• quote 6
  • А 58
  • а 613
  • авет 1
  • авлије 1
  • авлији 4
  • авлију 2
  • Ага 1
  • ага 5
  • агама 5
  • Аге 1
  • аге 5
  • агина 2
  • аго 1
  • агом 1
  • агу 11
  • адет 1
  • Азије 1
  • азурно 1
  • Аја 6
  • Ајша 12
  • Ајше 4
  • Ајшина 1
  • Ајшом 3
  • Ајшу 5
  • Ако 20
  • ако 50
  • ал 17
  • Ал 8
  • Ала 4
  • алал 1
  • Аларазола 1
  • Алат 1
  • Алах 7
  • Алаха 4
  • алеви 2
  • Александровић 1
  • Алексу 1
  • али 104
  • Али 165
  • алком 1
  • алкохоле 1
  • Алпа 1
  • алфа 2
  • алфови 1
  • Ама 14
  • ама 4
  • амајлију 1
  • Аман 3
  • амбаре 1
  • амо 5
  • анђела 1
  • анђелом 1
  • анђелска 1
  • анђелски 1
  • анђелског 1
  • анђелу 1
  • анђео 2
  • Ане 2
  • Аном 3
  • Ану 3
  • Апелујући 1
  • апсана 1
  • апсани 1
  • апсанске 2
  • апсану 3
  • ар 1
  • Арапа 32
  • Арапе 5
  • арапи 1
  • Арапи 34
  • Арапима 13
  • Арапин 20
  • Арапина 2
  • Арапине 1
  • Арапином 1
  • Арапка 19
  • Арапкама 1
  • Арапке 14
  • Арапкина 1
  • Арапкино 1
  • арапкину 1
  • Арапкиња 1
  • Арапкињу 1
  • Арапко 1
  • Арапком 5
  • Арапку 5
  • арапске 1
  • арапски 4
  • арапским 2
  • арапских 4
  • арапско 3
  • арапског 1
  • арапском 5
  • Арапску 1
  • арапску 2
  • Арапу 1
  • Арапчета 1
  • аристократска 1
  • Арнаута 2
  • Арнауте 2
  • Арнаути 1
  • Арнаутин 3
  • Арнаутина 1
  • Арнаутином 3
  • Арнаутов 1
  • арнаутска 2
  • арнаутско 2
  • арнаутском 1
  • Арнаутском 1
  • архимандрит 1
  • астраган 1
  • Атанаилом 1
  • Атине 1
  • Атини 1
  • Атину 1
  • атмосфера 1
  • атмосферу 1
  • аудијенцију 1
  • аустријским 1
  • аферим 4
  • Африке 2
  • Африку 1
  • афричка 1
  • афричкој 1
  • Афричкој 1
  • ах 2
  • Ах 27
  • Аха 1
  • Ахмед 4
  • Ахмеда 3
  • Ахмедова 1
  • Ахмеду 1
  • Баба 3
  • баба 7
  • баби 1
  • Бабине 1
  • Бабиној 1
  • бабо 10
  • бабом 1
  • Бабунских 1
  • бавио 1
  • Багар 1
  • бадава 1
  • Бадемлић 3
  • Бадемлићем 1
  • Бадемлићу 2
  • бајка 1
  • бајке 1
  • бајне 2
  • бајних 1
  • бајонете 1
  • бајрам 1
  • бајрама 1
  • бакалским 1
  • бакалском 1
  • баклавом 2
  • баклаву 2
  • бакрач 1
  • Балканско 1
  • бану 1
  • бануше 1
  • бар 23
  • Барком 1
  • барут 1
  • баруштине 1
  • батаљоном 1
  • батаљону 1
  • Бафтер 4
  • баца 1
  • бацају 3
  • бацајући 2
  • бацао 1
  • баце 6
  • баци 14
  • бацивши 6
  • бацила 2
  • бацили 1
  • бацило 1
  • Баците 1
  • бацити 1
  • бацићеш 1
  • бацише 5
  • бачва 1
  • бачен 3
  • бачени 1
  • баш 80
  • Баш 9
  • Башино 1
  • башка 1
  • башкаритисе 1
  • бдијаху 1
  • Бег 1
  • бег 20
  • бега 8
  • бегају 1
  • бегамо 1
  • бегаху 1
  • бегаш 2
  • бегов 2
  • бегова 1
  • бегове 4
  • бегови 14
  • Бегови 3
  • беговима 5
  • бегово 1
  • беговог 3
  • беговом 2
  • бегову 1
  • бегом 1
  • бегства 3
  • Бегство 1
  • бегство 7
  • бегству 3
  • бегунца 1
  • беда 2
  • бедан 1
  • беде 3
  • бедеме 1
  • беди 2
  • Бедни 1
  • бедника 1
  • беднику 1
  • бедних 2
  • бедници 1
  • бедно 2
  • беж 1
  • бежати 3
  • беже 1
  • бежећи 1
  • бежи 10
  • бежиш 1
  • Без 2
  • без 23
  • безбожника 1
  • безбрижан 1
  • безбрижно 4
  • Безброј 1
  • бездушнице 1
  • безобзирице 1
  • безоружан 1
  • Бектар 9
  • Бектару 1
  • бела 1
  • беле 4
  • бели 5
  • белили 1
  • бело 2
  • белог 2
  • белога 2
  • Белограчик 1
  • Белој 1
  • белом 1
  • Белушко 9
  • бељац 1
  • Бенгаза 1
  • бео 1
  • БЕОГРАД 1
  • Београд 4
  • Београду 5
  • берберницу 1
  • бербу 2
  • бере 1
  • Берковца 1
  • бес 1
  • беса 2
  • бесвесна 1
  • бесконачно 1
  • бескрајног 1
  • бесмо 1
  • бесна 1
  • Бесна 1
  • бесне 4
  • беснела 1
  • Бесни 2
  • бесни 8
  • беснила 1
  • бесним 4
  • бесних 2
  • бесно 15
  • бесној 1
  • бесном 1
  • бесомучан 1
  • бесу 2
  • бећара 5
  • бећарска 1
  • Бефтер 1
  • Беху 2
  • беху 224
  • Беше 3
  • беше 538
  • бешња 1
  • би 361
  • бивају 1
  • бивала 1
  • бивали 1
  • бивало 1
  • бивао 1
  • биваху 1
  • биваше 3
  • бивола 1
  • бије 3
  • бијеломе 1
  • Била 1
  • била 61
  • биле 9
  • Били 1
  • били 26
  • Било 3
  • било 90
  • биља 1
  • биље 1
  • биљем 1
  • биљним 2
  • биљног 2
  • бимбаша 13
  • Бимбаша 2
  • бимбаши 1
  • бимбашо 1
  • бимбашу 2
  • био 112
  • Био 5
  • бира 1
  • бисаге 1
  • бисер 2
  • бистар 1
  • бистра 1
  • бистру 1
  • бити 40
  • Битоља 2
  • Битољишта 1
  • бића 6
  • Биће 2
  • биће 7
  • бићемо 3
  • бићеш 1
  • бих 15
  • бичем 2
  • благ 1
  • блага 2
  • благајна 1
  • благе 1
  • благим 5
  • Благо 2
  • благо 6
  • благодаран 1
  • благодари 1
  • благодарила 1
  • Благодарим 1
  • Благодарни 1
  • благодарношћу 1
  • благодати 1
  • благодет 2
  • благодећу 1
  • благослов 1
  • благословио 2
  • благостање 1
  • благотворно 3
  • блажене 3
  • блажени 1
  • блаженост 1
  • блаженству 3
  • блажија 1
  • блед 2
  • бледа 1
  • бледи 2
  • Бледи 2
  • бледо 2
  • блеђе 2
  • блејање 1
  • блеском 1
  • ближе 14
  • ближи 1
  • ближим 1
  • ближњих 1
  • близине 1
  • близини 18
  • близу 14
  • блиске 1
  • блистају 1
  • бљештала 1
  • бљеште 1
  • бљешти 1
  • бог 1
  • Бог 33
  • Бога 33
  • бога 7
  • богаства 1
  • богаством 1
  • богат 2
  • богата 1
  • богати 1
  • богато 7
  • богатој 1
  • богатства 3
  • богатство 3
  • богатству 1
  • богиња 1
  • богме 1
  • Богме 1
  • Богом 1
  • Богородице 1
  • богу 1
  • Богу 12
  • бодрим 2
  • бож 1
  • божанска 1
  • божанских 1
  • божанском 1
  • Божанство 1
  • Божанству 1
  • боже 1
  • Боже 11
  • Божија 3
  • Божије 1
  • Божији 2
  • Божијој 1
  • Божију 1
  • бој 12
  • боја 4
  • бојазан 3
  • Бојазни 1
  • бојали 1
  • бојати 1
  • бојаху 3
  • бојаџија 1
  • бојаџију 1
  • бојаше 3
  • бојевима 1
  • Бојећи 1
  • бојећи 3
  • боји 2
  • бојим 2
  • бојиш 1
  • Бојиш 1
  • бојишта 1
  • бојишту 1
  • бојног 1
  • бојнога 1
  • бојном 6
  • бојте 1
  • боју 2
  • бокор 2
  • бол 2
  • бола 1
  • болесна 1
  • болест 1
  • болестан 2
  • болести 2
  • болешћу 1
  • болни 1
  • болника 1
  • болним 1
  • болничкој 1
  • болно 1
  • болног 1
  • болнога 1
  • боловања 1
  • Боловао 1
  • болом 3
  • боље 10
  • бољег 1
  • бољем 1
  • бољи 3
  • бољим 1
  • бољка 1
  • боник 1
  • боника 1
  • бораба 4
  • борави 1
  • бораше 2
  • Борба 1
  • борба 2
  • борбама 1
  • борбе 3
  • борби 3
  • боре 2
  • борећи 1
  • бори 3
  • борио 5
  • борити 2
  • борова 2
  • борови 2
  • борци 1
  • босе 1
  • Босни 2
  • Босну 2
  • брава 2
  • брави 1
  • браво 1
  • Браво 1
  • бради 2
  • браду 1
  • Браили 4
  • Браилско 1
  • Браилу 5
  • бране 2
  • бранећи 3
  • брани 3
  • бранио 3
  • браниоц 1
  • брат 13
  • брата 6
  • брате 3
  • братинских 1
  • братски 4
  • братско 1
  • брату 2
  • Браћа 3
  • браћа 7
  • браће 5
  • браћи 1
  • браћо 6
  • браћом 2
  • браћу 2
  • брачним 1
  • брда 6
  • Брдо 1
  • брдо 3
  • Бре 3
  • бре 8
  • брегови 2
  • брежуљака 1
  • брже 4
  • бржим 1
  • брзе 3
  • брзини 3
  • брзином 5
  • Брзо 11
  • брзо 95
  • брзоногим 1
  • бригу 1
  • брижљиво 1
  • брижљивошћу 1
  • бризну 1
  • брилијантском 1
  • бриљантних 1
  • брине 1
  • брини 6
  • бринули 1
  • број 5
  • броји 1
  • броју 2
  • брујала 1
  • брујање 5
  • брујањем 1
  • брујаше 1
  • бруји 3
  • бубњеви 2
  • Бугара 2
  • Бугараша 1
  • Бугараши 1
  • Бугари 3
  • Бугарима 1
  • бугарске 2
  • Бугарске 2
  • бугарски 2
  • бугарског 7
  • Бугарској 2
  • бугарском 1
  • Бугарском 1
  • Бугарску 3
  • буде 36
  • будем 7
  • будемо 2
  • будеш 6
  • Буди 3
  • буди 4
  • будио 1
  • Будите 1
  • будноће 1
  • буду 8
  • будућег 1
  • будућности 1
  • бујају 1
  • бујаху 2
  • бује 1
  • буји 2
  • Бујна 2
  • бујна 7
  • бујне 2
  • бујни 1
  • бујним 2
  • бујних 3
  • бујно 1
  • Бујно 2
  • бујног 3
  • бујној 1
  • бујном 3
  • бујну 5
  • букава 1
  • буквар 1
  • букне 1
  • букну 2
  • букнуо 1
  • буктала 2
  • букташе 1
  • буктињу 1
  • Букурешт 1
  • була 2
  • булама 1
  • буле 4
  • булу 1
  • буљубаша 2
  • бунара 1
  • бунаре 1
  • бундева 1
  • бундеве 1
  • бунило 1
  • бунилу 1
  • бунтовника 1
  • бунтовници 1
  • бунца 1
  • бура 4
  • бурагу 1
  • буран 2
  • буре 3
  • бурна 1
  • бурни 3
  • бурних 1
  • Бурно 1
  • бурно 5
  • бурном 1
  • буру 1
  • бусије 1
  • бусијом 1
  • бусију 2
  • бутини 1
  • буџак 1
  • буџаку 1
  • бушити 1
  • вадама 1
  • важно 1
  • важном 1
  • вазда 2
  • ваздух 13
  • Ваздух 2
  • ваздуха 2
  • ваздухом 1
  • ваздуху 4
  • ваздушним 1
  • вајда 1
  • вајде 2
  • вајду 1
  • вајкада 1
  • Вала 2
  • вала 8
  • вали 1
  • Валија 3
  • валија 5
  • валије 1
  • валији 2
  • валијину 1
  • валијо 1
  • валију 1
  • валима 1
  • валовита 1
  • Ваља 1
  • ваља 7
  • ваљана 1
  • Ваљано 1
  • ваљаше 1
  • Ваљда 1
  • ваљда 12
  • вам 59
  • вама 7
  • ван 3
  • вапијућим 1
  • вара 1
  • варалици 1
  • варалицу 1
  • варваре 1
  • Вардара 2
  • варка 2
  • варница 1
  • варнице 2
  • Варну 1
  • Варош 2
  • варош 25
  • варошана 1
  • варошанина 1
  • вароши 30
  • варошима 1
  • варошица 2
  • варошицу 5
  • вас 19
  • Васиљевић 1
  • Ватра 3
  • ватра 8
  • ватре 10
  • ватрена 1
  • ватрене 1
  • ватрени 1
  • ватрених 1
  • ватру 8
  • ваш 2
  • ваша 1
  • вашарима 1
  • ваше 1
  • вашим 2
  • вашој 1
  • ведра 1
  • ведро 1
  • ведрог 1
  • веже 1
  • вежу 1
  • веза 2
  • везама 2
  • везан 3
  • везана 5
  • везане 1
  • Везаћу 1
  • везаше 1
  • везе 1
  • вези 1
  • везивао 1
  • везировом 1
  • везом 1
  • везујете 1
  • везују 1
  • век 1
  • века 2
  • векова 2
  • Вел 1
  • Веле 18
  • веле 8
  • Велес 2
  • Велеса 1
  • вели 5
  • велибиље 1
  • Велика 1
  • велика 13
  • велике 4
  • велики 17
  • великим 12
  • велико 6
  • великог 5
  • Великога 2
  • великодостојник 1
  • великодостојнике 1
  • великодостојници 2
  • великој 2
  • великом 14
  • велику 9
  • велим 3
  • велите 1
  • Величанства 1
  • величанствен 1
  • величине 1
  • велиш 8
  • Веља 1
  • ВЕНАЦ 1
  • вену 1
  • венула 1
  • венчај 1
  • венчана 1
  • венчани 1
  • венчање 1
  • Венчање 1
  • веома 56
  • вера 4
  • вере 2
  • Вере 2
  • веренице 1
  • вереницом 2
  • вересију 2
  • вери 2
  • вериге 1
  • верио 1
  • верни 2
  • Веровала 1
  • веровали 1
  • веровати 2
  • вероваху 3
  • вером 1
  • верских 1
  • веру 9
  • верује 4
  • Верујем 1
  • верујем 5
  • Верујеш 1
  • верују 1
  • Весела 1
  • весела 4
  • веселе 1
  • веселим 1
  • веселих 1
  • веселник 2
  • Весело 1
  • весело 4
  • веселој 1
  • веселом 1
  • Весеље 1
  • весеље 2
  • Весео 1
  • весео 6
  • весник 1
  • вест 3
  • ветар 13
  • ветерана 1
  • ветра 3
  • ветрић 2
  • Ветрић 2
  • ветрићем 1
  • ветрови 3
  • ветровима 1
  • Већ 15
  • већ 378
  • већа 7
  • већег 2
  • већем 1
  • већи 2
  • већим 3
  • већина 1
  • већину 1
  • већом 1
  • већу 6
  • већупознао 1
  • вече 5
  • вечера 2
  • вечерају 2
  • вечерао 1
  • вечерас 2
  • вечере 3
  • вечери 10
  • Вечерњи 3
  • вечером 4
  • вечеру 5
  • вечита 2
  • вечито 3
  • вечно 1
  • вечност 2
  • Вешала 2
  • вешала 6
  • вешалима 2
  • вешања 1
  • вештачки 1
  • вешто 1
  • ви 23
  • Ви 5
  • вид 2
  • вида 2
  • виде 23
  • видевши 5
  • видела 1
  • видели 3
  • видело 1
  • Видео 1
  • видео 9
  • видесмо 1
  • видети 16
  • Видећи 1
  • видећи 5
  • видех 3
  • видеше 7
  • Види 1
  • види 23
  • видим 9
  • видимо 3
  • Видин 5
  • Видина 4
  • видински 1
  • Видински 2
  • Видину 6
  • видите 8
  • видиш 12
  • Видиш 3
  • видише 1
  • виђају 1
  • виђала 1
  • виђао 1
  • виђаху 1
  • вијаше 1
  • вијугали 1
  • викати 1
  • викаше 2
  • викне 2
  • викни 1
  • Викну 1
  • викну 83
  • викнуше 3
  • виком 1
  • вику 5
  • вила 1
  • вилајет 2
  • виле 2
  • вилице 1
  • Вина 1
  • вина 6
  • винар 2
  • винаре 1
  • винари 1
  • вине 2
  • вино 6
  • виновник 1
  • виновнике 1
  • виноград 1
  • винограда 2
  • Виногради 1
  • виноградима 1
  • вином 6
  • вину 3
  • винути 1
  • винце 3
  • вире 1
  • висио 2
  • висок 1
  • Висок 1
  • Висока 1
  • висока 2
  • Високе 1
  • високи 1
  • високо 9
  • високог 1
  • вита 2
  • витез 2
  • витезу 2
  • вито 1
  • вихор 1
  • виче 2
  • више 165
  • Више 5
  • вишеструко 1
  • влаге 1
  • влагом 1
  • влада 1
  • владала 7
  • владале 1
  • владао 1
  • владаше 4
  • владика 1
  • Владика 1
  • владиком 1
  • Владичином 1
  • влажни 1
  • влажног 2
  • Влаије 2
  • Влаији 1
  • Влаију 1
  • власт 4
  • власти 4
  • властима 1
  • Влах 1
  • влашки 1
  • Влашкој 1
  • Влашку 2
  • вода 3
  • Воде 1
  • воде 33
  • водећи 1
  • води 2
  • водили 2
  • водио 3
  • Водите 2
  • Водици 1
  • водиш 1
  • водом 15
  • Воду 1
  • воду 12
  • вођа 2
  • вођама 8
  • Вође 1
  • вође 3
  • вођу 1
  • возим 2
  • возио 1
  • ВОЈВОДА 1
  • Војвода 2
  • војвода 24
  • војводама 1
  • војводе 5
  • војводи 1
  • војводина 1
  • Војводо 1
  • војводо 18
  • војводом 3
  • војводу 2
  • Војевао 1
  • војевати 1
  • војни 1
  • војник 3
  • војника 2
  • војним 1
  • војничким 1
  • војска 17
  • војске 3
  • војском 2
  • војску 13
  • војсци 4
  • вола 1
  • воле 1
  • волела 1
  • волели 1
  • волео 6
  • воли 3
  • волим 1
  • волио 1
  • волиш 2
  • воља 2
  • воље 1
  • вољи 3
  • вољом 1
  • воћа 1
  • воћњака 1
  • воштаницу 1
  • враг 2
  • враголаста 1
  • враголасто 1
  • враже 1
  • вране 1
  • вранца 1
  • вранци 1
  • вранчића 1
  • вранчиће 1
  • вранчићи 1
  • Врањанаца 1
  • Врањанком 1
  • Врање 15
  • Врању 4
  • Врапче 2
  • Врата 3
  • врата 34
  • врате 4
  • врати 11
  • вратим 3
  • вратима 23
  • вратио 3
  • вратити 4
  • вратиће 1
  • вратиш 1
  • вратницама 1
  • врату 1
  • враћа 3
  • враћају 1
  • враћали 1
  • враћао 1
  • враћати 2
  • враћаху 2
  • враћаше 3
  • вредан 1
  • вреди 2
  • вредна 1
  • вредноћом 1
  • вређају 1
  • врека 1
  • врела 4
  • вреле 8
  • Врели 2
  • врели 5
  • врелим 6
  • врелину 1
  • врелих 5
  • врело 5
  • врелог 3
  • врелој 2
  • врелом 11
  • врелу 1
  • Време 2
  • време 99
  • времена 21
  • временом 1
  • времену 5
  • врео 2
  • врзло 1
  • ври 1
  • врисну 2
  • Врло 3
  • врло 48
  • врста 1
  • врућина 2
  • врућине 3
  • врућини 3
  • врућину 4
  • врховима 1
  • врху 1
  • вршњак 1
  • вршњакиња 1
  • вршњакињу 1
  • ВУЈИЋА 1
  • Вуковару 1
  • вулкан 2
  • вулкана 3
  • вуци 1
  • Вуците 1
  • вуче 1
  • Вучитрна 1
  • Г 1
  • га 322
  • гадан 1
  • гадна 1
  • гадне 2
  • гадни 6
  • гадним 1
  • гадно 3
  • гађа 1
  • газа 1
  • газама 1
  • газда 6
  • газећи 1
  • галаме 1
  • галантериског 1
  • галеб 2
  • галеба 2
  • галебових 1
  • галебом 1
  • галебу 1
  • галопираху 1
  • гама 1
  • гамови 1
  • гарава 1
  • гарантије 1
  • гарантоваху 1
  • Гарашанин 8
  • Гарашанина 1
  • Гарашанинов 1
  • Гарашанином 2
  • Гарашанину 2
  • Гарб 2
  • Гаријана 1
  • гаси 2
  • гвожђа 1
  • гвожђаним 1
  • гвожђаних 1
  • гвожђе 1
  • гвожђу 1
  • гвоздена 1
  • гвозденим 1
  • гвозденом 1
  • гвоздену 2
  • Где 7
  • где 76
  • гдекојег 1
  • гимназије 1
  • Гина 6
  • Гине 3
  • гини 1
  • Гинина 1
  • Гинине 1
  • Гинину 1
  • Гином 6
  • Гину 4
  • гинути 2
  • глава 8
  • главама 4
  • главе 11
  • Главе 2
  • Глави 1
  • глави 11
  • главни 2
  • главну 1
  • главом 6
  • главу 14
  • Глад 2
  • глад 4
  • гладан 6
  • глади 11
  • гладни 3
  • гладно 1
  • глађу 1
  • глас 19
  • гласа 5
  • гласник 1
  • гласника 1
  • гласнике 1
  • гласно 6
  • гласове 1
  • гласови 4
  • гласом 28
  • Гле 3
  • гле 6
  • гледа 3
  • Гледај 1
  • Гледајмо 1
  • гледају 1
  • Гледајући 1
  • гледајући 3
  • гледала 1
  • гледале 1
  • гледали 1
  • гледао 6
  • гледате 1
  • гледати 1
  • гледаћете 1
  • Гледаћу 1
  • гледаху 4
  • гледаш 1
  • гледаше 4
  • глодали 1
  • глувачи 1
  • глуви 1
  • глуву 1
  • глупи 1
  • глупост 1
  • гнушао 1
  • гњев 2
  • гњева 2
  • гњеван 1
  • гњевом 1
  • гњеву 2
  • го 2
  • говораху 2
  • говораше 9
  • говоре 3
  • говорећи 4
  • Говори 1
  • говори 5
  • говорила 1
  • говорили 3
  • говорило 1
  • говорим 3
  • говорио 2
  • говорите 1
  • говорити 2
  • говориш 3
  • говором 1
  • год 24
  • година 32
  • годинама 1
  • године 18
  • години 3
  • годину 7
  • годишња 1
  • гозба 1
  • гола 1
  • голаће 2
  • голаћи 2
  • голе 1
  • голи 1
  • голим 6
  • голо 1
  • Голо 2
  • гологлав 1
  • голотиња 1
  • голотиње 1
  • гомила 3
  • гомилама 1
  • гомиле 3
  • гомилу 7
  • гоне 2
  • гонећи 1
  • гонио 2
  • Гора 4
  • гора 7
  • горак 2
  • горама 1
  • горди 1
  • гордо 1
  • гордог 1
  • горе 8
  • Гори 1
  • гори 14
  • горке 1
  • Горке 1
  • горким 1
  • горко 3
  • горку 2
  • гором 2
  • горостасна 2
  • горостасних 1
  • горостасну 1
  • горске 1
  • горски 2
  • гору 12
  • горућих 2
  • горчином 1
  • Господ 2
  • Господа 2
  • господар 5
  • господара 1
  • Господара 2
  • господарем 1
  • господари 1
  • господарство 1
  • Господару 2
  • господару 9
  • Господе 3
  • господине 3
  • Господња 1
  • Господњу 1
  • господског 1
  • госпоштина 1
  • гост 2
  • госте 2
  • гости 4
  • гостопримства 1
  • гостопримство 2
  • готов 7
  • готова 2
  • готови 1
  • Готово 1
  • готово 10
  • готовост 1
  • готову 1
  • гошћаху 2
  • гошћења 1
  • грабљивим 1
  • грабљивих 2
  • град 1
  • Града 1
  • града 2
  • градске 1
  • граду 5
  • грађана 2
  • грађани 1
  • грађанима 2
  • грађанско 2
  • грађанском 1
  • грађанства 1
  • грађевине 1
  • граја 3
  • грајала 1
  • грана 3
  • грани 1
  • границе 4
  • граници 3
  • границу 6
  • граном 1
  • грање 1
  • грашке 1
  • Грб 7
  • грдан 4
  • грде 2
  • Грделице 1
  • Грделици 2
  • Грделицу 1
  • грдећи 1
  • грдиш 1
  • Грдна 2
  • грдна 4
  • грдне 2
  • грдним 1
  • грдно 1
  • грдном 2
  • грдну 2
  • грдњу 1
  • гребе 1
  • гредео 1
  • грејати 1
  • грехе 3
  • Грехота 1
  • грешнику 2
  • гризе 1
  • гристи 1
  • Грк 9
  • Грка 5
  • Грке 2
  • Грком 1
  • Грку 1
  • грла 1
  • грли 4
  • грлио 1
  • грло 1
  • грм 1
  • грме 4
  • грмећи 1
  • грми 2
  • грмљава 3
  • грмљаве 2
  • грмљавина 2
  • грмљавине 4
  • грмљавини 1
  • грмљавином 1
  • грмљавом 1
  • грмљаву 3
  • грмну 5
  • Грнчара 1
  • Грнчару 1
  • гроб 2
  • гроба 3
  • гробна 2
  • гробнице 1
  • гробницу 1
  • гробну 1
  • гробу 1
  • грожђа 1
  • грожђем 1
  • грозан 2
  • грозда 1
  • грозио 1
  • Грозио 1
  • Грозна 2
  • грозна 5
  • грозне 4
  • грозније 1
  • грознију 1
  • грозних 4
  • грозница 1
  • грознице 1
  • грозници 1
  • грозницу 1
  • грозничавим 1
  • грозничавом 2
  • грозно 8
  • грозног 3
  • грозном 2
  • грозну 1
  • гром 2
  • громким 2
  • громко 1
  • Громови 1
  • громом 2
  • гроша 2
  • грубе 1
  • грубим 1
  • грубих 2
  • грувајући 1
  • груваху 1
  • груди 23
  • грудима 8
  • грунуше 1
  • Грци 5
  • Грчина 1
  • грчино 1
  • Грчке 1
  • грчке 2
  • грчки 5
  • грчким 1
  • грчких 2
  • губе 1
  • губећи 1
  • губимо 1
  • губио 1
  • губитак 1
  • губљаху 1
  • гужва 1
  • гужви 1
  • гује 1
  • гукни 1
  • гулити 1
  • гунђања 1
  • гуњ 1
  • гура 1
  • гурајући 1
  • Гурајући 1
  • гурао 1
  • Гурну 1
  • гурну 2
  • гуслама 1
  • гусле 2
  • Густа 3
  • густа 4
  • густе 5
  • Густи 1
  • густи 2
  • густим 3
  • густо 1
  • густој 1
  • густом 2
  • гута 1
  • гутљаја 2
  • гушу 6
  • да 1572
  • Да 36
  • давала 1
  • давали 1
  • давао 2
  • даваху 2
  • даваше 4
  • дави 1
  • давила 1
  • давнашњу 1
  • давних 1
  • давно 3
  • давши 1
  • даде 8
  • дадох 3
  • дадоше 3
  • даду 1
  • Дај 1
  • дај 6
  • дајем 5
  • дајеш 1
  • дају 1
  • Дакле 1
  • дакле 10
  • дал 1
  • дала 3
  • далека 4
  • далеке 2
  • далеки 1
  • далеко 32
  • далекој 1
  • дали 1
  • дало 5
  • Даље 1
  • даље 66
  • даљег 1
  • даљи 2
  • даљим 1
  • даљине 1
  • даљини 3
  • даљних 1
  • даљој 1
  • даљу 2
  • дам 3
  • дамо 1
  • дан 33
  • дана 159
  • данас 13
  • дане 3
  • Дани 1
  • дани 2
  • данима 2
  • даном 3
  • Данчом 1
  • Данчу 1
  • дањи 1
  • Дању 4
  • дању 6
  • дао 13
  • дати 7
  • дату 1
  • даћу 1
  • дахну 1
  • дахнуо 1
  • дахнуше 1
  • дашчара 1
  • Два 4
  • два 40
  • Двадесет 1
  • двадесет 18
  • двадесета 1
  • двају 2
  • дванајест 1
  • Дванајст 1
  • двапута 2
  • две 15
  • двеју 1
  • двема 1
  • двобој 1
  • двоје 2
  • Двојица 1
  • двојица 3
  • двојицом 2
  • двојицу 5
  • двора 1
  • дворана 1
  • дворац 1
  • дворе 1
  • двориште 2
  • дворишту 1
  • двору 1
  • двоумици 1
  • де 9
  • дебелих 1
  • дебелог 1
  • дебео 1
  • дебла 1
  • дебло 1
  • деве 1
  • Деве 1
  • девет 4
  • деветнајест 1
  • девету 1
  • девојака 3
  • девојачке 1
  • девојка 3
  • девојке 4
  • девојку 3
  • девојче 1
  • девојчица 1
  • Дед 1
  • дед 2
  • дежмекаст 1
  • дејствовало 1
  • дела 1
  • Делиграду 1
  • делија 1
  • делили 2
  • делим 1
  • делић 2
  • дело 3
  • делове 1
  • деловима 1
  • делу 1
  • Демир 1
  • ДЕО 3
  • део 7
  • дераху 1
  • дераше 1
  • деру 1
  • Десет 2
  • десет 7
  • десетак 1
  • десето 2
  • десетодневног 1
  • деси 1
  • десијо 1
  • десила 1
  • десило 1
  • десио 2
  • десна 1
  • десне 1
  • десним 1
  • десница 1
  • десници 1
  • десницом 1
  • десницу 1
  • десно 2
  • десну 5
  • деснуруку 1
  • Дете 1
  • дете 19
  • детелином 2
  • Детелину 1
  • детенце 1
  • детета 1
  • дететом 3
  • детиња 1
  • детињска 1
  • детињства 3
  • детињство 1
  • детињству 1
  • Деца 1
  • деца 5
  • деце 3
  • децембра 1
  • деци 1
  • децом 3
  • децу 6
  • дечијих 1
  • дечице 1
  • дешава 2
  • див 7
  • дива 2
  • диван 1
  • дивана 1
  • диване 1
  • диванисаше 1
  • диванити 1
  • дивану 3
  • дивећи 1
  • дивљака 3
  • дивљаке 1
  • дивљаци 1
  • дивљач 2
  • дивљачи 1
  • дивљаше 1
  • дивље 1
  • Дивна 1
  • дивна 3
  • дивне 3
  • дивни 1
  • дивнија 1
  • дивним 2
  • дивних 3
  • дивно 14
  • дивног 2
  • дивној 3
  • дивном 1
  • дивну 3
  • дивовима 1
  • дивокоза 1
  • дивокозу 1
  • дигао 1
  • дигну 1
  • дигнут 1
  • дигоше 1
  • диже 4
  • Дижи 2
  • дижући 1
  • дизали 2
  • дизаше 1
  • дилбер 1
  • дим 2
  • дима 3
  • димани 1
  • Димитрија 4
  • Димитрије 1
  • Димитрији 1
  • Димитрију 1
  • димњака 1
  • димњацима 1
  • димови 1
  • димовима 1
  • дира 1
  • дирају 1
  • дирајући 1
  • дирали 2
  • директор 1
  • дирљив 2
  • дирљиви 1
  • дирљиво 4
  • дирљивог 1
  • дирну 1
  • дирнуо 1
  • дирнут 1
  • дисање 2
  • дисао 2
  • дисати 1
  • дићи 2
  • дични 1
  • дичних 1
  • дичног 1
  • дичном 1
  • дише 3
  • дишем 1
  • дишу 1
  • дишући 1
  • дјејствовале 1
  • длака 4
  • длаке 1
  • дланове 2
  • длановима 2
  • длану 1
  • дневна 1
  • дневне 1
  • дневних 1
  • дневног 1
  • дневној 1
  • дневну 1
  • дну 1
  • до 116
  • До 5
  • ДОБА 1
  • доба 9
  • добар 3
  • добара 1
  • доби 7
  • добивши 1
  • добија 2
  • добијали 1
  • добијао 1
  • добије 1
  • добио 8
  • добит 1
  • добити 2
  • добиће 1
  • добра 6
  • добре 1
  • добри 4
  • добрим 1
  • Добро 27
  • добро 68
  • доброваљаца 1
  • Добровољаца 1
  • добровољаца 8
  • добровољачке 3
  • добровољачким 4
  • добровољачких 4
  • добровољачку 3
  • добровољце 5
  • Добровољци 1
  • добровољци 20
  • добровољцима 6
  • доброг 3
  • добродошлицом 1
  • доброту 1
  • доведе 1
  • доведен 1
  • Доведите 1
  • доведоше 1
  • доведу 1
  • довела 1
  • довео 2
  • довести 2
  • довече 1
  • довикиваше 2
  • довољан 1
  • довољно 9
  • довољног 1
  • довршив 2
  • довршили 1
  • довуче 2
  • догађа 1
  • договарали 1
  • договараху 1
  • договараше 1
  • договор 2
  • договорили 1
  • договорише 1
  • договором 1
  • догодило 1
  • догони 1
  • додаде 1
  • додија 2
  • додијале 1
  • додијало 3
  • додирују 1
  • Дође 1
  • дође 42
  • дођем 2
  • дођемо 1
  • дођеш 1
  • дођи 1
  • дођосмо 1
  • дођох 1
  • дођоше 13
  • дођу 3
  • доживели 1
  • доживео 1
  • доживети 3
  • доживљај 1
  • доживљаје 5
  • доживотна 1
  • Дозволи 2
  • дозволи 3
  • дозволио 1
  • Дозволите 1
  • дозволити 1
  • дозвољавао 1
  • дозвољеним 2
  • дозвољено 1
  • дозива 1
  • дозивају 1
  • дозиваше 1
  • дозна 2
  • Дозовите 1
  • дојаше 1
  • доји 2
  • дојке 2
  • дојуре 1
  • дојури 1
  • дојурили 2
  • дојурило 1
  • дојурише 1
  • Дојчин 1
  • Дојчина 1
  • Дојчине 1
  • док 48
  • Док 7
  • докаже 1
  • доказати 1
  • Докле 1
  • докле 3
  • доксата 1
  • доксату 1
  • докуче 1
  • долазак 3
  • долази 2
  • долазила 5
  • Долазили 1
  • долазили 3
  • долазило 2
  • долазио 3
  • долазити 1
  • доламе 2
  • доламу 1
  • долапу 1
  • доласка 3
  • доласком 1
  • доле 2
  • долети 1
  • долина 1
  • долину 1
  • дом 1
  • дома 1
  • домаћин 17
  • Домаћин 7
  • домаћина 2
  • домаћинов 1
  • домаћиновом 1
  • домаћином 2
  • домиле 1
  • доминираху 1
  • домовину 2
  • дому 1
  • Домуз 1
  • донде 1
  • донекле 4
  • донела 1
  • донео 2
  • донесе 2
  • донесем 2
  • донеси 2
  • донесоше 1
  • донета 1
  • доноси 1
  • доње 1
  • доњи 2
  • доњу 1
  • допада 1
  • допао 4
  • допасти 1
  • допирало 1
  • допире 1
  • допреше 2
  • допрла 1
  • допуњавао 1
  • допусте 1
  • допустити 1
  • допустиш 1
  • допуштење 1
  • дорасла 1
  • дорастао 1
  • доручак 1
  • досаде 1
  • досели 1
  • досете 2
  • досети 6
  • досетивши 1
  • досетио 2
  • досеткама 2
  • доста 36
  • Доста 4
  • достојанствено 1
  • досуди 1
  • дотакао 1
  • дотакли 1
  • дотакнеш 1
  • дотера 1
  • дотерала 1
  • дотле 13
  • дотрчала 1
  • дотрчаше 4
  • дотрчи 2
  • доћи 4
  • дохвате 2
  • дохвати 11
  • дохватив 5
  • дохватио 1
  • доцкан 1
  • Доцније 1
  • доцније 10
  • доцнији 1
  • дочек 1
  • Дочек 1
  • дочека 1
  • дочекају 1
  • дочекан 1
  • дочекао 1
  • дочекаше 2
  • дочекивао 1
  • дочепа 2
  • дочепаше 2
  • дочуло 1
  • Дочуо 1
  • Дошав 1
  • дошав 2
  • Дошавши 1
  • дошао 18
  • дошла 2
  • дошли 4
  • дошло 1
  • драга 4
  • драган 1
  • драгана 3
  • Драгане 1
  • драгане 3
  • драгану 1
  • Драги 2
  • драги 26
  • драгих 1
  • драгог 1
  • драгој 1
  • драгоценом 1
  • драгу 2
  • драже 1
  • дражесне 1
  • дрвета 8
  • дрвету 1
  • дрвећа 7
  • дрвеће 2
  • дрвећем 1
  • дрво 6
  • дреку 1
  • дремаше 1
  • дречећим 1
  • држ 1
  • државу 3
  • држала 1
  • држање 1
  • држању 2
  • држао 2
  • држати 2
  • држаху 1
  • држаше 3
  • држећи 5
  • држи 2
  • дрзнуо 2
  • дрмусати 1
  • дрски 2
  • друвима 1
  • друг 10
  • друга 20
  • другарица 1
  • другарска 1
  • друге 10
  • други 19
  • другим 11
  • другима 1
  • других 6
  • друго 18
  • другова 22
  • другове 6
  • другови 25
  • Другови 3
  • друговима 26
  • другог 6
  • другога 4
  • другом 16
  • другоме 2
  • другу 13
  • друже 1
  • дружења 1
  • Дружина 1
  • дружина 10
  • дружине 13
  • дружини 9
  • дружином 52
  • дружину 20
  • дружица 1
  • друкче 1
  • друкше 3
  • друкшу 1
  • друм 5
  • друма 2
  • друму 8
  • друштво 6
  • друштвом 1
  • друштву 9
  • дрхтавица 1
  • дрхтале 1
  • дрхтали 2
  • дрхташе 3
  • дрхтећи 5
  • дрхћућим 1
  • дубине 3
  • дубину 1
  • дубити 1
  • дубље 6
  • дубљи 1
  • дубљу 1
  • дубок 1
  • дубоке 4
  • дубоки 3
  • дубоким 3
  • дубоких 1
  • дубоко 24
  • дубокој 1
  • дубоком 1
  • дубоку 1
  • дували 1
  • дувана 4
  • дуваном 3
  • дувану 1
  • дувао 1
  • дуваху 1
  • дуг 1
  • дуга 1
  • Дугачак 1
  • дугачак 5
  • Дугачка 1
  • дугачка 5
  • дугачке 1
  • дугачки 1
  • дугачког 1
  • дугачку 1
  • дуги 1
  • дуго 32
  • Дуго 9
  • дуговаше 1
  • дугове 1
  • дугог 5
  • дугога 1
  • дугом 2
  • дуготрајне 1
  • дудово 2
  • дуж 1
  • дужан 1
  • дуже 3
  • дужег 1
  • дужи 3
  • дужих 1
  • дужника 1
  • дужност 5
  • дужности 1
  • дуката 2
  • дукатима 1
  • Дунав 3
  • Дунава 4
  • Дунавом 1
  • Дунаву 3
  • Дућан 1
  • дућан 3
  • дућана 1
  • дућану 5
  • Дух 1
  • дух 2
  • духа 2
  • духовно 1
  • духом 1
  • Душа 2
  • душа 9
  • душе 11
  • душевни 1
  • душек 1
  • душека 1
  • души 19
  • душице 1
  • душмана 1
  • душманина 1
  • душману 1
  • душо 1
  • душом 8
  • душу 20
  • ђа 1
  • ђавола 1
  • ђавољу 1
  • Ђаур 1
  • Ђаура 2
  • Ђаурин 1
  • ђаурски 1
  • ђаурско 2
  • ђед 1
  • ђенерала 1
  • Ђерђелију 2
  • Ђорђа 6
  • Ђорђе 23
  • Ђорђев 2
  • Ђорђева 1
  • Ђорђевић 1
  • Ђорђем 3
  • Ђорђу 2
  • ђувегију 1
  • ђулистану 1
  • Ђунису 1
  • Ђурђев 2
  • Ђурђева 2
  • Ђурђевском 2
  • Е 15
  • е 2
  • Ево 5
  • ево 8
  • Европе 1
  • Европљанин 1
  • Европљанина 3
  • Европљанину 2
  • европским 1
  • Европу 1
  • еглендисао 1
  • еј 1
  • Еј 8
  • експедиција 3
  • експедицији 1
  • експедицијом 3
  • елејс 4
  • Енглеидисати 1
  • енглеској 1
  • ене 1
  • Ене 1
  • епархији 1
  • епизода 1
  • Епископ 1
  • ескадром 1
  • ескадрон 1
  • Ето 21
  • ето 6
  • Ефенди 2
  • ефенди 3
  • Ефендија 11
  • ефендија 27
  • ефендије 5
  • ефендији 2
  • ефендијине 3
  • ефендијиној 1
  • ефендијо 1
  • ефендију 1
  • Ефендију 2
  • Ефенђије 1
  • жагор 1
  • жали 2
  • жалимо 1
  • жалио 1
  • жалосни 2
  • жалосницу 1
  • Жалосно 1
  • жалост 1
  • жалости 2
  • Жао 1
  • жао 4
  • жара 1
  • жаре 3
  • жарећи 1
  • жари 1
  • жарити 1
  • жарка 1
  • жарке 4
  • жарки 2
  • жарким 1
  • жарко 2
  • жарког 1
  • жарком 1
  • жарку 1
  • жаром 2
  • Жега 3
  • жега 8
  • жеге 4
  • жегу 1
  • жедан 2
  • Жеђ 1
  • жеђ 5
  • жеђи 5
  • жези 1
  • желео 3
  • жели 1
  • желим 1
  • желите 1
  • желиш 3
  • Жеља 2
  • жеља 9
  • жељама 2
  • жељан 2
  • жеље 3
  • жељене 1
  • жељени 4
  • жељи 7
  • жељни 1
  • жељно 2
  • жељу 10
  • жена 7
  • Жене 2
  • жене 5
  • жени 2
  • женидба 1
  • женидбу 3
  • жено 1
  • женом 2
  • женске 3
  • женски 2
  • женскиња 1
  • женскиње 2
  • женских 1
  • женско 4
  • женског 1
  • женску 1
  • жену 2
  • жеравици 1
  • жеравицом 1
  • жестином 12
  • жестоким 3
  • жестоко 7
  • жестоку 2
  • жешће 1
  • жешћу 2
  • жив 10
  • жива 3
  • живе 9
  • живела 1
  • живели 1
  • живео 24
  • Живео 6
  • живети 1
  • живи 11
  • живим 3
  • живио 4
  • живих 2
  • живљаше 1
  • живљи 1
  • живо 5
  • живог 3
  • живога 1
  • живом 1
  • Живописно 1
  • живот 25
  • Живота 1
  • живота 11
  • животиња 2
  • животињу 2
  • животом 3
  • животу 9
  • живу 3
  • жита 2
  • житом 1
  • Жичкој 1
  • жртва 2
  • жртвовао 1
  • жртву 1
  • жртвујеш 1
  • жубор 1
  • жубором 1
  • жудњом 1
  • жудњу 1
  • жури 1
  • Журили 1
  • журним 1
  • журно 4
  • жута 1
  • жуто 1
  • жуча 1
  • За 29
  • за 443
  • забава 1
  • забаченом 1
  • забележио 1
  • заблиста 2
  • заблудело 1
  • заболети 1
  • заборави 1
  • заборавили 2
  • заборавим 1
  • заборавио 3
  • заборавих 2
  • заборавише 1
  • заборављаху 1
  • заборављен 1
  • забрана 1
  • забрину 1
  • забринуо 1
  • забринут 1
  • забруја 1
  • забрујаше 4
  • забрује 1
  • забуни 2
  • забуну 1
  • завади 1
  • завали 1
  • завалише 1
  • завара 2
  • Заваравши 1
  • заведу 1
  • завежљај 2
  • завежљајем 1
  • завежље 1
  • завијати 1
  • завије 1
  • завијем 1
  • завири 1
  • Завири 1
  • завирише 1
  • завичај 1
  • завлада 4
  • завладала 5
  • завладало 1
  • Завладао 1
  • завладао 2
  • заволела 1
  • заволели 1
  • заволео 4
  • заволи 7
  • заврши 19
  • завршује 1
  • завукао 2
  • завући 1
  • завуче 1
  • загазили 1
  • загазише 1
  • загарављене 1
  • загарантоваше 1
  • загаситу 1
  • загледа 1
  • загонетна 1
  • загонетно 2
  • Загрејане 1
  • загрли 2
  • загрлила 2
  • загрљај 4
  • загрљаја 4
  • загрљају 4
  • загрми 4
  • загрози 1
  • загушљива 1
  • загушљиви 3
  • задавали 1
  • задавао 1
  • задаје 4
  • задатак 2
  • Задах 1
  • задахнуо 1
  • зади 1
  • задиманише 1
  • задирао 1
  • задираше 1
  • задиркивали 1
  • задиркивањем 1
  • задиркује 2
  • задњим 1
  • задобијати 1
  • задовољан 1
  • задовољаху 1
  • задовољи 3
  • задовољили 1
  • задовољим 1
  • задовољио 1
  • задовољити 1
  • задовољни 1
  • задовољнијим 1
  • задовољно 1
  • задовољства 1
  • задовољству 2
  • задремао 1
  • задржа 6
  • задржава 2
  • задржавајући 2
  • задржавали 1
  • задржаваху 1
  • задржаваше 2
  • задржао 3
  • задржати 1
  • задржаше 5
  • задрже 1
  • задржи 2
  • задругара 1
  • задруге 1
  • задрузи 1
  • задрхта 1
  • задубили 1
  • задували 1
  • задужио 1
  • зађоше 2
  • зажарене 1
  • зажарено 2
  • зажарило 1
  • зажелео 1
  • зажелио 3
  • зажелиш 1
  • зазирући 1
  • зазора 1
  • заигра 1
  • заискао 1
  • Заиста 5
  • заиста 50
  • Зајапурено 1
  • заједаху 1
  • заједљиво 1
  • заједнички 4
  • заједничког 3
  • заједничком 1
  • заједничку 1
  • Заједно 2
  • заједно 34
  • Зајечара 1
  • Зајечра 1
  • закачи 1
  • закла 3
  • заклани 2
  • заклано 2
  • закланог 1
  • заклањајући 1
  • заклањаху 1
  • заклао 1
  • заклетву 1
  • заклети 2
  • заклињу 1
  • Заклон 1
  • заклон 2
  • заклона 1
  • заклоне 1
  • закључа 1
  • закључан 1
  • закључено 1
  • закључка 1
  • закоље 2
  • Закон 1
  • закону 3
  • закопан 1
  • закрати 1
  • закрвавио 1
  • закуца 2
  • заладнило 1
  • залевајући 1
  • залевати 1
  • залепе 1
  • залепљеном 1
  • залива 2
  • заливен 1
  • залије 1
  • заложе 1
  • заложили 1
  • залуд 1
  • залуде 1
  • залуди 1
  • залута 1
  • залутамо 1
  • залутати 1
  • замагли 1
  • замашније 1
  • заменио 1
  • заменити 1
  • заметне 1
  • замисле 1
  • замислим 1
  • замислити 2
  • замишљени 1
  • замоли 8
  • замолили 1
  • замолим 2
  • замолио 1
  • замолити 1
  • заморене 2
  • заморени 2
  • заморено 2
  • замори 1
  • занат 1
  • Зандан 1
  • Зандану 2
  • занео 3
  • занимаху 1
  • заноси 1
  • заносних 1
  • заносу 1
  • заогрнула 1
  • заодела 1
  • заокругљености 1
  • заостале 1
  • заостали 4
  • заосталим 1
  • заосталих 2
  • заосталом 2
  • заосталу 1
  • западније 1
  • Западно 1
  • запале 1
  • запали 4
  • запалио 2
  • запаљено 1
  • запевајућим 1
  • запевање 1
  • запенушило 1
  • запетим 2
  • запетом 1
  • записнику 1
  • запита 4
  • запитао 1
  • запитаће 1
  • запиткивање 1
  • запиткивању 1
  • Запиткивању 1
  • запиткујући 1
  • запламти 1
  • запне 1
  • Заповедај 1
  • заповедајући 1
  • заповедајућим 1
  • заповеди 1
  • заповеднички 1
  • Заповест 1
  • заповест 3
  • заповести 3
  • запојити 1
  • запомагала 1
  • запомагање 5
  • запомагањем 1
  • запомагаху 1
  • запомагаше 3
  • започети 1
  • запрепасти 4
  • запрепастише 1
  • запрепашћени 1
  • запретила 1
  • запросио 1
  • запушио 1
  • зар 17
  • Зар 23
  • зарана 1
  • зарасло 1
  • зарати 1
  • зарђала 1
  • зарђали 1
  • Зарђали 1
  • зарђане 2
  • зарђаној 1
  • зарђану 1
  • зари 2
  • зарио 1
  • заробљен 1
  • заробљеника 2
  • заруди 1
  • зарудила 2
  • зарумени 1
  • заручио 2
  • заручника 1
  • засађено 1
  • засветлила 1
  • заседу 1
  • засејан 2
  • засејана 3
  • засити 1
  • заситио 2
  • засићене 1
  • заслужили 1
  • Заслужио 2
  • заслужио 3
  • заслужује 1
  • заслужујете 1
  • заспа 4
  • заспало 1
  • заспи 2
  • застаде 1
  • застаје 1
  • застао 1
  • застори 1
  • застрти 1
  • засузило 1
  • затварајући 1
  • затвараху 1
  • затвор 2
  • затвора 1
  • затворе 3
  • затворен 5
  • затворених 1
  • затвори 3
  • затворима 1
  • затворише 2
  • затвором 1
  • затвору 9
  • затегнути 1
  • затегнутошћу 1
  • затекао 4
  • затекло 1
  • затекох 1
  • затече 1
  • затим 17
  • Зато 11
  • зато 38
  • заточеник 1
  • Заточеник 1
  • ЗАТОЧЕНИК 1
  • заточеника 3
  • заточеницима 1
  • заточења 3
  • заточника 1
  • затраже 1
  • затражи 1
  • затражио 4
  • затрпавали 1
  • затрпала 1
  • затрпати 1
  • заћутао 1
  • заузе 5
  • заузевши 3
  • заузела 2
  • заузео 2
  • заузета 1
  • заузећа 2
  • заузеше 1
  • заузимало 1
  • заузму 2
  • зауставе 3
  • заустави 5
  • зауставивши 1
  • зауставили 1
  • заустављале 1
  • заустављати 1
  • заустављаху 1
  • захвалности 1
  • захвати 1
  • заходу 3
  • захори 4
  • захтевао 1
  • заценуо 2
  • зачељу 1
  • зачета 1
  • зачу 1
  • зачуђено 2
  • зашкрипи 2
  • зашли 1
  • зашло 2
  • заштеђених 1
  • заштитом 1
  • зашто 12
  • Зашто 2
  • Због 1
  • због 14
  • збогом 11
  • Збогом 4
  • збор 1
  • збратими 1
  • збратимили 1
  • збратимио 1
  • збуни 1
  • збунио 1
  • збуњена 1
  • Збуњени 1
  • зв 2
  • звали 1
  • званичним 1
  • звао 4
  • зваху 4
  • звезда 1
  • звездама 2
  • звездана 1
  • звездани 1
  • Звездано 1
  • звезданом 1
  • звезде 2
  • звека 4
  • звекет 2
  • звекну 1
  • зверовима 1
  • зверским 1
  • звецкајући 1
  • звиждање 9
  • звонаца 4
  • звук 1
  • звукова 1
  • згодно 1
  • згодној 1
  • згодном 1
  • згодну 1
  • зграби 1
  • зграда 1
  • згрануо 1
  • згрануше 1
  • згрешио 1
  • згрозио 1
  • згрчи 1
  • згрчило 1
  • згрчио 2
  • згрчише 1
  • згурало 1
  • здрав 1
  • здрава 2
  • здраве 1
  • здравији 1
  • здравља 1
  • здравље 1
  • здрављем 1
  • здрављу 2
  • Здраво 8
  • здраво 9
  • здравом 1
  • здробих 1
  • здружени 1
  • здружили 1
  • зебња 1
  • зебњом 6
  • зелен 1
  • зеленаш 2
  • зеленашима 1
  • зеленашлук 1
  • зелени 1
  • ЗЕЛЕНИ 1
  • зеленила 1
  • зеленим 2
  • зеленом 1
  • Земи 1
  • земљак 1
  • земљака 1
  • земљаци 1
  • земље 14
  • земљи 7
  • земљине 1
  • земљиној 1
  • земљишта 1
  • земљиште 1
  • земљом 5
  • Земљу 1
  • земљу 16
  • зет 3
  • зета 3
  • зете 2
  • зетом 1
  • зид 4
  • зида 6
  • зидине 1
  • зидова 1
  • Зидови 1
  • зидом 1
  • зиду 3
  • зијала 1
  • Зима 3
  • зима 5
  • зиме 4
  • зимске 2
  • зимски 2
  • зиму 6
  • зимујемо 1
  • зину 1
  • зинувши 2
  • зинула 1
  • зла 5
  • злата 2
  • Златара 1
  • Златарско 1
  • Златарском 2
  • златник 1
  • златника 1
  • златнике 1
  • златних 5
  • златницима 1
  • златну 1
  • злаћаху 1
  • зли 1
  • зликовац 6
  • зликовачки 1
  • зликовца 1
  • зликовце 1
  • зликовци 3
  • зликовцу 1
  • зло 1
  • Зло 1
  • злобе 1
  • злогласни 1
  • злом 1
  • злотвор 1
  • злотвора 1
  • злотворима 1
  • злохуде 1
  • злочин 2
  • злочинство 4
  • злу 4
  • змија 1
  • змије 1
  • змијо 1
  • змију 3
  • зна 20
  • Знај 1
  • знај 5
  • знајте 1
  • знају 2
  • Знајући 1
  • знајући 13
  • знак 11
  • знака 3
  • знаке 1
  • знала 7
  • знале 1
  • знали 12
  • знам 11
  • Знам 2
  • знамо 1
  • Знамо 1
  • знањем 1
  • Знао 2
  • знао 22
  • Знате 1
  • знате 5
  • знати 4
  • значи 4
  • Знаш 4
  • знаш 9
  • зноја 1
  • знојем 1
  • зове 8
  • зовне 1
  • зовнем 2
  • зовни 1
  • зовну 2
  • зову 1
  • зора 5
  • Зора 52
  • зоре 4
  • Зоре 8
  • Зори 1
  • Зорин 4
  • Зорина 7
  • Зорине 5
  • Зориног 1
  • Зорином 1
  • Зоро 6
  • зором 3
  • Зором 3
  • Зору 1
  • зору 6
  • зрак 1
  • зраке 2
  • зракова 1
  • зраци 13
  • зрацима 5
  • зрна 1
  • зрневља 1
  • зрнима 1
  • зрно 3
  • зрнцима 1
  • Зрпопе 5
  • зуба 4
  • зубима 5
  • зубун 1
  • зујање 1
  • зулумћари 1
  • зурле 1
  • И 114
  • и 2424
  • Ибраим 1
  • ибришим 1
  • Иванчов 1
  • ивици 1
  • игде 2
  • игле 1
  • игра 1
  • Игра 1
  • играју 1
  • играм 1
  • играња 1
  • играо 1
  • играти 1
  • играху 1
  • играчка 1
  • иде 11
  • идеал 1
  • идеална 1
  • идем 3
  • Идем 4
  • идемо 1
  • идеш 1
  • Иди 5
  • иди 7
  • идите 2
  • иду 3
  • Идући 2
  • идући 3
  • ижица 1
  • ижљуби 1
  • Из 10
  • из 183
  • Иза 1
  • иза 16
  • изабраник 1
  • изабрао 1
  • изабраше 2
  • изађе 24
  • изађи 1
  • Изађи 1
  • изађоше 1
  • изазвала 1
  • изазвали 1
  • изазвао 4
  • изазват 2
  • изазвата 1
  • изазвати 1
  • изазвато 1
  • изазива 1
  • изазивајући 2
  • изазивањем 2
  • изазивљу 1
  • изазове 1
  • изатканим 1
  • изашао 8
  • изашла 1
  • изашли 6
  • избаве 1
  • Избави 1
  • избави 3
  • избавио 1
  • избавиоца 1
  • избавитељко 1
  • избавити 2
  • избавиш 1
  • избављења 1
  • избављење 2
  • избаце 1
  • избаци 2
  • избачен 1
  • избегли 1
  • избегне 1
  • избегнувши 1
  • избити 1
  • избише 1
  • извади 9
  • извадише 1
  • извали 1
  • извалио 5
  • изведоше 3
  • изведу 1
  • извезена 1
  • извео 1
  • извесним 1
  • извесно 9
  • извесног 2
  • извести 2
  • известише 1
  • извештавати 1
  • извијајући 1
  • извијаху 1
  • извијаше 1
  • извињава 1
  • извињења 1
  • извлаче 2
  • извлачи 1
  • извлачио 1
  • Извор 2
  • извор 5
  • извора 1
  • Извора 2
  • изврше 1
  • извршена 1
  • извршено 1
  • извршење 1
  • изврши 1
  • извршио 3
  • извршити 2
  • извршише 1
  • извукао 4
  • извукоше 3
  • извуку 1
  • извуче 8
  • изгибе 1
  • изгинути 1
  • изгладнели 1
  • изглед 2
  • Изгледа 1
  • изгледа 4
  • изгледала 1
  • Изгледало 5
  • изгледало 6
  • изгледаху 1
  • изгледаше 25
  • Изгледаше 5
  • изгњечи 1
  • изговарао 1
  • изговараше 1
  • изговор 1
  • изговори 2
  • изговорила 1
  • изговорио 2
  • изговором 1
  • изгорео 1
  • изгори 1
  • изгрди 1
  • изгуби 5
  • изгубила 2
  • изгубили 1
  • изгубио 1
  • изгубити 1
  • изгубљен 1
  • изда 1
  • издавало 1
  • издаде 5
  • Издадох 1
  • издадох 3
  • издајство 2
  • издајством 1
  • издам 1
  • издане 1
  • ИЗДАЊЕ 1
  • издао 1
  • издати 1
  • издвоји 2
  • издвојили 1
  • издвојио 1
  • издигнутом 1
  • издиже 1
  • издисали 1
  • издржава 2
  • издржавају 1
  • издржавања 1
  • издржавати 1
  • издржао 1
  • издржати 4
  • издржи 5
  • издржљивији 2
  • издржљивости 1
  • издубљеном 1
  • изилазе 1
  • изилазио 1
  • изишав 1
  • изјави 2
  • изјавивши 2
  • изјалови 1
  • изјутра 3
  • излаз 3
  • излазиле 1
  • излазио 2
  • излазити 1
  • излете 1
  • излив 1
  • излишан 1
  • изложени 1
  • изложим 1
  • излокасте 1
  • изљубив 2
  • изљубивши 1
  • изљубише 3
  • измакао 1
  • измакли 2
  • измакну 1
  • измакнуо 2
  • измамљује 1
  • измануо 2
  • изманути 3
  • измаче 1
  • између 22
  • измећари 1
  • измешало 1
  • измицати 1
  • измицаху 1
  • изможден 1
  • измождено 3
  • измоли 1
  • изнад 3
  • изневери 1
  • изневерио 2
  • изневерити 1
  • изнела 2
  • изнели 1
  • изнемогао 2
  • изнемогле 1
  • изнемогло 1
  • изнемоглог 1
  • изненада 2
  • изненади 1
  • изненадила 1
  • изненадили 1
  • изненадног 1
  • изненађени 1
  • Изненађени 2
  • изненађења 2
  • изненађење 2
  • изнесе 1
  • изнесемо 2
  • изнесоше 4
  • изнесу 2
  • изнети 2
  • изнеше 1
  • износе 1
  • износити 1
  • изнутра 2
  • изобилује 1
  • изобиљу 3
  • изостала 1
  • израз 1
  • изразом 1
  • изразу 1
  • изранити 1
  • изрезаних 1
  • изречене 1
  • изроде 1
  • изруче 1
  • изручи 2
  • изузетак 1
  • изуједати 1
  • изучи 2
  • изучиш 1
  • изчезнути 1
  • икад 2
  • икаквих 2
  • икаквог 2
  • икога 1
  • ил 2
  • или 49
  • Илија 2
  • Илије 1
  • Илији 1
  • Илијом 2
  • Илију 1
  • им 129
  • Има 2
  • има 39
  • имађаху 1
  • имађаше 1
  • имају 2
  • имала 3
  • имали 11
  • Имам 1
  • имам 6
  • имамо 2
  • имања 2
  • имање 1
  • имању 1
  • Имао 1
  • имао 15
  • имате 1
  • Имате 1
  • имати 6
  • имаће 1
  • имаћемо 1
  • имаш 1
  • Имаш 4
  • имаше 1
  • име 20
  • именоване 1
  • имену 2
  • имовина 1
  • имовину 2
  • инат 1
  • иначе 10
  • инстиктивно 1
  • интелигентан 1
  • интересантни 1
  • интересима 1
  • ипак 19
  • Ипак 2
  • исечених 1
  • искључиво 1
  • ископали 1
  • ископамо 1
  • ископаше 1
  • искоренити 1
  • искочи 1
  • искочило 1
  • искрено 5
  • искреном 1
  • искреност 1
  • искрзана 1
  • искрућена 2
  • искрца 1
  • искупили 2
  • искупише 1
  • искусио 1
  • искуство 1
  • искуству 1
  • искушење 1
  • Ислам 1
  • ислеђење 1
  • ислеђењу 1
  • испаде 1
  • испало 3
  • испасти 1
  • испекли 1
  • испели 1
  • испећи 1
  • испеше 2
  • испије 1
  • испију 1
  • исписано 1
  • испитавање 1
  • испитати 1
  • испиташе 1
  • испитују 1
  • испише 1
  • исплатити 1
  • исплетене 1
  • испне 1
  • исповеди 1
  • испод 21
  • испољи 1
  • исправио 2
  • испразне 1
  • испразнио 2
  • испрате 1
  • испрати 1
  • испред 8
  • исприча 3
  • испричао 2
  • испросио 1
  • испуни 3
  • испуним 1
  • испунио 1
  • испуниш 1
  • испуњаваше 1
  • испуњене 1
  • испуњење 1
  • испусти 1
  • испустио 1
  • испушта 1
  • иста 1
  • исте 13
  • истерао 1
  • исти 19
  • Исти 5
  • истим 1
  • Истина 15
  • истина 9
  • истинитост 1
  • истину 5
  • истисли 1
  • истих 1
  • истицаше 1
  • исто 43
  • истог 6
  • истога 4
  • истој 6
  • исток 1
  • истока 1
  • истоку 1
  • истом 14
  • истоме 1
  • источни 2
  • источније 1
  • источно 3
  • источну 1
  • истргнуше 1
  • истргоше 1
  • истресаше 1
  • истрже 3
  • истрча 2
  • истрчи 1
  • исту 5
  • истуцаног 1
  • исука 4
  • исукавши 2
  • исуканим 4
  • исукао 1
  • Исус 3
  • Исуса 1
  • исхрана 1
  • исхрану 1
  • исчезавају 1
  • ићи 10
  • их 120
  • ичије 1
  • ишао 11
  • ишаран 1
  • ишла 1
  • ишли 10
  • ишло 1
  • ишта 1
  • иште 1
  • ишчезаваху 1
  • ишчупа 5
  • ишчупао 1
  • ја 138
  • Ја 82
  • јабучицу 1
  • јаве 1
  • јави 5
  • јављаше 1
  • јагањаца 3
  • јагањци 2
  • јагањцима 1
  • јагње 2
  • јагодица 1
  • јада 2
  • јадати 1
  • јаде 1
  • јади 2
  • јадиковала 1
  • јадиковање 1
  • јадиковаху 1
  • јадиковаше 4
  • јадите 1
  • јадног 1
  • јадованка 1
  • јаду 1
  • јазбини 1
  • јак 2
  • јака 1
  • јаке 2
  • јако 15
  • јаку 2
  • јаме 3
  • јами 1
  • Јаничари 1
  • Јанка 2
  • Јанко 20
  • Јанкове 1
  • Јанково 1
  • Јанковој 1
  • Јанком 2
  • јао 1
  • јаој 2
  • јаругу 1
  • јасан 1
  • јаснији 1
  • јасно 2
  • јата 1
  • Јатаган 2
  • јатаган 23
  • јатагана 7
  • јатагане 9
  • јатагани 3
  • јатаганима 12
  • јатаганом 13
  • јатаганћину 1
  • јатак 2
  • јатака 4
  • јатима 1
  • Јаћимовац 2
  • Јаћимовца 1
  • Јаћимовцу 4
  • јаук 3
  • јаукну 1
  • јахаше 1
  • јача 4
  • јаче 13
  • јачим 1
  • је 1179
  • Је 5
  • јеврејина 1
  • Јегејском 1
  • један 116
  • Један 5
  • једанпут 7
  • једва 16
  • Једва 2
  • једе 1
  • једем 1
  • једеш 1
  • Једина 1
  • једина 3
  • једине 1
  • Једини 2
  • једини 4
  • Једино 3
  • једино 5
  • јединог 1
  • јединче 4
  • једио 2
  • једна 16
  • Једна 2
  • једнак 1
  • Једнак 1
  • једнако 5
  • једне 17
  • Једне 4
  • једни 4
  • једним 6
  • једно 24
  • Једно 4
  • једног 29
  • Једног 5
  • Једнога 1
  • једнога 6
  • једногласно 1
  • једној 12
  • једнолики 1
  • Једном 2
  • једном 43
  • једну 44
  • једу 3
  • јежи 1
  • језа 4
  • језера 1
  • језик 1
  • језиком 3
  • језику 5
  • јека 2
  • јеку 10
  • јела 2
  • јеле 1
  • јели 2
  • јело 2
  • јеловник 1
  • јелу 1
  • јендек 1
  • јендеку 1
  • јео 1
  • Јер 1
  • јер 131
  • јесам 2
  • Јесам 2
  • јесен 2
  • јесења 1
  • јесење 1
  • јеси 5
  • Јеси 5
  • јест 5
  • Јест 5
  • јесте 2
  • Јесте 7
  • јести 3
  • јесу 1
  • Јесу 1
  • јецају 1
  • јецање 1
  • јецањем 1
  • јецаше 3
  • јечала 1
  • јечи 2
  • Јешер 30
  • ји 1
  • Јован 1
  • ЈОВАНОВИЋА 1
  • јој 36
  • јок 1
  • Јок 1
  • још 219
  • Још 26
  • ју 3
  • југ 3
  • југу 2
  • Јуда 6
  • Јудо 2
  • Јуду 2
  • јужна 1
  • јужно 1
  • јужном 1
  • јулске 1
  • јулску 1
  • јунак 7
  • јунака 16
  • јунаке 1
  • јунакињо 1
  • Јунаку 1
  • јунаку 5
  • јунаци 4
  • јунацима 1
  • јуначе 6
  • јуначка 6
  • јуначке 1
  • Јуначки 1
  • јуначки 12
  • јуначким 1
  • јуначких 1
  • јуначко 1
  • јуначком 2
  • јуначку 1
  • јуначни 1
  • јунаштва 4
  • Јунаштво 1
  • јунаштво 3
  • јунаштву 1
  • јуре 5
  • јурења 1
  • јурење 1
  • јурећи 6
  • јури 6
  • јурила 2
  • јурили 3
  • јурило 1
  • јурио 2
  • јурити 1
  • јуриш 1
  • јуришали 1
  • јуришао 1
  • јуришу 2
  • јурну 1
  • јурњава 1
  • Јурњава 1
  • јурњави 1
  • Јурук 6
  • Јуруком 2
  • јутарњег 1
  • јутарњи 2
  • јутра 2
  • к 103
  • К 2
  • ка 93
  • Кабар 2
  • кабла 1
  • кавгу 1
  • кавезу 1
  • кад 168
  • Кад 44
  • Када 14
  • када 89
  • каде 1
  • кадија 23
  • Кадија 7
  • Кадији 1
  • кадији 4
  • кадијин 1
  • кадијина 1
  • кадијине 2
  • кадијиних 1
  • кадијину 1
  • кадијом 1
  • кадију 3
  • кадионицу 1
  • кадри 1
  • каже 4
  • кажем 7
  • кажеш 2
  • кажи 9
  • Кажи 9
  • кажите 2
  • Кажите 2
  • кажњен 1
  • кажњени 1
  • кажу 1
  • каза 1
  • Каза 1
  • казамата 1
  • казано 1
  • казао 2
  • казати 2
  • Казаћеш 1
  • казаћу 1
  • казивале 1
  • казивало 1
  • казивању 1
  • казивао 1
  • казиваше 1
  • Казна 1
  • казна 5
  • казне 1
  • казни 2
  • казнила 1
  • казнили 1
  • казним 1
  • казнио 3
  • казнити 4
  • казном 2
  • казну 9
  • казуј 1
  • Казуј 5
  • казује 1
  • казујте 1
  • кајање 1
  • Кајира 1
  • кајиши 1
  • какав 30
  • каква 15
  • Каква 2
  • какве 12
  • какви 6
  • каквим 2
  • каквих 2
  • Какво 1
  • какво 10
  • каквог 8
  • каквога 3
  • каквогурмовог 1
  • каквој 3
  • каквом 5
  • какву 8
  • како 147
  • Како 34
  • Калафат 2
  • Калафата 1
  • Калафату 2
  • Калмаков 3
  • кам 1
  • камен 2
  • камена 3
  • Каменицу 1
  • каменова 1
  • камења 2
  • камењару 1
  • камење 2
  • Камила 1
  • камила 6
  • камилама 9
  • Камиле 2
  • камиле 31
  • камили 5
  • камилу 13
  • камиља 1
  • камиље 2
  • камиљим 1
  • Камо 1
  • камо 11
  • канда 1
  • кандила 2
  • канџа 1
  • канџама 1
  • као 337
  • Као 9
  • кап 3
  • капа 1
  • Капетан 1
  • капетан 9
  • капетана 2
  • капетане 5
  • капетаном 2
  • капетану 3
  • Капије 1
  • капије 2
  • Капији 1
  • капији 2
  • капију 2
  • капљица 2
  • капљицу 1
  • капом 1
  • капслару 1
  • Караван 1
  • караван 2
  • каравани 1
  • Каравелова 1
  • Карадага 1
  • Карадагу 1
  • карактера 1
  • каријером 1
  • каријеру 2
  • картама 2
  • картао 1
  • карте 5
  • кас 1
  • касарнама 1
  • касом 2
  • касу 3
  • Кат 2
  • катакомбу 1
  • каткад 3
  • Каткад 3
  • катран 1
  • Каурин 1
  • Каурину 1
  • кафани 4
  • кафаница 1
  • кафаном 3
  • кафану 9
  • кафе 2
