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p |
и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата с |
грозну опасност.</p> <p>После неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту |
служи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућ |
p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао.{S} |
арајући читав рој бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та пра |
о кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространи |
којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то |
<p>Сметови од песка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздиз |
еше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим |
ом у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p |
распала његова лешина, тек се онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} Остали другови |
сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио |
рица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро половин |
езимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој го |
м див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене српске синове.{S} Један једини човек, један ј |
у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> |
мети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до |
p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе прек |
је се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприметн |
пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</ |
во моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле по |
ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p> <p>Та |
у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрастоше... зајед |
цку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Ди |
кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тр |
/p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и он |
овао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у |
рчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли |
ган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25 |
ледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако |
Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{ |
и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак |
мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небројено д |
<p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама турским.</p> |
са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> |
рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они |
силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митин |
не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, шт |
то се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари п |
чи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напред |
аква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких сам |
а себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако |
беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — прошапута пол |
снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време бол |
есију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да |
S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S |
зађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског |
тва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S |
е и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих п |
плетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су би |
ом, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно з |
<p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, које |
еше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, који се беше заручио |
на ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступи |
оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз |
на а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месе |
и добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом п |
Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — |
ревни лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од нај |
бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је др |
руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње |
азим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је |
ед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином |
аше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> |
више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изглед |
> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — |
збуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше в |
здражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тим |
аки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и једа |
граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка |
ју, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и |
од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казн |
S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њ |
унака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног за |
а требало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>После дугог саветовања како ће |
орима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше |
/p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано |
и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другим |
отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да н |
ише нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зо |
обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би друг |
азио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора. |
у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један д |
ад њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови њ |
теља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај ч |
тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваљ |
је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ н |
ли кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове пор |
ањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, док |
уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јуна |
а јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се |
обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасн |
младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>На |
даном приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство између ова дв |
си а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути п |
{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, |
ати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> <p> |
му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким да |
раја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> <pb |
илеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> < |
ревши силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље |
ченик давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали |
во и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, |
ти.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних часова ва |
уштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем |
не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин. |
лубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз се |
боле и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издан |
нове потере нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху са |
отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицко |
ји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају. |
лини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке не |
свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бране |
четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, ст |
езрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку |
теру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков повратак и освету.{S} Он није мо |
<pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пу |
зиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у по |
гао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са в |
тра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то |
штво и ратоборство обузело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милев |
својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, с |
а; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p> <p>И отац и мајка пос |
ежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</ |
повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де |
воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер ј |
, са једном гвозденом полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено мес |
само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше |
гог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бе |
а га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јад |
јали храну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читав |
када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи |
де јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је це |
ли би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде |
ни зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске оморине нестале а јесење доба већ бе |
/p> <p>Али, као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, к |
.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начу |
воља, харамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очима!< |
читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они |
ине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубо |
х га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у |
p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову ужасну |
ка његова спољашност морала је скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, |
ет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упу |
атрпавали улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисање трајало је |
овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко |
пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</p> <p |
оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, са |
ме ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сун |
estone unit="subSection" /> <p>Чим беше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорником од |
кивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних љу |
Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Миц |
"subSection" /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог |
р беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши |
налости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже |
{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.< |
ред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале оп |
и.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спој |
.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само је |
изађе из цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} О |
рај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљи |
оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само ова |
/p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цан |
и.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одм |
ебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни |
стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} |
он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три годи |
на.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и т |
а учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се |
, господару!...{S} Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропусти |
ати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. < |
љу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Св |
кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу |
бојних јатагана... јаук и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква б |
или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, |
— Турци... пуна кућа...{S} Турци!...{S} Све укућане повезали па само претурају по кући!...{S} Б |
суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо с |
хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ |
ову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком бога |
е-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде |
ину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна ти |
— да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и све |
и начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у ту |
у оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих. |
бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са н |
.</p> <p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младић |
... сјајне варнице, јаук, запомагање, — све то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> < |
S} Праска мартинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше п |
ћ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, |
аклона, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а |
укнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{ |
Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа о |
ас са једним пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких рат |
м гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али- |
} Високе куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p |
огу на истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од гл |
, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за нова |
ебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту |
о: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива |
опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху |
једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти |
вих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може д |
ова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш |
е песмице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога |
ме а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стран |
годније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини по |
ужје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше |
го и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из ла |
ко...{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је св |
ад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> |
ну њихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што |
био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним Ара |
између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </ |
е га напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њи |
, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им |
слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браи |
пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај |
без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Т |
аше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од двора |
о испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, ни |
<p>Одавде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — |
и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима |
од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо з |
више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, |
хану.{S} Туна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљава |
ворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз |
ше са својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање ве |
људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу ти |
ишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити и |
е бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добр |
је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и |
вот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манаст |
ао разјарени лав плахо је размахивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе покланих Турака с |
, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро |
ав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, д |
чи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зракова — нежних братинских руку и |
шће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху |
, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана... сјајн |
само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Ми |
њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p> |
р ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све самим сребром.</p> <p>Овака његова спољашност морал |
не младе цуре уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излет |
ј разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ |
ивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се мор |
дских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, ка |
гара, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успес |
мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тих |
марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који бе |
иво улетао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим |
еви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга вр |
ви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, |
гао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и он |
<p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав |
другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицк |
вор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испри |
{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— |
ме за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S |
ње између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но |
ити! — заврши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, га |
иста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима ство |
саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужава |
от и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека |
у више овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже р |
оштрих јатагана као и силно запомагање све је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих |
већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толи |
чки.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ак |
а, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале |
{S} Маса радозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно |
а неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора д |
рти пророковој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.< |
ом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толик |
ну оканицу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а ок |
ог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко б |
шицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а |
ји читавим облацима од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, |
е били изложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице ч |
ђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећи |
стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико трену |
ка крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примет |
оче хватати, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећ |
а и узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше доб |
ба подизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али |
>Тако се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} |
се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болес |
и тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога се М |
руга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушк |
ио доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала |
ији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио |
гови пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави ју |
вно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и с |
Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и |
лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи л |
јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што |
о два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватит |
рши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S |
пској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли |
ину, облеће око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и |
то, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p |
у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседелаца.{S} |
S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а |
ницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када в |
е би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко пр |
<p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натова |
у веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— |
сувише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морад |
им његово детињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од сла |
врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуч |
и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, |
чистом плавом небу хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би |
облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржа |
унце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише са |
време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бу |
својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мра |
а јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, шт |
>Караван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и ни |
ђоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жар |
наутском батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном |
> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на д |
овца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац да |
е.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, |
ростране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућин |
> <p>Разговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p> |
сле једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не |
дром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога |
попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој б |
у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њ |
самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је |
} Он је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може и |
оју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не кл |
о.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибају |
поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзан |
однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме |
раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до |
куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и |
<p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом наста |
ију, Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p> |
све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последње |
ивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све врем |
х и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шт |
у души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио целог свога ве |
ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже |
p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав д |
S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, м |
т а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са в |
и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могу |
кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фес |
е пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да |
е за својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се |
е.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији.</p> <pb n="195" |
е су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође |
ора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на от |
ижавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше |
био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретниј |
од беху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S} Много је српских синова тада пало и |
Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онак |
што дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би |
етнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући не би ли н |
ету од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде и |
, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} Онак |
ста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потп |
баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздр |
p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— Поклаше их све!...</p> <p>— Слуге?!...</p> <p>— Да, слуге!</p> <p> |
разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка п |
ро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, др |
Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никак |
се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко и |
поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином х |
ћ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, |
о дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-М |
кроз одаје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење |
мо монотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S |
згледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом сам |
Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, вен |
о ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој |
пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху |
ако хватала несвестица. </p> <p>— Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хап |
ога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњев |
Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћус |
већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој |
највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да |
/p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла дево |
унаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упоз |
нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим најмили |
Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне |
а ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафан |
мах послаше пандуре да позову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху |
се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто |
е сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко |
<head>VI.</head> <p>Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, |
ве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути се право ка Мамутов |
ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујући се што је све овако |
дима, недалеко од Петрињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедник |
ила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамни |
теља свог.</p> <pb n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве |
икупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом |
/> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Миц |
е добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их |
ху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Трипол |
лу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем на |
оље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној |
ежао, расхлађујући своје заморене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са свој |
аторима, да окрепе своје малаксало тело свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима |
ше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано турче, попр |
аме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху своје умилне |
орока — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бог |
ора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли г |
ед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жу |
седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора дон |
ајљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном расположењу свију њених сродника па и целе ва |
верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи: |
ајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без стари |
лабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној несносн |
а у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мис |
нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда ова |
са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{ |
ај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према |
дицу... запалио конак!...{S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, претварају |
тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да ја |
што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави |
аци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би п |
одина је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Је |
а под земљом борави човек заборављен од света — одстрањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беш |
дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Н |
га.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и |
светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S |
n="118" /> Ђурђевском уранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужн |
и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа |
суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!... |
ити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он |
итрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помо |
г на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем |
а се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахивали с |
неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу |
тринајест својих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који |
а и одговори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, |
лужи више као предмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, после толиких ратовања, после толи |
х Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; |
дава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољ |
> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке из |
9024_C2.4"> <head> Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је |
ао да му смета у бегству утичући својим светитељским речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав |
тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим непријатељима, са једном гвозденом |
а!...{S} Разумеш ли? </p> <p>— Разумем, светли пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се |
— цикну паша!. — На вешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Миц |
и што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не пад |
Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљ |
гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих о |
ени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост непознати човече, — рече Мицко.</p> <p>— Немој |
орених врата приметише ови како продире светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „и |
су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер с |
загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила |
та га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оној подрумској помрчини, изгледаше им у прв |
ом, густом, црном косом изгледаше према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p> |
миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендис |
на даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лица.</p> <p>Одмах спрам Миха |
а беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се ви |
творен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђ |
сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како проди |
јеђених правоверних сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди |
и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!...</p> <p> |
ше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само р |
псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио б |
који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Ј |
који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожни |
нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заис |
избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански на |
им да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем |
ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних пр |
остале су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана |
х се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко |
b n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишт |
ашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и |
грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то |
ог где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n |
арочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефе |
и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога ј |
} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непреста |
а од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не з |
нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у т |
/p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих |
> <p>После оваких речи рускога конзула, сви остали посланици и конзули напустише судницу а руск |
кве морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков ота |
хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочеп |
о таком времену није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом про |
није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као |
<p>— Још како, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам а |
</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су зак |
и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као |
p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако |
осталу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а так |
ављене као символ његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшно |
сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, |
рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудо |
ђу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи |
апин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за нек |
нија беше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљ |
ако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио |
лим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија ка |
рчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела к |
до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху |
> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око сп |
ах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога ст |
Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</ |
е бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узвикну Мицко |
виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше |
ни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како |
атну срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се |
Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела |
<p>Збуњени и преплашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико тренутака не рече ни једне ре |
е а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ла |
p>Пандур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је |
исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се |
други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се |
рагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад |
скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном каз |
у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му |
наку претњу рускога конзула морадоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и п |
>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p |
му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити па |
нци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи |
хамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљут |
и што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрајући како се пламен високо повија |
грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска |
е се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после ов |
се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и п |
p>После оваког срдачног састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да |
очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта |
двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n |
нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицк |
но.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није би |
прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о трес |
оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба. |
и, којих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за т |
ећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S |
ао какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, |
грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb n="70" / |
усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> |
м придружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко |
м Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад |
и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је нас |
код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што |
рска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помог |
ојом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога |
Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше с |
изине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су се белили |
многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из |
угови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!. |
руму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед непрестаног путовања, то брзо сад |
њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се |
упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише своје погледе радознало на Мицка, |
и а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чеках |
а одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> <p>Сви се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша |
еко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто д |
е тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час |
у Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхт |
о да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако |
због свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и |
ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њ |
на којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро |
викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов вес |
војим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом пораж |
а убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник казамата трудио се свим силама |
је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом затегнутошћу очекиваху <p |
рубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се поја |
тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле |
са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Трипо |
и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турских низама с наперен |
Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо усле |
силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наоружаних турски |
лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а ова |
веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гур |
ивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко |
д тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, |
цка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заис |
да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте |
ад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију првашње расположење.{S} Управо сад беху још много |
беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен дола |
ок најзад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> |
много старијих у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији и најспособнији за такав |
ја је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који н |
и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Миц |
и га о искреном и свесрдном расположењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> <pb n="164" |
било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, |
<pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску с |
саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних |
а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, црном косом изг |
јућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је ур |
горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта |
Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати а да му свако |
а ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до |
д уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђо |
су ћутали, управник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени д |
Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћ |
мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа.</p> <p>Надзорни |
ко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два син |
ци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у највећој брзини |
16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше н |
рећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста од радости сјај у оч |
златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-пој |
после дужег разговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му бе |
о дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изашао н |
изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</ |
је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати р |
хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове реч |
арена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће п |
слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења ра |
ратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посма |
да беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати |
.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицко љутито. </p> <p>Као крвожед |
ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији |
пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло ка |
ви се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је цело |
покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. |
ље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној а |
ругове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђ |
о уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше св |
ном и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушак |
<p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, сав |
апетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} |
а југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Рус |
ити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет на г |
е!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".< |
} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надат |
ако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше |
од својих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега |
дбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> < |
вог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати у |
ши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је неп |
д к небу ка престолу, јединог спаситеља свог.</p> <pb n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и то |
Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: ка |
одара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот. |
вину; ја <pb n="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, бе |
који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агин |
дмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно |
о се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком гр |
ело Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи-Мишом. |
у превару.{S} Гледајући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потп |
ом, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фе |
е сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће н |
а, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја |
ко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, п |
арава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жа |
као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код |
Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Тур |
S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са св |
лако појмити.{S} Човек, који је целога свога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе |
Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себ |
ави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на раније ми |
ву, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли м |
ле наоружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом т |
цко просто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Н |
аћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> неки Михаило Том |
Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а о |
оје је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада |
то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— |
и у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами |
у са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен ме |
аје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чи |
у неописано радосни, када понова видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико |
тумачећи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго с |
сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обуз |
реда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сут |
матраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровал |
ма не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као с |
е дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> < |
ака, они сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојно |
у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења одмах закла неколико младих јаг |
између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} |
<p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових |
Тако вам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на как |
још већу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће |
је није могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хва |
арди кандила гори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет |
да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле н |
рђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним прол |
ом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бу |
а и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са пре |
живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ј |
свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се |
смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p |
ко удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанин |
анцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла ов |
рчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гор |
јим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забр |
цу.{S} Ушавши у Македонију они управише свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао н |
ко беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и њег |
едње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте с |
потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног путовања од преко |
на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! |
— рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокаже |
који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека прим |
> <p>Мирно и нечујно продужавали су они свој посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну т |
еницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко вр |
ом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> |
стивши се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но т |
пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бок |
одговори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен |
начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много п |
ст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној ва |
љаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса |
е само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо з |
м очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора |
е узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћ |
е Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури заједн |
але — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... |
о браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови дру |
ерова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ће им само |
г угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p |
енутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора |
ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, |
им срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју ра |
ко обезоружаног Мицка, они опет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и за |
невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је в |
.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} К |
сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чис |
што извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо |
ицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној несносној дневној врућини |
ису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најб |
а беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на вел |
угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли |
па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он |
чја.{S} Мара загрлила њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" /> груди а он дес |
ошта онесвешћена стиснувши обема рукама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузма |
ху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију |
авши му неколико препоручених писама на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише се |
јући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у ње |
p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихај |
че.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољу |
и-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда об |
да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распали |
ји беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши г |
о је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав прем |
Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, |
о па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико |
Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни пом |
ла права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и с |
како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер |
упио већу добровољачку дружину, саставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним добровољач |
х бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, када б |
дно у потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана ос |
рак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Мил |
љу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје своје — познавао је себе једнако је наваљивао да иде на |
та помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бе |
тао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Ње |
а таким мислима Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после не |
.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут |
а.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиков |
ву.{S} Сем овога, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и |
мрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поно |
остају пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало тело свежим поветарцем, или одлазе ка с |
ина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, освојише цркву |
радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се |
ред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом ла |
иш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ов |
вршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу, прво врло по |
о у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало в |
вњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Ка |
о добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јатагане.{S} Само онај први, помену |
а љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само сме |
Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле и пођоше.</p> <pb n="197" /> <p>Сметови од |
кој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој чети.</p> <p>— Паљбу пре |
На ове речи одмах сви присутни управише своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он |
г познанства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову п |
аше к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} |
ко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.< |
кав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме |
оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ће им само још за н |
кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад |
ије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> < |
-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори |
одмах је приметио оволику силину љубави своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, |
; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!.. |
рапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они |
азјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плах |
ра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало |
а да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да |
урака почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим другови |
вуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он |
а и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа |
и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове по приватним кућама, да их Турци не би пр |
се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек пр |
стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био р |
но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p |
тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћ |
и-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамн |
тако разговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> < |
</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорас |
оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше з |
вео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно ста |
ије мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији |
p>У том очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о т |
намештену собу.</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p |
ивоту, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била |
харамбаша Мицко, све <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са вели |
ко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у |
од каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљај |
атству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сј |
ед саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</ |
га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три да |
ле свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко вре |
Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру |
енски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се састави друга што пре |
проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегн |
у сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, |
озив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галантериског |
а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине |
жину у природи, те сад радосно извијаху своје умилне песмице, лепршајући по оном росном лишћу о |
вај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног |
дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова св |
приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом пуним чежње.</p> <p> |
зи од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} Најзад он |
и, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман |
му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} |
{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да лиј |
а пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег час |
добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромна маса од |
о тело свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> < |
добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ов |
етњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и н |
и и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Најзад, посл |
том тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у |
ивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p> |
се разговара са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.< |
о зашло за хоризонт и последњим зрацима својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n="161" / |
је очима својим видео како под ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Кл |
у, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцима својим падају Арапи, кој |
а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са свој |
у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали о нечем |
вега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружан |
191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пр |
то Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу.</p> <p>После п |
еде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене са пљачком, и предаде |
<p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска з |
гаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одговори му одважно |
ћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четв |
је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Т |
S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још |
дичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по ко |
ндева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{ |
већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и |
оравка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — |
читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваз |
а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је в |
се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано продираше даље.{S} Најзад |
о, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили. |
обровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од |
рињи.</p> <p>После примирја Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ |
S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{ |
ном.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му са |
о ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице |
ољупцима, којима се Кузман обасипаше са својим друговима и са својим војводом није било краја.< |
говог бегства у планину, разговараше са својим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох |
ћану.{S} Непрестано се он договараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну гр |
рдачно поздравише и братски изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине њего |
ухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав |
зман обасипаше са својим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са су |
о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин |
.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљен |
северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај ис |
ахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши ви |
поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало ништа приме |
</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, осталим добровољачким вођама и п |
правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли к |
сије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих земљака, којих овде |
мог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли |
Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај му припрети да није пробит |
за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше |
ду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене |
} Но како Турци не престајаху никако са својим насиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати |
засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико дана. |
цима.</p> <p>Под овом командом Мицко са својим добровољцима своју храброст испољи први пут на Б |
тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесе |
ати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бр |
им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, М |
одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, напусти Беог |
морени и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном |
.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часо |
окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље р |
епрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И последња нада њихова би |
шта, из рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало тело свежим |
гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Ј |
осао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у |
{S} Негда их увесељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да |
д Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте |
Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скор |
олети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке |
чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> </div> <div type="chapter" |
и лав плахо је размахивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе покланих Турака само се котр |
ного више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем толико, да надзорник мораде пристати |
он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним |
и водом, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им п |
муца момак, јер га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p> <p>— Куда!?... зашто?! — ч |
стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допр |
ина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као успомена |
вем бесним и крволочним курјацима, који својим разјапљеним чељустима излокасте толику невину кр |
прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе настањени ок |
.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— поче |
.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини |
ди се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате |
ена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше п |
у, истина погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ нап |
} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим непријатељима, са једном гвозденом полугом |
је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речима на овај глупи народ.</p> <p> |
лила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} |
оли Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не п |
г Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста |
најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и |
а зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама њ |
дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запо |
мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше |
ој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицк |
је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази о |
младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних |
едној пустињи месец се појави и млечним својим зрацима обасјаваше онај једнолики предео без топ |
по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бист |
своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако неколико година, он се |
ма.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси |
не.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровали |
они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време не |
светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забр |
непријатељске редове и бесно размахивао својим оштрим јатаганом.{S} Продирући тако кроз оволику |
— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потуко |
је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата о |
згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— |
ађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српс |
е.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад |
Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су |
рапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се ре |
ицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично задрхта у том тренутку |
! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, |
ца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, |
довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама |
о њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љ |
за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне в |
ваху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше |
ше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати |
а.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од ср |
у би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може с |
и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанко |
ве пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у в |
и мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> |
сад он са својим друговима, склони код својих земљака, којих овде беше прилично и то стално на |
ше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле сво |
има грозних предрасуда, платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Ј |
припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, |
а други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све зап |
пи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама |
х девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуш |
ећ разастрла, цело се становништво крај својих огњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи |
Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце н |
> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светина да би видела тога |
уманова, Мицко беше оставио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште з |
чаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њем |
се сада повући, оставивши за собом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало пр |
кога народа, као једног од најопаснијих својих <pb n="126" /> одметника одговори краљу Милану, |
дети, како се појединци извлаче из оних својих склоништа, из рупчага, и онда или остају пред св |
> са извора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Та |
и се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није |
зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу |
као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа |
{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и ње |
дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ухвати |
као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опа |
ко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони ова |
шнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура преста |
pb n="13" /> <p>Када се беху приближили својој стражи приметише они, како се из даљине правце к |
почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, размишљајући ка |
и Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и |
већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb n="190" /> <p>На лицу родитеља Али-Миле |
као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апс |
иш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону |
силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмора.</p> <p>— З |
још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ |
} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више |
и, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо |
/p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефенди |
досно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако о |
едне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, ц |
ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет сед |
те где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за |
Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да би чов |
стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови б |
аган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се |
ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано турч |
ет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p> |
ако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, |
p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њом предаде капетан-Илији. |
х размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84 |
ојим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p |
>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно д |
у Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији |
ог тамновања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на оба |
наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Ми |
да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не |
његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома |
осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћус |
грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо |
већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је з |
их планина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљен |
места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хл |
је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио |
ло, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин с |
наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бу |
метивши Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући |
што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих др |
н и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села — у равници, |
твараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </di |
Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествов |
коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство |
о сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу |
одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео бој |
и не прибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуб |
чка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад б |
ратинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај п |
Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи је |
.. чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебес!. |
д ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог |
о.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима ул |
о зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши момка |
Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни |
продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p>Турцима беху ве |
г тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатле у село И |
Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше н |
се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, ст |
донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало |
у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро |
шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови б |
Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опр |
ти право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села пролазили су као |
устендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у к |
, да потражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и ми |
лама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицко |
чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружн |
".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који бе |
о однесоше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да г |
бла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро |
лови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим пр |
</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турск |
а.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ |
>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, одмах нареди |
турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског насиља, они му зат |
еницу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад |
игурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој ч |
сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће ру |
растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калаф |
што проведе неколико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накв |
</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је би |
х другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> ко |
лан, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој б |
х турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе не |
вши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима б |
ава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше населио још пре двадесет година.{ |
е борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом |
} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{ |
ицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Т |
.. тамо! — рече им Мухамед и показиваше својом руком на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за |
{S} Но и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољ |
подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он б |
на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ов |
а брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје ма |
, то се Мицко место ње мораде послужити својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му о |
стропошта стрмоглавце, силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружин |
имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен ка |
о, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати а да |
"84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу |
опија, хлађаше млађано турче, попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогла |
ре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко одело беше ве |
е опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка |
сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они |
до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше |
м командом Мицко са својим добровољцима своју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јун |
ко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Ха |
е, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши д |
и на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од |
дом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању |
расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило |
</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно |
еме у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</ |
но појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="7 |
јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју десну руку преко његовог рамена. </p> <p>— Запове |
и, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је он |
сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они ка |
азаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немам |
вих добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здружени најпре пређ |
ше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добр |
реговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу |
о доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Мно |
од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У оваком лутању скоро |
о зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тренутака они већ |
ди шта има на стени, и немогући одолети своју радозналост попне се на стену.</p> <p>У једном кр |
било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> < |
га сиротиња управо и натера, те напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му |
/> Ђурђевском уранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово |
лаксава појури у највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко он |
ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше у |
зо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S |
ну.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав поса |
сти у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с н |
одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, честити пашо! — поз |
черу, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанк |
исте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заје |
може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу |
м несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господара свог |
та, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p> |
свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао је |
Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{S} Они се сећ |
p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана гл |
пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још |
тва он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху же |
еће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендил |
ког поверења код Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе |
ном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле с |
стима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе |
то лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој бе |
као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и некол |
самоме пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до сам |
ва синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те |
} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љ |
је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S |
.</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се узд |
услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше в |
змановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче в |
ицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређ |
на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше |
ети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На |
стиво раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што о |
во повлачење са својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да ј |
северније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опа |
адније од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета |
и.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући плотунима масу Турака улетеше |
ни планински кланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добров |
<p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави тако да |
а љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и сам |
ата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> |
е да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} |
ак конзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да што |
о је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је т |
м сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са с |
ла честити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год бу |
осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали |
и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не престаја |
ра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, оч |
а којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши |
ога свога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка |
шћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му |
у, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још нек |
олико наоружаних Турака одјури право ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагал |
ст и љубав која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељск |
Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </ |
осле пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам |
љива према њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{ |
и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапим |
ког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинил |
ак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} |
из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Ара |
талим укућанима и упутише се право опет своме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> |
Многи изненађени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих |
ари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издрж |
ини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њ |
да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером он једном |
и племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присеб |
.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на |
ти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газ |
адржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p |
венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и |
уједно беху и збратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења |
буди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за веч |
о и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао |
он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима |
у јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши |
урци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и на Македонију.</p> <p>К |
пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више |
estone unit="subSection" /> <p>И бој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде,</l> < |
ало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови бех |
види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да пу |
ог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и |
лико је труда требало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>После дугог саветов |
ћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" /> <p> |
убити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао |
чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет |
аба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{S} Они се |
е тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она |
сле оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом, сада мо |
а Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго |
уд који јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>М |
м и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и ос |
што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на ј |
p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестан |
латке часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновања у „Занд |
а ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што |
ушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се глас |
а Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишин |
, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу кој |
најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде ка |
заједно су увек ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не растављаху се никако, да простиш, баш к |
пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинака к |
заповести управниковој умрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им њихова в |
а ове речи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађ |
ле и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао не |
“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назва |
лико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа све |
еше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети т |
то услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом |
пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу |
м него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао непов |
висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад вид |
глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S |
а сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе |
ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је ла |
он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну |
на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метн |
<p>— Ја сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти |
чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Ј |
не претвори у праву љубав — љубав каква се може замислити само између двоје младих, када су баш |
простивши се, са својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну го |
он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарин |
одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и о |
ван у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунак |
половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S |
ш више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и растав |
д виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> < |
годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму про |
сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са |
.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мис |
да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзу |
таћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> < |
.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На |
а за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад |
ли одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била |
ру беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро пла |
цивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се понова |
хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не |
<p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један |
раљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два дру |
ство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога мест |
јаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгледа |
>После неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она |
пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадиј |
едостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, |
зи са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао |
де да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чег |
љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ б |
о јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-Кост |
о, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше по |
— настави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад вел |
тви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећ |
— Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харамбаша Мицк |
ганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у исто |
д Турака беше завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том дру |
те?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{ |
ам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника и |
а прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се |
дарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој д |
своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике |
ев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском |
гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>В |
нина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!. |
се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде |
Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много бла |
рештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, изв |
илом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац |
во исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак |
из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одм |
{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси л |
о пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. </p> |
ка суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама! |
Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се и |
аво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! |
Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцим |
у ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирање п |
опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље |
зе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p |
стина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада с |
вати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, |
се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зор |
{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p>Сад |
рци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> |
у ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само |
вио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, ј |
ожеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од |
инити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Б |
засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час |
ладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он то |
упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непр |
ђете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — к |
в дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, о |
омак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он бе |
е јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао |
рај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући |
он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном |
b n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане ос |
заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, |
ођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком |
жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са в |
киваху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегст |
к — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад ул |
<p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крад |
"150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљ |
први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} |
рак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до |
ред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са р |
Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође и ст |
се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И треб |
амо да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </ |
влаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутар |
земни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и ј |
у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, |
Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-бегов |
аслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турског |
говоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у хладн |
и можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> |
од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене ч |
игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са овако |
ито његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После о |
погибију своје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он |
лази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уни |
во.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му |
си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим |
нали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се |
ху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој |
д ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не |
токе у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су он |
о је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што |
— добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> < |
као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђ |
нички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војв |
примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика М |
може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њ |
па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— |
м крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> |
и.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој |
у, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пре |
рења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, о |
<p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека |
посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који |
во чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Ми |
устаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у |
да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцим |
већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода К |
беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он њихов |
м стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу |
а услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо |
ељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам се |
к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло |
.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није мог |
иховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је мест |
се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милев |
рљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође |
лиже и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, прибл |
ол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још ј |
ови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута |
а не престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишт |
страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицк |
је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па |
доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари зан |
сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по |
се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Б |
ева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце в |
ко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков |
и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју кит |
цко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" /> <p> |
молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко |
од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече |
да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим |
је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрозн |
а и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему с |
оју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но М |
.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком вре |
а у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше |
ље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава |
и и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Ми |
то био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедициј |
еколико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да н |
његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити нек |
јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збогом м |
<p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад |
се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несн |
ву мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате |
рака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако |
путаше Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало под |
агло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је мор |
могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и |
н! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у |
са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах!... |
па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерат |
осни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, о |
згледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његово |
’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— |
тов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да та |
ешише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољац |
види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало |
ајвећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се |
...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па. |
р.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће |
>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћин |
брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би |
е и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина ви |
о соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, на |
цко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној |
стог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријате |
и места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако г |
ђу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепо |
трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се њих неколико опет појавише близу овог истог табора М |
Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца бех |
з заједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребн |
на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је |
о намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако |
сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном |
реме! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И |
ју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извиња |
е још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној |
/p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} |
тављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... мора |
а војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећ |
ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их |
у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски |
несахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има с |
хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако пос |
оље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано с |
ојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао |
Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што |
му славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш |
о звиждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху приближили својој стражи приметише они, како се |
{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и |
{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би ла |
довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано прич |
скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном |
да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и о |
очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје ра |
се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седе |
> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, |
лаву к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="167" / |
ло лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — с |
исти и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше |
дњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џин |
аше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми н |
е тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, |
јнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер |
Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а р |
када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n |
p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико с |
о нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља н |
жда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једн |
ико дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је свак |
ни свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толи |
појити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у ц |
о Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да |
одмах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигл |
сељачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по кој |
многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски доброво |
е већ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на самом подножју планинском.{S} Ов |
, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један |
се упознати она блаженост и љубав која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p |
ојури са својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака од праш |
рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се у |
{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон |
о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Миц |
колико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ |
са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци |
о да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се |
ола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислу |
<p>На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав која се развија полак |
нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва |
у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветри |
ећ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија |
њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, којима се Кузман обасипаше са својим друговима и са својим вој |
хапсани једног дана отворише, на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато |
виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="4 |
великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у п |
чне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>На |
<p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гл |
ој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, ка |
њихове узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по |
о много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бу |
је, па послуживши их неколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи |
У том очекивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Со |
и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће |
весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а у з |
јну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узавр |
мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... |
а.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{ |
д виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он |
одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице сво |
амљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети |
ану прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, |
жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни |
м тренутку изманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: |
то би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад о |
едан од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих |
нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима |
из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече д |
<p>— Пусти их! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузман |
змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!... |
арантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиж |
њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како се |
гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушн |
своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, |
. немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опа |
а још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са она |
ни себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и |
у веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа |
јају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, |
S} Пред очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га |
се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појурил |
мах одјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— |
тном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, д |
на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта онесвешћена стиснувши обема рукама с |
ема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које |
беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, |
дом управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху н |
к што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођ |
те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролет |
{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко тр |
е седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, |
<p>И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крај |
амена. </p> <p>— Заповест кадијина мора се извршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка |
вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се пој |
м.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно |
видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> < |
одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оде |
има умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} |
олима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, та |
десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са предњег седишта позади у кола |
илно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохвати |
ка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувши својом главом |
а из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши |
ити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још |
и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која |
.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком н |
S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаило се запре |
} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра нем |
вешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Крис |
Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух |
јзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му с |
ицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнат |
<p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— |
p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — |
икад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радознале масе, Мицко се брзо скло |
они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуна |
есам, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој сво |
ицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред |
, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бе |
<p>— Нека уђе! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског о |
поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити |
омче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да пр |
ој спољашности Краља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару! |
рдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше неколико њих на камилама од оних истих Мицко |
ујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, ка |
рајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно мор |
да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb |
уго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то |
беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који нач |
ко скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном |
је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је ср |
војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p |
ти да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не |
а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим т |
и кроз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко ј |
и човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p> |
ду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати |
какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље п |
полис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у |
вника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и |
ак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше ј |
ћ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је |
и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму з |
о од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.< |
било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p> |
и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p |
рем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше оп |
се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на с |
цка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај му пр |
то њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p |
лако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових з |
рана око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турских н |
само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од |
ажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико п |
не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S |
дети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а |
{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S |
алих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-бегово |
јим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Вес |
царин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око |
јали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши |
азливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морс |
оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је |
о своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му чести |
морност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако нес |
се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш |
атког очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњим |
ицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу |
можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај ма |
S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се |
рно.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се по |
време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовц |
есе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка ју |
х зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у јед |
Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим што је он |
<p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку |
ачно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико |
ви:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то |
е фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: |
у већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, поч |
рми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А |
сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет |
мах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је са |
p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови сво |
ка посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган |
ледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим сти |
>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је целога свога века сл |
есет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за н |
вој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— |
тих предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и п |
њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Миц |
он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и т |
дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко |
ети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе м |
јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — по |
наре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се деш |
ана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и п |
аше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидб |
он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опе |
аква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова од шатора, испод којих |
да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одгов |
лавеж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момц |
а.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити |
Но његова зла намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина беху |
ста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им |
жасна и несносна, по таком времену није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> |
им прети опасност од оног камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то о |
ње речи није радосно примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове |
нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за |
да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову год |
ти живо створење у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах |
p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опет сви у |
ј!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по с |
м радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с |
p>— Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји |
бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а с |
и о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним м |
ода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</p> <p |
леда, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђ |
и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се б |
ва се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка |
<p>Радоје пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> |
и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за ув |
ада ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Ос |
рим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, п |
што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и бригу ње |
лиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p> <pb |
носног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од |
емогући одолети своју радозналост попне се на стену.</p> <p>У једном крају испод једног великог |
другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отво |
ужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, пр |
црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, т |
реме сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="144" /> освежавајући ветар.{S} Одмах |
/> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле на један дугачак |
их.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охри |
. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе се сад Мита, остављајући скоро празну оканицу. — Не ваљ |
ше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико д |
а грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи б |
све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то б |
дмах закла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра |
инашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у |
> <p>Преплашени Турци најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставив |
и и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису ви |
одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добро!...</p> <p> |
е оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне ч |
усрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ов |
/p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, га |
аче! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јад |
ад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>После непуно пола сата настави |
што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера |
Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. |
зман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен пр |
ора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћо |
појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа и д |
авно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху |
ом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потужити |
јом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дуж |
не и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. |
ако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су тол |
и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, после оноликих |
!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук |
лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена |
свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи |
човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} |
цко усплахирено, претварајући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо |
ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! |
о појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... |
</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку до |
презањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемог |
.. живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале |
плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, д |
м својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако д |
ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико упра |
рика.{S} На неколико тренутака указаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху |
вде онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше |
рно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и |
.. сиротиња... голотиња!.., — превијаше се сад Станимир.</p> <pb n="115" /> <p>— Знам, знам, си |
ва.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово гро |
љаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше |
луја која мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на |
{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ |
инама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да пр |
пко, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... з |
ко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо |
м.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома |
га ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је |
грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недал |
атрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да |
Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте д |
пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао д |
дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу |
а.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а ода |
дилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци од |
да Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, н |
ругова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко |
апуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} |
ируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовал |
многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурз |
сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите |
ела олуја на појединим местима створише се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пеште |
еље у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши |
домаћином и осталим укућанима и упутише се право опет своме пријатељу који је становао на крају |
владан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <p |
ћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши за собом масу својих покланих |
а онаку претњу рускога конзула морадоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста договор између валије |
сталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу. |
ела.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Па |
оран.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго сп |
војицу што остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Б |
епо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка |
и беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак бе |
са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије |
о одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n= |
жином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци |
поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца.</ |
упи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да |
лио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div |
и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па доша |
режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="subS |
е а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка |
ри близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Сере |
напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска б |
{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од |
и са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S |
, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и о |
ш, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> |
у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Станов |
би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb |
Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И ве |
у Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану |
за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну обли |
ора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и о |
им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а ја |
што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио. |
мљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена на време |
и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загу |
камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никак |
Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста није т |
ли читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланцима |
ка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако од |
се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко са |
е беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непо |
/p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову уж |
се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} |
ије био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како |
полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му |
ни врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту |
S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и |
само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић св |
много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио |
рије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пре |
није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин. |
донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да насп |
ела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и |
, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим чове |
селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпома |
е удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је з |
илеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p |
у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог урм |
е могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, кап |
само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p |
тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Виш |
ви му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!... |
уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах |
е ни по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се |
рабра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак п |
дрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сва |
/p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и нареди |
ова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их |
о коло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Т |
<p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забру |
ком времену није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролази |
чага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом ду |
обом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њих |
беше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! |
>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око спрема |
јури некуд!...</p> <pb n="91" /> <p>Сви се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да и |
им опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем прем |
ака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само |
>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p |
> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чује |
ејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — в |
ан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си |
њега, и тако сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађ |
ожју планинских огранака Малеша, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са |
но или руска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српс |
свадби једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана тре |
очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажн |
е грдну множину од онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S |
ушом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухват |
овораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!. |
ањавили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском об |
апи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци брани |
ави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју |
удовицом једног бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Ту |
S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно свој |
У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово с |
дморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског биља, |
ад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У прв |
д са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мор |
љено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело ово |
ицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за траг |
задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</ |
лико тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густо |
који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја |
ше свет да посвршава своје послове који се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити |
еху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким ч |
} Неки певаху „турске севдалинке", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвоји |
инке", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубо |
се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше |
д, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз |
еку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљати око оног прозорчића на подрум |
рајевима прележати грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора |
потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те год |
и добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове. |
у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху п |
а свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко |
у.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, |
је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвор |
...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам к |
утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да |
о је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Д |
Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу |
л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше разго |
пило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После д |
ртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добр |
че ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да |
првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображењ |
/p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли глада |
а их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није мог |
љама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни |
</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а ка |
у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини напунише тулуме |
<p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија прину |
је се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед ов |
ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у с |
чито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћ |
ризнати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пош |
<p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — вик |
то друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро |
дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Крис |
ову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докл |
>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било |
м дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове по приватни |
ј домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицк |
спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође некол |
што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси јед |
епукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико |
к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са својим хара |
ав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем стр |
<p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини |
а и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана ув |
ство после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико з |
што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да |
ади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу со |
дост претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, које проводише, док |
цко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављ |
рнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том дуг |
њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и н |
несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати. |
вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права д |
S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима на |
како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а |
Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их из |
а Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи ок |
и да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним улицама кроз неке авли |
стопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упутише |
име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу закл |
ати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правц |
ху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако |
ан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле и пођоше.</p> <pb n= |
— све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко поклониш |
ио мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887 |
ужила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> |
</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету н |
о сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљд |
<p>После овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{ |
д овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!... |
{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> |
омрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубок |
викну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! |
Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом |
вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше |
ка југу и после неколико часова улогори се међ’ планинским кланцима на планини Ниџеру.</p> <p>Н |
..</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас доби |
вета, освета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се М |
појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и нај |
} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља Мила |
жих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се |
сно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив |
оче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јес |
ти сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те с |
ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави |
Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довест |
ле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> |
, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево м |
оче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове з |
м крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са |
е моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авл |
душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што |
ти натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, |
да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше |
> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа |
са сведоцима, изишав из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. </p> </div> <pb n="69" /> |
чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паш |
<p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати |
живљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборс |
сталим понављаше речи Михаилове, чудећи се.</p> <pb n="57" /> <p>— Који, који? — упиташе брзо о |
?! — одговори усплахирено Турче, чудећи се.</p> <p>— Турчин!...{S} Каурин!...{S} Бре ћерата... |
е! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали |
>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре |
не судије са турским чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте |
. шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не трепљаху, посматра |
Мицко харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо |
5" /> са извора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p> |
.. убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, нећ |
<p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!... |
е, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћ |
..{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67 |
{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шт |
ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Т |
све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>После овако подужег разговора Арап |
сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену д |
скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не |
ше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у живо |
м беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Ск |
ше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на |
p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џуманс |
завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се ова |
>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га оп |
намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност |
/> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> |
оче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина |
<p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељем час са другим — све су то б |
Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</ |
х! — тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо |
пели да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад |
ј!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, з |
мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо |
ништа крив! — муцаше Сима, превијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> |
вори један од млађих судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је |
а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. < |
а њихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, |
лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбун |
едно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ |
дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина |
— викну Мицко усплахирено, претварајући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам ник |
љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски |
тељу! — викну очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом |
.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад |
пију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ог |
исер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, к |
које беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p> |
} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефен |
ија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила |
е узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале |
>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се |
равно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко |
морао полако ступати ка конаку, кријући се непрестано уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до |
појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Од |
Сиђимо потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!...</p> <p> |
ако је имао прилично новаца, то кријући се, проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од онога пак д |
ако сведочити! — заврши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не |
продужавали су они свој посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само |
но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису мо |
резањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на повр |
али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са оволиком множином било би заист |
окретима певајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је по |
то киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и |
варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана ч |
ближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена рањена стока поче б |
ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити |
а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој |
и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, |
и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшно ускомешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од |
ум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} |
оче сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, вој |
ајпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p> |
ако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је с |
врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу |
х примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одма |
умро, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управник |
код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опр |
Ћустендил.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију |
јно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у |
ј честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је |
нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо б |
екивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови |
{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава |
јзад, после дужег разговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где |
е Мицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски г |
атворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, г |
четом Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Њего |
гошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка севе |
} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико сво |
ше их свега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба н |
највећем задовољству.</p> <p>Опростивши се овога српскога крвника, који читава чуда ствараше са |
ози! — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре изв |
тагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо ско |
штре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одма |
о исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, виде |
— дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових р |
оче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји |
сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се ј |
цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових р |
у сад руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили |
ј Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што мо |
ки револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст пр |
о изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb |
еле дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним п |
нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брин |
ет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дође |
Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћ |
е пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука дож |
е он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Ми |
а викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева ув |
milestone unit="subSection" /> <p>И бој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде,</l |
ицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на С |
се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — |
пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да |
на, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу |
ње нове потере нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху |
гну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели |
к.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— |
ти човече, — рече Мицко.</p> <p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али |
196" /> <p>— Ја сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у пра |
Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадиковаше Михаило |
још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шет |
и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— За |
лико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— |
хладовини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет. |
" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пустињи месец се појави и млечн |
варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још |
свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све виш |
шна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуба подизаше к небу, атм |
буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} Ост |
n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико ки |
есмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за ти |
пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и |
и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између |
ко га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних |
д с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу |
свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се мог |
пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалош |
и зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се так |
на ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена |
ова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква се мо |
амницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу |
ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али |
ет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали |
шао.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>После |
ободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше |
беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како |
уштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи.. |
Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам ма |
ш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрет |
добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке ре |
о сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— |
</p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник |
тила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас мор |
А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... |
>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и с |
ље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их по |
равцем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арап |
ицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дуже |
его да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме Миц |
аху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> < |
ини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ з |
нке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но |
ака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесн |
чи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет |
но његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико |
Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они ве |
ише по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb n="35" |
урака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још ја |
су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног |
о!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се изма |
вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p> <p>Разговарајући тако стигоше |
шинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе |
ту му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко |
Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!... |
ер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им |
} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као о |
тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} |
ца се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији |
ално корачајући напред.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше |
ђени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама |
и храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида |
ати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, |
горчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб т |
хових звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула с |
илостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зи |
ише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S |
е, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби |
подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког пр |
село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села — у рав |
олунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином |
е и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис р |
сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод |
огоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници |
да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, о |
кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари |
беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте |
/> друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Ф |
ће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и |
ише ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам |
та крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он |
ја је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а |
пско-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После сврш |
ју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пуст |
ше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би реше |
збачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом |
ња веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смело |
а.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратко |
допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робиј |
ишта боље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове |
дужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превр |
у те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арна |
и крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад |
и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S |
у.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом мес |
аска од мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку за |
</p> <p>Радећи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у гото |
смех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... |
ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Њ |
на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дан |
грљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган т |
коумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прил |
оноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму |
ве уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што брж |
е сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и после |
неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше насе |
из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака јо |
н о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је с |
! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај |
њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику |
ико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набе |
.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га |
менити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је |
но пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, |
леда Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко п |
на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чел |
е.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде п |
турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху |
м, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> <p |
ама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб- |
десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који се |
уго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка и |
ита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на вра |
е ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о за |
вши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онак |
ш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, је |
редове од наоружаних турских низама он се страшно пренерази.{S} У први мах није могао да веруј |
устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који бе |
е Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n="204" / |
ко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнај |
ше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно свак |
кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог |
вором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Ара |
туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому |
, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, по |
ељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене на |
вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху ис |
цковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано |
слима.</p> <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са ко |
србијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, |
од њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији и најспособниј |
о, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више |
дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме |
љашност привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не мога |
се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, |
аним и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној |
у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао |
свесна.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129 |
де онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својо |
ај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми о |
ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао је он колико и како |
и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — по |
као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и |
е на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Ве |
ла на самом подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, |
х седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако пр |
Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-чит |
чету од преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах прид |
се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хо |
она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у |
он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њ |
викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку н |
но створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гом |
овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да |
<p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћуст |
ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p |
Сви су ћутали, управник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђен |
на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи ко |
.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} |
="21" /> спавао, као и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости |
предњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се |
а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без |
и корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p |
ва пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196" /> < |
<p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим погледом посматра |
сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — |
беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу.</p> <p>После подужег п |
ижили својој стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружани |
и ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извлаче из оних својих склоништа, из рупча |
мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко |
овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо к |
паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не бу |
ав усплахирен и не прибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној |
да виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по кој |
њег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они бе |
ада је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о с |
.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као о |
p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано око он |
Беху се сви задубили, посматрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вра |
ам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху забо |
паметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p> <p>— Знаш, |
</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни де |
и њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Б |
таријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то наста |
шље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Ара |
ихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чи |
најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше |
стати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цр |
читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је |
кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим |
зракова — нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, |
па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође напр |
али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше разговор између Мицка и Косте а растојањ |
м главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} |
ако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{ |
на уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рође |
елодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Миц |
ка „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толико се све |
смрти пророковој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицкови |
конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зе |
ким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи |
потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове др |
де те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која |
ало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само |
и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понај |
толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао сп |
ина од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у сло |
е врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Мил |
а и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах пр |
у средини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за не |
чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p |
Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но п |
своји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке |
ко је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb |
опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она |
у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако |
испела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но пол |
б-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пођ |
у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања |
да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у ј |
ши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> |
ан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не |
и за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гин |
p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још ви |
на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Ка |
n="138" /> <p>Са оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у ње |
ом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста |
а и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим непријатељима, са једном г |
p>После оваког тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у село Степане а од |
ладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио то |
пут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону г |
е руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја |
за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зор |
јетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{ |
ш подужег разговора са начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали дру |
седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро с |
лару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах |
шестомесечног тамновања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за См |
даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је |
е код мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које с |
дно камење.</p> <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивља |
ојводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посм |
једног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што |
е осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њи |
томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима о |
опет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајућ |
што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине |
еће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друг |
ој крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија |
ре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, остали |
ло дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би |
љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у |
бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у по |
дају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</ |
о ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, |
ругих облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону |
и се Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше |
година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је |
омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, и |
и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да |
једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је |
станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је б |
Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин влада |
> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је један међу њима умро од |
проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га бе |
езревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчез |
</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих огњишта разговарало о Али-М |
то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле. |
вешћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како пад |
ријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> |
ну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га |
новато стање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати |
м.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нес |
ецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих |
.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало к |
но.</p> <p>Тајац је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они д |
атаганом.{S} Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као |
и, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад |
напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћ |
мој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу приј |
ђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече |
ио у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим друговима: како би то било, |
овољан.{S} У његовим мислима непрестано се превртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан". |
га дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а ма |
мире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p |
удила.{S} Зајапурено источно небо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Н |
а има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће |
ах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо гов |
д и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Баците п |
увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше |
и други турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзу |
код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити својом сопственом ша |
об између обе непријатељске странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ |
друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без преста |
ан ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито |
Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим друговима. |
ју као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код |
еху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар н |
ја од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p |
је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада |
последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на т |
да би му задовољили ову радозналост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, о |
ну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај ад |
е одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Ал |
мешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови |
путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источ |
олико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим н |
<l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапс |
планини чека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добр |
ти на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом б |
у, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p> |
сто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мо |
обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак о |
том Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Тур |
пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедициј |
а па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" / |
ве.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи |
би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику |
плавом небу хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се темп |
S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора се |
ј памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што се з |
горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а ови већ б |
овања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код |
храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а |
ћ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и ма |
о.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг С |
лићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни рече |
а и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и изд |
Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, је |
лико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху |
м гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање к |
А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним турским чиновником, |
А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, ка |
афану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> < |
г логора.{S} Многи српски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу |
S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пан |
ао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговим |
а Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало порогушише око обезоружаног Мицка, они опе |
ма беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто с |
сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} К |
а — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њ |
исуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља, он продужи пу |
ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаш |
најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вр |
им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевим |
вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу ост |
оду а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, |
друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах расп |
довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова |
ад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да б |
но воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милев |
орио после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада |
омогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу |
јним вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо |
и учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником ви |
мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и на |
хоћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером. |
унака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче |
ити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела |
чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка ра |
отреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне |
чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Муха |
и тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако поги |
е месту турска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, к |
ћу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости неће |
аланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и н |
пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> |
дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није |
мах поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове годин |
грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> < |
на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда |
и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несно |
едамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те |
ратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика |
ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше повући испред руске војске, а |
зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу |
ступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде. |
<p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада. |
ста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да је могао устат |
а баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише д |
S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на ду |
/> <p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код ње |
м потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом др |
рви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и д |
.</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударце |
ао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не уста |
и баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта |
беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гор |
ма, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна т |
разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Ар |
о ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а |
лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на зас |
м, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудим |
дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из |
p> <p>Поноћна песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто |
рава светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, |
е да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се |
никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, ко |
ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да с |
тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и |
а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј |
песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, |
ту он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах |
} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Др |
ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам уч |
је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих |
о нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звезд |
појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути х |
мане! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> < |
оче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујај |
небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовн |
оли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуд |
ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим другов |
а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твом |
у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо |
ла нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко морад |
чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он з |
е куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са ова |
ао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је |
Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака |
ти стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог там |
метника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у там |
ио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз о |
Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и |
ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са |
зо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде села |
куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајк |
а Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> |
у је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— С |
S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе |
варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже |
и кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањуј |
зман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном |
ни отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! |
Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бо |
је је можда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен. |
них Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини на |
Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би на |
} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а т |
летале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој мил |
их урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине или по који џбунасти ш |
осте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p |
ио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељс |
рђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило. |
било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препи |
омоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у о |
ари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младости, хајдуковали су заједно и |
и Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицк |
о ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је жив |
стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> |
тановници пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућин |
и продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радосниј |
.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале |
фрике са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, |
чком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки началник |
и се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове друж |
војом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а он с |
ћ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједи |
но исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Стан |
о лепо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко |
љубише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине његовој чети.</p> <pb n="50" /> <p |
осле неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} О |
еро, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обра |
иђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S |
авну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александрови |
ице између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих земљак |
ње одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбра |
им грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше прас |
у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним прија |
слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмара |
окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} |
о велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на |
иште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p> < |
p> <p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а |
то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— |
бодно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан |
нага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.< |
авством и преваром!...</p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ћ |
/p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртв |
и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из ка |
риродне појаве и после овога настављаху се многобројна питања а и одговори <pb n="152" /> измеђ |
е... заједно свуда!...{S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и он |
шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они |
а.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, |
ом љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом |
ева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што |
..</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица в |
ани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаш |
Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> <pb n="36" /> <p> |
ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва |
се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ |
уке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки пева |
родица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p> <p> |
.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S |
ашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилиц |
е дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском |
лећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрајући како се пламен високо пов |
се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац м |
ше према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше |
ледима.</p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам! |
ану... украдоше...</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дот |
саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p>— Из Србије! — од |
су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћ |
о тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака указаше |
>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви |
} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше с |
зела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.< |
сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> |
ка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{ |
и од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледа |
илазити странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који х |
н га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке |
, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов разговор, који |
укова опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима |
а Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Деми |
Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једно |
<p>Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Ка |
д ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} С |
г зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се н |
де, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута |
<p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју ла |
ан грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова мор |
n="144" /> освежавајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извлаче из оних свој |
Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Ми |
одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо ск |
ђе даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешт |
ри стотине златних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p |
це прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше н |
баша изговори у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са |
>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту ј |
дговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну злат |
лажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих веко |
неколико редова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових |
н и некрст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и наро |
осле два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних об |
к се расу по непрегледној пустињи месец се појави и млечним својим зрацима обасјаваше онај једн |
ре, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ покл |
река ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Шт |
он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Турска села |
његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} |
, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмањ |
.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Посед |
ст година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{ |
вио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет |
ало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше сил |
земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисање трајало је неко извесно вр |
буздавао је осећаје своје — познавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, к |
живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обузе |
олико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, ко |
кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпн |
/p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко |
ла изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо цел |
својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар |
н се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и |
је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупа |
то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвор |
ех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> |
за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но |
> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} |
о не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> |
в јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и др |
p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак к |
стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову сли |
Отров да попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че |
на жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га |
ти ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више |
ш десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</ |
те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестал |
о таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као д |
само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено разд |
ез икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке", неки се договараху о нечем, неки се беху о |
е вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју |
етарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огроман мор |
едно од најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 становника.{S} Ту се са |
</p> <p>И нехотице управите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} |
чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</ |
.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивање нове потере нису за |
, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мора, |
па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и после неколико да |
ндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим |
вши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе |
<pb n="5" /> Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла густо |
то пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ |
/p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си сега сос здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше |
и власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арап |
ни.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар |
ад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита ц |
Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно |
а ради суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша |
p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе |
{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасне-ра |
у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, |
јуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошт |
а Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} То су |
цко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фес |
ицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да и |
едалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи |
а попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе д |
за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко у |
лађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— |
ше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> |
оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сим |
.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> |
— Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима б |
са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разгов |
доше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито |
са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепотама ко |
аћин, млад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш |
уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на гру |
м чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, размишљајући како ће и на који начин, д |
>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презриво у пандуре.{S} Мар |
и се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему |
знао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као |
атраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има |
и радознало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити т |
— све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостал |
ницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — |
уго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прођ |
резриво у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само ј |
>Мита се у моменту стропошта са предњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне |
а не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од камена.</p> <p>Пошто овако разглед |
ита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с м |
Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l> |
ремаху камиле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одва |
>Тако је прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> < |
мо још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих беше већ један р |
пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани |
обу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за М |
и колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким тав |
</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који |
ндије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одм |
авио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткива |
<p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала |
> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> |
није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> |
ца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмак |
ва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше |
г села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на једној узвишици и |
p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} Многи српс |
са својом дружином улогори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после овол |
адовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху и сам |
:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио |
е, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти де |
ак, после кратког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, ка |
ђоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стиг |
и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану в |
заједнички четовали, упадајући у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху сти |
де задржавали, упадајући често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао |
то, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на ј |
арене са пљачком, и предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да проп |
са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест м |
<p>Мицко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде |
и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зр |
жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику пра |
после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше јед |
и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно про |
лед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из |
ти онолико наших људи на Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и м |
p>Исти Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Миц |
мену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапч |
зе показивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> |
ћ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они сад пој |
ало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одма |
радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и ус |
а.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и |
огао ни име погодити.{S} Читаву трећину села заузимало је преко тридесет зграда, не рачунајући |
ву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах по |
он са својом дружином.{S} Преко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху пр |
наших бегова, што запали онолико наших села, што уништи онолико наших људи и толику царску вој |
оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука ј |
— рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тр |
имаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{ |
убоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одго |
кадијом поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље о |
P19024_C1.1"> <head>I.</head> <p>— Камо селам бре, ћопек <ref target="#SRP19024_N2" />! — викну |
поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да |
, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и к |
вором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним сл |
е, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паш |
мански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову |
ош раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом др |
а који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевин |
то позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све |
нских огранака Малеша, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога бог |
на буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза |
Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у |
Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле ут |
десет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим |
ом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима ж |
а и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах п |
а ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму в |
он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он |
ређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде |
варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, |
ужином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пр |
и на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и н |
о се спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко им |
Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у |
покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и |
даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то |
Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али |
>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У |
игну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу мно |
оских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — |
која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Њег |
lestone unit="subSection" /> <p>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он |
то његово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашаг |
лизини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружи |
Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадес |
> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусиј |
оста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који б |
ље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али М |
н.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спава |
еко од Мицковог логора.{S} Многи српски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, који сад завл |
еху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили с времена на време није дозвољавао д |
из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и прекл |
сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не |
ње, натоварене са пљачком, и предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не могош |
артинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора |
а доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху |
њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од камена.</p> <p>Пошто овако раз |
и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</ |
како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су |
о мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и стан |
.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседелаца.{S} Били су како му |
и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам н |
камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готов |
капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чу |
лина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума, тек овде-онде могле су се |
страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше овај пламени |
код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није с |
у годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после своје смрти да остане |
не Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n="145" /> песковитих предела у |
оји начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Осим лана |
ајдучком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, т |
дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели |
а неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кад |
ра.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дана, место о |
заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете |
ли су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и п |
из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све |
ену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи |
платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари. |
цко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која б |
свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа в |
па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед |
ко, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин ос |
амиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу растоварио |
ој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу насл |
ћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромн |
ати ка конаку, кријући се непрестано уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим |
н одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога М |
ер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помр |
сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако славно прође.< |
о прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином |
вивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед |
— говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тра |
е и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута прим |
а освети толику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косов |
али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше гр |
b n="137" /> <p>— Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одгов |
и.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, избавитељко! — поче Ми |
има беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље |
p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> |
авећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он |
у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, |
сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не |
д грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци |
е.</p> <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад |
док се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом уж |
ла би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би с |
часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S |
</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији |
беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече д |
, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, |
мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збо |
к је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мо |
цније послужила Турцима као успомена на сећање храброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођ |
ора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао је он колико |
о, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубав |
увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...< |
> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они |
и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом |
т претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, које проводише, док бе |
дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, |
аше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> |
релим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до |
у тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ |
нашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избав |
м, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у к |
дећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад ви |
... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и |
чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша |
и Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камил |
за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, |
и ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих |
и.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n=" |
одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и |
идин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> < |
а патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам |
Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много |
мља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на л |
.{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља М |
кључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толик |
е на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ |
ободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p> <p>— |
<p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, заш |
тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш п |
— И ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!.. |
ме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га |
ко да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, |
Ја сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд си тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем хара |
p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадик |
ote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l |
/p> <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме |
/p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p |
мах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га |
и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p>— Из Срб |
жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам. |
. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си сега сос здравље! — одговори му овај, јер једва чека |
дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када |
доше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, |
у шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра св |
му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима већ з |
заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наш |
светник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што |
усрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаг |
у отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} |
јеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да |
тражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи |
те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, разбојник, |
аиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — уп |
о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде |
p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што |
. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, разб |
и си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима.</p |
врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би треба |
Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама види |
..{S} Заиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаш |
г робијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим |
оворите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не |
:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом |
кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — о |
а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радос |
опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као |
нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи б |
опет завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! |
лушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не |
дмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци п |
ете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш |
о, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде |
Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било д |
и?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— |
јвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде |
сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зов |
/p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шч |
.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко м |
војвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободрав |
p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо |
аги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не зауста |
војој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су |
адосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли |
и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... |
је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамниц |
будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију пр |
трашна олуја која мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а |
еде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се ск |
шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... разбојник!.. |
цу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— |
но пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не |
ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Ста |
а јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико к |
и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <pb n="88" /> <p>После кратког очеки |
едан дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а |
ом и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му м |
н па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> <p>— |
е мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги |
чина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да |
ламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији се један е |
неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p> |
кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом како би отклонули сва |
Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> |
е верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је |
арочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим |
ху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попи |
о продире светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам ре |
— рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али- |
а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући се од Турака че |
кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>По |
<p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало |
стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, |
е а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела рак |
.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очиј |
била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка кон |
говори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом |
у тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толик |
ој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... |
отинама пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једин |
равник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом |
му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p |
/p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у м |
ахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је на |
олико тренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа вес |
очи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> |
и онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разгова |
није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на дру |
ових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на п |
утали, управник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц |
ех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> |
њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времен |
ед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, размишљају |
То је онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших си |
туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше велика |
иду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узви |
раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако |
о крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Ша |
ав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срц |
отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави своје кћери, којом она љубљаше Мицка и ни |
сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, којима се Кузма |
ив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтар |
<p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах |
ањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишестру |
ве до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења х |
ој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не може одолети |
своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему, колико је она везана за тога чо |
ов тако безбрижан пут изненада заустави силна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тут |
их и скоро нагих створења постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силино |
<p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да сто |
отуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмич |
вши мартинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо поју |
м му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака |
елој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску воду са Ср |
<p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам |
заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спус |
</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте к |
!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", к |
тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем |
афтер с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Са |
ти и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се од |
Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и г |
е се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} |
зео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која ј |
Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три с |
и чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа |
венк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p |
— поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо пр |
е много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлега |
, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање све је то трајало неколико часова.{S} |
е љубави — познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима |
отеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на |
овори му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то не |
та! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пандуре из предсобља.</p> |
а стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> |
ла, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре |
и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени |
оје питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан |
к Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и |
ри Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома |
<pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ ист |
неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... |
ош истога дана мораде Станија принуђена силом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте |
лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе |
сто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи |
пазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладов |
тари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> <p>— Трудићу се |
ети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одм |
одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буд |
отле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко |
опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти т |
њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изговори у н |
а добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> |
ицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасно |
та.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p |
брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синк |
о учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Б |
и ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине |
p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, шт |
ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p> |
нди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превијајући се пред пандурима, молећи их да не ди |
има, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара стајаху поред |
ма само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише с |
м, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, |
ош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по р |
...</p> <p>— Па... нисмо још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удоми |
— Слушао сам о теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао сад?...</p> <p>— Чу |
а бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, ш |
ојводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком л |
— рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замол |
!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу.</p> <p> |
... шта?!... казуј! — питаше убезекнуто Сима, преплашен Кузмановим речима.</p> <p>— Издадох наш |
<p>— О, здраво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> |
какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си |
p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи С |
ци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речим |
лу му старе српске гусле, остављене као символ његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим |
очевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, |
то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано |
е бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити. |
ј Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извест |
уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с |
са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а |
о, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви |
ед собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</p> <p>Ранђија заг |
ви са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> |
е престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким |
еше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело издавало је сумњ |
и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше ду |
вирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљ |
ндура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, улаз |
х да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одго |
је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га |
олико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог пошт |
односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак |
кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она г |
е он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесит |
— никако није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за |
не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед свој |
ху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S |
ицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома |
лашено. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, в |
по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег |
p> <pb n="196" /> <p>— Ја сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле поју |
а села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине |
<p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог |
Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији |
сконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но |
ма па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{ |
и.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појур |
а за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако не враћ |
S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И г |
и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даљ |
дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка пл |
рким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака |
етварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично |
би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — гово |
јурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> <p>— Идем, идем... пуштај!... |
ато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не м |
ити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима. |
ети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у |
у а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! |
зли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мо |
>— Домуз-оглуј! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицко љутито. </p> <p>Као крвожедни тигар |
љу мом треба одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</ |
лободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који в |
p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам |
без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да из |
пио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, синко!... које добро? — отпоздрави му паша, упитавши га |
аде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, си |
дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста ј |
неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме |
Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш |
ир.</p> <pb n="115" /> <p>— Знам, знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико |
риликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још ка |
— умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, синко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним глас |
ан, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши к |
огу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом |
заврши Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те че |
пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду злат |
ино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца ста |
дмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицк |
ега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапш |
те!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан и одмах п |
има излокасте толику невину крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине ср |
ху све саму пустош.{S} Много је српских синова тада пало испод њихових разбојничких ножева, шта |
рабрих другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужн |
рском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник што онако мучки уби |
и храбро освети толике сахрањене српске синове.{S} Један једини човек, један јунак, који и даље |
иротана — птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље |
t="#SRP19024_N4" />.{S} Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</ |
ој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака з |
било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца момак, ј |
ову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја |
развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељски поздрав надовезив |
н, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испр |
плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније коме |
> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар у |
олела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио би |
о никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју |
ва сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ о |
зму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо |
Неколико часова јуришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Вл |
лотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неког вулкана.</ |
у имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по цел |
мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само |
ивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Жу |
маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Тур |
е стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплашени Турци |
и! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохв |
м.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путов |
у прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким по |
ја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немад |
Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници |
кренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кор |
.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако је по |
д Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Пр |
им варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђош |
к те прати на сваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не прест |
десет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку |
јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да ч |
упропастио он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових |
ити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — превијаше се сад Станимир.</ |
.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место |
саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера, те напусти своју домовину — М |
убоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни становници обављали махом су радили ноћу. </p> |
ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио |
а мора, између залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који А |
им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка север |
мље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се |
ла кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше |
ка „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ј |
> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам по |
во, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Б |
во што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестан |
у његовој кући опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непре |
амо голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више т |
е би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену прем |
је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не |
и према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погл |
.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, запомагање, — све то страховито п |
ић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се г |
ња најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} Помрчина сад |
бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно је јечала као оно кле |
дајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћном паду.</p> <p>По |
е сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово ја |
е се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђ |
се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јас |
а зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и ј |
јног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, |
в просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива. |
аћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зрако |
ђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чистог и ко снег |
.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опрости |
о један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кроз њега и као да хоћ |
оче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о то |
или су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код ост |
мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито м |
усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> карактера једног |
и од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог по |
је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви |
д народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, о |
арајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно чет |
смејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту с |
ца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових |
Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Ми |
не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кун |
те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лаган |
о оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако |
.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у јед |
кочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Зап |
и-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином |
је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> < |
у а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — вик |
цка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам м |
ве до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула див |
коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварил |
понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а |
ожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашиш |
е да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} |
мо време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света |
н огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска пти |
p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих земљака, којих овде беше прилично и т |
и оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извес |
73" /> <p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да ако ов |
осле кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, не с |
испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се |
ако се појединци извлаче из оних својих склоништа, из рупчага, и онда или остају пред својим ша |
за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зим |
их другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај |
{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином провести зим |
у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш |
што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} |