  • кафеџија 2
  • кафеџију 1
  • кафу 2
  • качамак 1
  • каше 1
  • кашике 1
  • кашкаваља 1
  • кашом 2
  • кваре 2
  • кварила 1
  • квасећи 1
  • квасила 1
  • келнерај 1
  • келнерајем 1
  • кидисао 1
  • кинина 1
  • кип 1
  • кипови 2
  • кита 5
  • ките 1
  • кити 1
  • китњасти 1
  • китњастих 1
  • киту 3
  • Киша 2
  • киша 7
  • кише 7
  • киши 1
  • кишом 1
  • кишу 1
  • кланаца 2
  • кланце 1
  • кланци 1
  • кланцима 4
  • клањао 1
  • клао 1
  • Клати 1
  • клепка 1
  • клечао 1
  • клече 1
  • кликом 1
  • Клисуру 1
  • клица 1
  • клицање 1
  • клицаху 7
  • клицаше 5
  • клоне 1
  • клонемо 1
  • клони 1
  • клону 1
  • Клонуо 1
  • клонуо 5
  • клопку 2
  • клупи 2
  • кључ 3
  • кључа 1
  • кључаницу 1
  • књигу 2
  • КЊИЖАРЕ 1
  • Ко 13
  • ко 31
  • ковати 1
  • Кога 1
  • кога 34
  • Код 2
  • код 81
  • кожа 2
  • коже 3
  • кожна 1
  • кожне 1
  • кожом 1
  • кожу 1
  • коза 1
  • Кој 1
  • која 73
  • Које 1
  • које 70
  • којег 2
  • којекуда 1
  • Који 1
  • који 203
  • којим 15
  • Којима 1
  • којима 13
  • којих 13
  • којој 9
  • којом 7
  • коју 36
  • кола 21
  • колац 1
  • колач 1
  • Коле 5
  • колена 1
  • коленима 2
  • колика 1
  • колико 33
  • Колико 4
  • колима 5
  • количини 1
  • количину 1
  • коло 8
  • колосални 1
  • колутове 3
  • колутови 1
  • коље 6
  • кољем 1
  • Кољи 2
  • кољу 2
  • Кољући 1
  • кољући 3
  • комад 2
  • комаде 1
  • командант 1
  • команде 1
  • командоваше 1
  • командом 1
  • команду 2
  • Коме 1
  • коме 13
  • комесара 1
  • комешања 1
  • комешање 1
  • комешању 1
  • комовицу 1
  • комшија 2
  • комшијом 1
  • конак 12
  • конака 7
  • конаку 7
  • коначно 2
  • конзул 5
  • конзула 3
  • конзулата 1
  • конзули 2
  • конзулу 1
  • конопац 1
  • конопца 1
  • конопцем 1
  • контролисање 1
  • концу 1
  • коњ 1
  • коња 6
  • коњака 2
  • коњаком 2
  • коњаку 1
  • коње 3
  • Коњи 2
  • коњи 3
  • коњима 3
  • коњу 2
  • копа 2
  • копају 3
  • копајући 1
  • Копање 1
  • копао 1
  • копати 2
  • Копаће 1
  • копиле 1
  • копрцају 1
  • копрцати 2
  • корак 2
  • корака 3
  • кораке 1
  • коракне 1
  • кораком 4
  • кораку 4
  • кораци 1
  • Кораци 2
  • корача 3
  • корачаји 7
  • корачају 1
  • корачајући 1
  • корачали 1
  • корачао 1
  • корачи 1
  • корен 1
  • користио 1
  • користити 1
  • кором 1
  • кору 2
  • коса 2
  • Коса 3
  • косача 1
  • косачи 1
  • косачима 1
  • косе 3
  • коси 2
  • косило 1
  • Косово 2
  • косом 1
  • Коста 24
  • Косте 3
  • кости 1
  • костију 1
  • Костина 2
  • Костиној 3
  • Костом 1
  • Косту 6
  • костурима 1
  • котрљају 1
  • котрљати 1
  • котрљаху 3
  • котрљаше 1
  • коцем 1
  • коцку 1
  • Кочане 1
  • кочијаш 12
  • Кочијаш 3
  • кочијаша 1
  • кочијашу 3
  • кошеве 1
  • кошеви 1
  • кошници 1
  • коштац 2
  • коштица 1
  • Коштуњави 1
  • Кошуља 1
  • кошуљама 1
  • кошуље 1
  • кошуљи 1
  • кошуљом 1
  • кошуљу 2
  • крава 2
  • Кравар 1
  • Краварем 1
  • краве 2
  • крадом 6
  • краду 1
  • крађе 1
  • КРАЈ 1
  • крај 18
  • краја 4
  • крајева 1
  • крајеве 3
  • крајеви 1
  • крајевима 3
  • крајње 1
  • Крајову 1
  • крају 7
  • крајцару 1
  • краљ 11
  • Краљ 9
  • Краља 3
  • краља 9
  • краљево 1
  • краљевом 1
  • краљеву 1
  • краљем 3
  • краљу 2
  • красиле 1
  • красно 1
  • кратак 1
  • кратила 1
  • Кратко 1
  • кратко 6
  • кратког 11
  • Кратова 1
  • Кратово 1
  • Кратову 1
  • краћи 2
  • крв 15
  • Крв 4
  • крвав 1
  • крвави 1
  • крвавим 2
  • крвавог 1
  • крваву 1
  • крви 12
  • крвљу 6
  • крвни 1
  • крвник 1
  • крвника 4
  • крвнике 1
  • крвнику 1
  • крвних 1
  • крвожедни 2
  • крволок 1
  • крволочни 1
  • крволочним 1
  • крвопија 2
  • крвопијама 1
  • крвопију 1
  • кревете 1
  • креветима 1
  • крека 1
  • кремењак 1
  • крене 1
  • крену 19
  • кренули 3
  • кренуо 3
  • кренути 2
  • кренуше 3
  • крепкији 1
  • кретао 1
  • креће 2
  • крећу 1
  • креше 2
  • крештећи 2
  • крештећом 1
  • крив 3
  • Криве 1
  • кривим 1
  • кривице 1
  • криво 4
  • Кривој 1
  • криву 1
  • кривце 1
  • крије 1
  • крију 1
  • Кријући 1
  • кријући 6
  • крила 3
  • крилу 2
  • кринови 1
  • Кристаћ 12
  • Кристаћа 3
  • Кристаћев 1
  • Кристаћева 2
  • Кристаћеве 1
  • Кристаћевој 1
  • Кристаћеву 1
  • крити 2
  • крк 1
  • кров 1
  • кровова 1
  • Кроз 1
  • кроз 77
  • кројач 2
  • кројача 2
  • кроче 1
  • крочи 2
  • крочити 1
  • крочише 1
  • крпа 2
  • крпама 1
  • Крсно 1
  • Крста 1
  • крстаре 1
  • крстари 1
  • крстарила 1
  • крстарити 1
  • крсти 1
  • крстити 3
  • Крстић 1
  • Крстца 3
  • Крстцу 1
  • кртица 1
  • кругу 1
  • круна 1
  • крупан 1
  • крупна 1
  • крупним 1
  • крупних 2
  • крхаш 1
  • крцкаху 1
  • крцну 2
  • крчање 1
  • крчења 1
  • крчи 1
  • крчмарица 1
  • крчмарицом 1
  • кршна 1
  • кћер 2
  • кћери 2
  • кћи 6
  • кувати 1
  • куваше 1
  • кугле 1
  • куд 24
  • Куд 5
  • Куда 2
  • куда 4
  • кудаће 1
  • Кузман 33
  • Кузмана 22
  • Кузмане 3
  • Кузмановим 3
  • Кузманово 1
  • Кузмановог 1
  • Кузманом 7
  • Кузману 8
  • кује 1
  • кукати 1
  • кукуруз 1
  • кукурузи 1
  • кула 1
  • куле 2
  • кулминоваше 1
  • кум 1
  • Куманова 1
  • Куманово 3
  • кундаком 1
  • кунем 1
  • Куп 1
  • купа 1
  • купи 2
  • Курвиног 1
  • курјак 7
  • курјака 1
  • курјаци 2
  • курјацима 1
  • куршума 5
  • куршуме 1
  • куршуми 1
  • куршумом 1
  • кућа 7
  • кућама 2
  • куће 30
  • кућерцима 1
  • кући 48
  • кућица 4
  • кућице 2
  • кућицу 2
  • кућни 1
  • кућњем 1
  • кућу 21
  • куцају 1
  • куцати 1
  • куче 2
  • л 7
  • лабудовог 1
  • лав 3
  • лава 1
  • лавеж 2
  • лавежом 1
  • лаган 1
  • лагани 1
  • лаганим 3
  • Лагано 1
  • лагано 6
  • лагарије 1
  • Лагум 1
  • лагум 23
  • лагума 2
  • лагуми 1
  • лагумом 1
  • Лађа 1
  • лађа 4
  • лађе 3
  • лађи 1
  • лађом 1
  • лађу 5
  • лаж 1
  • лажем 1
  • лажне 2
  • лак 3
  • Лаке 1
  • лаке 3
  • лаким 2
  • лакнуло 1
  • лакнути 1
  • Лако 1
  • лако 5
  • лаком 1
  • лакоуман 1
  • лакоумне 2
  • Лакоумни 1
  • лактовима 2
  • лакше 11
  • Ламбра 4
  • Ламбро 7
  • Ламбром 2
  • лампа 1
  • Лампа 1
  • лампама 1
  • ланаца 6
  • лане 1
  • ланеног 1
  • Ланце 1
  • ланце 4
  • Ланци 1
  • ланцима 8
  • ласкаво 1
  • лахор 1
  • лахори 1
  • лахорић 1
  • лебдео 1
  • лебди 3
  • лева 1
  • левицом 1
  • лево 1
  • левог 1
  • левој 1
  • леву 1
  • Леву 1
  • легало 1
  • легне 3
  • легну 1
  • легоше 3
  • леди 1
  • леђа 2
  • леђима 1
  • лежало 1
  • лежао 4
  • леже 7
  • лежи 7
  • лежишта 1
  • лејс 1
  • лек 1
  • лека 3
  • лекар 1
  • лелек 1
  • леп 2
  • лепа 4
  • лепо 15
  • лепог 2
  • лепој 1
  • лепојку 1
  • лепом 4
  • лепотама 1
  • лепоти 1
  • лепоту 2
  • лепршајући 1
  • лепршала 1
  • лепршањем 1
  • лепу 3
  • лепше 4
  • лепши 1
  • Лесковац 1
  • Лесковачке 1
  • Лесковачкој 1
  • Лесковца 1
  • Лесковцу 3
  • лет 1
  • лете 4
  • летећи 1
  • лети 1
  • лету 1
  • лечио 2
  • лешина 1
  • лешином 2
  • лешкарио 1
  • ли 120
  • Либиску 1
  • ливада 4
  • ливадама 1
  • лижу 1
  • лије 1
  • лијући 1
  • лик 1
  • лику 1
  • липа 2
  • лира 6
  • лиру 1
  • лискуни 1
  • лисној 1
  • лист 1
  • лица 8
  • лице 14
  • Лице 4
  • лицем 1
  • лицу 12
  • личила 1
  • личне 1
  • лично 1
  • лишена 1
  • лишити 1
  • лишћа 2
  • лишће 3
  • лишћем 2
  • лишћу 2
  • Лов 1
  • лов 3
  • лова 1
  • ловио 2
  • ловом 2
  • логора 2
  • логоришту 1
  • Лозе 1
  • Лом 10
  • лом 2
  • Лома 1
  • ломи 2
  • ломити 1
  • ломни 1
  • Лому 5
  • лохорић 1
  • Лубиску 1
  • луд 2
  • лудо 5
  • лукав 1
  • лукавство 3
  • лукавством 2
  • лукавству 1
  • лула 1
  • луле 1
  • лулу 1
  • лупа 1
  • лупежу 1
  • лупне 1
  • лупну 1
  • лупњаве 1
  • лупу 2
  • лутајући 1
  • лутали 1
  • лутања 1
  • лутању 2
  • луташе 1
  • љуба 2
  • љубав 29
  • Љубав 3
  • љубави 12
  • љубавника 1
  • љубавнице 1
  • љубавницом 1
  • љубавном 1
  • љубазно 1
  • љубе 1
  • љубећи 2
  • љуби 7
  • љубила 1
  • Љубила 1
  • љубим 1
  • љубимац 1
  • љубимице 1
  • љубио 2
  • љубичице 3
  • љубљаше 4
  • љубљен 1
  • људе 3
  • Људи 2
  • људи 27
  • људима 2
  • људина 1
  • људска 2
  • људски 1
  • људских 1
  • људског 3
  • људскога 1
  • људском 2
  • људску 1
  • љупким 1
  • љут 1
  • љутећи 1
  • љути 2
  • љутине 4
  • љутит 1
  • љутити 1
  • љутито 8
  • љутих 3
  • љуто 1
  • љуту 1
  • Ма 2
  • ма 43
  • магацин 3
  • магацина 1
  • магла 1
  • маглу 1
  • мађија 1
  • мађије 2
  • маја 2
  • Мајка 1
  • мајка 6
  • мајке 1
  • мајком 1
  • Мајор 1
  • мајор 2
  • мајорем 1
  • мајстор 1
  • мајци 6
  • Македоније 6
  • Македонији 4
  • Македонију 7
  • макне 3
  • макни 1
  • макнуо 1
  • макнути 1
  • мал 3
  • мала 3
  • малаксава 1
  • малаксавати 1
  • малаксала 1
  • Малаксали 1
  • малаксало 1
  • мале 1
  • Мале 1
  • Малеша 1
  • Малешева 2
  • Малешево 1
  • Мали 1
  • мали 6
  • малим 2
  • малих 1
  • малишана 1
  • мало 125
  • Мало 6
  • малог 3
  • Малога 2
  • малом 1
  • малу 4
  • Мамут 2
  • Мамута 1
  • Мамуте 1
  • Мамутовој 1
  • Мамутову 1
  • манастира 1
  • мање 8
  • мањих 1
  • Мара 18
  • марама 1
  • марамама 1
  • мараму 4
  • Маре 1
  • мари 2
  • Мари 2
  • марим 1
  • Марим 1
  • Марина 1
  • Марине 1
  • Мариној 1
  • марио 1
  • марљивим 2
  • Маром 2
  • мартинака 14
  • Мартинка 1
  • мартинка 6
  • мартинкама 2
  • Мартинке 1
  • мартинке 7
  • мартинком 2
  • мартинку 5
  • Мару 7
  • Марш 1
  • марша 1
  • Маса 1
  • маса 7
  • масе 2
  • маснице 1
  • масно 1
  • масном 1
  • масну 1
  • масом 2
  • масти 1
  • масу 5
  • матер 1
  • матере 1
  • матери 1
  • мати 2
  • Маћедонком 1
  • маћи 2
  • мах 14
  • махну 1
  • махнуо 1
  • Махом 1
  • махом 2
  • маху 9
  • мач 1
  • мачки 1
  • Мачки 1
  • машише 1
  • машћу 1
  • ме 55
  • медаљом 1
  • медведа 4
  • медведе 1
  • међ 10
  • Међер 2
  • Међу 2
  • међу 25
  • међусобно 1
  • мезетисали 1
  • мезимче 3
  • мезимчетом 1
  • мејдан 1
  • мејдана 2
  • Мејрима 10
  • Мејриме 2
  • Мејримом 1
  • Мејриму 1
  • мекан 1
  • мекше 1
  • мелеза 1
  • мелези 1
  • Мелентија 1
  • Мелентије 2
  • мелодија 1
  • Мелодија 1
  • мелодије 1
  • мемље 1
  • Мене 1
  • мене 22
  • мени 17
  • Мени 4
  • мењала 1
  • Мерима 1
  • месец 12
  • месеца 11
  • месеци 12
  • Месечина 2
  • месечни 1
  • месечног 1
  • месо 2
  • места 23
  • местанце 1
  • месташцу 1
  • местима 6
  • место 38
  • Место 8
  • местом 1
  • месту 18
  • метак 1
  • метара 4
  • мете 2
  • мети 1
  • метне 3
  • метну 1
  • мето 1
  • метцима 2
  • мећао 1
  • механе 1
  • механу 1
  • Механџија 1
  • механџије 1
  • механџији 1
  • механџију 1
  • Мехмед 7
  • Мехмеда 3
  • Мехмедове 1
  • Мехмедовог 1
  • меша 1
  • мешати 1
  • мешаше 2
  • мешина 1
  • мешинама 3
  • мешине 1
  • мешини 1
  • мешиница 1
  • мешинице 2
  • мешину 6
  • ми 115
  • Ми 6
  • миг 2
  • мила 1
  • Милан 19
  • Милана 11
  • Миланом 2
  • Милану 2
  • миле 1
  • Милева 111
  • Милеве 5
  • Милеви 5
  • Милевин 4
  • Милевина 2
  • Милевине 1
  • Милевиних 1
  • Милевиног 1
  • Милевиној 1
  • Милевином 1
  • Милевом 1
  • Милеву 9
  • милећи 1
  • мили 4
  • милијарде 1
  • милијарди 1
  • милина 1
  • милину 1
  • милион 1
  • милиони 1
  • мило 5
  • милој 1
  • Милоје 3
  • Милојев 1
  • Милојко 1
  • Милојком 1
  • милосрдних 1
  • милосрђа 1
  • милост 3
  • милости 4
  • милостиви 5
  • милоште 2
  • милу 1
  • милујући 1
  • Милутин 1
  • миљено 1
  • мимиком 2
  • миндерлука 1
  • миндерлуку 1
  • минимуму 1
  • министарства 2
  • минулих 2
  • минут 2
  • минута 4
  • мира 5
  • миран 1
  • Мире 4
  • мирис 1
  • мирисан 2
  • мирисне 2
  • мирисног 1
  • мирише 1
  • мирна 1
  • мирни 1
  • мирније 1
  • Мирно 1
  • мирно 6
  • мировао 1
  • Мирославом 1
  • миру 9
  • мирује 3
  • мисао 2
  • мисирскога 1
  • мисле 2
  • мислећи 8
  • мисли 17
  • мислили 3
  • мислим 6
  • мислима 8
  • мислио 5
  • мислити 1
  • Мислити 1
  • мислиш 4
  • Мита 33
  • Мите 1
  • Мити 1
  • Митиних 1
  • Мито 3
  • Митом 3
  • Митра 3
  • Митрину 1
  • Митро 1
  • Митру 1
  • Миту 2
  • Михаила 1
  • Михаило 11
  • Михаилова 2
  • Михаилове 2
  • Михаилу 1
  • Миц 1
  • Мицка 166
  • МИЦКО 1
  • Мицко 747
  • Мицков 14
  • Мицкова 13
  • Мицкове 10
  • Мицкови 5
  • Мицковим 5
  • Мицкових 13
  • Мицково 8
  • Мицковог 9
  • Мицковога 1
  • Мицковој 4
  • Мицковом 4
  • Мицкову 17
  • Мицком 19
  • Мицку 67
  • миче 1
  • миша 1
  • Миша 11
  • Мише 3
  • мишеви 2
  • Миши 1
  • Мишин 1
  • Мишина 2
  • Мишине 2
  • Мишини 1
  • Мишино 1
  • Мишиног 1
  • Мишиној 1
  • Мишином 1
  • мишићи 1
  • мишица 1
  • мишицама 1
  • мишице 2
  • мишљаше 1
  • мишљењу 1
  • Мишо 1
  • Мишом 2
  • Мишу 3
  • млад 3
  • Млада 1
  • млада 11
  • Младе 1
  • младе 6
  • млади 2
  • младим 2
  • Младића 1
  • младиће 1
  • младих 7
  • младо 1
  • младог 1
  • младожења 1
  • младом 3
  • младост 1
  • младости 3
  • младу 2
  • Младу 2
  • млађа 4
  • млађана 2
  • млађано 1
  • млађег 1
  • млађи 1
  • млађим 1
  • млађима 1
  • млађих 2
  • млађом 1
  • млађу 2
  • млазевима 1
  • млаку 1
  • млатара 1
  • Млатарење 1
  • млатну 1
  • млека 1
  • млеко 5
  • млеком 4
  • млечним 1
  • многа 1
  • Многе 3
  • многе 5
  • многи 11
  • Многи 4
  • многим 4
  • многих 3
  • Много 2
  • много 65
  • многобројна 2
  • многобројни 3
  • многобројних 2
  • многоме 1
  • многу 3
  • множина 4
  • множини 1
  • множином 1
  • множину 1
  • мном 2
  • мо 1
  • мог 3
  • мога 6
  • могавши 5
  • могао 59
  • могаху 4
  • могаше 20
  • могла 15
  • могле 2
  • могли 25
  • могло 12
  • могоше 2
  • могу 20
  • могућности 1
  • можда 13
  • Можда 3
  • Може 1
  • може 34
  • можемо 6
  • Можете 1
  • можете 2
  • можеш 11
  • мозак 1
  • Мој 2
  • мој 41
  • моја 13
  • Моја 3
  • моје 12
  • моји 5
  • мојих 1
  • мојој 4
  • моју 6
  • мокру 1
  • молбама 2
  • молбу 1
  • молећи 4
  • молећим 2
  • моли 2
  • Молим 2
  • молим 3
  • молио 2
  • молитве 2
  • молитви 1
  • молитву 1
  • молити 1
  • мољаху 2
  • мом 2
  • Момак 2
  • момак 7
  • момака 4
  • моме 1
  • моменту 8
  • момка 2
  • момке 3
  • момком 1
  • момку 2
  • момци 2
  • момцима 2
  • момчадија 1
  • момчадије 2
  • момчадију 1
  • Момче 1
  • момче 12
  • монотоно 1
  • Монотоно 1
  • мора 22
  • Морави 1
  • мораде 8
  • морадоше 11
  • морају 2
  • морала 3
  • морали 10
  • морало 3
  • морам 6
  • морамо 5
  • Морао 1
  • морао 17
  • морате 2
  • морати 12
  • мораћеш 3
  • море 19
  • Море 7
  • морнари 1
  • морска 1
  • морске 1
  • морски 2
  • морску 1
  • мору 4
  • моткама 1
  • мотку 1
  • мотрећи 1
  • моћ 1
  • моћи 19
  • мрави 2
  • Мрак 2
  • мрак 3
  • мрака 1
  • мраку 1
  • мрачан 1
  • мрачна 2
  • Мрачне 1
  • мрачне 2
  • мрачним 1
  • мрачних 1
  • мрачно 2
  • мрачног 1
  • мрачној 4
  • мрачном 2
  • мрачну 1
  • мрдну 1
  • мрем 1
  • мржња 1
  • мржњу 1
  • мрзео 1
  • мрзи 1
  • мрзио 1
  • мркле 1
  • мрклога 1
  • мрко 1
  • мркога 1
  • мрку 1
  • Мрски 2
  • мрско 1
  • мртав 7
  • мртва 5
  • мртви 4
  • мртвим 3
  • мртвих 3
  • мртво 5
  • мртвог 2
  • мртвога 2
  • мртвој 1
  • мртвом 3
  • мршава 1
  • му 359
  • мудром 1
  • муж 2
  • мужа 3
  • Музрук 2
  • мука 2
  • мукама 2
  • муке 6
  • муком 1
  • муниције 1
  • муња 3
  • муњевитом 1
  • Мурзук 8
  • Мурзука 2
  • Мурзуком 1
  • Мурзуку 3
  • Мустаф 15
  • Мута 5
  • мутити 1
  • Муто 1
  • Мухамед 18
  • Мухамеда 2
  • Мухамеданаца 1
  • Мухамеду 2
  • муцати 1
  • Муцаше 1
  • муцаше 6
  • мучи 3
  • мучим 2
  • мучио 1
  • мучки 2
  • мучног 3
  • мушка 1
  • Мушкараца 1
  • Мушки 1
  • мушки 4
  • мушких 2
  • мушко 1
  • мушког 1
  • н 5
  • На 49
  • на 673
  • набацао 1
  • набере 1
  • набрао 1
  • набујалих 1
  • навале 4
  • навалила 1
  • навалом 2
  • навалу 3
  • наваљивао 1
  • наведе 1
  • навикао 2
  • навикли 1
  • навикнеш 1
  • навири 1
  • наводећи 1
  • наг 1
  • нагао 1
  • наге 2
  • наги 2
  • нагиздани 1
  • нагих 1
  • нагле 1
  • нагледао 1
  • нагли 1
  • нагло 4
  • наглог 1
  • нагна 1
  • нагнуо 1
  • наговешћаваше 1
  • наговоре 1
  • наговори 2
  • нагомилао 1
  • нагота 1
  • наготом 1
  • нагоше 2
  • награде 1
  • награди 3
  • наградити 1
  • награђен 2
  • награђиваше 2
  • нагу 1
  • Над 1
  • над 23
  • нада 5
  • нададе 1
  • нададоше 3
  • надам 6
  • надамо 1
  • надао 1
  • надати 1
  • надаху 4
  • надаше 3
  • наде 1
  • надземне 1
  • надзор 1
  • Надзорник 4
  • надзорник 6
  • надзорника 4
  • надзорниковом 1
  • надзорником 1
  • надзорнику 2
  • надимаху 2
  • надисали 1
  • надише 1
  • надјачала 1
  • надјачаше 1
  • надметаху 1
  • надмећући 1
  • надовезиваху 1
  • надокнадио 1
  • надом 1
  • Наду 1
  • наду 8
  • нађе 12
  • нађем 1
  • нађемо 1
  • нађоше 6
  • нађу 3
  • назва 1
  • Назва 1
  • назвали 1
  • назвати 1
  • називали 1
  • назовем 2
  • наиђе 1
  • Наиђоше 2
  • наиђоше 3
  • наиђу 1
  • наилазе 1
  • наилази 1
  • наилазили 4
  • наићи 4
  • наишао 5
  • наишли 2
  • најбистрији 1
  • најближој 1
  • најбоље 5
  • највернији 1
  • највећа 1
  • највеће 3
  • највећег 4
  • највећем 11
  • највећи 2
  • највећим 8
  • највећих 2
  • највећој 6
  • највећом 6
  • највећу 4
  • највише 2
  • најгоре 1
  • најграциознијим 1
  • најгрознији 1
  • најгрозничавијом 1
  • Најданова 1
  • најдуже 1
  • наједио 1
  • најжешће 1
  • најжешћу 1
  • најживљих 1
  • Најзад 39
  • најзад 71
  • најзгодније 1
  • најкраћем 1
  • најкритичнијим 1
  • најлепше 1
  • најлепшем 1
  • најљубазније 1
  • најмања 1
  • најмање 12
  • најмањи 4
  • најмању 2
  • најмилије 2
  • најмилијим 1
  • најмилијих 1
  • најмлађе 1
  • најомиљенији 1
  • најопаснијих 3
  • Најпре 4
  • најпре 7
  • најпријатније 1
  • најприснијих 1
  • најрадије 1
  • најрула 1
  • најспособнији 1
  • најсретнија 1
  • најстаријег 1
  • најстарији 1
  • Најстарији 1
  • најтежа 1
  • најтежим 1
  • најтужнијим 1
  • најхладнији 1
  • најхрабрији 1
  • најчвршће 1
  • најчешће 1
  • накваси 1
  • наклао 1
  • накостреши 1
  • накострешио 2
  • накресани 2
  • накресаних 2
  • накресаног 1
  • накрст 1
  • накупили 1
  • накупити 1
  • налаже 1
  • налазе 1
  • налази 9
  • налог 5
  • налогу 2
  • наљути 1
  • наљутила 1
  • наљутили 1
  • наљутио 5
  • нам 23
  • нама 8
  • намаза 1
  • намењен 1
  • намера 3
  • намеран 2
  • намери 4
  • намерни 1
  • намером 2
  • намеру 9
  • намести 1
  • намештену 1
  • нами 1
  • намигнув 1
  • намисли 2
  • намислим 1
  • намислио 1
  • намужена 1
  • намучи 1
  • намучио 1
  • нанети 2
  • наново 1
  • наоружан 3
  • наоружана 3
  • наоружани 2
  • наоружаним 1
  • наоружаних 17
  • наоружаном 1
  • напад 3
  • напада 2
  • нападај 1
  • нападајући 1
  • нападали 1
  • нападе 5
  • нападима 1
  • нападне 1
  • нападну 5
  • нападнутог 1
  • нападоше 1
  • нападу 4
  • напала 1
  • напали 2
  • напасти 8
  • наперени 1
  • напереним 2
  • напери 2
  • напи 2
  • напио 1
  • напоји 1
  • напоље 3
  • напољу 1
  • напорног 1
  • напором 1
  • направише 1
  • направљени 1
  • напред 14
  • Напред 3
  • напредоваше 2
  • напрезањем 3
  • Напротив 1
  • Напуни 2
  • напуни 3
  • напунио 3
  • напунише 1
  • напуњен 1
  • напуњена 1
  • напуњеним 1
  • напусте 1
  • напусти 10
  • напустивши 2
  • напустила 1
  • напустиле 1
  • напустио 1
  • напустити 1
  • напустише 1
  • напушта 1
  • напуштали 1
  • напуштати 2
  • Наравно 3
  • наравно 4
  • наразговарају 1
  • наредба 1
  • наредбе 2
  • наредбом 1
  • наредбу 1
  • нареде 1
  • нареди 15
  • наредила 1
  • наредио 3
  • наредити 1
  • наредише 1
  • наређење 2
  • нариче 1
  • народ 6
  • народа 2
  • народности 1
  • народу 3
  • нарочите 1
  • нарочитим 1
  • нарочито 19
  • наручја 9
  • наручје 1
  • наручју 2
  • нарушио 1
  • Нас 1
  • нас 30
  • населио 2
  • насеље 1
  • насељен 1
  • насигурно 1
  • насиља 3
  • насиље 1
  • насиљима 1
  • насип 1
  • насипа 1
  • насипаху 1
  • наскоро 1
  • наслађује 1
  • наслони 1
  • наслонила 1
  • наслонио 4
  • наслону 1
  • насмејати 1
  • насмејаше 1
  • насмеје 1
  • насмеши 3
  • наспе 2
  • наста 8
  • наставе 1
  • настави 11
  • наставише 2
  • настављали 1
  • настављаху 1
  • настаде 15
  • Настаде 2
  • настајао 2
  • настала 7
  • Настало 1
  • настало 2
  • настани 1
  • настанио 1
  • настањени 1
  • настањених 1
  • настао 1
  • настојник 1
  • настојникове 1
  • наступи 1
  • наступило 2
  • натакнути 1
  • натакоше 1
  • натегао 1
  • Натегао 1
  • натера 1
  • натичу 2
  • натоварене 2
  • натоварених 1
  • натовари 1
  • натопи 1
  • натопљеним 1
  • натопљено 1
  • натраг 9
  • натрпавши 1
  • наћи 6
  • наћске 1
  • наубијао 1
  • науди 1
  • наудити 1
  • наужива 1
  • наузима 2
  • наумио 6
  • Науснице 1
  • научи 2
  • началник 1
  • начелник 2
  • начелником 1
  • начелнику 3
  • начин 28
  • начине 1
  • Начини 1
  • начини 3
  • начинима 1
  • начином 1
  • начудити 1
  • наш 11
  • наша 1
  • Нашав 1
  • нашалимо 1
  • нашалих 1
  • нашао 11
  • наше 5
  • нашег 3
  • нашега 2
  • нашем 3
  • наши 2
  • нашим 2
  • наших 5
  • нашли 5
  • нашло 1
  • нашој 1
  • нашом 1
  • нашта 1
  • нашу 1
  • не 494
  • Не 71
  • неба 1
  • небеском 1
  • небо 12
  • Небројена 1
  • Небројено 1
  • небу 9
  • неверна 1
  • неверство 1
  • невесела 1
  • невесео 1
  • невеста 1
  • невешт 1
  • невидљива 1
  • невидовне 1
  • невинашца 1
  • невинашце 1
  • невинашцу 1
  • невине 2
  • невино 7
  • невину 2
  • Невоља 1
  • невоља 2
  • невоље 1
  • невољи 1
  • невољу 2
  • нег 1
  • Негда 1
  • негдашњу 1
  • Негде 1
  • негде 2
  • неге 1
  • него 5
  • неговала 1
  • неговао 1
  • негу 2
  • неда 2
  • недај 1
  • Недалеко 2
  • недалеко 6
  • недара 1
  • недаш 1
  • недеља 2
  • недеље 2
  • недирнутог 1
  • недовршив 1
  • недостајаше 1
  • нежан 3
  • нежна 1
  • нежне 1
  • нежним 2
  • нежних 1
  • нежно 3
  • нежност 1
  • нежности 1
  • незаборавка 2
  • незаборављаше 1
  • незадовољан 1
  • незграпним 1
  • незнајући 1
  • незнам 1
  • неизбежна 2
  • неизмерна 1
  • нејаке 1
  • нејачи 1
  • неједнаки 1
  • Нек 1
  • нек 3
  • нека 22
  • Нека 6
  • Некад 1
  • некад 2
  • некакав 1
  • некако 4
  • неке 7
  • неки 26
  • Неки 8
  • неким 16
  • некима 1
  • неких 4
  • Неко 1
  • неко 32
  • неког 5
  • некога 1
  • неколико 121
  • Неколико 8
  • неколицином 2
  • неком 8
  • некролог 1
  • некрст 2
  • некрсти 1
  • неку 9
  • некуд 4
  • нел 1
  • Нема 1
  • нема 36
  • немаде 7
  • немајући 1
  • немам 2
  • немамо 1
  • немаху 1
  • немаш 1
  • немаше 1
  • неме 1
  • немило 1
  • немилост 1
  • немилостиво 2
  • неминовно 1
  • немир 1
  • немо 3
  • немогавши 1
  • немогаше 1
  • немогоше 1
  • немогући 1
  • немој 6
  • Немој 7
  • немојте 1
  • нему 2
  • необичне 1
  • необично 6
  • необичном 1
  • необичну 1
  • неодољива 1
  • неопажен 1
  • неописано 2
  • непечене 1
  • непобедивом 1
  • неповерењем 1
  • неповређен 1
  • непознате 2
  • непознати 3
  • Непомична 1
  • непомично 2
  • непослушан 1
  • непоштен 1
  • непрегледна 1
  • непрегледне 1
  • непрегледни 1
  • непрегледној 1
  • непрегледном 1
  • непрекидно 2
  • Непрестана 1
  • непрестани 1
  • непрестаних 2
  • Непрестано 2
  • непрестано 57
  • непрестаног 2
  • непрестаном 2
  • непризнање 1
  • непријатељ 1
  • непријатеља 4
  • непријатељем 1
  • непријатељима 2
  • непријатељске 3
  • непријатељско 1
  • непријатељство 1
  • неприметно 2
  • непроходни 1
  • непуна 1
  • непуне 1
  • непуно 3
  • неразумљив 1
  • нерасположење 1
  • нерасположењем 1
  • нервозно 1
  • несаломљива 1
  • несахрањен 1
  • несвестица 6
  • несмеш 1
  • несносан 3
  • несносна 1
  • несносне 2
  • несноснија 1
  • несносних 1
  • несносно 1
  • несносног 2
  • несносној 1
  • несносном 2
  • неспокојству 1
  • несрећа 1
  • Несрећа 1
  • несрећан 1
  • несреће 3
  • несрећи 1
  • несрећна 1
  • Несрећни 1
  • несрећу 1
  • нестаде 1
  • нестајаше 2
  • нестале 1
  • нестало 4
  • нестане 1
  • несташе 1
  • нестрпљење 2
  • нестрпљењем 12
  • несуђени 2
  • Неће 2
  • неће 44
  • нећем 1
  • Нећете 1
  • нећете 3
  • нећеш 1
  • нећу 10
  • Нећу 2
  • неуморни 1
  • неустрашиво 1
  • нехотице 7
  • нехришћанка 1
  • нечем 2
  • нечијих 1
  • нечовек 1
  • нечујно 2
  • Неши 1
  • нешто 37
  • Нешто 7
  • Ни 16
  • ни 179
  • Нигде 6
  • нигде 9
  • низ 1
  • низама 4
  • није 163
  • Није 7
  • Никад 1
  • никад 10
  • Никада 1
  • никада 2
  • никакав 1
  • никакве 2
  • никаквих 1
  • никаквог 4
  • Никако 2
  • никако 47
  • никакова 1
  • нико 15
  • Нико 8
  • Никога 1
  • никога 7
  • никоме 1
  • Нисам 1
  • нисам 18
  • ниси 4
  • ниска 1
  • ниске 2
  • нисмо 4
  • нисте 3
  • Нису 1
  • нису 36
  • нит 1
  • нити 18
  • ниткови 1
  • нихајући 2
  • нихањем 1
  • ничега 2
  • ничија 1
  • Ниџера 1
  • Ниџеру 1
  • Ниш 5
  • Ниша 3
  • нишки 1
  • нишких 1
  • нишком 3
  • Ништа 2
  • ништа 51
  • Нишу 3
  • нишчо 1
  • Нишчо 2
  • Но 133
  • но 81
  • нов 1
  • Новац 1
  • новац 4
  • Новаца 1
  • новаца 5
  • нове 1
  • НОВО 1
  • ново 2
  • новога 1
  • нову 2
  • новца 1
  • новцем 1
  • новцу 1
  • новчаник 1
  • нога 2
  • ногама 4
  • ноге 12
  • ногу 12
  • нож 4
  • ножева 1
  • ножеве 1
  • ножевима 1
  • ножем 1
  • ножице 1
  • ноктима 1
  • носећи 3
  • носи 1
  • носили 2
  • носим 1
  • носио 2
  • носити 1
  • носиш 1
  • Ноћ 5
  • ноћ 6
  • ноћас 2
  • ноћи 22
  • Ноћна 1
  • ноћне 1
  • ноћних 1
  • ноћно 1
  • ноћном 1
  • Ноћу 1
  • ноћу 8
  • ноћца 1
  • Ношња 1
  • нудећи 1
  • нудила 1
  • нудили 2
  • нужно 1
  • нуз 1
  • нутка 1
  • ње 12
  • њевих 1
  • Њега 3
  • њега 80
  • његов 17
  • Његов 2
  • Његова 1
  • његова 19
  • његовај 1
  • Његове 3
  • његове 38
  • његови 12
  • Његови 5
  • његовим 15
  • његових 20
  • Његово 1
  • његово 9
  • Његовог 1
  • његовог 17
  • његовој 24
  • његовом 16
  • његову 27
  • њезиних 1
  • Њему 4
  • њему 58
  • Њен 1
  • њен 3
  • Њена 4
  • њена 9
  • њене 9
  • њени 1
  • њеним 4
  • њених 6
  • Њено 2
  • њено 4
  • њеног 4
  • њенога 2
  • њеној 9
  • њеном 3
  • њену 4
  • њива 1
  • њиви 1
  • њим 44
  • Њима 2
  • њима 45
  • њиме 1
  • Њих 2
  • њих 63
  • Њихов 1
  • њихов 16
  • њихова 12
  • Њихове 1
  • њихове 8
  • њихови 3
  • њиховим 4
  • њиховима 1
  • њихових 14
  • њихово 4
  • њиховог 6
  • њиховога 1
  • њиховој 6
  • њиховом 6
  • њихову 3
  • њој 12
  • њом 9
  • њу 10
  • О 11
  • о 162
  • оаза 2
  • Оаза 2
  • оазе 7
  • оази 1
  • оазу 2
  • оба 1
  • Оба 1
  • обавестити 1
  • обавештавајући 1
  • обавештаваху 1
  • обављали 1
  • обадве 1
  • обадвојица 1
  • обазирао 1
  • обазривошћу 1
  • обали 5
  • обалу 1
  • обара 1
  • обарају 1
  • обарајући 3
  • обарале 1
  • обасипа 1
  • обасипаху 1
  • обасипаше 2
  • обасјаваше 1
  • обасу 2
  • обвијати 1
  • обвијене 1
  • обвила 1
  • обгрливши 1
  • обдарио 1
  • обе 2
  • обед 1
  • обезоружа 1
  • обезоружаног 1
  • обема 1
  • обесе 3
  • обесити 1
  • обесиш 1
  • обесни 4
  • обесним 1
  • Обећаваху 1
  • обећања 1
  • обећаше 1
  • обешен 7
  • обешенога 1
  • обешену 1
  • обзира 1
  • обиђе 1
  • обије 1
  • обилазио 2
  • обилато 2
  • обичај 1
  • обичају 3
  • обичан 1
  • обична 1
  • обични 1
  • обичним 1
  • Обично 1
  • обично 13
  • обичног 1
  • обичном 1
  • обишао 1
  • обишла 1
  • објавили 1
  • објављиваше 1
  • објављујући 1
  • објаснивши 1
  • објашњава 2
  • објашњаваху 1
  • објашњаваше 2
  • облак 1
  • облака 4
  • облаке 7
  • облаци 4
  • облацима 1
  • облачић 1
  • облачка 1
  • облетати 1
  • облеће 1
  • обливено 1
  • облигације 1
  • облигацију 1
  • оближња 3
  • оближњим 1
  • оближњу 2
  • облику 6
  • облим 1
  • обмана 1
  • обмануо 1
  • обмањујеш 1
  • обнављало 1
  • обогати 2
  • ободраваше 2
  • обоје 1
  • Обоје 1
  • Обојица 1
  • обојица 8
  • обојице 1
  • Обојицу 1
  • обојицу 3
  • оборе 1
  • обори 3
  • обрадовани 1
  • обрадовао 1
  • образ 1
  • образу 1
  • образује 1
  • обрасла 4
  • обрасло 1
  • обрасто 1
  • обрати 1
  • обратно 1
  • обрве 3
  • обред 1
  • Оброк 1
  • обрстеше 1
  • обувале 1
  • Обуздавао 1
  • обузе 2
  • обузела 5
  • обузело 1
  • обузео 1
  • обузима 2
  • обузимаше 1
  • обукла 1
  • обућа 1
  • обуће 1
  • обуче 3
  • обучен 3
  • Ова 2
  • ова 27
  • овај 58
  • Овај 7
  • овака 2
  • Овака 2
  • Овакав 2
  • овакав 3
  • овакве 2
  • оваквој 1
  • оваке 7
  • оваким 2
  • оваких 2
  • Овако 4
  • овако 58
  • оваково 1
  • оваког 5
  • овакога 1
  • овакој 2
  • оваком 4
  • оваку 3
  • Овамо 1
  • овамо 8
  • оваца 4
  • Овде 14
  • овде 84
  • Ове 2
  • ове 74
  • ови 33
  • Ови 9
  • Овим 1
  • овим 38
  • овима 4
  • ових 28
  • овладала 1
  • овладао 1
  • овнова 2
  • овнове 1
  • овновима 1
  • Ово 15
  • ово 78
  • овог 13
  • овога 52
  • овој 19
  • оволика 1
  • оволике 4
  • оволико 5
  • оволиког 1
  • оволиком 3
  • оволику 8
  • Овом 1
  • овом 40
  • овоме 19
  • овомстаништу 1
  • ову 35
  • овце 1
  • Овчег 1
  • огладнели 1
  • огледали 1
  • огледаху 1
  • оглуј 1
  • огњишта 1
  • огорчени 1
  • огорчено 1
  • ограђен 1
  • ограђена 1
  • огранака 1
  • огранци 1
  • огранцима 1
  • огрезли 1
  • огреја 1
  • огрешили 1
  • огроман 2
  • Огромна 1
  • огромна 2
  • огромне 3
  • огромног 2
  • огромној 1
  • огромну 1
  • огртач 1
  • Од 14
  • од 483
  • Одавде 3
  • одавде 5
  • одавна 3
  • одавно 5
  • одавши 1
  • одаде 2
  • одадоше 1
  • одазва 6
  • одазвао 1
  • одазвати 1
  • одазиваше 2
  • одаја 1
  • одајама 4
  • одаје 13
  • одаји 1
  • одајицу 1
  • одају 4
  • одакле 12
  • одатле 12
  • Одатле 3
  • одбацивши 1
  • одбеглих 1
  • одби 1
  • одбијају 1
  • одбије 1
  • одбранио 1
  • одбрану 1
  • одважним 1
  • одважно 5
  • одважност 1
  • одвајаше 2
  • одваљујући 1
  • одведемо 1
  • одведен 1
  • одведи 1
  • одведоше 4
  • одведу 2
  • одвеже 1
  • одвезали 1
  • Одвезао 1
  • одвезаше 1
  • одвести 2
  • одвојен 1
  • одвратност 1
  • одговарајте 1
  • одговарају 1
  • одговарања 1
  • одговарао 1
  • одговараше 1
  • Одговор 1
  • одговор 5
  • одговоре 11
  • Одговори 1
  • одговори 50
  • одговорио 1
  • одговорити 2
  • одговорише 1
  • оде 39
  • одела 1
  • оделења 2
  • Одело 1
  • одело 5
  • оделу 4
  • одем 1
  • одемо 2
  • одеш 1
  • одзива 2
  • оди 1
  • одјек 1
  • одјекивало 1
  • одјекиваху 1
  • одјекиваше 4
  • одјекну 6
  • одјури 2
  • одјурио 1
  • одјурише 1
  • одлабавише 1
  • одлазе 2
  • одлазећи 1
  • одлази 1
  • одлазио 1
  • одлета 1
  • одлетале 2
  • одликоваху 1
  • одломци 1
  • одлучила 1
  • одлучно 1
  • одлучност 1
  • одма 2
  • одмараху 1
  • Одмах 26
  • одмах 280
  • одметник 4
  • одметника 5
  • одметнике 1
  • одмора 6
  • одморе 3
  • одмори 1
  • одморивши 1
  • Одморивши 1
  • одморили 3
  • одморимо 1
  • одморио 4
  • одморите 1
  • одморити 2
  • одморише 2
  • однеговале 1
  • однесе 1
  • однеси 1
  • однесоше 1
  • однета 1
  • однети 1
  • односи 1
  • односио 1
  • односно 1
  • одњиха 1
  • одобрава 1
  • одобравајући 1
  • одобраваху 2
  • одобраваше 1
  • одобри 2
  • одобрио 1
  • одозго 1
  • одолети 5
  • одох 2
  • одоше 4
  • одрасла 2
  • одрастоше 1
  • одреди 1
  • одредио 1
  • одредом 1
  • одређен 1
  • одређене 1
  • Одређеног 1
  • одређеном 2
  • одржавати 1
  • одржао 1
  • одсецате 1
  • одстрањен 1
  • одступише 1
  • одуже 1
  • одузеше 1
  • одузме 1
  • одузму 2
  • одупирући 1
  • одушевљењем 1
  • ожалили 1
  • ожалошћен 1
  • Ожалошћене 1
  • ожаљеном 1
  • ожедни 1
  • ожени 1
  • оженив 1
  • оженио 1
  • оживела 1
  • оживљавао 2
  • оживљено 1
  • озарио 1
  • озбиљно 1
  • оздравили 1
  • озелени 1
  • озлоједи 1
  • озлојеђен 2
  • озлојеђених 1
  • озлојеђено 1
  • ојађеног 1
  • ока 6
  • оканица 3
  • оканицом 1
  • оканицу 7
  • оклеваше 5
  • Око 2
  • око 45
  • окова 2
  • окован 6
  • оковане 1
  • оковани 1
  • окованог 2
  • окову 3
  • околина 3
  • околине 1
  • околини 7
  • околину 4
  • околна 1
  • околне 1
  • околни 2
  • околним 1
  • околних 1
  • околности 2
  • около 2
  • оком 4
  • окомила 1
  • окомио 1
  • окрену 1
  • окренув 5
  • окренувши 6
  • окренуло 1
  • окрепе 2
  • окрепљавајући 1
  • окретаху 1
  • окрете 2
  • окрећу 3
  • окрзнут 3
  • окружена 1
  • окружени 1
  • окружни 1
  • окружном 1
  • окршај 1
  • окршаја 1
  • октобра 1
  • оку 1
  • окупила 1
  • окупу 4
  • оловних 1
  • олово 1
  • олтара 1
  • Олте 1
  • Олти 1
  • олуја 3
  • олују 1
  • омањих 2
  • омилео 1
  • омиљени 2
  • омиљено 2
  • омиљеном 2
  • оморине 4
  • он 365
  • Он 76
  • Она 19
  • она 84
  • онај 38
  • Онај 5
  • онакав 1
  • онакво 1
  • онаквог 2
  • онаке 2
  • онаких 2
  • Онако 1
  • онако 52
  • онаког 3
  • онаку 2
  • онамо 1
  • Онда 2
  • онда 50
  • ондашњег 1
  • ондашњи 2
  • ондашњим 1
  • ондашњих 1
  • Онде 1
  • онде 20
  • оне 48
  • Оне 6
  • онесвешћен 4
  • онесвешћена 4
  • онесвешћене 1
  • онесвешћени 1
  • онесвешћено 1
  • Онесвешћеног 1
  • они 153
  • Они 33
  • оним 18
  • ониска 1
  • оних 15
  • оно 55
  • оног 18
  • онога 19
  • оној 11
  • онолике 5
  • онолики 1
  • оноликих 2
  • онолико 6
  • оноликог 3
  • оноликој 1
  • оноликом 2
  • онолику 1
  • оном 21
  • ономе 5
  • Ону 1
  • ону 24
  • опазе 5
  • опази 15
  • опазили 3
  • опазило 1
  • опазио 6
  • опазише 6
  • опаки 1
  • опали 2
  • опаљено 1
  • опамети 1
  • опаметиће 1
  • опанке 2
  • опарен 3
  • опарени 1
  • опасан 1
  • опасана 1
  • опасна 1
  • опасне 3
  • опасно 1
  • опасног 1
  • опасност 8
  • опасности 2
  • опеке 1
  • опекле 1
  • опет 156
  • Опет 2
  • опече 1
  • опија 3
  • опијаше 1
  • опијено 1
  • опирања 1
  • опираше 1
  • описујући 1
  • опколе 1
  • опколили 1
  • опкољен 1
  • опленише 1
  • опомене 1
  • опомињаше 1
  • опомињући 1
  • опорави 3
  • опоравио 3
  • опорављао 1
  • опорављати 2
  • оправдава 1
  • опраше 2
  • опрашта 1
  • опраштам 1
  • опраштање 1
  • опраштао 1
  • опрашташе 1
  • опрезније 1
  • опрезно 2
  • опрезношћу 1
  • опреми 4
  • опремљене 1
  • опросте 1
  • опрости 12
  • Опрости 4
  • Опростивши 3
  • опростивши 5
  • опростише 2
  • опроштај 1
  • оптужбе 1
  • оптужбу 1
  • оптужен 1
  • оптужи 1
  • оптужујеш 1
  • опште 1
  • оран 1
  • орањавили 1
  • ораховог 1
  • организам 1
  • орлушина 1
  • ороз 1
  • оронуо 3
  • оросише 1
  • оружане 1
  • Оружани 2
  • оружја 3
  • оружје 5
  • оружјем 4
  • оружју 1
  • осакаћен 1
  • осакаћену 1
  • Осам 1
  • осам 4
  • Осамдесету 1
  • осамнаест 2
  • осамнајест 1
  • Осамнајест 1
  • осамнајесту 1
  • освајале 1
  • освану 1
  • Освану 1
  • освануо 1
  • освежавајући 1
  • освета 7
  • Освета 8
  • освете 1
  • освети 4
  • осветим 1
  • осветио 2
  • осветити 1
  • осветласте 1
  • осветлило 1
  • осветљавале 1
  • осветљаваше 1
  • осветљен 1
  • осветљени 2
  • осветљеним 1
  • осветљено 1
  • осветник 2
  • осветом 4
  • освету 4
  • освојен 1
  • освоји 4
  • освојивши 1
  • освојила 1
  • освојише 1
  • осете 1
  • осети 7
  • осетим 1
  • осетио 2
  • осетити 2
  • осетише 1
  • осећа 3
  • осећаје 4
  • осећаји 1
  • осећајући 1
  • осећала 2
  • осећање 1
  • осећао 2
  • осећаху 4
  • Осећаше 1
  • осећаше 3
  • Осим 1
  • оскудицу 1
  • ослабио 1
  • ослободи 2
  • ослободио 2
  • ослободити 1
  • ослобођен 3
  • ослобођене 1
  • ослови 4
  • ослушкивајући 1
  • Осман 3
  • Османе 1
  • осмејак 3
  • осмејком 3
  • осмех 2
  • осмехиваше 1
  • осмехом 1
  • осмог 1
  • особито 1
  • оста 2
  • оставе 2
  • Остави 4
  • остави 7
  • оставивши 6
  • оставимо 1
  • оставио 2
  • оставља 1
  • остављајући 2
  • остављао 3
  • остављати 1
  • остављаху 2
  • остављаш 1
  • остављен 2
  • остављене 1
  • Остављени 1
  • Оставте 1
  • оставте 2
  • остаде 14
  • остадоше 2
  • остајао 1
  • остаје 3
  • остајем 1
  • остају 1
  • остала 1
  • остале 7
  • остали 34
  • Остали 9
  • осталим 14
  • осталима 3
  • осталисе 1
  • осталих 14
  • остало 1
  • осталог 1
  • остане 4
  • останеш 1
  • остао 4
  • остарио 1
  • остатака 1
  • остати 7
  • остатке 1
  • остаћу 1
  • осташе 3
  • оствари 1
  • остварио 1
  • остварити 1
  • остварује 1
  • острво 4
  • острвом 1
  • оступања 1
  • оступање 2
  • осу 1
  • осудисте 1
  • осуђен 4
  • осуђени 2
  • осуђеника 1
  • осуђенике 1
  • осуђеници 1
  • осујетио 1
  • осујетити 1
  • осуше 1
  • отараси 1
  • Отац 1
  • отац 16
  • отаџбине 4
  • отаџбини 2
  • отаџбину 4
  • отварај 1
  • Отварај 3
  • отвор 13
  • отвора 10
  • отворе 4
  • отворен 1
  • отвореном 1
  • отвори 7
  • отворим 1
  • отворити 1
  • отворише 3
  • отвором 4
  • отвору 3
  • отвру 1
  • отео 1
  • отера 2
  • отерани 1
  • отерати 1
  • отераше 2
  • Отиди 1
  • отидите 1
  • отимљу 1
  • отићи 3
  • отишао 10
  • отишла 1
  • отишли 2
  • отишло 1
  • откад 1
  • Откада 1
  • отказати 1
  • отклонули 1
  • откривши 1
  • открио 2
  • открише 1
  • откуда 4
  • откуцаји 1
  • отме 2
  • отмичару 1
  • отпоздрави 9
  • отпоздравивши 1
  • отпоздравише 1
  • отпоче 2
  • отпочело 1
  • отпочео 2
  • отпочеше 2
  • отпочину 1
  • отпочне 3
  • отпутујем 1
  • отргнувши 1
  • отрже 1
  • отрзала 1
  • Отров 1
  • отровала 1
  • отрована 1
  • отровану 1
  • отровница 4
  • отровнице 1
  • отровницу 1
  • отрује 1
  • отрчале 1
  • отскоче 1
  • отуда 2
  • ох 1
  • Ох 1
  • охлади 1
  • охо 1
  • охоли 1
  • охрабрени 1
  • охрабрио 1
  • охрабрити 1
  • Охрида 1
  • охридским 1
  • Охридско 1
  • оца 6
  • оцем 3
  • оцу 3
  • очајавати 1
  • очајања 1
  • очајање 1
  • очајању 1
  • очајни 1
  • очајних 1
  • очајнички 1
  • очајно 8
  • очајну 1
  • очеве 1
  • очеви 1
  • очевидно 1
  • очекивали 3
  • очекивани 1
  • очекивања 1
  • очекивање 1
  • очекивању 2
  • очекивао 8
  • очекивати 2
  • очекиваху 10
  • очекиваше 10
  • очекује 1
  • очекујући 5
  • Очи 1
  • очи 33
  • очигледно 1
  • очију 5
  • очима 25
  • Очински 1
  • очинску 1
  • очисте 2
  • ошину 2
  • ошинути 1
  • ошишан 1
  • оштар 5
  • оштре 3
  • оштри 3
  • оштрије 1
  • оштрим 12
  • оштрих 3
  • оштро 4
  • оштру 1
  • па 270
  • Па 38
  • пад 1
  • пада 1
  • падају 3
  • падајући 1
  • падала 2
  • падало 1
  • падао 1
  • падаху 2
  • Паде 1
  • паде 10
  • падне 3
  • падоше 1
  • паду 2
  • пажњу 7
  • пазарио 1
  • Пази 1
  • пази 2
  • пазили 1
  • пазио 1
  • Пазио 1
  • пазити 1
  • пазухо 1
  • пак 56
  • пакао 1
  • пакосне 1
  • пакости 1
  • пала 2
  • Паланке 3
  • Паланку 3
  • Паланци 3
  • пале 2
  • палећи 1
  • Палилулским 1
  • палмама 1
  • палму 1
  • пало 3
  • Паљбу 1
  • паљбу 3
  • паљевини 1
  • паљевину 1
  • паљитима 1
  • памет 3
  • паметан 1
  • памети 5
  • паметно 2
  • памука 1
  • Пандур 2
  • пандур 5
  • пандура 12
  • пандуре 6
  • пандури 5
  • Пандури 6
  • пандурима 7
  • пандуру 1
  • пањ 1
  • пања 1
  • пању 1
  • пао 3
  • пара 3
  • парало 1
  • параше 2
  • паре 2
  • парче 3
  • парчета 2
  • пас 1
  • паса 3
  • пасоша 2
  • пасти 1
  • пастирска 1
  • патње 1
  • Патриота 1
  • патриота 3
  • патриоте 1
  • патриотизма 1
  • патриоту 2
  • паша 34
  • Паша 6
  • Пашага 2
  • Пашаге 2
  • Пашаги 2
  • Пашагиних 1
  • Пашагином 1
  • Пашагину 1
  • Пашагом 1
  • Паше 1
  • паше 6
  • паши 4
  • пашина 1
  • пашиним 1
  • пашину 2
  • пашњака 5
  • пашњаци 1
  • пашњацима 1
  • пашо 9
  • пашом 1
  • пашу 3
  • пашче 2
  • пе 1
  • пева 1
  • певајући 1
  • певати 1
  • певаху 1
  • певушањем 1
  • педесет 6
  • пезевенк 2
  • пелена 3
  • пенсионер 1
  • пење 1
  • пењу 1
  • пепела 2
  • пепелом 1
  • пепео 4
  • Переје 1
  • Переју 2
  • Перо 1
  • Песак 2
  • песак 9
  • песка 13
  • песковитих 1
  • песку 6
  • песма 10
  • Песма 2
  • песме 3
  • песмица 1
  • песмице 2
  • песмом 2
  • песму 1
  • песницом 1
  • пет 13
  • Петар 11
  • пете 2
  • петла 1
  • петлова 1
  • петнаест 1
  • петнаестој 1
  • петнајест 2
  • Петриња 3
  • Петриње 1
  • Петрињи 8
  • Петрињске 1
  • Петрињској 3
  • Петрињску 1
  • Петрињу 3
  • Петров 1
  • Петрови 1
  • Петрову 1
  • Петром 1
  • пећине 1
  • пећином 1
  • пећину 1
  • пециво 1
  • пецкаше 1
  • пече 1
  • печење 1
  • Печењевац 1
  • Печењевца 1
  • печењем 2
  • пештера 1
  • пештере 4
  • пештером 1
  • пештеру 2
  • пешћану 1
  • пешчана 2
  • пешчане 1
  • пешчани 2
  • пешчаних 3
  • Пешчано 1
  • пешчаног 1
  • пешчаној 2
  • пешчану 4
  • пијан 1
  • пијана 1
  • пијани 2
  • пијанка 1
  • пијанства 1
  • пијацама 1
  • пијаци 5
  • пије 5
  • пијем 1
  • пијеш 1
  • Пијте 1
  • пију 1
  • пиле 1
  • пили 1
  • пилиће 1
  • пилићи 1
  • пио 2
  • пипајући 1
  • пир 1
  • пири 5
  • пировала 1
  • Пирот 1
  • пирује 1
  • писама 1
  • писао 1
  • писац 1
  • писка 1
  • писку 1
  • писну 1
  • питај 2
  • питам 2
  • питања 3
  • питање 5
  • питасте 1
  • питати 1
  • питаху 1
  • питаш 1
  • питаше 8
  • Питеш 2
  • питома 1
  • питоми 1
  • питомије 1
  • питомих 1
  • пића 1
  • пиће 3
  • пиштање 1
  • пиштањем 1
  • пишташе 1
  • пиште 1
  • пишти 1
  • пиштољ 7
  • пиштоља 3
  • пиштољима 2
  • Пјатри 2
  • Пјатру 1
  • плаветнило 1
  • плаветном 1
  • плаво 1
  • плавојке 3
  • плавом 2
  • плакала 1
  • плакање 1
  • плакаху 1
  • плакаше 2
  • пламен 3
  • пламени 3
  • пламеним 3
  • пламеном 1
  • пламену 12
  • план 7
  • плана 1
  • планина 5
  • планине 1
  • планини 8
  • планином 4
  • планинске 3
  • планински 1
  • планинским 4
  • планинских 4
  • планинског 1
  • планинском 1
  • планину 3
  • планове 5
  • плану 4
  • планула 2
  • плануо 5
  • планути 1
  • плануше 1
  • плати 4
  • платила 1
  • платио 2
  • платити 2
  • Платићеш 1
  • платиш 1
  • платна 2
  • платно 2
  • платном 1
  • плаћа 2
  • плаћаше 1
  • плаха 1
  • Плаха 1
  • плахи 1
  • плахо 6
  • плахог 1
  • плач 6
  • плаче 2
  • плачем 1
  • плачу 1
  • плаше 1
  • плаши 1
  • плаштом 2
  • племе 6
  • племена 1
  • племенима 1
  • плен 4
  • плена 1
  • плетара 1
  • плива 1
  • плови 2
  • плоднијег 1
  • плодних 1
  • плотове 1
  • Плотун 2
  • плотун 5
  • плотуна 3
  • плотуне 5
  • Плотуни 1
  • плотуни 3
  • плотунима 1
  • плотуном 2
  • пљачке 1
  • пљачком 2
  • пљачку 1
  • пљесак 3
  • пљесну 3
  • пљеснувши 1
  • пљусак 1
  • По 10
  • по 207
  • побегао 1
  • побегнемо 1
  • побегну 1
  • побегоше 1
  • победу 2
  • побесни 1
  • побећи 1
  • побију 1
  • побити 1
  • побољеваше 1
  • побочним 1
  • побратим 1
  • побратима 2
  • побратиме 3
  • побрину 1
  • побро 1
  • побуне 1
  • Побуни 1
  • поведем 1
  • поведоше 2
  • повезали 2
  • повели 1
  • поверења 1
  • поверењем 1
  • повери 1
  • поверити 2
  • поверова 1
  • поверовао 1
  • повесмо 1
  • поветарац 1
  • поветарца 1
  • поветарцем 1
  • повећаном 2
  • повеће 3
  • Повећи 1
  • повећи 4
  • повећу 4
  • пови 1
  • повија 5
  • повијају 1
  • повијаху 2
  • повијаше 3
  • повијена 1
  • повијене 1
  • повика 1
  • повила 1
  • повињава 1
  • повисоку 1
  • повише 1
  • повлачење 1
  • поворју 1
  • повратак 2
  • поврати 4
  • повратила 2
  • повратили 1
  • повратио 1
  • Повратио 1
  • повратка 1
  • повратком 1
  • повређен 1
  • површини 2
  • површину 5
  • повукао 1
  • Повукао 1
  • повукоше 2
  • повући 2
  • повуче 3
  • повучен 1
  • погажена 1
  • погана 1
  • погибе 2
  • погибије 2
  • погибији 1
  • погибију 1
  • погине 4
  • погинем 1
  • погину 2
  • погинулу 2
  • погинуо 4
  • погинути 2
  • погинуше 3
  • поглавар 1
  • поглед 16
  • погледа 4
  • Погледај 1
  • погледајте 1
  • погледају 1
  • погледате 3
  • погледати 5
  • погледаш 1
  • погледаше 1
  • погледе 5
  • Погледи 1
  • погледима 1
  • погледом 9
  • погледу 1
  • погнутим 2
  • погоди 4
  • погодило 1
  • погодити 2
  • погубљених 1
  • под 18
  • Под 3
  • пода 2
  • подај 1
  • подаље 9
  • подбаци 1
  • подвали 1
  • подвуче 1
  • подземни 1
  • подземних 1
  • подигао 1
  • подигли 1
  • подигнувши 1
  • подигоше 1
  • подиграваше 1
  • подиже 6
  • подизаше 3
  • подијеле 1
  • подилази 1
  • подјенако 1
  • подлости 1
  • подметну 1
  • подметнуше 1
  • подмлатком 1
  • подмукло 2
  • поднапио 1
  • Подне 1
  • подне 4
  • поднесе 2
  • поднети 1
  • подножју 6
  • подозреваше 1
  • Подрум 1
  • подрум 6
  • подрума 8
  • подрумом 1
  • подрумске 1
  • подрумског 2
  • подрумској 1
  • подруму 9
  • подсмевајући 1
  • поду 2
  • подуже 2
  • подужег 6
  • подухвати 1
  • пође 53
  • пођемо 3
  • Пођете 1
  • пођеш 1
  • пођи 2
  • пођоше 10
  • пођу 14
  • пожали 1
  • пожалим 1
  • пожеливши 1
  • поживи 1
  • пожртвовање 1
  • пожури 3
  • позади 3
  • позва 2
  • позвавши 1
  • позвао 3
  • позват 1
  • позвати 1
  • позваше 4
  • поздрав 3
  • поздраве 1
  • поздрави 12
  • поздравили 1
  • поздравио 1
  • поздравиш 1
  • поздравише 2
  • поздрављања 1
  • поздравље 1
  • позив 7
  • позивајући 1
  • позиваху 1
  • позиваше 3
  • позлаћиваше 1
  • позна 3
  • познавајући 1
  • познавали 1
  • познавао 4
  • познаваху 2
  • познаваше 3
  • познаде 1
  • познадоше 1
  • познаје 2
  • Познајем 1
  • познајем 2
  • познајеш 2
  • познају 1
  • познали 1
  • познаника 1
  • познанике 1
  • познанства 1
  • познао 2
  • познат 2
  • позната 1
  • познате 2
  • познати 2
  • познато 1
  • позове 1
  • позову 1
  • појаве 4
  • појави 12
  • појавила 3
  • појавио 1
  • појавити 1
  • појавише 3
  • појављиваху 1
  • појављујући 1
  • појадити 1
  • појам 1
  • појас 1
  • појаса 2
  • појасу 1
  • поједине 1
  • појединим 1
  • појединих 2
  • појединци 2
  • појединцима 1
  • поједоше 1
  • појма 4
  • појме 1
  • појмим 1
  • појмити 1
  • појуре 25
  • појури 29
  • појуриле 1
  • појурили 7
  • појурио 3
  • појурити 1
  • појурише 4
  • покаже 1
  • покажем 2
  • показа 4
  • показан 1
  • показати 2
  • показивао 2
  • показиваху 1
  • показиваше 5
  • показује 1
  • показујем 1
  • показујући 2
  • покаје 1
  • поквари 1
  • покла 4
  • поклада 1
  • поклане 1
  • Поклани 1
  • поклани 2
  • покланих 4
  • поклано 2
  • поклањаху 1
  • покласте 1
  • поклах 1
  • поклаше 1
  • Поклаше 1
  • поклони 4
  • поклонио 1
  • поклонити 1
  • поклонише 2
  • покој 1
  • покојни 1
  • покојног 1
  • Покољ 1
  • покољ 4
  • покоља 4
  • покоље 2
  • покољу 4
  • покрајину 1
  • покрену 1
  • покретач 1
  • покретима 1
  • покри 1
  • покривача 1
  • покривена 3
  • покривеним 1
  • покривено 1
  • покривеној 1
  • покупио 1
  • покућанство 1
  • покуша 1
  • покушавали 1
  • покушао 1
  • пола 11
  • полагао 1
  • полагаше 2
  • полазак 1
  • полазим 1
  • полако 19
  • поласка 1
  • поласку 3
  • полегли 3
  • полегоше 2
  • полеже 1
  • полета 1
  • полетела 1
  • полетеше 4
  • полети 4
  • поли 1
  • политичких 1
  • полиција 1
  • полиције 1
  • полицију 1
  • половини 2
  • половином 1
  • половину 4
  • положај 1
  • положајима 1
  • положе 1
  • положи 1
  • полу 2
  • полубогове 1
  • полуга 1
  • полугласно 2
  • полугом 2
  • полугу 3
  • полудели 1
  • полуди 2
  • полумртви 1
  • полуострво 1
  • поља 7
  • пољана 1
  • пољани 2
  • пољану 2
  • поље 5
  • пољско 1
  • пољу 11
  • пољубац 2
  • пољубаца 1
  • пољубе 1
  • пољуби 5
  • пољубивши 1
  • пољупце 1
  • Пољупцима 1
  • пољупцима 5
  • помагај 1
  • Помагај 1
  • помагали 1
  • помагаху 1
  • помагаше 1
  • помало 2
  • помамне 1
  • помена 4
  • помене 1
  • поменуо 1
  • поменусте 1
  • поменуте 1
  • поменути 3
  • поменух 1
  • помињао 2
  • помињаху 1
  • помиње 1
  • помири 1
  • Помисао 1
  • помисли 7
  • помислим 1
  • помислима 1
  • помислио 3
  • помислити 2
  • помислише 1
  • помишља 1
  • Помишљали 1
  • помишљао 3
  • помишљаху 2
  • помлатише 1
  • помог 1
  • помогао 4
  • помогне 1
  • помогнем 1
  • помогни 1
  • Помогни 1
  • помогоше 2
  • поможе 1
  • Помоз 2
  • Помози 1
  • помози 2
  • помоле 1
  • помоли 3
  • помолише 1
  • поморски 1
  • помоћ 8
  • помоћи 12
  • помреше 1
  • Помрчина 2
  • помрчина 4
  • помрчини 2
  • понављаше 1
  • понајбоље 1
  • понајвише 4
  • понашање 2
  • понашаху 1
  • понели 2
  • понео 2
  • понесе 1
  • понесоше 1
  • понети 1
  • понеше 1
  • понизно 4
  • понова 37
  • поновни 1
  • поново 4
  • понорнице 1
  • поносно 3
  • поносног 1
  • поносом 1
  • поноћ 4
  • поноћи 6
  • поноћна 1
  • Поноћна 1
  • поноћних 1
  • поноћног 1
  • поноћној 3
  • поноћну 1
  • понуди 2
  • поњавама 1
  • поодавно 1
  • поп 2
  • попа 4
  • попадале 1
  • попевши 1
  • попијеш 1
  • попију 1
  • попиле 1
  • попили 1
  • попио 1
  • попне 3
  • попова 2
  • попове 2
  • Попови 1
  • попови 2
  • поправи 1
  • поправио 1
  • поприште 1
  • попрскају 1
  • попрскано 1
  • попусти 4
  • попушта 3
  • попуштаху 1
  • попушташе 1
  • поражен 2
  • поражени 3
  • пораз 1
  • поразговарати 2
  • порастоше 1
  • поред 26
  • Поред 5
  • поређали 1
  • поређане 1
  • порекло 1
  • пореметио 1
  • поричем 1
  • порогушише 1
  • породица 8
  • породице 11
  • породици 2
  • породицом 3
  • породицу 5
  • породу 1
  • порота 1
  • Порота 1
  • пороту 1
  • поругу 1
  • поруком 1
  • поручивши 1
  • поручила 1
  • порушио 1
  • посаветујемо 1
  • посада 1
  • посађен 1
  • посао 10
  • посвршава 1
  • поседавши 1
  • поседају 1
  • поседали 1
  • Поседали 1
  • поседаше 1
  • посекоше 1
  • посета 1
  • посете 1
  • посети 2
  • посетиоци 1
  • посету 4
  • посећен 1