S} Загрејане младе цуре уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само шт |
рло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Мил |
ски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна м |
они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за |
много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непре |
он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури з |
не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана увидише Тур |
ико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара није могао ни име погодити.{S} |
и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага |
но са оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?.... |
дници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху с |
ом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркну |
а позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... |
старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаш |
оз оштрих планинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огро |
ко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чино |
о дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јатагане.{S} Само онај први, поменути мом |
о доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} М |
беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одај |
било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он ј |
и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дот |
Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</ |
лограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се зап |
а чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако силна љубав!{S} И Ми |
ткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод пр |
хранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног новца — преко пет стотина лира и |
ас лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У са |
који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{ |
— Ах! — стресе се сад Мита, остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p |
ступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} Мицко пак ни најмање ниј |
их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и д |
којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од варо |
..{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> |
вог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њег |
сак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Неп |
лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божиј |
о себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у по |
води слатке часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновања у |
и док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и |
.</p> <pb n="131" /> <p>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пусти |
ада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветрови.</p> |
авао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је в |
им и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове памети, а |
силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили н |
њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ран |
овог стражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза |
<p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> < |
Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишч |
, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоч |
стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка |
одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко |
ах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ о |
ата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од |
уги преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви бех |
чише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не п |
бунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку |
кову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, |
p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратим |
аком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако приђе в |
својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Ми |
Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни |
крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не уч |
дговор.</p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако |
</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили в |
мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио д |
е ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону т |
оче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! |
те а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опа |
у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упут |
p> <p>Овака његова спољашност морала је скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушал |
и да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он у |
средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упи |
колико редова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових Ар |
цко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која см |
ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у т |
озаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто |
{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, |
а био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава срество — то |
ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први ма |
бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> <p>— Нек |
међу валије и присутних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у < |
ње са тринајест својих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка |
а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га |
аспростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Раздражењ |
ваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прв |
је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли |
земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у |
ако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га јо |
ће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је |
несвешћена стиснувши обема рукама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у |
у на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</ |
тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n="113" /> Али весела мла |
ти му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад |
а слободно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n="166" / |
ији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар |
м Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> |
</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што |
{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са о |
вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посврш |
светљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко прислу |
и усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде |
се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> о |
р баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Ми |
... богати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лес |
ни грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура |
ли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, у |
сли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршал |
Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбр |
неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлега |
ереза, као помоћ оној првој, која онако славно прође.</p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави б |
еху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чем |
ашег доброг војводу!... — издадох нашег славног харамбашу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости |
дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири с |
аг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb |
хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту с |
их груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне |
пет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах пос |
Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после ду |
/p> <p>У том очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачун |
е, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани |
преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У |
де код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> |
енчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите об |
разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја |
ни у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, које проводише, док беху овако млади и |
, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклет |
м, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док |
кова — нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, так |
а, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{ |
но, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овак |
едно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и |
А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ |
г друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, п |
илу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На |
надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји |
Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше као да |
и а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго л |
ицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се |
м!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручј |
поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколи |
своме са Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао |
н.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али |
го ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} |
рапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толи |
жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидн |
знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи б |
ац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му |
о душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод једног урмово |
есносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кро |
земљи задавао страх и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слу |
иста, грозна судбина!...{S} После онаке слободе и <pb n="45" /> онако умилног живота у Петрињск |
турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S |
ин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— |
! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад ви |
сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко |
су размишљали сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки |
јом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустен |
тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>М |
>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кр |
а им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p |
е Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овако |
уче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> < |
валише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени пријатељима који бдијаху над њима.</p> |
естрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њ |
и вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад б |
и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца.</p> <p>Не п |
} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — |
ија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути ве |
зини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом |
о им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-М |
опусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кљу |
ва, сваког дана је проводио по неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она |
ти.{S} Човек, који је целога свога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, г |
човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бој |
новцем од капетана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у пос |
ку војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Или |
а га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продуж |
сподару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! |
.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима |
њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... ш |
ео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба |
ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати д |
ивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је м |
у.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше повући испред ру |
облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрост |
рзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турпију из |
а је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати др |
реди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана очек |
и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. |
трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стражара према њему било је готово г |
есто кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче |
." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гам |
повеће парче хартије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, |
времену није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио ј |
а и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном казнити |
</p> <p>— И које пржено пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — |
сле подужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и |
ндила, са великом жестином нападоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> |
своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} Сад настаде стр |
{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд |
ом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу |
о је било погледати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба |
, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у |
Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као да га је |
оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За ба |
це и приђе Мицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга их је пратио посматрајући обојицу.{S} Изгледаше м |
и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посм |
рах приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је |
ве!...</p> <p>— Слуге?!...</p> <p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узви |
..</p> <p>— Поклаше их све!...</p> <p>— Слуге?!...</p> <p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... |
јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А |
Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд |
ци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н |
има — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и |
<p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли |
ађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дође |
та, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим мес |
савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском |
Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, |
а и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјури |
посматрајући ову ужасну катакомбу, која служаше ондашњим властима за место где ће преступници к |
ају за упад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у т |
{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, |
аљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., |
естано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што ј |
ош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини.</p> < |
а, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... |
а светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, са |
пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово ова |
азама, и чији род тамошњем становништву служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, |
ио је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детел |
лаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и о |
Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те вечери она се |
да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху н |
атељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патриотиз |
рали, један од дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упит |
ога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући онако снужденог с |
, зато откривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да |
.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато о |
опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.< |
да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у |
ске кланце, наилазили су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун |
чање Мицково тумачећи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n="205" |
у увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпомагати.</p> <p>С |
ицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Да није случајно прошао какав хришћанин овде! — викну један од |
сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем |
ећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се ув |
о.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато |
е сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја ка |
пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као |
то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети т |
Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{ |
илеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се ку |
} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да |
мучио — рече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те |
ра пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања.{S} Она му је редовно правил |
свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за |
о. — Ти ме канда познајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па |
ивот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледом а |
Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људи |
време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четничком |
може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и ка |
/p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког п |
ва више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> |
Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и оде на в |
време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>После овако подужег разговора Арапи се |
реме овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам |
буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му |
ког одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Турака беш |
апима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ као за |
јом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ с |
диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се |
но.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава А |
у беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S |
ху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> |
овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно би |
.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече |
љавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога уб |
а воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— |
воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје и |
овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у |
Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} |
раху.{S} Нико се пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унут |
лије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приме |
тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</ |
страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а |
<p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће |
асом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратн |
м јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, мор |
да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви посе |
јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени |
е!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо ба |
пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претва |
о љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући |
на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у ла |
> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох! |
онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!.. |
атио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} |
ака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога |
му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Гр |
о саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грдел |
.. ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбо |
— викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у то |
увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро |
т пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје ра |
Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање |
обарајући плотунима масу Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан пок |
цко их увек добро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим ја |
због његовог <pb n="109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само а |
више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> |
о његовом храбром држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше |
сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али- |
поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени с |
онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје |
у запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекиваху о |
им рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом м |
у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да |
па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јеше |
тињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> < |
могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам |
мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...< |
са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једно |
вавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Н |
дна грана отровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пел |
ом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била |
т пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њих страшно ри |
јање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, |
је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин п |
ном.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле ле |
на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбир |
крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речима на о |
пространом пустињом.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао |
смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност страних конзула а нар |
е на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над једн |
јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти о |
родирање преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских кланаца трајало је ско |
налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштри |
камиле и пођоше.</p> <pb n="197" /> <p>Сметови од песка променуше површину Сахаре.{S} Где је п |
.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивају |
аш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је |
b n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом! |
ру.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој дра |
цом! — одговори један од млађих судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... |
е са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим же |
појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око ј |
Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође н |
век нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, д |
он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — |
је срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадиковаше М |
ну ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадиковаше Михаило па, |
нко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби с |
ћу! промрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, |
агу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже |
S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој су |
у лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим |
надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тара |
војом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путов |
олуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} |
а попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио |
дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором ископали, побећи |
елео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена издржати а да не |
апском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не м |
и-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, п |
ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у он |
</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо ла |
урјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те и |
сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим п |
ше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Миц |
ориш, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати н |
икну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријатељу?</p> <p>— Сп |
:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко з |
драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, н |
се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди |
-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опе |
мени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и так |
ави Ђорђе. </p> <p>— Освета, освета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових д |
.{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очима!</p> <pb n="117" /> |
Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе |
урно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На вешала!...</p> <p>— Светли па |
престано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом миш |
ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> |
— одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На вешала!...</p> <p |
ковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и по |
питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато?!...</p> <p>— |
Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не оже |
ко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, само да би ш |
Мицковом затвору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни |
рело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пи |
b n="164" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био |
ра и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> |
<p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леже м |
Сем овога, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек по |
баша Мицко, све <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом бл |
</p> <pb n="183" /> <p>Два месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да прон |
јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах |
морнари који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао |
ш од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га |
мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми |
је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толико се све више и ви |
лојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="1 |
ћи сваког тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква чов |
тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрес |
е непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пи |
ада је Кузмана неминовно морала постићи смртна казна.</p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана |
и су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицк |
једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њи |
урцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пр |
ожда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p |
д и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му ист |
ироди понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зрац |
Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном |
даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пу |
ржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становници ове арапс |
а лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и |
оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb n="70" /> <p>При овом н |
одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже п |
о после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је |
бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држат |
агу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше |
боди.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — прошапута полако он, пре |
ене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цур |
о могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама |
владаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко |
но.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженст |
захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам д |
о већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и ова |
н, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно |
т једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти |
порављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</ |
о ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу ур |
Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. < |
стити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем д |
змождено тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, |
зи.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше |
пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо |
акше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше св |
а.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилв |
је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један |
е часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновања у „Зандану" |
урили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="72" /> |
о најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и ж |
а и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облац |
ишла јер се после спавања осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници |
рица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — снажнија много но остале...{S} Бујна, а на гру |
S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешко |
ашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише |
p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с |
осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојк |
у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим на |
ед ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, ј |
да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу о |
да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.< |
ад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко је није презирао |
еше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</ |
ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за |
а поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице н |
..{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задр |
е?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пе |
у! — викну очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шт |
, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Механџија |
кну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капета |
е стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попев |
<p>— Здраво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> <p>— Здрав |
у.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту и |
ла већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити |
ратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра |
чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с |
и и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто п |
Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од св |
је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли |
носе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник стр |
ој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, с |
’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе н |
бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису има |
годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може |
S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — о |
је, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S |
ца у богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу |
тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како |
доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно с |
с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин |
и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу |
киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се |
ту био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у |
т.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p |
ано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и н |
аслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најми |
љут.{S} Обојица су размишљали сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сне |
момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у |
а леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на с |
леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред |
ападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Ј |
ље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од |
а глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После непрестаног |
на дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле род |
појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на |
есе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевим |
ака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише спаса |
на.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад уга |
p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом д |
који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одгов |
поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на т |
вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни становници оба |
да Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка |
ија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ мож |
г одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, |
<p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> <p>Миц |
>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и п |
ла људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и свој |
ио на какву превару.{S} Гледајући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, |
има.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, кој |
!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бе |
ном у судници.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим он |
кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко вл |
ест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они |
иметити неколико мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остат |
отражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлу |
} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p |
вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише |
лас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са златницима, звецк |
х изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Ку |
у.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше м |
без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непре |
рата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од |
и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} |
Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби |
услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна |
трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, |
, морадоше се сада повући, оставивши за собом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци б |
аље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зат |
ивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S} Много је српских си |
пуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим траго |
да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Евро |
pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто к |
ла.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао |
Остављени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље |
дмах побегоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им беху задавали |
а душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, прошаран |
<p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто у |
му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— |
9" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, |
да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом се |
ву опасност беху заједнички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко |
потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно заси |
милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму ра |
е седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше |
</p> <p>Разговарајући тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише |
уно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и |
се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> |
последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручив |
адија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стар |
тин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља Мил |
— викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад |
уће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока св |
ићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— |
кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и |
Саба најрула! — викнуше они, улазећи у собу.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Аларазола! — одговорише и |
енутака пандур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p |
</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p |
узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом |
до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима в |
де знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме мо |
вих другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви погинуше, ефендија! — |
у онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још ж |
ећ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, синко!... које добро? — отпо |
звикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он |
мах отрчале у своју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазв |
Они уђоше у једну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје који су би |
аном, одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандур |
одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући |
</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише најзад и |
као каква —аристократска — „господског соја", међ’ осталим Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и |
Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузм |
} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покри |
врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних |
ајзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и није вар |
ници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота. |
раше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} |
<l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана, |
ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У |
Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео, |
> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је премин |
после онаког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од |
еднак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> < |
ста.{S} После шестомесечног тамновања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би сп |
рављању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео д |
понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да та |
мејдан подијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:< |
<l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;< |
Мицко место ње мораде послужити својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пру |
па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веом |
p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си сега сос здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше да их |
.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко вр |
даде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, |
ито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасност |
олико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвод |
стендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, |
за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, |
ативши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, гд |
домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје |
харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача |
>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренутака, |
да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не с |
све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед о |
ремена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милев |
потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да |
о кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p |
два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину |
буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— До |
а има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти стражар |
— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа има |
<p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он с |
ст Господња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да је могао устати а донек |
је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после |
о после вечере није одмах <pb n="21" /> спавао, као и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуш |
о уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— |
и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест |
а жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — т |
месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p |
ли.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакал |
ки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p |
срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, |
не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума |
е рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од |
најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет. |
ојим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конак |
смо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чв |
о, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што |
, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — |
Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> |
да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и жи |
е њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ак |
да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После |
{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С |
аху.{S} Многи изненађени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Нек |
и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева по |
је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине |
а, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што |
овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми |
>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћан |
овика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикн |
даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко |
ако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је |
у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и |
ода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — |
Шта говориш, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада |
нпут узвикну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријатељу?</p> |
да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, |
иниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, |
ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управник |
рући поглед к небу ка престолу, јединог спаситеља свог.</p> <pb n="171" /> <p>Чист и свеж вазду |
ече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Ми |
луд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У је |
лева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показ |
<p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум. |
жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за |
аголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повијају као каква змија.{S} |
у се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили су сад часове у |
/> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и |
а толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник... зликовац!....{S} Ник |
у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед |
м њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицк |
им јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре хор од умилних пес |
се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</ |
све самим сребром.</p> <p>Овака његова спољашност морала је скренути свакоме пажњу, како оних, |
каст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у само |
огроман страх.</p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к |
упи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њему поздрави г |
бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а |
уче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошиш |
неси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone unit="subSection" /> </d |
јка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбаш |
p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао |
имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома |
очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим но |
је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена |
ошћу свога анђелског лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, јед |
а коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одмора од неколико дана п |
еше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени не |
беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планут |
тиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за |
скупили око механџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вече |
Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазн |
тајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше и мекше седло за зета |
рош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Му |
а гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брз |
оше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мит |
аше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одговори |
p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то |
тра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Миц |
{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле и пођоше.</p> <pb n="19 |
да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али- |
дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тар |
се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После |
се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се |
нула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху о |
овек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Час |
зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањем од ст |
љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чуј |
об, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Види |
осле оваког тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатл |
јави надзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" |
јих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као д |
к галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати |
p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јес |
ожда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде |
аље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесе |
</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора |
ашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ве |
о који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Друго |
Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет п |
ило.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђан |
ша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судб |
аџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љуб |
бини — у Македонији, на освету за овако срамно нанети му злочин.</p> <pb n="138" /> <p>Са оваки |
ње није он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што није могао пропустити а д |
толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе |
гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, |
Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака |
тан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, саст |
ју, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, з |
оју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире |
наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викн |
до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и н |
рјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелент |
разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих |
дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља |
вори му Мицко.</p> <p>— Из Србије...{S} Србије... — забрујаше опет многобројни гласови. </p> <p |
ратско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њ |
опет питање.</p> <pb n="151" /> <p>— Из Србије! — одговори му Мицко.</p> <p>— Из Србије...{S} С |
рбије! — одговори му Мицко.</p> <p>— Из Србије...{S} Србије... — забрујаше опет многобројни гла |
901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024_N11" />< |
а беху прилично затегнути односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не о |
четничких ратова по Македонији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријате |
м његовим борбама у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно од |
> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово |
ије ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој зе |
ораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипа |
а крвника, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и в |
бије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила с |
икако са својим насиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одл |
шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао |
ама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.< |
и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству в |
>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га |
ењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за |
ександровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара |
Ресен — место, које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете |
ји и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоцено |
а преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— О, здр |
.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу |
покажем место, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство — посте |
а Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...</p> |
зу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам |
и вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војс |
руче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са дале |
> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за |
иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, осталим добро |
њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са својим харамба |
али његови другови.</p> <p>После оваког срдачног састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им |
асила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врело |
S} О рамену мартинка извезена све самим сребром.</p> <p>Овака његова спољашност морала је скрен |
} Једно непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове б |
сти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" /> <p>— Милоје, Стеване! — до |
> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточник |
ријатеља, коме се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо о |
ада га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако они прове |
аперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су |
нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у |
о сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у |
још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не п |
ном, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, |
неколико тренутака изађе из куће један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за |
и ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те мор |
Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземнога мора, између Туниса и Бенгаза или још ближ |
на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мора, између залива Великога и Малога Сирт |
у пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбин |
заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За |
тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко и |
њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољен |
роз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не би |
а не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када ка |
родицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек бе |
патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Ми |
p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, |
лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева пос |
обијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гла |
да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако |
После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Пе |
лом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са нај |
ну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења одмах закла неколико младих јагањаца, |
и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше то |
да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живи |
..{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својо |
оба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим |
лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пр |
/p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" /> његови другови са |
збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху < |
/> неки Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казн |
е у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се г |
ећу, проводили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчи |
прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Миц |
кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — довикиваше |
<p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, па извади одмах новча |
лио а из превелике захвалности за овако срећно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капета |
ева хазна плаћа!...</p> <p>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{ |
/p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његово |
бично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега |
пељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на ур |
уде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Пе |
ник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ак |
мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те |
сто рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и неколико ов |
раћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добровољци беху |
о су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n= |
а су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше М |
затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За непун |
цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак |
од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p |
ном и свесрдном расположењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није т |
менима и мучки убијају њихове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-у |
ренутку изманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не |
их душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n=" |
ног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одај |
га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Ми |
јекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи |
, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што |
али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није |
{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустенд |
кадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Крат |
ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфов |
024_C1.5"> <head>V.</head> <p>Чим руско-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, |
беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице у његовој околини беху пропиштале услед |
", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што |
ку, који храбро освети толике сахрањене српске синове.{S} Један једини човек, један јунак, који |
Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се дост |
кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!...</p> <p>Надзорник тамнице, у којој бе |
је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене као символ његових прадедова.{S |
бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху ст |
и.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, одма |
, недалеко од Мицковог логора.{S} Многи српски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, који с |
е већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку С |
3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу невину децу, |
љу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека |
жио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице у његовој околини беху пропи |
="titlepage"> <p>ХАРАМБАША МИЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p |
сти.</note> <note xml:id="SRP19024_N6"> Српским добровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по ч |
Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки убијају њихове најмилије срод |
уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видет |
м чељустима излокасте толику невину крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те н |
а и овог пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и припрем |
остављаху све саму пустош.{S} Много је српских синова тада пало испод њихових разбојничких нож |
где је он са својом дружином.{S} Преко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год |
адесет храбрих другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе |
храбром држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радо |
заједно са Мицком противу Турака још у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом у |
ати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник п |
, војводо, тако!... не пожали ни једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад кр |
задовољству.</p> <p>Опростивши се овога српскога крвника, који читава чуда ствараше са Србима у |
n="8" /> <p>Мелодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци |
одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам |
инство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затво |
само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад ч |
а, који беше главни командант над руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p |
адним Турцима, који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце |
Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ |
будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Ми |
ако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као диван з |
етнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, |
су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити |
да им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом |
S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мај |
ј, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечиц |
нутака жестоко изуједати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђ |
кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж |
и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за другим, која би м |
е тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај с |
, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко |
ах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" /> <p>— Милоје, Стеване! — дозиваш |
знио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> < |
и родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, ка |
тајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љубав, не мога |
лне песме.{S} То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весн |
месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајућ |
ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школ |
>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — |
ко и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове дивне мл |
гова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицино |
ји начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђе |
у.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела ј |
и шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа увере |
нину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога |
ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ан |
и?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, |
кне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико не |
амнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузма |
чима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта |
е из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из з |
ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој |
гавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, издадох!... |
творење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после |
..{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како |
ек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог познанства они |
стано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљив |
ки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белу |
ћи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да ј |
, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.< |
млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и ч |
а Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје и пламену љубав није могло |
ђемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а зати |
ила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За п |
де си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје |
ровнице — стреле које јој најзад невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за А |
твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се ср |
згледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но са |
ка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дан |
ио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића. |
ела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отп |
рема њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да |
тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140 |
у силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одго |
левина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p> <p>И отац и мајк |
ином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она |
љу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Турцима а за ти |
е Кузмана и отераше у тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузм |
!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко хар |
се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежњ |
о да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шах |
е онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! |
ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S |
танку.</p> <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који беше |
Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти. |
њака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики бро |
оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада |
оведи му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посматрао |
више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па п |
кушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то ни |
да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје к |
и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радо |
о уским улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами ал |
ољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бунд |
ше и четири пандура, такође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме зва |
ре, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја |
о воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p |
у — остаћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ кој |
p> <p>За време свега ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако бе |
к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада |
ма.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.</p> <p> |
ди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше |
м Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег |
Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p |
у врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља.</p> <pb n="46" /> <p>У великом узбуђе |
ја нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И ј |
овела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо |
аволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађ |
ше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Ша |
ко умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално корачајући напред.</p> <p>Мицко им се одазва са |
не грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добров |
човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која г |
а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано и |
јунака, овога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити |
једног кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај |
</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма |
опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жесток |
о води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим што је он по народности Г |
земљака, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Како је имао прилично новаца, то |
p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави |
не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве |
ехмеда о под. </p> <p>— Станија?!...{S} Станија?!... ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем стр |
аци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на извор а об |
али и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се прене |
има.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.< |
сећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макн |
цко, треснувши Мехмеда о под. </p> <p>— Станија?!...{S} Станија?!... ја не знам! — муцаше Мехме |
рмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p>— Станија!...{S} Фатима!... — поче опет муцати Мехмед, по |
сну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада |
само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и претњама, примити и Ислам.{S} |
тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској |
дном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p> < |
дравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало |
дино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи |
ијег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то наста вел |
ти Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике на |
но у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше М |
а нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаесто |
лопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и ната |
ло тело Станијино беше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву кр |
ка одјури право ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, |
ажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви поч |
адиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем му — П |
те.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p |
узним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах запале |
хлађивале узаврелу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи |
кну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невинашца а суз |
нуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђ |
вог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, иза |
еговим друговима.</p> <p>Пошто однесоше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином одмах прод |
гу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се так |
једно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за |
ег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто |
рати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посече |
ајрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{ |
ше свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ћ |
те чека.</p> <p>После оваког разговора Станимир одмах појури кући, веома задовољан.{S} У његов |
онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив |
тиња... голотиња!.., — превијаше се сад Станимир.</p> <pb n="115" /> <p>— Знам, знам, синко... |
<p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега |
— Сабанајрула, честити пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у ње |
аша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познав |
ица, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше почас |
ри, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гл |
/p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са |
сти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који их обавештава |
ајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} Мицко па |
богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био ј |
говор, а нарочито због свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где с |
Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито зб |
и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева да |
ете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би |
, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он сво |
говараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и |
одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако зго |
ано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лиц |
тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турц |
скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и п |
апке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да |
и могао провући дању поред многобројних станишта арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ак |
са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупч |
ође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Здраво харамб |
био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.< |
и око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да о |
<pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је |
. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега |
е се право опет своме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријат |
рашњости северне Африке са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу к |
полуострво а међу тим само један милион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да |
о нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, приближава к Мицку.</p> <p> |
Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грц |
рчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били |
е.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су се белили заст |
ого малих мешина с водом.</p> <p>Једини становници ове тамнице, која је имала много оделења, би |
ну.{S} Јер послове, које су ови сиротни становници обављали махом су радили ноћу. </p> <p>Лаган |
ли и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — |
> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих огњишта разговарало о Али-Миле |
иполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су |
ева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи онако исто као добра храна, као код |
тан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извад |
Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.< |
а узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, |
Европљанина чији организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Б |
стала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{ |
осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али |
овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијан |
абро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио н |
д се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно л |
— настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!...</p> |
агај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком |
лом.{S} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних |
љанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> |
знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Миц |
евима прележати грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. < |
но!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и с |
не!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома |
вео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђиј |
а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> |
жавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија н |
покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не |
о вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене као символ његових прадед |
ку Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста п |
те му како знате — рече један од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и |
ема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од преко шесдесет које мушк |
гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако они проведоше пуних осам месеци |
веће... <pb n="10" /> танковрхе јеле... стари храстови, китњасти борови, продираху високо кроз |
једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певуш |
> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лука |
p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гин |
ица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали |
приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p> |
ијатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Македони |
аскаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тог |
јамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — |
код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харамбашо!...{S} Турци |
м подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p |
о утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њи |
драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Зб |
е!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш |
ну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снов |
ица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше као нај |
ин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повуче |
га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали |
кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, оста |
цковој дружини.{S} Негда их увесељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим д |
каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молит |
досно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звеке |
Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто |
ицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од нагло |
му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако |
ати на сваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.< |
а толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово г |
са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки ј |
ривуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и усл |
исано радосни, када понова видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месец |
звор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> |
аздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро! |
у с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-М |
вим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чув |
Македонији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће |
саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко |
осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са којима изобилује готово свака вар |
бурних четничких ратова по Македонији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га |
оследњим његовим борбама у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома ј |
и све сами Арапи, сем неколико Турака — староседелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, |
о одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави доб |
љону“, који беше састављен све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки |
Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све |
и ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... мој |
>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— А к |
буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапк |
ек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о рос |
е почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</ |
илазио, изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би |
х речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>П |
турски чиновник, послат нарочито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, |
авладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слободно!...{S} Каж |
а, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер с |
и се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово д |
а хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафира, руби |
у.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у т |
вога српскога крвника, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружино |
твовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову |
ицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} |
Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, |
ма његовој отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, |
н да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца после смрти е |
време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Ле |
им а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станимир и |
, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И треба! — одговоре остали.</p> <p> |
але су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — у Македонији, на ос |
ко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — у Маке |
би човек могао замислити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и |
одина и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, вечито је владала г |
к, јер је на површини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Миц |
беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи ди |
то, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу |
да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их завол |
после толико дана први пут примети живо створење у људском облику, које се беше згрчило у једно |
еопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, више пут |
о ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе |
к што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену |
" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им |
га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад з |
н беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За |
више беснела олуја на појединим местима створише се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше к |
вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p>У та |
ећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ев |
је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, и |
ше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите б |
<p>После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а |
но. </p> <p>— Море, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време ово |
онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину |
мници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно пов |
ед срца!</p> <pb n="56" /> <p>— Милоје, Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, |
овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они зајед |
Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, |
</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар |
ога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и |
ој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах М |
ет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што |
ах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољ |
ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах при |
<p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне по |
з далека изгледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем час |
метова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простран |
и ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгл |
ој поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљиц |
моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде |
врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим др |
оје се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово |
говима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, |
необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун |
ицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозналост попне се на |
ајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спа |
кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланац |
та.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{ |
и одолети своју радозналост попне се на стену.</p> <p>У једном крају испод једног великог камен |
кочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, |
о за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кр |
није, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, |
ари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да ра |
са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколико мрач |
} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага |
...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непреглед |
ма а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунц |
спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао је |
ље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље |
кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој |
ата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја |
а за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у о |
ак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} |
уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга их |
се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> |
неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p |
Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Б |
враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну |
га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје п |
тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под не |
југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада |
ад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније реши |
сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Миц |
оложајима спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле |
ћи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договор |
рске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше за |
аузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после овога војс |
граду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави |
а, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки н |
ом натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао прек |
ле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи жи |
ређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пр |
93" /> преко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У |
осле кратког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он |
е преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко |
фију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Види |
осле доста мучног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се |
нога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћустендила, одм |
већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Ту |
, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овог |
едоше на овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше |
преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре бил |
ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор. |
</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мал |
а борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападн |
рамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола |
о да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све в |
очним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Гр |
да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи |
бровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да |
и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао гра |
пет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породиц |
вцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, |
радоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а |
њем од стране бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам |
епрестано уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах |
а једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви бех |
уно поверити.</p> <p>Разговарајући тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде у |
читавог часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а |
смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш М |
! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше ста |
уде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, |
има.</p> <p>Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се |
Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше |
родужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко ни |
{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове |
ви читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у ње |
Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто вр |
ену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно хра |
у, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пу |
ше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући пре |
рци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да б |
сност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та р |
ке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и бле |
тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши |
, опростивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, које беш |
p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, свој |
осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи н |
чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби о |
<p>Мара се одмах стропошта онесвешћена стиснувши обема рукама своје слабачке груди. </p> <p>Ве |
<p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње |
то су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, по |
ка.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих |
>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустенд |
тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ преп |
p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показив |
к извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола |
ије га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулу |
з Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Ми |
најопаснијих царских одметника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем о |
ом од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта т |
м од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведош |
ивети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на |
си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши погледе на закла |
провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би била права г |
шав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти |
Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од о |
— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којеку |
има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко д |
и а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би |
ноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ бе |
беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему |
судници.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опа |
ше и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не прође мног |
е мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и н |
ена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само |
бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше |
и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски од |
колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, |
дањем окружном начелнику у Врање Милану Стојићевићу...<ref target="#SRP19024_N7" /> да исти изј |
страшно ускомешаше.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађен |
да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </ |
пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од ха |
мо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране. |
љу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако награди лакоумне Турке |
аног путовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући час по час рујним вино |
дан сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуни |
ица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p> <p>И о |
многу и многу кап те невине српске крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и н |
нали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика оп |
н, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки ј |
коро половину од оног новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти |
ре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере |
грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златн |
Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне околности, али га овом прилико |
у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није за |
несвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> <p>Страшн |
сна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку |
ај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у прв |
лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних турских лира и одмах се усели у њу са с |
знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-п |
{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи изнен |
здани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздрагани |
зад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архиманд |
, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност глед |
нско створење јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p |
о показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну Мицко — Остали нека зауз |
ласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код |
о удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки |
едном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз |
д пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестан |
вога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стр |
Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си |
естрпљењем очекиваше на даље речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад пођоше |
шили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка ст |
и се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова. |
никако не пуштају на слободу а понашање стражара према њему било је готово горе него према Мицк |
уних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се остали или д |
</p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} |
та с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у |
даш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и з |
доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо по |
К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарака д |
еве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, ј |
слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешини |
одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда смени |
Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини неп |
3" /> <p>Када се беху приближили својој стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, |
илева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се ски |
тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Ја |
ин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се нач |
азиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небр |
S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише с |
дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле празн |
ко 12.000 становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, |
ве дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турских низама с напереним пуш |
— клицаху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рање |
писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наоружаних турских низа |
ао из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулк |
наоружаним Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући |
иг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи |
тигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине и радозналих грађана беше веома |
ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одм |
један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p> <p>Мицко је пре |
о држање, овако понашање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапк |
ило у почастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сам |
ом кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре |
p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомеш |
.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им шт |
ндеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољ |
ицко умакао, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако |
азјарени лав плахо је размахивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе покланих Турака само |
сматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро нећ |
бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да пр |
/p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зракова — нежних братинских руку и так |
јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зор |
о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана... сјајне ва |
у.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива. |
г дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је дивну хладовину.< |
/p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огроман морски гале |
показујући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</p> <p> |
ини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности в |
је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм засејана житом, које кад |
не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и по |
за то сметала <pb n="122" /> присутност страних конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам прод |
поновни сукоб између обе непријатељске странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бу |
Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p |
ахом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут |
ш много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изр |
ом разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледн |
немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка |
се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче |
, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати. |
аши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? |
ед и показиваше својом руком на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, к |
ужили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак н |
су са неким поверењем почели прилазити странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. |
ћао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао је он колико и како силно љуб |
{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилик |
дицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећ |
ве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му т |
ој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од |
су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који |
смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</p> <p>Мицко је био |
м и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког |
е се толико причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчину.{S} З |
робљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност |
, тога војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да |
уму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити |
тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се |
тво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а д |
поглед његових крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ла |
м и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома |
харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц н |
лих времена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не ви |
мо плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима п |
новником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господ |
журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грехе, и |
одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго д |
и.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на |
да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми у |
/p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада |
инише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над нашом д |
<p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали |
е зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који кат |
у учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама |
јне варнице, јаук, запомагање, — све то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура |
у у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — А |
Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који редовно н |
и но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у т |
на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <pb n="157" /> не с |
ући их убезекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита |
и много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они |
ад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове последње речи а кожа на телу п |
Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом вите |
гови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он |
а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ћ |
страшне околности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће д |
ко је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачн |
из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекиваху они непрестано да и њихове |
ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — гр |
следње речи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке |
гинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— Поклаше их св |
ише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да |
ош јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> |
и уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да |
амбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!...</p> <p>— Како, како?!... на који начин?! |
то, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беш |
="72" /> дочекају напад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од сто |
у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода |
о славно прође.</p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а |
и већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, |
/p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји |
сио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиграше се са |
Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостив |
о скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака указаше се четир |
чита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} |
а — одстрањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку мор |
ва дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким |
видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да ис |
не дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно |
вају заточеника проламао кроз одаје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у тол |
а учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми |
но прекаљен долазио је стотинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре б |
/p> <p>— Страшни, ефендија!...</p> <p>— Страшни?!... </p> <p>— Оружани!... око петнаест!...</p> |
он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефендија!...</p> <p>— Страшни?!... </p> <p>— О |
па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге мед |
а свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи. |
жили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена рањена стока поче бесн |
ададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшно ускомешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од вре |
дове од наоружаних турских низама он се страшно пренерази.{S} У први мах није могао да верује н |
мање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како војвода Кол |
а неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху две с |
од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад |
жати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у брад |
ли паше и други турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу руско |
тица. </p> <p>— Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их |
кама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је |
ери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и |
а се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним правцем но посл |
удараца по свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрвављено тело Мицково.{S} |
пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, до |
биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни је |
ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote> <l>Разб |
ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од в |
.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко и |
снут овим речима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах с |
ошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневног путовања наиђоше они |
аше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке |
на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p> |
и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце самртно ранише.</p> |
узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори прв |
.. чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим с |
ну, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима. |
p>Кузман стајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на ди |
истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе се сад Мита, остављајући скоро празну оканицу. — |
и и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику какви |
љци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен тур |
и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувши својом главом о пешчани др |
потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном ма |
десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се |
ан пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би |
! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p |
љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувши својом главом о |
Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура |
ко зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене на Ми |
прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни у |
р-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаил |
свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са предњег седишта позади у кола, ухватио се |
пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта онесвешћена стиснувши обема рукама своје слаб |
а право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска пот |
з арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бес |
Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети |
никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</ |
два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљиви вета |
леву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S |
ошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромн |
арећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину. |
.{S} Песак се на неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све више и в |
а.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава |
ре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душ |
таганима и напереним мартинкама, полако ступају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p |
ијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се непрестано уз сеоске плот |
уштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бим |
и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Миц |
адиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики л |
о беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попо |
би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на |
а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности К |
, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то |
е и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а |
примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па по |
имир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, синко!... ко |
е речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њ |
ени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седн |
Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би |
је Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога |
даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, |
тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки |
даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима мо |
ивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је А |
добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад п |
сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше поче |
у, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не |
нопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А б |
и немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote> < |
полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху н |
великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем по |
близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су се бели |
ћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био |
његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с вре |
јдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елеј |
амислити само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није м |
S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали б |
м положајима спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са кам |
<p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, |
ад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за другим, која би можда и саго |
.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да |
.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца |
мена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марама |
настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре по |
изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више н |
{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесош |
им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка |
и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, по |
ер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући снове о драгој слободи.{S} О че |
уо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, гл |
само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној с |
има одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац |
урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</ |
много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овде онде о |
а је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и виш |
Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му н |
се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{ |
помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се н |
чин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини |
а једним пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова |
ши.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, |
p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији.</p> <pb n="195" /> < |
да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> < |
празне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска |
била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове" камиле које су могле |
ш Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — старосе |
<p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а |