  • посећивали 1
  • посећивање 1
  • посече 2
  • посечена 1
  • посла 2
  • послали 1
  • посланици 1
  • послао 4
  • послат 2
  • послата 1
  • послато 1
  • послаше 1
  • После 66
  • после 86
  • последња 3
  • Последње 1
  • последње 16
  • последњег 4
  • последњем 4
  • Последњи 2
  • последњи 8
  • последњим 2
  • последњих 1
  • последњу 6
  • послетку 1
  • послове 3
  • послом 1
  • послу 4
  • послуге 1
  • послужи 1
  • послуживши 1
  • послужила 2
  • послужио 2
  • послужити 2
  • Послушај 1
  • послушан 1
  • посматра 1
  • посматрају 1
  • посматрајући 15
  • посматрала 3
  • посматрам 1
  • Посматрао 1
  • посматрао 7
  • посматрати 1
  • посматраху 7
  • посматраше 6
  • посоли 1
  • поспава 1
  • поспали 1
  • поспало 1
  • поспати 1
  • постави 1
  • постајаху 1
  • постајаше 2
  • постане 1
  • постао 1
  • постеље 3
  • постељи 2
  • постепено 1
  • постигне 1
  • постигну 1
  • постиђени 1
  • постићи 1
  • постојао 1
  • постојбину 1
  • постоји 2
  • поступак 2
  • потајно 5
  • потанко 2
  • потеже 8
  • потера 3
  • Потера 5
  • потере 4
  • потери 1
  • потеру 5
  • потиљак 1
  • потискује 1
  • потиснувши 1
  • потмулим 1
  • потопе 1
  • поточића 3
  • потпалили 1
  • потпаљују 1
  • потпомагати 1
  • потпуна 1
  • Потпуно 1
  • потпуно 32
  • потпуној 2
  • потраже 2
  • потражи 6
  • потражили 2
  • потражио 1
  • потражих 1
  • потражише 2
  • потраја 2
  • потраје 1
  • Потрбушке 1
  • потребно 3
  • потреса 3
  • потрешен 1
  • потрчав 2
  • потрчасмо 1
  • потрчати 1
  • потрчаше 1
  • потрчи 1
  • потужити 1
  • потукли 1
  • потукосте 1
  • потуку 2
  • потурицо 1
  • потурчена 1
  • потучени 1
  • поћи 5
  • поубијане 2
  • поубијаних 1
  • поуздањем 1
  • поумираше 1
  • поустајали 2
  • похарали 1
  • похвата 1
  • похватају 1
  • похватани 1
  • похватати 1
  • похиташе 1
  • почасти 1
  • почастима 1
  • почастимо 2
  • почастио 1
  • Поче 1
  • поче 104
  • почевши 2
  • почела 1
  • почели 4
  • почело 1
  • почео 7
  • почети 1
  • почетку 5
  • почех 3
  • почеше 34
  • почини 1
  • починише 2
  • почињао 1
  • почиње 3
  • почне 4
  • почну 1
  • пошав 1
  • пошао 7
  • пошли 2
  • пошље 3
  • поштен 1
  • поштења 1
  • пошто 34
  • Пошто 38
  • поштовања 2
  • поштовању 1
  • пошту 1
  • Права 1
  • права 7
  • правдаше 1
  • правду 1
  • праве 3
  • правећи 3
  • прави 14
  • Прави 3
  • правила 1
  • правиле 1
  • правили 1
  • правило 1
  • правим 1
  • правима 1
  • правио 4
  • правих 1
  • правицу 1
  • Право 2
  • право 48
  • правоверних 1
  • правог 1
  • праву 2
  • правце 2
  • правцем 7
  • правцима 4
  • правцу 17
  • праг 2
  • прагу 4
  • прадедова 1
  • прађедовску 1
  • празне 3
  • празних 1
  • празновали 1
  • празну 1
  • прамичак 1
  • Праска 2
  • праска 3
  • праску 1
  • прастаро 1
  • прати 1
  • пратилаца 3
  • пратио 1
  • пратиоца 1
  • пратиоце 4
  • пратиоци 2
  • пратиоцима 2
  • прах 1
  • праха 1
  • праху 1
  • прашина 1
  • прашине 3
  • прашини 1
  • прашину 1
  • праштање 1
  • праште 1
  • прва 1
  • првашње 1
  • првашњи 1
  • прве 2
  • првенству 1
  • први 31
  • првим 1
  • првина 1
  • Првих 1
  • првих 2
  • прво 7
  • првог 3
  • првој 1
  • првом 3
  • прву 1
  • Пре 3
  • пре 54
  • пребацивши 1
  • пребацио 1
  • пребијене 2
  • преблаги 1
  • превалила 2
  • превалило 1
  • превалио 1
  • преваре 1
  • превари 1
  • преварили 1
  • преварити 1
  • преваром 1
  • превару 1
  • превелике 4
  • превелику 1
  • превеселе 1
  • превесео 1
  • превијајући 1
  • превијаше 2
  • Преврне 1
  • превртаху 3
  • прегажени 1
  • прегледа 2
  • прегледају 1
  • Прегледали 1
  • преговара 1
  • преговарају 1
  • преговора 1
  • пред 40
  • Пред 8
  • преда 6
  • предавања 1
  • предаваху 1
  • предаде 5
  • предадоше 2
  • предају 1
  • предао 1
  • предати 5
  • предвиђале 1
  • предговора 1
  • предела 2
  • пределе 2
  • предео 1
  • предлагаше 1
  • предмет 3
  • предњег 1
  • предобар 1
  • предострожан 1
  • предрасуда 1
  • председник 1
  • председника 1
  • предсобља 1
  • представља 1
  • предузе 1
  • пређашњом 1
  • пређашњу 1
  • Пређе 1
  • пређе 12
  • пређеш 1
  • пређоше 2
  • пређу 4
  • презао 1
  • презими 2
  • презирао 3
  • презревши 1
  • презрео 2
  • презрети 1
  • презривим 1
  • презриво 3
  • прекаљен 1
  • Прекида 1
  • прекидати 1
  • прекидаше 1
  • прекини 1
  • прекину 2
  • преклињајући 1
  • преклињаху 2
  • Преко 4
  • преко 58
  • прекорачио 1
  • прекрасним 1
  • прекрасну 1
  • прекрсти 2
  • прекрстивши 1
  • прелазе 1
  • прелази 1
  • прелазити 1
  • прелама 1
  • преламајући 1
  • преламала 1
  • преламало 1
  • преламаше 1
  • прележати 1
  • прелепог 1
  • прелетеше 1
  • преломио 1
  • Према 1
  • према 26
  • преместе 2
  • премести 2
  • премештен 1
  • премиле 1
  • премили 1
  • премилостиве 1
  • преминуо 2
  • премишљали 1
  • премишљао 2
  • Премишљаху 1
  • премлате 1
  • премлатио 1
  • пренеражени 1
  • пренерази 1
  • пренеразише 1
  • пренесу 1
  • преноћи 1
  • преноћивао 1
  • преноћили 1
  • преноћиште 1
  • преобуче 1
  • преостале 1
  • препиру 1
  • преплашен 3
  • преплашени 1
  • Преплашени 1
  • преплетене 1
  • препоручених 1
  • препоручио 1
  • препродавао 1
  • препукле 1
  • препукне 1
  • препуна 1
  • препуче 1
  • пресветли 1
  • пресвукоше 1
  • пресвуче 1
  • преседе 1
  • пресекли 1
  • пресечени 1
  • Преспанско 1
  • пресрећних 1
  • преста 1
  • престављаху 1
  • престаде 1
  • престадоше 1
  • престајала 2
  • престајаху 4
  • престајаше 9
  • престаје 3
  • престају 2
  • престала 4
  • престали 2
  • престане 3
  • престанка 1
  • престао 1
  • престати 1
  • престо 1
  • престолу 1
  • престрављен 1
  • преступа 1
  • преступници 1
  • пресуда 1
  • пресуде 2
  • пресудом 1
  • пресуду 2
  • претварајући 2
  • претвараше 1
  • претворе 1
  • претвори 1
  • прете 1
  • претерану 1
  • претећим 1
  • претешко 4
  • прети 3
  • претила 1
  • претњама 1
  • претњу 1
  • претоварених 1
  • претреса 1
  • претрпела 1
  • претурају 1
  • претурали 1
  • претурати 1
  • претураху 1
  • претурише 1
  • претци 1
  • прећи 1
  • Прешав 1
  • прешао 6
  • прешли 1
  • пржени 1
  • пржено 1
  • при 13
  • При 3
  • прибежишта 1
  • приби 1
  • прибирајући 1
  • приближава 1
  • приближавала 1
  • приближавали 3
  • приближаваху 3
  • приближе 1
  • приближи 1
  • приближили 2
  • приближише 1
  • приближује 2
  • прибра 3
  • прибрала 1
  • прибран 1
  • прибрао 3
  • прибраше 1
  • приватним 1
  • привезан 1
  • привлачила 1
  • привуче 2
  • приграби 1
  • придодат 1
  • придружи 3
  • придружио 1
  • придружише 1
  • приђе 16
  • Приђоше 1
  • приђоше 2
  • призна 2
  • Признај 2
  • признај 3
  • признаје 1
  • признајеш 1
  • признање 1
  • признао 2
  • признати 5
  • призор 1
  • призором 1
  • пријаве 1
  • пријатан 3
  • пријатељ 10
  • пријатеља 8
  • пријатеље 2
  • пријатељем 4
  • Пријатељи 1
  • пријатељи 5
  • пријатељима 2
  • пријатељски 1
  • пријатељство 7
  • Пријатељу 1
  • пријатељу 17
  • пријема 1
  • прикова 1
  • прикраду 1
  • прикрио 2
  • прикупи 5
  • прикупила 1
  • прикупити 1
  • прикупља 3
  • прикупљају 2
  • Прикупљајући 1
  • прикупљања 1
  • прикупљањем 1
  • прикупљати 1
  • прикупљаше 1
  • прилазили 1
  • прилазити 1
  • Прилеп 1
  • Прилепа 5
  • Прилепу 1
  • прилика 4
  • прилике 4
  • приликом 8
  • прилику 1
  • прилици 2
  • приличан 1
  • Приличан 1
  • прилична 1
  • приличним 1
  • прилично 23
  • прима 3
  • примакне 1
  • примакоше 1
  • примало 1
  • примамљива 1
  • примаћи 1
  • примаче 2
  • пример 2
  • примете 8
  • примети 11
  • приметивши 2
  • приметила 1
  • приметили 6
  • приметио 6
  • приметити 10
  • приметише 4
  • прими 2
  • примили 1
  • примио 3
  • примирја 1
  • примирје 5
  • примирјем 1
  • примити 1
  • примицаху 3
  • примицаше 4
  • примиче 2
  • примичу 1
  • примиш 1
  • принесе 4
  • принесу 1
  • принуђен 2
  • принуђена 1
  • принуђени 2
  • Принцип 1
  • припазио 1
  • припале 1
  • припеци 1
  • припече 1
  • припомоћ 1
  • припреман 1
  • припремања 1
  • припремати 1
  • припремили 1
  • припремио 1
  • припрети 2
  • природа 1
  • Природа 1
  • природе 1
  • природи 4
  • природне 1
  • присаједине 1
  • присебан 1
  • присилили 1
  • прислушкивали 1
  • прислушкивао 1
  • прислушкиваше 1
  • присмотром 1
  • приспе 1
  • приспела 2
  • приспео 1
  • пристаде 1
  • пристајаше 1
  • пристаје 1
  • пристајем 1
  • Пристајем 1
  • пристала 1
  • пристали 1
  • пристанак 1
  • пристане 1
  • пристаништа 1
  • пристаниште 2
  • пристаништу 1
  • пристати 3
  • приступи 1
  • приступише 1
  • присуство 1
  • присутне 2
  • присутни 1
  • присутних 1
  • присутност 1
  • притегао 1
  • притегнут 1
  • притекне 1
  • притискао 1
  • притисну 1
  • притрчаше 1
  • прича 2
  • причај 2
  • причали 2
  • причање 2
  • причању 1
  • причао 4
  • причати 2
  • причаху 1
  • причаше 1
  • приче 1
  • причест 1
  • пришав 1
  • пркос 1
  • пробави 1
  • пробавио 1
  • пробавити 2
  • пробећи 1
  • пробије 1
  • пробитачно 1
  • прободе 1
  • пробуде 1
  • Пробуди 1
  • пробуди 6
  • пробудио 1
  • пробудити 1
  • пробудише 1
  • пробуђено 1
  • пробурази 1
  • провађаше 1
  • проведе 8
  • проведоше 4
  • проведу 1
  • провео 7
  • провести 2
  • провлачи 1
  • проводе 1
  • проводи 4
  • проводили 3
  • проводио 3
  • проводише 1
  • провукао 1
  • провукли 1
  • провући 2
  • провуци 1
  • провуче 2
  • проговори 1
  • проговорили 1
  • проговорио 2
  • прогура 1
  • продавац 1
  • продавши 1
  • продаје 1
  • продао 1
  • продато 1
  • продирања 1
  • продирање 1
  • продирању 2
  • продираху 2
  • продираше 1
  • продире 1
  • продиремо 2
  • продирући 1
  • Продирући 1
  • продревши 1
  • продро 1
  • продужавала 1
  • продужавали 2
  • продужавало 1
  • продужаваше 2
  • продуже 11
  • продужи 19
  • продужили 2
  • продужио 1
  • продужише 5
  • Прође 3
  • прође 37
  • прођете 1
  • Прођете 1
  • прођосте 1
  • прођоше 4
  • прођу 1
  • прожма 1
  • прозори 1
  • прозорима 1
  • прозорчић 2
  • прозорчића 1
  • производили 1
  • пројури 1
  • прокаже 1
  • прокажете 1
  • проклети 2
  • пролаз 1
  • пролаза 1
  • пролазе 3
  • пролази 1
  • пролазила 1
  • пролазили 4
  • пролазио 1
  • пролазу 1
  • проламао 1
  • проламаше 1
  • пролетела 1
  • пролетеше 1
  • пролетње 4
  • пролетњег 1
  • пролетњем 1
  • пролетњи 3
  • пролећа 1
  • пролеће 3
  • пролећним 1
  • пролећно 1
  • промена 1
  • промене 1
  • променљива 1
  • променуше 1
  • промери 2
  • промрмља 4
  • промуца 6
  • пронађе 1
  • пронађу 1
  • пронаћи 1
  • пронашли 3
  • проносила 1
  • пропадају 1
  • пропадну 1
  • пропали 1
  • пропао 1
  • пропиштале 1
  • пропусте 1
  • пропусти 1
  • пропустим 1
  • пропустити 1
  • пропуштајући 1
  • проређени 1
  • пророк 5
  • пророка 3
  • пророковој 2
  • прословили 1
  • проспава 1
  • проста 1
  • Прости 1
  • простирку 1
  • простих 1
  • простиш 1
  • Просто 1
  • просто 15
  • простор 3
  • простору 1
  • пространа 1
  • простране 1
  • пространих 2
  • пространој 1
  • пространом 1
  • простре 1
  • прострели 1
  • простро 1
  • просу 1
  • просуо 1
  • против 3
  • противно 2
  • противу 7
  • проћи 2
  • прочитао 2
  • прочуло 1
  • Прошав 1
  • прошао 4
  • прошапта 1
  • прошапута 4
  • прошаране 1
  • прошле 1
  • прошли 1
  • прошло 5
  • прошлости 1
  • прса 9
  • прсију 1
  • прскаше 1
  • прсне 6
  • прснути 1
  • прснуше 4
  • прстом 1
  • пружаху 1
  • пружи 1
  • пружила 1
  • прући 1
  • Прућио 1
  • псалтир 1
  • псето 1
  • пси 1
  • псино 1
  • псовке 1
  • псовку 1
  • псују 1
  • псујући 1
  • птица 1
  • птичица 2
  • птичице 2
  • пужа 1
  • пукло 2
  • пукните 1
  • пукотина 1
  • Пуља 2
  • Пуљина 1
  • Пуљо 1
  • пун 4
  • пуна 6
  • пуне 7
  • пуни 2
  • пуним 6
  • Пуних 1
  • пуних 11
  • пуно 2
  • пуну 3
  • пупољака 1
  • пустара 1
  • пустаре 1
  • пустахија 2
  • пустахије 4
  • пусте 6
  • пусти 14
  • Пусти 2
  • пустила 1
  • пустили 1
  • пустиња 2
  • пустиње 4
  • пустињи 9
  • пустињом 1
  • пустињска 1
  • пустињске 1
  • пустињски 2
  • пустињским 1
  • пустињског 1
  • пустињу 12
  • пустио 2
  • пустити 2
  • пустој 1
  • пустош 3
  • Пустошећи 1
  • пустошне 2
  • пустошнији 1
  • пустошну 1
  • пусту 1
  • Пут 11
  • пут 64
  • пута 34
  • путем 4
  • пути 3
  • путник 1
  • путника 1
  • путнике 1
  • путници 1
  • путног 1
  • путовала 1
  • Путовали 2
  • путовали 5
  • путовања 11
  • Путовање 1
  • путовање 2
  • путовању 4
  • путовао 1
  • путовати 5
  • путу 15
  • Путуј 1
  • путује 4
  • Путујући 1
  • пуца 1
  • пуцад 1
  • Пуцај 1
  • пуцало 1
  • Пуцањ 1
  • пуцањ 3
  • пуцао 1
  • пуцаш 1
  • пуцкараше 1
  • пуцња 1
  • пуцњава 2
  • пуцњем 1
  • пуче 1
  • пушака 4
  • пушка 2
  • Пушка 2
  • пушкама 2
  • Пушкарање 1
  • пушке 3
  • пушкомет 1
  • пушку 7
  • пушта 1
  • пуштај 5
  • пуштају 1
  • пуштајући 3
  • пуштао 1
  • пуштаху 1
  • пуштен 2
  • пчелица 1
  • пшеница 1
  • пшеницом 1
  • пшеничног 1
  • р 2
  • равница 3
  • равнице 1
  • равници 3
  • равницу 1
  • равнодушно 1
  • равномерном 1
  • рад 5
  • радећи 1
  • Радећи 1
  • Ради 1
  • ради 3
  • радили 1
  • радим 1
  • радите 1
  • радити 1
  • радиш 1
  • радници 1
  • радо 15
  • Радо 2
  • радоваху 2
  • радоваше 1
  • радознале 2
  • радознали 3
  • радозналим 1
  • радозналих 1
  • радознало 3
  • радозналог 1
  • радозналој 1
  • радозналост 3
  • радозналости 6
  • радозналошћу 2
  • радозналу 1
  • радознао 2
  • Радоја 1
  • Радоје 6
  • радом 5
  • Радомир 1
  • радосна 1
  • радосни 2
  • радоснија 1
  • радоснији 2
  • радосно 23
  • Радост 1
  • радост 6
  • радостан 3
  • радости 10
  • радошћу 2
  • радујући 1
  • ражњеве 2
  • ражњеви 1
  • ражњевима 1
  • Ражњу 1
  • разазнати 2
  • разапео 1
  • разастрла 1
  • разастрто 1
  • разбегоше 2
  • разби 2
  • разбивене 1
  • разбивеног 1
  • разбије 1
  • разбијена 1
  • разбијено 1
  • разбирајући 1
  • разблажи 1
  • разбојник 11
  • Разбојник 2
  • разбојника 2
  • разбојнике 2
  • разбојници 1
  • разбојницима 1
  • разбојниче 2
  • разбојничка 1
  • разбојничких 1
  • разбојништва 1
  • разболе 1
  • разболео 1
  • разболи 1
  • Разбоље 1
  • разбуктати 1
  • разваљеним 1
  • разви 1
  • развија 2
  • развијати 1
  • развијена 1
  • развијени 1
  • развијеног 1
  • развијеном 1
  • развића 1
  • разгале 1
  • разгледају 1
  • разгледао 1
  • разгледаш 2
  • разгледаше 1
  • разгњеви 1
  • разговара 1
  • разговарају 1
  • Разговарајући 1
  • разговарајући 2
  • разговарали 5
  • разговарало 1
  • разговарам 1
  • разговарао 2
  • разговараху 2
  • разговараше 2
  • Разговор 1
  • разговор 12
  • разговора 9
  • разговори 1
  • разговором 1
  • разговору 3
  • разгоне 1
  • разгрнути 1
  • раздвајам 1
  • раздра 1
  • раздрагала 1
  • раздраган 1
  • раздраганих 2
  • раздрагано 1
  • раздрагао 1
  • раздражена 1
  • раздражене 1
  • раздражено 1
  • Раздражење 1
  • разиђоше 4
  • разиђу 3
  • разишла 1
  • разишли 1
  • разјапљеним 1
  • разјарен 2
  • Разјарена 1
  • разјарене 1
  • разјарени 2
  • разјарених 1
  • разлагати 1
  • разлегаше 4
  • разлеже 1
  • разли 1
  • разливала 1
  • разлика 1
  • разлике 1
  • разлила 1
  • различне 1
  • разлога 3
  • размањиваху 1
  • размахивали 1
  • размахивао 2
  • Разместивши 1
  • размилела 1
  • размилело 1
  • размишља 3
  • размишљајући 1
  • размишљали 1
  • размишљао 2
  • размишљаше 6
  • размрцваре 1
  • размрцварити 1
  • разне 2
  • разнели 1
  • разноврсним 1
  • разноврсних 2
  • разоружаше 1
  • разочара 1
  • разумевао 1
  • разумеваху 1
  • Разумем 1
  • разумео 1
  • разумеш 1
  • Разумеш 1
  • рај 1
  • рајо 1
  • рајско 1
  • рајском 1
  • ракије 3
  • рамао 1
  • раме 5
  • рамена 3
  • раменима 2
  • раменом 1
  • рамену 8
  • рана 1
  • Ранђија 10
  • Ранђијиног 1
  • Ранђијом 1
  • Ранђију 2
  • ране 2
  • рани 2
  • ранија 1
  • Раније 1
  • раније 18
  • ранијег 4
  • ранијем 1
  • ранијеучинити 1
  • ранији 2
  • ранијим 3
  • ранијој 1
  • ранио 1
  • ранише 1
  • Рано 1
  • рано 8
  • рану 2
  • рањен 5
  • рањена 1
  • рањене 2
  • рањени 5
  • рањеном 1
  • расвестио 1
  • расипати 1
  • раскида 1
  • раскине 1
  • раскинуто 1
  • раскрвављено 1
  • раскрсте 1
  • раскрстили 1
  • расло 2
  • распала 1
  • распалили 1
  • распалити 1
  • распара 1
  • распасти 1
  • распитивањем 1
  • распитивао 1
  • распитиваху 1
  • распитиваше 2
  • Распитујући 1
  • распитујући 2
  • распознаваше 1
  • располагало 1
  • расположенији 1
  • расположење 2
  • расположењем 1
  • расположењу 1
  • распопа 1
  • распоре 1
  • распростирао 1
  • распусти 2
  • распуштеном 1
  • раставе 3
  • растави 8
  • раставити 2
  • раставише 1
  • растављаху 1
  • растављаше 1
  • растанка 3
  • растанку 2
  • расте 1
  • растовари 1
  • растоварио 1
  • растојање 1
  • растојањима 1
  • растројена 1
  • растужио 1
  • растужити 1
  • растуре 1
  • растури 1
  • расу 1
  • расулост 1
  • расхлади 1
  • расхлађавајући 1
  • расхлађивале 1
  • расхлађујући 1
  • Рат 1
  • рат 2
  • рата 5
  • Ратна 1
  • ратни 1
  • ратним 1
  • ратничким 1
  • ратног 5
  • ратну 1
  • ратоборство 1
  • ратова 1
  • ратовања 3
  • ратовању 2
  • рату 4
  • ратује 1
  • рачуна 2
  • рачунајући 2
  • рачуне 1
  • рачуну 1
  • раширеним 1
  • Рашић 4
  • Рашића 1
  • Рашићевој 1
  • Рашићем 2
  • раштркани 1
  • рашчистише 2
  • рђаво 1
  • рђаву 1
  • ре 1
  • револвер 1
  • ред 1
  • реда 1
  • реденика 1
  • редника 1
  • редова 1
  • редован 1
  • редове 8
  • редови 1
  • редовни 1
  • редовно 6
  • редом 1
  • ређаше 1
  • режи 2
  • резултат 1
  • резултата 1
  • рекавши 2
  • Рекао 1
  • рекао 4
  • реке 3
  • рекосмо 2
  • рекох 15
  • Рекох 3
  • рекоше 2
  • реку 1
  • реметио 3
  • репом 1
  • Ресен 5
  • Ресена 3
  • Ресенски 2
  • ресенски 3
  • ресенским 1
  • ресенског 1
  • ресенскога 4
  • ресенској 1
  • Ресену 1
  • Ретко 1
  • ретко 5
  • реткост 3
  • рећи 10
  • реци 2
  • реч 10
  • рече 131
  • речено 1
  • речену 1
  • речи 50
  • речима 7
  • речитост 1
  • речице 1
  • речју 1
  • решава 1
  • решено 1
  • решења 1
  • реши 11
  • решили 2
  • решио 8
  • решити 1
  • решише 4
  • рика 1
  • рикне 1
  • рикнувши 1
  • рику 1
  • рис 2
  • Риста 1
  • Ристо 2
  • Ристовца 3
  • ричући 1
  • роб 3
  • роба 2
  • робе 2
  • робијаш 2
  • робијашког 1
  • робије 10
  • робији 2
  • робију 3
  • робовању 1
  • робовима 1
  • робујеш 1
  • робују 1
  • робујући 1
  • род 1
  • родбином 2
  • роди 4
  • родиле 1
  • родио 1
  • родитеља 3
  • родитеље 1
  • родитељи 1
  • родише 1
  • родољубу 1
  • родом 1
  • рођен 1
  • рођена 1
  • рођеним 3
  • рођеног 1
  • рођеној 1
  • рођења 3
  • рој 1
  • Рој 1
  • ројиле 1
  • рока 1
  • року 1
  • ропства 2
  • роптање 1
  • роса 1
  • росном 1
  • рубина 1
  • руди 1
  • ружа 1
  • руже 1
  • рујним 1
  • рука 1
  • рукама 14
  • руке 10
  • рукова 1
  • руковаше 1
  • руком 10
  • руку 23
  • Руља 1
  • руља 2
  • руље 1
  • руљом 1
  • румена 1
  • румене 1
  • румени 1
  • румеником 2
  • руменог 1
  • Румуније 1
  • Румунију 2
  • румунска 1
  • рупу 1
  • рупчага 7
  • рупчагама 2
  • рупчаге 3
  • рупчаги 1
  • рупчагу 4
  • Русија 2
  • Русије 1
  • Русијом 1
  • Руска 2
  • руска 4
  • руске 1
  • Руски 1
  • руски 8
  • руским 1
  • руско 2
  • руског 2
  • рускога 2
  • руској 4
  • руску 2
  • Рустан 3
  • рухо 1
  • руци 7
  • руча 1
  • ручак 1
  • ручао 1
  • ручка 2
  • ручком 1
  • ручку 1
  • рушевина 1
  • рушевине 1
  • С 5
  • с 86
  • Са 26
  • са 551
  • Саба 1
  • Сабанајрула 1
  • сабљу 1
  • сав 20
  • Сава 1
  • савез 2
  • савезу 1
  • Савет 1
  • савет 2
  • саветовања 1
  • саветоваху 1
  • савету 1
  • савлада 2
  • савладавши 2
  • савладају 1
  • савладан 2
  • савладана 1
  • савладано 1
  • савладаше 2
  • савлађујући 1
  • савршенство 1
  • сагласаше 1
  • сагледа 1
  • сагорева 1
  • сагоревао 1
  • сагореваше 1
  • сагорела 1
  • сагорелог 1
  • саграде 1
  • сагради 1
  • сад 271
  • Сад 86
  • Сада 12
  • сада 99
  • Садањи 1
  • саде 1
  • сажарену 1
  • саже 3
  • сажижу 1
  • сазна 17
  • Сазнавши 1
  • сазнадоше 1
  • сазнале 1
  • сазнали 1
  • сазнао 8
  • сазнати 1
  • сазнаше 2
  • сазрелу 1
  • сакате 1
  • Сакаџија 1
  • Сакаџијом 1
  • саком 1
  • сакривени 1
  • сакривеног 1
  • сакрије 5
  • сакрило 1
  • сакрио 1
  • сакрити 1
  • сакупио 1
  • сакупљена 2
  • сакупљене 1
  • сакупљени 1
  • сакупљених 1
  • сакупљеном 1
  • саломила 1
  • сам 202
  • Сам 3
  • сама 19
  • Сама 3
  • саме 22
  • сами 25
  • Самим 1
  • самим 11
  • самих 7
  • самном 2
  • Само 13
  • само 208
  • самог 16
  • самога 8
  • самој 7
  • самом 16
  • самоме 2
  • самртник 1
  • самртно 1
  • саму 29
  • Самум 1
  • Самун 1
  • сан 6
  • сањати 1
  • саопштавао 1
  • саопштења 1
  • саопшти 2
  • Сасвим 1
  • сасвим 17
  • саслушавати 1
  • саслушању 2
  • саслушаше 1
  • саставе 1
  • састави 5
  • саставио 1
  • Саставише 1
  • састављаху 1
  • састављен 1
  • састављена 1
  • Састанак 1
  • састанемо 1
  • састанка 1
  • састао 1
  • сат 3
  • сата 18
  • сати 5
  • сафира 1
  • Сахаре 3
  • сахране 1
  • сахрани 1
  • сахранити 2
  • сахранише 1
  • сахрањена 1
  • сахрањене 1
  • сахрањеним 1
  • сахрањују 1
  • сачекав 1
  • сачекају 1
  • сачекаћемо 1
  • сачува 2
  • св 1
  • Св 5
  • Сва 1
  • сва 21
  • свадба 1
  • свадбе 1
  • свадби 1
  • свађају 2
  • свак 1
  • Свак 1
  • Свака 1
  • свака 2
  • сваке 6
  • сваки 19
  • Сваки 8
  • Сваким 1
  • сваким 4
  • свако 5
  • сваког 20
  • Свакога 5
  • свакога 6
  • свакодневне 1
  • свакодневни 2
  • сваком 5
  • свакоме 1
  • сваку 4
  • свалише 1
  • свану 1
  • свануло 4
  • сварао 1
  • Сватови 1
  • сватови 5
  • свачему 1
  • Све 18
  • све 193
  • свег 2
  • свега 9
  • сведока 1
  • сведоке 3
  • сведоци 1
  • сведоцима 2
  • сведочити 1
  • Свеж 2
  • свеж 3
  • свеже 1
  • свежи 1
  • свежији 1
  • свежијим 1
  • свежим 2
  • свежином 1
  • свежину 1
  • свемогућег 1
  • Свемогућег 1
  • свемоћност 1
  • свему 1
  • свесрдном 1
  • Свест 1
  • свет 6
  • света 7
  • светац 1
  • светећи 2
  • Свети 2
  • свети 3
  • светили 1
  • светина 2
  • светине 1
  • светини 1
  • светину 1
  • светиња 2
  • светитеља 1
  • светитељским 1
  • светити 1
  • светли 1
  • Светли 1
  • светло 1
  • светлог 1
  • светлост 6
  • светлости 2
  • светлошћу 1
  • светлуцала 2
  • светог 1
  • Светог 1
  • светске 1
  • светски 1
  • свету 12
  • свећеник 1
  • свеца 4
  • свечан 1
  • свечано 1
  • Сви 30
  • сви 53
  • свију 20
  • свиле 1
  • свилених 1
  • свиленој 1
  • свилену 1
  • свилом 1
  • свим 9
  • Свима 1
  • свима 10
  • свињски 1
  • Свирале 1
  • свирале 2
  • свирепо 1
  • свирке 1
  • свитало 2
  • свих 1
  • Свиштов 3
  • свладао 1
  • свлачити 1
  • сво 2
  • свог 20
  • свога 28
  • своду 1
  • свој 30
  • своја 13
  • своје 93
  • Својим 1
  • својим 121
  • својима 3
  • својина 1
  • својих 21
  • својој 27
  • својом 84
  • Своју 1
  • своју 51
  • свом 25
  • своме 15
  • своту 1
  • сврате 1
  • свративши 1
  • свраћао 1
  • сврше 1
  • свршено 1
  • свршеног 1
  • свршеној 1
  • свршетка 4
  • сврши 3
  • свршио 3
  • свршите 1
  • свршити 1
  • Сву 1
  • сву 9
  • свуд 1
  • свуда 3
  • Свуда 3
  • свукоше 1
  • Свуците 1
  • се 1401
  • себе 10
  • себи 17
  • Севање 2
  • севаху 1
  • севдалинке 1
  • север 1
  • северне 2
  • северније 2
  • северно 1
  • северној 1
  • североистоку 1
  • северу 3
  • сега 2
  • седам 7
  • седамдесет 3
  • седамнајест 5
  • седе 6
  • седели 2
  • седео 3
  • Седећи 1
  • седећи 2
  • седи 2
  • Седи 3
  • седила 1
  • седишта 2
  • седиште 1
  • седла 1
  • седло 1
  • Седмог 1
  • седморицом 1
  • седморицу 1
  • седне 1
  • седнем 1
  • седнете 1
  • седну 1
  • седоше 2
  • сеђаше 1
  • секира 1
  • Секулице 2
  • села 32
  • селам 7
  • селанцета 1
  • селима 2
  • село 21
  • селу 9
  • сељака 1
  • сељана 1
  • сељане 1
  • сељаци 5
  • сељацима 1
  • сељачки 1
  • сељачких 1
  • Сем 10
  • сем 16
  • сени 1
  • сенку 1
  • сео 1
  • Сео 1
  • сеоске 1
  • сеоски 1
  • сеоских 1
  • Сереза 1
  • Серески 1
  • сести 1
  • сестра 2
  • сестре 2
  • сестро 2
  • сестром 2
  • сестру 1
  • сети 5
  • сетивши 1
  • Сетивши 1
  • сетио 1
  • сетити 2
  • Сећај 1
  • сећам 1
  • сећање 1
  • Сећао 1
  • сећао 2
  • сећати 1
  • сећаху 2
  • Сеху 1
  • сечи 1
  • сечицама 1
  • си 78
  • сиграше 1
  • сигуран 1
  • Сигурно 1
  • сигурно 12
  • сигурности 1
  • Сиди 2
  • сиђе 3
  • сиђи 1
  • Сиђимо 1
  • сиђоше 2
  • сиђу 1
  • сија 1
  • сијају 1
  • сијаше 2
  • сикћу 1
  • сила 5
  • силава 1
  • силазе 1
  • силази 1
  • силазио 3
  • силама 1
  • силан 2
  • сили 2
  • силином 5
  • силину 2
  • силио 1
  • силна 8
  • силне 2
  • силни 6
  • силним 1
  • силно 16
  • силног 3
  • силну 1
  • силом 13
  • силу 1
  • Сима 23
  • символ 1
  • Симе 2
  • Сими 1
  • Симин 1
  • Симина 2
  • Симине 1
  • Симино 1
  • Симиној 5
  • Симину 1
  • Симо 1
  • Симом 1
  • симпатије 1
  • симпатишући 1
  • Симу 2
  • син 9
  • сина 9
  • синак 1
  • Сине 2
  • сине 9
  • синко 17
  • синова 4
  • синове 1
  • синови 1
  • синовима 1
  • синовца 1
  • синоћ 1
  • сину 3
  • синуше 2
  • синчића 2
  • сипају 2
  • сипајући 3
  • сипаше 2
  • сипље 2
  • сипљу 1
  • сира 1
  • сиромаси 1
  • сиромах 1
  • Сиромах 2
  • сиромашак 2
  • сиромашно 1
  • сирота 1
  • сиротан 1
  • сиротана 1
  • сиротане 1
  • Сиротиња 1
  • сиротиња 2
  • сиротни 1
  • Сирта 2
  • сит 1
  • ситан 1
  • ситницама 1
  • сишао 3
  • сјај 2
  • сјајем 1
  • сјајна 3
  • Сјајне 1
  • сјајне 3
  • сјајни 1
  • сјајним 2
  • Сјајно 2
  • сјајно 4
  • сјајног 2
  • сјајнога 1
  • сјајној 1
  • сјајном 1
  • сјају 2
  • скакавци 2
  • скакао 1
  • скакутала 1
  • скаче 2
  • скиде 5
  • скидоше 1
  • скине 2
  • скину 2
  • скинула 1
  • скинули 2
  • скинуо 1
  • скинуше 1
  • склањао 1
  • склоне 1
  • склони 2
  • склонио 1
  • склоништа 3
  • склониште 3
  • склопљен 1
  • скоком 2
  • сколио 1
  • Скопље 3
  • Скопљу 2
  • Скоро 1
  • скоро 34
  • скоте 1
  • скотрља 1
  • скотрљаше 1
  • скоче 1
  • скочи 19
  • скочиле 1
  • скочио 1
  • скочише 1
  • скрену 1
  • скренути 1
  • скренуше 1
  • скривајући 1
  • скриваху 1
  • скривена 1
  • скривено 1
  • скривену 1
  • скрнуо 1
  • скроз 2
  • скромне 1
  • скупа 1
  • скупи 1
  • скупља 1
  • скупљаху 1
  • скупо 1
  • скуте 1
  • скуту 1
  • слаба 1
  • слабачке 4
  • слабачким 1
  • слабе 1
  • слабим 3
  • слабио 1
  • слабо 2
  • слабости 1
  • слава 1
  • славе 1
  • Славе 1
  • слави 1
  • славио 1
  • славне 1
  • славни 2
  • славно 2
  • славног 1
  • славнога 2
  • славу 1
  • славуј 2
  • сланине 1
  • слао 1
  • сласт 1
  • Слатину 1
  • слатке 2
  • слатки 1
  • слатких 1
  • слатко 7
  • слегао 1
  • следовало 1
  • слетети 1
  • сливаху 1
  • слика 4
  • сликама 1
  • слике 2
  • слику 1
  • Слобода 2
  • слободан 3
  • слободе 4
  • слободи 13
  • слободна 2
  • слободне 2
  • слободније 1
  • слободних 1
  • слободно 15
  • слободу 4
  • слова 1
  • словима 1
  • сложише 2
  • сложно 5
  • сломило 1
  • сломљен 1
  • слуга 3
  • Слуга 3
  • Слуге 1
  • слуге 4
  • слуги 1
  • слугу 6
  • служаше 1
  • службу 1
  • служе 1
  • Служи 1
  • служи 6
  • служила 3
  • служило 1
  • служио 2
  • слутио 3
  • слух 1
  • случај 1
  • случајеве 2
  • случајевима 1
  • случајно 5
  • случају 1
  • слуша 1
  • Слушај 4
  • слушалац 1
  • слушали 1
  • Слушао 1
  • слушао 3
  • Слушаоци 1
  • слушати 3
  • слушаху 1
  • слушаше 1
  • смакне 2
  • сматрали 1
  • сматрао 1
  • Сматрао 1
  • сматраху 4
  • сме 5
  • смевши 1
  • смеде 5
  • смедоше 1
  • смедоши 1
  • смеј 6
  • смеја 2
  • смејања 1
  • смејање 3
  • смејањем 1
  • смеје 1
  • смејући 2
  • смела 1
  • смело 1
  • смелост 1
  • смелости 3
  • смемо 1
  • сменити 1
  • сменути 1
  • смео 7
  • смерао 1
  • смераше 3
  • сместа 2
  • сместио 1
  • смета 3
  • сметала 2
  • сметале 1
  • сметње 1
  • сметова 2
  • Сметови 1
  • смешећи 3
  • смешка 1
  • смешкајући 1
  • смешкаше 2
  • смешним 1
  • смешно 1
  • смешу 1
  • смилуј 2
  • смиреним 1
  • Смири 2
  • смирим 1
  • Смирне 1
  • Смирни 1
  • Смирну 2
  • смлати 1
  • смо 13
  • смождио 1
  • смота 1
  • смркнућа 1
  • смрт 5
  • Смрт 8
  • смрти 14
  • смртна 1
  • Смртна 1
  • смртне 1
  • смртно 1
  • смрћу 1
  • смрче 1
  • смук 1
  • сна 2
  • снабдевши 1
  • снабдели 1
  • снабдеше 3
  • снабду 1
  • Снага 2
  • снага 4
  • Снаге 1
  • снаге 7
  • снагом 3
  • снагу 8
  • снажан 1
  • Снажна 1
  • снажне 3
  • снажнија 1
  • снажнији 2
  • снажним 1
  • снажних 2
  • снажно 13
  • снажног 1
  • снашла 1
  • сневајући 3
  • сневати 1
  • Снег 1
  • снег 7
  • снега 3
  • снежних 1
  • снова 2
  • снове 2
  • сном 6
  • снопље 5
  • сносити 1
  • сну 7
  • снужден 1
  • снуждена 1
  • снужденог 1
  • собама 1
  • собе 5
  • соби 9
  • собна 1
  • собом 20
  • собу 25
  • соја 1
  • сок 1
  • Сокна 1
  • Сокне 2
  • Сокну 1
  • Солун 1
  • Солуна 4
  • Солунски 1
  • Солуну 6
  • сопственом 1
  • сопствену 1
  • сос 1
  • Софије 2
  • Софији 3
  • Софију 2
  • спава 3
  • спавај 1
  • спавају 4
  • спавали 1
  • спавам 4
  • спавања 1
  • спавање 1
  • спавао 4
  • спавати 3
  • спаваћим 1
  • спаваше 1
  • спази 1
  • спазивши 1
  • спазио 1
  • спазисмо 1
  • спалио 1
  • спас 3
  • спаса 5
  • спасавао 1
  • спасао 4
  • спасе 1
  • спасем 1
  • спасени 2
  • Спасени 2
  • спасеш 1
  • спаси 2
  • спаситеља 1
  • спасти 2
  • спашени 2
  • споје 1
  • спојене 1
  • спојени 1
  • спокојно 1
  • спокојства 2
  • спокојство 2
  • споља 1
  • спољашност 3
  • спољашности 1
  • спољашњем 1
  • спољашњост 1
  • спомен 1
  • спомене 1
  • споразумева 1
  • справљању 1
  • спрам 3
  • спреда 2
  • спрема 1
  • спремају 1
  • спремања 1
  • спремаху 2
  • спремаше 4
  • спреме 1
  • спреми 1
  • спремише 1
  • спремљено 1
  • спроведе 1
  • спроведен 1
  • спроведу 1
  • спровод 3
  • спусти 4
  • спустиле 1
  • спустио 1
  • спустити 1
  • спуштала 1
  • спуштали 2
  • спушташе 2
  • сравнити 1
  • сравњени 1
  • срам 1
  • срамно 4
  • срамоту 1
  • Срба 3
  • Србе 1
  • Срби 5
  • Србије 6
  • Србији 4
  • Србију 1
  • Србима 3
  • Србин 6
  • Србина 5
  • Србинова 1
  • Србиново 2
  • Србину 1
  • срдачно 3
  • срдачног 1
  • сребрна 1
  • сребром 1
  • сред 3
  • Средина 1
  • средини 6
  • средовечан 1
  • Средоземног 1
  • Средоземнога 3
  • Средоземном 1
  • среза 1
  • срества 1
  • срество 2
  • сретна 2
  • сретне 1
  • сретни 1
  • сретнији 1
  • сретно 3
  • сретног 1
  • срећа 5
  • срећан 1
  • Срећан 1
  • среће 2
  • срећи 1
  • срећни 1
  • срећно 5
  • срећом 1
  • срећу 6
  • Срна 1
  • срна 2
  • срндаћа 1
  • срну 1
  • сродника 1
  • сроднике 1
  • сроза 1
  • срозаних 2
  • срозао 1
  • срозаше 1
  • Српска 1
  • српска 5
  • Српске 1
  • српске 6
  • СРПСКИ 1
  • српски 6
  • Српским 1
  • српским 2
  • српских 5
  • српско 2
  • српског 2
  • српскога 1
  • српској 1
  • српском 4
  • српску 2
  • Српства 1
  • сруши 1
  • срушивши 1
  • срушити 1
  • Срца 1
  • срца 12
  • Срце 1
  • срце 31
  • срцем 2
  • срцу 6
  • срчан 1
  • Срчана 1
  • срчано 1
  • срџбе 1
  • срџби 1
  • срџбу 2
  • стави 1
  • ставише 1
  • стада 2
  • стаде 4
  • стадо 2
  • стадом 1
  • стадоше 1
  • стазицу 1
  • стајале 1
  • стајали 1
  • стајао 2
  • стајаху 1
  • стајаше 3
  • стакленцетом 1
  • сталан 1
  • стали 1
  • стална 1
  • Стални 1
  • Стално 1
  • стално 9
  • сталног 1
  • стало 1
  • Станија 20
  • Станији 3
  • Станијино 2
  • Станијом 2
  • Станију 7
  • Станимир 13
  • Станимира 2
  • Станимире 2
  • Станимирово 1
  • Станимиром 1
  • Станимиру 2
  • Станишта 1
  • станишта 4
  • станиште 1
  • станишту 1
  • станка 1
  • Станко 1
  • становали 1
  • становао 1
  • становника 4
  • Становници 1
  • становници 4
  • становништво 2
  • становништву 1
  • Станомир 1
  • стање 2
  • стању 5
  • стао 2
  • стара 3
  • старање 1
  • старао 1
  • старати 1
  • старац 2
  • старачком 1
  • старе 3
  • старешина 2
  • старешином 1
  • старешину 1
  • стари 11
  • старија 2
  • старијег 1
  • старији 1
  • старијих 1
  • старина 7
  • старину 1
  • старих 1
  • старица 1
  • старо 3
  • старог 7
  • стародревни 1
  • Старој 2
  • староседелаца 1
  • Старосрбијанаца 2
  • старца 1
  • старче 2
  • стас 1
  • стасита 1
  • стасу 1
  • ствар 6
  • стварајући 1
  • ствараху 1
  • ствараше 1
  • ствари 8
  • стварима 2
  • створ 3
  • створења 3
  • створење 5
  • створењима 1
  • створи 1
  • створише 1
  • створове 1
  • сте 5
  • Стеван 1
  • Стевана 1
  • Стеване 1
  • Стеванка 2
  • Стеванов 1
  • Стеваном 1
  • стега 1
  • стегоше 1
  • стекао 1
  • стена 5
  • стенама 1
  • стене 5
  • стени 3
  • стеном 1
  • стену 7
  • стење 2
  • Степане 2
  • степеница 1
  • степеницама 3
  • степенице 2
  • стигао 5
  • стигла 1
  • стигли 5
  • стигло 2
  • стигне 10
  • стигну 7
  • стигоше 16
  • стидно 1
  • стиже 15
  • стизала 1
  • стисне 1
  • стиснувши 1
  • стићи 2
  • стичу 1
  • стишало 1
  • стишао 1
  • сто 15
  • Стој 2
  • стојала 1
  • стојали 1
  • стојећи 1
  • стоји 4
  • Стојићевићу 1
  • стока 2
  • стоке 2
  • стоку 1
  • стола 1
  • столу 1
  • стопиле 1
  • стоструко 1
  • стотина 5
  • стотинама 4
  • стотине 4
  • стотину 3
  • страдао 1
  • Стража 1
  • стража 3
  • стражар 3
  • стражара 5
  • стражари 1
  • стражарили 1
  • стражарно 1
  • стражарско 1
  • стражарском 1
  • страже 2
  • стражи 3
  • стражу 3
  • страна 10
  • стране 20
  • страни 2
  • страним 1
  • страних 1
  • странке 1
  • странпутицама 2
  • страну 7
  • странца 1
  • странцима 1
  • страсне 1
  • страсно 1
  • страсну 1
  • страх 13
  • Страх 2
  • страха 6
  • Страховања 1
  • страховао 1
  • страховита 1
  • Страховити 1
  • страховито 2
  • страховиту 1
  • страхом 7
  • страхопоштовањем 1
  • страхота 2
  • страхотно 1
  • страхотном 1
  • страху 6
  • страхујете 1
  • страшан 4
  • страшило 1
  • страшљивац 1
  • страшна 2
  • Страшна 4
  • Страшне 1
  • страшне 4
  • Страшни 2
  • страшнију 1
  • Страшно 1
  • страшно 13
  • страшног 1
  • страшнога 1
  • страшноме 1
  • страшну 2
  • стрела 4
  • стреле 3
  • стреља 2
  • стресе 1
  • стрмени 1
  • Стрмицу 1
  • стрмоглавце 1
  • стровалити 1
  • стровалише 1
  • стропошта 10
  • стропошташе 1
  • Стрпи 1
  • струготина 1
  • струја 1
  • струјио 1
  • Струмице 2
  • стуба 1
  • ступа 2
  • ступају 1
  • ступати 1
  • ступи 7
  • ступила 1
  • ступили 1
  • ступио 2
  • ступише 1
  • су 241
  • суварије 1
  • суваријо 1
  • суве 1
  • сувише 9
  • сугаре 1
  • суд 9
  • суда 4
  • судбина 1
  • судбини 1
  • судбо 1
  • суде 1
  • судија 4
  • Судије 1
  • судије 2
  • судите 2
  • судити 1
  • суднице 2
  • судници 3
  • судницу 3
  • суду 4
  • суђено 1
  • суђења 2
  • суђење 1
  • Суђењу 1
  • сужањ 1
  • суза 2
  • сузама 2
  • сузе 10
  • сузним 2
  • сузу 1
  • сукнене 1
  • сукоб 1
  • сукоба 5
  • сукобио 1
  • сукобом 1
  • сукобу 1
  • Сулејман 1
  • Султан 4
  • Султана 1
  • сумњајући 1
  • сумњали 1
  • сумњао 2
  • сумњати 1
  • сумњаху 1
  • сумњаше 1
  • сумњу 2
  • суморне 2
  • Суморни 1
  • суморним 1
  • суморно 1
  • суморност 4
  • сумрак 1
  • сунашце 1
  • сунца 7
  • сунце 10
  • Сунце 7
  • сунцу 5
  • Сунчана 1
  • сунчана 5
  • сунчане 1
  • Сунчани 2
  • сунчани 5
  • сунчаним 2
  • сунчаној 2
  • сунчаном 1
  • сунчеви 1
  • супротним 1
  • супротном 1
  • сурва 1
  • Сурка 1
  • сурови 1
  • суровим 1
  • суседима 1
  • сусрео 2
  • сусрет 7
  • сусрете 1
  • сусрећали 1
  • сустали 3
  • сустао 1
  • сусташе 1
  • сустигао 3
  • сустигла 1
  • сустигли 2
  • сустигну 1
  • сустиже 3
  • сутра 12
  • Сутра 7
  • Сутрадан 1
  • сушило 1
  • схвати 1
  • т 2
  • та 15
  • Та 7
  • табор 1
  • табора 1
  • табору 1
  • тавнина 1
  • тавницама 1
  • Тавнице 1
  • тавнице 2
  • тавници 2
  • тавницу 1
  • таворим 1
  • тад 4
  • тада 16
  • тадањем 1
  • тај 43
  • Тај 7
  • тајанствена 2
  • тајанствену 1
  • Тајац 1
  • тајац 2
  • тајну 1
  • Такав 3
  • такав 6
  • таква 7
  • такве 2
  • таквих 1
  • такво 2
  • таквој 1
  • таквом 1
  • такву 1
  • таки 1
  • таким 4
  • тако 218
  • Тако 48
  • такова 1
  • такови 1
  • такових 1
  • такову 1
  • таког 1
  • такође 12
  • таком 4
  • Таламбаси 1
  • таламбаси 3
  • таласајући 1
  • таласаху 1
  • таласаше 1
  • таман 1
  • Таман 1
  • тамница 2
  • тамнице 38
  • тамници 20
  • тамницу 23
  • тамничким 1
  • тамничког 1
  • тамновања 11
  • тамну 1
  • Тамо 2
  • тамо 38
  • тамошње 1
  • тамошњем 1
  • тамошњим 1
  • тамошњих 1
  • тан 1
  • Танка 1
  • танке 2
  • танковрхе 1
  • танкој 1
  • танком 1
  • тапат 3
  • тапатом 1
  • тапшати 2
  • тапшући 4
  • Тарабулус 6
  • Тарабулуса 3
  • тачке 1
  • Ташко 2
  • твога 2
  • твој 10
  • твоја 4
  • твоје 5
  • твојим 1
  • твојима 2
  • твојој 4
  • твоју 3
  • твоме 3
  • Творче 2
  • тврда 1
  • тврдо 5
  • тврду 4
  • те 130
  • Те 6
  • тебе 14
  • Теби 1
  • теби 12
  • тегове 1
  • тежак 2
  • теже 4
  • тежи 3
  • тежином 1
  • тежу 3
  • Тек 26
  • тек 52
  • текао 1
  • текло 1
  • тела 5
  • Телали 1
  • телеса 1
  • Тело 1
  • тело 17
  • телом 1
  • телу 4
  • темељ 1
  • темеља 1
  • температура 1
  • тео 1
  • тепа 3
  • тепајући 1
  • тепала 2
  • тепаше 2
  • тепсија 1
  • тепсију 2
  • тера 1
  • терала 1
  • терати 1
  • тераћеш 1
  • терет 3
  • терета 1
  • тесто 1
  • тефтеру 1
  • тешећи 1
  • тешка 1
  • тешке 4
  • тешки 1
  • тешким 3
  • тешких 2
  • тешко 16
  • Тешко 2
  • тешком 5
  • тешкоћа 2
  • тешкоћу 2
  • ти 173
  • Ти 29
  • Тигар 1
  • тигар 2
  • тигрови 2
  • Тим 1
  • тим 27
  • тиме 16
  • тин 2
  • Тинбукта 1
  • тиранин 1
  • тиранишу 1
  • тита 1
  • титра 1
  • тих 6
  • тихи 1
  • тихим 6
  • тихо 12
  • тихог 1
  • тихом 2
  • тица 1
  • тишина 10
  • тишине 1
  • тишини 3
  • тишину 3
  • тишти 1
  • тмини 1
  • то 333
  • То 42
  • тобом 12
  • товар 1
  • товаре 1
  • Товарик 1
  • Тог 1
  • тог 13
  • тога 41
  • Тодор 1
  • тој 7
  • толика 4
  • толике 4
  • толики 4
  • толиким 1
  • толиких 2
  • толико 66
  • толиког 2
  • Толикој 1
  • толику 7
  • том 34
  • Томашевић 1
  • ТОМЕ 1
  • томе 25
  • Топао 1
  • топли 1
  • топлина 1
  • топлине 1
  • топлину 1
  • топлотом 1
  • топлоту 1
  • топлу 1
  • топова 1
  • торби 1
  • торбу 1
  • точи 2
  • траве 1
  • травом 1
  • траву 2
  • травуљине 1
  • травуљину 1
  • траг 8
  • трагали 1
  • трагање 1
  • трагаше 3
  • трагом 6
  • трагу 2
  • тражећи 3
  • тражи 5
  • тражили 1
  • тражим 1
  • тражио 3
  • тражисте 1
  • тражите 2
  • тражити 3
  • трајала 1
  • трајало 8
  • трајао 5
  • траје 2
  • Трансилванских 1
  • трбух 1
  • трвења 1
  • тргну 1
  • тргнувши 2
  • трговац 1
  • трговачких 1
  • трговца 1
  • тргоше 1
  • тргује 1
  • Тргујући 1
  • Треба 1
  • треба 21
  • требало 8
  • требати 2
  • тренут 8
  • тренутак 7
  • тренутака 24
  • тренутка 3
  • тренутку 13
  • тренутцима 3
  • трепавице 1
  • трепере 1
  • трепет 1
  • трепљаху 1
  • тресак 2
  • треску 2
  • тресну 4
  • треснувши 2
  • треснуше 1
  • трећи 1
  • трећину 1
  • трже 4
  • трзајући 2
  • трзаше 1
  • Три 1
  • три 24
  • тридесет 11
  • тријестак 1
  • тријумфовањем 1
  • тријумфоваху 1
  • Тринајест 1
  • тринајест 2
  • Триполис 10
  • Триполиса 3
  • Триполису 3
  • трипута 2
  • триумфоваше 1
  • трљајући 2
  • трљати 1
  • тродневног 1
  • троја 1
  • троје 1
  • тројица 1
  • тројицу 1
  • тромим 3
  • тромо 1
  • тронут 1
  • тронути 1
  • тронутим 1
  • трошио 1
  • трошка 1
  • трпа 2
  • трпељиво 1
  • трпео 1
  • трпети 2
  • трпи 1
  • трпљења 1
  • труба 1
  • трубе 2
  • труда 1
  • трудећи 1
  • трудио 1
  • трудити 1
  • Трудићу 1
  • трули 1
  • трулом 1
  • трун 1
  • труне 1
  • трчала 1
  • трчао 1
  • трчаху 1
  • трчећи 1
  • трчећим 1
  • Трчи 1
  • трчи 5
  • Трчите 1
  • Ту 23
  • ту 65
  • Туба 1
  • Туга 1
  • туга 2
  • тугаљиво 1
  • туге 4
  • тугованка 1
  • туд 1
  • туђин 1
  • туђини 1
  • туђинку 1
  • тужбу 1
  • тужити 1
  • тужна 1
  • тужне 1
  • тужни 2
  • тужних 1
  • Тужно 2
  • тужно 28
  • тужном 1
  • тужну 1
  • тукао 1
  • тулуме 1
  • тумараше 1
  • тумачећи 1
  • туна 1
  • Туна 5
  • Туне 2
  • Тунине 1
  • Тунином 1
  • Тунину 1
  • Туниса 1
  • Туном 3
  • турака 1
  • Турака 52
  • Турке 24
  • туркешањо 1
  • Туркињу 1
  • турну 1
  • турпијом 2
  • турпију 3
  • турска 11
  • Турска 3
  • Турске 1
  • турске 8
  • турски 14
  • турским 6
  • турских 11
  • турско 3
  • турског 8
  • турскога 3
  • Турској 1
  • турској 3
  • Турском 1
  • турском 11
  • турску 9
  • Турци 71
  • Турцима 35
  • Турче 1
  • турче 5
  • турчету 1
  • Турчин 20
  • Турчина 5
  • Турчину 2
  • тутњава 1
  • Тући 1
  • туче 1
  • тучи 1
  • ћарлијаше 1
  • ће 150
  • ћебад 1
  • ћебе 1
  • ћелији 1
  • ћемо 19
  • ћерата 11
  • ћеретајући 1
  • ћеретања 1
  • ћеретао 1
  • ћереташе 1
  • ћете 4
  • ћеф 1
  • ћеш 14
  • Ћипровца 1
  • ћирије 5
  • Ћиру 1
  • ћифтаријо 1
  • ћопек 3
  • ћошак 1
  • ћошку 1
  • ћу 47
  • Ћустендил 15
  • Ћустендила 8
  • Ћустендилу 16
  • ћутали 2
  • ћутања 3
  • ћутање 1
  • ћутањем 1
  • ћутао 2
  • ћуташе 4
  • ћуте 2
  • ћутећки 1
  • ћути 8
  • ћутљив 1
  • у 1194
  • У 91
  • убеђен 1
  • Убеђен 1
  • убеђењем 1
  • убезекнуто 4
  • уби 2
  • убија 1
  • убијају 2
  • убијајући 1
  • убијао 1
  • убије 4
  • убијен 1
  • убијене 1
  • убијених 1
  • убијеног 1
  • убијену 1
  • убијеш 1
  • убију 2
  • убио 15
  • убиства 1
  • убиство 2
  • убице 1
  • убицу 3
  • убише 1
  • ублажи 1
  • убода 1
  • убојна 1
  • Убојна 1
  • убојне 3
  • убојни 1
  • убојним 2
  • убојних 2
  • убојно 1
  • убрађени 1
  • убрзани 1
  • убрзаног 1
  • убрзао 1
  • Убрзо 1
  • убрзо 2
  • уважена 1
  • уватим 1
  • уведоше 1
  • Увек 2
  • увек 28
  • увелико 2
  • увело 1
  • уверавајући 2
  • уверен 7
  • Уверивши 1
  • уверивши 2
  • уверили 2
  • уверим 1
  • уверио 5
  • уверише 2
  • увесељава 2
  • увесељавали 1
  • увесељаваше 2
  • увета 1
  • увећа 1
  • увећава 1
  • увећавао 1
  • увећани 1
  • увече 1
  • увиде 5
  • увидели 1
  • увидети 1
  • увиди 2
  • увидише 1
  • уво 2
  • увређену 1
  • уврсти 1
  • увукао 1
  • увукоше 2
  • увуче 2
  • угао 2
  • угасе 2
  • угаси 1
  • угасивши 2
  • угасити 1
  • угасише 2
  • угашен 1
  • угледа 1
  • угледали 1
  • угледати 1
  • угледни 1
  • угледнији 1
  • углу 2
  • угоститеља 1
  • угошћавали 1
  • угошћења 2
  • угуши 1
  • удавио 1
  • удаде 1
  • удају 1
  • удали 1
  • удалио 1
  • Удаљен 1
  • удаљен 5
  • удаљена 1
  • удаљених 1
  • удаљено 2
  • удаљи 1
  • удаљује 1
  • удара 1
  • ударајући 1
  • ударати 1
  • удараца 2
  • ударе 2
  • удари 7
  • ударивши 3
  • ударио 1
  • ударцем 1
  • ударцима 1
  • удвојеном 1
  • удела 1
  • удешено 1
  • удишући 1
  • удобрио 1
  • удови 1
  • удовица 1
  • удовици 1
  • удовицом 2
  • удовичин 1
  • удоми 2
  • удомите 1
  • удостоји 1
  • уђе 30
  • уђете 1
  • уђи 1
  • Уђите 1
  • уђоше 11
  • уђу 6
  • ужаса 1
  • Ужасна 1
  • ужасна 3
  • ужасне 2
  • ужасно 1
  • ужасном 1
  • ужасну 2
  • ужаснут 1
  • уже 1
  • ужету 1
  • ужива 3
  • уживајући 1
  • уживала 1
  • уживам 1
  • уживао 1
  • уживати 1
  • уживаху 1
  • ужурбао 1
  • уз 17
  • Уз 2
  • узаврела 1
  • узаврелу 2
  • узајамне 1
  • узајамно 3
  • узалуд 10
  • Узалуд 4
  • узалудно 1
  • узаним 2
  • узбуђен 2
  • узбуђено 2
  • узбуђења 1
  • узбуђењем 2
  • узбуђењу 4
  • узбуркане 2
  • узбуркани 1
  • узвик 2
  • узвика 2
  • узвикиваше 1
  • узвикну 13
  • узвикнуо 1
  • узвикнуше 1
  • узвици 1
  • узвишици 2
  • узврпоље 1
  • узврпољи 1
  • уздај 1
  • уздајући 1
  • уздаси 1
  • уздах 2
  • уздаха 2
  • уздахне 1
  • уздахну 1
  • уздаху 1
  • уздаше 1
  • узде 2
  • уздизаху 1
  • уздисај 1
  • уздисаји 1
  • уздржа 2
  • уздржати 2
  • узе 3
  • узевши 1
  • узедох 1
  • узети 2
  • узима 2
  • узимали 1
  • узјахаше 3
  • узјаше 2
  • узјаши 3
  • узјашише 1
  • узме 5
  • узмеш 1
  • узми 2
  • Узми 2
  • узмицати 1
  • узмиче 1
  • узмичући 1
  • узму 1
  • узнемирен 1
  • узнемирени 1
  • узнемирено 2
  • узнемири 1
  • узнемирила 1
  • узнемирило 1
  • узречицу 1
  • узрока 1
  • узруја 2
  • узрујала 2
  • уједине 1
  • уједињена 1
  • уједињеним 1
  • уједно 2
  • ујутру 1
  • Ујутру 1
  • указа 2
  • указао 1
  • указаше 2
  • указивала 1
  • указујући 1
  • уклони 1
  • уклонио 1
  • укопан 1
  • укочен 1
  • укочена 1
  • укоченим 1
  • укочено 1
  • укочи 1
  • украдоше 2
  • украђена 2
  • укратко 1
  • украшен 1
  • укрца 2
  • укрштаху 1
  • укућане 2
  • укућани 6
  • укућанима 1
  • улажаху 1
  • Улаз 1
  • улаз 3
  • улаза 1
  • улазећи 4
  • улазио 2
  • улазу 3
  • улево 1
  • улетали 1
  • улетао 1
  • улете 2
  • улетеше 3
  • улети 8
  • уливаше 1
  • улицама 5
  • улице 1
  • улици 1
  • улицом 1
  • улови 1
  • улогоре 1
  • улогори 2
  • улогорисала 1
  • улогорисан 1
  • улогорисана 2
  • уља 1
  • уље 1
  • уљем 1
  • ум 2
  • умакао 4
  • умакли 1
  • умакне 5
  • умакнеш 1
  • умаче 1
  • уме 2
  • умем 1
  • умео 1
  • уместо 1
  • умије 1
  • Умилна 1
  • умилне 4
  • Умилни 1
  • умилним 2
  • умилних 1
  • умилно 2
  • умилног 2
  • умиљавањем 1
  • умиљаваше 1
  • умиљата 1
  • умираху 1
  • умираше 1
  • умире 1
  • умирем 1
  • умири 1
  • умирила 1
  • умирио 2
  • умирити 1
  • умируће 1
  • умирућег 1
  • умлаћене 1
  • умолити 1
  • Умор 1
  • умор 2
  • уморан 5
  • уморе 1
  • уморена 1
  • уморено 1
  • умори 1
  • уморила 1
  • уморна 1
  • уморне 1
  • уморни 3
  • уморног 1
  • умором 1
  • умору 2
  • умре 2
  • умрем 7
  • Умрети 1
  • умрети 10
  • умрех 2
  • умрла 2
  • умрлих 1
  • умрлом 1
  • умрломе 1
  • умро 5
  • умукао 1
  • умукло 1
  • унаоколо 1
  • унапред 1
  • унесрећио 1
  • унесрећити 1
  • униште 2
  • уништи 6
  • уништили 2
  • унутра 4
  • унутрашњости 1
  • Унутри 1
  • унучићима 1
  • уображење 2
  • упад 1
  • упадају 2
  • упадајући 2
  • упадали 1
  • упадаше 1
  • упаде 14
  • упаднемо 2
  • упадну 1
  • упадоше 3
  • упаду 1
  • упали 1
  • упалити 1
  • упалише 1
  • упаљено 1
  • упамти 1
  • упамтили 1
  • упамтио 1
  • упамтите 1
  • упао 1
  • упео 1
  • упиљио 2
  • упињања 1
  • упирући 1
  • упита 31
  • упитавши 1
  • упитати 1
  • упиташе 6
  • уплашена 1
  • уплашено 1
  • упозна 3
  • упознавајући 1
  • упознам 1
  • упознао 2
  • упознати 2
  • упоредо 1
  • упорна 1
  • употреби 1
  • употребио 1
  • употребити 1
  • употребљавају 1
  • употребљавали 1
  • управи 2
  • управите 1
  • управише 4
  • управљајући 1
  • управљене 1
  • управљеним 2
  • Управник 1
  • управник 5
  • управника 1
  • управникове 1
  • управникових 1
  • управниковој 1
  • управнику 2
  • управницима 1
  • управно 1
  • Управо 3
  • управо 9
  • Упро 1
  • упропастио 1
  • упропастиш 1
  • упрти 1
  • упусти 1
  • упуте 1
  • упути 13
  • упутила 1
  • упутиле 1
  • упутише 2
  • ура 2
  • Ура 3
  • урадила 1
  • урадити 1
  • урадише 1
  • уранку 2
  • уређеном 1
  • урлик 1
  • урликање 1
  • урма 1
  • урмама 8
  • урме 13
  • Урме 2
  • Урми 1
  • урми 10
  • урмовим 2
  • урмових 2
  • урмово 4
  • урмовог 10
  • урмом 1
  • урму 2
  • урнебес 1
  • урођеник 1
  • урођенике 1
  • урођенику 1
  • усађена 1
  • усамљен 3
  • усамљеној 1
  • усамљену 1
  • усанулих 1
  • усахле 1
  • усахнуле 2
  • усев 1
  • уседоше 1
  • усели 1
  • уситниле 1
  • уским 1
  • ускомешали 1
  • ускомешаним 1
  • ускомешаше 2
  • ускоро 2
  • ускрцао 1
  • услед 44
  • Услед 7
  • услишати 1
  • услугу 2
  • Усо 1
  • успаваности 1
  • успављивати 1
  • успављује 1
  • успе 6
  • успева 1
  • успели 2
  • успење 2
  • успеси 1
  • успети 3
  • успеха 1
  • успеху 1
  • успеше 5
  • усплахирен 1
  • усплахирено 4
  • усплахиреношћу 1
  • успомена 1
  • успомену 1
  • успорише 1
  • усправе 1
  • усправи 1
  • успужа 4
  • усрдно 1
  • усрећили 1
  • уста 6
  • уставши 1
  • устаде 10
  • Устај 1
  • устали 1
  • устанак 2
  • устани 1
  • устанку 1
  • устао 2
  • устати 2
  • устезајући 1
  • устрашити 1
  • устрелише 1
  • устремили 1
  • устукнуше 1
  • устумарао 1
  • уступити 1
  • усуди 1
  • усудити 5
  • усуше 1
  • усхићени 1
  • утаборене 1
  • утабори 1
  • утврдио 1
  • утекао 14
  • утекла 1
  • утекне 2
  • утекох 1
  • утећи 2
  • утече 3
  • утеши 1
  • утешити 1
  • утисцима 1
  • утицаше 1
  • утичући 1
  • утиша 2
  • утишаше 1
  • утолио 1
  • уточиште 1
  • утркујући 1
  • утроше 1
  • утрча 1
  • утуљена 1
  • ући 3
  • ућута 1
  • ућуташе 3
  • ућуткавати 1
  • ућуткиваше 1
  • ухвате 4
  • ухвати 2
  • ухватив 2
  • ухвативши 1
  • ухватили 5
  • ухватио 1
  • ухватисмо 1
  • ухватите 1
  • ухватити 4
  • ухватише 5
  • ухваћен 4
  • ухваћени 1
  • уцвели 1
  • уцвељеном 1
  • учвршћивало 1
  • учвршћивао 1
  • ученост 1
  • учестали 1
  • учествовали 1
  • учествовање 1
  • учествовао 2
  • учествовати 1
  • учествује 2
  • учине 3
  • учини 14
  • учинила 1
  • учинили 3
  • учинимо 2
  • учинио 7
  • учинити 8
  • учиниш 2
  • учинише 4
  • учињено 1
  • учитеља 1
  • учитељи 1
  • ушавши 1
  • Ушавши 1
  • ушао 2
  • ушла 1