е им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га моли |
оји начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још је |
прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> < |
ацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S |
још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни становници обављали махом су радили ноћу |
је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицк |
нарочито познате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И сами |
ију и успење се на једне степенице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од п |
а изговорила ове последње речи казивале су мржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш |
/p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њим |
одлетале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој |
Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога |
раних урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине или по који џбунаст |
тећи кроз ону пустошну равницу, правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два |
ке војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад их зауст |
аклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, |
бине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их је чес |
да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини на |
невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађивале узаврелу крв, којом цело |
лађавајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а н |
аху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одлико |
у имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Мног |
бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Миц |
ега.{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{ |
сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто |
од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадиј |
ка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде би |
е за неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и у |
е госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> |
ћени, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>О |
ојим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро влад |
ио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник казамата трудио се свим силама да д |
обегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом затегнутошћу очекиваху <pb n= |
страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као |
ест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глув |
и нежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити гордог |
<p>Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат |
одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па.. |
ужасна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сва |
ом камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</ |
ева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили с времена на време није |
ма су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи в |
едали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још изв |
није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише |
ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицк |
о пола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се м |
висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријат |
ој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су они свој посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону г |
постане љубимац свију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом |
а горчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховог |
је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се |
и са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Ш |
но време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све |
ко у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, усле |
познавали из ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p> |
му Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и |
уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а А |
азбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су об |
<p>При овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске |
.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако |
p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки |
на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом |
сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, п |
помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не прође много а стар |
, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући нар |
дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— |
ут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало |
седели су они око отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једа |
д хајдука.{S} Неколико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час там |
де.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите в |
пе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће и |
вог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне |
т корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се |
Турке.</p> <p>Неколико часова јуришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше д |
м поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепотама које свак |
покривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа |
нице, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали ника |
ту.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> |
е војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана ј |
еколико Турака — староседелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног |
је за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није |
бији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служи |
и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, д |
спојени божанском благодећу, проводили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али |
су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их |
а час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан |
о, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашен |
но престављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују п |
ужином.{S} Преко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за с |
Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома ми |
н Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако ш |
{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На о |
г ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалу |
како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет |
е се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене |
шина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „О |
је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се пр |
у у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке" |
руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је било п |
ву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о ово |
т ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћ |
-разбојнике и царске одметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p |
но с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један |
на коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадајући |
но да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у про |
њаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из |
овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хри |
ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их чек |
ди лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазн |
ла нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и оч |
и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима |
ајвећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да п |
стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младости, хајдуковали су заједн |
а ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и М |
вило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака |
ести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и ма |
кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколико мрачних одаја у облик |
> <p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов на |
ote> <note xml:id="SRP19024_N5"> У кући су је тако звали од милости.</note> <note xml:id="SRP19 |
он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје бил |
горисана велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српск |
ао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, |
ицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је |
ко дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарц |
а ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико |
ри стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </ |
његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дворана непрестано и |
као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле |
тоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицк |
м, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p |
и.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Оста |
ут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их |
у ови сиротни становници обављали махом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да кр |
е — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S |
у узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока они њима дају само в |
ваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уве |
еђу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако разговарали и причали једно другом своје доживљ |
ко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, ваљда |
е вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева |
ронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност с |
у се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко |
цко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде |
у цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толик |
се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе |
водили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад |
цама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно |
ћу пријатељу — остаћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањ |
лева се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми |
и становници пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој вру |
е и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И о |
одине).{S} Заједно одрастоше... заједно су увек ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не раставља |
човечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено тело храброга јунака.</p> |
зи изилазе из оних подземних кућица, то су обично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог ли |
што год су више овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је б |
о у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> |
ди, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а гот |
учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови н |
али су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду |
а сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама |
ојску требало је прилично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не про |
ираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, |
доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са |
отпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушк |
n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене ме |
коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтед |
ше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа |
ају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Исти |
ла добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја ос |
е умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као |
живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једн |
у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и |
ао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи |
лог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одмора од некол |
срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на а |
p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би |
е Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицк |
тати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радос |
ет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас |
о место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над једним отвором кр |
они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом |
камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина ова |
и.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече М |
ране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз |
друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути с |
а голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете |
го питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмо |
е као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима.</p> < |
е или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у са |
ајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је дост |
ст хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових п |
која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће сло |
је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет |
три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах |
мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада |
ек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су |
м те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ов |
>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на па |
Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би |
сакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, са |
тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отров |
— викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.</p> <p |
лавом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план н |
на их је често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не с |
киваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен с |
ај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј.</p> |
после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један други суд са каш |
з руку и место њега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како ко |
дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да ра |
<p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски ч |
ше снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, |
с а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше п |
стина кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шал |
брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде |
е год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не б |
знате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски |
тву.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мам |
Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја о |
p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја ц |
оноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина!...{S} После онаке слободе и <pb n="45" /> онак |
p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Ми |
гу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше |
ници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се т |
аше место у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте |
на овако било, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, госп |
кривице нема никакве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути с |
пом цурицом! — одговори један од млађих судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аф |
мбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним турски |
....</p> <p>— А што? — упиташе присутне судије са турским чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, |
о, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаш |
>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — рече један од њихови старешина.< |
>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ак |
е макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни јед |
Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. |
судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. </p> </div |
Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.< |
</p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два п |
е прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад |
ви остали посланици и конзули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да |
/p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада |
} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да К |
шапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда |
огнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote> <l>Разбоље се вој |
на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем нареди |
е у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за |
рећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим. |
оста из Малешева.</p> <p>После извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година роби |
p> <p>— Порота, која је састављена ради суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, једногл |
.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше |
ет кадија изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одма |
<p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору |
њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна |
ла је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породиц |
да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силн |
у крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више |
е из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баб |
клети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђо |
ком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад |
бећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађивал |
p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованк |
сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви о |
Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним |
бе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би н |
бо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Ниг |
е к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све до после |
ом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— |
г Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и по |
змана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не в |
ан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше ма |
</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске странке, то се они још о |
те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p> |
ше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишл |
је знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало неколико минута.{S} Мицко се |
љи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је |
анице — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше в |
ом и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ух |
ноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ос |
рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руски конзул н |
ђе и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због |
уо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — |
више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је М |
ни на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једног од најопаснијих крв |
ртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својо |
н у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом |
Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и |
У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за |
и из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута стра |
{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он својој <pb n="119" /> др |
едбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управникових речи.{S} Изгледало му |
но као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати |
је старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својо |
и.{S} Његово хајдучко одело издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је |
али улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисање трајало је неко и |
1887. године.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало |
S} Место оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни |
људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге |
о са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ |
ање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се то згура |
аге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто са душом да се б |
д огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{ |
уно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободра |
ра, сад беше завладала нека тајанствена суморност.{S} Умилна песма многобројних птичица престал |
наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин н |
рска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зракова — нежних |
престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према с |
овек заборављен од света — одстрањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би |
обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних |
едно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо |
решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</ |
е скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како |
напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не |
</p> <pb n="86" /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Ве |
/p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и |
уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и виш |
рестала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад |
је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљи сти |
, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче |
<p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као д |
околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један уга |
пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунч |
ругова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се |
сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар приро |
олико тренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбеж |
па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше вре |
био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и |
цу из наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор |
ада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше во |
ка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зр |
на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... |
на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије |
вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} |
њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран |
у, које падајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћном паду. |
ио је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу |
е настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог < |
азговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључ |
ицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико к |
м.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пеш |
ђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="14 |
беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко јо |
} После великог упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним зра |
а као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша |
RP19024_C2.1"> <head>I.</head> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневн |
1" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Божије, којима |
о у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагу |
де ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет б |
извршио, избегнувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа |
.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> |
није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> <pb n=" |
на јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше из |
ени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то су о |
ако продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић |
о би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило би мало већи про |
ти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним правцем но после неколико корачаји и сам се з |
лаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пусти |
ини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> < |
им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатар |
највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} |
покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— |
поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ов |
екох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше з |
ијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <p |
беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!... |
му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добро! |
ко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> <pb n="59" /> <p>— Здраво, Перо, здраво! — |
га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беш |
омна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помо |
својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљ |
у Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!. |
ег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отми |
ијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих |
ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи |
о продираше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и |
десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад и у саму |
ст, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пус |
снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад н |
рака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску са |
стано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао тол |
ког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> |
адржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог магацин |
рци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>П |
на.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили |
’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зора |
гањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође беше заузета |
и за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и ви |
аног марша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли |
и би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осв |
нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно |
ика вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах |
ске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српств |
ма.</p> <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косач |
би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> < |
а код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другов |
путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— К |
<p>Ту су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка |
овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један |
у успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми |
ко.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет |
спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— |
жаваше у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега |
лог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко |
еше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} |
стоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на плани |
би — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је |
да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски |
Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов пози |
е плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Стра |
саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што ст |
а к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је |
сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што |
свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станим |
га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S |
, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</ |
е може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</ |
ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће |
раше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="11 |
шем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежа |
о није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али |
намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не |
Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.< |
ових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> < |
зи га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лут |
лавама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Ми |
му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са сво |
в начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, с |
од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити |
ицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана |
вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{ |
распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико недеља дође у та |
Турска влада терала је највеће кривце у та афричка места остављајући их на милост и немилост уп |
убина, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — Христа када једном, посл |
тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али |
Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки |
неколико опет појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, н |
— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— |
Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дуга |
ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама турским.</p> <pb n="203" /> <p>Ове последње р |
дне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је како лако трепере звезде на плав |
ро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља о |
ст управницима појединих вароши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какв |
здену полугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају |
падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицковога стаја |
p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, |
нда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљан |
ше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе |
се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и |
никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је непрестано с |
ко разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати |
дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа сво |
саму пустош.{S} Много је српских синова тада пало испод њихових разбојничких ножева, шта више, |
ши јој последње речи њенога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често правио посете тој удовиц |
, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог сврше |
пире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи |
бог његовог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша ув |
околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше реш |
{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћа |
рљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах у |
а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше |
ну снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био т |
у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи између Србије и Буг |
рети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им пр |
хаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам |
руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га б |
када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p |
војом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Милану Стојићевићу.. |
и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и ја |
ицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не |
у!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се |
/p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што покла онолику царску вој |
се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш |
Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одм |
атаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше |
ита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да м |
примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом |
ше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</ |
ше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет лиш |
јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p |
ом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план з |
што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p> |
овољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове.</p> < |
> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе док |
у, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> |
дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би |
да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не |
судом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај и |
чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој бех |
они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p> |
а пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да по |
> <p>Многе је породице упропастио он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостив |
је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Нај |
а као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха |
Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође |
и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му |
лио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изгово |
ред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — |
м врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест годин |
ћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне |
м рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружин |
ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Миц |
овога објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом |
чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола ст |
го а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да |
уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења |
на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост |
ало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у |
веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за т |
ста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших |
тник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што по |
руги је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се нај |
објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спров |
болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њ |
нпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређ |
а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног суђења Кос |
на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут |
д Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави весе |
зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А о |
пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанствена суморност.{S} Умилна песма многобројних пти |
.{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, |
ја презривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио |
и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из |
несреће — рече Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз |
ећ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, |
са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове б |
а радосно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му ост |
цаше као најбистрији и најспособнији за такав положај у тако огромној задрузи. </p> <pb n="89" |
им речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој |
и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три |
имир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава |
нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што |
ата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са ча |
кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које ј |
у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једно |
исто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем |
опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ови |
p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, види |
ине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто са душом д |
} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично су |
..</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија М |
ратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирање преко читавих брд |
слити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S |
није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, |
азда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче оп |
твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начел |
ој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису го |
после оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-д |
вини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Ар |
викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — у |
за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са таким мислима Мицко поче да остварује своје планове за |
отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљајући |
к сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак |
в сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућ |
се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и остали |
ко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу овим Арап |
о па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд |
<p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањ |
им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од |
ве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остал |
— староседелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, ш |
пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка |
ћ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p |
њству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старо |
вљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније уверав |
ећ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од њего |
да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожали ни једног српског злотвора па недај |
чки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет?...</p |
... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, синко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — В |
сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми к |
и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташ |
тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова ек |
ако оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>На |
огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за г |
...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, М |
аде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, |
етно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро. |
да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ м |
озна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју друж |
, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Миц |
би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и св |
нице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљен |
у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше |
ад предузе мало и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а |
метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за |
ад њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у |
заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући |
о проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Н |
има да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у |
у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија у први мах, уплашена |
и, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он проведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то в |
шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја |
мрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони |
само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и де |
ричао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Миц |
одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживет |
јмо на прве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клиц |
бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, синко, тако! — упаде кадија опет благим и смирени |
им никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожали ни једног српског зло |
ликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет? |
е Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — за |
која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори |
чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не у |
к ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај заве |
<ref target="#SRP19024_N3" /></p> <p>— Тако је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у во |
ше освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеа |
е окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се прост |
исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте |
на реденика са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био изл |
.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Т |
грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радо |
читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део |
не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се |
ко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху |
</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око |
очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта уради |
орђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.< |
Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кла |
ти а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погл |
се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, |
, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој п |
ој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p> |
газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и м |
га и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор |
ко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у |
ала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јуриша |
на бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека.. |
сти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостали д |
а лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> <p>Т |
ржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али по |
ци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех |
овати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди |
сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години |
Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу |
љаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме п |
сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читав |
, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесе |
беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="16 |
журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи |
фендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, |
вим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашко |
е миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи |
pb n="88" /> <p>После кратког очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном п |
и око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет кор |
доше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара |
у, саставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким одредом пођу одмах ка Буг |
е његовој чети.</p> <pb n="50" /> <p>Са тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико |
јзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако г |
.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> <p>— |
марцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заустави силна писка од тур |
ктера једнога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицк |
="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S |
о веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само де |
е не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега |
сматраше презриво у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она |
им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе |
ити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се |
целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је ин |
} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом чето |
и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га са |
note xml:id="SRP19024_N5"> У кући су је тако звали од милости.</note> <note xml:id="SRP19024_N6 |
чељустима да раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде ју |
обе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа в |
раво, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије према њој више |
и поздрав надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одгов |
ни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једн |
они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле с |
угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} В |
е, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава |
рдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху |
<p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни |
о је носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера, т |
о, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху вра |
ће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, |
ом појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад |
вету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко има |
етрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало порогушише око обезоружаног Мицка, они опет з |
на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима |
мах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Ов |
вукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да ко |
сле кратког времена печење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но тек што р |
одсмевајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прсну |
заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S} Ово ис |
ене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њи |
узеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајући у ове, |
зо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> < |
и облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p> |
нпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су дов |
везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан. |
твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да |
ала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађ |
бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за |
ији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано и |
ше не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај поступак.</p> |
причали један другом своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су пров |
најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатаган |
азио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху |
х па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја |
ше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и њ |
е шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редов |
војим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, в |
ше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаг |
ке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу зм |
зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Миц |
дине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} Сад настад |
ад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <milesto |
иње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по |
борба престане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убије |
из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије |
нице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних |
овом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше п |
је колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу.< |
днији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Ве |
брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дру |
шту, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова на |
по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице |
га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} С |
арде зракова — нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p> |
задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p>Пр |
та из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он врем |
о сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје |
лином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњев |
} Севање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страхов |
х предела лежи Ресен — место, које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{ |
учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових роди |
ор између валије и присутних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложиш |
ој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа. |
као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и вео |
разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета ко |
не са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитују |
се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сук |
узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да |
са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, |
то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје |
ка.{S} Неколико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час |
ила.{S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сус |
да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, др |
сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд си тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамба |
p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми ј |
.{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S |
.. ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их л |
</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше д |
ва прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} Већ им |
овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад чо |
умфоваху своју победу.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Ми |
уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах |
да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани |
е пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премиш |
љу Турке по Македонији.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим па |
потпуно поверити.</p> <p>Разговарајући тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хт |
вао по много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Нач |
реме био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећ |
о својим оштрим јатаганом.{S} Продирући тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, кој |
места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре н |
какавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да са |
ше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално корача |
Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том ч |
кад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође |
ра срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до |
ју и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турак |
е нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни опазили д |
још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n="109" /> јунаштва и |
упа један колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и ропт |
аздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моме |
о и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах срез |
а његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну усп |
едам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, осуђени су н |
<p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога |
дина дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвој |
одрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе А |
спод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свежим ва |
о понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="14 |
/p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— До |
ући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако науми |
у књигу испричао, и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p |
асови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} |
би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Ма |
кнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам |
гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипо |
.</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као шт |
</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и т |
— упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику ра |
рији и најспособнији за такав положај у тако огромној задрузи. </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам Миш |
е, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време |
а.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када |
азвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није |
рке.</p> <p>Неколико часова јуришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до с |
Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако разговарали и причали једно другом своје доживљаје |
напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да |
бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мр |
дни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p> |
Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исп |
жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варо |
ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у |
свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учеству |
...</p> <p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун рад |
оворе остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје |
м успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно |
пред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође |
ично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше разговор између Мицка и Косте а рас |
е вајде, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи бе |
придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећ |
Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и нат |
треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се |
>— Нећу пријатељу — остаћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки н |
бав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ће |
се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад |
како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Вр |
гнутим главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила примицаше све ближе и ближ |
ања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слободне часове, када би га |
и, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођо |
надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко извесно време а |
више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</ |
о одобравајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} |
Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турк |
е и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној к |
га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно око |
Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту |
ма а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну |
редини, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по |
>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто |
и чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грди |
е је пута искусио неверство и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке околности гд |
} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било ош |
њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која обично беху |
S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> |
ано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p |
два сустиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живе |
гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Св |
} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — |
дину један повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео |
а браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге |
надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затво |
анчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> < |
Сава <ref target="#SRP19024_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе |
падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У највећој б |
досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ |
равник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог |
њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском паш |
ује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло путовати, сви се сложише да |
онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — место, к |
око Симине куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потр |
шено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље т |
је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p |
блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваз |
нега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко |
само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чис |
у „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавин |
и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си т |
ојих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пош |
ене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну цела пор |
сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити по |
пи успеше својим молбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би |
еше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа кад |
.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на о |
речи, које тужно одјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све б |
прође и ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина веч |
, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора пона |
ет наоружаних пандура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата |
огу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну е |
ко ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен |
а с водом.</p> <p>Једини становници ове тамнице, која је имала много оделења, били су мишеви гл |
убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окружена варош са ши |
рошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света |
о небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било |
највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати |
орнику хапсана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа |
Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало све |
оченика проламао кроз одаје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је р |
о да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помо |
ах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико тренутак |
и, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако оковано |
ли јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је ов |
слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним |
ла друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не би |
доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{ |
јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли д |
„Зандану" од пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је |
де овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његов |
ом отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицк |
а. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано |
сне српске крвнике!...</p> <p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним с |
оводио по неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о веза |
а дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто |
он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштал |
ошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година да |
ам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, |
ћа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје |
ицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="1 |
Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигур |
ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су |
ад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо подруму, који беше нарочито намењен за |
, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час см |
бри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци |
ако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче |
овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из З |
овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен о |
а је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бив |
у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и |
те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p |
ући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али |
љине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узет |
бим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. < |
је могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као ч |
а.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута гов |
е напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и јед |
рицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још н |
цка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама |
вао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> |
еност, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављ |
дође и време, када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Н |
миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озл |
мах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опрос |
та.</p> <p>После неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му зван |
ше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш |
а <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена |
дури одмах изведоше Кузмана и отераше у тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи се |
ашна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од |
се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за изв |
к.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први ма |
припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разговор |
така Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше |
а Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошљ |
="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несме |
х у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку |
опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бект |
, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка п |
дура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам |
друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су |
њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb |
>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно в |
мо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отв |
Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један мно |
крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна |
друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, |
био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део М |
рен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чис |
да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је с |
, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} |
и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко по |
а ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко |
рост и одлучност, која ни после толиког тамновања није могла изчезнути.</p> <pb n="174" /> <p>— |
/p> <p>После шесто-месечног заједничког тамновања почеше тек ковати планове како ће и на који н |
о сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци управник там |
/p> <p>И заиста.{S} После шестомесечног тамновања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у |
.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат |
сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих ва |
разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варош |
д већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и показиваше својом руком на ис |
сеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја |
тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева |
рапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и показиваше својом рук |
му.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девој |
њства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Од |
сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p>— З |
ајпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубав |
ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко с |
ка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После шесто |
куд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да |
а тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ који |
о ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико |
авеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са с |
то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће ј |
како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, |
преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа др |
а а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — А |
ектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харамбаша Мицко.{ |
ш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од те |
ицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендиј |
на опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш |
харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, ка |
<p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру |
те је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући та |
оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не пр |
ни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомил |
им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, |
овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p> <p> |
одиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n=" |
држати. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак З |
овека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, |
премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор. |
да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене сток |
а јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше |
ине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вра |
свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже вр |
ти и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} К |
у бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да |
>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково ту |
добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи онако исто као добра храна, |
стајаху никако са својим насиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и |
Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска |
дјекиваше кроз поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После |
војка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бог |
црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повијај |
је се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па прелам |
м.{S} Небројено дрвеће... <pb n="10" /> танковрхе јеле... стари храстови, китњасти борови, прод |
јлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, црном ко |
лете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не |
</p> <p>Тајац је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у |
.{S} Кораци се приближаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> |
</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицк |
вај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су Зора и |
о, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио |
, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? |
} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозв |
н к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговара |
ћи! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановима и панд |
кли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... |
м.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Миц |
товања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мал |
едну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арн |
о Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој оба |
а преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у |
SRP19024_C2.2"> <head>II.</head> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније |
и али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S |
Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешк |
лико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да |
завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај |
урук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови |
лице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у |
Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опро |
Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од пандура и одмах баци свој |
еза већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. |
оме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, |
таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} М |
га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нек |
не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати |
и!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком |
лева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим неп |
.</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и са |
Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од |
ост.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да |
ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових д |
ече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим |
ујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} За |
Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! |
ар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне |
ом благодарношћу не будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опе |
/> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>Опр |
руди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно је јечала |
к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— Кажи твој |
одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онд |
ас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од то |
пац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <mi |
— рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени бил |
е!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекош |
а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти ј |
у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... — |
А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми |
..{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем |
.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да |
кав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добр |
ја Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко |
Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлоје |
у душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај тр |
и?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији |
ане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од |
ком паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он |
је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд о |
Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до сам |
а и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb |
рипремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ра |
мањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти о |
судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити сам |
</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити |
сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ак |
ка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p> |
беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколик |
ва спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањана |
и на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арап |
, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који бе |
те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!... |
ци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће т |
ко згодној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Кост |
морна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> |
а радосно и одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио |
анио.{S} Њега сиротиња управо и натера, те напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, |
ину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но |
но да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што м |
ста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до о |
а одмах закла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сут |
дало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана |
нуо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не |
да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јата |
ледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њених друг |
сто сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодн |
е.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи, који беху све |
невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћ |
</p> <p>Преплашени Турци најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оста |
.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно |
осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху своје умилне песмице, лепршајућ |
а више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како |
ху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је зна |
тупање од толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Рад |
сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} |
свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Божије, којима цело човечанст |
S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву о |
ости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису |
превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се |
има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младо |
одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p |
н беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— |
ти које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је так |
и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добро!...</p> |
се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај |
повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да |
је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p> |
овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда з |
није оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једн |
егство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше в |
егове љубави према његовој отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике мисли непрестано буја |
немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одл |
где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону |
а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одле |
и шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви погину |
зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Ми |
ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуб |
о си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.< |
синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па! |
опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко |
аш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p |
ажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењ |
кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што зн |
дужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто |
/p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора д |
аш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под |
“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми мора |
ђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — |
а?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{ |
комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Меле |
у кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који б |
Но утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извали |
у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} |
ро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Станимир одмах п |
нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не |
ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана, у |
— викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув |
у.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, |
ог мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе |
>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго |
јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче |
ојавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелен |
оге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— И |
им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније |
т као лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме бра |
мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како! |
м, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Л |
есто јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <milestone unit=" |
међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трај |
о је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше д |
талим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам |
{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном |
цко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао свој |
охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ј |
е погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, |
а кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>После непуно пола сата наст |
служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обичн |
/p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш чест |
/p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се д |
аган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што |
и су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>М |
ња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају. |
егови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби |
вој отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као |
> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сирота старица а |
> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи |
<p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хриш |
да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p |
то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и нат |
м у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и |
ристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен |
глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не |
ужја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустен |
ђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су |
клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харам |
ну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p |
После кратког времена печење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но тек шт |
оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога |
а.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратко |
з ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом |
ад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не п |
да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драг |
ова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко осветио!...{S} Ја сам в |
! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже с |
ко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опе |
а овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошт |
еде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{ |
ева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једин |
удем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— |
>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет |
ражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем |
ј, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као ка |
Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково стани |
има га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— |
ам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко |
о би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p |
криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца момак |
Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!. |
уците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше |
ерен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца после смрт |
l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље ш |
гњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући А |
!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући узнемирено на Ми |
</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, |
чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође |
зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет |
ро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми. |
о!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — |
гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно пит |
а ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити |
стро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаш |
има.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> |
баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу |
у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку |
p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онакво |
ну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p> |
лушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </ |
гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је з |
војих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћи |
си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Ал |
могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако мла |
> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, |
...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p |
и се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... укра |
мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух с |
вори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе в |
ивота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, |
нда познајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме п |
си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из М |
а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави према његовој отаџбини.{S} Те две различн |
{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у ов |
или Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њим |
омом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго |
ћ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у |
и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и |
укоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео збо |
оста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је т |
ране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и |
к, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква су |
их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из |
радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рек |
ругови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казн |
смеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи |
шао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{ |
устиња.{S} Сем пространих урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине |
планина и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи шко |
а се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} |
и на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек |
трињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — ве |
о!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја |
и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!. |
душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по ко |
која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова |
аоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од |
у одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети |
шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико |
упи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гино |
ње.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, |
ко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена а |
/> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог упињања најз |
асла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па ка |
...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас |
ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам с |
а друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p |
о у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако х |
<pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколик |
ек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, |
>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се |
ознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> < |
говори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот прет |
баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, |
ису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај пој |
к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурче |
Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Миц |
Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, |
ђом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да |
стаде страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> |
њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Од |
Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од |
њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана увиди |
га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше поврати |
о-месечног заједничког тамновања почеше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну и |
милиони горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а о |
ње говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадо |
<p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С најве |
овати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</ |
Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{ |
остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његов |
хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског |
са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах з |
после тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.</p> <p>Пустошећи та |
Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по |
о према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана |
српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дан |
удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На не |
нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p |
био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему |
оја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим |
дице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </ |
ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к |
-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружани |
биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скоч |
циво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна р |
аправише један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појав |
има кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна |
Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p |
свој омиљени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по |
d="SRP19024_C2.3"> <head>III.</head> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години.. |
="SRP19024_C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Тек што је зора зарудила.{S} Зајапурено источно небо ди |
вог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори |
и непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано неб |
његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Пе |
ући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у |
к му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а т |
оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потп |
у милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто |
и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и с |
кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше з |
тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S |
доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и вел |
ицу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, п |
ао.</p> <p>Разговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</ |
ирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси |
о неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна под |
ржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрвављено тел |
ао што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> <milestone unit="subSe |
ј заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој душ |
г тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — |
ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавај |
ској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада |
за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у |
би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима |
>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах з |
д Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог |
ен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{ |
нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <p |
јим шаторима, да окрепе своје малаксало тело свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим сус |
> расхлађивале узаврелу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове |
тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да |
ове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим м |
лаготворно су дјејствовале на измождено тело храброга јунака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо |
о оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед |
ом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта |
>Страшно је било погледати раскрвављено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места |
ог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што |
, утицаше на његово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене |
тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савлада |
ак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да |
који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт в |
аслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А |
о је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао д |
грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кош |
раскрвављено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од уд |
скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Миц |
да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће дожи |
дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена на време ме |
/p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко |
, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и с |
си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама. |
држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли |
Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p |
о и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније уверавајући га о искреном и с |
агрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедн |
ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Он |
крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњ |
тинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом пе |
а виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беш |
у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да б |
наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по |
рош са широким улицама.{S} Турска влада терала је највеће кривце у та афричка места остављајући |
њу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање б |
ти лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — |
Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, |
јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створе |
о да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S |
е главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје глав |
ше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> < |
пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> |
тали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија во |
е могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на који |
Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окружена варош |
Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога прија |
дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од |
во такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p |
Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора |
реко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} З |
{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и |
м снага ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама турским.</p> <pb n="203" /> <p>Ове пос |
а треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њ |
, после толиких ратовања, после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, |
и прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и с |
снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио п |
ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тишини.< |
каше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова ве |
већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} |
тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два |
и и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урође |
ију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Вес |
иди ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године д |
падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде н |
агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти |
пет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је |
и му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео плам |
па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p |
<p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџб |
<p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му |
дморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један |
кује на последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у ми |
е.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматр |
е беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам |
осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <p |
од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гоз |
зни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после своје |
окојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед непрестаних пок |
ог заједничког четовања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички |
испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она најв |
тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и |
</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ј |
ог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се |
потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смеше |
ки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> < |
— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну М |
Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, разбојни |
} Заиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — |
ите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не изда |
гај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу т |
— упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша |
ласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, |
, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ва |
ац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! |
и!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је |
.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А ш |
сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад т |
има. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, р |
— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима. |
етити сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, т |
фендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети и |
иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпље |
ило ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> < |
, како?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— |
Али-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека живот |
одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се |
ог ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, в |
ја врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би тр |
>— Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама в |
ао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега |
шта да разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ вид |
овори му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима |
елиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи оноли |
?!...{S} Заиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харам |
само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметни |
твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин |
ући тиме пандуре из предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да каж |
и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораће |
ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери мн |
ти ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — наст |
ласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан |
— упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити е |
n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!... |
ри мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а г |
боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући |
те! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, |
играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те |
нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш |
ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, б |
ева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, |
жину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> < |
<p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... |
!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!.. |
јо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти вели |
доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Од |
дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... |
и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и |
сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И |
Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!.. |
од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као |
!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље изврши |
само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам па |
а?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бе |
мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такв |
овио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и |
де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} |
— рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Ал |
ници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место ј |
м. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{ |
омче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао |
рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, д |
Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора |
издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада мој |
а да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу |
узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, |
и Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажел |
<p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Ид |
де на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Ов |
ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава дов |
Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу |
некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се с |
Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и |
мам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут н |
какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, |
ку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="11 |
сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудро |
вљајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — |
само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, |
ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако н |
ани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи п |
е исте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p |
>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познај |
<p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговим |
Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше |
и га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, от |
вори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добр |
аги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површи |
обом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурн |
, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — теп |
ца његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> |
н одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка М |
им упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наи |
е још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах призн |
Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, б |
тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, |
ша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш |
м харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — |
увши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не |
!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не |
, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можем |
камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе са |
веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} |
знало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као м |
.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патр |
, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</ |
а сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теб |
е љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га д |
а долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да н |
е, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другог |
у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетит |
беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урм |
једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се п |
се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда |
покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви од |
буни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p |
мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да с |
зници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S |
ког убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Мицка, када |
аде и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи |
е тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једн |
ђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, |
ита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели п |
шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чуј |
р нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" |
онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти м |
на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће |
>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што |
епа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — |
да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола |
/p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183 |
у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га за |
<p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— |
послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га ова |
ази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као уко |
ко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не по |
х удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци прес |
лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пр |
цко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да т |
ој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми |
е одмах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је |
га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јад |
Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год с |
ади људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја тв |
е и њихово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! |
луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о |
p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у ко |
докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </ |
<p>— Хвала, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јун |
и претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који беше прил |
— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводо |
— викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="2 |
— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> |
су случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да је |
>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ о |
“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дош |
кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са нек |
ира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ев |
честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиља |
— поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ов |
ишта!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег разговора са наче |
ратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко |
p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу |
да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... п |
Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном. |
са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим |
ци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја |
дине у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Ту |
дног робијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слаб |
...</p> <p>— Хајд, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p> |
причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, |
еси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— Отров да п |
обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и т |
па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које |
та да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а |
срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио приз |
р још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа |
страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита са |
врду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> < |
ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад |
о будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу ре |
<p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се |
Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем |
да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да |
ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро |
е, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде сл |
ше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослобод |
погледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Х |
ине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се в |
јеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не п |
ћу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, |
етли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома ра |
коро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — |
и говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те |
кну Мицко љутито. </p> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га пес |
би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даљ |
мти, па само режи.</p> <pb n="4" /> <p>„Тигар, разбојник, крволок!“ — Не, не, драги читаоци!... |
ажене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицковом затвору.</p> <pb n="168 |
га рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући |
оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко |
јући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју |
ужином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил |
и турска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У сам |
ен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушит |
>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, громким |
атко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај д |
ничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Кра |
рошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из |
а онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша |
дравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соб |
Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути |
дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија ум |
ред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> < |
<p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је |
ва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску дец |
што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом |
ер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошл |
рска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало рани |
још поодавно стално настанио.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за |
је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако неколико година, о |
м мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и ка |
p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући руком |
ни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом |
ним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не б |
толико као Балканско полуострво а међу тим само један милион становника.{S} Но није опет ни ов |
ца и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко |
у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се њих некол |
<p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књи |
о липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</ |
мрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шт |
хове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту сагр |
зивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На |
је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p |
> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце |
оје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! |
ти у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грдели |
> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! |
и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пандуре из предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, |
њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> |
сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и |
, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их посл |
ед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb n="35" /> <p>Сад кадија |
у одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n="76" |
е тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест. |
иваше кроз поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ови |
ма стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се т |
и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице у његовој околини бе |
бијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки убијају њихове н |
вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска сл |
је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из |
Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... доб |
ах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од о |
ављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка |
беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти |
есан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да п |
до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској |
ка.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче ја |
е за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакн |
постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало д |
трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После непре |
ра и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Б |
ико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео д |
воје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} |
ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне оморине.{S} Он |
е али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се нек |
ама, полако ступају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p> <pb n="12" /> <p>Пуцањ чит |
са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре хор од умилни |
рите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског биља, ка |
рави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти |
и.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерењем.</p> <pb n |
ечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упу |
грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним зној |
ци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, з |
ерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јаг |
ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом све |
ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} |
м мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, |
ћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход пра |
о он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> |
>Кораци престадоше и опет завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— |
о докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, |
агано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из М |
тужних поноћних звукова опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у |
ћеретања и разговора сада настаде нема тишина.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="133" |
це прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за др |
ирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао |
г.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзо |
манише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крч |
главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пред очи |
Европљанина морао хватати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева. |
ени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина!...{S} После он |
спава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p> |
обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но д |
уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко пос |
кујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и по кад и к |
дске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дв |
и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету св |
у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је |
о да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, |
леко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше |
зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> |
седам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам ј |
еше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Са |
{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму г |
/p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су зна |
алмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Мил |
има из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилич |
.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи |
уљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом |
{S} Пошто се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неко |
својим насиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у го |
Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету |
блаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> <milestone unit="s |
а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задово |
.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак |
овник Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио |
ти сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје о |
изгладнели услед непрестаног путовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевају |
ицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се ви |
за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђо |
њених.{S} Како је имао прилично новаца, то кријући се, проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од |
беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан |
ше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарк |
рује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко |
жези изилазе из оних подземних кућица, то су обично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог |
, највернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — А |
и како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пута и поју |
метити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> |
, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили жив |
ко код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити својом сопственом |
сукоб између обе непријатељске странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, в |
егнути односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гин |
зирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Пет |
може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и |
ући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђ |
ло.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слоб |
вим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без пре |
је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној ки |
лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} М |
дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске г |
било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се |
то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим ра |
<p>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пи |
раћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> <p>По |
г лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и оста |
цу.</p> <p>Пошто Мицко плати механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од м |
} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му ј |
вде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стиг |
сти или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сад |
скога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче |
о једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био |
ругова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицко |
о од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{ |
ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим другови |
едаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>М |
је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} |
онију као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану |
ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим |
д Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце |
о беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли ба |
али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ М |
Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Веру |
иција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима. |
у отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га |
мора, пошто рашчистише са оним печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз држав |
растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Ми |
бро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несн |
гале своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је ви |
ле онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом та |
д Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не про |
еше извршио над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да |
>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се |
оје је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>С |
обу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом |
о и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и н |
.</head> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста |
и, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора |
</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало |
ти.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде |
тендилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви д |
тигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај |
у пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах |
м, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога |
но, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{ |
езаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дах |
е ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те краје |
Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му д |
Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу. |
дио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша |
{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к |
аш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут. |
и да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали гр |
е око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећар |
и, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војв |
што и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мус |
јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} |
нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник, што покла онолике царске љу |
ите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на |
као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</ |
а онолике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарс |
Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p> |
креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, |
се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> |
ко бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога. |
а јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му |
авио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у |
ише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, уда |
а младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне п |
људи, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а |
> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда и |
? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p |
ујаше на стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне |
воје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и |
о деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> |
пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за |
цу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и |
устити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од вел |
жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После непрестаног ћеретања |
о у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим ма |
ирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном |
у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално |
се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба |
нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="1 |
У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу |
ен.{S} Принцип: циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества |
та учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, таков |
о гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Т |
е пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутит |
врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка |
и да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> |
р твоја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свл |
дњи уздисај, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче |
Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би |
а пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он |
ај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га са |
у је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p |
ве већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом |
водо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме ан |
њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Л |
.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим |
оге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху и неједнак |
ече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога да |
и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се прибл |
сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а |
<p>— Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, |
морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући во |
е да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицк |
д веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73 |
и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се |
ан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затра |
дао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност страних конзула а |
S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како |
ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref target="#SRP19024_N3" /></p> <p |
им заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали |
ира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да вид |
.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлеб |
ој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађ |
амбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> |
шим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријате |
адо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војв |
као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p> <p>Ис |
Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касар |
приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња |
па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицк |
ађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк |
ад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а |
е ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева |
е!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p |
нало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одг |
ко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је в |
ицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{ |
„исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S |
во.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да ни |
их јатагана... јаук и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше |
> <p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и |
сјајне варнице, јаук, запомагање, — све то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— |
раска мартинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прили |
на, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и с |
не чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} П |
ном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли с |
две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да с |
је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима |
гом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка по |
авири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они |
вих Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од лан |
Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло |
у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији се једа |
беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у упот |
{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Ал |
те а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног суђења |
е и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом снагом а ва |
ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да |
стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве пл |
ање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...< |
ије обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди |
/p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је |
ромери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у кос |
чи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за |
одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не. |
и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао изда |
ику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано |
се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава к |
јатагана као и силно запомагање све је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака |
руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мур |
p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ј |
хов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку т |
за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српск |
судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, чести |
на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главо |
еви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p> |
е тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим |
платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицк |
Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му с |
Пошто овако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да |
ад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, вис |
целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини |
ицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао |
чном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из сво |
ећ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} С |
сле неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и и |
ло у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У о |
Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се св |
.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повиј |
уле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким |
у, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p>На четири дана после Мицково |
накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ по |
да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви н |
држаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе они, да |
једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далек |
богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, |
/p> <p>— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арап |
наквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо |
егову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше св |
ени оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} |
дети и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или |
вај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} |
ду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева ме |
<p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, |
ост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беш |
и примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад |
рно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаути |
е стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пре |
S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво |
рање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушт |
баце по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну г |
е бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> |
дника, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О |
оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки кр |
осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене |
викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако и |
беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим гла |
.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је г |
ицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално нас |
Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њем |
ка казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после |
целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — |
>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још |
точни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n=" |
ах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место раније |
око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у |
пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио |
е путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе |
би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког |
ажар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко |
жу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко |
зи Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио |
и мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите |
едаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> |
јају њихове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на к |
опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио |
ости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је |
е извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту и |
како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умр |
цка као највећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и пота |
у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском |
де се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенско |
Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев пој |
pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе г |
S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једн |
невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође |
измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви свато |
јих земљака, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Како је имао прилично новаца, |
н беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам туж |
з лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{ |
се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, |
вога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти к |
клониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре |
ви позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако |
не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то збо |
м другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb n="120" /> |
нимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати |
скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове н |
кле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли кра |
рпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да н |
договараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму |
д беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти то |
риметио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружа |
помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ увер |
вима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник |
над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морам |
казујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си ве |
.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се м |
ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас |
куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>С |
та чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде |
оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити н |
ста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задир |
ши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се в |
тити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду |
чању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја |
ебу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — реч |
них Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— |
нија услед овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По |
непријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено непријатељство и последње време беше веома доди |
<pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад мор |
ог путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз ис |
p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с велики |
не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће мора |
акле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од са |
им као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још ко |
све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{ |
ао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису никако могли д |
в, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и |
сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!. |
поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме! |
тор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздраж |
и не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p> |
уцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, |
и!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже гла |
атите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан и одма |
право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне там |
а јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнет |
алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај и |
ше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељство није било толико због Туне, колико због |
м било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако ум |
је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је ос |
а љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и же |
, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољ |
р ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је |
је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они с |
еме пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладн |
ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицков |
ајстор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имов |
д нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време т |
че, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше |
м пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико да |
реко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о хар |
Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у С |
веде овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за о |
неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак |
поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледа |
пре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се |
ку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је в |
готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би к |
ро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позн |
едним пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по |
{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, бра |
вде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... е |
е знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у |
ицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко л |
дана проведоше на овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се |
ај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја |
ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не прест |
једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p |
вујеш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се |
/l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Ар |
ао Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Дим |
ни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, |
агодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељ |
и отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисање трајало је неко извесно време и онда их |
ступници казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна |
ише урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања |
чува сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одај |
твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за |
е оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заблудело момче!... |
/></p> <p>— Тако је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!.. |
глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милост |
тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шт |
у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} Т |
— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; не |
pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p |
изнати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како!...{S} Цел |
дведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћ |
е Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече М |
меран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — р |
касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми м |
земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама цел |
едмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дуг |
ка села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, |
да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} |
царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну н |
цка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупи |
му истога предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, п |
јави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после вр |
ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт |
њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога с |
оћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чвр |
ак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз |
p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхује |
моли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао рамени |
ком усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни |
од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као |
еше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турц |
е бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога крвопију, који нама Турцим |
ога разбојника, тога царског одметника, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! |
харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендил |
присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти |
м граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Мила |
бав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, о |
естити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шт |
ти и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Му |
ова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини толике јаде и |
еца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки |
ној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>После кратког одмора, пошто раш |
наговешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао с |
цку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње |
м!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће д |
ло беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од ко |
у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој |
имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на рус |
сти да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се |
", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед ј |
коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155 |
створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет |
би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дру |
и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што није м |
овао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриот |
ности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{ |
десет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, |
нога села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху |
релом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано се лом |
а.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин о |
едно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су пито |
пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} У |
мена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p |
а.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао |
год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики стра |
оглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица м |
то тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; призн |
покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Т |
и паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога крвопију, |
је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана после о |
зна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љуба |
ектор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарског министарств |
<pb n="53" /> је он често правио посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше оса |
е сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер |
ве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S |
па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његовим |
му, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усу |
је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом ко |
да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, |
е, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана по |
е могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{ |
е.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} |
амбашу Мицка, који почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим жив |
вница... нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја |
иди тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног |
га чувеног харамбашу Мицка, који почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и да |
ом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене српске синове.{S} Један једини човек, |
јунака, тога војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Мил |
ље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>П |
томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде по |
и, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честити кадиј |
{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p> |
> <p>Ето, после толиких ратовања, после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у |
а радозналој светини.</p> <p>Ето, после толиких ратовања, после толиких тешких бораба са Турцим |
да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</ |
>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да |
рмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљав |
тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> |
ао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и распитивао је |
уге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељств |
е дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га |
Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само један м |
ужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах поле |
<p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управ |
стиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заб |
беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створење у људском об |
осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без |
велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> |
олео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије прем |
енув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни н |
ако би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Ту |
више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и бригу његов |
икодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти |
ах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} |
своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} У |
о! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Мо |
ло срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама |
променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Как |
оста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па ха |
> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим |
еди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, |
утих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не исп |
.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Ал |
тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!...</p> <p>— Како, како?!... на који |
ога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p |
хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христ |
о сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твој |
браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му |
о.{S} Најзад она успе својим умиљавањем толико, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да о |
е га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по |
p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоруж |
ријатеља.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, али |
не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у руке. |
више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путо |
адржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се |
не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је |
ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима гулити ко |
ељство.{S} Но то пријатељство није било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p |
гли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то вр |
емо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором ископали, побећи у с |
... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад |
т-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора да се |
ви.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у по |
/p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види тога |
ћа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском свет |
Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако |
своји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити ста |
вао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни |
е и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањ |
одно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног |
ице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавијом |
глас о смрти пророковој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором |
{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ |
моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорел |
начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једна |
воје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душу и да га |
престано продираше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у |
преше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане |
цком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за стран |
сти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбр |
одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше |
аше храброст и одлучност, која ни после толиког тамновања није могла изчезнути.</p> <pb n="174" |
наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Ме |
својим разјапљеним чељустима излокасте толику невину крв српских синова!...{S} Али ја сам мног |
ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а за |
х села, што уништи онолико наших људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царс |
тагане врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског |
ожда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, којима с |
јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, |
n="31" /> <p>Но сватови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово |
у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После |
сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Ми |
нске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, оч |
тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за |
ледње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада |
Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних трин |
ати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита |
у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заи |
сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на |
се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши јој последње речи њенога мужа.{ |
ем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прили |
а вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући |
уканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту к |
ишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде |
читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болнич |
бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мис |
ојим јатаганом, који необично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, го |
њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапки |
p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истин |
тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb n="70" /> <p>При овом нападу на ма |
> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанка. |
пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>После неколи |
и како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио |
неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше је |
тиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, те |
и у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:id="SRP19024_N7"> Исти и с |
месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци п |
никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који б |
, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно с |
чно разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога |
и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четво |
ве дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од пандур |
воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је с |
му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, који |
ва и поштења <pb n="54" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као |
Најзад се сви сложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове др |
о Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, д |
трво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хид |
САНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ |
ош раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако |
и појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше нер |
а прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје вели |
ође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испр |
ом граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па д |
којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином у |
е.{S} И сам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову |
ности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S |
са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на п |
ег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досет |
ше разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морал |
а, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико в |
шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их п |
„Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче па |
} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала |
а, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Так |
у он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p> |
зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буд |
рви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу др |
умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде |
азоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много |
ве пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког |
јући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрић |
n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Божије, |
S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љуб |
ма обасјаваше онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пра |
м љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави према његовој отаџбини.{S} Те две |
мркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху са |
излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме т |
ћу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била |
и једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је |
ази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано з |
пара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је к |
Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад |
Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на лега |
пским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањен |
ећним плаштом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом |
ћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p> |
ише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами од |
де-онде могле су се приметити неке суве травуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпи |
а бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref target="#SRP19024_N10" /> па баш и да ум |
Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прођ |
н сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше |
мете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом пес |
за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туно |
е та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прил |
м последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу |
ајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију |
на, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пута |
Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но |
ли у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео |
беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ |
рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних |
устаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</ |
познаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову ч |
У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син ста |
рестано распитујући и јурећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању. |
н одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његов |
ет продужи пут идући непрестано његовим трагом.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава сти |
ску остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се њих неколико |
ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако про |
ете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно |
ину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да |
ики завежљај са златницима, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отвара |
рлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе ви |
о тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Миц |
еше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак друг |
т за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор |
шер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!.. |
је другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружи |
ни су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — н |
ријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све |
е грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота |
рао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко д |
Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог |
..{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Миц |
е уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли с |
? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још |
узману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако |
трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које је у |
пи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за |
бро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело |
метова и кроз оштрих планинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на |
а само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграцио |
жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет св |
чне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало приб |
одити ове напасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>К |
двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима |
у сумњу од себе.</p> <p>То контролисање трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим н |
тагана као и силно запомагање све је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака ос |
на — Кузмана.</p> <p>Неколико тренутака трајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови уз |
оздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздах |
Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода на |
и одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле |
ра седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Прем |
и смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо |
а жари својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким |
S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што |
ег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши |
} Најзад, после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</ |
д на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровн |
о!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе б |
ах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, |
није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово |
то сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, на об |
{S} Мамута-кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели |
>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим погледом посматраху |
гих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук |
препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогат |
стави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоће |
и.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — хар |
и најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугар |
слећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— |
да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на п |
и а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грл |
..{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <milestone unit="subSectio |
ивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Те |
колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти |
и још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш |
руги, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> <pb n="86" /> <p>— Јок вала!...{S} |
.. кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — од |
.</p> <pb n="96" /> <p>— Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна |
ере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђ |
иљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад Мицко |
већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... |
јемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И треба! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш так |
ћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, |
стали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гла |
ва мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те с |
S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си |
све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, |
у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може сваки помислити.< |
чио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању |
о наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наре |
о. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за из |
адржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си та |
пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам чо |
абрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће нај |
том и добровољцима обишао турску војску требало је прилично времена, зато су остали морали да ч |
ијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами д |
.</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не тре |
ад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се о |
шку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у п |
ого саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше |
м одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде |
и из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци |
а још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лел |
брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Бр |
>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> < |
S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, н |
собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако тре |
тињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет год |
каже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана |
им болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина |
ела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који |
ењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу |
или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом мест |
вих шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крила, јер се ис |
а да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој бли |
места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.< |
гледаше Мицка сви укућани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце в |
свукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са оста |
еше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и |
ош гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се |
змију, која ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати њихова јуначка срца.</p> <p |
моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p> |
где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети |
чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака указаше се четири велика медведа, који и даље |
.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну |
и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да |
а.</p> <pb n="125" /> <p>После неколико тренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју бр |
! — викну кадија.</p> <p>После неколико тренутака пандур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кади |
ешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S |
ипута по вратима.</p> <p>После неколико тренутака изађе из куће један средовечан Арапин.</p> <p |
, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобр |
ти своју драгану.</p> <p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p |
молитву услишати, коју је пре неколико тренутака изговорио.</p> <p>И заиста, милост Господња н |
ало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} |
своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на своји |
нога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколико тренутака трајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и |
ре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаг |
ранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свет |
} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков повратак и освету.{S} Он није могао да |
јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толик |
p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у |
јући саму радост, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколи |
јатаганом, који необично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола т |
ко се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде |
миле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороно |
одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два бра |
ен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на његову н |
а.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган писну и она се сроза на под.< |
о наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пишто |
ртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да |
ећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.< |
кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p |
ејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет |
ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близин |
плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му |
зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу |
ора од тавнице и посматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му |
а који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</ |
ћи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не трепљаху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем очекиваху |
насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила је човек |
м своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао |
се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и п |
јих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћ |
грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично задрхта у том тр |
бранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви |
снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, д |
својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S |
ј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p> <p>— Станија?!...{S} Стан |
с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицк |
тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Т |
кој.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понаш |
а није могао ни име погодити.{S} Читаву трећину села заузимало је преко тридесет зграда, не рач |
аде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> |
не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар т |
чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоз |
ним вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му |
... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрч |
оћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— |
и на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар |
рзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</ |
, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним метцима и то два се |
Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у са |
на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном т |
о и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином |
ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Каб |
жђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог и |
трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезн |
и грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часлов |
и шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њ |
.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: висок |
p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</ |
после своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буд |
грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њи |
другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме |
цима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопљ |
де неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би |
еже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи и |
г имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>С |
<p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити |
друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> |
зо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом |
ше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се остали и |
аним ходом морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом по |
у онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева г |
звади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице |
n="131" /> <p>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу о |
такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — |
е опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе опро |
, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка М |
p>После овако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да на |
p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добров |
Читаву трећину села заузимало је преко тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за |
ри растанку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за ј |
руговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ бех |
ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом врел |
кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? |
сни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Чим стиго |
а предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.</p> <p>Пустошећи тако они до |
а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестано је клао Тур |
у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светина да би в |
ицко је са својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало |
лед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору два |
дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично нави |
> <head>II.</head> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једн |
ло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да |
зад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и |
ицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништво |
најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији п |
рови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време |
пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек ов |
у дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземнога мор |
на о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али н |
један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> <pb |
рено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у |
апске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина |
p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нест |
те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар с |
е и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је |
ли-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико тренутака иза |
сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубњеви, свир |
р-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И са |
здама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора д |
p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи в |
и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дружином н |
024_N8" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете |
гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви |
е Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари прија |
кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример кафеџија — |
> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље којим је обрасто из |
p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у там |
к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефенд |
ко се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњај |
своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак |
гу испричао, и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p> |
е се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млад |
била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незна |
наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb n="96" /> <p>— Но |
продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S |
... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како ј |
био из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, |
пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топл |
— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли те |
Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђ |
продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју кра |
знемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} |
беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p> |
p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне ре |
изненада заустави силна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна о |
Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може сваки помис |
један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и |
/p> <p>Сви су ћутали, управник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били п |
<p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а шт |
већ лукавством и преваром!...</p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети |
шапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док и |
а је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно |
харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Маке |
отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала |
ва.</p> <p>Камила је у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> < |
ом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p |
дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицковом затвору.</p> <pb n="168" /> <p> |
Творче! — тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</ |
турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престајаше ни даље са |
скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га уда |
ну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хват |
урише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у јед |
упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! |
лева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје ками |
тражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беш |
ли, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на из |
ака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и па |
Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те |
мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ к |
д би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине |
ле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други с |
се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учи |
тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим |
то одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, по |
о, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем |
е Африке са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Каји |
стаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу под |
јдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки начал |
ивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове д |
е већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћ |
покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секул |
а својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а о |
већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уј |
стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку мног |
ђе његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у |
о часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало |
и извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одс |
шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ови |
Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређ |
брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим траго |
и у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо |
да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то |
мбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању с |
евши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ов |
> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не пре |
и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јунач |
еши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо о |
му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа б |
оли, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица. |
у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} |
цка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни |
дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном гра |
, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног |
вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! |
јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше поруч |
дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до пон |
узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видел |
де он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакш |
а од мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђа |
беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах проду |
у где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> |
еговој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве |
а наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено |
а оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са С |
оста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да |
хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груд |
есак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто пре |
и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се |
едно лепо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Ми |
изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине његовој чети.</p> <pb n="50" /> |
је која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће |
p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S |
, Перо, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома о |
аше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим |
ле неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он |
наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем |
оликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник |
атаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да |
се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се све |
ти самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лак |
и, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да |
Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости дра |
рању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Из |
о седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био је |
анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну |
о, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђ |
, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим. |
де није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си т |
ад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зи |
одије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо |
дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће М |
ету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У |
} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаштво, позваше га |
нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потај |
шњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио нек |
главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александр |
ји је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше оп |
мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морн |
ранице између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих зем |
агање одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за од |
његово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све |
ачким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше п |
ђе у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пр |
иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одм |
евног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне |
ко непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа об |
а га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана |
рце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи? |
пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито п |
у.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb |
ружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, ко |
ву на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљ |
p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> |
ешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељав |
м ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно к |
n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио |
е напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помол |
икад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S |
ћи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... целу породицу... запалио кон |
/p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</ |
суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисај |
но камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чуднов |
њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кроз њега |
аци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу ст |
шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних звукова опет наста нема тишина.</p> <p> |
као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно |
ворећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, кој |
х, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’ |
лаго мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Осве |
заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да |
> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Стани |
уби!...{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— |
д тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му по |
ници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да п |
>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само наше тужно мезимче!... |
мо се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p> <pb n="179" /> < |
.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да се њи |
дноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин .... тан тин. |
у руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за уве |
а тужно Михаило. — Избави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, |
но шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се |
p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из |
и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И пос |
њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, |
творише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су |
ре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад |
једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када га извук |
и у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко |
би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто |
латиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!. |
ју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у М |
полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само |
вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се п |
не својих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, |
твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје посл |
абром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земљ |
рзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле сл |
кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и ина |
гоше.</p> <p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Ка |
а у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се вр |
ке те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне случајеве из свога живота ме |
мрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш н |
орник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све што би јој овај затра |
>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добр |
говима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући |
ећ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, |
ити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да |
о то пријатељство није било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са П |
вати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови пр |
ко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душ |
саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све што |
ако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет не |
ричкој обали, Средоземнога мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и |
да се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепој |
о мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! |
p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко три |
ад настаде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет. |
ровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало |
се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падах |
е. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ре |
сто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе се |
Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и |
на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, |
, но најзад их заустави огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се сад ј |
х нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множин |
турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војвод |
да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава |
потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако |
ци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога војвод |
да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{ |
ве беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p> |
ушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том |
азе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над |
ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један |
<p>И бој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погиб |
срео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње вре |
његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо |
рнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p> <p>Мицко је презирао А |
су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседелаца.{S} Били су како мушки, тако и ж |
Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељско зрно погоди га по сред г |
ово учествовање у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Са |
долети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руск |
јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у српско-турском рату — 1876. године, а том |
вом жестином и обарајући плотунима масу Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад нас |
о неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множин |
аље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би |
не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посматраше, како његова храбра дружина |
множина, од неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша о |
це к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко врем |
Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару |
ао преко исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата |
настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Ми |
приметивши оволику навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се ди |
е могао услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекива |
није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатови |
>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их |
ци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури право ка своме конаку.</p> <p>Станија је |
бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — говораше Милоје усплахирено.</p> <p>— Ха, зли |
тупи у хан са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе |
својој кући преко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претурах |
ђану јатаганћину, облеће око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а п |
ане својим јатаганом.{S} Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његови |
старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало порогушише око обезоружан |
ани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, |
оше најзад и на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа ј |
усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га разм |
след овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и |
великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка |
им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Ш |
Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута |
учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Ц |
нином Мицкова мартинка, одмах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшн |
одине беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у |
раше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове х |
на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, |
то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим д |
рог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онол |
бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши о |
Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и ј |
дмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ух |
им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, |
хових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јуришали су тако Турци, с |
реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, |
> <p>Пошто Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело |
г свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у |
днички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племени |
вима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он пре |
највећом жестином напред, па обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад |
упадајући често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одм |
беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Македонију, добровољци беху са |
сеци, као што рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Ко |
другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово реч |
ља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљајући тако добровољце он |
овој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који |
г пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} С |
ко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опира |
им се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и др |
од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад |
<p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи |
дно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турпију између пукотина од влажног подрумског камења, М |
нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља.</p> <pb n="46" /> < |
а окружена варош са широким улицама.{S} Турска влада терала је највеће кривце у та афричка мест |
Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.< |
жју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће |
... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, не!... кажи ко |
Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браи |
ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бу |
ицко, пак, после кратког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог д |
пре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара |
раницу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму к |
ц дана заједнички четовали, упадајући у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад б |
беху овде задржавали, упадајући често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко |
чко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најз |
е послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненад |
силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовни |
ан пут изненада заустави силна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију с |
У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег |
а који се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да буд |
једио валију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толик |
зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је о |
и јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио о |
Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не за |
он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро ј |
ли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке", неки се договараху о нечем, неки се |
ицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних |
p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење. |
ом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p> |
брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском јез |
>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — о |
Добро... добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</ |
уном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Тур |
а већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодостојници као и сам валија, који ће имати |
лија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} Но најз |
аферим!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, па извади одмах новчаник и награди Миц |
p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче |
а његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову ствар од турско |
игну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким |
је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицко љутито. </p> < |
малаксала робујући по тешким тавницама турским.</p> <pb n="203" /> <p>Ове последње речи, као д |
p>— А што? — упиташе присутне судије са турским чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто цел |
ошто се јако насмејаше, заједно са оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страх |
га брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад до |
читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по много већу цену. |
са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у изв |
у загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог |
да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у |
авише са свију страна сами густи редови турских низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој д |
-— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком |
им он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турског |
заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре. |
ана и густе убојне редове од наоружаних турских низама он се страшно пренерази.{S} У први мах н |
после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, које беше кадија послао бануше у Симин |
, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? уп |
у Ћустендилу за четири стотине златних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и ве |
ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицк |
.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом во |
ћем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p |
не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p>На четири дана после Мицковог д |
сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло |
у Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p> |
аде за онакво њихово пожртвовање против турског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места б |
е Мицко са својом четом војевати против турског насиља, они му зато радо и помогоше при нападу |
евино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће |
новник, послат нарочито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хте |
амену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Од |
услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко х |
ицка као једног од најопаснијих крвника турскога народа, као једног од најопаснијих својих <pb |
не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му |
чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно |
ка Мелентије, и сувише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да им полов |
мануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да ов |
а ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али е |
о у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за ова |
м злом намером он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђе |
овече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само с |
/p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пусти овамо без |
разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — |
пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турц |
војводама онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и ка |
својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу браћу |
а мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па н |
о а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћуст |
н само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули о |
држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да |
о са Мицком противу Турака још у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно б |
вођама добровољачким јуначки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Бр |
великом жестином нападоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена. |
југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за |
ако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико |
ишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на самом поднож |
ом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не забора |
ше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у |
је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је прилично времена, зато су оста |
дмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних турс |
шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... разбо |
уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка".{S} Че |
када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оруж |
казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак његови другови, ма д |
аче? </p> <p>— Невоља, харамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано л |
речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} Турци!...{S} Све укућане повезали па само претурају по |
оружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што м |
ило?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта |
заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење са својо |
ећ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од |
низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушк |
Потера се безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још |
куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но не прође мн |
ху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена рањена стока |
здати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!...</p> <p>— Како, како?!... на |
</p> <p>— Цану... украдоше...</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом |
очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} Турци!...{S} Све укућане повез |
} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је |
о је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Буг |
оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арапима |
кобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину роб |
већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на време виш |
вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер-бег |
љавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима |
виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.< |
са својим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ замо |
идесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Тур |
кала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата |
/p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ |
гове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његов |
ји Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се уп |
аше.</p> <p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бе |
рсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да |
ноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали с |
<p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани |
војим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска |
во дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле, пошто поведоше са собом и |
ом грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се |
сти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалим |
међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шика |
веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе ск |
во мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцим |
да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се |
ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплашени Турци најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и |
рије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и д |
беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној |
и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n |
дао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, |
три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудим |
Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше повући испред руске војске, а они што бе |
где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> |
вишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припр |
оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са својим насиљима према там |
/p> <p>Неколико часова јуришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог |
ровукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они |
Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше |
та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} |
по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неко |
воје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава |
} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућ |
на да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче |
дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, ш |
тотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Ми |
о свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал |
ног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину |
јест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потра |
раг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално корачајући напред.</p> <p> |
урци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши |
у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И |
Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшно ускомешаше.{S} Изненађени оволиком киш |
м враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беш |
н старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> < |
почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јур |
лис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му бех |
а би својим костурима доцније послужила Турцима као успомена на сећање храброга харамбаше Мицка |
ког одметника, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— |
тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни сп |
лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажн |
атовања, после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и сво |
устендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их ув |
Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнц |
е чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упути |
>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољ |
познато још из заједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, |
после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Њего |
ратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и т |
ком војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са својим добро |
ајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, она се |
ав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вил |
Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим |
се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну |
срчан у заједничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије |
његовом јуначком четничком ратовању са Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелост |
— Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође. |
у и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко доша |
нежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на пла |
и! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они |
ма, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплашени Турци најзад успеше, те се и |
ренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску децу из наручј |
а се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натр |
аба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше још хладн |
е да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.</p> <p> |
почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман |
о било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту |
одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, доб |
својом дружином на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} |
, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јаг |
ете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста с |
ко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкови |
на а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и к |
ином, која чисто опија, хлађаше млађано турче, попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав |
Турчин Каурину?! — одговори усплахирено Турче, чудећи се.</p> <p>— Турчин!...{S} Каурин!...{S} |
— викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прошло, хватајући се за н |
нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она |
усплахирено Турче, чудећи се.</p> <p>— Турчин!...{S} Каурин!...{S} Бре ћерата... ћерата! — цик |
ма живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непрестаном |
да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обич |
едаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом и |
гани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Рад |
ским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана м |
о, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још не |
аженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немилостиво рас |
ом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше за неко време Куз |
гли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста |
p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загле |
/p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Ме |
ју и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху поле |
ило вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај н |
ме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> |
дњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде |
ијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица н |
стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је б |
>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено Турче, чудећи с |
дучко одело издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајд |
родужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у |
шив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>С |
рши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стоја |
одијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко зау |
рах, и бригу његовом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом |
атови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из ра |
од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} |
азио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са оволиком множином било би |
к, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — |
дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опе |
на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином |
!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше |
не да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није |
S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> < |
ао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдуч |
вољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у |
жњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма ш |
ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој к |
вао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано т |
ју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план. |
зних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изја |
ајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да п |
удо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам |
мо један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> < |
Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен |
е било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурз |
о нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицк |
да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би |
лазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам |
ио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева ос |
у, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју |
, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тре |
његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и ње |
вима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху |
дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но уз |
рљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— |
p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигу |
p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом бр |
да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p |
<p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и изда |
Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и |
и склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, кој |
а и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бес |
је могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању п |
/p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда |
је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љ |
Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише з |
на први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опа |
одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обг |
ро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сум |
ту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ |
е, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се кре |
а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> |
је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, |
Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он |
мах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа |
е и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме |
де да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милев |
наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим бе |
ју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S} Ово |
p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и |
намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} О |
ећ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског насиља |
дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, |
о дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за по |
ти на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стен |
је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџ |
ром се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пеште |
у га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искре |
жином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи чи |
ину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни |
у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он |
S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и откри |
p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху п |
и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату о |
ема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ х |
конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из |
а да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје дру |
ин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што бли |
ше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, |
ве до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти |
патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики |
већом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потуж |
највећим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и |
} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у |
суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гл |
с у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{ |
а и своје дружине отровницу змију, која ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати |
певајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, |
бодно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је нагов |
. али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар |
задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе они, |
ађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! |
вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то |
стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегс |
има.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној |
ара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{ |
једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још |
снике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем прове |
авијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био |
а понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> |
ико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за св |
ашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине ку |
то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спа |
д њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој чети.</p> < |
дравивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један погл |
служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> <p>То беше д |
агане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружје |
pb n="86" /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сас |
врејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што |
великодостојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових |
ај брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеш |
о и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, да |
матрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицк |
<p>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш |
их само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гара |
еде радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефенди |
ени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!... |
>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме см |
омаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду |
амнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то нач |
на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш |
Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао с |
д ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, ве |
паднутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <pb n="88" /> <p>После |
и сложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> < |
<p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Ку |
уде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина хр |
д изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— М |
пео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај п |
ренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— |
нцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо |
живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и |
иле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> < |
о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе ку |
ити.</p> <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше ве |
амновања почеше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Ми |
ко је седео забринут, размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све |
никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су |
на)!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, |
зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохв |
ар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћ |
уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> < |
где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда |
краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога |
ласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово нев |
хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није ба |
у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће |
у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се |
ра и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, после онолик |
она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његов |
војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико ч |
ного и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је |
да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да |
алуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпу |
Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо д |
па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар шт |
гове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> < |
ислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно от |
ја изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди к |
тар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> |
е, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим д |
камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око |
уташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и т |
да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени ј |
ити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! |
питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} |
воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога нада |
ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећи |
памо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост |
ајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе |
ни смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb n="176" /> |
ожемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неки |
одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После к |
гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скака |
Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хо |
могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и |
<p>— Тако је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живе |
Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшн |
је му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за |
</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове посл |
>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу |
ева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — |
/p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче с |
угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па и са |
и ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је |
рчин!...{S} Каурин!...{S} Бре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појур |
у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ће |
.., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје |
е, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане и врата |
p> <p>— Турчин!...{S} Каурин!...{S} Бре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, б |
невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а |
ј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна м |
тварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане |
ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додиј |
учинише и остали.{S} После непрестаног ћеретања и разговора сада настаде нема тишина.</p> <mil |
има разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу један од његових |
оду.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за |
баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо |
буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После овак |
!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Миш |
ам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујући с |
стадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра |
<p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и оде |
о к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изговори |
р га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> <p>— Идем, идем... пуштај!...{S} Освета! ви |
94" /> <p>— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 |
Хајд, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало у |
ох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што |
били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе |
док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Н |
конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} |
дије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их к |
ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— |
шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда |
ћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и |
а ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, |
дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источн |
... педесет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше |
и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изн |
/p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> <p>— Отвар |
луге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише! |
/p> <p>— Оружани?!... педесет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се |
на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. |
сну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли |
"> <head>I.</head> <p>— Камо селам бре, ћопек <ref target="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко к’о |
инце!...</p> <pb n="100" /> <p>— Ах!... ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и н |
ље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Та |
о гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S |
донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зор |
ћу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће |
тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви |
>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али ве |
у тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p |
е беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на мор |
го а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, Стан |
ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А |
p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми |
Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Је |
Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу |
ноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p |
д будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p> < |
е Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на |
/> <p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да |
за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама |
<pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p |
.</p> <p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуни |
ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p |
.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — ре |
ђем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим |
Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> < |
слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Мил |
рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да |
>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седн |
је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени |
} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бог |
<p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде о |
аш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу |
стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, приста |
жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако ј |
да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је у |
абраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко |
Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> < |
у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запоји |
а са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој! |
рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу |
опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срц |
гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> |
на истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади. |
једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту дец |
све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде |
е паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ух |
велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући уз |
жно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као ср |
сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора |
без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је бољ |
есиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да |
би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје |
ђама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањ |
са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p |
/head> <p>Чим руско-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S |
ко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који води за Кочан |
јући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, |
на, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим |
еко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за изв |
е решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружино |
позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави |
миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у нару |
љу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са свој |
чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} |
јор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са св |
донију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> |
{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског |
ном право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који |
ne unit="subSection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огран |
стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за извесно време, проду |
цко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, уверавајућ |
ије хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напу |
дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко вр |
а Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сложно на |
S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са ве |
ко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали |
ко, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо |
ријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође |
>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада |
..{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш леп |
м ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарско |
ио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш |
руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због кра |
чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово |
а.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да га |
ле овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је |
јим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то изнесу гр |
.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на захо |
који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затра |
г он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних турских лира и одм |
Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник казамата трудио се свим силама да дока |
гао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом затегнутошћу очекиваху <pb n="16 |
, веома потребно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом између Мицка и |
одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, громким гласом узвикну: — Ј |
ругови моји, — настави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не с |
! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћу |
! — поче опет кадија изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, ре |
<p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час када ћ |
их па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспе |
један, који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле |
дним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше |
га, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p |
и по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело на |
о символ његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.< |
верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће |
њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у бол |
опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се |
да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројн |
по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} |
урци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.< |
змакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка |
ло од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборе |
речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, |
дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад о |
ли после оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју |
овања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом |
е далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, налази се повеће |
ивотињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бо |
а, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</ |
који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да |
ах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три |
ом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, ч |
копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настав |
исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту |
о! — промуца старац, пољубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома заједљиво посматраху ово д |
ода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. < |
близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дру |
хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху |
олазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде. |
ма да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја |
ави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадил |
>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучк |
аше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана, те да му п |
како, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макн |
а склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у с |
е што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хла |
кне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио |
<p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p |
из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног из |
е крвнике!...</p> <p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим дру |
г издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, т |
левином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих |
а.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотун |
"143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и т |
радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако |
а усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> карактера једн |
попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи дру |
емогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту |
са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Ца |
, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и тол |
p>Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала п |
е и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би с |
љавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од |
p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој |
{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пал |
ајзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима |
јзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и с |
високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> |
урци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у највећој брзин |
о месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно ч |
д седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест |
рашан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче, |
еше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаш |
купљати око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком на |
и на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наре |
цкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше м |
нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бег |
кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском св |
тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, |
ти. </note> <note xml:id="SRP19024_N5"> У кући су је тако звали од милости.</note> <note xml:id |
тарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш |
преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за и |
{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав двор |
еће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p> |
странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко п |
аса док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан |
беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на |
тама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвор |
отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, она се најзад и уда |
ицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крст |
у но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима |
еше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и |
ом правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и је |
међу залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ |
оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито |
је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџиј |
Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико |
03" /> <p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом |
аспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} |
беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи бук |
ских низама он се страшно пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима |
о на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзн |
кивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца ка |
ци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те и |
прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гуш |
} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овак |
равница, покривена биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са |
одмах појури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислима непрестано се превртаху оне речи „хиљ |
.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на ј |
ов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— |
у, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његов |
има, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Т |
ху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они |
е као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он |
њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто у |
је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болн |
на бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним м |
је беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га ма |
унио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи п |
ну беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те |
рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах о |
ша, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb |
но, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а ку |
арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једин |
ом дружином улогори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког ју |
урцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но как |
</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ни |
...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно т |
на стварима у његовој милој отаџбини — у Македонији, на освету за овако срамно нанети му злочи |
Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, с |
камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, |
, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два |
и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средозем |
сен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад |
име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, моле |
џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сиг |
јак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— |
="titlepage"> <p>Штампарија „НОВО ДОБА“ у Вуковару.</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <di |
твује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се над |
аше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па о |
ави, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се по |
мах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p> |
ских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љ |
ној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже св |
ану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде |
и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху прили |
..{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Ла |
са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, |
ш дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених с |
прости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцв |
огао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да и |
обије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Кос |
Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано |
ивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одат |
p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’ |
светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно проду |
храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али само свет |
ног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао |
p> <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну мал |
ући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине |
тражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело |
и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> |
не као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они пла |
еше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је |
са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бај |
телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Ср |
иста када једном, после његовог бегства у планину, разговараше са својим комшијом — Милојком:</ |
као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од |
еру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> < |
не скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова породице не бе |
вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... |
к плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би |
то видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад |
иној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... |
истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео пов |
аху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> |
укло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први м |
ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови |
} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође про |
ересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао |
једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо |
илом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се он с |
ујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад сил |
морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опе |
тара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> |
тотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа т |
ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио у |
S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко на |
цко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогу |
<p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Бог |
могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко с |
Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> |
егових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то већ |
се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када |
</p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу са |
? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— |
могли приметити неколико мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих дру |
имио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> |
у.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике навале нао |
једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, |
беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху ве |
цком и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} О |
иховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута о |
ог успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пуст |
uote> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> <milest |
ође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао |
ђе ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник пози |
на још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће С |
— љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... оч |
} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придруж |
олику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — |
раних <pb n="145" /> песковитих предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешч |
ек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- б |
, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чим бе |
ubSection" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче и |
ајчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви вет |
на да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина |
тера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{ |
жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на |
еку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно |
на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе |
кој, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва |
ику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} К |
нија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Н |
ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај т |
та ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет с |
риполис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско полуострво а ме |
>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години. |
ка, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело в |
е Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ |
хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како |
умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста од радости сјај у очима а |
ечовек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако |
ћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби |
и! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајду |
таве са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја |
на сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — у Македонији, на освету за о |
а, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша ч |
на подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све |
есет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао |
донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снаж |
ен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице |
жину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојк |
ном.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реш |
рчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непрестаном путовању они најзад наиђоше и на повећу а |
а га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу |
како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ М |
дмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, |
ље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њ |
аде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l |
осле неколико дана од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му |
у.</p> <p>После овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци управник тамнице беше |
аиста.{S} После шестомесечног тамновања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би |
после овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном |
ањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подм |
", те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> |
заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове |
и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше виш |
а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан |
е вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још |
дите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је з |
љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке игр |
главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати |
Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{ |
кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} Очински се стар |
појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна |
} Многи изненађени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њ |
и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на М |
грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још г |
ци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружин |
очито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасно |
ором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од са |
непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речима на овај гл |
атовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за нек |
настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога |
де и <pb n="45" /> онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладно |
Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Ју |
<p>За непуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више бесн |
рба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи. |
авно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре |
својим јатаганом, који необично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, |
еше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружи |
о борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>С |
бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} И |
мало измицати унапред гледајући обојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> < |
поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али- |
лна љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S |
<p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са они |
врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апса |
а миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од о |
сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, он |
ежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, д |
одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко х |
а беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!. |
аху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше од |
ујући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматрајући А |
а, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским влад |
у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арап |
тераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{ |
прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:< |
а и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S |
се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил |
лим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{ |
пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дођ |
освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити с |
одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестин |
горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дох |
х, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неког ву |
а им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — поми |
танија?!... ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско к |
р су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови |
ренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слоб |
е позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растав |
одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опр |
ском благодећу, проводили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крво |
лне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овак |
облеће око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и проб |
границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму |
<p>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сад |
иђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше |
ко већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p> <pb n |
младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимч |
е од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, та |
то и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и јед |
!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш л |
>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време |
хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље уз |
лабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. |
и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у на |
/p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момч |
које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Т |
о да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намер |
осле свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко в |
Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише |
он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је познат |
своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају ника |
рку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин вра |
брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и јед |
лучајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" пр |
није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као |
о година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! о |
шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} К |
ратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се прија |
ико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, ве |
м турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин |
и спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, о |
а њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Његови добровољци дон |
-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брат |
сковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци |
чета.</p> <p>После неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му зв |
жи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се ма |
Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. сти |
оше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко в |
пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овд |
ше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, неп |
јом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да |
му за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Ло |
усти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина |
он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.< |
дмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах п |
о исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Ми |
} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли |
.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах на |
е крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би |
тпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> |
нако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада дове |
очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? ...{S} |
ли се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</ |
</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из ла |
апин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прик |
рђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и |
пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи свет |
у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше |
Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Ара |
иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђ |
пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Ср |
пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако д |
тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, о |
му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер |
понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се к |
стивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он о |
ети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти нис |
p>Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад с |
окри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>М |
ад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу |
лијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му жив |
и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да би ч |
време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хла |
су ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта. |
у.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумар |
S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела ус |
ицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином ис |
и?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p> |
алима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа т |
ег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <p |
ом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је |
по казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову друж |
воздену полугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивај |
аспара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је |
очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из пр |
одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!. |
кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још |
крви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу |
ицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је го |
<p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак |
.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као з |
до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све шт |
књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </text> </TEI> |
нуо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране вео |
n="141" /> <p>Потпуно усамљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за |
и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очеки |
ама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох |
ана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n= |
еца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута г |
/p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се |
и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> |
сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарс |
за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, ал |
, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој пр |
ао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити |
у припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело. |
ер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицк |
pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука. |
чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако за |
p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над једним отвором кроз који би сун |
Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p> <p>И отац и ма |
у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста |
дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог |
ја је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно св |
вративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, |
ад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницам |
о — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилеп |
једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч д |
едицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p> |
препоручених писама на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и |
а, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спр |
и, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса |
овио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Ба |
справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео |
! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n=" |
ви му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добр |
па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — |
г бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке |
уци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помр |
мо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и неп |
би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и |
фију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <re |
ајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратк |
преко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од |
атког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у |
реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од гра |
одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> |
ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и ј |
убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> |
вниковој умрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> |
да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> < |
икога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно |
вога војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но д |
у.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу с |
} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „а |
ико дана први пут примети живо створење у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги |
на по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах |
им истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју |
јајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут шир |
Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, |
цко се спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко |
о се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S |
уљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} П |
ну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са |
урака беше завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму. |
ео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом |
рену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p |
ољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано причање |
одјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Каз |
ну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са предњег седишта позади у кола, у |
д нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони |
у светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повик |
осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поме |
> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољ |
дан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n |
ена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако д |
<p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову ужасн |
лима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпомагат |
о у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више ј |
и по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се св |
мајстор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју им |
ружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове по приватним к |
ђама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше ум |
рвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са св |
— тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо мож |
и један од млађих судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је ср |
дужавали су они свој посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само ра |
он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли |
Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој др |
ре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>Пос |
стендил.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а |
адијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.< |
љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом бла |
потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Мил |
та би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви погинуше, |
о то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој |
треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, |
био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе |
уваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их к |
лавама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служил |
о Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ла |
доше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да ба |
ора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времен |
} Турска влада терала је највеће кривце у та афричка места остављајући их на милост и немилост |
ор и тиранин српски.{S} Српске породице у његовој околини беху пропиштале услед његовог разбојн |
с посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ |
пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад |
</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Ист |
му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе н |
дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад заповеднич |
ри руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због к |
> чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за о |
се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше |
опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпири |
Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p |
pb n="8" /> <p>Мелодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Гр |
се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} |
јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом момент |
, осећајући саму радост, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p |
пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружин |
ође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би |
андури одмах изведоше Кузмана и отераше у тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи |
ни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову с |
ак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду јед |
кивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није |
<p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али- |
и и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и дру |
ицу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Ту |
овуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> |
се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим бруј |
ећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше јо |
поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху с |
чара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше п |
аху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сна а као к |
.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, |
де са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он ско |
ише из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долаз |
сова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, пок |
и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне гр |
авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од с |
ом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу |
а дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна з |
Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отв |
на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb n="70" /> <p>При овом нападу на |
ђе са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се бех |
и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова |
х била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневног пут |
почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико о |
ављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном казнити Мицка а |
ом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поруч |
.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} См |
{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непун |
.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турак |
е као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза рушевина а после су с |
по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} |
трашна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен |
дашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио н |
ад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за и |
ваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Б |
има, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кад |
к осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм з |
ке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S |
мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са |
е жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине |
<p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Т |
тране бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова |
веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скоч |
Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништв |
{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да |
/p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано арапским сло |
а пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помага |
ам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једин |
/p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена |
љавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> < |
<p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали |
ше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачека |
/p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престај |
на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је при |
так.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први |
иле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.< |
у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и |
пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, ул |
е јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђе |
аре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо |
и пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али прет |
сто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипају |
ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да б |
то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па о |
на на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би |
био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> <p>Када |
ије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и о |
ви витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> <p> |
од зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.< |
села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек |
коше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за по |
голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви |
кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и ст |
но обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, |
брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и про |
од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су ж |
рали кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове п |
е у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за његови |
о тренутака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина |
вотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док је год у њ |
стаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који |
агаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву с |
ад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично за |
га разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало |
, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим |
/p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ов |
ке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог п |
и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах |
икупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Миц |
рци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викн |
е жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он |
<p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд |
небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напре |
за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину |
ицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше |
а!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш? |
миле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојури |
/> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанк |
непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци |
ико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са |
са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше |
твој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису |
овници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живот |
S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се |
и плотунима масу Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са о |
p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле |
ако је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војво |
тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није мога |
хватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цик |
изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n= |
о најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а так |
се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село |
и, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док |
во дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде |
хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!. |
беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изаша |
им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни оп |
ан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>После неко |
узману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бо |
еши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине |
xml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml:id="SRP1902 |
ина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да |
п Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски до |
ма само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од гр |
њи прилично одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настаја |
како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натр |
нту стропошта са предњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смеј |
ћала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хо |
праштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђ |
<p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прав |
та у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на |
ао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао |
чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чистог и |
тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а |
ободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једн |
мнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавиј |
и да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа |
хвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> |
кедонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note |
м стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови |
ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како |
а је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пан |
би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да |
их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко |
ашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас |
не, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свег |
оворе бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом |
пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p |
онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово ст |
аганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, з |
са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко меха |
не покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да |
аније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже ру |
ре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна |
е златних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто пр |
су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или су |
аде на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој |
у ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добр |
он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком. |
је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од ми |
ешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— В |
једно одрастоше... заједно су увек ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не растављаху се никако, |
="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше |
им гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хуриј |
завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени пријатељима који бдијаху над њима.</ |
ала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p> <pb n="51" /> <p>Већ у про |
отпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ћ |
ндија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ м |
ски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала |
ког одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко |
ка, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — вик |
т привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше узд |
је овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— |
и није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије |
их умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд и |
не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо |
рчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећ |
пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад |
говима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде |
ији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, за |
му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одм |
идећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама |
{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, ко |
у свим правцима размахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега им с |
вши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испусти |
ке радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно врем |
оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изглад |
највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.< |
са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша о |
аштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беш |
је и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, |
нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај на |
лутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља М |
то беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста |
еб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — клица |
пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и бр |
> <p>Ове последње речи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на ор |
<pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо подруму, који беше |
е јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква се може замислити само изме |
зјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће |
! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их са |
Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p |
ро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</ |
куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока |
место да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе |
p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управникових речи.{S} Изгледало му је као |
се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде |
га напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и |
а својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1902 |
елици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у |
ве накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и |
атаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко с |
врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и |
} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше прис |
тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно |
више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... п |
а коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са д |
Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је |
учићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p |
о да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови |
попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> с |
д кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном |
нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у |
уди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад |
— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} |
чен и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више |
з врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или ба |
а, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} |
е слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења |
ачин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели. |
</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш |
ри који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код с |
ог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по њ |
н, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> |
ког тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека мо |
да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше |
пасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— |
свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и |
вори управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бац |
е допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког |
м храбром држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома ра |
би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} О |
дзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са бакл |
д неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше |
е.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазил |
колико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен о |
све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> < |
на са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе |
>— Саба најрула! — викнуше они, улазећи у собу.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Аларазола! — одговорише |
Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... </p> <p |
е може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако мо |
Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да |
у.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има |
лог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Мил |
х обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ов |
ш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за к |
загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати |
сец дана заједнички четовали, упадајући у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад |
ћ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или т |
</p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар |
узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим пут |
стрешио и закрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима по |
ао о робовању своме са Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Дом |
м се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго та |
ах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — |
<p>Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, |
што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома ра |
увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, |
епријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{ |
ило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући. |
еко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад |
већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и ј |
ах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Два |
м он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га п |
.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управише свој ход право ка Кривој Пала |
осле овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко |
з Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Че |
живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни |
<p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 становник |
стрији и најспособнији за такав положај у тако огромној задрузи. </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам М |
овој кући опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано |
поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузм |
ци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану |
д куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења одмах закла неколико мла |
разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се мно |
ви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хлад |
де само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричк |
и овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пиј |
е и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и да |
уго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут |
а не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана увидише Т |
МИЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНО |
е тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше старина Рад |
веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила п |
може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо т |
млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ак |
човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слободе. |
у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p |
..{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да |
сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господара сво |
ратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, |
p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну м |
ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар б |
јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га |
оној подрумској помрчини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, п |
е уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео вид |
поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> |
одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би пр |
ах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитуј |
а са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицк |
ше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни к |
, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио свом |
љив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати једа |
ајвећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна |
а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила своје вре |
а Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху |
исукавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <pb n="13" |
није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој |
аволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно |
<p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада ни |
н, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну о |
едњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било иск |
ј у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка не |
јзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри |
одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душманина кољући пон |
тренутака пандур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.< |
сле онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и |
у.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".< |
и. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два |
и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред соб |
шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских |
Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео |
олуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</ |
— викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебес!...{S} Млатарење |
да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ с |
>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да |
н, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у В |
је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинским кланц |
из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, ко |
овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и н |
дију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био ви |
<p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде велика грај |
и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, к |
безекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Си |
ш исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{ |
га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, ш |
он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и |
е пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га с |
о од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде г |
осле неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у |
се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут п |
учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило би |
<p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бун |
вом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <milestone unit="subSection" /> |
пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> < |
снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног д |
за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капи |
сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше је |
ко је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на |
да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разгов |
рте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше дес |
еда као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свеж |
фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, |
Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> |
итичких разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ то |
ћи народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необич |
дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и |
нутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведош |
аша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му по |
— Отров да попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја ч |
ао борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Јо |
војим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то изнесу |
беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су т |
светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n |
баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакл |
.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} |
} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаш |
ше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима |
, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, |
ше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио к |
<p>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— По |
башом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Македониј |
е више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита.. |
у, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он са |
ази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:id="SRP19024_N7"> Исти и |
држа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави |
робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надз |
камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу растовари |
сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу |
ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, свак |
ство такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.< |
Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом г |
на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а |
а!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били н |
већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављ |
к овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p>Потпуно усамљен Мицко |
.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо |
у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и так |
ре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као |
ти ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га |
још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врл |
вале, коју беше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког трен |
из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они |
посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му |
е земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, |
на прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попу |
ло светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три ода |
се глас о смрти пророковој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затворо |
они тело једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> |
м траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан |
де још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не |
чај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. < |
е како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} |
е неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколик |
њихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али- |
Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учес |
прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих |
са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Ту |
n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и нес |
урке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху наш |
много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође |
раше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше на |
је могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арап |
ља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за |
са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и грајала |
ом и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.</p> <p |
жег опирања пођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не б |
свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му |
а начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у |
намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински к |
о раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ам |
ави облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пу |
, седећи непрестано посматраше презриво у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па |
станак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружино |
кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца пос |
!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познај |
амо Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахн |
пустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и |
уо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрс |
узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... |
ам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те о |
ти да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу. |
ико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Миц |
млад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријат |
т за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за и |
исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не |
х и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко |
>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у в |
/p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не п |
би.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше с |
храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио |
</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред о |
ом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Муста |
д би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га |
ар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на за |
докнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних |
х ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад н |
баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. |
есију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад |
ла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Т |
њака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био. |
ронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог |
, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше зат |
Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест своји |
шу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, синко!... које добр |
</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да |
а Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као бор |
ља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у |
он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу исп |
верио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше с |
пу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио |
.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху ј |
} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим |
рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар |
код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време |
едну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они |
м гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у најве |
ет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафан |
крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, |
ла би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, с |
егове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то |
чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Је |
p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била цел |
латарење и запомагање одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелен |
неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова |
ом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> |
рнутог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше |
турицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још |
ајсретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она ј |
само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се |
се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке |
оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беш |
<p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина |
дина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан |
јати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете виш |
х-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погледом п |
поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>Опростивши се овога српс |
мо мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а та |
света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није са |
м дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али- |
ли и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца.</p> <p>Не |
</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај м |
ке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше |
дух у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као нек |
сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и |
— све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким расположењем он се сутра-да |
е.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана ве |
.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у |
е, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одма |
да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са |
у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу сво |
огледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале |
велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се |
о све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна |
год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изглед |
беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубо |
ишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бе |
наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако бесн |
што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на сво |
а ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли |
можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје ками |
а?!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим о |
<p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је не |
p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p> |
мамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави |
, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти |
е страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>По |
ознајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за |
је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</ |
љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган писну и она се сроза |
односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околина вароши |
ше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објаш |
бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пу |
најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао.{S} Одмах сад н |
ајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше |
разбијена.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било |
последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим друг |
ју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег |
м месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци |
ла над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељу |
послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше |
ну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су |
и Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом. |
ло у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... |
пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје блажене часов |
ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Р |
онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња прем |
кну очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је би |
о да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве п |
Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким веза |
ле масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуц |
рство више је било у почастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим прав |
вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаш |
нај турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си |
азвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p |
а нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце |
рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином |
трмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред о |
е по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљ |
уђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене пр |
} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гони |
казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после сво |
те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и мл |
— онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — место, |
полис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако чес |
рено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка за |
м пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао |
е беху овде задржавали, упадајући често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Миц |
раво и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ |
ачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта из |
te xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Епископ у Жичкој епархији. </note> <note xml:id="SRP19024_N10"> |
Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет. |
свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које р |
е.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно о |
ео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! |
заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколи |
у имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веом |
о падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицковога ста |
коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управиш |
овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чи |
конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише нај |
нуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Са |
ви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово р |
је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је |
ко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији |
<p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог б |
дом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико |
За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! |
д одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, о |
{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да ј |
ом силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет се повра |
ко начини, пропуштајући дневну светлост у оној подрумској помрчини, изгледаше им у први мах као |
када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, З |
Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’ |
рмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало |
есец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пу |
реваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафте |
од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и п |
</p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапск |
ким касарнама.</p> <pb n="51" /> <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} М |
да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и над |
убав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> <pb n="36" /> <p>— Послушај ме, |
м мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" / |
часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вер |
дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у је |
а Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова у |
p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они |
дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пут |
ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог ре |
они похиташе <pb n="185" /> право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-М |
стајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве б |
дучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се на |
се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Не |
мбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, |
тила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, |
х станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, нас |
љавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је |
и напереним мартинкама, полако ступају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p> <pb n= |
рђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако ди |
е могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој живо |
да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{ |
одмах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Милану Стојићевићу...<ref target="#SRP19024_N7" |
еколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војв |
м, који необично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! |
без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док с |
уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је |
о тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обес |
Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста |
аљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали п |
ицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> <pb n="59" /> <p>— Здраво, Перо, здраво! |
ши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када б |
и ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим |
</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пусти д |
громна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као по |
а ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче |
ви Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао |
а својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски и |
обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена ками |
кну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане |
етао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он проведе овде неколико месеци.</p> |
ном у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да |
у даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, т |
а овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколик |
>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више |
е ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толи |
абра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div type= |
ке птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху своје умилне песмице |
</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радо |
у они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или |
пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите о |
> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p |
вом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борба |
ћара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху на „хара |
, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар |
површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и у |
чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Миц |
в Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам М |
коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ак |
му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила |
аде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено пом |
ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обна |
много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ресена. |
<p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од не |
n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Та |
вог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних турских лира и о |
ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход п |
тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше као да се небо |
облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пус |
устављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивање нове потер |
нимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скри |
вари те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав |
озне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био т |
стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо ус |
ужином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је о |
ати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.< |
д надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Та |
рође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кра |
енутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрм |
ји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим дру |
мах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они |
е.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, |
>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита с |
напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт |
јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упи |
.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разговор није би |
но дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{S} Зар једно а |
.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> |
ски кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — хар |
уше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле ма |
и опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бе |
ах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка |
же те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те пр |
целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за |
дговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то |
у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло су |
ендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Нек |
већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обо |
, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арап |
стина, било је од њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији |
е само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудн |
е такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо. |
свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изоб |
његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка у |
која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} |
— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p |
у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код он |
д неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Т |
има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене н |
г никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који |
пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногра |
ју кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:< |
чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаш |
де, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно |
е наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин |
преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о х |
то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — прав |
и само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђо |
о, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у ж |
ва Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у |
роведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за |
</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди |
ахотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста |
тност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља д |
чи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно |
нутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обази |
ио заједно са Мицком противу Турака још у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом |
ари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше поре |
време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио о |
цко са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им с |
са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па |
цко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а д |
крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни стан |
љ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди ва |
све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема |
са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих варош |
и мејдан подијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана |
> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година |
/l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточн |
унава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам М |
авати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све са |
стакленцетом уља.</p> <pb n="46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и |
лично разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бог |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија |
d="SRP19024_C1.3"> <head>III.</head> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, |
а и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку чет |
ађен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат |
тове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од панд |
нај, реци, па одмах иди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војвод |
а од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толи |
ђе воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је |
ило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлић |
ењем почели прилазити странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Т |
врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене о |
ли-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим |
ама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грм |
е неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устана |
даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме |
та и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S |
е са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша М |
е — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је |
у да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим |
ер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа ве |
ође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и на |
вораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} |
ва и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их |
посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанпут узвикну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени с |
ако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Ш |
њи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију |
валити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а |
апта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже. |
ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, ко |
ди после оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев |
зином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старо |
ући богато његово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зва |
, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отро |
када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клат |
ца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но |
у радозналост попне се на стену.</p> <p>У једном крају испод једног великог камена опазио је зм |
Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика ту |
ци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двад |
ко крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешки |
и, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији |
ши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде о |
Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешт |
лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S |
у на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан |
<p>— Кога?!... шта?!... казуј! — питаше убезекнуто Сима, преплашен Кузмановим речима.</p> <p>— |
одговорише им укућани, посматрајући их убезекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p |
Јесте, ефендија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно запомагаше |
S} То је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите |
r" xml:id="SRP19024_C2.4"> <head> Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head |
збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над с |
тиранишу над српским племенима и мучки убијају њихове најмилије сроднике, па им и то није дост |
са својом четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или су |
ријатељима, са једном гвозденом полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осв |
у погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — |
.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није сме |
да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа доче |
дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, |
гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила |
наги, сем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После дово |
лим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душманина кољући поново онога, који би давао ј |
ш добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} Посл |
почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>П |
с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врл |
ни ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p |
/> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу ж |
пита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, |
о, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, уп |
рашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?...</p> |
лануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но |
ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћ |
брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што |
е био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре ре |
Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви |
ка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — ци |
менусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, |
ћег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше з |
{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, |
говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у |
ора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела |
, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је |
.</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месец дана |
Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине |
ио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевин |
ред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — рече један од |
јући за харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викн |
говог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша |
д озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи |
ејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Ми |
езана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах од |
страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет |
оји већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.< |
размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, за |
о би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb |
нима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових н |
а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наоружаних турских низама он се страшн |
улкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулка |
са, два широка кожна реденика са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, |
ло кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а јед |
ви.</p> <pb n="9" /> <p>Покољ.... звека убојних јатагана... јаук и запомагање... све то параше |
ци.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепс |
, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још ј |
су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи виде |
љаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекн |
овог магацина. </p> <p>После напорног и убрзаног марша од неколико часова војска их сустиже баш |
мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушка |
ицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p> |
амог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </div> <pb n="111" /> <div t |
ачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, је |
која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога |
очи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ |
оћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова пор |
прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S} Много је ср |
Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време |
проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се |
аху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак узда |
роба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не м |
</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али |
ина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах |
био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових |
мнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако по |
b n="109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било |
...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте |
ега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</ |
вао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{ |
је смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике тв |
е.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И |
м даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— До |
лог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде |
ажени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управникових речи.{S |
дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би с |
p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Ми |
лева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе |
иту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p |
, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— К |
ледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано п |
могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима |
... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се глас |
зили су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ов |
е жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли |
не).{S} Заједно одрастоше... заједно су увек ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не растављаху |
га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост било врелим зр |
осподар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатага |
а и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S |
к, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађа |
ндила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутр |
да храбрила — тепала му је најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном расположењу свију |
Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било. |
јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре н |
о.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p |
ћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже |
/p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен |
још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само зару |
еба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </ |
и ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хај |
ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах |
кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она |
ли овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb n="85" /> |
цко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ з |
на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу пове |
ској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и при |
што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је |
жи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="subSect |
а камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Н |
</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста за |
е одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин |
д варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> |
о јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <milestone unit="sub |
ка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заје |
су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исукани |
није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва |
еселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај В |
ољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и |
а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у спр |
о плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако некол |
он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што није могао пропустити а да у сва |
велико његово изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатит |
Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим |
о живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде |
са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимиров |
Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он с |
ко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек |
олико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одма |
она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош |
Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу |
пин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када је |
и ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} За |
љу задржаше.</p> <p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији |
помагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама. |
н све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а |
планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка |
та Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је |
се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но ср |
.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину п |
стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад |
у, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад запо |
ене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кол |
ло, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана сп |
ко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је годи |
!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} |
сматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тр |
и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружино |
о леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> |
а престала, која не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист |
збуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше |
ише и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарум |
што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено |
е прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и још јед |
а сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досет |
} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако ист |
а ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка |
и други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху |
а, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пуних п |
у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, |
> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради |
поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он њихов зет не може никако ни бити, к |
одили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као пример јуна |
сти.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга з |
цко пође, после онако сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши |
да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата.. |
макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Оста |
ању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше ст |
и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге ник |
ваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да просп |
к је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних |
свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је уве |
ра.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, |
Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је зна |
осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово н |
лазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> |
вајући снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од народа свог за к |
S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуц |
аху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч |
во дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико |
вором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" /> јеца |
одужег разговора са начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другов |
са, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђу |
ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота по |
итај пријатељу! — викну очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Б |
д скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад бр |
Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било |
одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исече |
за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они с |
ако немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пута и појуре |
ре! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по х |
и од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p |
плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с м |
ар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по з |
атницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико т |
осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викн |
и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било |
и и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, во |
па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја |
тварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дош |
е помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах |
жује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, ча |
ине, јер је очима својим видео како под ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p |
реме пролази.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље |
наче нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно зак |
да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а |
да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о он |
дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је |
не, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање |
ада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он |
n="53" /> је он често правио посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнае |
од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који се заједно са М |
осле свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши јој последње речи њенога мужа.{S} О |
>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах пос |
есту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедон |
свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бог |
<p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, сам |
врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији |
увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да н |
, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" |
иђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао |
баша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> |
дао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у |
! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо то |
једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада |
ђе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружј |
турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан |
јно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у дру |
ља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? .. |
е, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицк |
Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> г |
гум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>И |
ну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћ |
и Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није |
ли у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет |
оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах мо |
ко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки с |
у Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајр |
добри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер мом |
аква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од к |
утин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи |
</p> <p>После неколико тренутака пандур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак |
це.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог предговора |
еху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванис |
p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти |
у затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече кадија са пог |
ва лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну к |
ури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Једно |
у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јак |
а — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми м |
је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} |
увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и |
нији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезај |
да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко |
ело. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега п |
се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше |
толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљ |
ожемо на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко |
тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У |
оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и стадоше на д |
и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше с |
ља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Миц |
.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко |
и су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у со |
говори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура!...{S} Разум |
о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ н |
нако заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у |
ест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог |
{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сад |
Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пу |
товању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло путов |
месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше |
рече један од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки |
е тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би с |
нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— |
жи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет вра |
т беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — п |
овеку морало растужити посматрајући ову ужасну катакомбу, која служаше ондашњим властима за мес |
е потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као д |
<p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела кроз |
ла док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</ |
<p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене поро |
ави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажели |
убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно |
мислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и св |
ад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</p> <p>У истом с |
/p> <p>Зора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не |
отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на |
је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао ј |
леидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </note> <note xml:id="SRP19024_N5"> У кући су |
те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути св |
ривим узаним и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се |
ојом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, |
ородица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих же |
е скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљак |
рсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе |
полако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и |
ји се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељско зрно пог |
ису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — та |
то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придружи се осталим во |
д чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхте |
до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим |
Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведош |
и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опор |
у оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју десну руку преко њег |
оме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељски поздрав надовезиваху и по које питање та |
вежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костино |
у сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их н |
тупати ка конаку, кријући се непрестано уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, ко |
више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиж |
би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, на |
Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренутак п |
у.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађивале узаврелу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.< |
амо још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, |
ше весник, који је хитро односио њихове узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет ње |
се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царски дру |
живљаје из младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат. |
чној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрак |
ру.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и че |
евна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред ов |
хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти проша |
<p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа |
о.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни |
а харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у посл |
ко истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није мо |
, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицк |
рака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плов |
избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и |
едати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да по |
.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах |
дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гл |
а па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сус |
ицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они |
>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет |
ље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стиго |
о ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе |
реме тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} |
иле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност ови |
ио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Ба |
у изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да г |
едан човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, платио исп |
уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узв |
S} Одмах полетеше, у највећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљуб |
том уља.</p> <pb n="46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко |
и да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи |
а, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само |
што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да |
и да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје и пламену љубав није могло овом прили |
ј дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, после вел |
о, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престравље |
дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је |
за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о с |
за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз ода |
<p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда |
уз-оглуј! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицко љутито. </p> <p>Као крвожедни тигар потрч |
а мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непоз |
ано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријат |
>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се снажно из њихових гра |
S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем |
/p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, т |
е.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шал |
и морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш |
т просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! — |
ања, чисто заповедајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!. |
ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху |
речи нису прословили.</p> <p>У једанпут узвикну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени смо!</p> <p> |
дише Мицка из снова и прибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, |
паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сне |
зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узавре |
ест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу узв |
а живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима, неки |
изабраше једно лепо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадо |
руги турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзула |
бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово |
! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p> <pb n= |
у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и б |
рости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само вр |
ко оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p> |
следњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тре |
две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника |
.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега год |
ни смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље којим је |
ода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју |
{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи как |
хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику на |
а и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као вил |
ху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком удар |
Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако |
пуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи |
несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</ |
и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и в |
адне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне |
војом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго |
, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свиј |
доније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склоништ |
ог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> |
на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе |
Тако треба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао у |
кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то уч |
Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док |
овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — |
цка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, ос |
евалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <mile |
у заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали |
емо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле и пођоше.</p> <pb n="197" /> <p>С |
-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријат |
камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцим |
да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу, прво |
<p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали |
убимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он |
и мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше |
а „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах |
етне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и продужише путовање.</p> <pb n="198 |
м по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, |
да ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматра |
ни нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много |
</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио |
м „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележи |
м рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим |
се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код |
не треба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба! |
и Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, |
оже он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> |
одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са ово |
авине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке |
оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и осталих доб |
кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови на |
ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулос |
етара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} К |
ине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записни |
тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти |
/p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих нас |
а овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је |
е последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе вратима |
</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к врат |
p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали |
ијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук |
се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он засп |
што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отво |
мо расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури з |
нима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно |
војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ б |
ставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарско |
љачку дружину, саставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким одредом пођу |
рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После свршеног рата са |
мети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће |
нар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мал |
о да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не |
последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лак |
о оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију првашње расп |
страшна рика.{S} На неколико тренутака указаше се четири велика медведа, који и даље силно рич |
а магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше неколико њих на камилама од оних истих Мицкових |
м а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све човек н |
ао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на други предмет који би био |
е појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p |
пет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не зас |
и он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд |
стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са г |
о хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по |
је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време |
ош гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао |
већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{ |
лни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше...</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стев |
тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде д |
да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p |
извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — уз |
које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено улазећи св |
штом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Све |
с.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно |
стомесечног тамновања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирн |
и све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дуг |
рци... пуна кућа...{S} Турци!...{S} Све укућане повезали па само претурају по кући!...{S} Бог — |
јест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли |
брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — уп |
буњени и преплашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.< |
м друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени |
екуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништ |
32" /> <p>— ’Аларазола! — одговорише им укућани, посматрајући их убезекнуто, са неким грозничав |
но приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а |
они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упутише се право опет своме пријатељу који |
зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији |
цама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, |
зила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> |
илао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да с |
времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад г |
т поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама |
.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, улазећи у собу.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Аларазола! — од |
лицаше веома радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара |
ко изложим његово детињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалек |
радосно Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... |
врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="185" /> право улазу у лагум, |
оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци д |
у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину ме |
о, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икак |
лазио они похиташе <pb n="185" /> право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— |
воме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у бли |
олим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, д |
Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријатељске редове све до самог свршет |
ом ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} |
вши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улет |
тином и обарајући плотунима масу Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде гр |
теше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ |
у дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у сам |
вивши момка недирнутог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се м |
о је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скоч |
он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — в |
ко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, ш |
са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен и викну:< |
ега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> < |
колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101 |
<p>Сад кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни луле ду |
а хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере |
урзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Турска влада терала је највеће кривце у та |
а вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде |
ла, по кривим узаним и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове |
>И они се кренуше неким узаним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну ве |
са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутр |
</p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа била |
} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— |
е.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав нак |
де да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити |
естанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, о |
правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ’ планинским кланцима на планини Ниџеру.< |
пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села — у равници, да би се и он ма |
ху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на самом подножју планинском.{S} Ово се нар |
својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинским кланцима Ниџера, зато сад ум |
и нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног напада.{S} |
p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали да |
и повећу турпију са једним стакленцетом уља.</p> <pb n="46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо |
слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турпију између пукотина од влажног подрумског кам |
м узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гв |
осматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсн |
дају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Миц |
ог оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко у |
} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са својим кам |
ада кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши |
Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући |
ајвећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначк |
и иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним |
жати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после због т |
беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>М |
а како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално корачајући |
Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар |
Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема к |
Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обор |
његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а |
капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и |
јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћ |
че развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из живот |
ђ’ планинским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где |
се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.< |
авладала нека тајанствена суморност.{S} Умилна песма многобројних птичица престала је.{S} Место |
.</p> <p>Сад забрујаше на стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздраганих срца младих |
да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n=" |
природи, те сад радосно извијаху своје умилне песмице, лепршајући по оном росном лишћу од дрве |
ветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи од |
х дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје |
о она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама о |
p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш |
ојство или најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови |
убоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше |
адошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њи |
е одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад осет |
сле онаке слободе и <pb n="45" /> онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у м |
ше но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем толико, да надзорник мораде пристати на њену |
би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад она |
којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је по |
и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па |
<p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да ј |
но небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди исто |
Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p |
кога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље вер |
тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, је |
егови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе |
држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа н |
претњу рускога конзула морадоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и прису |
м и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, они |
колико часова Зора се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицк |
. какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћи |
ше у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помислити да |
Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ моли |
То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу св |
су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Ал |
иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сва |
зу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољу |
здрављања и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својо |
е му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> |
аху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> <p>— Ја |
Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то р |
у да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа ход |
готворно, утицаше на његово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и бра |
Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стић |
што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва м |
овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако по |
<p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> |
ицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису зн |
чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да |
Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па |
ости који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили |
ј врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се изб |
еши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима б |
.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну |
роши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је |
ицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи |
ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вра |
.{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— Мор |
f target="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу |
наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћет |
</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми ј |
Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— |
и бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше п |
мновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то |
ко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је те |
ш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка |
то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само |
да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— |
и!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело д |
м рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци о |
је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим |
<p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, б |
мог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.< |
ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше усп |
Мицко га уби!...{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.< |
— цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, синко, тако! — уп |
цко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене |
је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајско |
по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с |
ароши.</p> <p>По заповести управниковој умрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све |
епка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лађа ве |
p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да је ефенди |
зговору разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апс |
S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је |
и са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, до |
до одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стеван |
дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко |
ака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још ве |
д и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као кака |
p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обојица у једном правцу, изгледаше ка |
и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад |
ом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино |
нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p>На четири дана после |
цко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући |
p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} |
пет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет ће |
ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код села Крстца |
јом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не |
ова, што запали онолико наших села, што уништи онолико наших људи и толику царску војску!...{S} |
на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и оствар |
то већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколико хиљада, н |
само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени т |
Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90" /> зид, |
ом богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако воле |
ти да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Ка |
аре сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у |
p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 становника. |
ом уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколико мрачних одаја |
о са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу један |
ушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху и неједнаки тапат, |
обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се |
о да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћуст |
вено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађо |
анке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и б |
оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чу |
д читав месец дана заједнички четовали, упадајући у турска села и правећи грозне покоље од Тура |
Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се |
ам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да с |
релази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и |
<p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан и одмах приђе још б |
.</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— |
а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, баци |
о куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Миц |
попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — р |
пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ |
ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво су |
ма војводина мартинка не хте упалити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке н |
капетане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не пр |
ај ме!...</p> <p>— Тако, синко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш бољ |
</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и дока |
ског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако је! — од |
пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знај |
о не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма д |
p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном |
ије решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све д |
аш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, |
рат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш поз |
!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не тр |
Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада |
мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде |
<p>— Ни сама војводина мартинка не хте упалити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше |
ко беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Ве |
ну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад вид |
сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</ |
ту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју др |
ким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око |
ше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, |
но мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или тр |
и већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодиј |
х па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско з |
’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет |
што је зора зарудила.{S} После великог упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне куг |
могавши их све разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог спаситеља св |
>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у мо |
ба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.< |
ија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чи |
м на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку |
д очима!</p> <pb n="117" /> <p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвар |
м!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.< |
чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово |
де, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори м |
ком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана уби |
дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ |
рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефендија! |
такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb n="96" /> <p>— Новаца? ... |
</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — |
Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> |
<p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији |
души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија ј |
м.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из |
у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. </p> <p>— Нишчо |
се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ћ |
зазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој к |
/p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни упр |
p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше |
<p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Ламбра.</p> <p>— |
и. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефе |
е скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бег |
те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди ув |
.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам би |
p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака |
</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело исл |
е за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узр |
л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јун |
о!... које добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, |
џија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће |
ели жива човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— |
ши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Та |
е.</p> <pb n="57" /> <p>— Који, који? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико |
ри мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са |
неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутне судије са турским чиновником, чудећи с |
/p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} С |
сто <pb n="62" /> и Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике навале наоружаних људи |
иди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — |
<p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши јој последње речи њен |
етак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који се за |
ло и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицк |
у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељем час са другим |
што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога х |
кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако |
цко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пр |
На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав која се развија полако п |
ко би се могли што боље поразговарати и упознати са овим човеком, који им за неко време изгледа |
грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред ова |
е била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад |
била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневног путов |
не.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их |
ме, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част — св |
де у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљ |
на а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву |
Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај н |
ка тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, |
а, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице управите поглед мало северније, а ви одмах видите горос |
х, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој чети.</p> <p>— |
ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!.. |
оше границу.{S} Ушавши у Македонију они управише свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Станимир |
.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта |
аморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њихов |
стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и ом |
н клече са запетом мартинком а погледом управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбрижно примиц |
момче невино, — рече кадија са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S |
ева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник казамата трудио се свим силама да докаже ефенд |
на време су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их је често обилазио, изгледаше му и су |
од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> < |
ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за |
новања у „Зандану" од пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, |
<p>После неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гл |
оше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умр |
весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек |
ао и увек почео је сумњати у истинитост управникових речи.{S} Изгледало му је као да је та ства |
х управнику вароши.</p> <p>По заповести управниковој умрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и |
д глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пош |
је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.</p> <p>По заповести управниковој умрл |
ста остављајући их на милост и немилост управницима појединих вароши.</p> <p>Тавнице за оваке о |
S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило би мало већи простор у тавници |
био је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храбро |
ед затвори у једној пространој тамници, управо подруму, који беше нарочито намењен за разбојник |
наста код свију првашње расположење.{S} Управо сад беху још много расположенији, но што беху он |
није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она |
ку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да |
/> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наред |
се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера, те напусти своју домовину — Македонију |
друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућег му |
а Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао. |
ашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог суко |
од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, |
а! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — |
же.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десе |
лата приграби.</p> <p>Многе је породице упропастио он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе |
м отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима |
ада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у |
дучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не ос |
у својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути |
Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. </p> </div> <pb n=" |
д ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Ара |
ме, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, |
ит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и после не |
најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима |
од мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су и |
да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не |
отуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружи |
урук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-к |
>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу |
у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли |
} Опростивши се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S |
ни пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне прати |
беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му |
p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} О |
>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза рушевина а по |
тише са домаћином и осталим укућанима и упутише се право опет своме пријатељу који је становао |
ње зраке!...</p> <p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p |
и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима |
роламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша!... живео наш војвод |
дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и |
ности за овако срећно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арап |
а виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да у |
ој несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у |
и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата посл |
аужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре |
ама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао д |
па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мириш |
плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све ж |
е бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланцима далеко |
вог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „ |
ле су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отв |
Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долаз |
натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз |
у, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и |
тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једно |
е на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посмат |
јвећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ дал |
товарених са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{ |
.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да |
а умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у м |
каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре шт |
свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен |
Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини |
ну са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јелов |
то ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи ра |
дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко |
мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наум |
ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћем |
ошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је неста |
рај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, же |
редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више |
штала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Миц |
знуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околи |
Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лис |
на бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу |
е било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те с |
з отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благода |
о су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да |
у с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било готово про |
ицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко ј |
довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини с |
да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут п |
имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирућ |
S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> |
које лепше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, он |
а: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене коро |
лама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово ни |
а је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке |
поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у п |
ако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом простр |
рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би с |
пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онд |
ли — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— |
укао у мало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћ |
<p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла л |
одмах се прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући св |
брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте |
је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима с |
ко често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задир |
дети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим газа |
ично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врело |
у биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и ками |
ана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био |
испред себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји |
лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако |
дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебес!...{S} Млатарење и запомагање одјекиваше дубоко |
бо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра. |
>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам |
се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура ј |
тог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежност |
војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, који већ |
утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и |
пустињи.</p> <pb n="141" /> <p>Потпуно усамљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам ме |
ко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама |
ком, што је оволико задиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти |
овораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и |
у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то изможде |
беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p> |
а груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед његов казивао је да н |
но.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— |
амилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали карава |
стотине златних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>По |
као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојач |
у, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин |
још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху |
S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплашени Турци најзад усп |
Плотуни само грме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јур |
најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшно ускомешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од врелих курш |
умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да о |
рема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да прегова |
>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Пер |
овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна |
у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> |
и их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву |
, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи напад |
егову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p |
-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле, пошто пов |
многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин |
оравили, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан тра |
ако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о ср |
ренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних д |
м свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, |
у то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг |
асељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заје |
која наговешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би м |
, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству |
ер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то наста велика боја |
ина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи |
који тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте |
озналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и |
женству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</ |
Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике навале наоружаних људи, није могла да поз |
јатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо |
.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед непрестаних покоља са б |
<p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у ду |
одице у његовој околини беху пропиштале услед његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако бога |
Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у пос |
Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре не |
аћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— |
ко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, |
и већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p |
м казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошљ |
ш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед непрестаног путовања, то брзо сад поседаше око ст |
руга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ра |
едало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше. |
али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражи |
ћи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, уз |
<p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— |
обрава свој поступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овак |
</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то |
Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у |
у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед |
неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div> <div type="chapter" |
љци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе |
качи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га |
опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — ш |
казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</ |
му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће |
чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто у |
а појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од |
мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љуба |
у остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку |
н заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренутака изговорио.</p> |
знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора ум |
ада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас |
далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l |
све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом пролетњем чару освану и да |
ану, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође |
ихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице управите поглед мало север |
рапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком. |
ега много више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем толико, да надзорник мораде прис |
рилично времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>С |
ине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о сн |
, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака б |
дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи, који бе |
од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву |
жаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много у ре |
ати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p>На четири д |
ли-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n="204" /> < |
n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле на један |
храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољц |
S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покрет |
стиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана |
се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће при |
ади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је с |
аг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно проша |
Турцима.</p> <p>Преплашени Турци најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд ко |
у из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе о |
учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут |
расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама код надзорника тамнице — Ахмеда, |
била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> |
бо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још од како се растави са свој |
/> <p>— Милоје, Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је зн |
ко наоружаних Турака! — говораше Милоје усплахирено.</p> <p>— Ха, зликовци!... разбојници!... — |
де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено Турче, чудећи се.</p> <p>— Турчин!...{S} Ка |
ози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, претварајући се и поче се крстити. — Ја, ч |
као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпо |
костурима доцније послужила Турцима као успомена на сећање храброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но |
заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке |
ви пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Ми |
азе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше јо |
а Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало |
или ову радозналост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци јед |
створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила |
и се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапи |
.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, по |
к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколик |
чеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у и |
рок је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђење |
, целу би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору м |
бијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за к |
а се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — п |
а виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слуш |
мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и н |
исте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.</p> <p>Пандури, ко |
пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође д |
о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При растан |
андур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S |
сто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. </p> <p>— Осв |
ова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— По |
а сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одма |
ош не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, |
="97" /> <p>После неколико минута Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијаш |
S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на панд |
— надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! |
ше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, |
ној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили с вр |
ико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде к |
е — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не |
од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди |
еограду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави под ком |
емљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презриво у пан |
глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима свој |
ио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежишта.</p> <p>— Мицк |
павања осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан |
ојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни |
е Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја — харамбаша |
једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p> <p>— Куда!?... з |
медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из д |
верским раширеним рукама ка Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да м |
е Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са злат |
обуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко |
сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разг |
S} Нико се пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да |
рцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ов |
да у последње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p> |
а остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак |
а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и |
и брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу |
Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудил |
Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума |
вољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још |
бро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељство ни |
или некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Долази |
и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешча |
<p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у |
на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умре |
ткрио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину гла |
морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрестано текао све д |
а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе |
ики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, н |
о а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце |
е злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, |
упчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага |
ивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, тр |
беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p>Потпуно усамљен |
и. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу |
но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, |
S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и |
раћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад бе |
а си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед гл |
цка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза |
и тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пр |
ах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово |
притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело изв |
неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n="24" /> он |
лудело момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> |
.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Млад |
оме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, платио испуњење својих жељ |
обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше на његово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту п |
ља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речима на овај глупи народ. |
} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху м |
хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико р |
јзад се и његови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман сед |
ога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од о |
, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни п |
и нечујно продужавали су они свој посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину ремет |
к Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад |
било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим призором истрча |
ла поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше као д |
обу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их |
ји их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то с |
чијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади |
, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срц |
правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне |
ет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ов |
опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш |
о да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} Погледи св |
ило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, мл |
до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само г |
од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то |
д оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Кост |
метно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше |
чини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да |
крио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> |
ћи.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима |
и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са велики |
оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам изд |
еху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исук |
а сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> |
камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, већ бе |
да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље трагање з |
рском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и посла |
пошта са предњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чис |
ра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке |
их вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — |
оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже пу |
жи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, |
ање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путовања.{S} |
Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да |
а оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано венула с |
ам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас |
обровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом |
о и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арапима изгле |
д онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладн |
очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беш |
ик доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузм |
ештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци с |
с о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах |
ито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
ше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да пон |
престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће м |
авали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство између ова два јунака.{S} А |
поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата п |
е, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то |
уња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујањ |
скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> <p> |
а више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу Турака, зато му ово |
лужбу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:id="SRP19024_ |
дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После неколико дана |
на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он сад |
едних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и |
овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, који се |
а! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Ламб |
е“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, т |
ганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изн |
анђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А М |
чка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо от |
Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, драга |
да Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даљ |
Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби турску в |
Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад п |
елости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућнос |
цко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} |
ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отиш |
у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господа |
се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се |
а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и стар |
ђе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Ми |
че кадија пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађ |
однети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог загр |
а.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и |
е овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше |
е испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналос |
драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.< |
да нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, ник |
топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити |
Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било |
ицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније в |
ик а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што пок |
не, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сун |
но питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— |
p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а ба |
ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти чов |
укче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог каме |
о ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одма |
ру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у |
е својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора |
{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису никако могли да п |
истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p |
ну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу к |
} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.</p> <p |
и се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, т |
м а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но к |
а за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их |
ашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови другови.</p> <p>После оваког ср |
о сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После непрестаног ћеретања и разго |
ме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и пакост |
се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз р |
годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне |
Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управише свој ход право ка Крив |
та се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p |
зговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју бе |
ње није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем |
даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао |
громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске |
кренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га |
кренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах извед |
укше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла са с |
тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Ми |
веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао с |
ри Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека т |
помињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њихов |
бри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p> <p>Разгов |
теже јатаганом.</p> <p>— Станија!...{S} Фатима!... — поче опет муцати Мехмед, подигнувши нехоти |
више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-бег |
ах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто до |
</p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе т |
звати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог загрљаја.</p> |
оме гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија у први мах |
а белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се |
у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као б |
а дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамен |
њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n="147" /> друго до једна простран |
ма а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних |
ратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они |
г и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана |
точни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполи |
зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спрем |
Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натов |
, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n="147" /> друго до јед |
Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и пор |
о се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{ |
е каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско пол |
га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном из уста свој |
најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем некол |
упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— К |
ЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИ |
унца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху да је ов |
онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, кол |
потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из |
Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хо |
.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше |
вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све |
оле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их к |
ице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чак |
ено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да го |
ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се |
блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на св |
ножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} За |
хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху |
љем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па до |
им краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— |
са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p |
те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже |
— говораше Милоје усплахирено.</p> <p>— Ха, зликовци!... разбојници!... — Освета.., освета! — в |
, другови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћа!...</p> <p>Прошав овако срећно Мицко сад ос |
треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће |
Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гараша |
ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити |
а, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет М |
моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са |
а, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће |
ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта |
се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од |
диш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје!“. |
ко минута Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том момент |
а, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Ни |
и му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и |
е дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му |
да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Т |
хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ћ |
је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у ок |
њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су они тако да се |
реле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> < |
а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред |
ци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомеша |
зад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</ |
и на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш? |
p>Они су се познавали из ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много год |
> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умла |
— викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— Поклаше их све!...</p> <p>— Сл |
ка а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој в |
ена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд |
апред!...{S} Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стра |
је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху св |
<p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на ов |
еме Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од |
дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело издавало је сумњу код овога Турчина, да |
у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска сел |
пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тог |
и куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, |
што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах |
који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— |
а своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше за |
понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке.{ |
додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили |
им сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупље |
к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, синко!... које добро? — отпоздрави му паша, |
елу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше |
> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају |
јзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми н |
на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора премишљао је Мицко |
е пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко при |
а у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове др |
буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша |
мо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати |
о се користио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне тре |
n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамни |
Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>С |
{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет т |
Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг к |
ти управниковој умрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера нала |
ој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла. |
пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Т |
који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући |
илазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко по |
криљцима, као доњи огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Прек |
дмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се |
p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светл |
ожју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто |
екујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? ...{S} М |
Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одм |
вима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му ве |
ру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жесто |
упи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни д |
аме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, |
а дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арапима изгледаше као какво савр |
тури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак Мицков.</p> |
ноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све што би јој о |
а неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би |
е на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој по |
рчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он |
под Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на с |
је: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... а кај |
... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се |
јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све самим сребром |
гинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему дру |
о кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут |
Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и многи добров |
ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били |
равнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми |
толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се појави човек |
/p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="110" /> до своје смрти нећу |
и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одм |
све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших људи |
и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што покла о |
а Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Миц |
шити од онолике турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и п |
е тамо налази познати царски одметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као нај |
пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — реч |
о коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре ј |
<p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не поп |
а.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад д |
е по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен |
е краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу |
сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаш |
старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} |
другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника и крв |
> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни девет |
!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци свој |
реме.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлегаше се г |
е доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Ле |
а а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скр |
онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио |
то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пандури одмах одвед |
Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху радосно |
ева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и трепет |
он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, разбојник, крвопија!. |
у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Мицка, када већ беше |
пита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у мом |
зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколико корача |
>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник, што покла |
м истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Миц |
<p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето |
си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима.</p> <p>— Ја |
м га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S} Мицко х |
<p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер- |
огибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Миц |
са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, |
друму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без |
е изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосн |
text> <front> <div type="titlepage"> <p>ХАРАМБАША МИЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕС |
од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од сви |
Турцима као успомена на сећање храброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни с |
до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на |
о им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри |
квом забаченом месту.{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узи |
Порота, која је састављена ради суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, једногласно је |
опусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато поз |
рињску гору.{S} Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још т |
е у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четничком ратовању |
19024_N7" /> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> < |
одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањ |
ро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смр |
коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, б |
даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, зати |
добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, |
заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — викну један из његове дружине а |
, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — И |
која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, с |
он одмах појури к њему.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Ми |
нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> |
поздравише и братски изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине његовој чет |
већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{S} Ме |
су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек с |
ажисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао би |
<p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... разбојник!... зликовац!...{S} Што п |
бро, — одобраваху му остали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског |
кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?.. |
рог војводу!... — издадох нашег славног харамбашу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, оп |
скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини толике јаде и толика зла о |
Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!. |
нао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад |
урио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p |
ј гори, Турци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дуб |
те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо |
пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак. |
харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би по |
ећ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не |
ја потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Не! |
гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије |
, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше подн |
споре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и |
оји за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах |
у био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, као да п |
ље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на |
у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпун |
зећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!... дозволи |
наче?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и |
одважно Ламбро.</p> <pb n="65" /> <p>— Хвала вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да |
вољити некако на други начин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку |
ше.</p> <p>— Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— |
не, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да не |
да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слобод |
за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом |
ом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја, харамбаша Мицко, све <pb |
и и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако |
одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} |
Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном |
и смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљиво |
ина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— |
виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?... |
д Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо |
и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} |
накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом друж |
м турчету, које беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појас |
ли-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица. </p> <p>— Поред свега ово је ипак с |
вили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облик |
па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па... па...ре |
е ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани тапат, |
едоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више п |
бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} |
ође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање а |
би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема о |
има, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са оним |
ш и наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад |
у и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пријатеље |
ицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море |
престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину. |
ше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и н |
нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад о |
ли.</p> <p>Огромна множина, од неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој |
мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који |
оји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Ту |
{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада п |
је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и они су и |
ања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Своји |
пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не |
ако лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешк |
ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико х |
тина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га |
о, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за |
који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао |
слима непрестано се превртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116 |
у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То |
м — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је велики |
а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви |
теде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста |
е момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне поздраве.</p> <p>Песма се |
јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, који су |
чани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, к |
<p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој др |
ружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово |
тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљи |
ом провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и к |
м.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од |
престаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S} Ус |
има ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог ч |
ио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но |
еге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса п |
вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као д |
часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По кој |
амо да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгле |
каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана |
олазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се |
н постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким |
"129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако поврати |
пеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавају |
мени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска би |
мену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове посл |
лис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одмор |
d> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске оморине нестале а ј |
ије побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке |
о а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хл |
тенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав |
веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинских поточића, место оног дивног биљног ш |
њу крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли |
снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слуш |
нствено је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p> |
кој гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час |
он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна кој |
е му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p> |
све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима |
олико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену же |
мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјеки |
био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућин |
ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики тер |
орало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо ч |
ирања пођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озар |
ећ хладна јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи скл |
поново праска од убојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непу |
траше велибиље којим је обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше на његово изнемогло и ум |
место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела |
оке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој |
чити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у в |
ити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано причање и запит |
јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у |
се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако |
ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладни |
Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Миц |
не насипа засађено, правило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место |
лико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрсти |
то бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>П |
изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и |
е, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано турче, попрскано својом врелом крвљу.</ |
нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{ |
ицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од |
ора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> < |
носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера, те нап |
брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па... па |
ва сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, такв |
} Ушавши у Македонију они управише свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред |
и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили |
у, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но |
и се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек шт |
иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право |
ака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, ј |
епрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испи |
у понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — |
ленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које као кака |
век, који је целога свога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући |
о снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде |
ељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.< |
е већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам |
к.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло |
да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да |
оје су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год |
енице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је |
тима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријате |
турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин гл |
Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да до |
зговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је |
.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, |
родужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше |
у ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али |
е само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомила |
хо спокојство или најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — птичица.</p> <p |
дмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ с |
ајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који сила |
</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима својим позлаћиваше беле об |
бо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и на |
драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Миле |
ела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!.. |
} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неко |
ка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој г |
ге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив |
p>— Отварај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, о |
на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у Види |
у, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамд |
ти.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нис |
чи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шум |
пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, |
су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к в |
.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно врело |
врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и |
вих врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, |
еца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србин |
а њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена |
кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опрости |
укао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио с |
вим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место с |
Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој ду |
>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде сел |
што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да нап |
се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбу |
ња: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са својим рат |
Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p |
већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге |
.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасн |
већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а |
="#SRP19024_N3" /></p> <p>— Тако је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Ку |
p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто се сад овако леп |
вати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да |
ба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговор |
е радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас осталих.</p> <p>— В |
у — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— |
из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и х |
свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се сн |
S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се при |
и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час |
тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда |
дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а м |
ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?! |
а:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пусти их! |
а друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n= |
их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад и |
ј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много т |
у Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он |
, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, |
ш доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми к |
им учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> |
а ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а |
ше живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, |
траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би |
путовање.</p> <pb n="198" /> <p>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — гов |
Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Турцим |
цко!.., живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко к |
урака, већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрља |
све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ бе |
p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, |
стивши се, са својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору |
о и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама да |
ио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху з |
з младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— |
дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како |
Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници дале |
ставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови |
подар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху радосно његови другови и одма |
гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Му |
аставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети д |
ра га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније уверавајући га о и |
уним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео |
могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?...</p> <p>— |
је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на други предмет кој |
и хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо |
а пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="1 |
> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше |
наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, |
, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом |
најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синова већ пол |
вљу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки |
е помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене српске синове.{S} Један |
војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад их заустави |
ећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да подн |
анас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
а мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану |
, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство |
стима да раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки |
ослужила Турцима као успомена на сећање храброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођоше нај |
дела лежи Ресен — место, које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ак |
ворно су дјејствовале на измождено тело храброга јунака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се ти |
роз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном бедник |
етничком ратовању са Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелости у српско-турском |
</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху при |
он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом |
еликом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни после толиког тамновања н |
ндом Мицко са својим добровољцима своју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и |
ан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом |
е са овако малом четом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>С |
и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <milestone unit="subSection" / |
ене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле н |
но великом брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и во |
јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли |
становништву служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> |
у мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузет |
војој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а |
ћ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знал |
изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова |
и.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа |
али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Пес |
али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напас |
којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и са |
Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наи |
али.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и х |
оде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера, те напусти св |
амо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу своји |
<p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужи |
еколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>П |
ко дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши ис |
ако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао |
но село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неколико дан |
амница једино место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко ј |
S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мур |
са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повија |
е видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са свој |
{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на планини Петрињи.{S} На не |
. <pb n="10" /> танковрхе јеле... стари храстови, китњасти борови, продираху високо кроз атмосф |
ијатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па |
.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — Христа када једном, после његовог бегства у планину, ра |
и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако није могао допустити, да његов син буде |
ада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету в |
га одмах искупише као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо |
лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три |
а Христу због његовог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Ч |
жу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} |
опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса ве |
>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p |
— говораху неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p>Христа је тада вр |
а живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозв |
>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш |
ни вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{ |
" /> <p>— Да није случајно прошао какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до |
ико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арап |
а невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> < |
азговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљати око о |
ету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и мо |
е Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио д |
лади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако |
а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Немој |
орђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и |
{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекл |
.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Беог |
колу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен! |
</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упалити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме |
енути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, |
} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на |
јом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са ве |
их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са ов |
рујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само по |
радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га на |
та које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У |
еста скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по ко |
трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима |
лаксали добровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турак |
пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и дома |
охарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим другов |
S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа св |
... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, с |
— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војвод |
...{S} Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задрж |
159" /> <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} |
ити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут |
</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицк |
вој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ништа друго не |
ата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу к |
уре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал |
зили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухам |
прла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Најзад |
ако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измол |
и наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко поша |
брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и оста |
ју под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу. |
— Куд си тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће |
тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста |
е сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изна |
ћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћно |
ас се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пође л |
улата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само |
летку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему про |
јањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ |
оју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме мо |
нак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беш |
дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... |
устендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у о |
одо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободно, шта |
миле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заис |
раздражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, |
џи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави м |
па било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на |
х одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимба |
опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И |
камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа изба |
ила равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> |
као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи с |
собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Је |
умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а |
ш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слободна!...{S} Б |
д мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо |
p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP19024_N5" /> са извора? — рече Ми |
<p>— Цано!...{S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вик |
амо наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где с |
..{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, |
нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, |
очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p |
имче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{ |
к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа н |
, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше...</p> <p>— Турци! — чу се глас Милоје |
и, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} Турци! — муцаше очајно Михаило и |
у Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!... |
{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, пребл |
а, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако |
шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак д |
.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше стра |
!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, с |
бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Д |
— Пијте, другови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћа!...</p> <p>Прошав овако срећно Мицко |
из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући |
ш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхте |
и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле |
Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четв |
p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди ко |
тража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких полит |
онај царски одметник, што покла онолике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што |
а не узима као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, осуђени су на робију од десет година |
S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, разбојник, крвопија!...{S} На вешала, |
, па напустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, зати |
мно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а пр |
и ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што покла онолику царску војску на Пет |
/p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласт |
пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам зна |
то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник, што покла онолике царске људе на Петри |
обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је као д |
н од највећих бунтовника и најопаснијих царских одметника казни на сто и једну годину робије и |
баши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога крвопију, који нама Турцима ни |
} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p |
ку војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не мо |
Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни |
паки царски одметник, што покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!< |
што уништи онолико наших људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одм |
убичице, прошаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах образује о |
двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша |
има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова |
ше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стас |
о Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам ц |
беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они оба |
} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи |
, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Л |
!...</p> <p>— О... о... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Лам |
лих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле |
b n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и казн |
ли ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио |
ко је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак св |
једино место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз |
а, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, б |
би, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући |
бро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још |
— Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у |
м расположењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина |
{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време. |
се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу |
{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да |
и мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре с |
вником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са о |
и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је гос |
еност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљуб |
леви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих огњишта разговарало о |
ој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио нап |
е премилостиве благодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа, благотворно су дјејство |
203" /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх |
башу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше ст |
63" /> расхлађивале узаврелу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.</p> <p>Станија, чувш |
ијатељима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али |
олико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог л |
па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре |
току, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчано |
да Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а ј |
ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, а |
т забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се |
ан.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примет |
несоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и |
нова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав мла |
ве су то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> |
задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћ |
он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, по |
ћаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију стр |
може се лако појмити.{S} Човек, који је целога свога века слободно ходао по народу свом бранећи |
>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мал |
ажио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу бра |
тра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапу |
>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хриш |
у по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски |
и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сва |
ек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години... |
шта више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим радом а |
мо да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном из уст |
ледати раскрвављено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице |
S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у Вла |
сма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време |
ава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Миц |
прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и п |
наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> |
већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... целу породицу... запалио конак!...{S} Помози ми, света |
ровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отро |
таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престат |
те и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па при |
чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу с |
нскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!.. |
је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна ш |
>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, |
је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а т |
паше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му |
ирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обоји |
стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време |
сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а А |
такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше реш |
јацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, |
о измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово д |
ило лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хва |
о да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда |
тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако |
некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једно |
а.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични |
час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <milestone unit="subSec |
грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> |
ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој |
авникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p> |
, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онака |
, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор |
од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле |
мом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме |
} Каурин!...{S} Бре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче |
амим краљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивај |
руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, |
лаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав |
ука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај |
и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На вешала!...</p> <p>— Светли пашо, чест |
гу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мисли |
ху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавц |
акав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава срество — то је за њега била права светињ |
брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастир |
Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих ср |
зе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали |
</p> <p>— Отров да попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подру |
.. ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је |
кате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га |
нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.< |
стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је |
ста стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохвати |
силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади ма |
араше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више |
тати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен опт |
ери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и не поклањаху т |
виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похв |
ном, потпуно наоружани, хиташе право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кук |
се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Тур |
дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан чове |
> <p>Мелодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Поп |
имицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p> <pb n="9" /> <p>Покољ.... звека убојних јата |
е у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окр |
укло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, ка |
тарење и запомагање одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Меленти |
тве Богу.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обе |
> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчад |
ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро |
викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебес!...{S} Млатарење и |
падну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим |
> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... продужи само ти овако, |
овијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> < |
на, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљеш |
..{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код |
корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице |
но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите к |
бузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стре |
гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, чисто |
к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — |
<p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки |
па и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше г |
<p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако силна љубав! |
о исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али |
свиленој кошуљи са распуштеном, густом, црном косом изгледаше према светлости као каква богиња, |
и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била |
ли по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој |
оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало в |
е за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огле |
.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, |
од ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху о |
лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сет |
о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онак |
коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим скоком па све као једна а вреле де |
ије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно |
се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судија, смешкајући |
цко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их поглед |
} Јунаштво и ратоборство обузело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али |
p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали на |
о село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p>— Не жури |
p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Ми |
време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху |
итаво племе настањени око оазе у својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова дво |
ола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором |
шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављиваше харам |
само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p>— Не ж |
> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко |
иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку |
пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближа |
еше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомич |
па, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p |
и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Милан |
д куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек ње |
роведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Аф |
l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине |
ера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах |
лог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу нато |
е беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би |
стан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редн |
и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти |
</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и |
.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успав |
се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанствена суморност.{S} |
се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p |
он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руско-српском |
успаваности.</p> <p>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није д |
подине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро |
/p> <p>— О... о... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, |
ом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{ |
у, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега никад не затекох код ку |
ити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га мес |
хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, ш |
Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и |
окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> |
да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му не |
p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише најзад и у свак |
, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише |
га никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> о |
нђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећ |
и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он |
с је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега никад не зате |
из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час |
дисао“<ref target="#SRP19024_N4" />.{S} Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унуч |
озволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што г |
пколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} Онако је могао усле |
е!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним уд |
е послужити својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са |
изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не |
, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би о |
Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у |
атраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је н |
S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав ла |
прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> < |
дирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакве |
пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три часа |
говом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог |
ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побег |
играше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да |
зговарајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не ус |
>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељем час са другим — све су то били |
шких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово |
Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост непознати |
ици и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна |
ако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене |
ше око стола и почеше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се |
о — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друшт |
гу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на други предмет који би био близу оаз |
и са највећом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадит |
познавајући се час са једним пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурн |
вљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друг |
Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости. |
ва га је храбрио указујући час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пре |
већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, н |
одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да |
клети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне овоме ис |
какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао |
жити својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком |
стола и почеше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и |
ао да јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див б |
, који с највећим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе |
<p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко о |
и и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити ск |
е, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кре |
сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи |
p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-М |
— и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зо |
да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и |
ше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му није за то смет |
— Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће о |
а ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за |
њеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пл |
се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није ник |
ака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне |
вету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске к |
својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру |
тере нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху сад за со |
лу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p |
има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога су до |
Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напре |
јао непрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу |
ходом морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом поднож |
отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једн |
јурну понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени с |
право кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.< |
к хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је |
е и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан |
живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву |
и га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p |
98" /> <p>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку. |
већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах си |
тигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То |
е напорног и убрзаног марша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се доброво |
жаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу д |
<pb n="93" /> преко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p |
овима у правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ’ планинским кланцима на планини Н |
о запомагање све је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном по |
ко обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јуришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и |
ети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к |
дана је проводио по неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била ув |
.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све теж |
и божанском благодећу, проводили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови |
оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>Пос |
<p>Тако је сад Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Ар |
устендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <milestone unit="subSection |
и, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше |
слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапк |
дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на о |
ега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се |
и и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пре |
сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, неста |
бити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима. |
унака као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола |
ори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n= |
куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења одмах закла неколико млади |
ло стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и посл |
беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха |
ји.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p |
да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После неколико минута М |
што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, одмах |
д дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до о |
о.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељство није било то |
Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за њим так |
му, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топ |
си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Ми |
ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, диж |
ећој брзини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Тур |
их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и р |
намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>М |
еше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле, пошто поведоше |
ме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стиша |
казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском |
д, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" |
е, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S |
ао у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</ |
врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и б |
и се пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се |
сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђиј |
лбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на |
ђе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова бе |
до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу |
препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко с |
Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом |
а питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам |
војим пламеним очима, са погледом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилаз |
а се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заблудело |
ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били |
споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да с |
изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла ресенск |
— брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо |
им кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зи |
тујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на |
зволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слу |
...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Станимир одмах поју |
од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и беху кренули т |
о трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад он |
утин се одмах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш |
здиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће |
г живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто |
p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не в |
може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, |
о у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако је, та |
се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у |
> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о |
лично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова М |
ијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том оч |
сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху |
отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</ |
ику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Ц |
онеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n="19" /> <p>Костина кћи одмах им пр |
мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p> |
ше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} |
какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног |
правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да |
веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазива |
ћ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима |
зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом |
здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак изва |
} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора б |
зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ј |
S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> |
загрлила њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку преб |
— промуца старац, пољубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома заједљиво посматраху ово дир |
ој руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... д |
те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прат |
м, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату к |
у.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани до з |
ина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одр |
S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> <p>Кузману се са |
ратоборство обузело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> |
почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ |
о помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злоч |
зна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-С |
нутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом |
у, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Најзад, после тако храброг али |
чним курјацима, који својим разјапљеним чељустима излокасте толику невину крв српских синова!.. |
у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе |
руди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од н |
подара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги М |
о.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала не |
сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је |
текао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — до |
устаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, |
. — На вешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме ј |
нскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесн |
ретварајући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бег |
рио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, честити пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше от |
вац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да т |
а, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити ефендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њи |
тиме пандуре из предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш д |
еше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Миц |
е он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </ |
а сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чин |
— упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p |
болети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не |
ао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају д |
ах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p |
местима?!...</p> <p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што |
ком радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... |
лики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — в |
ко згодну његову намеру.</p> <p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти |
.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p |
.. зликовац!....{S} Никад!...{S} Ја сам честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p |
рака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклон |
о?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, б |
не заборављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говори |
ма задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и диво |
<p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина да му показ |
огледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} |
ва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што ви |
екидати посао.{S} Управник апсана их је често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна ствар д |
Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог урмово |
сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он проведе овде неколи |
још се беху овде задржавали, упадајући често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да |
га мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често правио посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина |
био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, ко |
ници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највернији |
Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би с |
омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше з |
јуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Ст |
жаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, к |
отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти све |
ек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета |
се, са својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на план |
ни, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромн |
у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S |
</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар |
цку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одговори му одважно Мицко. |
ео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљајући тако д |
овима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише |
ку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли он |
цко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога |
уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Сп |
ж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-М |
е курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На п |
ђе у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србиј |
и медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним |
и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружа |
лио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> |
чно.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И |
ле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш он |
Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипљ |
а беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, |
потражили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше она |
ицком и ту се одмах присаједине његовој чети.</p> <pb n="50" /> <p>Са тако повећаном четом Мицк |
мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{ |
м жестином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из |
управише своје бегство правце хајдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим |
нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре |
, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али- |
у врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних турских лира и одмах се усели у |
н поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег |
да униште то турско страшило.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро н |
ка.{S} На неколико тренутака указаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху ус |
е обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров |
— сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и стадоше на два корак |
бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура!...{S} Разумеш ли? </p |
раже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни јед |
е су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и Старој Србији.</p> <p> |
о о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четничком ратовању са Турцима, о његовом храбром држању |
они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадајући у турска села и правећи грозне поко |
ше што ће се после оноликог заједничког четовања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву |
елом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим њего |
чку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, |
ошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њом предаде капетан-Илији.</p> <p |
да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Ту |
е.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и |
>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потер |
насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског насиља, они му зато радо |
S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад, да не |
зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да |
Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у др |
ш не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, |
твар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он |
ћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну |
</p> <pb n="50" /> <p>Са тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Б |
о пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови доб |
н са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне зад |
и у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она ја |
ајзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи, који беху све саме пуста |
друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва же |
прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ре |
узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зима беше |
бровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше гр |
ше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одма |
им га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, |
резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом |
де су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све то |
.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључ |
радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фе |
изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаш |
па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћер |
и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше |
се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена |
у пристали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са т |
одише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!.. |
истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбиј |
као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> |
сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или |
рођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не може да издржи ову |
заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били |
необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи онако исто као доб |
еху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у обл |
е муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p> |
седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико т |
агради за та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај р |
и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, |
се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је |
то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>Посл |
убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрул |
ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — |
лиже ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини как |
Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он |
за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружи |
данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у |
ас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећ |
ри.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.< |
у преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само гр |
прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је |
више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као р |
већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло |
ве до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих олов |
н се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и ода |
афану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају н |
ала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један |
раћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући |
тру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе н |
овољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за ње |
врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он |
о кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, к |
ију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џа |
војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажно |
иваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понов |
ге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бац |
јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се |
много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах почеше котрљати одозго г |
време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне |
било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху по |
о време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, |
ми Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, |
би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини и |
о моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и К |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чим беше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзор |
id="SRP19024_C1.9"> <head>XI.</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код остали |
:id="SRP19024_C1.5"> <head>V.</head> <p>Чим руско-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као ш |
еме тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Ра |
фовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих се |
већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим |
м галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и |
за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пус |
Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није пр |
се непрестано уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, од |
ј узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше п |
ио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви |
врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пи |
ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов |
многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, |
еном животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељуст |
у с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он |
Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спо |
помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка гра |
ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водо |
ицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо поју |
рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да |
намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на ве |
онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах |
лазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он М |
потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са к |
ко задиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази оноли |
е јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним о |
цем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али. |
тај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p |
ам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер |
мо.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— |
омаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко А |
може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, |
лу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда |
у урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежа |
Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала |
ко ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови ка |
Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Му |
ујеш овде за неко злочинство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао |
и ли ти, Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p |
мишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду |
мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p |
кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одазва с |
. добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— |
!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, па извади одмах новчаник и награди Мицка са т |
, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати |
позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову ствар од турског конзу |
р бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... ц |
о? — упиташе присутне судије са турским чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћ |
јако насмејаше, заједно са оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта |
дија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко |
> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> |
једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта |
мо ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде- |
г спаситеља свог.</p> <pb n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премил |
p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног |
о са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједнич |
стала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно азурн |
.. доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјај |
а трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћера |
Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, громким гласом узвикну: — Још вечер |
цко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не трепљаху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем |
одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — гр |
и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>После овако подужег р |
е и оштар поглед његових крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од |
иване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин н |
у па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кро |
и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по кој |
овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код |
сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да |
ећ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано турче, попрскано својом вр |
иже и читаве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није о |
са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{ |
по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благ |
кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, |
смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...< |
те шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} |
но тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице у |
а.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му ка |
а, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти |
р ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећ |
змана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</p> <p>Ранђија загрлила Кузма |
е.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше |
, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко |
рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко |
и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка з |
— викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-Коста, здраво! |
тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна |
наца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се |
и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> |
облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милев |
еном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је |
ја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила |
атора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а |
и сјајног лица у богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у |
Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све што се на зе |
лочинство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јешер б |
ринесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст х |
војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="185" /> |
. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадајући у турск |
добровољачке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} |
својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебес!...{S} Млатарење и запомагање одјекиваше |
!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко х |
уска војска заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Ми |
Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку па |
својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупча |
арало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној. |
о заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, о |
апљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафира, рубина, и други |
У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет п |
степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда некол |
кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је ч |
остивши се овога српскога крвника, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са св |
е, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху с |
них пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста вел |
а, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и |
{S} Путујући тако често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим |
пет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успе |
и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. < |
овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама |
играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипа |
м месту насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање к |
како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он о |
ласт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико |
ка и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе кам |
ладала.{S} Они разговарајући се пуштаху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служил |
том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим оч |
олуја на појединим местима створише се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере |
редела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по кој |
али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше све оне јаме, које |
Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних паш |
ње појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</ |
далека се није дало ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више |
е напасти.</p> <p>Овако продирање преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинск |
лентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примир |
горостасних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине као да |
зненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима одавн |
на Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свако |
Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горд |
p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица |
е долазило. </p> <pb n="12" /> <p>Пуцањ читавог плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите |
ио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше на остр |
адругара није могао ни име погодити.{S} Читаву трећину села заузимало је преко тридесет зграда, |
је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако трону |
м могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</ |
и кроз ону пустошну равницу, правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два да |
јао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је |
р, разбојник, крволок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, |
мах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је састављена рад |
живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, м |
села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што |
о од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму п |
д онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арапима изгледаше као какв |
не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак Мицко |
ст и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p> <p>И отац и мајка посматраху |
ак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Ме |
оше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек |
у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је целога свога века слободно ходао по наро |
p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру |
у?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које ј |
он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о дев |
а готовост за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао р |
да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, ко |
поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа |
ану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном |
тељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој к |
што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочит |
на владала је таква суморност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на |
се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{ |
би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз ова |
естој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не |
чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може издржати |
тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надима |
дног дана отворише, на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обуче |
е у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одстрањен од сунца и месеца |
</p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p |
>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућутка |
!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже |
ахрањене српске синове.{S} Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на овога |
<p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" / |
> <p>— Ја сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи за |
народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати |
<p>— Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — преви |
ам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да |
<p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалс |
испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утис |
зу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> < |
Милева одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу с |
ер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање ј |
а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешко |
таф — агина није се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браил |
д месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чуде |
бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана |
аки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајк |
ј Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ов |
рема њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетит |
лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И те |
у и неједнаки тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон и |
, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору |
> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући М |
И сама његова спољашност привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу |
вим равнодушно. </p> <p>— Море, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за с |
се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година |
изгрди на турском језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да ост |
не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полаг |
ће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да |
о боље поразговарати и упознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав пред |
не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љуба |
озналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он за |
ашне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</ |
на беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову ужасну катаком |
дух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет поче |
, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек он |
милостиве благодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале |
ало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику |
. </p> <p>— Изађи на светлост непознати човече, — рече Мицко.</p> <p>— Немој се љутити, пријате |
неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се в |
, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беш |
х њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет |
и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо |
дух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и лово |
нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зе |
Куда?!... не знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <p |
аклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му и |
а уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да по |
и се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало в |
вог старог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога б |
ма чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи |
вете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице |
едаше према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То бе |
погледима.</p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не зн |
— Цану... украдоше...</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту |
има саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p>— Из Србије! — |
ар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла |
p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака указа |
<p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах с |
.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беш |
обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле женск |
и појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одм |
раше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по по |
е тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, преба |
прагу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p |
толики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином |
на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију |
жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина |
у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?< |
петан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах |
писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружин |
и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то б |
не у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S |
и букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са свој |
га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са свој |
ваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгл |
прилазити странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели кој |
сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбуш |
да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} |
ава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов разговор, ко |
звукова опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим врати |
Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева |
урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone unit="subSecti |
ум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била |
и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесв |
ош више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-М |
најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу та |
ман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> <p>Но намера Му |
ће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> неки Ми |
чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет г |
римство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Л |
и, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигош |
Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета. |
дмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини толике јаде и толи |
ољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим ј |
ома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечер |
танијино беше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отв |
ке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то |
ову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} О |
шчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне |
оликог јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој б |
, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати |
оштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учини |
јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је м |
ов.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, |
беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав пл |
пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он |
се овога српскога крвника, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом др |
Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и |
неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозналости да |
ар са осталим понављаше речи Михаилове, чудећи се.</p> <pb n="57" /> <p>— Који, који? — упиташе |
Каурину?! — одговори усплахирено Турче, чудећи се.</p> <p>— Турчин!...{S} Каурин!...{S} Бре ћер |
мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни |
</p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођо |
присутне судије са турским чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти |
та је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не трепљаху, п |
...{S} Мицко харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад ни |
19024_N5" /> са извора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.< |
Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од ме |
...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих уте |
си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето |
Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <p |
ишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показ |
шче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> |
га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>После овако подужег разгово |
е и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Ал |
за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> < |
Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, р |
страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— |
ће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј З |
иву јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволик |
зневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S |
дисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“ |
ilestone unit="subSection" /> <p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створ |
о се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло се како грде |
ли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, |
Они одмах прекину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљи |
>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску, |
ање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Феса |
а Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га в |
лион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве |
зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један |
извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <pb n="157" |
p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши друг |
{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ће |
правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, после толиких ра |
е до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао зам |
егство Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону д |
пет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка К |
> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казни |
апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама |
А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао |
неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... ц |
/p> <p>— Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи |
ња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје и |
т куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне |
ти Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво п |
е заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламе |
сно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинк |
к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па |
престано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих у |
је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти как |
м истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер |
варали о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напере |
војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</ |
p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник |
о шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не ви |
а и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи п |
х птичица престала је.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све бе |
мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко л |
чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— |
ло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до |
ше своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, ч |
о удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахме |
чица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песм |
Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље к |
приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S} Срби путни |
се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико ди |
та, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземн |
ле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само |
свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да |
о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радозна |
о сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно преста |
ш неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харам |
вим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше ума |
о чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше раза |
за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећи |
/> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик чи |
читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланцима да |
хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом |
лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху приб |
, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бегови! |
е преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо ј |
га јунака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце |
— Па како си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби |
ињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме |
је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је |
ађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућ |
ће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обуз |
ој!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиља |
атних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј |
иви у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македо |
и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone u |
окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајт |
блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S |
.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он |
ик.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну х |
— Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и уби |
признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и |
Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисл |
и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.< |
<l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну гр |
на да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> |
име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Стан |
а сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радос |
га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то је |
, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p> |
пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје кој |
аса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер |
кресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беш |
Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте |
овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забрујаше многоб |
/p> <p>Турци се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше ма |
ад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре са св |
то у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к ње |
p> <pb n="91" /> <p>Сви се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S |
ара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</ |
ма одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радознали |
ише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а један |
убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах појур |
а и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање курш |
им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турц |
ио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, отку |
p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на са |
м крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У |
ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у |
суканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не у |
све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за |
полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S} Срб |
луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега |
иметити неке суве травуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бун |
шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} |
рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у |
сла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заус |
ек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и |
илева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож рас |
и-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу в |
ети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} Њима није |
е цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста |
опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> < |
леко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично велик |
бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, када Миц |
одираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гор |
цима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново |
ла као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p |
.</p> <p>Потера се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Ми |
прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попушт |
о ње мораде послужити својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај и |
едњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у |
мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и |
у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба од |
вога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим |
у продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, х |
рашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах при |
х закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло б |
дија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам |
амо крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињск |
дан не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко |
ошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан о |
ицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја |
p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче ку |
злегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! |
ка!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешник |
ткуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нех |
тиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>Посл |
.{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>На |
тва?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати |
онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида |
е већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка з |
о у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада |
умице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ у |
беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и бе |
чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто ја |
ова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах з |
на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Т |
ских поточића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасни |
далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји стара вар |
а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се |
то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморил |
олуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l> |
ова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га в |
ин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикри |
, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапи |
хватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад заповеднички |
могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку |
сте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чу |
тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изаш |
о је се приметити по неколико редова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као склониш |
ски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно сл |
ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарње |
порави, сада се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано причање и запиткивање.</p> <p>М |
чано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дана, место оне суморне |
е упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и с |
на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се сил |
у један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшо |
е да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу |
рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало тело свежим поветар |
Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрим |
рио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше сво |
</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли о |
то су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома разв |
и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је |
тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћ |
теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти |
а, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк, то је син Божиј |
Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи ниј |
утито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — р |
оци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи |
Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у ов |
<p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили с |
. </p> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави т |
е удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зи |
у полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> |
ше није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим призором |
у прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рек |
о, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега н |
" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} |
ио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да |
ао старешином огромне задруге, од преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Истина, било |
у на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим најмилијим, о |
грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о |
с онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ в |
д прилике? ...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> <p>— А ј |
тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво т |
помагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и |
онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то |
стало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она |
у тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних |
постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби |
дошао, попевши се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру |
/p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, док најза |
и само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак |
конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде ш |
а сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног заједничког тамновања почеше тек ковати |
код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га |
авају робију.</p> <p>И заиста.{S} После шестомесечног тамновања у Солуну Мицко се укрца са свој |
су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаг |
тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душманина кољући поново онога, који |
згрчио и тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу.</p> <p>После подужег путовања д |
капетана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Т |
уке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше дол |
еке суве травуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер |
сока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи ц |
и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне |
. напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуца |
алих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, испле |
у као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и с |
</p> <p>Како им пак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Ми |
м.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и њ |
осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> |
саних Турака почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим |
града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљним шаре |
ема врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о жи |
ста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... нигде заклона, а и оступање о |
вијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним метцима а тако |
ad> <p>Мурзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Турска влада терала је највеће крив |
Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>Од Сол |
а.{S} На једној страни пустила се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне д |
има.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} |
пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно |
уже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто ши |
и.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је |
огледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и по |
<p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби |
када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толик |
ху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буква |
Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алф |
ла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми |
Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} |
огао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту шк |
такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... |
а ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да ми |
самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше |
ту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху за |
де и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хамаде.</p> <p |
и прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пус |
.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S |
аца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душо |
везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод |
е у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамн |
ила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и он |
брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутља |
м очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе гд |
да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако |
че је сад обвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> < |
ваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро з |
о!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог кра |
пало испод њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, в |
ни и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе о |
ак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова к |
о кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам ника |
жите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у са |
велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражи |
добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са св |
"66" /> <p>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, м |
су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог д |
е нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се оп |
ом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка |
м чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно д |
заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозн |
ти?...</p> <p>— Говори старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш |
није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— |
је погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити |
укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где тр |
ти бабо, издадох!...</p> <p>— Кога?!... шта?!... казуј! — питаше убезекнуто Сима, преплашен Куз |
могнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам мог |
жили свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући с |
— Те исте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!.. |
турских харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали |
а закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше т |
нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о |
p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај |
ивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да ова |
Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу |
је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето за |
а силом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде |
беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{ |
ру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове |
<p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, |
јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево.. |
и прибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини. |
равицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Муха |
> <p>— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад |
е од оних турских харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> |
ма код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, је |
ем са самим краљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, |
адоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се |
и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.< |
у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, иж |
указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се |
у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђ |
мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p> |
х беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчи |
брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерал |
у, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при по |
да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за не |
нати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као м |
ћ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турц |
. кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како ут |
разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарск |
. заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је м |
ја имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> |
, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чи |
дарајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану. |
зује руком на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши М |
га а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, ш |
сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље |
</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни |
налости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњен |
цкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ |
ано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста д |
ојим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, |
себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и раз |
и! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде д |
...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се |
ђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — к |
то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Миц |
јати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то пошт |
две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у |
н слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p> |
што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобо |
се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, м |
м.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозналост |
ора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко |
дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као |
престано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху |
продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p |
равцима.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у |
исам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> |
.. продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} |
укав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву с |
ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах |
<p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и |
е живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Д |
.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} Турци! |
ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трај |
сто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата |
о чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла |
ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени па |
дим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који |
Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> |
јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити само |
сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад |
ати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... ка |
ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} |
ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оно |
в, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им обја |
-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај ра |
зул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у |
само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти |
добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Станимир одм |
ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружи |
Ц“</p> </div> <div type="titlepage"> <p>Штампарија „НОВО ДОБА“ у Вуковару.</p> </div> </front> |
ди за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На т |
а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек |
речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину |
!...{S} Што покла онолико наших бегова, што запали онолико наших села, што уништи онолико наших |
е му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још с |
S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељс |
есет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто вр |
е већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он |
има пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експед |
бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше |
, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим |
.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што није могао п |
рно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо |
</p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих д |
одушно. </p> <p>— Море, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време |
ели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страх |
бегова, што запали онолико наших села, што уништи онолико наших људи и толику царску војску!.. |
{S} Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта |
хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што ј |
ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло до |
а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, |
лужи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин не |
достан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад б |
та сам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми ле |
и један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад М |
аљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — п |
доше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно с |
ије престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још |
е, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како |
Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожа |
ре.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако |
ео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Ру |
— отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и побрат |
ан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу св |
једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали. |
алеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="13 |
Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p |
Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p> |
месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слат |
и да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</ |
о.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" А |
Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад би |
аху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало ис |
амо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, |
опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Ча |
и преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога и |
о, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још ко |
p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети М |
брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи ов |
<pb n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељен |
ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше д |
А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ |
када он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђ |
уцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед ов |
ки измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве |
на цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем к |
дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се |
ј покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!... |
ше дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све |
им гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово |
мбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на |
баша!...{S} То је онај царски одметник, што покла онолике царске људе на Петрињи!...{S} То је о |
и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим |
и а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како б |
} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је зас |
едоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, |
само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може |
ом букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у ц |
ечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и р |
лави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срам |
у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то г |
донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— Отров |
се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга б |
/p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код |
ла колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{ |
!...{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку каз |
ту!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу |
зман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости |
пољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се |
би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за вре |
аш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но ниј |
дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морат |
ених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP19024_N5" /> са и |
Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом х |
ије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више |
уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бу |
аслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Ми |
матрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не |
ам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, гос |
ко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што |
што је онако срамно увећавао вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и по |
нчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поно |
о год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицк |
аставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад м |
е дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Миц |
, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вел |
сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му |
на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту |
</p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно |
ем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!.. |
/> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, доб |
Мицка!... разбојник!... зликовац!...{S} Што покла онолико наших бегова, што запали онолико наши |
несоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све в |
оседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} |
ицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а ж |
д ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима б |
иш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> <pb n="86" /> <p |
е Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан |
о не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је ве |
бих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично задрхта у |
цко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима |
о са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најза |
е мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако |
који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изг |
p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, н |
и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао |
мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутне судије са турским чиновником, ч |
дија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га |
рестано око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше зацен |
снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те уве |
ног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Ту |
у и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све шт |
ме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, |
и била добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ј |
ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке к |
отере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на ме |
беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако |
то баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису |
ицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, |
тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пр |
ао да прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице упроп |
у оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, |
Не брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погод |
ора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од |
н, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико прича |
да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца |
на уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} М |
мире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво |
већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варо |
ачин живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем |
а ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, |
има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p> |
им, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен о |
<p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана... |
p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, |
у.{S} Туна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше о |
наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира |
свукоше хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том |
том плавом небу хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се |
Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицк |
у — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S |
ђоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милев |
з одаје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихо |
беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и н |
у навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Н |
ђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први |
поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад |
иметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, опрос |
че опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p |
таф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти |
омишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће |
="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећа |
ему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, св |
оре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнији |
о напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало |
да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div> < |
за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Ду |
ао Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје |
сведочити! — заврши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не бр |
вори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну |
ш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ов |
о дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, после он |
јшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све ви |
му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима њ |
азивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих љ |
еома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћусте |
се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толи |
еху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После некол |
ца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још ран |
сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — у |
нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молба |
естаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале турс |
блак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, теш |
ажи, војвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — обо |
усти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим човеком, који |
да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да |
ас у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнес |
адоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> |
ом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зор |
вој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> |
157" /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је |
н човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да |
ко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало м |
извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мр |
затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n= |
м бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — о |
и?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер |
дари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци престад |
залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевш |
сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са ова |
S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора |
и и они престали са разговором, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, пос |
г малог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одмора од н |
сли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака |
самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је |
увши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је |
нина и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{ |
крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што |
жаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакр |
љасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана |
своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином по |
/p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, а су |
алафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага п |
<p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог упињања најзад и |
S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, сп |
они горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а ови в |
ке и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана ве |
северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њем |
ију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Ту |
и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из |
поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика. |
више један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави гр |
омиљени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сат |
P19024_C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Тек што је зора зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно |
тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се |
престано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо би |
ова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињ |
најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турск |
кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно |
лину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше |
олако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам у |
атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заоде |
а већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико |
за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпу |
аших синова!...{S} То је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад ка |
зговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера |
и глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако |
екох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p |
ок најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p |
цка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не |
поодавно стално настанио.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њег |
ође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од оно |
и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у |
ећ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она б |
-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вар |
би непрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </di |
л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А |
е врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то беш |
био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или |
ања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После оно |
о хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху прис |
па при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави зл |
тојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храбр |
ких Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе про |
на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута с |
с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу |
лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о в |
била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко ј |
ако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код који |
расуда, платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао |
о будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беш |
и увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Миц |
ка војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после |
без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу |
, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не за |
еху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им |
о а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> |
ивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад |
амно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хан |
ше и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, |
{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух. |
дну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити |
ш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је |
ризнати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј.. |
се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш |
ј начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, кој |
и.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати с |
адемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни |
какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада мест |
као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком |
ка учини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и |
траг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се на |
о мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишт |
ругови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref t |
/> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да |
во сад беху још много расположенији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p |
ело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је сло |
еко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> < |
своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана |
вали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — |
, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си т |
ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога шт |
="SRP19024_N4"> Енглеидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </note> <note xml:id="SRP19 |
p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњев |
човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} |
ију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам |
рен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али- |
Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очек |
p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље и после неколи |
Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером о |
дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и |
хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све р |
у је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа |
.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова |
била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слат |
им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онак |
д купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово |
де било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на |
чана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке суве тра |
Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необичн |
сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови при |
арском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они |
оста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било ј |
улистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И са |
одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да |
ну.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се п |
оја беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижа |
видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варош |
а овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, |
ујући тако често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врхови |
могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по о |
ж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се м |
етрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква |
јајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора |
Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше |
{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђаво |
и до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра |
а одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb |
ешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе. |
ачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин |
ио, па се разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S |
пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када |
l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових д |
трашноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну г |
ше.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> |
"subSection" /> <p>И бој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срб |