  • ушли 3
  • фалила 1
  • фалити 5
  • Фатима 5
  • Фатиму 1
  • Фезан 1
  • фереџе 2
  • Фесан 7
  • Фесана 3
  • Фесаном 1
  • ФЕСАНУ 1
  • Фесану 3
  • фесови 2
  • Фијук 1
  • фијукања 1
  • фијукање 1
  • Фистан 1
  • фистан 2
  • фистана 1
  • фрула 2
  • Фруле 1
  • фрчући 1
  • ха 2
  • Ха 3
  • хазна 3
  • Хајд 3
  • хајд 4
  • хајде 1
  • Хајде 1
  • хајдмо 1
  • Хајдук 1
  • хајдук 3
  • хајдука 3
  • хајдуке 3
  • хајдуковали 1
  • Хајдуци 2
  • хајдуци 3
  • хајдуцима 1
  • хајдучке 1
  • хајдучким 1
  • хајдучко 3
  • хајдучкој 2
  • хајдучком 3
  • хајке 1
  • хајку 1
  • Халаразола 1
  • хаљина 3
  • хаљинама 3
  • хаљине 11
  • Хамаде 2
  • хан 6
  • хана 2
  • ханова 1
  • Ханова 2
  • Хану 1
  • хану 3
  • ханџар 4
  • ханџара 2
  • ханџарима 1
  • хапсана 1
  • хапсане 1
  • хапсани 1
  • Харамбаша 1
  • ХАРАМБАША 1
  • харамбаша 38
  • харамбаше 5
  • харамбаши 5
  • харамбашина 1
  • Харамбашо 3
  • харамбашо 5
  • харамбашом 2
  • харамбашу 12
  • харамија 1
  • харемске 2
  • харемским 1
  • харемској 1
  • харемску 2
  • хартије 1
  • хатовима 1
  • хату 1
  • хаџи 2
  • хвала 5
  • Хвала 9
  • хваљаше 1
  • хваљен 1
  • хвата 2
  • хватајући 1
  • хватала 1
  • хватао 1
  • хватате 1
  • хватати 5
  • хваташе 1
  • хеј 1
  • Хидру 4
  • хиљада 5
  • хиљадама 1
  • хиљаде 2
  • Хиљаду 1
  • хиљаду 5
  • Хиса 2
  • хиташе 1
  • хитро 2
  • хладан 1
  • хладна 7
  • хладне 1
  • Хладне 1
  • Хладни 1
  • хладни 3
  • хладније 1
  • хладнији 8
  • хладнијим 1
  • хладним 1
  • хладних 2
  • хладно 3
  • хладној 3
  • хладноћа 1
  • хладноће 2
  • хладноћу 2
  • хладну 3
  • хладовина 1
  • Хладовина 1
  • хладовине 1
  • хладовини 6
  • хладовину 2
  • хладовито 2
  • хладом 1
  • хлађаше 1
  • хлеба 3
  • хлебом 1
  • хо 1
  • Ход 1
  • ход 6
  • хода 3
  • ходао 1
  • ходати 1
  • ходи 1
  • Ходи 1
  • ходник 6
  • ходника 2
  • ходом 2
  • холуја 1
  • Холуја 1
  • хор 2
  • хори 1
  • хоризонт 1
  • хоризонту 1
  • хорило 1
  • хотећи 3
  • хоће 24
  • Хоћемо 2
  • хоћемо 6
  • хоћете 3
  • Хоћеш 1
  • хоћеш 2
  • Хоћу 3
  • хоћу 7
  • храбар 3
  • храбра 5
  • храбраше 1
  • храбре 2
  • храбрећи 1
  • храбри 4
  • храбрији 1
  • храбрила 1
  • храбрили 1
  • храбрим 1
  • храбрио 1
  • храбрих 6
  • храбрише 1
  • храбро 3
  • храброг 4
  • храброга 3
  • храбром 3
  • храброст 3
  • храбрости 2
  • храбру 1
  • храна 5
  • Хране 1
  • хране 8
  • хранио 1
  • хранити 1
  • храном 5
  • храну 2
  • Храпаво 1
  • храпавог 1
  • храстова 1
  • храстови 1
  • хрђав 1
  • христа 1
  • Христа 5
  • Христос 3
  • Христу 3
  • хришћани 1
  • хришћанин 1
  • хришћанина 1
  • Хришћанина 1
  • Хришћанину 1
  • хришћански 1
  • хришћанској 2
  • хришћанску 1
  • хрче 1
  • хрчу 1
  • хте 11
  • хтевши 2
  • хтеде 9
  • хтедну 1
  • хтедоше 3
  • хтела 4
  • хтели 1
  • хтео 16
  • Хтео 2
  • хуји 1
  • хуком 1
  • хумови 1
  • хуријама 1
  • хурије 1
  • цан 1
  • Цана 2
  • Цане 2
  • Цано 6
  • Цану 4
  • цар 3
  • цара 2
  • Царева 1
  • царевине 1
  • царем 1
  • Цариград 3
  • Цариграда 1
  • царске 2
  • Царски 1
  • царски 7
  • царских 1
  • царског 3
  • царску 3
  • цветићем 1
  • цветова 2
  • цвету 1
  • цвећа 1
  • цвеће 1
  • цвркутаху 1
  • Цела 3
  • цела 4
  • целе 10
  • целим 2
  • Цело 1
  • цело 6
  • Целог 3
  • целог 9
  • целога 5
  • целој 4
  • целокупна 1
  • целом 5
  • целоме 1
  • Целу 1
  • целу 14
  • цену 1
  • Цео 1
  • цео 9
  • цесарских 1
  • цигље 1
  • цигљу 1
  • цикну 9
  • циљ 1
  • цин 2
  • Цинцарин 6
  • Цинцарина 1
  • цинцарска 1
  • црква 1
  • цркве 3
  • цркви 8
  • цркву 5
  • цркох 1
  • црна 5
  • црне 4
  • црним 1
  • црних 1
  • црно 1
  • црном 2
  • црпили 1
  • цртама 1
  • Црте 1
  • црте 3
  • цура 1
  • цуре 2
  • цурицом 1
  • чадор 3
  • чадоре 2
  • чадорима 2
  • чадору 1
  • Чак 1
  • чак 10
  • чакшире 4
  • чалмом 1
  • чами 1
  • чар 1
  • чара 1
  • чардак 1
  • Чарњејева 1
  • чару 1
  • чаршија 2
  • чаршију 1
  • Час 10
  • час 45
  • часа 21
  • часловац 1
  • часно 1
  • часова 13
  • часове 7
  • Часови 2
  • часом 1
  • част 4
  • части 1
  • часу 1
  • чашћење 1
  • чашу 1
  • чврсто 4
  • чврстом 1
  • че 2
  • чега 7
  • Чедно 1
  • чедност 1
  • чедности 1
  • Чедо 1
  • чедо 3
  • чежње 5
  • чезну 1
  • чезнула 2
  • чека 8
  • чекај 2
  • Чекај 3
  • чекајмо 1
  • чекајте 2
  • чекају 1
  • чекала 2
  • чекам 1
  • чекате 1
  • чекати 2
  • чекаху 2
  • чекаш 1
  • чекаше 5
  • чела 1
  • чело 5
  • челу 3
  • чељаде 1
  • чељадића 1
  • чељусти 3
  • чељустима 3
  • чемера 2
  • чемеран 1
  • чему 2
  • честита 1
  • честите 3
  • честити 20
  • често 11
  • Често 3
  • чета 8
  • четама 2
  • Четворица 1
  • четвороножну 1
  • четврт 4
  • Четвртак 1
  • четврти 2
  • чете 5
  • чети 6
  • Четири 1
  • четири 8
  • четничких 1
  • четничком 1
  • четовали 1
  • четовања 1
  • четовању 1
  • четом 14
  • четрдесет 1
  • чету 9
  • Чечина 1
  • Чечинске 1
  • чешће 1
  • чибуком 1
  • чиј 1
  • чија 2
  • чије 1
  • чијем 1
  • чији 6
  • чијој 1
  • чију 1
  • чили 1
  • чим 23
  • Чим 41
  • чиме 1
  • чини 6
  • чинили 2
  • чиним 1
  • чинити 1
  • чиновник 11
  • чиновником 2
  • чиновнику 1
  • Чист 1
  • чист 3
  • чиста 1
  • чисте 1
  • чисти 1
  • Чисто 2
  • чисто 33
  • чистог 2
  • чистом 1
  • чита 1
  • читав 12
  • читава 7
  • читаве 10
  • читави 3
  • читавим 1
  • читавих 4
  • читаво 6
  • читавог 2
  • Читаву 2
  • читаву 3
  • читаоци 1
  • читати 1
  • читаше 1
  • чифлук 1
  • Чифте 3
  • члана 1
  • чланака 1
  • чланова 1
  • Човек 1
  • човек 30
  • Човека 1
  • човека 17
  • човеком 2
  • човеку 5
  • човечанство 1
  • човече 1
  • Човече 1
  • човечија 1
  • човечији 1
  • чопор 1
  • чопоре 1
  • чопорове 1
  • чорбаџи 6
  • чорбаши 1
  • чошак 1
  • Чу 2
  • чу 27
  • чувај 2
  • чувареве 1
  • чувари 1
  • чуваће 1
  • чуваћеш 1
  • чувен 3
  • чувени 3
  • чувеног 1
  • чувењу 1
  • чувши 11
  • чуда 4
  • чудећи 15
  • чудили 1
  • чудим 1
  • чудима 1
  • Чудно 1
  • чудновате 1
  • Чудновато 3
  • чудновато 4
  • чудо 4
  • чудом 2
  • чуду 2
  • чуђења 1
  • чуђењем 1
  • Чуј 4
  • чује 11
  • Чује 3
  • чујем 2
  • чујете 1
  • Чујете 1
  • чујеш 1
  • Чујеш 1
  • Чујте 1
  • чују 4
  • чука 1
  • чула 1
  • Чула 1
  • чуле 1
  • чули 5
  • Чуло 1
  • чуло 7
  • Чуо 1
  • чуо 22
  • чути 5
  • чух 1
  • чуше 11
  • џамија 1
  • џамије 1
  • џамији 1
  • џамију 2
  • џанум 1
  • џацељају 1
  • џбунасти 1
  • џбунастим 1
  • џбунић 1
  • џбуновима 1
  • Џеп 1
  • џигерица 1
  • џигерицу 1
  • џин 1
  • Џин 1
  • џиндове 2
  • џиндовим 1
  • џинови 1
  • Џумански 1
  • шака 2
  • шаке 1
  • шаком 2
  • шала 2
  • шалама 1
  • шалили 1
  • Шалим 1
  • шалим 2
  • шаље 3
  • шаљете 1
  • шапат 1
  • шапће 1
  • шапћући 1
  • шапутали 1
  • шапутао 1
  • шапутаху 1
  • шапуташе 3
  • шапућући 1
  • шар 1
  • Шар 3
  • Шаре 1
  • шаренила 1
  • шаренилом 2
  • Шат 1
  • шатор 6
  • шатора 10
  • шаторима 2
  • шатору 2
  • Шату 2
  • Шах 9
  • Шаха 3
  • Шахово 1
  • Шаху 1
  • шврља 1
  • шеретлук 1
  • шесдесет 2
  • шеснаест 1
  • шеснајест 4
  • Шест 1
  • шест 8
  • шесто 1
  • шестог 1
  • шестомесечног 1
  • шесторицом 1
  • шета 2
  • шетао 2
  • шиб 1
  • шиба 1
  • шибајући 1
  • шибљаку 1
  • шибљем 1
  • шикаше 1
  • шиљаше 1
  • шипка 1
  • шире 1
  • ширећи 1
  • шири 1
  • широк 1
  • широка 1
  • Широка 1
  • широким 1
  • широко 1
  • широм 3
  • шиштање 2
  • шишти 2
  • школи 3
  • школу 6
  • шкриљасте 1
  • шкриљцима 1
  • шкрипа 1
  • шкрипање 1
  • шкрипе 1
  • шкрипи 1
  • шкрипом 1
  • шљам 1
  • шмрће 1
  • шпијуне 1
  • шпиритусом 1
  • шпиритусу 1
  • Шта 23
  • шта 84
  • Штампарија 1
  • Штипље 1
  • штит 1
  • штити 1
  • Што 11
  • што 289
  • штогод 3
  • шубару 1
  • шума 2
  • шумарак 1
  • шумарака 3
  • шумарка 1
  • шумарке 1
  • шумарци 1
  • шумарцима 2
  • Шуматовцу 1
  • шуме 3
  • шумом 2
  • шуму 1
  • шурујеш 1
  • шушањ 1
  • шчепа 1
  • шчо 2
59795 matches
ко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мар 
ита Пуља <ref target="#SRP19024_N8" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна дв 
 Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене  
 већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— 
ијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па 
И заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би 
 се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одр 
ђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чеж 
вири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а 
ко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чуд 
а одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S 
орави, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се  
еке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек  
његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколици 
 га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кр 
рче хартије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох  
<p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone u 
ве донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се ол 
љачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном х 
гова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осм 
омене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по  
и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам 
аче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се про 
ења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака 
таху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S 
ви одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше  
у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше по 
.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугач 
— снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само  
ирока пољана, равница... нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко  
} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда б 
што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радуј 
> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се  
ија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је  
о уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То 
и, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се м 
 да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} С 
де се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру 
p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, гро 
 дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста 
 <pb n="74" /> нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као т 
аље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лан 
ен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунац 
S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно  
аш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо саст 
вог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан 
 све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p>  
-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду 
ва месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и н 
.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опе 
пкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у дво 
ише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за ру 
ехотице управите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} Т 
 који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети  
ци морадоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци 
Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га з 
ија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим шт 
ог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш ку 
маза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци 
е само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде  
.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{ 
ш у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>Посл 
} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, 
а њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — гов 
p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им п 
о ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано ту 
 неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, 
 шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <p 
 дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица  
 планинским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за о 
ме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек он 
есак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и он 
, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним  
улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</ 
 пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас оп 
 све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста 
омишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то  
аладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.< 
>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мај 
овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га  
оје кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Ба 
ај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше бл 
о урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече 
у и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је н 
а извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да т 
 му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p>  
он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— Поклаше их све!...</p> <p>— Слуге?!...< 
ејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не веру 
та!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби ка 
сли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштан 
} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — р 
и дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад  
, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> < 
— Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душ 
 ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој 
 Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружан 
едеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно  
нту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочиј 
а једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак  
м парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А  
 Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочиј 
</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима 
зналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло 
м срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! 
.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели д 
} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако 
виде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, сп 
рамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли 
одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> < 
адо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазив 
 не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену пр 
S} Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети 
видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S}  
<p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни о 
тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа в 
м кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у 
и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опр 
е груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је  
и на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} 
а по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефен 
p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка  
S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску 
 опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је  
p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумња 
а он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим р 
јдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Ар 
сматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је 
они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто 
анимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви  
>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако бил 
! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније ме 
акви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговар 
и.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери 
и ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта ви 
S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара ду 
ући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, ка 
ети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала  
се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове  
о заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села 
 престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био с 
 и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали љу 
кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но он 
овањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће се 
ети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог  
и исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јес 
више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у 
нково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и да 
а дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг б 
м никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мр 
 вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш  
о!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хва 
едан велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У  
извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога  
а, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно 
 <l> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од  
и хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Сул 
био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то нај 
 се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ак 
није!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!. 
p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана п 
креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле,  
d>III.</head> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто  
S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли 
лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак  
оким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослаб 
одиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите сам 
човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова  
тељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, 
туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам ка 
 види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко. 
ана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око по 
роговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, с 
са свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало 
овијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас  
} Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, ч 
вако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад 
аше опет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски 
и да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за  
 побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харам 
p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак год 
рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помаг 
ј, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи и 
</p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, 
робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад 
ше и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам зн 
о!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де...  
од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутне судије са турским чиновником, 
аједно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одг 
ендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер  
Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ пр 
есте, зидом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може оп 
епрестано око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше зац 
еше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину д 
хотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— И 
пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочи 
кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војв 
 би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, 
ознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као 
га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p 
говори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Пов 
о веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко ч 
арте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаш 
понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре дола 
већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Ту 
мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре 
о играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе т 
би показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћ 
е, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ вид 
... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како  
ин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје дожив 
гство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку 
 сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ши 
т седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.< 
се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљц 
ше веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Је 
 нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак м 
 другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се 
о.</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби је 
ајући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне 
иди пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе! 
пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да о 
нио на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p 
ше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим р 
урвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше нек 
ате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптуже 
 онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрен 
 мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и  
 остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који ј 
имер кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S 
{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као д 
натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемс 
е.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг  
.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама 
 по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре 
коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко  
ух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета ра 
осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагор 
а виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опра 
осле овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Ру 
аљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, т 
/> томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је 
дно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га 
нице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Три 
беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког  
одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше 
</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пе 
рума.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци 
е ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, ко 
bSection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, 
.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} 
.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав  
без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> < 
реће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј 
 нестаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака,  
b n="122" /> присутност страних конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је 
есељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега 
 <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на  
и опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се 
о, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу в 
ад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на роб 
> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одма 
анини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас ли 
ти у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светин 
а и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут  
уна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гош 
.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с теш 
заједничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> < 
олике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.< 
ожна реденика са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био и 
и опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекива 
 <pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најза 
цко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка  
 <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна су 
 зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Тал 
идину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци 
..{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао  
уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих б 
устињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као  
е, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било н 
тва.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од преко ше 
ко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопе 
и бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао м 
но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у н 
и понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци ди 
љене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чак 
те.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} 
 их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{ 
{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад з 
ише су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху  
 овога настављаху се многобројна питања а и одговори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, 
 сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су 
> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равн 
те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од н 
остала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут 
ј да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресве 
мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било по 
даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, 
кочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаур 
роклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну  
њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако  
, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабу 
 убојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу с 
у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим  
г поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огрома 
ане сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија,  
аху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручни 
еће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте но 
њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце  
унчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, 
и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим ра 
ти читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан д 
> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест  
ваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>С 
анских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне 
х баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени к 
 жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса 
љубећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађив 
ко Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека 
олаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет  
акле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Ре 
 знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> < 
огом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицк 
ти и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! —  
 к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p 
quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>М 
ле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> < 
удског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Ар 
 је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробуд 
зман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у нару 
и.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођ 
ља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да г 
сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрест 
Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чинов 
а а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалу 
опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се  
што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, које беше ка 
са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у дру 
Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове о 
 Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко  
осматраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гос 
е много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облет 
 који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p 
етак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са з 
ели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она  
 година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о м 
 па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману. 
а би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне 
о!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и 
вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао чов 
 па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камил 
који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбу 
и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p 
им брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео си 
 бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се 
 у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шал 
епрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смеј 
где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бег 
примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотун 
 све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здрав 
ивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже  
уцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишест 
ју тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али њег 
ви прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> 
} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о 
не онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само д 
 Оне свакодневне јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што 
а ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са 
до зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријате 
 <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро 
у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са  
 државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путују 
а околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је 
ену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руск 
афану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније од 
мотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се  
..</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! 
и а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</ 
ове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапу 
ил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху при 
а својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног сво 
</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p> 
им мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да  
т...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S}  
лике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помо 
ојводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме  
љу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук с 
обровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах ма 
и увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, п 
 да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турс 
ра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{ 
колико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше рад 
а седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико 
д опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихо 
рмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно ј 
розан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, 
 невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас н 
 <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака ука 
! — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извука 
српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Ма 
е већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад 
едати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> < 
.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе поз 
е.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} 
одужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је све ма 
Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и њего 
млатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и  
у њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку ми 
ска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је ч 
ора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би  
 смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p 
осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало 
p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да 
родирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакв 
ероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде прове 
 немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га ота 
н већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</ 
 лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се ов 
говори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ ос 
вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уси 
ше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници да 
ноги и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде 
вежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инс 
 ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз п 
<p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гле 
ки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружи 
ао киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи 
а мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше ками 
ља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада 
ти колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p> 
ана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави пр 
ећ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што ски 
три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротни 
астрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их  
ког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали з 
/p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачк 
рело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, лев 
 којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође  
 умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, м 
во слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је 
ко, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све  
јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{ 
шао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беш 
 му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде 
њима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз з 
а Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док 
 поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома ра 
 лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прош 
се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, 
тив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезну 
улкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака п 
не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по 
рже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Са 
анаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну ду 
 покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харам 
а два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, 
 ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да  
е из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Ма 
е поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуц 
спод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики рев 
аничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> 
 костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душ 
равили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S 
им срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго пос 
ри покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих 
а.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви 
осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред 
јурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрат 
е сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо кре 
е могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Сумо 
ече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!. 
вао вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често м 
му.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се усп 
ова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у п 
успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! —  
 Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!< 
устан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше ост 
вршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље 
 гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно бруја 
сто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ 
и нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут пр 
вуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које в 
видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, 
седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехоти 
 страхом саслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.< 
.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размиле 
зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и дев 
> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај м 
вог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњаци 
да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад ве 
>— Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у  
де опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро  
о Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разг 
ећ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Т 
колико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пу 
м поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде  
p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се по 
 се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше 
душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е 
са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p 
тавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може 
м снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те у 
ицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се  
 у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од ка 
> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао ов 
p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} 
разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а  
ли, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао ма 
више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p> 
лаштом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Св 
о тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни 
ва имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имо 
сет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, 
сматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовос 
 кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком 
 који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем 
.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљ 
већи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбр 
} Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</ 
p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах 
 Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које ј 
реко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче  
у Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева 
 рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p>  
то са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетано 
лавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухват 
<p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина пог 
/p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им об 
штрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући 
 нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко 
е пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три ча 
о пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да  
де се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је та 
вља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ 
p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава  
бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав  
са притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки ја 
још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених 
ровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиц 
тање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и рад 
оћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко с 
 стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограч 
ше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху  
ења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у 
таф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру,  
ешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они бе 
да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја  
ила забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неко 
{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где ј 
дела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </div> <p 
 на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, од 
двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само један милион становника.{S} Но није опе 
овова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зелен 
сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му  
се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путник 
говор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд  
о једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче пев 
журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Зл 
 иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах п 
на падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни  
ога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклон 
</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице 
е од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола 
на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином 
 да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе  
де капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и 
ју на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-плани 
и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавн 
ћ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Сими 
 којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Н 
 харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најм 
ицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу поз 
жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвет 
оменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављење.</ 
кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га кра 
храна.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни 
ера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла  
 појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би нач 
у?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазива 
...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да,  
ше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина уби 
ико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше доз 
 Опрости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да у 
т.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена ок 
ху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе 
/p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и  
лу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе  
вета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам  
ник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врл 
н.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће  
уху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела 
урђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљ 
г доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо  
{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом 
о очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта ура 
на се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто 
 узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остал 
ико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пу 
о ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно  
д њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на 
Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар изв 
уд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем 
.</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном 
на ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</ 
<p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, прија 
у да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Ку 
о и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и  
.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он о 
<p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим ч 
 својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и т 
њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени п 
тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко не 
ви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачил 
а се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље пад 
ку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</ 
лушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по вре 
 <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом н 
ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, о 
 а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну  
ине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху  
тину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SRP19024_N9" /> који 
не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуч 
 спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их дома 
лно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом м 
же могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час н 
и ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стражара према њему било је готово горе него 
з каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре  
ху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе 
Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у 
аџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и закле 
и црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повиј 
куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к 
кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n= 
трво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упоз 
тцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-к 
есно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који л 
сто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружа 
ти да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пу 
 Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше 
 не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико зан 
 стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи 
Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се он 
{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји бл 
 могао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да 
стрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашња 
његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртв 
својивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, 
рестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав  
воме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земљ 
ек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки 
почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосн 
је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим у 
рати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме по 
а и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на ов 
том брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговор 
скрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим 
 крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Т 
одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече  
 Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хте 
ов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепш 
и посланици и конзули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни. 
не жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете  
и грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред о 
е.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створењ 
анка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом к 
 Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали 
 дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивал 
ја суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздис 
p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он  
војим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љуб 
рчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек пову 
да не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што  
чини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају п 
неким узаним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p> 
баси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко зав 
— све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> < 
 тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Ца 
зо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну 
</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле  
роз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и и 
авши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> < 
о сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема 
тигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и  
га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и по 
те.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он 
 на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њем 
ша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове ди 
, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти 
 још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак 
 паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то  
се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеш 
ћи се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше о 
 Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огром 
ешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не  
устаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурск 
>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. 
а паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинув 
ећ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.< 
ог богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Човека, који би се см 
лом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећ 
аса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој 
е беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери  
паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехме 
p>— Ти ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му ш 
к што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови 
а је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, 
заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари  
, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о м 
ам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта 
, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар,  
турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, до 
, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефендија, је 
више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у посл 
и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путовања од неколико дана п 
сто оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризо 
а ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће  
х и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заис 
ати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како  
цније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p 
л’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на п 
 — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте  
треља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и 
мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њ 
аги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одма 
 драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме 
како друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућ 
милео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећај 
м, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се 
тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</ 
 <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</ 
ре.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолет 
ра!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко с 
д њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </ 
Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и њего 
 је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Ње 
шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — 
Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ни 
лно да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале д 
н се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли 
рашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мил 
 <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од м 
ко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратк 
но заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су виш 
егову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и  
, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у п 
 он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што 
 је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овд 
ла мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро 
ава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А им 
{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него  
 оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га по 
 <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче сло 
три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуз 
е сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога М 
 Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p 
{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна 
таш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати  
Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити!  
склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, д 
гнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави о 
е решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено  
везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет  
на, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе 
<p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ 
о одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да 
и само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети! 
шку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицк 
у.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глад 
ма! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана и 
х мука доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца  
 те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истин 
уцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би би 
еће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они 
 кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> < 
<p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи х 
Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.< 
а ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— 
 ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове по 
ост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њ 
ио је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени простор, 
ан неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га  
свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље 
ђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, 
пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са 
ду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало  
у, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имат 
на!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p> 
ио тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужно 
рају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи 
>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда на 
 о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу на 
 му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p>  
уне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош пре 
стити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није" 
и-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди 
 је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему само 
 не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> < 
те, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> </div> <div type="c 
ушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше приличн 
роду, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски знач 
е увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се  
а му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша 
p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само преви 
И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то к 
е и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило 
зману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на трену 
 каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196"  
 Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто 
онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио пр 
иоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади  
Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> 
 му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и су 
ских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид у 
раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество 
 арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот  
 и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, кој 
о бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ изман 
ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја 
га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, 
ајзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му са 
позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p 
 оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом  
и, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — ј 
г.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући н 
латки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да  
пушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање пр 
кривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права  
јних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Ве 
 куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа так 
о.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја 
во са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђо 
<p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да  
на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без по 
тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хт 
едоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше  
их беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осе 
за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове св 
а више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска —  
згњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом. 
да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи пр 
 хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше пр 
ах продуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изаш 
мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме 
атвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне 
 му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф 
p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, пој 
улазећи у собу.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Аларазола! — одговорише им укућани, посматрајући их убе 
а од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга к 
ерује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови 
 него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога моли 
и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свиј 
е Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!... 
е знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна пој 
ојим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских ни 
n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустаја 
Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша рад 
 дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!. 
убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — при 
омисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три 
еног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху да 
рбин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толик 
беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видев 
ак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, са 
Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти 
оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи 
се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се 
ше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Ми 
један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше дв 
 им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег 
ресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се н 
о је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S}  
пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешт 
 руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен 
о да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, 
у показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад с 
 собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бег 
 уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка је 
и неколико мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, с 
ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би 
вих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>С 
>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p 
још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S}  
да беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која 
, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из  
 исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена наг 
 тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у  
 овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако ниј 
 Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само  
о лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да 
ујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у  
теше грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а оч 
 истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, 
ко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством. 
држи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева  
 је стотинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила 
морао остављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима 
о душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од 
 Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко с 
, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огр 
p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ  
оламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни 
<p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му коч 
 у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар јо 
ај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— 
да зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева 
 ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу 
ицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло 
аточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невес 
 да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>—  
рина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност  
 ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре ос 
ва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод 
је ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпати 
p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном  
ог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот 
p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и пост 
т у имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два син 
ечи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слу 
све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у  
 је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше р 
епуно пола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им  
у.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> 
а друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако нем 
аступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>Пос 
и.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрве 
у се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први  
са мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи  
, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „н 
не.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигура 
 је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овд 
 њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убија 
одару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару 
е морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Веза 
са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ ал 
да га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник 
лабачке ножице не клону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пре 
и комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћо 
 можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуш 
/p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у о 
толику невину крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стос 
ебало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S}  
вију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање мога 
 пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.< 
, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље жив 
 једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је о 
же у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио  
зговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описују 
Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, ср 
ој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>—  
сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама  
то млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова же 
.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камил 
е застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с м 
адија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још тол 
цко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> < 
њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а 
се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само 
и-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро р 
о где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У то 
 тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чуј 
ћине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спава 
му наудити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде 
 на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> 
 јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа м 
брзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам 
највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово вр 
а прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема 
ка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к на 
не предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћ 
етири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а  
 паша са великом радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта.. 
> <p>У једанпут узвикну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги при 
 вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p 
 ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја!  
очепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица па 
 одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживља 
а јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле  
/p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.< 
 могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на  
 посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио ј 
 очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да ма 
</p> <pb n="190" /> <p>На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав к 
 је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p 
тима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази 
ли-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату 
 да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака. 
а пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу свак 
атког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од ј 
он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка ро 
еше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило б 
 раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти к 
и Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног заједничког та 
а нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два- 
ешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у 
у.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са 
ицко поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава пој 
санске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвес 
посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи так 
 му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поч 
а бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног  
.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева —  
одник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p>  
ретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку п 
p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицково 
Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч 
се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунак 
p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче 
аваше онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</ 
ћ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо к 
ш у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уобр 
, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степ 
се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше кам 
ао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли г 
их Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} 
Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, отку 
ти да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није 
а моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми 
p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам нећ 
ароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на ј 
више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја 
а товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми н 
 по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по овако 
малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-М 
тим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече дом 
ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — р 
 <p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја  
Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба о 
не.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја  
чекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико 
 сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо ј 
 је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој приј 
спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко 
а се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био  
аге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, вре 
м жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема 
о часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи вод 
е би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песа 
еким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису просл 
а била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умре 
>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунц 
"SRP19024_C3.1"> <head> Бегство Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. 
јатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вра 
тише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једн 
а се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица в 
 — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај гл 
ере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се  
ао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше испред  
ез марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се некол 
је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или 
аје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војн 
 твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полег 
 Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пус 
кивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегле 
оље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум  
сте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви пон 
га стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатељ 
та.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху к 
о после оволиког јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у 
близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу. 
еђе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Т 
мнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она с 
а већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p 
 чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао 
 слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на 
 у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Муха 
/p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вред 
p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање ст 
када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! —  
 <p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с време 
итав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устал 
 рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа,  
тајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>К 
 <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младост 
чезнути.</p> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаш 
 говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p 
апком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако  
уди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> < 
љу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта 
мишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се с 
иштво крај својих огњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи  
 </p> <p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не 
 скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако пита 
ако се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му 
овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме  
оме.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он и 
 </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета 
бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда 
ади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику,  
ара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница.. 
аса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи п 
.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксава 
аћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћ 
они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избав 
цаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар н 
еше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — ви 
а душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и 
ље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор ско 
а јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се д 
 долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у души им 
 утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла  
 у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их те 
као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени!  
одице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача  
не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко  
 њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и ж 
ине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше 
т почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по  
 бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су уж 
ече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} 
дан бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им раз 
 била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов  
спитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да с 
а беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</ 
 од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одма 
ријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промер 
ник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ни 
ћ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се гл 
ј стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>В 
ћином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{ 
вију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватр 
и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радоз 
мо ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно  
 увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са ками 
човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном 
, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по њег 
ја тако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брз 
епљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле  
 и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицко 
а му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и м 
е у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло 
плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајући небо — дуго ј 
их груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а нај 
није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, как 
веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите б 
дмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи 
</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да 
 каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — гово 
ва па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина  
ојим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, н 
намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд 
 газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије 
јда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то ода 
 <head>VII.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкови 
неш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све д 
им лицем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, 
она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на 
бро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове ре 
ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} По 
ди мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинца 
старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде.. 
о, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Ц 
турским чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то  
 одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли 
исто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> <p>— Ах!... ћопек једа 
, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Мес 
стендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који с 
чити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њо 
се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, прекл 
ани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима,  
има био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, —  
је преко тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толи 
е, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече  
једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је  
и. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин. 
ћу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p> 
ав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, од 
 од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, к 
овољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог  
тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица  
>Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих гр 
ћу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео 
н, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...< 
Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста  
лила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не 
то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајск 
ко због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дош 
анише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од за 
ирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну 
о беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет на 
ај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превел 
ћи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то 
 је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај  
и амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје стар 
 су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их је често обилазио, изгледаше му и сувише заго 
а непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја 
брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушк 
ророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пр 
ко давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе 
 грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог пре 
е се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Гла 
и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари 
лама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као  
е, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па он 
д она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — уза 
ко понашање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и  
и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зебњом  
за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19024 
ицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{ 
— Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки чо 
 какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала!  
атвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се у 
јан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им ј 
очастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околи 
рене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке,  
обио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови А 
оста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S}  
ана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка п 
 котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у пр 
т са једном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош 
а пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет 
, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца с 
зад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са 
ке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара 
ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И са 
што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште а 
ло наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке 
н само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве  
еку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да и 
p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лиш 
 све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га  
 њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— 
има а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши с 
а, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо до 
, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно  
цко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети  
еним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати дов 
 који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби о 
ах је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицков 
 у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова 
Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих стани 
и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само  
би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство ни 
војом руком на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан 
д беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили су 
 Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вра 
<pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крад 
. </p> <p>После овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да при 
што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо!  
 Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, к 
занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих 
ана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама  
д неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, 
авало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи  
 био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест д 
тано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне  
 Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседелаца.{S} Били су  
не одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном 
 мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама код надзорника тамнице — Ах 
<p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p>  
о је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духо 
игурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер  
ка!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, в 
!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави 
> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну 
м видео како под ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник 
како не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радо 
<p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бр 
а и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арап 
ао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Ара 
н поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А  
х премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урм 
и их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима 
око у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одм 
p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно 
ватише код Чифте ханова, према осталима Арапима изгледаше као какво савршенство.{S} Но и сама З 
правник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно 
етити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природн 
а све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а си 
 Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а пон 
кован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста ду 
уховно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре,  
да ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као  
 И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p> 
ту разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако разговарали 
е.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором не 
д Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Ал 
— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почас 
јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Долазили?!...</p> <p>— Јест, 
нику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у је 
а камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерењем.</p 
а ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да с 
осле овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге 
се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекивах 
мој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицк 
</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у б 
би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да б 
n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био 
p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим призором истрча напоље и дре 
 а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом 
сти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и т 
ренутака изађе из куће један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палм 
и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, 
у је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Ар 
 си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колик 
 рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се по 
азно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p 
и сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њихо 
ма.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представ 
ко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l 
стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су 
војом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то  
е видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем своји 
амо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и 
 свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још  
ео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка п 
а лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело  
очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбурка 
 <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да м 
ћи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој к 
рапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе ц 
аволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ та 
ук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један 
 несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, мо 
се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и ра 
 урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво. 
— командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и по 
апкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапк 
могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их она 
.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан. 
атска — „господског соја", међ’ осталим Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она 
она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које 
зашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не мо 
њем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S}  
уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини п 
ше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на  
 морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сјајног п 
да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио ов 
шчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко  
ом, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак 
ухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> < 
 и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше м 
 Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу 
јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — ру 
тно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S}  
лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу ду 
 блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и  
> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио 
га Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мух 
мно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p> 
би се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и  
а на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у  
ојма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икакв 
би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb  
ости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... због 
ли зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па 
ста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p 
p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним  
>Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p>  
 кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само 
време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што г 
а храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а  
ојим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове п 
легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p>  
атима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин о 
 овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и 
те ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника држала је ј 
ој једно повеће парче хартије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> < 
ровући дању поред многобројних станишта арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да 
, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви 
коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, 
вору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на 
путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза п 
осле десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају к 
ерет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце о 
:id="SRP19024_C2.4"> <head> Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head> <p>М 
ћ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толики 
} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулу 
ски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица п 
<p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени 
Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк —  
 далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо 
путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима  
есносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да 
меда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више расп 
упчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, ов 
ство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", међ’ осталим Арапкам 
 загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један  
 Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а  
 како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише св 
еког преступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато  
 ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} С 
теже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, г 
поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање 
p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед н 
оре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и д 
у.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хте 
урке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у потиљ 
ник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први  
ећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог ув 
ролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети 
ропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у т 
ио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Вел 
па.</p> <p>— Чудновато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чуд 
 Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично ра 
цко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све од самих  
 људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SRP19024_N9" /> који так 
ш и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одел 
тан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <ref target= 
ример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у 
репоручених писама на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Гр 
> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се ча 
местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p> 
 китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пр 
ћа, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан саз 
једно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <ref target="#SRP19024_N 
тећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који бе 
ајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, 
а, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски ч 
 душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, под 
 која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог дол 
најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију ст 
ицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Ос 
ска влада терала је највеће кривце у та афричка места остављајући их на милост и немилост управ 
абулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземнога мора, између Туниса и Бенг 
д доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мора, између за 
иљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје 
 чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежн 
 груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заблудело момче!...{S} Признај 
на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозн 
 и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она н 
ино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} За 
вног харамбашу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, опрости!... </p> </div> <div type="ch 
е отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{ 
а!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на  
а се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па  
бави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје д 
ко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе сам 
 што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када и 
ободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше  
и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадикова 
виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!. 
— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатаг 
Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у гру 
— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> <p>— Ах!... ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко 
шао на истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе се сад Мита, остављајући скоро празну окан 
 Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} За 
ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тиши 
е својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицко 
аганом.{S} Сви се пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев г 
 душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са 
д и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени дру 
рудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у с 
омилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој та 
, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од 
очијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога 
 ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави своје кће 
ђе Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо подру 
</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још 
згледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више  
својим молбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли  
Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први 
ше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу А 
у реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања. 
ен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p> 
да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и он 
/p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше јед 
шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да  
и је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о ов 
, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она  
 млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе рак 
ицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се М 
ац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад 
руди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју млад 
ше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да К 
ман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо 
тви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Нара 
љцима своју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у  
, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног  
амену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!.. 
о посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада 
уре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да  
 тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згр 
н приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да нећ 
шу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, опрости!... </p> </div> <div type="chapter" xml:i 
и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, издадох!...</p> <p>— Кога?!... шта?!... казуј! —  
ти ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...< 
е примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и  
их лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико  
а Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својом д 
ереју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељ 
кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још з 
ајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места  
05" /> и ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи  
свим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео с 
први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Ч 
ље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови 
аљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва ј 
ој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговора и они 
 сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота 
нака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — к 
 <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> 
р ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... при 
чке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна м 
јци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подб 
варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у  
p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се  
 Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлу 
 воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме не 
предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слоб 
ицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах дос 
ву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло 
де пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и  
 један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука 
саном има у простору двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само један милион стано 
ија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Ко 
урских пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше  
кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго  
овима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да 
{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се 
то својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да 
 још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ  
ио би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p>  
Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на приме 
ко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утека 
му и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних л 
е наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни  
и нити у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису и 
, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље изм 
ом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, м 
м, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — наст 
Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи  
p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педе 
</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и  
— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— А 
 успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остат 
 беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у 
убу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, ко 
та, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „а 
оз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Б 
до, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балк 
 беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, оч 
 чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у ов 
д самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, зат 
са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбија 
 Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувш 
ма ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано под 
двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жес 
а сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са св 
н бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p>  
еди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S}  
аручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, 
њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мр 
 дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо прелам 
ра са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — 
.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне 
х како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и веза 
предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху,  
реговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита в 
, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо  
>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко  
Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ови 
а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури 
 је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда с 
с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра 
да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са  
винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у 
а примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у мах 
аша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак глед 
p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се ис 
/> <p>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка  
мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и 
ну, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу ба 
ет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и ошт 
зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о о 
па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам др 
се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он  
омоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би прев 
 смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, као да га са 
и у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна 
њем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед н 
ије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте  
 његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах забо 
цка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они п 
риметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тад 
ла само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зракова — нежних братинс 
ја као какво платно широм разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{ 
 на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опрошт 
не и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста 
 где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, иза 
> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се кр 
>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек забо 
аву негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен  
<p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и вре 
Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударив 
алног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, доби 
ко тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, и 
харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да 
 је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад  
а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али.. 
ару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година. 
амљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти 
лу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судија, с 
 џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, 
 <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p 
облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Тура 
t="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер с 
и му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због ово 
сам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га  
ј Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’  
S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка 
 Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p>  
а им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је  
ко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S 
иличним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да 
баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму ко 
ледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се  
 хватати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро о 
да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једно 
 упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуш 
ашно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца мо 
ђу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бит 
 Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће 
ни гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да 
 Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Ги 
е Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не з 
ужио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она  
к вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> 
просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право  
 једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја 
уљину <ref target="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опе 
 одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због  
 куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом 
е плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене 
ах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се о 
 у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неко 
, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— 
ша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околн 
ихаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву 
 сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за ме 
напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све х 
бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне 
цко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог 
 Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p>  
те, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те ј 
!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер 
 у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа  
 враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга,  
м. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} 
икну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Ми 
.</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до мој 
а их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља,  
 се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од ост 
 ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен  
цко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам доб 
а од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Вин 
 прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!.. 
итрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухам 
! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим пона 
 Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а 
 губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас З 
растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао пр 
е, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ј 
 наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите  
престано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху 
 Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових  
и љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо 
те ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! 
мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — 
тане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао 
 да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Та 
— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо поч 
еше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно  
 мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати  
авити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша свој 
ема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске вар 
.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало 
у и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и —  
га Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва к 
 сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако 
им димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S}  
ад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Миц 
слити само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзи 
азнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде 
ором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздр 
залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, бе 
све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у ру 
он проведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазн 
ог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он  
да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветл 
9024_N4"> Енглеидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </note> <note xml:id="SRP19024_N5 
ами у слободи окружени пријатељима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки  
одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</ 
а и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видинск 
Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, к 
не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p>  
.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу 
се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му жив 
а му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Ру 
> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка 
раво, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и прев 
 ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!. 
 је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онес 
 беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ  
зјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружан 
? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег 
ало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде  
 Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутк 
 живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао 
ом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се  
еколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— 
скоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дох 
потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Миц 
/p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши 
/p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ 
једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Миц 
дија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и ко 
 је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо 
 закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе 
 чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те н 
ури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред  
аса, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два ча 
вде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао  
е беле облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непреглед 
 мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова пита 
кова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није на 
да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, 
ко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први м 
зликовац!...{S} Што покла онолико наших бегова, што запали онолико наших села, што уништи оноли 
ало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>О 
ше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кади 
з одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јатаганом рас 
виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S 
 један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — реч 
адамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђ 
и у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши јед 
> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро  
ого у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати  
т!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На  
, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — с 
ндур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тиши 
стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштова 
ало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са кос 
вала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам призна 
p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам  
} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми 
ектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова 
уву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потр 
јдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргну 
за им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, ка 
 уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p>  
руг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти  
олико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе  
ло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко 
еше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав  
нате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог кона 
 Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да  
и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако 
е како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из ку 
оноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова ве 
крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до 
/p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и д 
ећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија 
 шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно с 
тац — Христа када једном, после његовог бегства у планину, разговараше са својим комшијом — Мил 
оју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у 
="group" xml:id="SRP19024_C3.1"> <head> Бегство Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Мил 
ицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од ње 
е заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао  
 остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да до 
буни, не знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини!  
 беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи б 
ранца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко про 
н умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n=" 
ојуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна < 
епријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речима на овај глуп 
вога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим  
о тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносн 
таџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и  
 и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као 
ш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, н 
 искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао упо 
 Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и чи 
а се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се ра 
 насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, 
ока и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су он 
сретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је  
мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке  
рњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано п 
унаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србиј 
о а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у он 
моћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и зауз 
топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумрт 
 дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном под 
 Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз 
видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви  
е могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије 
тражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не з 
о не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа ј 
 пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="17 
у они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од раз 
— Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен 
ти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, ка 
 се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не б 
 за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S}  
>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, 
ction" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажа 
еваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необичн 
о њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, ув 
, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео р 
ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref ta 
е опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му 
аме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најм 
 и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с 
стаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас 
цко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му вр 
еко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен сам 
ава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само  
а жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и так 
.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивш 
га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну  
 могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико с 
чи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева сна 
то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Нем 
 <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, 
и казнио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</ 
м — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држа 
ет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она  
 њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда 
Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — превијаше с 
рацима обасјаваше онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове 
 не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његово 
ику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слу 
ако журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грех 
њев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху М 
у.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва пок 
 гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке", н 
еру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући 
ма и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заустави силна писка од турске т 
 управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на т 
 и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после дв 
дрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турак 
падају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не  
да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са 
 више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа д 
беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицков 
е пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни реч 
у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само ст 
издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази по 
ма само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само дима 
p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћем 
 Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ бе 
реваром!...</p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи 
</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да м 
 Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма как 
селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ иза 
трахопоштовањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места,  
рске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Са 
ак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то  
лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђ 
 и последњим зрацима својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротно 
у, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref ta 
 знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — опет з 
лас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из М 
 дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним 
. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То б 
пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладал 
овници пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини,  
 се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто с 
но притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истр 
богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у сам 
 беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И 
вију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки погл 
> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао чита 
 да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на поло 
и, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{ 
њи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опе 
мља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко у 
ру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зо 
ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узви 
гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш 
тиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога 
b n="184" /> <p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш  
ам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљин 
е опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p> 
</p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет  
ојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздр 
али, Средоземнога мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога  
овори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бе 
атељем Илијом војним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руско 
еђе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Срби 
ју и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref  
е са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у 
КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> </div> <div type="titlepag 
осну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> < 
 већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p> <pb n=" 
њигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </text> </TEI> 
ml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml:id="SRP19024_ 
анак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином  
{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад куп 
 масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ 
Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело г 
е својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад 
дужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Ду 
м.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више раз 
S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана довед 
еху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ 
ва укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је видети  
док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два мл 
свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништ 
 у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, а 
баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а он 
е његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима  
 њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто м 
ужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако п 
вајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у  
и заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским п 
теру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише се читави б 
давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ће 
им селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове  
{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у х 
доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његови 
ску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> 
 нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових  
> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у ве 
 у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S}  
 жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада,  
 и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у сам 
м! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак, изгледа,  
рака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак 
них бораба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше јо 
ћ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који својим разјапљеним  
ишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.< 
е а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују М 
анци са великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како 
лиже.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун 
та! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трза 
сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу  
 посматраше, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му з 
>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слобод 
та, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилам 
омешаше.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нис 
бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, ка 
чки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно размахивао својим оштрим јатаганом.{S} Продирући  
ред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка сво 
мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним правцем но после неколико корача 
амога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве сува 
раво ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — говор 
раљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући ти 
ве турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и сами о 
да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико  
лу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, к 
рча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од у 
и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S 
дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи  
учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клон 
 лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотун 
мбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај б 
ана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској  
вода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови бе 
 живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо с 
његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи,  
е, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би са 
и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не д 
е, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Г 
"61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску собу, ми 
ти свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна  
 хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки 
 пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђив 
стих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седа 
иво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет  
отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> 
 жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и са 
умртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ве 
скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге,  
и! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харе 
>— Другови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка н 
уморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зи 
 да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стаја 
едњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} П 
учју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи између Србије и Бугарске 
 и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p 
на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да је 
 карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на  
оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се 
 а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагл 
гу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову друж 
пима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама пуним в 
 неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одав 
ружином на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није бил 
 и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кр 
им искоренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} 
 завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчи 
 месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали 
 бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед ово 
дметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само пл 
емаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода  
ма непрестано продираше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке ја 
а је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одгово 
 да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљуб 
еше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му о 
 скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно п 
правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са до 
ија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, п 
а њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множи 
ту, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов 
е, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина ов 
 дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође мо 
мена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене 
ad>I.</head> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске оморине н 
ок допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јат 
вију првашње расположење.{S} Управо сад беху још много расположенији, но што беху онда, када Ми 
е поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном беху ту 
лазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S 
ни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за с 
н се стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену 
дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ н 
и.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих кур 
ше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на 
ко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у д 
та пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не раст 
јног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после 
 хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султа 
 досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше  
м мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да  
аци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене г 
ли су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни  
 рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га  
роши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са кој 
а, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати,  
иштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху 
рцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македони 
чице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по  
оћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у ви 
ао диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стр 
рговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим  
жва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из 
красну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар  
е! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заи 
виждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху приближили својој стражи приметише они, како се из 
а и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго  
д се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око спремања  
рдну множину од онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} С 
е", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко  
 пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упа 
шњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права дети 
ад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда,  
на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху 
оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Турска села и к 
 да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>М 
 заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно 
ека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца б 
еко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући не би 
 сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај 
ку навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дру 
ћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да н 
медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака  
му своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на 
са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени  
а Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој п 
Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу 
ћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божа 
 око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази,  
морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац —  
лу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и  
 не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв ј 
ана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прил 
астаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога старог 
иште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90 
ојих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за трену 
ах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се б 
двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да по 
се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега  
ро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повук 
 разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са  
 навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој с 
кну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p>  
снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу на гр 
ави чету од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без и 
ге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p> 
ђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналос 
и се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку 
енадног напада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху прона 
вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хват 
скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису н 
инама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</ 
 љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко 
навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Миц 
накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегл 
и.{S} Српске породице у његовој околини беху пропиштале услед његовог разбојништва.{S} Зато га  
ија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи 
н од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише 
тремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише п 
p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже 
> <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две годин 
 је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје з 
 Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису виш 
ху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била  
епом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он 
ише ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, 
елика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још 
 сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p 
нувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушт 
га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћ 
 и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумртви од гр 
и продирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чек 
де још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S}  
стиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се 
 <p>После оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о т 
јих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, они сад по 
боди од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p 
са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и  
 коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а с 
ога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и ст 
ишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и 
евету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе 
ами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше о 
кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а д 
них слатких часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се 
обом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не з 
урили су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он прост 
акупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера је у з 
миле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не б 
о као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појури 
ћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста 
 Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није и 
аније и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном с 
 трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрме 
арали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само ње 
обођене својих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до з 
 редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и с 
у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед непрестаног путовања, то брзо 
ање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито б 
ли-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци произво 
 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцим 
ног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по кој 
ицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце сам 
бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p 
ћ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беш 
е повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>П 
е планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана прв 
 бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ бе 
о се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе,  
осферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела с 
ад беху још много расположенији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p 
м данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко о 
амерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и  
ком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поч 
тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом, сада морати да се ра 
ко тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху  
а бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са своји 
им раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке пл 
за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодостојни 
н овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им М 
ка одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше 
чекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад нас 
бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и 
мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала н 
ат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубиш 
р-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане 
 и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у  
пекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци  
ликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разја 
ештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престај 
ре, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах  
 па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуци 
умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину с 
/p> <p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало. 
овој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са г 
месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све 
p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — уп 
плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно поју 
даде жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се стра 
то се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њи 
укама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кад 
етити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли 
ом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јур 
а скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде па и не  
изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њ 
о се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им  
и га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамни 
но узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу 
уде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио  
 с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за  
 га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p 
 приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да би га 
 Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> < 
, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрајући како се пламен висок 
даље, на неколико корачаји испред себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом кро 
иво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни по 
ане.{S} Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши  
е да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко б 
е великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао с 
Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вр 
, јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... 
вој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао 
еши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима,  
p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу  
ирославом <ref target="#SRP19024_N6" /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четам 
иљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Миле 
азвија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се в 
 је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се 
ем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p>  
 па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у б 
за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк н 
Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p>  
Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало ок 
гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, д 
јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по  
ла на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску 
ако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа 
 упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј 
ског министарства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као најве 
нда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако 
ни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Заш 
да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново прас 
оже бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет 
 о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло  
е бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" />  
сана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети вла 
 јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за  
 за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше и 
осле дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњ 
лу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{ 
о је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко у 
бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је са 
 овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки 
дведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе ф 
кспедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне ти 
Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци 
— шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме при 
 и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од 
<p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</ 
е као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој  
за на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов,  
атим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевим 
ледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели  
ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не п 
 тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p>  
ад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружин 
нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка  
ло као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је 
зо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага 
је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и са 
ој војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше в 
тиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицк 
 Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим 
вих ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће ве 
му Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се пренеразише.< 
 на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фер 
си ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> 
! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у  
 путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених вр 
н у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Се 
одуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим  
окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како  
с.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кро 
ја и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није м 
ога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му ара 
 <p>Потера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски  
аде као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и 
и сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње време нико 
својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка п 
еднаки тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога 
стином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се  
... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова више не 
не стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши пре 
лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен М 
 ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се пр 
га се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандур 
<milestone unit="subSection" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледа 
воре наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је о 
са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша  
цу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним ма 
се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио 
рског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко  
 мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла ду 
нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, к 
 ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са вел 
-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицко 
 собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњава 
не породице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и вели 
!...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестан 
 другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми дана 
 високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и многим друг 
ш није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пушт 
ити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S 
ма беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „ф 
рањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало раст 
 наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да 
ја заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе у 
ао какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", међ’ 
х слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у јед 
<p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одм 
на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да 
д беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак 
ицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за  
ћи.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — 
вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она дава 
им правцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту  
екиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровал 
е га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге 
тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствар 
м је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више ко 
код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог  
а дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљав 
Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су ва 
мо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их ов 
пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда  
> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не  
грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</ 
ираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се сам 
 ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јек 
 његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери 
еше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.< 
јим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! —  
ли.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанствена суморност.{S} Умилна пе 
вркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сна а  
рмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> < 
добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек 
и најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како војвод 
беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли 
и они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мај 
и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао 
артинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а ј 
кренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са 
р-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде м 
де разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онд 
асом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Миле 
рвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! ви 
ху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које 
онотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Св 
даше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је 
, склони код својих земљака, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Како је имао п 
записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузи 
тиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — кл 
дан повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он  
ef target="#SRP19024_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје д 
у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала св 
 ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он и 
то за једног кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је 
бно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, к 
отпуно наоружаних турских пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба  
вог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правил 
еле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’ 
фат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху ов 
ца сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} 
 к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше  
х Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињ 
ладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер  
 делић неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега  
ндилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из зад 
смејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истр 
у ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... ч 
то њено непријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне с 
ви од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу. 
мах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од как 
 зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Ми 
али су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посети 
 Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама д 
 око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га 
 грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је 
 баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тел 
његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је 
зурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше в 
а у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од 
 заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак св 
ом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једин 
од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био 
p>Запиткивању свију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако дес 
Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} По 
турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и 
је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се пу 
еком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све  
p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни је 
 једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше стра 
у црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве реч 
вљено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; гла 
 тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах 
, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше 
г истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде п 
ири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да 
ећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и 
шта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презри 
и близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па 
уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по траг 
ilestone unit="subSection" /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S}  
оград.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко ч 
еше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p 
тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно из 
сти, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем по 
его да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређ 
ока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде д 
ди паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} О 
урно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са св 
у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још једа 
аједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.< 
амучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми  
е Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са  
 беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи  
ећ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на самом подножју планинском.{S} Ово с 
<p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — ви 
 свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа 
воје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита  
живо створење у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скр 
пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху 
адби једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требал 
м.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати з 
Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим  
о! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога  
дремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p>  
 већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета п 
крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њ 
ује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са 
} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и д 
 осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, кој 
м и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној не 
је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n=" 
ет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајући у 
а натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> о 
бра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а пл 
Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур 
 поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године к 
му провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и  
аклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да ј 
ј адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доб 
само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих ог 
м оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки началник —  
у полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{ 
одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану  
 тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се позна 
" од пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко мо 
а веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишче 
бом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад 
еме још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није 
сти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто 
 телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зли 
а пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру  
у варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, 
ом придодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са  
и овога јунака после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђе 
команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руско-српском војском, која ј 
ше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да р 
 до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </div> <pb n="111" /> < 
кова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију  
} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатс 
 беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за 
 њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, мо 
јатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p 
Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сја 
нак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамен 
урчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да  
Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за т 
! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громк 
упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед  
ространој тамници, управо подруму, који беше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћ 
ривши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест д 
 од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркивањем.{S 
азговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милев 
ном.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S}  
пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину  
 у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, ко 
се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улица 
погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који је могао 
са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к 
 одговори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико би но 
а се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко за 
прави поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... за 
е <pb n="107" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печење 
е!...</p> <p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из  
 на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове 
она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он п 
 о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да  
ма, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш  
вици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколи 
 — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... целу пород 
. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из  
 могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту ни 
о <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>О 
ду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају ш 
ешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> < 
 усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запи 
p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види 
нини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали ч 
 нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продир 
 тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, пос 
ао громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} 
би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати  
рочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и 
е оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне ха 
ити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код 
дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје ск 
/p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а д 
 непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они с 
хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнаје 
ди за та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разго 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Чим беше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорнико 
о већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, 
ског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно неприј 
етио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да  
ушом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови 
ло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељст 
овом лепом месташцу са својом породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је б 
иста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало  
p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет ме 
еме више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража  
устендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Тур 
 беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превес 
ста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху  
А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ план 
ла, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине поро 
сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једно 
в друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када 
 што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео  
стој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је М 
о и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице 
</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела  
> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога 
ху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га одмах и  
едаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. 
ш чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као 
ом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из 
у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{ 
и и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то  
н беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет забли 
је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не про 
вар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то ј 
 послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне ми 
 једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Ми 
егства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она при 
а, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд 
едан од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутк 
идети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали карав 
цко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени 
ики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа. 
о и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли  
ји год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пиј 
 конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав  
ко часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега 
гане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну букт 
мници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p>  
 — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> < 
 Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест својих другова, да би они ту п 
е исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Миш 
мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејко 
</p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подру 
верен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак,  
 n="173" /> <p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да а 
да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продуж 
или око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и ст 
з са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови  
ије смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за  
ом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне о 
24_C1.9"> <head>XI.</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, 
ад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трп 
са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не преста 
вало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потп 
хнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестан 
и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну пов 
ше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и 
а беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он  
и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Рад 
 и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом п 
аготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чул 
му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хлад 
амбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беше од ва 
Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци бе 
узаврелу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже с 
а, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затвор 
увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе 
идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке А 
ајвернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахме 
о.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и н 
 рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Ми 
ће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а  
прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бе 
адиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му пок 
ладих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне позд 
 чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> < 
ше на стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне мом 
шкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за вре 
адоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" 
ледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турц 
 уздисај, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да  
азили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, к 
о! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђел 
чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Прек 
а, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши 
 наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког ог 
Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно п 
етио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних 
глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у т 
пници казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да  
мир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био 
рио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашаг 
српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и 
кше поднети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог 
са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису д 
Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта виш 
престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није 
еко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извал 
 близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош —  
ци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не 
 и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У 
ата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао 
 стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака 
љени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, у 
зад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски би 
окој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно н 
Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетњ 
деш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше пл 
јс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи б 
ва је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да се пу 
улминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би  
боке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p> 
>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да г 
 све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се М 
 уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Госп 
е покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.< 
сеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити да 
, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима  
било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n=" 
пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се шт 
Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше  
 а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... нап 
улске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно на 
— упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефенди 
овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одг 
гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} 
тао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнул 
estone unit="subSection" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад п 
миној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све 
 неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за во 
Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно св 
ући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према М 
о границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни  
ље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци  
 не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико ме 
сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она 
.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и нек 
 припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађ 
ко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, ко 
 — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p 
пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Хал 
 својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у 
ицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где  
ју жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати ме 
ах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и 
 и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе ј 
а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дан 
у отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код  
Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци кре 
еху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кро 
 ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио по 
а са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину јед 
 му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} С 
 којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ  
ити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> 
 помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у гла 
тендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћере 
чја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пи 
лизини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p 
дија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како  
 свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног и 
 опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Је 
пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дох 
ладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} 
>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим са 
ка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну с 
ју.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као ка 
 друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у 
ка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, д 
и ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!.. 
х другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо ја 
ила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још  
ије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио 
е неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но уту 
азио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше 
> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи зн 
другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</ 
 већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у  
јером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звезд 
ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се гов 
авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разиш 
илу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по  
о је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи  
> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да преговара 
ање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман  
олико корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један повећи г 
Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неко 
ај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — ст 
оћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланц 
више поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пан 
узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше т 
 где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у том 
т му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго сла 
 <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} 
близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са п 
т враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом зат 
је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи уса 
је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепа 
шан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</ 
и да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру св 
 његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она с 
бину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је не 
лана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као познато још из заједничког р 
.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широ 
тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше с 
ази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" 
рчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и коме 
рује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на р 
 никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио  
мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат п 
кну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, зап 
 а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> < 
ова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге вла 
 онако развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p 
он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</ 
но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гор 
 бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шт 
/p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, 
 одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седам 
риште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе  
 седморицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада 
аишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих 
 то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетод 
ндилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да 
оследњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим 
му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала,  
ка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве п 
 му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то љ 
. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш ч 
Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, чес 
мо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ов 
а жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но о 
м мезимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој 
кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S 
помично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке  
 оставио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети  
дет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима 
по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино ш 
који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у момент 
о лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Ми 
 кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се о 
Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе 
ољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак 
ја, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Вла 
клавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} За 
 са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске п 
ом пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити 
ицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb 
дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Тур 
и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — к 
тнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је —  
ху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца 
иступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше  
овито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада о 
учку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита ве 
 са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припазио 
еше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p> 
мислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </ 
ово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па д 
врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грд 
и беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После не 
то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овак 
 својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ сас 
етили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њихо 
амо режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="s 
од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, 
аљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још  
услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, кој 
 да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова ус 
и се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури 
 и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког 
огори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>С 
ромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задо 
ом, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војск 
усти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p>  
напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:id=" 
ши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио  
афату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p> 
>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му 
</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно к 
</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Ко 
 последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не  
 Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, п 
обровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, ј 
кочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору 
дговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах ск 
а својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После некол 
то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати?  
њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је  
урије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам бе 
рцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не  
мед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну  
ножина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као успом 
 /> одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро 
ну воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово  
а он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и  
еколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову нам 
нку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су 
арош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</ 
е, када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — З 
пљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењ 
ост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобр 
аше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приме 
или на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гом 
т, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Ста 
војих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини тол 
отражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве 
не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div>  
дмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да в 
уго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И 
икну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ пла 
аде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну о 
-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим  
ед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен мо 
ецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдаш 
-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ  
оја допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S}  
.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет  
} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује  
о Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То 
беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајућ 
 зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душе 
ише пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S 
 престаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале т 
о у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је 
ов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и по 
 му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ов 
да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а 
да и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од  
о, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде  
ад Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором 
 како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — 
њене пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову побед 
изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, 
тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом с 
е, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкар 
 земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена на вр 
силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>После н 
су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику сили 
ћу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи н 
опственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све  
S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрд 
ко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и 
} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p> 
ине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и з 
ојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметил 
урака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваље 
ише угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљ 
осеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод 
адоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил беше о 
ла неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у исто 
ог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Ни 
рибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> 
, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу. 
 наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут  
p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста ниј 
ство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ прода 
, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има д 
 био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга,  
 и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро 
ању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево  
ара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и бл 
т премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S}  
м је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли Косте ј 
авили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланц 
а у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана ве 
Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако 
то је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{ 
 му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — свак 
у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали у 
све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци 
ицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахр 
и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној  
 да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко 
тницима, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грм 
 Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог  
о рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беш 
дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући 
и какво скривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако бе 
више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке 
њава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се изва 
ма, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође  
гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељу 
 остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке р 
иву Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугар 
.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето поз 
p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко 
ег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало с 
 отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Рас 
долети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Ми 
S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!.. 
тар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још п 
ад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше 
појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ  
омовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је си 
одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима 
ању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, он 
која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њи 
ш из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљ 
се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</ 
то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Миц 
ле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико 
пи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покра 
н, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити 
аљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође мно 
 која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и т 
тна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним 
естано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ват 
и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или 
ут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако 
м месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра н 
х снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на  
 је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љ 
, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си 
а се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неко 
и и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне омо 
о је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени  
</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколи 
 то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пу 
ерен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да 
и трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не  
би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо п 
има у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако да 
погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се понова увери 
његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и 
опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у круг 
ана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске с 
реплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама о 
и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта арапс 
грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата 
и ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у 
, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</ 
 везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога  
ало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам 
 да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са 
у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јун 
 храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће  
ане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а 
је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим  
е на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</ 
ове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у  
е крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p 
робницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још ни 
ао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Кад 
ђење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао рад 
ом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити  
о би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону  
 Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без 
 дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Ист 
сто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој 
з Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много  
.{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твој 
са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може издрж 
Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај 
зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од 
а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Пр 
певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а та 
равици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p 
које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако н 
а.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову 
рску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки 
везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој  
, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху посп 
ошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене 
да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са свој 
спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у л 
ко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>Пос 
о тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних 
за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Миц 
них душманина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше ст 
ије се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{ 
о на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовс 
ше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type="chapt 
ли су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до  
 Они одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили В 
 пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му о 
престано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећ 
и брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко н 
о није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, к 
ном полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су 
ој околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један  
оји од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће  
дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне 
 час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Миле 
ече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долаз 
 и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надм 
жину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје дож 
и они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и 
аточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спушт 
ње о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, т 
ала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са д 
лок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако н 
мнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом како би откло 
а, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да б 
у.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуб 
ање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и ост 
јзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угас 
 одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.< 
 би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић 
ђе много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мисл 
агарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити  
ћина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири м 
век није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћ 
, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покуп 
 нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесде 
аше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а 
тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш  
лук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да н 
мах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху  
еме и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, к 
анине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе 
 тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове бла 
сто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не над 
p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јуна 
ло.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мра 
вом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако пр 
 си тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он 
 начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метар 
 <p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драг 
веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о 
управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p> 
е и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке,  
ржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздр 
 смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњ 
јмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види  
опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде на 
се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли 
— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободн 
 јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега  
ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом ви 
беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div 
ек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то н 
о беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која об 
небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као 
ећом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво п 
еда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим ч 
зук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у т 
р је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? 
чеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p 
ким селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потп 
апоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бега 
S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве см 
дбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— 
 дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли  
и био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</ 
д Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и д 
 јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чу 
ућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</ 
он договараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одуз 
реко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће 
 сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти 
овно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли да проводе сво 
 сигурности затрпавали улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисањ 
Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p 
тао краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, ј 
и и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у  
.</p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе  
вања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа ј 
твореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како за 
 сунчеви зраци управно падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега р 
јмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци упр 
у мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на 
<p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио  
сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџ 
срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога ни 
Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба ос 
а се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља ј 
} Туна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њ 
и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>—  
од таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро 
во друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедн 
наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је  
ко исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му б 
и увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На 
тили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Ка 
и-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом. 
загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одма 
ова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог  
 слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љуб 
и он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Гла 
није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти,  
га није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на  
 њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног 
тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, п 
им би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао 
околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке 
 новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{ 
> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје ку 
имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се  
убав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у п 
<p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији.</p> <pb n="195" /> <p>П 
зили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома уз 
Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше  
е приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села 
 су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у та 
{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са  
о а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколик 
мете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци м 
а, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да 
бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одб 
в беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Ту 
 војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Сол 
од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је ж 
иле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само  
његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања.{S} Она м 
 по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљив 
о коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да 
: циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи  
ави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још више стр 
сну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и на 
н од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим 
оди.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И  
 његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом з 
ио дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити 
ром од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочит 
азговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуљ 
ше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невеш 
хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога су добијал 
о кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> < 
 Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која о 
ака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио 
уге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико,  
гао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине 
као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не може  
ико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна  
ишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се бе 
м брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за др 
лу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није чов 
ни.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у П 
ан тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} А 
у се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај М 
све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди по 
о сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазил 
 се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са врем 
но арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева  
 затвору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора ни 
це, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала н 
ом право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан,  
ков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику 
мче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија  
ку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим ра 
> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп  
очише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно  
 одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи,  
ке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што с 
ажно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> др 
ј прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумара 
р-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци  
ав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може сам 
 и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбин 
ици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали  
оваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ дв 
мбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, 
тим правима.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума 
ма сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривен 
 више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју поми 
гли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвор 
{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и 
ешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим би 
рах.</p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још в 
 могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Миц 
 Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се 
ке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и  
 добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрас 
та потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да ј 
/p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над једним отвором кроз који б 
е две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.< 
а подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не  
а им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове" камиле које су могле да 
о је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Д 
.{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S}  
кривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</ 
ваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама та 
е тамнице, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали 
 у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом. 
 руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико д 
сем неколико Турака — староседелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем  
ата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло вид 
ла није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се  
ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну мо 
морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их  
 и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и на зап 
 буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавн 
есту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не п 
сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко  
нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type="chapter" 
е одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им  
њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Св 
уду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате  
им пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Мак 
 Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше М 
о спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунч 
ама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p>  
зори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Е 
тао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто ур 
а неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек 
Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат ка 
а како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се  
поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> < 
 свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе нав 
мелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад после неколико да 
је мушких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он се измеђ 
 Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што 
ио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што бил 
па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети чи 
па?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гар 
, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага б 
се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.< 
м Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостој 
е много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p 
урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда п 
ог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за 
Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог др 
 дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико да 
пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан провед 
не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки 
 опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук  
же издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло 
 харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинув 
 сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са зе 
p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} Турци! — муцаш 
у не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са в 
 Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S 
ди прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брз 
-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштовању од стране Арапа,  
зи на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би 
пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Чове 
има у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен болешћу бран 
 свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрвављено тело Мицково.{S} На целом т 
 момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови 
и што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, н 
год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих дру 
чан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан де 
шинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали  
више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато б 
и...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца 
е издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка  
право сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка,  
гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био за 
 не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне год 
ућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S}  
брији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвож 
који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху примети 
и бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много 
а би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт ње 
зно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицк 
онака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити 
ла права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, м 
 овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек 
у блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе пока 
на мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су и 
узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S 
к ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које с 
свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арап 
о усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а  
јим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким  
ријатељство.{S} Но то пријатељство није било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</ 
е стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна  
 у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завлад 
га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана  
е стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и да 
ди нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се 
је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редова 
</p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Та 
ицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети оп 
 растојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечера 
латити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће доб 
син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и пошто 
е пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке од 
ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити би 
ај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вал 
 није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо ст 
оља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки  
 на отвореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да ка 
аврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Л 
 да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне н 
а треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Мицко. </p>  
они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу снева 
амбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.< 
</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за ха 
оворе остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... 
о још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати  
 брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано од 
 он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља  
пе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на т 
овараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму сво 
еше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог д 
тов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би коси 
> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друг 
 наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... ш 
век добро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима 
 слободу а понашање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</ 
о са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју ј 
крадом провлачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Вет 
хова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што ви 
ним паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђо 
 се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји ст 
 травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Д 
устош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода м 
 планинских поточића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од гор 
са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозн 
го а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и бе 
p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — викну  
тоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бег 
.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет кора 
на дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну п 
о, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма ка 
 и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је као да су пр 
чао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака 
p> <p>— Разумем, светли пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђ 
се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Ал 
 ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се измакну,  
сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се к 
дног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли,  
 Јесте, честити ефендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно  
>— Нека уђе! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одме 
ред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживе 
аж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се плем 
<p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоруж 
 никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по нек 
 Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господ 
 када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте 
ест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог 
{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, 
о страх и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи 
а где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашо 
p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и теж 
одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од п 
<p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — ц 
це.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био скло 
о код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S 
> <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се 
че:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја 
ашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању  
о зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четр 
е истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава среств 
ену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако 
а им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време ње 
атан, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само  
ио му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га па 
је?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те  
адовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p>  
 <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Мил 
епрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гле 
та од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло д 
 у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим 
м себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договара 
и ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у  
на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа 
Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осве 
ицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше  
еће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мо 
рен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме изба 
 после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да  
а зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходн 
он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то в 
а се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да 
е и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези  
 су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би поми 
раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима 
.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била заба 
раброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“,  
 између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После  
 за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео један ство 
адао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне 
ле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одоле 
> упаде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S 
езу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испр 
 по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав 
ме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то м 
p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обез 
 Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге. 
својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога М 
држљивији.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а в 
 пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец д 
, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних план 
аше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S}  
м, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n 
у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница,  
ио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непре 
рски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову ств 
ош пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да ост 
би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, шт 
ну и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини так 
ет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве 
ер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Ме 
у те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити б 
их пријатеља.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило,  
е смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо с 
подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро 
т кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилаз 
е и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. з 
рло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти,  
и га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, је 
се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и  
<p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила 
дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било ј 
о кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би 
, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи 
с на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева  
на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио  
жили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арн 
дини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет м 
вео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{ 
рб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране 
<p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражи 
109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у ис 
нога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p 
</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицк 
 Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у р 
-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и тре 
лугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући 
винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p 
трашне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгр 
однијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега о 
што већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцал 
Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето  
се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S}  
 редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дан 
е било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као ве 
p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљ 
— рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бо 
теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n="109" /> јунаштва и смел 
n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио 
, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено 
а тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није мог 
</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и ж 
 од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тар 
 ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше н 
на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрест 
о и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше ве 
да.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цин 
Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Миц 
ела и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина пр 
 је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> < 
кућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је  
је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не доз 
> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорче 
ом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p 
стајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</ 
Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Д 
каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову ле 
шањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према врелом су 
хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p>  
пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи д 
како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онд 
а не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потре 
н има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и дан 
ром неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгину 
су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас у 
ти.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изаб 
но се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, кој 
већим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пус 
ли наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</ 
 још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p 
родужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} С 
} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, 
p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач 
еник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ поч 
.{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— 
 Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад б 
мо срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи 
ља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жен 
S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде 
 све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.< 
ачин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се  
и пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана ж 
неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитељ 
ата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао  
S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче 
мбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, када чу 
 беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ от 
или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по 
{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била 
зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на а 
аше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе они, да се  
ака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.< 
дог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га 
т Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</ 
тотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измак 
бља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и с 
ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Доб 
шта.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да  
вода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше  
лавнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљ 
е неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно ле 
</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Б 
 би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после ово 
pb n="140" /> карактера једнога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају 
поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, усл 
 саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао  
х и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје к 
.</p> <p>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....< 
>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога  
 <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлић 
/p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донес 
тавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за  
 ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> < 
ах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише 
за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна  
 тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— 
са?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да на 
.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.< 
 часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме 
и још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и 
у као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку.  
но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p>  
ио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад М 
је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви —  
егове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем 
 напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо  
евелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</ 
киваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми осл 
жите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни 
цко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина 
е — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!.. 
 <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим 
ка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} 
нао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре по 
егови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих 
ма и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико тренута 
>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила в 
ом старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па по 
начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и 
обар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српс 
ишта!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти тре 
неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> < 
почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је з 
ше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу 
по можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну д 
 га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој че 
 Тако, синко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{ 
сети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S 
матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно к 
риметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јо 
 Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадикова 
ретураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и ње 
ко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити,  
> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толик 
мбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по  
ље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог п 
е то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било до 
 исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178 
ачин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— 
предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за овак 
ћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје милости, кој 
 и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа 
елу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико  
кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су прола 
/p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили су сад часове у највећој срећи и б 
мах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сир 
је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана, у чел 
те обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад нас 
е дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова више неће би 
 којима цело човечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено тело храброга  
биље којим је обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше на његово изнемогло и уморено тело 
е онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> < 
и се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <milestone unit="su 
ах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђор 
потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио о 
ји.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али- 
еља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав која се развија полако према своме ве 
водили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде 
и најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге з 
има дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморе 
 њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и по 
диковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} 
судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко  
е као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунча 
уже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом н 
сковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад н 
е.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кр 
ори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они 
главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед  
ло и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице  
е на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака 
ав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно с 
онаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи 
Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубње 
ршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </ 
а извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У  
о се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро 
p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух о 
тити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је ов 
ње смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој  
растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар п 
ало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих  
и један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исук 
валу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки  
 /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то  
чин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих б 
а, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим из 
а мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Б 
 онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и  
свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња 
.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По  
беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становниц 
жи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили  
аво ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, пр 
м ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Вод 
цко са својом дружином налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Ту 
аних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмица 
наути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко о 
а његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слободне час 
ј пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој 
едном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо ис 
</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И  
и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље 
 знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинским кланцим 
јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, о 
ваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер  
p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских 
оме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако  
у Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила д 
х пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сл 
II.</head> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица 
ection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, н 
а камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у кариј 
мирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спрем 
да пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село 
иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спас 
 беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крст 
ада, када се њих неколико опет појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете 
они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они с 
, а затим се са својом дружином улогори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибр 
и се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} О 
 један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева ками 
сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да р 
ше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села  
19" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесн 
коваше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицк 
де-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичи 
’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на пл 
та дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и к 
нажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше.. 
{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p 
Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана 
љда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „о 
везали па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не 
 Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци 
p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слу 
> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда по 
/p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друг 
<p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах по 
посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-мож 
одећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе 
се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — о 
 Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко  
</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не поврат 
жати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са 
> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послуша 
ој варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је м 
ј, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође зај 
ота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред  
.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин тре 
и-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и виш 
есу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p 
обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја уве 
ици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га в 
еће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у 
кох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Д 
месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздање 
ља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али 
Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше 
лико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири к 
p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Госп 
ну и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима 
дица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само 
и тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој кап 
p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту д 
едан оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти каже 
удити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет 
 Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих  
путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је мо 
мбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама цел 
, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко  
 Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од прилик 
.{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само пр 
е српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се —  
и-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не  
а — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем пе 
а је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још овол 
... нисмо још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— 
ући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој по 
ну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни  
е један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред врат 
/p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — рече један од њихови старе 
онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и из 
лева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сва 
ој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвов 
а, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она че 
аве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се  
Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Х 
у Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунац 
гога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад  
њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, 
ада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад  
држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле и п 
" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се  
дио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни са 
 тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена 
е Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од ка 
прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... прод 
, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p 
оспода Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласн 
аву.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.< 
аићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснил 
са тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером 
ац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> неки Михаило Томашевић 
идбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанк 
ечење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим гал 
а.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, али га зато 
аска од убојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сат 
еху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо,  
но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријате 
<p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у си 
стаде код њега неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео  
 месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чист 
и Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је ист 
ог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, чим б 
и човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадила  
а љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S}  
</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ  
ји беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са рес 
 Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могл 
 па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, го 
еретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајн 
еве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим 
шља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатс 
сом изгледаше према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p>  
аје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсеца 
ста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме д 
шко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота ви 
. запалио конак!...{S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, претварајући се  
ио у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и  
пасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом бри 
..</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Ба 
> <p>— Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па...  
сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни  
 оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора  
а на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе своји 
бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се испо 
остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И б 
кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити 
му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима с 
да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да  
бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP1902 
ицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи 
, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила с 
њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говор 
ћ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану 
 мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци ком 
 разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили су сад часове у највећој 
ристос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љут 
м, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</ 
релим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није  
А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум д 
тити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет год 
 сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — прошапута полако он, прекрстивши се а за 
 и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се по 
де онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезим 
ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко виш 
могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страхо 
 горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Св 
.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим  
шо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са си 
бодно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси  
 га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је 
гибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} 
 у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p 
унчани зраци, те премилостиве благодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа, благотво 
ко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу,  
но. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, веруј 
 далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су 
а као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежиј 
ће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана 
, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не  
и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо  
цаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... с 
омене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука 
 коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поч 
 тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милев 
ао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га сло 
чупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да с 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И бој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде 
/p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на  
Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли с 
 — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши јој после 
о да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да ос 
 старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи о 
.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи  
{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и од 
 никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, шт 
p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном ре 
 безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате,  
 њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер т 
" /> <p>— Ја сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу 
 морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и 
мнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те кр 
урска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, који беху  
... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе др 
-кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечеро 
до! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њ 
у и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах зам 
 Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако ми  
 и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је 
а одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p>  
е трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још 
 који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се т 
и то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопи 
...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један друг 
 увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као 
</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то 
>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни 
 ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, је 
а ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га 
изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и 
 и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарск 
оде и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко,  
ружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гош 
.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S 
аца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет п 
е, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Т 
омешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку. 
м врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише,  
о олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и  
> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гл 
чила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а  
таше.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. 
плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!.. 
паво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу м 
вога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљути 
јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> < 
фендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, синко, та 
несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не 
д им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орања 
о болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог ли 
бо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одгов 
, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тел 
ио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> < 
о погледати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, д 
жна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — пе 
и предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо др 
> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унес 
вању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као  
оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред ј 
су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зо 
 мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћ 
а би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дој 
е последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није би 
ти сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Ми 
 <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој  
н могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други  
и ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине 
 а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, 
он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се  
о си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа 
 Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а  
у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div> <div  
 Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим човеком, који им  
 о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част 
 опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S}  
иње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био ј 
у натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно 
} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али  
шта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била м 
ина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули мес 
 готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне ра 
 „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрест 
стасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада бе 
— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати,  
чког четовања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили ме 
 толиких ратовања, после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би  
 догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ 
До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но М 
а бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одстрањен од сунца и 
неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гла 
 Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрв 
 је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{ 
за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако са голим ја 
год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они те 
и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му ј 
ријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, 
усија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а 
то науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североист 
о медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутс 
а.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и 
 да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</ 
 ове последње речи није радосно примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изг 
 телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе н 
.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — 
је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима н 
већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков по 
етлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче. 
учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељс 
, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у српско-тур 
</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду  
крст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој 
ци њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је  
 да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријате 
 узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узм 
адовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка. 
дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а н 
коврхе јеле... стари храстови, китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинов 
ду.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше 
ем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и С 
тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова, продавш 
Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добр 
.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да 
да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, 
ицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да б 
</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако т 
их руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! 
пет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Ду 
ни!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од  
же да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико  
удина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштри 
ледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од 
као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој зав 
.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он пр 
ји би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да м 
н.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад ви 
а и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S 
Section" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче из  
 већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте  
ари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко  
док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чим беше 
еке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од грани 
а, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше м 
и шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бр 
е у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су они т 
иву којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги 
нутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је 
вога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n 
обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Ми 
авте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке н 
ати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му  
р, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко  
 бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савлада 
ери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јо 
и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а иску 
ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет о 
дговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Миц 
вио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружи 
 Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" /> ње 
p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турск 
ересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те је и он д 
то испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови 
 брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и приб 
 брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити  
<p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пу 
у.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред 
али чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-Коста, здраво! — отпоздравише му остали, — носиш л 
, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи! 
гу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да 
за се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог  
/p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник 
 иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима. 
арљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави 
, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка се 
ко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја 
 беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће 
а.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите м 
а све стране милијарде зракова — нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом  
ет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово и 
ом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а он сам  
беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се од 
буђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.< 
ме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p 
опуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> 
 <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав  
ги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зор 
е врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше и мекше  
ка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се та 
ави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Миц 
о упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са ка 
мили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S}  
се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго траја 
и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицк 
ан другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здр 
да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обо 
вако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему 
 од највећих разбојника и крвопија наше браће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и  
.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када  
рљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и  
 као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу. 
дговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и  
n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори 
одно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко,  
дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужи 
 приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Ми 
м рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед 
а? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео с 
их руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи 
оћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна  
рвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети туж 
ранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пр 
 са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време о 
 Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логор 
е водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских пл 
 почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њихо 
 младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше 
 до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаш 
и.</p> <p>Овако продирање преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских клана 
ојим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толи 
 знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо  
тле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са ос 
, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S 
равио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се 
жно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га и 
е.</p> <p>— Турчин!...{S} Каурин!...{S} Бре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџа 
т са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, 
а дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, ко 
ња, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викн 
 помагај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартин 
е би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па  
јући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још ош 
_C1.1"> <head>I.</head> <p>— Камо селам бре, ћопек <ref target="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко 
које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мо 
на појединим местима створише се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе 
у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горос 
да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да ј 
у кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n="19" /> <p>Костин 
ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева  
чин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивн 
. на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и 
уче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно 
ареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зо 
ху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде  
бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђен 
вцима размахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не  
 остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут 
вршини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урм 
је су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава 
уг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласн 
ст од оног камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет  
а грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини сам 
.</p> <p>Караван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше уму 
у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здр 
p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са 
мила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета к 
нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе 
од.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка в 
p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом 
а.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђ 
у.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима по 
Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била так 
и већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољим 
е а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.< 
 зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S 
ренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине 
... преко зида.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим 
> <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја 
 се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко 
 да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше...</p> <p>— Т 
м! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну р 
з Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашња 
е, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове ка 
ику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а  
стрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам 
пчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицк 
ојави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са  
ко у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n 
.</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не 
име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма 
потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних п 
његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену  
 кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако пр 
p> <pb n="117" /> <p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је 
о шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p>— А 
војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се мо 
вуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, 
ђења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само  
о су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно прову 
а и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S}  
ише задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ни 
сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жерав 
устио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} 
<p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’ 
шћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За н 
ела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а у загр 
иде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се 
и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах 
са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако нач 
стиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид о 
сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} С 
а Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко прим 
а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више про 
 од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слобод 
редини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко  
во село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад 
се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једн 
 чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па  
 човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљ 
pb n="57" /> <p>— Који, који? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружа 
вог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка —  
01" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се 
о бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави с 
</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Ст 
чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком",  
p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад 
ко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да  
ином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они  
лизу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могл 
ше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу м 
плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше 
S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турч 
о са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — 
истаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате т 
признај, заблудело момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на у 
ћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још 
џанум, чука наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вече 
осподњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најм 
ко се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у 
.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа 
 да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одм 
цко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко 
p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од под 
адом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор  
озно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те 
о к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја  
да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху. 
радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била 
ову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену 
ко звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се није д 
емена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сусти 
млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав  
b n="46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се  
 однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он 
ше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљен 
 најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Саста 
гладнели услед непрестаног путовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући  
већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше 
апе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба 
и Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— О 
са ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p> 
а чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долази 
уканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и 
опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивал 
очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног ж 
ше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ  
ђоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће пар 
ан да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је виде 
матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и  
.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, 
ко причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он 
то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не  
— рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, 
има пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} 
 у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лица.</p> <p>Од 
о одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих к 
е, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а 
ако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p 
n="115" /> <p>— Знам, знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и  
неповерењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар ј 
знајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту о 
шо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут 
 је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре оста 
ом обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако за т 
омих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшен 
„Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом п 
ствен.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p 
датле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S 
разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца 
лиже и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p> 
и другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике  
 време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире с 
збуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико  
јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављ 
скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се ме 
 бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту  
 да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>—  
лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца 
внија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође 
 језик.</p> <p>— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупље 
ела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином 
већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са 
 својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муње 
иумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симин 
уће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурн 
упити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове хр 
аља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још о 
друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир и 
p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Стани 
 срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n=" 
ападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћ 
оба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и на Македон 
дник бугарског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да  
ећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их 
илично затегнути односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.< 
 буде продужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до г 
 многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцниј 
Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не мог 
рине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један 
 наду полагао и на ондашњег председника бугарског министарства — Каравелова, који га беше веома 
стављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </ 
ко дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Бил 
ндила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио 
љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што 
.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер 
илу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ до 
ним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плану 
како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македон 
ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год 
 ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се  
игао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше  
е они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки 
ређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год 
ве дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарске војске. 
о му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </div> <pb n="124" /> <div t 
аху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на руски ма 
ам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, к 
ест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да  
што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама са 
— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели 
асловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, кад 
...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, осве 
ош исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог си 
ева.</p> <p>После извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком о 
Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи 
 Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дет 
ду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!.. 
ахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахр 
— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад 
да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, 
снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избач 
како није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега 
ог оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У 
а ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, честити 
 послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p 
н је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он г 
 да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову т 
 одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од капетан 
У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и 
 Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана  
е брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се о 
е нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Н 
а то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну пр 
а:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам п 
лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Х 
волику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> 
Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале з 
колико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Осве 
ко друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла 
е; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} 
 у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом  
ко побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг прија 
у, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... т 
а ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извешт 
 да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указа 
неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, а 
пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— 
 да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз 
</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лир 
е опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању р 
а одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи 
мо на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...< 
ет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код о 
 Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S}  
време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> 
 Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</ 
ужише путовање.</p> <pb n="198" /> <p>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду  
<p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се 
ше да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те 
ај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом прол 
те да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би  
ким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> 
 дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио 
освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <mi 
у жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог  
сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и 
з лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но М 
и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се 
ато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље траг 
 Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну п 
>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> < 
 да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога  
о као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико 
n="116" /> да размишља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како 
е повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да  
ичне ствари те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њен 
да а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што ј 
и, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па се не  
 самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете 
већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека т 
Снажна — снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па  
ction" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасн 
’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И 
гибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S 
ковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном зан 
по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножј 
плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасив 
едара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ суст 
Седи! — командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ сед 
злив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро однос 
рани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине: 
у долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаш 
илним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше 
усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зв 
их шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада 
рвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се с 
ут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинских поточића, место оног дивног 
у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад с 
рави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и са 
аламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирк 
а, који се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице  
сам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман об 
ако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами 
ује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надиш 
ула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним б 
на њена страна сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвеће... <pb n="10" /> та 
ле подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште ва 
ом међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Ту 
шити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само 
цима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи  
ра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div type="c 
о оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и с 
ра а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и 
еде пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао 
 неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах 
ицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан т 
екиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурн 
то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Беогр 
обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кућ 
} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лиц 
 ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло 
уста помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полак 
м дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је 
} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јеше 
ту кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри с 
 је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> 
дуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претур 
<p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштен 
ови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов 
ати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када 
колико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но 
 Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдес 
 близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно 
.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној ок 
{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разли 
накресаног Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим другов 
ваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> < 
ваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зр 
 разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало ис 
аће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и најопаснијих царских одметника казни на ст 
власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше н 
у изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколи 
 </p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пута глед 
ој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> 
, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чист 
тало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у  
ли-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико м 
асну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Св 
егове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гу 
колности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спас 
ало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поре 
лови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> < 
силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад  
ин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најм 
а страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, 
/p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Н 
им — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и Старој Србији.< 
е, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ крен 
!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Те 
то коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситн 
беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине 
/p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну  
 све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у 
ришту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткам 
, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако ду 
 крочи на неколико корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши ј 
" /> <p>После кратког очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком,  
 брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму 
сто! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ва 
еше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи г 
 човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и 
 продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вере 
о попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу 
врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p> 
у кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора 
но било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им  
ај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> 
, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." 
а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у сре 
ивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S 
p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешч 
убњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше 
помагање, — све то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни 
ицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и  
свог.</p> <pb n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благо 
олико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку д 
стим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од  
о од Петрињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли о 
милама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Ми 
ве што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с в 
— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Св 
нпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учини 
ом а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафи 
, правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако исти 
/p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и нез 
асхлађујући своје заморене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушк 
е дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Из 
.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне 
ла да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће 
ко јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно до 
ала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном касу тр 
ану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као 
 зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Јед 
и и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја  
нко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио,  
 на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак т 
ите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостоприм 
>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref target="#SRP19024 
д већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда,  
 кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутне суд 
таше право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у 
ар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти  
м баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накр 
аравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се 
ба крити!...</p> <pb n="86" /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — 
и „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говор 
језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи н 
>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише  
многи турски великодостојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{ 
то, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна реч 
Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пан 
 царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који  
ама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку,  
цу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски велико 
 остале турске великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога  
мирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који тако скупа и састављаху п 
 га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирн 
Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на 
беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седмор 
дуре из предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја 
изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале турске великодостојни 
еме мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном  
но од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а н 
чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И  
у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место г 
 ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за че 
е да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и 
 остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је нов 
 ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, трг 
а могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо 
тне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у 
 говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је роди 
ара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када 
Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аг 
ли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јан 
чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег  
кну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, шт 
 Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао кака 
лично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек  
аметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре  
одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од как 
кај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио 
 са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p>  
 омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче  
!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му б 
ли сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицк 
даше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале виш 
ужина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!. 
сто, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено улазећ 
а вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, да в 
у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И ка 
мах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око по 
 <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати  
нде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани 
 <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно повер 
но Ламбро.</p> <pb n="65" /> <p>— Хвала вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви  
е очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p>  
о својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајес 
јом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди по 
 мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но вел 
.“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом н 
обро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за веч 
ако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу 
 које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варо 
јина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што ва 
024_C1.2"> <head>II.</head> <p>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показива 
кину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има 
а! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, о 
е баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах у 
му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се 
е већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовц 
ј крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба пр 
у, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре ше 
а Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако д 
 и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — 
рапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих.  
бравајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} Мицк 
џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртв 
дам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је с 
е.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко јо 
кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити  
ло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусл 
ова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој 
head> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста тр 
p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их у 
еца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p> 
као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и оп 
аму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на 
га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко и 
тар поглед његових крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебело 
ност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати ов 
шању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, 
ћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне 
од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава 
хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових посл 
<pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p>  
на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, д 
иковце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, јо 
о да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> 
о било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турц 
ике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> < 
 сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо 
кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но  
све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре помену 
и на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам 
препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убо 
видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан 
 га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одма 
ку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!... 
 Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни  
беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава 
</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих 
 онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрл 
е проводио по неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о  
е је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладн 
једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Не 
ети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше 
еше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p 
ео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус  
 за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и 
 до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!...</p> <p>Надзорни 
ећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{ 
ела, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножј 
стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху  
Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један  
ело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар 
p>Убојна звека љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, запомагање, — све то страховито проламаш 
едва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце 
риград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигн 
лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих 
 то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихо 
 знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког  
ице. </head> <p>Мурзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Турска влада терала је нај 
ећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У к 
ема већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше наста 
7" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на 
 његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземно 
дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених са  
у и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин врати 
ме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад 
 пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p 
н и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више к 
д он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једн 
Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се 
ису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, д 
лико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Ру 
 они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и ни 
 путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се о 
е јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се зап 
кову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивш 
ше Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како уву 
Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и м 
 уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели с 
чела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле  
за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгледала је као какво поприште великог боји 
да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сва 
 испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога 
адала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке неме тиши 
ами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да 
срећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија 
стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер посл 
, коме се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљени 
 нарочитим правима.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмов 
хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкарац 
 хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова би 
е Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведе 
 и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако ист 
положењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина да с 
а опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док ј 
ком мору лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са  
тала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место 
есрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском ур 
ад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p 
ком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрест 
ива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами 
убоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар које п 
кође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, 
краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. —  
неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> 
 да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где прона 
 <p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше у 
н је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Т 
оме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и су 
а заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.</p> <p>По заповести управниковој умрлом ефендиј 
није поменуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средозе 
ју.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 ст 
милост и немилост управницима појединих вароши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике р 
иполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је 
у варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </ 
н, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} 
} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних станов 
и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде ж 
За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи  
ког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у са 
ех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме ма 
.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро  
фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе  
бојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који својим  
одољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место 
гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопиј 
стављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за  
p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — 
/p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, ч 
 То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће  
, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи  
Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад 
крије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Ка 
ј планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају д 
, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладал 
есила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и д 
</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почасти 
ке крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш 
оћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мој 
о и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице управит 
па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек бех 
прам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових пријатеља.</p 
матрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада. 
 конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спаса 
 Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</ 
душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сад 
је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио  
ле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Реко 
цкова мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуно 
и у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и 
воју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, под 
дмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то 
прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума,  
и.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренута 
о ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи к 
то дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жерав 
да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, к 
<p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код к 
јте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарај 
изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накреса 
аких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још  
а они се најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше 
у зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако пр 
ра?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на зе 
а њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног с 
тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни п 
ле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало пр 
аљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађ 
мтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома пон 
ма.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још 
{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?!  
о је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода 
убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим ж 
уришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуш 
чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један н 
/p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи 
ну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на н 
е.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p 
 становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта  
 сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за рук 
е ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Ва 
ма да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нем 
у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита М 
ана отворише, на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p 
осматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што 
грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах 
вога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љуб 
о ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили св 
ао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слобо 
<p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу ови 
 часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма д 
још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад  
други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беш 
еху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да 
узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Ф 
е од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах  
е силна љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је,  
 /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређен 
куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бе 
 брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше д 
у мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три д 
... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми 
н беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог ме 
а кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени 
ајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би прим 
акога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{ 
шао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Ш 
ко је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тег 
раћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...< 
Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.< 
е још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалиц 
појмити.{S} Човек, који је целога свога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и неја 
и противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, 
ољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки убијају њ 
 и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена 
иград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштит 
ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} О 
 ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што је 
19024_C1.7"> <head>VII.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну једа 
но погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ам 
но око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од 
ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи 
 осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецка 
и скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не  
ок бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј,  
} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да 
а све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задир 
 грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— Море, оставте човека, 
вој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p> 
арина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би 
ам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од  
њеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S 
звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм. 
бична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да  
и да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не 
де је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бог 
ке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко 
.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и благ 
ање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поч 
 хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма. 
ли овде и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</ 
p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђе 
чане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму 
исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} 
ки друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге  
м нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља  
д не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се  
ти од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу,  
је вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починиш 
стано ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </div> <div  
ко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље којим је обрасто извор и хладовина благотворно 
ством није се могла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и и 
дно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високо 
амошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим пр 
p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женск 
м подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог проле 
д овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Ми 
фану код осталих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни 
вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.< 
 како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Те 
/p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S} Мара  
На неколико тренутака указаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили 
а оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, о 
рака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци ч 
лаве до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради,  
ad> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к 
а би било стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику 
ећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку 
</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са којима и 
ри доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно,  
е ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није 
 од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан 
 зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са с 
 „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатст 
 арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као  
 одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја 
, о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчин 
поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре  
величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка. 
егоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики с 
број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква о 
говори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско 
Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S}  
ачки јатаган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око круп 
се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са златницима, звецкајући, тражећи мест 
оћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако прити 
</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивн 
од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак,  
аган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о М 
а су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицах 
а за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове 
ћи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — за П 
а замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стража 
вај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Ч 
у и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове последње речи а кожа н 
p> <p>Осамнајест камила, натоварених са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било  
 људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами 
може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео ј 
 <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и пове 
 и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да их о 
ора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивни 
p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророк 
ајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху ха 
елики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би  
м могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p> 
ену.</p> <p>У једном крају испод једног великог камена опазио је змију необичне величине.</p> < 
.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сј 
ош сама изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од 
издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му своју намер 
 обали Средоземнога мора, између залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се мож 
а или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник б 
 разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово  
алију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлој 
еху сакупљене многе паше и многи турски великодостојници као и сам валија, који ће имати да суд 
 побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} Но најзад на о 
гоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегст 
гова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухв 
} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сложно на турску војску и 
ваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> 
Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније з 
ут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} П 
на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — 
та?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити паш 
ћ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзор 
 нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје мило 
 се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="169" /> 
 је то измождено тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одл 
амиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна је била веом 
и кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси  
такленцетом уља.</p> <pb n="46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за 
 пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и  
ана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни с 
ешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живо 
ле неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Руси 
 много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарског 
сти и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „ша 
ику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — ви 
мо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за те 
неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече д 
о спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рука 
 пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину  
већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нек 
 беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p>  
 остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје опту 
жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — одговори Мицко н 
 Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики број гра 
великог камена опазио је змију необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не см 
 у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи 
Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ев 
ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече 
но са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал 
..{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли 
случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем 
а!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег разговора са начелни 
збојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај,  
ако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд  
ОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> </div> <div type="titlepage"> <p>Штампарија  
и сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише ка 
е и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицко 
у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са 
 вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> 
иле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и свато 
ти.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не п 
 отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако к 
г разговора Станимир одмах појури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислима непрестано се пре 
 беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше 
Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалу 
ином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу х 
 вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се сп 
 Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> <p>Но нам 
рбији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и  
, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те их преда 
и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, бр 
елио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако н 
вога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна шт 
 <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радо 
вао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сеља 
 светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>Посл 
орба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но  
са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест 
он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах од 
адјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и в 
Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у  
министарства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-т 
Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко  
родице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики бр 
вши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, 
но непријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са сво 
је, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p> 
гоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења  
је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна р 
о-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и хара 
е повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> н 
га племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени  
иње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и к 
азирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко испр 
љубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање и са не 
 се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад 
 га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загр 
тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинск 
рв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају  
мао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону 
оклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да 
у у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашани 
, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око 
, честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Ми 
вић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога о 
а их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо 
злога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, 
агума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S}  
аш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они је 
езекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме  
Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник,  
 кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећа 
{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p> 
ху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи  
љубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах 
 и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p 
ли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко са 
жином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега н 
 у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том приликом и пр 
/p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече М 
ћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но ка 
кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хв 
 одавде! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! 
шног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да  
рати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу т 
.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> 
му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њ 
и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у з 
лико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зар 
вио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом ма 
о од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не  
много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он 
нагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дан 
 преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је с 
се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори 
Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>П 
..</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p 
ва.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају о 
уга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам  
ма ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано  
тељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и 
хове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" 
ге његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се од 
у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће 
никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећ 
68" /> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани;  
нту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посмат 
цу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако  
p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што  
пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам  
{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не приз 
је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један ј 
и и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p 
н борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{ 
66" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова  
 свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог  
 жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче 
 пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Ала 
му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавст 
дговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ниш 
ожији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству 
вде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је 
дан Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — р 
 је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на  
а скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се 
крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га  
 ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Ми 
} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље н 
азује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно  
 не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p>  
чке ножице не клону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред со 
сположење опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави 
еше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до с 
 ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше 
рделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одм 
снуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано око оне његове ране. 
 то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше ст 
инограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам до 
дножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а к 
не у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио,  
онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ  
у, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="chapter" xm 
м дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисно 
ја.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заход 
име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, рас 
си и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и та 
 који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са 
опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима 
би је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше 
бљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био 
Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој ду 
е чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста о 
ише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије вој 
ј души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам б 
 девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне поздраве. 
/p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је вар 
 се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у г 
p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ ш 
Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског 
оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</ 
 познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове последње речи 
 <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора  
релог песка, који подизаше овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најз 
аги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би пон 
и са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да ж 
 се јављаше <pb n="144" /> освежавајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извл 
Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему б 
ако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше све он 
ди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само за 
рзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу 
ом: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жар 
нији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћ 
роменуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и 
дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње н 
е сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.< 
аганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а сво 
 хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто оп 
иром засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно  
скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама 
дух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, к 
а су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквог 
ро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} 
урцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им б 
 жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.< 
да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно ј 
Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би с 
ј гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад б 
д непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S 
ана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења 
p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању  
 Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог п 
као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка. 
акав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Мног 
тегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом глав 
p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах зас 
да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и го 
е пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога 
 морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешк 
арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но з 
е и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у  
пуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке  
ола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита 
ровести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестан 
м, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, с 
колико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у м 
жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са свој 
обро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружи 
д намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја  
сти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пу 
гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и пр 
иким мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде  
 за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на 
, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у гр 
p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презриво у пандуре.{S 
урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шес 
цкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p>  
ад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S 
одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од доб 
д хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом!  
вољци не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пож 
аде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, к 
али као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су  
са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчан 
а испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе 
вих кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од под 
{S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ б 
ћара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... 
чи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној бу 
 поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних п 
лико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад  
и научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p> 
 у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је бил 
 душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Три 
. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудно 
ко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу позна 
ђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљуј 
не јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилн 
цко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари ова 
у.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о т 
другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојн 
че да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са с 
ла права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начин 
 и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко ш 
јниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.< 
ше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бек 
ај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види т 
аша?— упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити еф 
 ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — 
 но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе 
, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што  
д остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заог 
 поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко 
<milestone unit="subSection" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се с 
уг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! 
је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу  
је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал 
мо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти к 
баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја 
у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, 
, од неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди з 
 n="125" /> <p>После неколико тренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни  
p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва 
аво ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је 
Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа 
иховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојк 
чно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на  
 им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравн 
а ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви рас 
ди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав пре 
а.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене  
ете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крво 
бојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства 
n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху  
дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодост 
ли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поно 
опао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како 
е, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста 
ују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче  
 unit="subSection" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од 
ш даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској вој 
нова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколик 
 опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрип 
 да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, 
чере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и 
аној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пр 
и силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох 
 Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином 
нили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравн 
јмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>С 
ре?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи 
евалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сум 
м, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути ја 
 беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са 
а га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњах 
с а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, ш 
 згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја 
ћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори  
долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им М 
орам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156 
ити пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— 
војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином напа 
у са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилеп 
и дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад 
ат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!...  
с пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плат 
репасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у по 
уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете,  
рно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочиј 
шли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Миц 
о жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти 
 одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задр 
више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах на 
а оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан. 
 је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јунач 
то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се  
во у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем беск 
н се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, д 
апка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејри 
еше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљак 
ав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и т 
освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очим 
/p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, 
ше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима 
у осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад пу 
у.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали 
ори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо п 
чекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица ве 
 фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хури 
и ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако так 
 развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У 
 као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ бе 
м.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао 
ику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог 
 причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S}  
азговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихови 
лио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. 
вори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли она 
> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Мицко...{S 
 силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, к 
ао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му  
S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или к 
 голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и 
ра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још кој 
еху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогориса 
невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде,  
убав која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељски позд 
 добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друго 
драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава  
их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, б 
алафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљ 
ити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркв 
ачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која ф 
оге Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци 
то беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете 
Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јата 
 ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опази 
 мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало 
ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину 
ојури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ха 
ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је сто 
дна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко 
ених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пођ 
их осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да и 
таше Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Св 
оло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек  
раше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{ 
киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и ал 
га драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све више и 
чен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дру 
пију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху ту 
 брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на вратим 
вог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јаг 
евши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезава 
ну у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>К 
честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима.  
ихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама 
 тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у 
омила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Ше 
мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Доб 
убоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском бл 
у они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74" /> нападима од  
ало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и пр 
 Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто  
наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче д 
 у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p 
и.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико  
 мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</ 
зашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радо 
 најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини 
 Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка ј 
Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p 
на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Миц 
отера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман 
stone unit="subSection" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше ка 
ојом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, 
 министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са св 
ови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осв 
е било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху ч 
све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време 
p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чиф 
ху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити о 
 онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бел 
лавама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну 
 свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој  
.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира д 
овећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад в 
а Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је  
? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, 
ајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107"  
 са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и  
мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих огњишта 
елом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезавах 
 снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга  
че Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... целу породицу.. 
чито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању к 
 их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празн 
није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за ру 
беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од 
својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позва 
.9"> <head>XI.</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одма 
ови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери о 
с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се  
м, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од  
е женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Миц 
 — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо м 
о сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пус 
је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" / 
нуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренут 
ко да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за се 
орицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуна 
начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> 
на Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драган 
 оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци  
 ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="1 
то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p 
м дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме 
<p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{ 
ло је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима.</ 
вог плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој  
и почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но 
јави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мал 
 даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну  
енут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— П 
села песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све сн 
тинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху  
м испекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово доброво 
 оноликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као р 
е крештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не пре 
ш горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури од 
ећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S}  
ак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки у 
и кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} К 
и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозн 
икну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p> 
еше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p> 
ма спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз п 
 наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n 
} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се з 
и не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то 
>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Кап 
пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, 
 не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у паши 
ну.</p> <p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше посп 
Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше  
енутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по п 
ро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Ст 
— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се ма 
ла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар 
лни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо 
, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка  
мислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска ство 
тост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадн 
вањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањ 
, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, х 
ном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се 
е.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то?  
 од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно  
, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се  
е смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши за соб 
пак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се 
м, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време с 
ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом 
и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о  
е роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу 
н треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари 
јду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!.. 
 <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учини 
> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p> 
м рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, о 
устан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> <p>— Трудићу се! — ре 
> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чи 
>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше н 
оши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим с 
од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна ду 
ош није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморно 
S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од преко шесдесе 
} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... 
о дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње 
 Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — вик 
рањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу ка 
 самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово м 
нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом  
и — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег пред 
ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Кумано 
е Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног га 
езиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> <p>— 
че Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и  
алим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и прези 
 Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицк 
ако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> <milestone  
Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Крава 
гових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плах 
остигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покуш 
Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p> 
и.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са  
!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли: 
страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хо 
е радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Ст 
 муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одго 
е речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио 
олазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко  
ет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад о 
топе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да пад 
сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова в 
пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху 
 Пошто се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколик 
ао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињ 
p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и дев 
ржаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но 
о опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо иско 
е.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p> 
.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњ 
на било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом пој 
ити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>—  
чајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" прав 
и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше  
е свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се  
ад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ исп 
 била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви о 
ени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој з 
/p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустен 
јући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је  
еху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржа 
већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у ста 
у за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и са 
д и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела  
дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг в 
 Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село В 
и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb  
и Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и сами бе 
ом на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Тур 
вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му 
одозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Б 
 бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од 
рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{ 
валу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином 
де. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из ар 
ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одма 
ути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чул 
 сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе с 
тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жало 
левиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили  
има и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет у 
амо превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беш 
јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што в 
владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима 
година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пи 
ћим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало веч 
лулским касарнама.</p> <pb n="51" /> <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{ 
ма рукама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима 
арош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обичн 
ој тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, 
ушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} С 
 буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јеш 
естре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управиш 
 тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако т 
каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена з 
жи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљ 
 дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао д 
ли изложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији  
ицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Е 
близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>О 
ћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио  
 то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави 
љеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне  
сто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступањ 
еше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена,  
тра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати 
 зраци управно падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања  
на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће си 
а ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, плат 
није и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по много већу 
онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто з 
 Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашт 
 Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненади 
им пијацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бог 
RP19024_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје добровољце ује 
тро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ћ 
но до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако м 
има и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером он је 
акав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лиц 
ет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег 
C2.3"> <head>III.</head> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колик 
иромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунч 
оји би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је  
е на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплаш 
онизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави 
хове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пил 
ем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у п 
 Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем 
о свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за нек 
ве мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" /> сп 
 <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо,  
ведајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И т 
нџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше гото 
p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" /> спавао, као и обично, н 
в својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још виш 
, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — у 
 Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепо 
арских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време веч 
Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код њ 
ужила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{ 
ви још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, к 
до, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...< 
е Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову  
, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехме 
во, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко  
унце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање 
умени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом  
 спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увел 
итви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриот 
но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шт 
овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а 
Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом  
слови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n="19" /> 
.{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј в 
тигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галант 
цком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопстве 
нцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и м 
тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна 
н детелином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи 
ски створ није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.< 
 своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој ј 
орачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом  
агодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено 
и часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И 
тину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те  
сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!.. 
и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог св 
азбојник, крвопија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован 
о сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти 
ите га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад 
одметник, разбојник, крвопија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицк 
— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На вешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни 
тна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој н 
ху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде  
{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која ма 
рже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са велико 
о овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својо 
ита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозна 
се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора! 
а Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним  
есенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „б 
к!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу нев 
већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја ми 
в од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и ње 
аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на  
нко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... р 
емо! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто  
о вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујућ 
отице управите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То  
такоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемски 
их вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он у 
гао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!...</p> <p>— Како, како?!. 
стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође к 
сенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признат 
 <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта? 
домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево но 
... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући 
 ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — г 
...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питаст 
агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас" 
је оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам  
љи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато са 
агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си!  
ам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, ш 
у децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем 
 друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви  
очеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здра 
ешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, 
ао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.< 
 себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је  
 су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак 
поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један 
е се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака о 
е дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико пл 
звао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како с 
а натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме поган 
радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху ср 
на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још  
ином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога 
 га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с  
а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице о 
, но нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклав 
е се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје 
, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаш 
ко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турак 
аф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође  
анђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи н 
ило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милости 
довао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</ 
чекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетк 
.. моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>—  
<p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немад 
рамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу 
 Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том трену 
вић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полициј 
недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="1 
} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одв 
сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Крис 
их другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини толике 
, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјури 
а има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо 
 изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у ка 
ју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туг 
{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити! 
алаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у најве 
напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с 
не са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо д 
 синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао нек 
и само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала оне 
86" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневају 
икну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја  
јег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се 
 Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцима својим падају Арапи, којима виш 
 још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</ 
е и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и до 
 Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Тур 
.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> о 
шта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био зна 
онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом ж 
 на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше  
После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицк 
оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинак 
д поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урм 
је земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећ 
кама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадо 
и и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било 
> освежавајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извлаче из оних својих склони 
 и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отво 
ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило о 
, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућута 
 шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не пи 
 Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у кон 
ћи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непре 
љци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши  
ом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку рад 
ицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па 
као!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја 
вом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак 
што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забру 
Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, н 
а Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за 
.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око  
.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохва 
у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино 
и Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав,  
говима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се са 
уних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“  
 се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ос 
не.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече  
о времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</ 
 Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан п 
шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје 
мах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака о 
877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики 
м сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозна 
, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом  
 <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb  
им би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претеш 
је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Миц 
прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи пог 
ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са живот 
вни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко 
-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазит 
а неким опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем 
 пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не  
а довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено  
мбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог 
ан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо  
тпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима. 
 смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још 
.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирн 
а, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаш 
Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти каз 
јзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмо 
ран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, ха 
теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми  
е и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тр 
аш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ за 
.. </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочиј 
34" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве  
/p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад б 
 продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога кр 
.</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти  
ти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и  
ову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког 
својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19024_ 
најем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за м 
м, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дан 
 <head>III.</head> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниск 
 је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији 
е, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у 
 — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким стра 
, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да 
ега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваш 
S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухва 
 агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царс 
узман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиг 
 успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти  
е онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и на 
ицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вар 
а.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјај 
рама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине  
а као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Миц 
жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S 
 да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено нек 
еџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама 
плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви 
авите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна  
ороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— 
<p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се  
вајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија в 
— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <p 
} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7 
кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!. 
раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зов 
ајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ 
и „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежи 
, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег. 
 пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша ве 
и дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге 
 који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ  
д смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне  
о... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим 
 створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се 
е на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав др 
ећ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и 
даше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак  
 Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, н 
го а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, талам 
 камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи 
о!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за д 
p>— Идем, идем... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах  
ризором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“< 
еше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској 
 улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти 
губи се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек 
..</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који 
ј чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник казамата тр 
е као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат 
оклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше 
 му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав 
 ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет 
 ћопек <ref target="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше 
/p> <p>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога 
шао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлат 
к.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не п 
 траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, пра 
="22" /> <p>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p 
>— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’  
/p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p> <p>— Станија 
воју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани 
 али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p 
аршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми 
ше не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упад 
.. разбојници!... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:< 
мо сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зи 
 да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војвод 
речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред 
случајно прошао какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> 
а густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. 
, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не п 
утуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>Опростивши с 
у!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ за 
о пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, 
ка.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, п 
 <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет изв 
к!...{S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, претварајући се и поче се крст 
 <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико тренутака пандур уђ 
у једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p 
е, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташ 
!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши се ка панду 
— Заповест кадијина мора се извршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — уста 
е.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бад 
 <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху с 
pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — 
следњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у  
ста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастиш 
а мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао 
шао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. —  
и се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично у година 
брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е н 
олети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мари 
на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуш 
S} Збогом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Куз 
Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и  
Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши ка 
> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их  
и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бит 
on" /> <p>— О, здраво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кућ 
че!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не 
 и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опра 
кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толи 
ућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> <pb n="59 
шио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>На 
.. чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему 
 устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо о 
тера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју 
у главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се ов 
егове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одмах изађош 
и... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре  
 ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> < 
<p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако  
 да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужн 
мана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар,  
у као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — з 
.. ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на св 
исати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи н 
а си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му 
главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава нак 
и не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мо 
вораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога  
.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S}  
...</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути овол 
арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове н 
ији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> 
...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Та 
крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p> 
 даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим у 
не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли жив 
собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида 
у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, улазећи у собу.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Ал 
ери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећ 
</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову в 
беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео 
 га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина стр 
остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> < 
ван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p>  
ети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети  
и гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p 
е он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове 
ровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему 
аког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, од 
</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је 
коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером са 
живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једи 
да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле 
 само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржен 
а умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p 
а!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, ба 
око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се  
е... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари на 
 се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После неколико минута Мицко  
:id="SRP19024_N8"> Исти и сада живи као винар. </note> <note xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Еписк 
на, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије в 
воју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакв 
о зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имај 
мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Сре 
екаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да по 
у је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да  
ро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му 
уже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из в 
 сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он  
одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и  
хота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију же 
осле неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице 
ише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше  
е да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на стотину места умилне  
 која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ какво 
досно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они  
тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше св 
ше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S} Свеж јут 
ом моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Н 
шао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" /> < 
и пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p 
еше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задрж 
е и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ал 
ве самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гошћења Мицко се  
се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div  
 сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије 
о му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако  
ом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толи 
/> <p>— Ах!... ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десн 
 n="100" /> <p>— Ах!... ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци п 
 изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> <p>— Ах!... ћопек један!.. 
 сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по 
иста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја 
околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно дру 
и још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S}  
дом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи 
’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} С 
ту.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице 
вор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадов 
своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за с 
а на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полего 
о какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена о 
о тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој п 
 часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху  
и негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицк 
то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко  
и задубили, посматрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану  
својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне  
 опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка 
ри храстови, китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што  
бит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху о 
кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Миц 
<p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су б 
 свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Кол 
 одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима њего 
очех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, д 
оворили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспок 
лахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло ка 
.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, п 
рзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог,  
а и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Ви 
о неверство и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је чак и жи 
ве недеље изнесоше они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако 
е јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је 
 беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако цел 
рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамб 
естра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом баци 
гостање.{S} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујањ 
м гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш 
 стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, он 
дари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча  
право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мрак 
стави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој  
ама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до пос 
 — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!.. 
од ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се ј 
аца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да  
.. густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве.. 
то пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне пон 
ског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну 
 сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена —  
с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији 
ање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су за 
вој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти с 
Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и  
.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у  
тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико  
 мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав  
 испод њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ п 
ам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињ 
на љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редо 
а и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опра 
ве то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато М 
лом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и ве 
е још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Н 
воли свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морал 
 руком на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута. 
 камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта л 
ној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље упот 
 на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развије 
а као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбој 
нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у рус 
о да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде 
адала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бе 
иритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другог 
.{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мо 
честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај оп 
та, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина м 
и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова им 
>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати  
убила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ  
</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврш 
 у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише 
ше овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раста 
ао да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале стр 
Маса радозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дел 
ком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да ри 
пророковој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p>  
 уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико сн 
каницу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканиц 
лати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко бивах 
хватати, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи шт 
одизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Миле 
ака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше и 
 беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим 
сно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што св 
} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући с 
убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу 
г заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без ика 
пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није мо 
реме свега ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и  
апуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било 
о у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежн 
Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он 
ре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или рак 
аху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се 
се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачн 
Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он  
} Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на в 
лих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p 
сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено  
 онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљ 
цко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер А 
родужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија,  
ема врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано с 
д ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се 
дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са велики 
 попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници. 
лободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може жив 
ружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или 
акав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више  
од њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневно 
а а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице  
.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са  
у пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише се чит 
о заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се 
дозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} С 
њом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као 
вој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Разд 
у Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да  
па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро 
рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све р 
, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше 
 к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — са 
прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радоз 
ећ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} За 
оварао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаш 
је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју и  
а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико да 
рстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, 
 сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунч 
дару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} 
<p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он в 
! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти п 
— Хвала, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе 
уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах ж 
ђу Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгуб 
 да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна 
вој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом  
нима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се 
она њега.{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љуб 
ху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо 
д понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах п 
беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као 
 — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштовању од стране 
 вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем то 
едаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја 
га што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толи 
 њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место  
е се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао 
сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима,  
господару једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љу 
и ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке мол 
Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{ 
ицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p>  
ру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, нов 
утовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођо 
ну.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Св 
вим речима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи  
се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време н 
а прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице упропасти 
то му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше,  
предоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да  
о из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама о 
је са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале турске в 
они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивањ 
шан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци  
наутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његови 
ји беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка усле 
илева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Н 
е онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и више о 
Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и н 
 к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвеза 
лико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегст 
умњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом плати 
по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урм 
бава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико п 
сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> 
е што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Л 
е их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Х 
 ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једн 
примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад  
ело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахив 
е чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као  
млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећ 
 је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је  
— Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а н 
вљати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Мил 
 и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га 
да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавство такових дели 
— Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са ур 
ихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак 
 тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да 
укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћн 
ена варош са широким улицама.{S} Турска влада терала је највеће кривце у та афричка места остав 
статке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто 
и и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана  
није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жељ 
чито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се  
} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Ев 
беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом па 
Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p 
тајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појав 
 грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не,  
беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страх 
{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од преве 
по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} Њима није ништ 
на, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пир 
цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажаре 
рби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен оптужи турској вл 
јсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <re 
. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друго 
 као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и  
акрије уље и турпију између пукотина од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз н 
лост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрум 
оку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику праску б 
дморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са  
Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и мас 
{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они н 
ше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку з 
морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и о 
е је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путова 
 како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и о 
тије, и сувише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркв 
ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учини 
требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га о 
га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко и 
ужасну катакомбу, која служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржа 
се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се д 
као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма 
м животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама 
S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју с 
то даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref target="#SRP19024_N3" /></p> <p>— Тако је! 
>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко. 
ет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Ми 
воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева М 
ен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или  
своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма к 
 би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџак 
пустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације 
о да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још 
 воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже. 
 даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одго 
колосални облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана по 
е високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Када је А 
жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> < 
 веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> < 
роз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</ 
 спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и  
о за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Ми 
еће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, 
иш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где н 
 <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p 
ад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше 
ошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пус 
премљене и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду прола 
Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па 
 Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њег 
одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и 
јше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се  
говоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад јед 
ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу 
 настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код от 
оље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кр 
га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеко 
Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем свој 
аву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ст 
 је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас мог 
упчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако поврати 
а спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточен 
викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто 
стендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес 
и Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{ 
арој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га  
ко руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили на 
<p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као  
 на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ  
планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n="14 
најеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, 
о? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.< 
на он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Как 
 одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је  
љупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило наме 
ор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урма 
ни товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљ 
уштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с  
 са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране  
о се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако ис 
Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут да 
а би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као 
робуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама ко 
асејана поља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, п 
гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становници ове тамнице, која је им 
 <p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били 
ше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче ха 
пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="19 
ци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У т 
и у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му  
ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако  
жасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> 
та и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу да 
ицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је  
р још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до 
арочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви.  
али из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно нај 
јих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот 
 дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде бр 
оћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., 
 поморски ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци о 
вуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити 
о се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Так 
Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење 
љци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, 
ци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотун 
м, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз доб 
 сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{ 
м ратним друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p 
петан — Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници бли 
сађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на турску војску, п 
ко сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно 
нда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле 
м вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се при 
стали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако п 
ани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах  
.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружани 
} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми  
 ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка к 
ту.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP19024_N8" / 
} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p 
знајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао  
 га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћ 
дужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p> <pb n="65" /> 
е ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и рус 
ховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да 
озволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше  
аурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло б 
 од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p> 
/p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ 
<p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред, п 
>Радоје пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l 
{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да  
и.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а вој 
зу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај б 
page"> <p>ХАРАМБАША МИЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ 
..{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохва 
о сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад 
> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...< 
</p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше ов 
у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбр 
<p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се звиждање 
оја такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, 
шно згрозио од смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предл 
би, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{ 
>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и 
ивео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који 
а се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском. 
епријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оно 
ни сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља 
д Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустах 
Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен  
} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по  
вим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома  
— настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упалити! — упаде један други. 
од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... продужи са 
 — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши  
а по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђ 
шком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан 
ео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо 
! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то 
у преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не тре 
а и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи 
оме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожали ни једног српског злотвора  
мите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија 
о и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мен 
расно девојче!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузм 
продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозвол 
а и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а 
никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сет 
амо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, мож 
га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се 
>— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! — вик 
само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а в 
клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у зн 
ољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, 
асипаше са својим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним оч 
еома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.< 
м речима.</p> <p>— Издадох нашег доброг војводу!... — издадох нашег славног харамбашу!... издад 
речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S}  
 па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског насиља, они му зато радо и помо 
а срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да ј 
прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није  
х не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао  
>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог предговора рече им:  
 <p>После подужег опирања пођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сун 
авивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари 
а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да б 
ети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p 
и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте  
ног и убрзаног марша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци бех 
имирје.{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ес 
 био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби т 
5"> <head>V.</head> <p>Чим руско-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло  
е била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати 
ку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског 
то, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног нап 
добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на  
ен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује  
до вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром још задржа 
 Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли и 
м придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиж 
а придружи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близ 
егли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је би 
p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а о 
околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не 
дужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а  
на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили з 
есни Турци морадоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о 
беше главни командант над руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под 
ма онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на 
у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи с 
емо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, 
рски одметник, што покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p> 
ишти онолико наших људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, 
 добровољачким јуначки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S}  
 жестином нападоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћус 
обивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом 
ачки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених т 
а кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на самом подножју план 
заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов 
о са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је прилично времена, зато су остали мора 
После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Жив 
о крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно,  
гла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињена војск 
 исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Сви 
 маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атан 
је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сада и пок 
го а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лако 
већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по 
жена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> < 
p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће? 
и је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове  
, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не так 
силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко 
но чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Бе 
ко их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а наро 
 и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно  
а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да с 
зглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, 
/p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S}  
огме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војвод 
д ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</ 
асом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су  
ј!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, 
мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед  
бро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово  
 би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} П 
од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само 
рима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и з 
ом.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један  
трашно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{ 
е цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу ник 
олико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара ниј 
 да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што б 
 изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{ 
Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времен 
о.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње 
о к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се 
њу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми ж 
ја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојн 
рапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он  
те, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренут 
ругове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у нај 
о он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше  
е праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p 
 привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљ 
другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{ 
ле неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у  
са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он  
ог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} О 
дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, М 
пље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за његовим траго 
 ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позива 
ах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах пој 
ре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светин 
еко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од И 
ад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да пр 
 да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у Вра 
ође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих др 
ого а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у  
за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за изв 
мах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Милану Стојићевићу...<ref target="#SRP19024_N7" / 
p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш  
амо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао  
а му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше из 
 зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ  
ра, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла. 
путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то  
еговог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима  
де ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овд 
е тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у  
а моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Е 
ђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — р 
икиваше Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били наш 
ћ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше  
а келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну  
в лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави 
десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима с 
е уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похит 
би.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете. 
оби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, нарав 
а издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се пој 
онда неколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер- 
 па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше с 
ђу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <p 
p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти. 
! — рече кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али —  
време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S 
— викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну 
— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице пра 
 и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед 
икну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама с 
ге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на са 
упцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљај 
, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет  
аје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином 
шу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за  
 ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече: 
 сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с ме 
дна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са  
, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n="61" /> ко 
шагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се 
 друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише ови како продире светлост. </p> <p>Мицк 
пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучк 
међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружј 
ше, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца ј 
>Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад в 
ко ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени 
и, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одго 
 Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и  
далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му  
шен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су б 
аф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Бра 
/p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фал 
 да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тиши 
турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене час 
 где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути 
о се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
 у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокна 
ма.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нис 
вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.< 
 којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у  
крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о  
 трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих св 
с опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, је 
Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, реч 
тавивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити е 
еху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним зав 
соко повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! —  
 да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зо 
пима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Н 
 чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би свар 
и <pb n="101" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало н 
 пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви  
 да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p>  
вајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече  
ма.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима 
ако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p> 
прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог од 
ен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћске?...</p> < 
 овога пута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>С 
ло, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га из 
своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом. 
еше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе с 
ад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} 
кочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико тренутака изађе из куће  
 му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па н 
а се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен —  
 <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S 
 сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погин 
ронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера д 
 и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо к 
очевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган 
у те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој 
ожеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p 
ог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем т 
рзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распор 
дмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом 
 и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p 
тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства 
 и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умоли 
.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— Ја сам 
аган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заис 
p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало уле 
урака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p> 
>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује. 
х стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула 
богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он с 
p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља 
беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и прист 
 док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— 
шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне 
<p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док с 
неговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову 
ева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времен 
и ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога 
уће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше са 
у врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде н 
 полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе с 
устињом.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кр 
све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду.  
итниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бај 
...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и к 
есну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је 
се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очи 
јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за 
ао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ ј 
д њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело ка 
повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јата 
хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве об 
а, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна 
ицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом п 
 била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак  
г песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изг 
ажи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело с 
:id="SRP19024_C2.1"> <head>I.</head> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свак 
ом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко  
де.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом  
има, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од ја 
не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, коли 
обро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> 
убећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му ш 
 и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не 
утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихових мар 
мешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали к 
осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ дваде 
е груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљај 
 грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кав 
е губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео 
} Мара загрлила њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну рук 
ољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умр 
не беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу 
за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била н 
у!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше овај пламени ветар, других  
рова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи 
 — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са  
опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то о 
шћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је до 
е, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога ди 
цад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно 
 капљицу, које падајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћно 
 загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умо 
лије са својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу 
на од како продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали  
их српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко в 
и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} М 
хлађаше млађано турче, попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Миц 
гина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па позд 
беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова кр 
Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S}  
 још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хо 
</p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снаг 
.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — на 
лио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах 
/p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло  
> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане изв 
 шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих 
 онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их ј 
крзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и са 
војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доб 
својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са З 
 мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицковога стајао је више пута на м 
огледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све ч 
дознали сељаци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191"  
тура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздуш 
— јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном 
у у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их  
 ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што  
ђу ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> < 
 напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов  
ти их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сад 
ко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.< 
ила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд  
 икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек ш 
да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дворана н 
д трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају 
ењем очекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном  
пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним ул 
у пак то њено непријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нап 
или грозно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка  
завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Миц 
 растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао  
 је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу,  
 пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано  
осле ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кол 
оваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сам 
и је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би он могао 
ницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и  
другом своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време ско 
до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима 
дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> 
Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о којој  
ече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и х 
нио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису прого 
атили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено  
 увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опе 
{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су  
е из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није н 
т саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пр 
рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са 
То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помо 
ладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом  
к и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским р 
, што онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљ 
ознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед не 
 и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овд 
 то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша!...  
ећ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловањ 
Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељем час са д 
који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше уло 
 се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту с 
али јатаган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, оде пра 
брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S 
 вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо 
а сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Ал 
збини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље д 
не жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине т 
 увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њег 
да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кр 
у.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на  
ва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита тур 
ицу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше  
ђе у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка гра 
 и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању 
ицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним лов 
тендила, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берко 
ижњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцн 
То контролисање трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко 
е ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од 
д присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све чешће, ј 
а се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко с 
еома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" / 
У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он  
заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би 
 доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S 
 пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће 
и беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова к 
тор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину 
ас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толи 
 кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb 
ођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана  
о целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамб 
лога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смир 
е овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, 
олико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на  
рје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не  
о краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда о 
ве учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим 
на.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у и 
а са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочи 
 пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очаја 
ве тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је  
ела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим непријатељим 
, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би изв 
о исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко 
а се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направише један богат  
а потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пеци 
о беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури з 
.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право д 
 га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спу 
да ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} 
Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека  
 је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Трипол 
ваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад не успе да састави дружину 
бишао турску војску требало је прилично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак. 
 укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p> 
 који су радознали сељаци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> < 
 се температура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на ва 
ника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум бе 
 носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник 
е какав дух од првих становника минулих времена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма 
као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бац 
ава детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док с 
p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али 
} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло путовати, сви се сложише да сачек 
ањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>После неколико т 
ко да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше  
ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад нас 
орни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде  
вних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро св 
 част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким расположењем он се су 
гнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и 
 стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузма 
ече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа же 
а он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаље 
одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знају 
мо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбаш 
га тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао  
еме и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по нек 
епрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, п 
еговог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде,  
а.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре  
опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе 
ад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пље 
на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше об 
Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој 
е нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, м 
убима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> 
ју.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њих 
ум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне  
им.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени п 
S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио  
у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највер 
 они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја  
ћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму зем 
љу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да 
евати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је с 
цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак 
е са својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на г 
у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и 
 џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши ни 
стављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју 
до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становни 
да, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> < 
 истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко са 
дизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навик 
ахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n="145" /> песковитих предела у ово 
 срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и с 
 шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних паш 
ва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши сам 
део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S}  
 харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшат 
су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да у 
миле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p> 
ваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Т 
p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба м 
и Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обич 
!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузман 
позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сак 
ао и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најза 
стано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по с 
ином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине зл 
а велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља. 
био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко п 
нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи и 
се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опаснос 
о, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да пр 
гама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао о 
, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали караван реметио је ову врућину  
и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладн 
> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спре 
 застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Ал 
слове који се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје  
} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора в 
, само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су 
било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што 
о сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом  
м стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапр 
рмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су  
рмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урм 
егов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, тво 
талих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — снажнија много но остале...{S 
 је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко  
/p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> </div> <div  
titlepage"> <p>Штампарија „НОВО ДОБА“ у Вуковару.</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div  
ак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са зао 
ју к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак б 
кове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но 
 његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силн 
ући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мр 
p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна зв 
а пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</ 
а Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Ми 
аједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годин 
ок не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>И 
остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одре 
 <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге 
Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на други предм 
аја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејс 
е.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај  
то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако 
 веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи сл 
p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жељ 
и зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!. 
рио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасв 
орао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над  
о они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође мн 
 и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као с 
дно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ п 
.{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци бех 
ко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то тур 
досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато  
, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет 
p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто та 
са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде с 
ах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши  
ћу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (т 
лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ  
набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи  
тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана неп 
их обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за 
м одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило 
<p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то  
 никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље  
а му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Муста 
жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од 
Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапк 
пасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина 
емио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капиј 
који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на 
војим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб,  
ше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам  
 гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Ми 
е у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да п 
 је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за доп 
 на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> 
аше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p> 
, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} М 
ржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са п 
 би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакл 
на за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну  
или, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у ово 
е, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро д 
зни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, 
ед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се ба 
а потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од 
 море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да п 
ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад 
ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он са 
се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Тун 
оје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="6 
е је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад бех 
ишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате  
ас на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у В 
ући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.< 
окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-ју 
 ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Миц 
ећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочи 
или су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора  
или Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни не 
ви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би 
 одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу 
ад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио  
ио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах,  
уна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенск 
 шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрп 
д Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врело 
вода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше 
апомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни  
ста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арап 
обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о 
 он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну  
х да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи он 
из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пас 
љка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не про 
ом месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео о 
че јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми  
 к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вај 
 никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето как 
сипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак  
а врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке с 
! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прс 
о решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет про 
че Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, а 
ков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p> 
, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро ум 
али.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама з 
апала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску вој 
 могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган 
, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од 
четку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и 
а истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га 
 новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицк 
и се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се  
и мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p>  
а док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он  
ајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала  
" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да ј 
 у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју све 
> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p 
о било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — в 
сто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла ресе 
својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оној по 
и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристани 
е беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под 
скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и б 
рже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи!  
приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрп 
о се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га и 
творен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим  
пних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а так 
! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</ 
ах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу је 
жан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у нару 
да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, д 
акође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо по 
ледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му к 
гу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— 
ј потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом л 
охватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћ 
је.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и  
.</p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да  
 сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину  
које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве  
та дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили чита 
обом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђ 
е све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше д 
 лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но те 
мешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Меленти 
..{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окрену 
к његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— 
чи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...< 
азове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се ку 
</p> <p>— Море, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време овог ра 
намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p 
један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>П 
где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју на 
најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p 
нак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из то 
дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, ла 
брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше м 
— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузма 
о на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и нау 
ише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже 
аш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето  
еже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко нек 
лаго, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслу 
е старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу 
за његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом. 
 мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интели 
 n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p 
и.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог 
 Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним тур 
о снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашег 
 били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се в 
игао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p> 
х беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног  
то проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду 
 њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова породице не 
ично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке как 
и беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту и 
азмишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као  
лија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му ни 
лико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру 
 на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила 
х умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде 
 допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Нај 
} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пођ 
то му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни 
и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ови 
Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, к 
е огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе 
су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до нек 
 и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када 
е сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? —  
је жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хв 
аља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог  
сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер  
баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату о 
 и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко ви 
ака.{S} Једно непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи ње 
жљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</ 
шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропош 
гарског министарства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као на 
 је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награ 
ане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше 
и случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао бед 
са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А груди с 
х истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох с 
ружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре пита 
о вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у  
пода, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге ш 
етињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} 
рикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколико х 
стотинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p 
имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и  
 пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патр 
и мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — вик 
 ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја к 
еде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше...</p> <p> 
уштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, ве 
2" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слуша 
 па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p> 
ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Т 
рчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.< 
Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препор 
Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за  
онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после 
 је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај при 
орђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара 
их лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>—  
ше као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше глав 
брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> 
 мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> 
!...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одма 
— тепала му је најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном расположењу свију њених сродн 
очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> 
ина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p> 
е, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> <pb n="86" 
ужина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Миц 
 млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек 
товаху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна ко 
ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са мо 
рима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нис 
не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре  
 подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им  
.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ  
га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана 
е добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити п 
Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицк 
ети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— 
начки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Д 
поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузм 
аном и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше свак 
 И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ м 
{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај,  
 и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p> 
радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>—  
уде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</ 
чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S}  
данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Ј 
ође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се н 
 доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради извесног саопштења.{S 
ицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упит 
 зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брз 
и Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те  
и воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га к 
не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S}  
у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани 
зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пус 
у даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Тура 
ом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — вик 
а онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају  
јури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и 
и пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти 
 па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које б 
Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну 
еће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одма 
{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станиј 
 кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили 
</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се 
а беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше  
пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном прест 
вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба 
а одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не 
p>— Јесте, ефендија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно запомаг 
е беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном  
Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то ст 
и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган ос 
и Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај бе 
а, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да б 
у у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Занда 
д, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут,  
, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кош 
 извршио над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је  
ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бект 
але услед његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничк 
вом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, к 
аше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n= 
орављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њ 
/p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не  
 криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час оп 
којни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S}  
ању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га од 
е, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново п 
ди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се 
у Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> <p>—  
збојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицков 
сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим ј 
екуд колима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p> <p 
— упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, к 
у се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву у 
е може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју о 
е.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S 
 и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровољачким во 
, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини мо 
и, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Обро 
стане љубимац свију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дот 
време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све ст 
 обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као 
и.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио ј 
ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ћ 
Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, ве 
S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали  
е дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нит 
 даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, вод 
једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и М 
његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Пи 
неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се  
руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад з 
хамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управ 
и најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, зати 
 да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, не 
Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још 
а од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође  
мбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту  
 једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господа 
.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са  
мах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Миц 
ешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Зна 
е би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше прим 
лану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што п 
цу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не  
те са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом 
 да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ  
 харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога  
х његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим п 
екаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску децу из 
 највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.< 
рчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и  
лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је 
 га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S}  
<pb n="147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p 
ећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи онако ис 
 год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?.. 
јући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана н 
ро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто  
 темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p> 
 било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, 
S} Хајдук, разбојник!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — теп 
огу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као  
је од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.< 
оје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не  
.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> 
ви се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надах 
а бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког 
би ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше за 
а неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено 
к.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног п 
дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да п 
 наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше  
та ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар срп 
е марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске ре 
у га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника 
ико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они с 
ке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену 
вац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко н 
ном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко 
 Шалим се, харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче 
и началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде 
скога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике,  
 рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и ниј 
 друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— У 
</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицк 
ше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи  
пираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по ње 
 нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка ово 
е Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно у 
 сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговор 
уо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — поче 
о дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. годи 
> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са 
 налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још  
светлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час там 
 свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S 
а појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад наст 
ко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за кам 
тко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шк 
ле неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у т 
 неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и уз 
p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>К 
Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о  
и својим малим непријатељима, са једном гвозденом полугом убијао је свакога миша који би се дрз 
је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље 
трбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници имао 
сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али 
о у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери н 
жем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p> 
астави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и 
живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим кам 
тпоздравивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један  
ел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="# 
гњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала пост 
 чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатагано 
ци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. 
сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он  
дведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће,  
p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно ј 
ога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпу 
ста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариг 
 <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l 
 ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих 
споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах 
Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре 
радоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли с 
 Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беш 
.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>—  
то и да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>М 
 златницима, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — 
о ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — вик 
 Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури 
ма.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе 
 и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах н 
а друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не  
 Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не  
ом Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, од 
о бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, п 
о ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p>  
н се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на њ 
де по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p 
ед војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ и 
169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угле 
 понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи  
га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано рад 
им.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган  
 косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми при 
 редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мрт 
 од песка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали ве 
села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму п 
м.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког п 
шој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд јед 
ао да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на  
а, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</ 
 ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно в 
? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријат 
на му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, 
ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору д 
зујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Феса 
 На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви  
 могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест д 
ма је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште 
 загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> < 
ин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај М 
ни плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах појуре на  
у се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ 
икну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики т 
 грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаган 
а, више је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким дано 
ге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Миц 
Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села про 
и гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкрит 
 се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грознича 
јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити  
вор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Стан 
n="54" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог бе 
опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} 
која служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> <p>То бе 
терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и ка 
</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собо 
/p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходни 
 рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га  
 од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима б 
у Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p>  
 пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и прв 
на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је јо 
н, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци  
ош задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог маг 
ћи Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мен 
у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мрта 
гари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председ 
о посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји ср 
 непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна,  
изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да  
ко дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на  
дно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед  
ишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко и 
се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би  
зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи измеђ 
лно на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како  
-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.< 
 каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> <p>После неколико дана  
 све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, 
пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како 
роводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не далеко 
свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова п 
е на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио 
 он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учин 
нак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турс 
 усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са 
рака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна 
лед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зат 
.. наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у сме 
 много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Миц 
алимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми 
е отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она б 
драве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одм 
ога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао 
Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева н 
се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им  
ина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога  
ка јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <p 
> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутр 
Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити 
не огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да с 
на погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пу 
беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена  
прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пев 
ивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла 
ад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, шире 
рата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаш 
жи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина. 
агоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова  
е изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојн 
и јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне т 
Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, ш 
о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у 
 вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено  
ци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту 
дњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само наше  
 песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у ду 
 не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p> 
 <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је т 
рати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у пор 
ош какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p 
 Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само  
ве речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот  
оју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријат 
вом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби  
орко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохва 
о је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</ 
ла а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, н 
не и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био тол 
пети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са 
ду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руско-српском војском, која је има 
е и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио 
за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одго 
е пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било ду 
шта стрмоглавце, силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувш 
више и више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.< 
у он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па  
?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце д 
а једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зида а гр 
p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено 
бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>К 
> <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет  
— рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху 
.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викн 
авом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме сп 
} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шт 
 беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кре 
чи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија 
о када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемер 
и Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду 
ући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но 
аша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухват 
д шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше 
ећ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима 
/p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је к 
{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па  
а, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме 
у толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе  
је могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан а 
м што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турц 
пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле с 
et="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прош 
акав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и 
из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхи 
 услед оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто  
д видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...< 
какавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро  
овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме 
еди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели  
и драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточењ 
> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше св 
 друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Пр 
 хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је  
уже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора т 
д само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први  
р.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршит 
Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Уб 
дело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све д 
а да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, 
илева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеу 
 дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се  
 нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а о 
едо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мрт 
.. лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи ј 
живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Ту 
/p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио п 
а, освета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицк 
„пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толико се све ви 
... украдоше...</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрча 
рак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p 
зити странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће 
се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола на 
и тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорни 
ветлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} 
>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто м 
 знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко 
дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући так 
ако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit= 
о, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би  
своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко по 
ко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n 
ндури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни  
 мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку  
{S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи  
ви Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</ 
вета.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но г 
>Како им пак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући 
преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња сева 
 на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на 
зедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале пог 
га нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p 
же са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила 
> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да са 
е му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за  
ло мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру. 
грмљава! — понова забрујаше многобројни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, ни 
 Србије... — забрујаше опет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као 
ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим  
 <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Та 
мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш је 
илева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— З 
>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицк 
 за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за не 
</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај шт 
> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много  
ш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановим 
да сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити п 
ког ћутања, чисто заповедајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора пог 
асао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, г 
.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} 
! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек па 
а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драг 
е!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну. 
 драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не 
Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити  
ши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао  
p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено  
нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.< 
матрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} 
и одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали 
аша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемир 
 овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко  
м ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од  
 ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју  
 чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни 
, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше 
p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чуде 
и ту девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни вид 
 девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а 
а просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код 
ја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан! 
кињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на 
у њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} С 
петим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ват 
и ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о зак 
64" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављ 
 тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, прошаране овде 
 га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно б 
ђе.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После ова 
 што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша 
да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој нам 
 по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у  
розница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезев 
ајмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући онако снужденог свог ратног друга а познавају 
аћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обојица у једном правцу, изгледаше као да неш 
а бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па н 
а заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много  
хладнији морнари који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је 
из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључк 
танија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва 
 Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од прек 
Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио  
атише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина ка 
т.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако ист 
јајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непр 
ко дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> < 
 саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним ди 
>— Знам, знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових д 
ушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И за 
...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им 
а Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арап 
ше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посма 
ара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази 
ргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не  
деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома 
>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним 
ило би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакн 
еше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и  
 је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена 
били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефенди 
овог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не 
чући својим светитељским речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да ч 
дину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овако 
о му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, дру 
надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — бе 
ена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непри 
е задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{ 
ицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријат 
 што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да  
 се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с то 
 му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако ист 
Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом с 
ућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S}  
не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка  
могоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његово 
еш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар.  
урило још неколико наоружаних Турака! — говораше Милоје усплахирено.</p> <p>— Ха, зликовци!...  
ору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње вр 
д си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше ма 
у веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни  
гослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију 
е а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арап 
а... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, 
а неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече 
и кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, п 
p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте. 
, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пла 
 вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је 
 сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак зап 
при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка,  
 једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћ 
н позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се крену 
т завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — ре 
иш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро би 
, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш 
спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хапсан 
>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{ 
106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гараш 
је човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова све 
они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p 
м језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. 
и непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали  
 то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде  
им!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољуб 
раброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен 
 куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где 
дија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Еф 
 неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb 
!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — п 
ћи Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си 
са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је о 
 било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо,  
>— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти в 
/p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу  
реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбри 
 <pb n="51" /> <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље  
 смелости у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, то 
 пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја! 
 Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно —  
 да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Ча 
еше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпава 
а бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор,  
ове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Т 
 пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пусто 
p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког проле 
ровуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док д 
ао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, 
<p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника ч 
им тренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио  
ва остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да с 
 суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p>  
да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између ср 
напио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му ч 
 с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљ 
ем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се узда 
 још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега  
ом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек из 
 која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и 
ајзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још 
е дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један дел 
како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година  
 који се још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко с 
му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости  
брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све х 
е незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке та 
шагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде  
е свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није пра 
ао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? ...</p> < 
су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао 
, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко добр 
лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни 
ојим радом.</p> <p>Радећи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста нова 
иковац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Ра 
граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они  
дметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке 
 и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му  
 одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} 
а робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је 
ња Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишко 
породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња  
 мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p>  
 богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од п 
единче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њ 
 <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како 
p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то  
јлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само ши 
и Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} О 
сни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он  
и у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... дос 
pb n="154" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, док најзад ниј 
о лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак прек 
ј турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се 
оклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрастоше... заједно су увек ишли у 
а стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ри 
е година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p 
же у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад  
урака још у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> 
луса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке  
е у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији  
увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се 
ам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам 
ћ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачк 
 претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне там 
да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадош 
вио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а 
чки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.< 
а ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега  
еће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их  
p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика  
ека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не с 
прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Бо 
години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p 
 напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је 
зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше в 
 беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но 
који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једн 
 царских одметника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као та 
 <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} 
десет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет  
тина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сам 
 објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то,  
у, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мркл 
у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, 
па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће 
с му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посеч 
Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, к 
милне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се 
 он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова,  
су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као  
еко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, 
<p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољи.</p> <pb n 
до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> 
куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убо 
рестане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душм 
ле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше м 
} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко  
ојску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу да 
местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом 
рна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и ошт 
 сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — превијаше се сад Станимир.</p> <pb n="11 
виде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Т 
ронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арап 
замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им  
 стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах поч 
станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наста 
ступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до посл 
бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — 
их урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог 
ра и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско ник 
га војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но дос 
шке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p>  
 да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Ј 
одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњ 
 отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с  
што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих 
 <p>— Невоља, харамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред 
ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Х 
настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изглед 
ање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по м 
ега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима 
ри, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролете 
<p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p 
тови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихови 
рође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје п 
кана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака пре 
но одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних д 
Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на зе 
ну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на планини Пет 
 /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стен 
глед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањц 
</p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тих 
г и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где  
уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши  
љног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво 
 сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмеј 
ледајући сваког тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, так 
крено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</ 
, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегну 
свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог деб 
че Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде  
 читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане и врата дал 
шање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек пос 
ју разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му ј 
има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа  
одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на  
ди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се кр 
е те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која ја 
маде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на  
ишта ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Тур 
множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Ту 
5" /> онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и д 
розно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка". 
S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог по 
 Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, в 
ну моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу п 
, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курј 
у они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> < 
дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за  
p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави  
>Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, д 
" /> <p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак ја 
оје и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му 
цко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па  
на и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се о 
и онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртах 
грливши га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на сво 
како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је к 
ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се  
трана сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвеће... <pb n="10" /> танковрхе ј 
ина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела л 
гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на по 
 пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци  
ила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од в 
оглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од 
штала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи,  
их руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледа 
њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке  
S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити  
им зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жу 
ајзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p> 
ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више  
ати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p 
ју, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више 
 наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда 
одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу  
розничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишл 
’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин.  
рансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако  
а, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div type="chapter 
е девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и 
/p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави  
 на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва  
обро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су  
 га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренутака 
е Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас са 
још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ов 
Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше з 
ом од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство  
 кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно С 
.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војво 
у!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очек 
љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и го 
о земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни 
своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и наро 
једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?...</p> <p>— Шта! —  
а, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— Отров да попијеш! — пр 
сподар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштов 
г друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — викну с 
некако на други начин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на ду 
лужи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја  
му поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпозд 
оста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко вео 
ице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="110" / 
 <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и 
беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог дру 
ецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема  
 једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћ 
оше и предадоше Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто ј 
десет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како т 
змождено тело храброга јунака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Кр 
а година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од 
и познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, 
 Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирен 
кав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, —  
така изговорио.</p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао тол 
да спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати ка 
а Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", међ’ осталим Арапкама. <pb n="153" /> 
 боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзл 
ста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Ос 
угих.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапи 
 домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а  
својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да  
да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не бр 
ндија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда 
 рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код  
аху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и поро 
и господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опростише  
 неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бе 
ство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему 
а се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш  
ни зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се оп 
 расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада  
 /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто в 
> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у и 
ле пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, с 
 трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком  
Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико 
 да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све више 
ичари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> < 
 да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника 
плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по  
у били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су 
 а понашање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И  
 стародревни лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно 
х коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три  
ћ неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тре 
> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и д 
ици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но 
</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуж 
 и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором  
у му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стањ 
 обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, к 
лико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и 
, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и ру 
м вином.</p> <p>После оваког тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у сел 
оворе бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо.. 
 он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове пре 
но Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, о 
 са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплаш 
егов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на дале 
уну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред п 
коро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један 
подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин  
ешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко  
неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој по 
друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то би 
едла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под С 
оље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l> 
ашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то  
 од стране породице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорин 
ше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име  
 у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Миц 
 се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови другови. 
 у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче 
<p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно 
ајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их при 
.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Свак 
 <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила 
д осталих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када  
 што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре 
н од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сма 
ову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио св 
ла је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отру 
ко дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да целу ов 
е, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114"  
е навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, 
ста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он с 
године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Тур 
е.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</ 
 беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре 
 се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и < 
савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима поју 
рговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мора, између залива Вели 
ње против турског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољц 
 дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицко 
ма.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Ст 
ћи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управише свој ход п 
решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S 
стендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и  
њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита хра 
на, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које б 
 њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p 
пском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше 
г путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у 
 и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један 
 само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој 
Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укр 
неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се 
id="SRP19024_C2.2"> <head>II.</head> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и ра 
 у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкови 
плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и два 
, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове  
а северне стране појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испо 
 али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по р 
тање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога гр 
 шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдук 
е ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одм 
кнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних м 
селих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи  
ина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету д 
ови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки 
е све је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се  
/p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело 
ја.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи  
више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би своји 
е са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше нек 
 unit="subSection" /> <pb n="133" /> <p>Грдна пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем  
оз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху  
сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како ун 
 Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као как 
е путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење.</p> <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети 
 бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на че 
хватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и оштри 
 већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од онаких медведа, који се беху накупили  
} Пошто најпре побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци  
мање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на 
кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мис 
дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све шт 
" /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равн 
"180" /> овако затворе наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка. 
трашна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапу 
</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Миц 
>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставим 
 је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Д 
изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и пр 
p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим умо 
удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као 
</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори м 
е се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са с 
и к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама  
м у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грц 
p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута 
 и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он 
о.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{ 
једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи  
себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако ј 
 ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</ 
 тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили једа 
ч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побра 
а о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} 
 где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па бо 
 за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с 
ером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка о 
 се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у о 
еноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> < 
} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где  
оба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку 
?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест  
нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам  
овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S}  
овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављ 
p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p 
ужица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљени 
 <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху пој 
и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вођ 
Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло м 
ци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена рање 
па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} 
ћи.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он с 
ког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Тур 
на нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забрујаше многобројни гласови.{S} И з 
егову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не з 
ретоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јек 
ад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{ 
грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} 
јим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ бе 
е и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и са 
 да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка с 
даљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути,  
о исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана ни 
<p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шал 
 бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варо 
е већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што  
их бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда син 
и држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим уви 
 ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину  
 силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог пе 
p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p>— Станија!...{S} 
јдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{ 
сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са јо 
уј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим ј 
каје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде  
а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но 
аједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и 
рио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш,  
.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њег 
чно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</ 
да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.< 
руже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно  
г тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицков 
 било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанин 
е га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стра 
ођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да  
сао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и по  
ију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> < 
е ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по м 
ликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на сто 
 и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање 
 улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе жи 
 Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код други 
љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али 
у арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапк 
 овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина!...{S} После онаке слободе и <pb n="45"  
рам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне су 
м.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} В 
, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зо 
еска чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана о 
ом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из 
 <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина 
о на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p>  
 ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> 
/p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гл 
вали, упадајући у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степ 
нуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци 
 и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пу 
 није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, платио испуњење својих жеља као што 
и по таким рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p> 
ста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста  
 се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад  
 Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у из 
нати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један 
мах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко хар 
опљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим  
и, посматрајући их убезекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефенди 
беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом затегнутошћу очекиваху <pb n="160" /> одгов 
 им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <p 
добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у о 
о уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се и не  
и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај  
 са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци ни 
езу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Т 
ра кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједо 
<p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади с 
а раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина 
лонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад б 
настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту  
 му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци упра 
бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти 
им јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као ж 
ре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После неколико сати они опет на 
ају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жи 
</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истин 
сле кратког ћутања, чисто заповедајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија  
дио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску 
ега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ 
алила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно 
се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман 
 укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису 
p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше  
д судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти ни 
 ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се мо 
дају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> 
Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им 
on" /> <p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако силна 
ај... умрех! — тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} 
љеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над сво 
воје врело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врат 
<p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњ 
 свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало ј 
е даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сја 
или испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови л 
шен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом брз 
 узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p 
ј постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче  
но непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху у 
 Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и 
а стиснувши обема рукама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{ 
у Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не  
овог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и 
човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно д 
тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше с 
ожеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај,  
 време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове стр 
мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — т 
сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих  
љај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној к 
и по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добр 
{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из  
од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ 
жнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице  
ваног из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и 
и па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше виде 
ко да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни 
уби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке играј 
!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином 
а, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадиј 
осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм зас 
д ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сме 
Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином  
S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицк 
о видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска влас 
ви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.< 
може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму в 
<p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, 
. убише!...</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата 
с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опр 
ћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим 
има: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија" 
око у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио  
 цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — гово 
 школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за т 
ги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> 
ска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S}  
 укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p> 
Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слуш 
дија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се са 
 а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад 
очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изг 
ева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име  
 куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво лута 
њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун  
 до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута ил 
 хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у је 
е најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са о 
о ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и једа 
ad>VII.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових др 
 утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати свој 
разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је  
n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче  
p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд 
 око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку прола 
отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше 
Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад 
кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дрема 
p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p> 
зорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума  
да их увесељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није б 
.{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <milestone  
ина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене као символ његових прадедова.{S} Сви н 
јест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., ч 
раци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} В 
S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разгов 
се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и уст 
очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље 
овој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођо 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, 
че! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том 
јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код  
трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наоружаних турских низама он се  
наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од дувана, он је  
а агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пре 
ивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овог 
а.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.< 
S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турских низама с напереним пушкама ка Мицк 
но обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изнена 
вног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите 
м.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да 
} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа,  
повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошт 
 танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, црном косом изгледаше према светлости као каква 
на планина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних пр 
 те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гл 
аку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и ум 
какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега прине 
 својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чу 
ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морат 
х, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војвод 
, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јат 
 покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свог 
ој гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исук 
тле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.< 
бровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се 
цко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи 
еше оставио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој че 
 ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хај 
војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И  
на језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и бегов 
олбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље 
агодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зуб 
м види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде не 
 девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бур 
зад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше 
p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче 
ри по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једин 
а радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се тол 
а ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху и нејед 
 крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да вид 
ње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Г 
авише своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам 
ладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за мест 
 довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора 
е, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у мом 
шина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најз 
но за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> 
вако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и 
вом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да с 
ја Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало зал 
е више пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у заг 
> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво  
етише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах п 
ровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како  
Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села  
разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који свој 
 баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} 
ене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињск 
ивши своје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко  
љеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан б 
у Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p>  
, или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа б 
ом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но  
и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало тело свежим поветарцем, или о 
ојом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појав 
акше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше 
} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у ово 
двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро  
да и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво  
цу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-С 
 петнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је 
у да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А  
 пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се м 
 врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њ 
 учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше мн 
 место, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено ула 
 бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се пон 
ло издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Миц 
ве хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да 
да ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Њего 
 беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег повета 
 приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чу 
 га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p 
 они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бу 
ке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p>  
аштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и  
ам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб- 
Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јури 
јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра д 
 да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га 
крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити  
ладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сад 
гу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S 
 са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њихово 
 Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору  
е дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет в 
десет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p>  
е ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита 
реше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах 
екивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестан 
оше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припа 
не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и т 
 тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n=" 
к беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" />  
 намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> 
маново и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, п 
бродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему 
... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болес 
ом за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но 
своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити пл 
годи зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, да 
цаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи!  
ај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство  
о, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику ва 
оворио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше с 
ви.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не пов 
/p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по јед 
ак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо  
ет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у  
сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После 
 или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не про 
у, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе о 
, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство  
 са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ  
 <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, д 
празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада и 
иста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p 
 јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па. 
 отровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та о 
м мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само д 
 и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му др 
ке странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Та 
риметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њ 
андурима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман 
ин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од 
>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше ј 
 Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови ни 
о лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја  
м краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два  
> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело 
 само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p 
ори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће  
} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и н 
а само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit 
, то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође 
 да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че 
 међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може  
бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога м 
> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до М 
стајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгл 
ше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њим 
су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева 
гом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно ка 
ћаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са ов 
ма од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овно 
или свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо 
роваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху ј 
мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и 
Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n= 
у, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану,  
устендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро.. 
 српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло 
лико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша М 
 Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова 
егово изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма  
оља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем б 
ападно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић ве 
 пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је 
 <p>После неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је о 
вац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару  
ви, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са ка 
и...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци  
ивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пож 
 што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, м 
ише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га  
Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то  
ше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, за 
p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p 
 Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После ова 
ан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу 
д опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и  
јам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим  
знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја  
 Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Вл 
осматрала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да о 
а и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то  
— Христа — никако није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било с 
о недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површи 
, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутак 
акве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико 
вог <pb n="109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му т 
!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино 
пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло сед 
некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и 
 за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу и 
икрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева 
S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њи 
 улогори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> < 
> <p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове по 
е сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харе 
 сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много з 
е веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је  
губљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} На 
 да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гуш 
и у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрач 
 кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора о 
 вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набац 
таном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска во 
аспусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</ 
ах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:i 
удићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур  
аш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и 
 <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али 
азумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И  
аћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефен 
, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, д 
е једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку 
ароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удал 
Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p>  
{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних под 
 кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њи 
аше <pb n="185" /> право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, ид 
 Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах  
 а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је о 
ти валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!.. 
="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза само 
анку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио св 
 <p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да 
ом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшн 
ати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико  
, размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле 
ра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— 
и и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и 
о да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, он 
ећ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, у 
 упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и т 
дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p 
е родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем ме 
у у последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и  
 Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у  
ори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне свој 
p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чет 
 дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак  
овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беш 
здаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед  
} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив 
е их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешл 
 он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb 
ко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад ве 
/p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја! 
о свуда!...{S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бес 
орила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежи 
.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође  
дан колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Ша 
ива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Ми 
јзад она успе својим умиљавањем толико, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе он 
, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан 
вац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петро 
нова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана 
 је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај нач 
е са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју црк 
 умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p> 
но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> 
ладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином п 
 Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива чо 
ху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође о 
о и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — А 
раво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-К 
 више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бор 
еби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници? 
уша.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја с 
бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, 
е овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Б 
ти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но 
ло пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад 
 у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети  
као највећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно  
{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому 
не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше 
о добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана 
е најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се шт 
а чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је с 
е трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> < 
е снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и из 
не, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије у 
х скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шат 
— одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах 
а прилика коракне на осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко  
спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разгов 
ндијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти в 
е прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не  
>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но  
унчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год  
> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше нас 
> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом 
е са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После не 
ма, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци. 
и, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плат 
од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло  
е хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам 
 Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега  
с бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно  
лево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше 
рви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се п 
Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган трес 
а! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад  
 мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То  
у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрет 
евој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> 
надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче лом 
а множина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као ус 
ана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ах 
ја — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харамбаша М 
26" /> одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ у 
вати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју  
атаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у и 
ешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво о 
изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, как 
> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му про 
ама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину 
вима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — 
p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и и 
и неколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову  
ртинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци 
моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут. 
е, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо мла 
 ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на  
у варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу 
букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији с 
{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати куд 
џи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места 
 сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво,  
љу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p> 
 је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне посл 
реме, када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник  
ему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи о 
м десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудноват 
одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Ка 
 Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том  
ије доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} 
ам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико м 
о вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да п 
 дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом 
.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто 
седам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника 
ицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</ 
ћ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко  
али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тира 
јем.{S} После малог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p 
њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да  
не, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у  
 није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајањ 
 чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сја 
ци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави  
 и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној будућности као и о богатст 
ићевићу...<ref target="#SRP19024_N7" /> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он  
не, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах 
 Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да по 
не, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>ту 
="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обад 
 ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало м 
дмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p>  
а а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај 
д ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далек 
, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не 
е душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да  
пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, 
адати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пр 
ист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то с 
 ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше  
>Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двад 
може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељава 
ја са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да ид 
ј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га са 
! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога 
ма, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети гр 
ји, — настави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, 
ћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цв 
икупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрп 
чеше већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицам 
ичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом тур 
ог платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим у 
а га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме по 
а оштре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плах 
талим друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко,  
атиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Да није случајно прошао какав хришћанин овде! — викну ј 
 што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицк 
их све!...</p> <p>— Слуге?!...</p> <p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! —  
Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, устав 
цко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p> 
у у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</ 
ика — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Бра 
сус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено.  
 буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не 
хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и б 
! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа ус 
ишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му 
срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — 
на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} К 
 Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску д 
ко лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад в 
 у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини. 
ину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци б 
зан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, п 
агодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његово 
вили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S}  
 срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посма 
 покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих и 
рише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате  
сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену 
о вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често мор 
<p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му  
до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао овол 
пак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше о 
Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, во 
у да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што  
 неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — п 
{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га  
о целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску воду са 
риполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> < 
аху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колик 
а Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p 
од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бле 
тране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко уте 
 ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше висо 
/p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> 
 за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лука 
о непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опа 
аћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав злат 
оследњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} 
Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљан 
 није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором по 
ам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S}  
ски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојн 
го тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана  
урђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевск 
 услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Т 
, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> 
смо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — гов 
 на турском језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у с 
Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник до 
ивоту.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побу 
а у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> < 
ашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господар 
у, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симин 
ад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах о 
ане и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Сн 
и и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне  
ад руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са 
м.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па мож 
ора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душ 
ин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео 
атрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв са 
говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем  
 за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много  
лике навале наоружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но  
стином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле 
рских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео 
јој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!. 
.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са п 
а Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Л 
 њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће  
етлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то од 
и точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе к 
дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни пр 
!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Госпо 
 се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је н 
, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са кос 
м експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне 
ше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у живот 
м крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди,  
, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај но 
и не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S 
кој власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста 
знити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и су 
} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички зада 
 Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више  
роз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и 
ином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Миха 
идим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући  
зније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињск 
 што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му 
за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Ту 
чи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да  
?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме  
у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брин 
p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи,  
ка.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јес 
бе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у ње 
полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени 
, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропуст 
лони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше  
 писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и са 
 је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место т 
 шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути 
ко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! 
и су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко преш 
јурили на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква  
управник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n 
ли дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.< 
, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не ид 
 што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. < 
утска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџа 
<p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му с 
ам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} 
а је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било 
кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њ 
за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа б 
сто, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Миш 
жину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопк 
срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиром 
ута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су го 
а смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку у 
би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног тр 
цу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићем 
 Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p> 
ко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би 
здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здрав 
 сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по све 
кну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машиш 
p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p> 
S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је  
 Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> 
о подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мем 
а она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше  
де — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и  
ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Тел 
вану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе 
то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у т 
 <pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је б 
о пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само 
т својих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини  
ад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш 
азаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одма 
, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет 
оре, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-б 
пчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разго 
и, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега чес 
ђу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су га п 
што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву 
ти, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допуст 
{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским клан 
ши непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше о 
ах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је ал 
голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S 
тица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, с 
руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирањ 
 позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— 
ед опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и да 
p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>—  
 да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се н 
ови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</ 
 ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да 
па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобр 
олазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> 
уначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо 
добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војвод 
p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како  
о било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само с 
ремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље с 
и ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Б 
а женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију. 
актовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, 
е, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним р 
могле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над 
ног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно оче 
} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сад 
е примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде! 
духвати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене вод 
 познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хва 
— Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> < 
е за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и нев 
вале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!... 
ају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео  
ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвник 
Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у и 
тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра д 
јом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом 
е и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на мно 
уже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p 
аше сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало  
ао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не раз 
д песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.< 
ну љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белу 
.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабра 
тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" />  
ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би 
 кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудноват 
где никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и да 
и да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Му 
 господари наредише!... </p> <p>— Отров да попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, 
и.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Ви 
 <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила! 
ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Миц 
ца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</ 
утовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али вид 
уска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Миц 
 срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било ре 
бро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је д 
о? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и б 
ву жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана 
S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Ар 
/p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху  
ило врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са необичн 
 сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао 
ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p> 
ци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође  
из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху 
а тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши с 
ога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох 
ао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p> 
 добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p 
аган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казуј 
.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те ис 
и потражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније пој 
Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети 
</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два  
и живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала ми 
 ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја  
 Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. < 
> <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама,  
е видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим,  
нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у  
он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па  
ро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, од 
 свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, ко 
ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његов 
а беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на сла 
 мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p 
ао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку сво 
а се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд 
сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад пре 
фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у он 
аш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>С 
астави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше заж 
ицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав т 
 баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко 
ваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p> 
ума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу. 
едаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милев 
: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога 
{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, др 
о вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине 
ији организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина по 
p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може  
 — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама 
<p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полуд 
ок сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> < 
о њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума са 
ру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету 
о дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће  
лико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке 
дови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад 
о опасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стот 
вакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно увер 
шљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет  
обавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили 
азболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</ 
аше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Феза 
ајзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини 
оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути 
 ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залут 
е ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није од 
ишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> < 
о је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаш 
а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, 
ипремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на ка 
одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако н 
 познате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилам 
д? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на ј 
урно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их и 
де и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p 
о.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.< 
уна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> < 
т хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У ис 
ољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Тур 
у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац  
 и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и  
и.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> < 
ко ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше  
новања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да са 
не Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти  
До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стража 
 мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бим 
еучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ак 
и, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име д 
вој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на  
етану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мери 
а, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао 
добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је  
им, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{ 
 житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастр 
чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!.. 
 би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост ч 
редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав са 
но времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Ми 
ти драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпел 
е овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата 
друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, С 
га је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша,  
очи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, з 
за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу  
еху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљ 
римете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах о 
ам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћ 
p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и о 
S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а  
и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он  
то ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који беше  
згодној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.< 
да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми н 
} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно пр 
бро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одма 
 а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове поро 
хори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га до 
 из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови 
/p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са к 
о пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из 
и, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крво 
тва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином  
 убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином поч 
Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо  
 сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно 
 му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После о 
е и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, о 
и момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он 
ла, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посмат 
оје беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој  
 скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.< 
рска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо са 
беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клеч 
ма.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз 
тварај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекуј 
и он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету 
p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису мог 
релих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, квар 
радом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а с 
а својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гро 
се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са јед 
само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па 
рамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</ 
 <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане 
ина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p> 
 <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно деб 
ог биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим 
а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и  
дње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — 
чин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</ 
како из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад 
е непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце ле 
p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје ч 
ише да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у 
ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Л 
 чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад 
песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> 
у је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је зак 
најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оно 
аруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се 
дњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <milestone unit="subSection 
им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину 
о и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и чита 
аваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нис 
 до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је 
 узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао д 
о злочинство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јеше 
лобођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за ру 
па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно,  
е то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и 
им жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве с 
! освета! — Са таким мислима Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, да 
цко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гу 
 иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сеља 
лико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p> 
ро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у њег 
bSection" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне з 
ма накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом д 
 свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но  
весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичи 
г тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шип 
 његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању 
ељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у само 
ледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад о 
јаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела  
рачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p> 
} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемогло 
о планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу 
новато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се  
<p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у њего 
вом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су о 
млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође  
 он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, 
ендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше то 
дјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бе 
тетом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Н 
паде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов ом 
ави је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за  
икако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} 
ко би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружин 
е! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једн 
рник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад 
, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер  
p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче к 
тендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук,  
тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одговори јој Мицк 
е и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и 
и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног с 
 растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под зе 
има, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад от 
урцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу 
авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа 
а два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд ве 
ма већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј ва 
е осамнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, 
укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хо 
беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те,  
ало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет хра 
их Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубим 
адиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>М 
 n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прик 
ана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} 
 пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни о 
ре, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата 
е а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узет 
 крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У 
 није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприм 
 радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На не 
е у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци. 
ра као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у ка 
на намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени прија 
досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он 
на не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>Посл 
е дужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за 
м мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи  
еди на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.< 
као све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао усле 
о пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева с 
тца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши  
 прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од пра 
пет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нап 
 пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те  
и су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зори 
ви уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варо 
е? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и пок 
аква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је 
 ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но  
 радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и ду 
а да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>С 
је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође и 
ранице и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на б 
амбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p>  
 да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И т 
, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. 
 извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж ју 
месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху  
тајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јур 
их сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p 
су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим  
подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто  
 и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима 
ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S 
S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</ 
 овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.< 
се не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </di 
хмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах по 
ви у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на сев 
и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нек 
Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав  
мање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се  
 било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху  
врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи А 
 оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он лего 
уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, с 
меде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага. 
у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостал 
код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изне 
о после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, к 
мље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег зем 
{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпље 
о дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрос 
раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале св 
> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљ 
му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо од 
е силом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се о 
умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>После кратког одм 
ног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.< 
> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, 
о бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад  
о гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално 
х гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада 
а да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> < 
рајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша в 
јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева изв 
одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.< 
p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љу 
азбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим кра 
вај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, д 
{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-бе 
куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицк 
ко у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И 
подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро осве 
ак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој  
ле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мен 
у заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турск 
говором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу 
 наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у хл 
 сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца 
могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, осв 
двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p 
ре у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрли 
ању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би  
 да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радова 
Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После ше 
уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али 
рца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се  
нским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p 
сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солу 
е са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај св 
за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непреста 
палили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у  
усте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцњ 
!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>—  
<ref target="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не м 
и.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући  
о и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хо 
а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...< 
 ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцниј 
да од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажен 
</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак д 
 тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? . 
авника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— А 
иполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да ле 
без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са ов 
 своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта 
рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга  
е одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, д 
рочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>Посл 
 за погибију своје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} 
 налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како  
а ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад  
ад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се врат 
 усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом снаго 
ва, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на  
то види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очист 
каше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добр 
еше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, 
" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене  
> <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он бр 
вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, от 
у знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да 
владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе 
ата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грл 
аваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за пок 
ада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио! 
уди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S}  
 кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>—  
ојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце пара 
рво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пусти 
и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S 
 и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу 
велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добров 
 одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медве 
прилично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицков 
мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди при 
г часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два 
у и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много ве 
кривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно н 
и тако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још пр 
 они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог  
отина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоруж 
ендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у о 
аса ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га 
 знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> 
p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Туни 
 га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p>На четири дана пос 
а.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше 
 понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамб 
е се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да гов 
д стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су 
аузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и суви 
слу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p>  
 пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злоб 
р спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка 
аво на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски ками 
и-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав  
 седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стран 
 што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво ш 
ати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p 
м се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га ти 
услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се 
а да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив 
необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер  
p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за  
моћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким  
тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече М 
p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од 
 код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упад 
 муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје 
сто у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се 
ја као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађено 
у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{ 
птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а п 
ском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је мл 
 једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... та 
одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да прип 
знут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, мет 
свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно ув 
море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пл 
ојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле 
и од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.< 
 докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе наводећи Мицкове г 
нареди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{ 
н оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Ми 
 бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар  
ка села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Ка 
уставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнел 
— викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ  
остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једн 
миње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно  
 сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену с 
ејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицко 
његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико  
и беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак д 
ам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимб 
а те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше 
>— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа 
с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки м 
 су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима н 
тојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху с 
 псовке могло се по разговору разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Вра 
} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрп 
једнички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се в 
.{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да  
 Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на му 
о нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад М 
Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико м 
ећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да  
оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необ 
 што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, 
 кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се 
гледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Д 
са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владик 
ржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер ј 
и!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није мог 
.{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>С 
о из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био по 
на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде јед 
војим пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама  
> <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад види 
се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у 
се пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се у 
змоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни 
следње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад,  
ити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није  
— ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш т 
.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету в 
 <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не д 
Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда наш 
а, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Ми 
ико од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, ка 
вога, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после то 
Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен 
цко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хте 
не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно  
ло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још ка 
арамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим сил 
икну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скро 
у, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим 
своју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S}  
<p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео  
о био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени прост 
> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли 
воје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким  
ка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> < 
 пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тр 
ша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути т 
јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али- 
Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Е 
можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док  
ва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно 
, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше 
ом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да 
Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он г 
и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће 
инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искруће 
згубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка сво 
<pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не б 
угу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се пр 
 па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше п 
ову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S 
гурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том оче 
агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.< 
е већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског нас 
тињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и њего 
неколико тренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа  
 било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Н 
дбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ поч 
аље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.< 
ош да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с 
а се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ 
иција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у г 
рзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах д 
ам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара,  
/p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цур 
јску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле  
 јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини 
> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах 
а оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна бо 
је ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref 
рло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... немојте 
ад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулу 
оз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му 
ити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и ос 
 да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S 
јом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу. 
х тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у 
ину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што 
.. ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} 
о ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје ка 
наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша 
.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све 
ржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, мо 
м, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један 
иткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори гр 
жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад 
плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.< 
еве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим М 
су ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он 
ао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га м 
а, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне 
у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} 
 да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја  
ебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Ју 
/p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми кр 
бо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јуна 
јајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало д 
е за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им  
 те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И ч 
 Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — прав 
о си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао  
ти од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко,  
ажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за 
у Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражит 
 и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пођ 
 како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — д 
<p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пан 
милним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S 
е рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} 
јмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку 
ашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш 
p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде  
пио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном прилик 
носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепе 
 — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p>  
у, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</ 
а мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али 
 да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за к 
ашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље изв 
а ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} 
жак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска  
ло га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани вин 
ревртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе  
ланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим 
, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — 
 устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги прија 
-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегс 
т, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратио 
ци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p> 
р се после спавања осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из 
у и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожа 
ивот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље о 
икну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти оп 
ешити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са с 
ве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини м 
<p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази 
 — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{ 
ојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и м 
нити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb  
би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{ 
p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за  
 ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога  
ад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвод 
ео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских к 
већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он њих 
е куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих беше 
 Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да п 
о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S}  
здано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди и 
дили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је А 
рећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветује 
јатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам 
— познавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И  
гових крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речим 
ао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапса 
а арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимик 
> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа дру 
ков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад о 
ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што 
тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као 
шно пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил  
тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> <pb n="165" /> <div type="chap 
 у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји св 
Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када  
шао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и вр 
ребало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац от 
ање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није  
 они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} 
а јецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу нег 
дија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силн 
штером се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пе 
 Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутак 
а је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да 
д њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је м 
влачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим  
 Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote 
ну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђиј 
 своје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n 
акрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> < 
 главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својин 
 на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равном 
иле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Ми 
див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко в 
но пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне посте 
мо смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љ 
загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста по 
епрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близи 
pb n="203" /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући  
, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај  
врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога 
хом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко  
е ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, пр 
о која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{ 
уди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час оп 
тица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је  
ају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно вре 
рци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекивах 
дух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише 
 где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад  
 зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло с 
час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{ 
азмишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му позна 
 жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и о 
ао да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у 
на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места ди 
и бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар јо 
х...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</ 
о врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појур 
узман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине 
мрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обуз 
вно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спрема 
 улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечнос 
м.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову сна 
! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет 
не, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Вик 
ласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пу 
 чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се р 
вина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У двор 
 и великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем 
е су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се ис 
у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно,  
равникових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској. 
од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да м 
х код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као  
лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само с 
е стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, јез 
ди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без  
 обојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> 
 дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дан 
ихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљ 
 и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb 
у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али 
но страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече М 
а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека  
шао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сј 
још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи 
здана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{ 
оје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари  
мет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су се б 
 рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави 
и непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и нес 
месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Ср 
о на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре време 
.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задирку 
е подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтели пр 
.. одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, п 
пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре 
 звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлега 
имицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не  
 стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, боре, које се 
њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Сна 
е, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад прес 
>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим скок 
/p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У пр 
 која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија  
наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, п 
је ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило  
p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нов 
беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом 
сматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове  
де се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p> 
бун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса прите 
.{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом 
ом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" / 
зад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју 
шило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону ока 
 била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећ 
и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека,  
ам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га  
добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата 
одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане прек 
о смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сиша 
овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да 
дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи 
 план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће  
аиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икакви 
 био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу. 
ријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, з 
тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да оже 
 о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове зе 
— 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који тол 
твим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радо 
Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунц 
ност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разгов 
ио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га 
аспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што више злата при 
/p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после д 
скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали св 
ошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} 
Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Миц 
еше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови 
ој и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју  
 Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око 
па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам 
вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад 
ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је т 
о му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра  
 Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" />  
ога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Миц 
аки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — р 
ено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добр 
згуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је д 
вати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем ка 
 <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући сно 
и, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и може 
ве сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао 
кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урм 
је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито о 
 од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као 
који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на  
баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд 
појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у  
ражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док н 
ши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да  
ло је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгр 
 робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Мила 
7" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му 
стао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укоч 
купо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако не 
f target="#SRP19024_N6" /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке  
и дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задрема 
> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од  
продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш неш 
заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим ником 
p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> < 
и се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао п 
слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане 
 уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али  
ри у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака  
ео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опорави 
становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом ч 
потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p> 
о кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицк 
е па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њем 
>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен. 
а.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и от 
ану. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости! 
 Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хо 
животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, 
е коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Н 
</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његови 
мао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у 
о да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена ју 
 упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} И 
аја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком  
људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, к 
пски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај п 
, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успе 
 Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест го 
че да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио 
...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прс 
ору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они при 
Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је бу 
 и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Муста 
дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше чита 
жише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана с 
грми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и 
ртинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о 
 исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експеди 
 ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе б 
драв надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања 
ојих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови м 
 мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву пол 
} Неколико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо д 
а.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети 
ије било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овам 
а, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! —  
шао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а хар 
ају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити  
а остављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да  
а, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див 
и га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје гру 
. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад  
оја јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збого 
p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И  
 и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, узда 
цко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше н 
едном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху саз 
ико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја 
шао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута ис 
престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно аз 
у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чуднов 
д оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>П 
е везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах 
 Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Та 
 шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало  
а ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну 
оловину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући  
очео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга  
по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с  
к из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружи 
а истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но в 
.</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви бех 
— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не д 
молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну к 
овога часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност стра 
доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће  
ним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што 
ка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки д 
морао да прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице уп 
} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд 
у.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а  
зе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55"  
о самих снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветро 
 не престаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остал 
 за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весел 
краћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим  
лазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зо 
укао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када 
силили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни 
е сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу 
и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се 
његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и 
а је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари ш 
е нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је  
ијатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— 
у ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаљ 
!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и  
ије могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш 
чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да се т 
>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако ж 
ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили 
асти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— 
а.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би ли т 
 тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако 
дни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем А 
ахотном зебњом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху 
сет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у 
 урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гом 
м у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одмо 
!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једн 
тво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, т 
е ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, 
роћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p 
 па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затва 
ка.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би о 
, овога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина  
едан! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но он 
е Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на 
 на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но 
ицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} 
е.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знал 
ком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађан 
их и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале  
ао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекас 
вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну 
ди са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах! 
Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рат 
као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју  
е хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S}  
о.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, го 
во драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамниц 
nit="subSection" /> <p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постој 
инским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од п 
х, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ће 
узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега  
дите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га  
јање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не пре 
и сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговор 
ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p>  
арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у дал 
бијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале,  
 су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа д 
у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију 
д к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Св 
нај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу  
, изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по њег 
>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Миц 
> <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Ми 
е ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit="subS 
Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо 
осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној несносној дн 
ко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбри 
...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа 
човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду у 
едни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се 
="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја ве 
 као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута  
ваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> 
ејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> < 
Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беш 
цко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде 
 готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да 
х решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од доброво 
и не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртво 
беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај же 
да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и 
ило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак  
прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе  
аумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— А 
м.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем,  
рмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао  
мам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није  
 другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко 
о к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зо 
 не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није пада 
 за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упит 
да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем с 
оћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.< 
и суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био  
ш нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ ве 
 пандура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе,  
С највећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад 
рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресе 
 је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом св 
ојим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточић 
ја!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>—  
чићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну  
лади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се по 
орине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Н 
влада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово  
у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао з 
и Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну пон 
овор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави не 
 <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са дома 
гов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио 
 пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код в 
аску оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зн 
орђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје  
аше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!...  
ји на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он ј 
ко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи д 
Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење 
 затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издр 
ом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек  
ељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства н 
утовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слоб 
орчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога б 
урчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што  
звршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одстра 
е тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као дива 
у кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса  
p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече  
.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим тур 
ева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— 
че Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти  
.</p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте 
а да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти стра 
го, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" 
данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек о 
кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима 
према сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — вик 
 беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за соб 
и све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напас 
 су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да пос 
 Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве в 
лобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина 
.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S 
о је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени род 
ас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хап 
д њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне. 
е по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, 
ан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах зам 
у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} М 
ицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и ски 
идећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра 
 Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па 
викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у 
.</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога 
не де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{ 
радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родо 
о храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ре 
ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да  
ревијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако ниј 
у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p 
— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нес 
 хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије е 
сприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јеш 
ке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је вели 
зговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега бе 
ли-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} 
SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све в 
то никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка и 
...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад 
ући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p 
г помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћ 
а још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>—  
, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p> 
сеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико ч 
не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и 
— викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p 
смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ пита 
 ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећа 
 у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш и 
снувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду м 
ео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје п 
 Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у јед 
1" /> <l>У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разб 
/l> <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан поди 
/l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солу 
е што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, 
а — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, 
ш истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе неприј 
ра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још 
ра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао 
 душманина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше стари 
твору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о  
ви беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Б 
="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад морадоше  
емље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изг 
мовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога ан 
 и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина ма 
 велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина  
знајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пол 
ра доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и  
евни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, до 
екова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Ми 
 није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима г 
/p> <p>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни сванул 
ађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђ 
 испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје пријатељ 
е вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После 
ћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупц 
онова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет бех 
ју више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помисли 
 саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне 
 у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са своји 
а неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка кој 
 се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му д 
е му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче 
онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја — хара 
ар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш 
апин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину. 
реле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — кл 
е неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заист 
повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је 
.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху  
 да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стрељ 
, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нек 
нда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Ст 
 ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> < 
иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p> 
 трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган 
рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити 
у Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћ 
ицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! 
на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овака 
цкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти  
ји нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник... 
ни премишљали из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то  
е или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у 
а више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све ја 
ма: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!.. 
о љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он 
ојних станишта арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинит 
своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом  
еби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p>  
почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мир 
ш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да ј 
 њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми 
 која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше за не 
лопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још пи 
Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јун 
ило је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако 
ути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи 
еше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, сада беше  
 брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака  
 ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој. 
свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Т 
да тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, 
апин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Евро 
 на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах пр 
— ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и п 
оживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је са 
а.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, н 
в.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше ид 
струко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављива 
 курјака, које међу планинским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца о 
па а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S} У 
ле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l> 
еколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, ч 
агум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража бил 
и падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуру 
ко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим ст 
рина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то м 
е се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Хано 
тигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на је 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планин 
ар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога  
 видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком г 
ну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим  
.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаш 
пет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа  
, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је прав 
о сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он  
l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l 
и се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно  
ушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је  
ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Миц 
опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних ш 
тавише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="19 
ви.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — да 
ажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатага 
...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само једа 
и, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато 
 млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће 
а или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то 
 својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S}  
ме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, је 
а порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу ог 
подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Т 
простивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко вео 
хватили у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше о 
менту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће 
о и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стра 
ким нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступи 
еликом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, г 
ка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} Турци!...{ 
док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати  
, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у  
ицу што остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Бито 
ђама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сло 
 својим пратиоцима непрестано продираше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали  
.. </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш он 
Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лута 
Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео 
у као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једно 
у се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близи 
војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не 
от узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, к 
шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му и 
вљаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше  
о време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да о 
њем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као ка 
да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осе 
. — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упа 
има гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У овак 
ве узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који 
 Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p 
казаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овим 
Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и да 
ко би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царск 
а души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па с 
, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p> 
ина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им 
обровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но  
зули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и 
и и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружи 
 да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо! 
 веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на јед 
ио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева 
а тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, п 
тољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да  
 душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још 
.{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> 
чења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном  
кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, кол 
онете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да та 
ву жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! 
сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, 
ана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престај 
 мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде чит 
давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би он 
Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно н 
страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, 
је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које  
ро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S}  
мак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка. 
ви, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref targe 
 много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовит 
а попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанств 
тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Ал 
у се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивал 
морише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и л 
 Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} 
дмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто на 
е што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом  
осле заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у 
егов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећој  
владаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћ 
> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — о 
 толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и  
својој стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних тура 
нда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви 
ар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином  
te> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> <mileston 
итеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси  
ен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „А 
 Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно р 
 сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шали 
 <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са п 
 амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Ми 
 баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само  
о Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb n=" 
ај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад 
рацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Талам 
едан учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило 
су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађ 
/p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио 
г дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јав 
 сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је  
гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кр 
са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало науж 
а страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Ми 
не у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024_N11" /></p> <mile 
најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљ 
ати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, у 
p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад  
и га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турс 
јгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је ла 
у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> < 
им брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, а 
се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на 
 <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаш 
ендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја с 
алеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријућ 
лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати 
 о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <milestone unit="subSection 
кове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њ 
ехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше ст 
 све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу п 
некле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажни 
ти.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> < 
> <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима бе 
 у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи 
ажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа и 
ем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како п 
са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се о 
јој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грд 
 довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура ос 
ију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опас 
од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошл 
бро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш д 
 <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огрт 
и, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n 
е сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног роби 
ну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежљ 
Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу 
ам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош 
ако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до дв 
ак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко 
да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према ост 
престано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, коју беше 
много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од  
е, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо  
оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он ј 
дзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и ка 
 задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и претњама, примити 
јући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице,  
хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још  
 таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви с 
Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних часова ван тамни 
з тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре с 
у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p>  
 па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и  
"177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урл 
њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној  
нице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а  
ћ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, 
, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим п 
занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S 
бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... тр 
не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној прип 
бро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни  
е било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и т 
ује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беш 
 Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S}  
 му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола  
/p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Ара 
ољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустенд 
е прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово ј 
е и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуб 
сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти 
е још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до  
све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и коленима дов 
> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се појави човек ведра погледа  
е, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} И 
према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењ 
ла је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му при 
арош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле  
ен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски велик 
Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но 
м испод шатора.{S} Место оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачн 
на.</p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S 
 своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло л 
последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — т 
рућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели  
игне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су п 
 стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав 
 Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник 
 од како је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба мо 
цко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од 
чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али ка 
ко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S 
ти а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све 
иполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева  
те то турско страшило.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свану 
ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p 
и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из та 
ле своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде са 
.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и  
де неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако  
брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом ј 
т ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско пл 
Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само М 
 Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да,  
т је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зо 
у били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних ку 
дње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао п 
Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</p> <p>У и 
стош није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и  
 лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И з 
</p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.< 
де раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне п 
екох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустенд 
ина, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог познанства они једно другом и откриш 
и дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје пл 
тпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на ј 
> <p>После подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само приста 
окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављ 
 сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути св 
p> <p>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, 
ом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опе 
у.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му 
 већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с  
во.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче д 
атаганима.</p> <p>Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} 
ом.{S} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше б 
етом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године  
анини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од 
 пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву нед 
мах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Миц 
и. </p> <pb n="95" /> <p>После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и  
 Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и поги 
ирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође б 
дмах продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, д 
 у овоме устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, 
..</p> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па ка 
ад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?... 
устињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле 
 са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приб 
варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p 
 види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим 
рке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује  
али.</p> <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте  
му остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен.</p> <pb n="83" /> 
тиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог пут 
г мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше  
м чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би п 
а ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у 
е и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — по 
газили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створење у људском облику, к 
до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице пр 
е каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово д 
о Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу с 
анинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, н 
змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило в 
ћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу то најзад стигну 
турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако 
/> <p>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад  
вако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и н 
ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом врелом сунчан 
ав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непрестаном путовању они најзад наиђоше и на пов 
 исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то удар 
.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она днев 
одина а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не  
амет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зл 
те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето 
ажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку г 
и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два да 
е му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао је он к 
есто оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро пре 
 овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро,  
ти за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка исп 
 заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у В 
 у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође  
есеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској вој 
ставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадајући у турска села и пра 
заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло  
<p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Ту 
носан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задрж 
да, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Ко 
после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнај 
>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Ост 
другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефен 
</p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Ј 
и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима 
ас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} 
ег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту  
се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једног 
Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове  
в. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S 
нат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да с 
тац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју,  
је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест г 
 Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина 
 биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљад 
упила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мислим,  
да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а ње 
стендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада бех 
е и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје сре 
 да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Кост 
 он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у ње 
е жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме ра 
агодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће и 
у за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорб 
 пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали 
приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство између ова два јунак 
 Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је 
ак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким даном, уч 
да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху ос 
већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беш 
 Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024_N11" /></p> <mileston 
нове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је 
међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би прек 
е понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод ка 
и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували он 
у силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко сам 
е отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како  
 песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећ 
па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта арапских.</p> <p>Никак 
д тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био  
е.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њ 
к овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са с 
а се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, 
тинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаг 
 <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио. 
еж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Ј 
ше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити 
о Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окре 
а пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуд 
раћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа у 
нинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да о 
толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи с 
о вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <p 
S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дуж 
р се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после он 
ицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пођ 
 пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — п 
све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слобо 
есемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео ре 
 синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде ч 
 био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и од 
ева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој ј 
</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!... 
е баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — п 
лабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан о 
не.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, прав 
овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, к 
о повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним метцима а т 
p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— А 
маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но је 
ато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстар 
о дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога  
вам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у сам 
 учвршћивало се пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напа 
лева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да ко 
ћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим к 
 указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је пр 
усте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у  
ем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио 
ла, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео д 
о својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је 
 пандура, такође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити п 
дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Стра 
таде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих  
ного је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чист 
љешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих  
ве другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у 
болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад  
 својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете 
p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у 
 насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце б 
и су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бур 
ој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури за 
знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато  
иховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за други 
вао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он с 
Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Миле 
урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мал 
{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охридск 
Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остал 
у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> < 
 навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах! 
але...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но  
а би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањ 
и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србин 
пала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руц 
ду чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било  
ка, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О пој 
} Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пан 
ују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху  
зумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца после смрти ефендијине прође, а још никако н 
.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом вр 
јој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њ 
 цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам  
а чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтер 
 човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, 
мбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не у 
сног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издржав 
о нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвез 
ри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из 
а својом породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S}  
од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом  
 би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Ал 
куда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнем 
ана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталис 
 потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би  
адније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу то најз 
p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затв 
вних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са з 
обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синов 
вијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У кол 
<p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекиваху час 
о уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове страшне тамниц 
... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних звукова опет н 
 бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу! 
твор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p 
едно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само 
нда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених 
ако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Кост 
Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут н 
оликом кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да по 
ољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео. 
ин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајни 
у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, п 
ва нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пре 
еном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више им није н 
ве љубави према његовој отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике мисли непрестано бујаху  
апасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је 
у своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више  
 девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невин 
p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти н 
буђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, 
од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непре 
није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги  
још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и  
е сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</ 
бав каква се може замислити само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p> 
илева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође д 
два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, к 
вно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Ар 
е беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S}  
стали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за некол 
х ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> 
, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини н 
војом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За трену 
. добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример ка 
 ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље и посл 
p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref t 
 да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потп 
 док су они овако разговарали, један од дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p>  
хаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијан 
 целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! —  
е са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шес 
о њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад ун 
а природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмља 
ве до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за 
гим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет 
ба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} 
аса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено Турч 
ра репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о на 
 ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гла 
p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем шт 
н то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>—  
емлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвод 
се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда 
а; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... к 
би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</ 
 задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да 
 то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, луп 
бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружин 
 од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је стари 
Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо. 
беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се  
олуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> < 
 тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да М 
ху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се с 
 хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и т 
Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... 
> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи,  
е ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бу 
p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицк 
} То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је  
 својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних не 
 дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајес 
човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока 
д Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она уд 
<p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покретима певајући д 
удима посматрајући како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p 
препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито к 
 одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о 
дина.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И  
ак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други у 
елу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Миц 
 крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — викну једа 
о коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више ки 
ом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, ко 
 и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове  
едан кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто  
е морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност 
ије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које 
се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја 
 на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> 
а искусио неверство и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је  
ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет год 
, у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се 
изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га каз 
њао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p 
на од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посматрати које беше готово увек 
есело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зр 
на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив  
и, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафа 
глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времен 
да да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрва 
b n="145" /> песковитих предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сме 
 својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што бе 
roup" xml:id="SRP19024_P1"> <head>I.{S} ДЕО.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19024_C1.1"> 
oup" xml:id="SRP19024_P2"> <head>II.{S} ДЕО.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19024_C2.1"> 
up" xml:id="SRP19024_P3"> <head>III.{S} ДЕО.</head> <div type="group" xml:id="SRP19024_C3.1"> < 
 то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао там 
површину, пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше. 
острана газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко н 
у.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пусти 
у своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скор 
то је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила ка 
 велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Ар 
ладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несве 
амницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, к 
д њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> 
д са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са меш 
да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат 
рске одметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после 
е, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута 
 и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и са 
рих планинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну ст 
ак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пусти 
поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу поче 
не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се не 
за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са уд 
е немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.< 
S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> <pb n="165 
е у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневног путовања наиђоше они најзад и на једну пр 
вропљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје рук 
иваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше  
p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао 
 пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно 
ицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чи 
 већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске стра 
 не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не дава 
 кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</ 
У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S}  
>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узви 
обично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше 
 лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучи 
шку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — кома 
роз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини  
цко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није 
опет муцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но  
чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву рук 
 викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту ст 
риби уз њега, пребацивши нехотице своју десну руку преко његовог рамена. </p> <p>— Заповест кад 
примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву 
 тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекн 
ече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!. 
ка га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник 
му сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, д 
 где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи 
зио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што  
!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — т 
 његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овог 
дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па 
 грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете 
иш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо д 
ку предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.< 
Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно п 
сећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами пред 
дмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање  
блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога м 
 беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у н 
 ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и 
 једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне  
ху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило  
по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се врат 
о вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’  
код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита добра хран 
и. </note> <note xml:id="SRP19024_N10"> Детелину. </note> <note xml:id="SRP19024_N11"> Када је  
ака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада 
емљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну  
но пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да лије горке 
а својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знај 
— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко 
лано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш н 
о заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љ 
последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље 
 највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју врш 
 пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао 
г Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов 
 потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о по 
ом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игр 
 онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два 
ао да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Је 
 чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи см 
</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{ 
тву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била он 
и јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> < 
ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може 
ећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред М 
 из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед овога, место оне суморн 
{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко,  
— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? .. 
ј јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар  
ихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред  
оја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да от 
ћа.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очин 
рају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео 
урцима, који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беш 
умћари, што покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски 
само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да раз 
ски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упе 
 не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одгово 
ивала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску  
хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једн 
од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине 
 нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на ви 
се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице,  
ас амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да и 
ити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да с 
 оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде 
и.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене српске  
одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим с 
е, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, ч 
еко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили с 
p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи: 
уше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи  
шину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Хара 
и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад  
ију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови 
! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, по 
о се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђи 
у.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће  
{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах почеше кот 
о овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада х 
ети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног  
н из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете  
еко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављах 
ао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до  
да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кра 
ем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одм 
о.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да  
 — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к  
раном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у он 
ростасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на плани 
 онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чисто 
id="SRP19024_C1.2"> <head>II.</head> <p>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде 
 заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу 
ео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да 
, са најграциознијим покретима певајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати. 
да је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада 
која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од з 
 бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном зеленом трав 
ало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S} С 
лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њива и  
ла је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} 
ве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</ 
цу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри 
о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да го 
брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејан 
ом окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватр 
и и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на  
године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње  
сма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па 
чно.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у п 
 свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуно 
вега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом 
 они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој кр 
ра зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан 
ише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњ 
једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али 
хладних планинских поточића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама 
а силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Ма 
г логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима 
ко безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини се 
 је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, г 
је из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.< 
е стране насипа засађено, правило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S}  
ицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крен 
 обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се јед 
дног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно ј 
к наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" / 
 Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихов 
>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на гр 
и морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, и т 
у хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенак 
елушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим 
тарешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за св 
јим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантов 
ви беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Смат 
беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да вич 
ог смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један 
 урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај к 
ам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p 
ало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту 
беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма  
рци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долин 
а — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено  
 у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>С 
од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се  
у, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дуван 
Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врат 
има диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоћ 
лио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а 
пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитр 
 из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи 
 попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и н 
 чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би уч 
.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми 
<p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и они ср 
и.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренут 
димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња се 
 саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућ 
Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p 
во се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над 
 она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после о 
јући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив 
ш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> < 
ављеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S}  
ижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p>  
и су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчо 
мо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, п 
 Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Панд 
p> <p>Неколико тренутака трајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји 
ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се 
ну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а  
 у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један  
>Пандури веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак. 
_C1.4"> <head>IV.</head> <p>После онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом  
јним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Стан 
оју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало от 
 својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем М 
 не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p>  
88" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекив 
ритискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати.  
вота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет  
е све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија 
ска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у ве 
 овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, кој 
сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни по 
ових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви 
нак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом др 
е да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље  
анствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих  
а беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ дод 
оји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар  
ања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам м 
а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и п 
а се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито 
вечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено тело храброга јунака.</p> <p> 
 судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајт 
о.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно 
ови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се  
беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он 
 то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> <p> 
јо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти 
што се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оно 
</p> <pb n="35" /> <p>Сад кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> < 
 тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче нев 
ном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначк 
ећ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам 
арила тихо ноћно спокојство после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и те 
им рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би п 
о више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p> 
своје послове који се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позв 
отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оној подрумској помрчини, изгледаше и 
д разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледал 
 својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Пе 
ост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгл 
="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану. 
искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићем 
цко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са своји 
Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са в 
оговорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина с 
ш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш це 
колико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако 
еношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S}  
> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но о 
спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S}  
очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада уб 
анимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш 
ну, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје свед 
 новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје 
јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио  
а 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоб 
 већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто проб 
, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би 
е убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и з 
очео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита  
.{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам  
S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко 
ост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дуг 
псану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је би 
 непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му п 
твору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Ли 
 ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџ 
давде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све  
ада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за ов 
а својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање весели 
.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим ид 
улетао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим доб 
 један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику г 
узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио н 
е бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари 
>Разговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како 
ушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели  
је дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша 
ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуб 
На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде у 
ако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месец 
 својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се вис 
 му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни 
оћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану. 
 за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваља 
етар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустен 
 и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао 
</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не приста 
звољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из о 
о на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти ве 
е прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p>  
 своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро пре 
аг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте  
зањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогуће 
и друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — туж 
ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као п 
с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много мали 
ину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем гал 
p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав в 
 чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да з 
Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздр 
о уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један 
 клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерн 
 сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци ов 
еше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p 
ио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи  
н.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у  
опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степениц 
али би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} 
еликом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине 
неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак  
аоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сет 
обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан  
 пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму  
ријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре  
и човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опа 
еду.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S}  
г зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најз 
 само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним ч 
та на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пак 
беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, криј 
.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па т 
!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</ 
ше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уве 
ћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би јед 
 жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да  
јске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено 
 <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганим 
еше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу  
руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Ар 
а чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту пре 
О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што вид 
знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после де 
, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а 
летеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— од 
} То не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећ 
} Фесан није ништа <pb n="147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део  
ад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бо 
рстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим п 
уше љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарк 
уштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облак 
лели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад  
 <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јач 
ужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом  
 пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо 
нас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и С 
етње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p 
пасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припо 
ебу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз к 
ега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз ова 
ваца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног  
оју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде  
дих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону дво 
е! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухаме 
p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Н 
дуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби 
да је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћу 
о исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и осту 
јом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турци 
ког рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после с 
одневне јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора  
да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и 
v type="titlepage"> <p>Штампарија „НОВО ДОБА“ у Вуковару.</p> </div> </front> <body> <pb n="3"  
е зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{ 
е сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ  
оживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе  
такао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покретима 
њаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што 
о бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве  
аги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у 
акав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде  
ок овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изн 
у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овд 
релом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури т 
n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кади 
 вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с р 
ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружин 
о дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради изв 
ресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако о 
S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу о 
<p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p 
да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у ве 
ош како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</ 
Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дан 
е долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гоми 
да већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком  
ви пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два ме 
ас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јеше 
ицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за коноп 
> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гариј 
га мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат против 
ијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасл 
више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужиш 
алих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви зн 
ково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмов 
кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног  
/p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад 
азили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањ 
иним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали злико 
ином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало,  
 <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читави 
добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко 
сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми 
ошњем становништву служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита 
дравише му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, 
рата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени по 
ожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до ја 
шћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Мо 
што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и суви 
.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше у 
за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и  
 ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{ 
стазицу!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не прави 
 одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко  
е се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти ј 
Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> 
е то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко  
... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мал 
 већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да вози 
и „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе 
Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег ра 
 одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и 
 Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро  
... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се  
ам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу! 
че се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би  
ко ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет 
аничним гласом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по нал 
ећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш  
рабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујет 
шчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад дон 
 питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати  
 те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицк 
до, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај 
огу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даљ 
> <p>— Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још под 
огодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђур 
хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече  
што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува  
а нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.< 
 не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде и 
 и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обаз 
ати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шт 
 Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпр 
и погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ  
а који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да раз 
ицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник 
и пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добит 
ру док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим око 
, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и п 
ићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Ми 
еома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпо 
-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страш 
 Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаш 
а је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186"  
 <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га  
 из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> 
д Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много 
 си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} 
 И треба! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да  
— рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору 
а ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p 
ка беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... нигде заклона, а и  
ио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа  
о тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у х 
ао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећ 
давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и  
бу.</p> <p>— Халаразола, синко!... које добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његов 
озничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну 
... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харамбашо!.. 
вољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова про 
 вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада 
го тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћет 
већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапи 
 га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене. 
ана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишт 
one unit="subSection" /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После 
хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај дом 
грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ дв 
 да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије 
! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко.</p>  
ва — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S}  
 тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и 
аче хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем 
— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.< 
е морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од сме 
еху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима  
о најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S 
амо играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђа 
рши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко! 
 на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед  
 имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао б 
 дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за 
.</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбашу Миц 
тано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што 
ше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушев 
сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чвр 
 као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхо 
ворили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе ил 
нимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични ра 
о било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... разбојник!... зликов 
е шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем станов 
један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве 
ош не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и 
ће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те 
 да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пр 
апад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака некол 
бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ 
вим ратничким <pb n="74" /> нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им б 
ате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Ми 
ху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на ко 
се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секули 
 пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S}  
.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани  
 њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном  
не као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћус 
миче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није прест 
и ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом измеђ 
урски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на турску војску, па пошто 
рости са својим ратним друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином право за 
 га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се 
 добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Р 
ду на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао 
момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њихови 
веде лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и ње 
 настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљ 
аца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом  
, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристај 
24_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје добровољце уједно и 
.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Н 
RP19024_N6" /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македониј 
ећу добровољачку дружину, саставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким од 
ет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му ка 
рке по Македонији.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак саз 
у и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S}  
ћи Турке при продирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар- 
} Сад настаде још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од 
ојска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи о 
 овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко вре 
јска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ да је  
жи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед то 
 самој средини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, 
 срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се дог 
у количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb n="70" /> <p 
, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвод 
ика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначком крвљу  
е Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом ж 
сти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, одмах напуш 
еше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу  
ујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре з 
 самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама  
ином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин к 
ом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, 
> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у кош 
 натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама,  
м логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је прилично в 
ко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши 
шетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о сно 
p> <p>Под овом командом Мицко са својим добровољцима своју храброст испољи први пут на Бабиној  
</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до  
te> <note xml:id="SRP19024_N6"> Српским добровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и 
змановим речима.</p> <p>— Издадох нашег доброг војводу!... — издадох нашег славног харамбашу!.. 
 послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за к 
ем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</ 
Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са с 
га дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгледала је  
уждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут 
} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, ко 
нове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p> 
> <p>На заповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових другова. 
дмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао ј 
и на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чек 
ости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар 
 бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ б 
свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још 
 оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали 
Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен 
о избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћа!...</p> <p>Проша 
чећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} Цано!...</p> <p>Но од  
сте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — п 
а је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода ни 
елу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко с 
беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто се с 
 Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да п 
ом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хлад 
о одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, 
е у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неко 
продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је  
/p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са 
љачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеш 
бе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p 
инце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>М 
 заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S 
ећим напрезањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо 
себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло мно 
теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећ 
на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се зви 
еки певаху „турске севдалинке", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, 
руштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим друговима: како би то било, да јед 
радоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који тако скупа 
се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S}  
еху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше  
 остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непр 
 село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да 
се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </div> <pb n="124" /> <div type=" 
ј души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед не 
ложи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде рас 
>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но В 
 час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзе 
е место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се 
ријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом др 
.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да б 
истарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом 
ивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје сво 
нски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аг 
 ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посм 
На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заи 
ну дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост непознати човеч 
ег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пр 
>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S}  
ориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја  
е Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о 
 они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бић 
ао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер 
ича, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер- 
— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно  
 у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови п 
ав зачета.</p> <p>После неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече  
е је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из нек 
 да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати  
продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би  
 прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на с 
мо да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би о 
рима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не п 
е за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901 
пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вај 
 стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио н 
јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну 
не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче 
<p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао  
ћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својо 
жином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто с 
десет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за  
клеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање 
а својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци 
 у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне 
е напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Ис 
чно, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пја 
ато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у  
ави.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро 
 позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p 
ато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он од 
ело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењ 
говара са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p> 
е је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Му 
<p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил. 
, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло до 
драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела д 
се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем  
нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико време 
живео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S}  
и.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p>  
 ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да 
} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p> 
ова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече 
сту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бе 
шло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је бил 
есило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога  
 Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добров 
> <p>После подужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу 
 неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и  
употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка 
ји.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је хара 
своју победу.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог ло 
ту кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> < 
ин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући 
о пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који х 
ог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако и 
ном небу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} К 
вите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одма 
исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора 
а сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариг 
 се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би бил 
Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну! 
одини...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко  
х умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе 
.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше ут 
око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S}  
ва и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храб 
азговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја 
тену собу.</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И 
Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим  
 Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамен 
о си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на врати 
мана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} 
и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет 
 већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Ми 
!... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено  
е ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робују 
ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободно, шта жели 
аци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На гл 
 већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег благ 
S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што п 
непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љ 
 па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и 
ћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ов 
> <pb n="56" /> <p>— Милоје, Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> 
 јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они  
 Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не окле 
око и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — вик 
у.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела 
 наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да прим 
сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака  
ого но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је 
оком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обви 
прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мух 
Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брз 
лико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна ви 
кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим  
их он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="1 
 просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се т 
/l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- - - </l> </quote>  
евет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се  
пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао 
по три стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали 
 најтежим тренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко пр 
.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је в 
.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гр 
 што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладај 
зговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича  
ску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба из 
и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снаж 
граде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n= 
 за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да ј 
е пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објаш 
ли у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <mi 
а из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дворана непреста 
ј суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили  
да оних слатких часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Он 
свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа бе 
 ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се 
елим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ож 
о брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше  
.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пођ 
одина његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубо 
ајмањи џбунић употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема се 
ла-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио  
p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љут 
Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се 
>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна  
поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S 
леда као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, до 
 пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом  
 сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се т 
дуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војс 
, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим  
ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме 
тељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће н 
м морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју бр 
лугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу  
 њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква с 
 на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким  
ти их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме там 
цко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, 
 Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вар 
ојска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и  
анину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, не 
помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — од 
Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину  
ђеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — ос 
 у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе уб 
екај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече 
е опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разгова 
добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико по 
е...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздис 
у нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>П 
> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Каж 
поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све д 
а слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ б 
авник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="1 
урски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!...{S} 
ј исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом 
раже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p 
о, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми сн 
/p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се жи 
ју.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо!  
 већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, 
еварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше јо 
фте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну пис 
мо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а З 
е.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће 
ли-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — 
ад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. 
рачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом 
ре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Тур 
ваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одгово 
свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај 
 таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада  
и међусобно престављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и  
 настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Долазили?!...</p> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана 
и.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле да и 
трану одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да  
упају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p> <pb n="12" /> <p>Пуцањ читавог плотуна з 
и бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S 
лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим г 
ка.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне околности, али га о 
шла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би 
почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде  
 час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништ 
 преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дет 
кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на 
и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и 
<p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би 
о не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начел 
о.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиж 
у Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе  
не.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакши 
реди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у хо 
оја беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман,  
по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и мног 
наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а о 
и-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева п 
адној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, оков 
и чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, 
једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се 
атима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човек 
ивота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Миле 
рош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још сп 
/p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</ 
/p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите пос 
 занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина  
p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти 
о распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и за 
о у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младост 
отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се мож 
 као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.< 
угом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни о 
 као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то  
година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живо 
/p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кра 
а.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита дома 
 домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног млад 
вној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи  
м сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим 
ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле  
киваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек који је седео у заче 
аћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p 
вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде  
е а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотр 
у били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те 
ући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски 
ече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упутише се право опет с 
 са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те к 
г, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обре 
зи, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ у 
отиња управо и натера, те напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се ок 
ећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господара свог ја жив 
 помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крсти 
а га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицк 
 — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде  
ећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред о 
 да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше  
ини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад  
карање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом зав 
неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она се и 
 са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју с 
ије долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо 
ему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</ 
Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацив 
ад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!.. 
<p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Миц 
ста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> 
, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји  
ма и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана је 
S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> < 
ора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од 
ри управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацић 
 казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је 
ростасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настаја 
их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз она 
<head> Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окружен 
.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем 
 са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично 
> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли т 
 је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је 
 јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и  
и над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамн 
ао да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово с 
апред, па обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ 
овољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико пораже 
ланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим  
 познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне сл 
{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне  
ицков отац — Христа — никако није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само д 
 то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезн 
 моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај к 
 као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим б 
 Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за 
би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а 
ници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу  
е још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо  
г истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да пре 
е да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко дваде 
 Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гл 
имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам б 
 заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и 
 овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах  
ка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а 
одрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили ок 
пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начи 
Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневе 
едан ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко уте 
 својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била  
е престајаше са својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно  
псана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово и 
ујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кући 
 и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе измеђ 
 прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према 
ела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их почин 
тре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али ка 
бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, 
 заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хај 
 као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, 
и.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и  
другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео нај 
ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили на  
.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је н 
дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи 
слиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити 
ове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p 
 од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб- 
 стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да у 
ентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>—  
а, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало 
.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухва 
цко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и в 
м четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана 
рећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Т 
х од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет 
 а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху ж 
апа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла прим 
 јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стра 
 стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше з 
тац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Вид 
.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, има 
обично зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташц 
т је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S 
 је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, назива 
 школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас  
е — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек  
у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Ту 
</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је  
имњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По у 
 ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко 
.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно п 
цка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажиј 
м и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, де 
. на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши  
ни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, 
једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ 
ш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрст 
ог места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правил 
Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном буј 
.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крва 
 заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на  
ихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год 
у Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала б 
агрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезин 
киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. 
 да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао  
ште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, ко 
 <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико ла 
>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао окани 
 никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вр 
ду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху 
кови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он...  
по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и 
јев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше речи Михаилов 
им гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беш 
 помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За им 
речицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али 
и.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок 
ишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко.  
то важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је к 
здрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи 
, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко 
 клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чим 
ву треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху о 
ртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обе 
асиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би 
ра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Т 
опца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, о 
<p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p 
 добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друг 
 на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но М 
 дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук. 
ад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.< 
не! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не 
а, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тре 
ед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најз 
 је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладов 
рзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеш 
снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p 
владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању  
 за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но 
ину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грм 
зно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну 
а прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турски 
 на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као успомена на сећање храбро 
ш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се  
и припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су 
 посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох 
амери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мал 
 — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи  
ућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га 
није мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашц 
гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарског министарства.{S} И самим Б 
мо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је 
ипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине и радозналих гра 
 слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи с 
ом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добро 
ошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских 
 изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Д 
 добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у п 
велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види то 
 јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је 
нају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а 
ора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га 
 се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одг 
ога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево в 
српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побего 
> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла в 
га преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као  
орио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> 
дозналост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај вр 
до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Р 
стила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, 
свешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче  
} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај ди 
пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Ми 
Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од с 
д се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, д 
Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицо 
е познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да 
 ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</ 
p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб 
 је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— 
рио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши  
> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањ 
љући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ бе 
 никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им М 
прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам 
ли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> < 
жно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга на ч 
о и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећ 
еликог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицк 
 ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сат 
пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадија.. 
убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако до 
се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, д 
рачка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јат 
а, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче  
/p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — 
пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, избавитељко! — п 
јмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну од 
/p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га своји 
и се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>М 
обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколико тренутака трајао је  
вога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је 
тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца  
а му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му теп 
 јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо 
 Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!... 
 наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тренутака они већ беху д 
бав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Миц 
>„Тигар, разбојник, крволок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем ј 
огиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев,  
ад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дох 
 <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то он 
Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>М 
ај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла  
— упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не п 
ету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе р 
а, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — 
 што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или ср 
лева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ход 
екрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колик 
м објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се  
/p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! 
рењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је чове 
</p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— К 
 Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево т 
>— Збогом, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — 
ћно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која бе 
 ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољ 
и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зо 
, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n="170" 
пео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет наста 
ти а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас  
.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти 
ка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора 
ини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— 
них пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац —  
је могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати,  
Обојица су размишљали сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} 
, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он са 
ли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше  
едоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио  
и изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али 
дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама з 
еже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... ж 
луд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, ка 
ало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би неп 
би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, с 
 прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје замо 
 пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде  
авући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p> 
падају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака 
адосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше р 
ад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="1 
х шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дал 
 су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задираше врло 
који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чи 
иске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко 
рање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа зас 
ице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа 
 том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању 
прегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвеће... <pb n="10" /> танковрхе јеле... стари храстов 
ше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је на 
зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу 
 морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових 
 исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи 
на једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би 
ног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пу 
ски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зелен 
е.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да  
а и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата. 
естрављен овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! 
благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље сло 
ежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово 
продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} 
најест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила 
ским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одг 
 помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање према Мицку од стране овога Арап 
шини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру,  
 ратовању са Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1 
к не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше пот 
ај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи  
ичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и  
ећ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Он 
 и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико 
друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше прева 
 јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да ј 
>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он 
у златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" / 
е велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђи 
мо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за  
— шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p> 
} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз  
 буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњих 
о ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћер 
лугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му см 
екивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних  
а чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните 
м продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са с 
..{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу невину 
се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом  
из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања роб 
 У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три 
.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га 
као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорник 
леди месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне 
 <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави 
х дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским 
ећ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он 
епрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хла 
те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе  
 код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ  
 к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу 
ака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини стр 
у више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да  
ад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељ 
, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак.. 
м времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беш 
 сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино  
 му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније,  
} Гледајући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова 
 када понова видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окова 
 што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код 
лободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у  
какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, шт 
 краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима,  
копље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са сво 
воје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао 
на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S}  
, попевши се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Ал 
 свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Дваде 
очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — с 
и.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бива 
тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он 
жете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је с 
 али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те 
Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> 
е године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше 
Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — гром 
тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатс 
ију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ  
 у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је проме 
 другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је дивну хладо 
длости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слоб 
ољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двори 
баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени кра 
ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли госп 
, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благодар 
е храбрио указујући час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само  
причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да из 
>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!.. 
 <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} Н 
вао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода и 
и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви  
ајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да  
 син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из 
 мартинка не хте упалити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му  
 суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} К 
и да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше па 
 и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он бе 
шта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој црк 
 Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућн 
рлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта  
р гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, 
а срца, која су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осет 
 могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици кра 
јући се час са једним пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четн 
га, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском в 
 — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — 
>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане равнице а час  
ена овде онде зеленим паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако леп 
оју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим  
ем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока 
ео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет  
еска, који подизаше овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши 
S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!.. 
бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков  
е, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од камена.</p> < 
из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p 
 — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му ј 
ја беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад на 
!...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог  
ана.{S} Фесан није ништа <pb n="147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источн 
а не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Сам 
 Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не  
, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други 
м песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаш 
S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком 
беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек  
 предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, 
аци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обуче 
на, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио 
пе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p 
удо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму не 
гове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем п 
 но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— 
брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити  
са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогу 
м беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одат 
ицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом п 
ше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP190 
 Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, 
ку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно окован 
 суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко 
 но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса  
 се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22 
е Мицка и заосталу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало 
о ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само 
 тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај  
— захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином п 
ном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у  
м учествује на свадби једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошт 
пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заход 
м Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувено 
, Мицко беше оставио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму  
а се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде једа 
ћ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви 
а и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко  
иде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином 
е плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да  
rget="#SRP19024_N8" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљин 
пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак кон 
ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је 
ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, 
ом поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицк 
ани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметил 
ругога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила 
стита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћа!...</ 
е <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мислим, другови моји, — настави он после кратког ћутања — да на 
распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати 
олако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега  
ан ти пут! клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мар 
ем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се  
ма.{S} Ово исто учинише и остали његови другови.</p> <p>После оваког срдачног састанка пођоше с 
рци могли казнити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ип 
рабри војвода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их 
 Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здр 
 јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре  
<p>— Освета! — громко узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка  
ркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да в 
а здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими зај 
ко бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Ми 
о стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом,  
ти на каквом забаченом месту.{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порот 
о са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицк 
де право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да с 
 драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан 
p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало во 
/p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, 
ју по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђо 
би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавд 
 како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се шт 
 из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега,  
 видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о 
љусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу  
у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошто однесоше Станију њеној кући, Ми 
д оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</ 
о још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу.</p> <p>После подужег  
ити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељ 
јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четворица о 
евима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам 
се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још грозни 
 Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу 
а земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Оста 
а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — да осве 
о услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошт 
а, којима се Кузман обасипаше са својим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p> 
} Непрестано се он договараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке поп 
 док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи  
 се братски опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гино 
а пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити се 
Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих земљака, којих овде беше п 
 <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Он 
то ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нада 
иног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у  
оказан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима  
p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улог 
ферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте так 
о дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамба 
е примирја Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настал 
.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јур 
 богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прим 
и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до  
густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране нас 
ака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара није могао ни 
 и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Си 
њи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управн 
љубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и 
Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поч 
цкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру 
али читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бед 
 о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за ж 
 <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељи 
 Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако 
 Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних шест го 
 би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако проводили време до неко д 
ома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше пита 
а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и 
ше, у највећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се  
ва а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младости изгледаше као да се  
p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство измеђ 
он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила св 
уго су тако разговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку 
дана после њиховог познанства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме л 
 пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему 
аху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но 
ај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на мир 
отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здра 
шава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над цел 
но широм разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непр 
и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од  
<p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко 
а седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пу 
ешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављ 
ти зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигљ 
 било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се у 
" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у  
аху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која 
 наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> 
S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо.  
ог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје проша 
 драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не забор 
ме од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — 
својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да и 
е породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендил 
у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши оволику навалу од нао 
авом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силн 
 — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружино 
већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S}  
главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је  
 <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви 
 Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости 
та смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њ 
н, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се ово 
горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш харамбаша 
ашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша  
еста — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но 
ваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен,  
њава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи  
 усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састав 
ио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело  
} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са 
итава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олов 
т пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти 
вом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p 
чи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ће им само још за неколик 
мане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру 
мах сад нареди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских  
 с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакуп 
, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конз 
е је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, 
вету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља,  
ло повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак  
{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше старина Радоје својим  
— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној к 
у друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам друг 
ад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као не 
</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и 
сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} 
иже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и  
 Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг јо 
овања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале 
гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно 
м добровољачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила 
! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури 
еговој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо  
ина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен. 
</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зи 
олини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно 
се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву униш 
и пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гор 
 Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрест 
а предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села — у равници, да би с 
 са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div 
ду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у ов 
ибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а  
јте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебес!...{S} М 
бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и  
им сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад 
..</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши момка недирну 
као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за  
 пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозн 
евног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S 
воји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до 
после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и  
о ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села пролазили су као прави  
л.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би 
тражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> 
Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном наче 
<p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који беше саст 
оше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога  
 Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло,  
p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овч 
<p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинс 
и Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, одмах нареди да се п 
омоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска  
ка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} 
>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ  
ва.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S 
 се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, 
 а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним 
иде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту г 
е и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам 
, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме 
} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако пров 
 и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p> <pb n="9" /> <p>Покољ....  
ви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село  
Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и  
ојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањ 
пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Р 
рском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, оде право на царски д 
и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би 
г оступања... немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећ 
а заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова б 
ма беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и 
тарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за с 
ареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> 
 са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро  
ми осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се  
ад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и ова 
г, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која ле 
 Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам г 
цко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако  
 Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако оч 
ти ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ 
ко би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и 
<p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упадн 
и такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје добровољце уједно и са тако ујед 
ји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече 
таништа арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу. 
а и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила против 
ини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темељ 
гова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог 
че и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен 
рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — коса 
пустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Шт 
помагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брд 
силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога  
Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њ 
иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаут 
рво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра 
ог Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђор 
лижња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестано ј 
ке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се  
 до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише  
далеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <pb n="88"  
 вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекуј 
е време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше 
леп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајес 
предавања.{S} Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је би 
е час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напро 
ов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у зн 
био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматр 
/> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе 
Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пиј 
 је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек  
ао да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, очекују 
а Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, н 
з детињства он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се 
траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан с 
и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко т 
.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са  
Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на 
 рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се 
тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обесни 
ви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараш 
 и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. —  
му зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са з 
дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да реш 
ше! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — 
 друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.< 
 турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>—  
 раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у 
 у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, с 
/p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху уш 
во ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника је 
а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду 
пасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као д 
осматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му ј 
ихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Ми 
ине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали пре 
 у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаће 
. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум. 
егово детињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славног 
аван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико н 
 они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степ 
тињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града  
кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео 
м експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</ 
пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадо 
та, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао оста 
и ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S 
рапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто ду 
олико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини по 
 водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се так 
дова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} М 
а мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давна 
тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.< 
услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше 
-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> 
аја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом 
цка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобеди 
асти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у  
, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље ко 
сног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче 
т сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила п 
/p> <p>Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад п 
сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње оста 
знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p 
ху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема госпо 
 уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и б 
.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка п 
..{S} Млатарење и запомагање одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владик 
 прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!. 
 оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши 
и.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</ 
ку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман  
тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капе 
о после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто  
ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одај 
 Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби 
да морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом дру 
се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, 
/p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више ч 
pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем 
ивот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима својим поз 
ло код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху читав 
иким растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом кој 
рајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни станов 
није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчет 
ада је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се заву 
— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Н 
аху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија вр 
и се пуштаху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту ком 
усте и према светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target="#SRP19024_N 
један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пан 
јзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, н 
орана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин,  
{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Мила 
е место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приб 
 дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветро 
ојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> < 
ве одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим неприја 
S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сук 
<p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрест 
ина лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлог 
дне степенице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а хо 
 би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чува 
ко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{ 
опа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред  
ју као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Пра 
аше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидо 
 див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу 
чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од 
иста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не од 
ла је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити  
од њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики револ 
г отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дох 
ла.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских б 
ама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо гд 
вне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не  
ка славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замор 
су знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајев 
дјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би с 
ед њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и та 
а изађе из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до 
Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом 
аше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час оно 
говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни 
на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завл 
 право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов 
 празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до 
летела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупа 
 и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p 
ини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свеж 
елења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко 
о разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико час 
љен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућ 
исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станими 
олико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час —  
ородици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакл 
у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најза 
звољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за 
кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили  
авили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ов 
.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста б 
да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом  
дмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах М 
и.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро ис 
и сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева 
!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, 
сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме  
в беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике  
беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалн 
е Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пуста 
 сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом пуним 
ота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако разговарали и причали једно другом своје д 
осматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као  
о Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама,  
док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-М 
е.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} Посл 
 још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста  
 им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне  
 <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи пле 
 и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— 
огаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати  
ршио може сваки помислити.</p> <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем 
S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад по 
ше у природи понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чи 
разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми н 
е оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и  
и, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> 
 ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од  
 јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и 
ата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа б 
 сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... н 
и с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али- 
— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p> 
ко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они 
 да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из 
ти слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p 
не тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозни 
ег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса б 
зни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у т 
ћи, Јуда и показиваше место у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто 
..</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према Мари и 
ези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на 
радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> 
но Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, п 
ћи.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу св 
и конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамба 
ку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу 
 му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој к 
у вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу 
енутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ 
/p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да 
 <p>Са тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У т 
м.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу д 
ну Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје др 
} Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, 
би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому б 
турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу 
ао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек 
стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p 
провца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио  
гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S}  
 <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам  
ма свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, 
 видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у  
шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час  
ина више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да под 
, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p 
м, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} 
вога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на  
следње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим другов 
иже.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, приближава к М 
а мило што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и 
е Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не вер 
бе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа!  
ро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са они 
аху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како  
е јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше  
не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хориз 
 овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, 
лону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по не 
 Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и з 
 то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пр 
ре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, м 
увише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{ 
а!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, 
 сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицк 
еше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је  
е спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило 
звали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми м 
прцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци!  
пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дана, ме 
 је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана  
ешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше 
о се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n= 
у могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој д 
и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту нап 
 Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p 
ити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму з 
ше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дан 
умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељ 
у је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је  
е беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па 
ругу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S}  
ицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трул 
е је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети  
пет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешк 
а клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> карактер 
разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је 
ло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешки 
вином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих ум 
ости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвел 
ке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Бож 
еома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па  
њи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искре 
у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нест 
ад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и 
з Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који 
зекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима 
вета, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазн 
-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим ок 
 исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи пр 
а мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да ш 
харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе. 
аном у руци поносно шета поред убијених душманина кољући поново онога, који би давао још каквог 
орђе. </p> <p>— Освета, освета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другов 
ну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! узд 
иста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила. 
мах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио 
морност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим  
<p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам 
 <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати 
е и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се 
ало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само 
ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — прошапу 
ава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога 
е Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше па 
, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, изда 
, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139 
 да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да 
апско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, 
о гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу 
.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, кој 
ико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створе 
ике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав  
и.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варниц 
лости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добр 
ти грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S 
ог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У оваком лутању скоро од тр 
тињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не  
види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Мил 
овеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онд 
ш јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дош 
што бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме 
 но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} 
ила сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорил 
утака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се  
{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе н 
ти а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се над 
у и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="3 
андур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико 
рхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам 
силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сн 
удновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срч 
ко зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети од 
ен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изаз 
ико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руск 
рања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму вароши 
истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што б 
ар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изне 
ружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зо 
оза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увид 
а Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђор 
развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он  
 ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђо 
одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из р 
е већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш 
енут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри ја 
те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Ч 
и прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> 
 било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па он 
ога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у  
о, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сја 
м, идем... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други 
м <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју д 
ко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. </p> <p>— Освета, освета!... смрт душману! — зах 
 један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ,  
 сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када ве 
д подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у  
p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поз 
сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сус 
бојници!... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p 
љу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обе 
урског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да  
 уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га од 
непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а т 
 ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S 
 нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и  
..</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се з 
ости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи ск 
ко дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријатељство  
ао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо 
о опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимо 
ији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о бр 
 <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, ко 
ве.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да пре 
 је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} 
а беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — настави Сима.< 
дух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је 
љоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше в 
пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, 
p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она ма 
мире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да 
аше.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зим 
 она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али само светећи своју погинулу бра 
роши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Н 
 гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="subSection" />  
ад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има 
 да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!. 
, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен  
ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори 
е баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам 
судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши тур 
а и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да 
н другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окуп 
>— И треба! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, д 
ењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јуна 
 што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад к 
два дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду дост 
по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и 
својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb n="85" /> <div ty 
ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не пит 
још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љути 
ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи 
и док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке н 
 за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам с 
во?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда  
 да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по о 
орни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p 
ушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо 
ха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узне 
ицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како зна 
атише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и са 
 на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је м 
..{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> 
м тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу 
е, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових про 
о понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} 
а тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке неме тишине.</p> <p> 
ја за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не може да 
аћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, 
а Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин т 
.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ј 
ећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашн 
како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Јо 
ти беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target="#SRP19024_N4" />.{S} Час је неш 
е јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче  
"SRP19024_C1.7"> <head>VII.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну  
. зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу  
 сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома н 
арио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну  
о овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља по 
и наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где 
о зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање  
исли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, п 
осто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, који 
пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад б 
 <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се упр 
јаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>Пос 
од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у 
 у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто  
ем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, је 
есет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ ско 
— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре  
лаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> 
— Оружани?!... педесет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти,  
ју. </note> <note xml:id="SRP19024_N4"> Енглеидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </n 
ши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала н 
 појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено  
латара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим  
="SRP19024_N9"> Садањи Епископ у Жичкој епархији. </note> <note xml:id="SRP19024_N10"> Детелину 
ше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка ј 
ote> <note xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Епископ у Жичкој епархији. </note> <note xml:id="SRP190 
ска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска.</p> < 
рати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно д 
Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од 
ада већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све 
бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а м 
њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох  
.{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се 
лови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толик 
ива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек 
— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с де 
е! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се  
сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко!  
ог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добр 
 поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово 
безекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и 
са својим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море же 
и она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p> <p 
а каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се 
 у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли кр 
разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му н 
к и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим  
и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијо 
о изуједати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она ди 
грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створ 
едмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, после толиких ратовања, после толиких тешких бораб 
вде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — ме 
 она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на не 
ј земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним 
, попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуни 
о, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрч 
 хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превиј 
ћи узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем м 
ши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињају 
дног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за  
, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефендија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуш 
у.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуц 
 преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида:...</p> <p>— Људи?!... пре 
 ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадија...</p> < 
 изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефендија!...</p> <p>— Страшни?!... </p> <p>— Оружани!.. 
 поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром са 
о је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех. 
 да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — јед 
 као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би  
утећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одгов 
 <p>Неколико дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које м 
е старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.< 
издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да  
се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефен 
сом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се т 
— Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне та 
p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимб 
 <p>— Јесте ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника др 
— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац ник 
иста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управн 
и су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка 
ући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо 
л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити ефендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека у 
чело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, опту 
то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </p> <p>—  
рски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.< 
он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А 
доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја  
!...</p> <p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни  
вац!....{S} Никад!...{S} Ја сам честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли 
p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им  
 </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одго 
аше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, каз 
p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се на 
 селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се  
м гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега жи 
, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицков 
чи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао закл 
им страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> < 
та ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине  
о чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпље 
ди ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> < 
у!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја  
азамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" />  
/p> <p>По заповести управниковој умрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им 
ристио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</ 
се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где 
pb n="183" /> <p>Два месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу на 
ужини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа б 
ого што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нис 
етврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица. </p> <p>—  
p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стража 
ође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="181" /> < 
есвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били зас 
 <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили с времена на 
а јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изгово 
 пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замис 
S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја  
</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!... 
е доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је  
 шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањ 
обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, 
ма и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен б 
едаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором,  
њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само по 
е слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на при 
оја вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четова 
лази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упа 
ас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па  
ани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и  
рах и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се оч 
е према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим 
.{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p>  
војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, к 
а упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, бу 
ако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за т 
овно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{ 
пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би  
а, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазор 
оче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим  
а и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога  
у зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p> 
 сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његов 
 месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ приличн 
ушу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадај 
е опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p>  
дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар 
ио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако 
оше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да ј 
заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у 
подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дак 
моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред  
После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени 
шљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се м 
о даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше  
ого бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али са 
ао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98 
 Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у там 
пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Ми 
ма није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану зем 
аму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="144" /> ос 
ли су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и заг 
ши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видет 
вори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то л 
илева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.< 
е тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог  
дине.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладниј 
 оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветар 
 <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са ве 
бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто  
и мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — о 
 дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} У 
едан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ус 
дуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Ал 
мо присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жест 
, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи вел 
рме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше 
овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се 
 <p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше  
ноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише  
да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— 
 оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни  
 послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то су обично обу 
скопали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили  
е редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саоп 
сму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је 
д и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обас 
их ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном  
амтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврш 
..</p> <p>— Говори старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би  
ачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав ч 
т помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала ов 
 „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилн 
ља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надја 
Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за освет 
ко заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не пр 
ом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искљ 
вичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим  
јатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста см 
гов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у сам 
ражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве плано 
зних предрасуда, платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне но 
на тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда 
се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом 
у радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално д 
 домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> 
д. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са свој 
p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништ 
анства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњ 
избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао не 
ли, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет 
ужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог  
иру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост неп 
тела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, р 
 њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља до 
 дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађа 
 тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чет 
 Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p 
ам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас о 
ио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамниц 
 краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље 
, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славн 
p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S 
 својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Кост 
> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после  
е, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољит 
ста оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величанства, кр 
 Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по ов 
ви му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — н 
"#SRP19024_N7" /> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.< 
х Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру 
ов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p 
 Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гост 
о, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо по 
 јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те ниса 
јало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога 
p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима,  
тра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у  
а криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаш 
је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S}  
 опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћи 
знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сре 
<p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а деца се зат 
увени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима 
н мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их вла 
p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за  
ем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог 
 — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону 
у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а  
вора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми б 
ко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена с 
 поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су  
е, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</ 
арији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина т 
сталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање према Мицк 
екох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} 
ј дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламен 
.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још 
ве до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p 
вање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима ве 
 јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од у 
сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи н 
 дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек 
еше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{ 
седелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су и 
становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјај 
уге, од преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много стариј 
у са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако д 
ијатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изг 
а.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко дра 
земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, в 
еднога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ов 
ико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p> 
ош кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — 
ене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после 
е убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би готово те  
у беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, који већ бех 
остале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежа 
влачење са својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се  
рније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио,  
е од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на п 
 Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући плотунима масу Турака улетеше смел 
анински кланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци  
па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Ча 
је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицко 
лисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од м 
таве са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S 
ћ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сложно на турску војску и она би  
је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред, па обарајући Турке <pb n="77" /> допре 
тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не 
ошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па с 
му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто 
ја ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са т 
ком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песк 
.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако н 
кла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, по 
гарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у је 
око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете 
њу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска  
еше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S}  
часова јуришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S}  
 пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> < 
и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни ј 
 ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и д 
> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p>  
јен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посмат 
 би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну про 
 може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни 
.</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине пос 
несвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих бли 
 — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваз 
с, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље мора 
писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </tex 
а покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а 
дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја 
ог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, нед 
ише од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, 
иска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>Пос 
такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p 
рдна пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дан 
 онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет  
ти, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, ње 
е и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узј 
 дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и 
 па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, 
еше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на 
је на површини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио 
урзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседел 
— Војвода!...{S} Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазе 
ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина 
"subSection" /> <p>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло 
 заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише 
о зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах 
 ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! 
 овако срећно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајш 
 Ура!... живео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бе 
рашан:</p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га вид 
тру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова 
.</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Ара 
.</p> <p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се зв 
 краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху ра 
</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаш 
а Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео хара 
ији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови др 
ове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху  
џеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покриве 
ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зва 
 био изузетак, јер је на површини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога 
лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Ми 
х Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматр 
тле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18 
ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим 
о на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, ка 
 се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов на 
гово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S 
то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се пр 
овцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. годи 
</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе прода 
роче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! —  
ће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — прод 
<note xml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml:id="SR 
<note xml:id="SRP19024_N8"> Исти и сада живи као винар. </note> <note xml:id="SRP19024_N9"> Сад 
а показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти н 
..{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима 
одаје.</p> <pb n="179" /> <p>— Јесте ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> 
ја на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан 
рад, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024_N11" /></p> <milestone uni 
ну не би човек могао замислити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је би 
 дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији 
о „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српс 
и ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И  
 <pb n="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми 
Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, син 
писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </text> </T 
ашну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичиј 
атства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Ми 
ужином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађан 
бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише св 
устави огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гу 
ских власти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани по 
ошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, д 
а би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан  
породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да бу 
жеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали  
ицко после толико дана први пут примети живо створење у људском облику, које се беше згрчило у  
 дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље 
— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то син 
екосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — к 
илева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се 
е просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смеш 
— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш п 
ма.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада  
 погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је  
?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, 
огао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од који 
 Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо по 
цко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Ми 
 да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу,  
епено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а изме 
 ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се п 
иле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и  
{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот уз 
 паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земљ 
никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло з 
зад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти да 
падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали с 
 он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стего 
цка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очим 
 твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако т 
нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомичн 
укао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања еп 
изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај 
време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада д 
род свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби б 
 година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</ 
 и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде,  
ру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што своји 
...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато 
ћи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако 
ишћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћ 
> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах  
затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — ј 
е слободе и <pb n="45" /> онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и 
..{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последње 
чевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као  
зналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тоб 
 глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што с 
 чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури  
 у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како муш 
бро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" / 
<p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Миле 
нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак  
о кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да не 
е га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без 
бесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова с 
 за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем 
ну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41" />  
сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарск 
 даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је х 
онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву 
 то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>С 
ладости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче  
о са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се  
о беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да  
Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди вали 
{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по 
це и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у суд 
ицом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{ 
 не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и  
, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде  
 страни пустила се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно с 
 xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Епископ у Жичкој епархији. </note> <note xml:id="SRP19024_N10"> Д 
са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војв 
 погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и 
уса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалиц 
а сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са с 
.{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино де 
отице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи поред бу 
ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, ст 
нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слоб 
наке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само се 
ојима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — реч 
 кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{ 
пута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из варо 
ји се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приме 
 начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но с 
има својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак 
о неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb 
аква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зрац 
</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p> 
p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних н 
ија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, 
у.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаљ 
ати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш А 
ко да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!... 
 дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустен 
. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опе 
удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, од 
 мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над  
е исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и ост 
ају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — вик 
неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди 
а је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Миц 
лећи турска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У  
бровољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која с 
р на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила м 
.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће на 
ваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бу 
 је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био св 
шком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља М 
 /> <p>— Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Н 
беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p 
Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше м 
ва грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су мог 
љено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крил 
ије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радоми 
им мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у 
ли вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером сад и у сам 
акутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Миц 
 ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако 
 рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више 
ља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући 
 подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше н 
ору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним  
 коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb  
ј већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустенди 
после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и 
асположењем, одмах одмах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством н 
реплашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Јед 
а зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога 
ендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура! 
атрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с мес 
 <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, громк 
S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, 
урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече М 
>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни она 
естаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, ко 
једничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p> 
тала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут ј 
— прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао  
ати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p> 
окла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамба 
поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у  
>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погин 
арамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмањ 
о Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружани 
прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само ду 
ви мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем 
ито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један чов 
p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бе 
чи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој  
 пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — к 
ђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењ 
{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за  
/> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. 
као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе!  
о му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p 
 као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови  
ашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан  
 сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n= 
неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била 
изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али с 
енидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p 
м оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и  
ашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било  
>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе о 
д његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то в 
и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грм 
.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији о 
 је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин —  
чио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када 
акође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног  
дуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура 
дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни 
 већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са 
раће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством 
ђу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су  
 грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на 
је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и изва 
дану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Ара 
 повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше  
тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за 
ство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше 
био налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} З 
еницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у вра 
такомбу, која служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> 
 љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно 
сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заб 
ну воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, је 
она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како 
во.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да  
а девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То  
 а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по  
ултан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова за 
ђу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они сп 
је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И з 
p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} С 
.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се састави др 
кне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли м 
аља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Са 
решнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шт 
! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини 
и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће 
 он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лул 
има богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога п 
а да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милев 
ати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскуди 
за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} Велика  
{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгл 
, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђе 
е место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху н 
ака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног су 
м.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Вр 
војих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога 
 те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Зд 
у, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим са 
аљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашл 
е вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу госп 
да, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а 
а Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од 
 продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p 
 Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="3 
 на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да  
зну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турског насиља.</p> 
лони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разиш 
.</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави чиновник и поче да чита о 
се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од  
ворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врат 
ама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу  
тва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одат 
} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменут 
една експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са ов 
храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S 
никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаш 
 два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег  
ији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабри 
д ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, 
уре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Ду 
</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане  
лу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри с 
јвећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада б 
м и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да,  
и и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобри 
 синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остари 
борави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу он 
у тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз бе 
 Принцип: циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ с 
е био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још  
та говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодне 
ечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви 
предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност страних конзула 
> <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренераже 
, момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед 
као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге  
ошто Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену 
{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српс 
{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет 
чекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да с 
/p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе. 
 смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би 
ти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лев 
у, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што 
о ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од 
ами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не см 
ни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој друж 
у, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах 
апин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p>  
је беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— К 
естити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је вој 
едњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се уг 
му.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распуст 
/p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... разбојник!... зликовац!...{S} Шт 
ху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, к 
, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле 
ило у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука 
агум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у пом 
де на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>З 
 у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна ка 
ницима појединих вароши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви старод 
лети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо  
Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом  
.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било 
тпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан н 
у, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Те 
се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p> 
а... јаук и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у с 
а у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако они проведоше пуних осам месе 
и Турчин, што онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајду 
ша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао  
ци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од оста 
 жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са  
ао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромно 
момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то  
 празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не окле 
ха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе,  
 хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатаг 
здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство па 
аган судити!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи  
нцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место он 
p>Турци се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало ла 
у.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде 
честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> 
сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је б 
а и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер с 
 у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако  
ко сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би  
>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти  
 пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари  
 овој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио  
и.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Ка 
 икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком чет 
ака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>По 
одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у дру 
ког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија 
ењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних 
ила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк  
 много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљ 
 ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p 
во Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, в 
та.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о 
Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенст 
молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патр 
коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом о 
век који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p> 
 опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста о 
угим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се о 
S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за к 
S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њег 
упу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоруж 
ил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, При 
ико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се у 
стицаше као најбистрији и најспособнији за такав положај у тако огромној задрузи. </p> <pb n="8 
рчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чи 
 десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној  
 сте га напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше 
а, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању 
> <p>И заиста они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд. 
и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим ш 
вом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p 
ва вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би 
х пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S}  
одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељ 
ови добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромна маса  
ри, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицк 
 пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за  
езно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слободно!... 
еће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Да 
у, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радознале ма 
ког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху 
ти разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у буга 
у тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но К 
ћ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође 
Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Ламп 
вртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак у 
це бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посматраше, ка 
, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на 
у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом 
шао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>А 
сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у с 
цко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— 
једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— К 
по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак вета 
огих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, нат 
ате, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко 
ке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак у 
убио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој дра 
 Врање, непрестано распитујући и јурећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде 
угарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасполож 
.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њом предаде капетан-Или 
 добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турс 
у годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једног од најопаснијих крвника турскога на 
знаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и  
својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и н 
ени, морадоше се сада повући, оставивши за собом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољц 
о даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само  
рсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утеч 
</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посе 
p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу по 
е и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад ра 
и дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S} Много је српских 
ку царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сн 
 Ја нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чу 
 да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref target="#SRP19024_N3" /></p> 
ољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући узнемирено на 
/> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и 
еш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче мо 
 одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше  
ати и упознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p> 
он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очеки 
 води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>Н 
} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препу 
ађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без кар 
о гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима н 
све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ бе 
а својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто неб 
у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше пламену Ара 
 но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваз 
ад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене  
твор гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Бо 
 лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанпут уз 
а својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег пу 
добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паље 
аво подруму, који беше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </d 
се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у сва 
аједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џаце 
ало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога с 
ери онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што и 
оре, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У  
 сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих ј 
а, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбо 
У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l 
ко заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас  
 у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтил 
к Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао А 
 остали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја,  
каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држат 
ароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је  
је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савл 
у своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом 
чивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу Турака,  
— за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог да 
 харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и то, да је  
тен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао 
ео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да  
ећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом к 
ова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад  
 по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на св 
рележати грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p> 
јстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог син 
се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Б 
дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, 
а смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су  
 чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на п 
м хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам С 
 вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно о 
танка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S}  
.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити  
 а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попов 
у ухватили у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беш 
 тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су А 
вршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </div> <pb n="111" /> <div type="c 
нимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Хвала честити п 
ајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатак 
војим заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напушт 
лева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вре 
"88" /> <p>После кратког очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачко 
ката:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му М 
 испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим тр 
и нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се у 
ње.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење так 
 </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и доста д 
 камиле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше о 
а напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су им 
ај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима својим позлаћиваше беле 
да се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> 
пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет  
рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече  
ашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајд 
ђана срца, која су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не о 
како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и зве 
амници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ шт 
више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева мор 
гум остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да 
лики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо 
м.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се висок 
, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким ра 
упити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаљ 
ов повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално насели 
ет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио он 
ниште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па  
 један турски чиновник, послат нарочито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицк 
био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> < 
ти тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отв 
S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први при 
м ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n="19" 
!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Е 
ем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад доз 
и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што 
..{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Т 
х лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да  
, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па 
знати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио 
 обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким  
 се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, не 
куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју ј 
е с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издр 
к могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од к 
ри, после онаког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји  
ти са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се  
ко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> 
отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту  
ик, тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</ 
је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="185"  
а страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има х 
триоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим 
и са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шес 
ут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Мил 
ћи.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то  
распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицков 
 чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћ 
тава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „теф 
</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не  
на за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, ве 
ру. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу 
еше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} 
 свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жрт 
ко срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са  
едну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних турских лира и одмах се усели 
могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, 
.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле  
гасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заблудело момче! 
те ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне 
о тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S 
лизу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али 
 искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и 
илој отаџбини — у Македонији, на освету за овако срамно нанети му злочин.</p> <pb n="138" /> <p 
о, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи 
и краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.< 
 зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако х 
а јунака као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На по 
о би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ п 
у са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и  
оле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамна 
укнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом  
 замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом  
аних, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога вој 
жви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим  
ници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћ 
е пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p 
и силна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његов 
својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и стадо 
тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно 
ена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га до 
— отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за 
 а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође ули 
на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли с 
лих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> 
и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири 
ика право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали го 
немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара и 
е, — све то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамб 
нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са таким мислима М 
 ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заце 
.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицкови 
, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав 
аше празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и 
ка војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог  
но очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и  
не отровницу змију, која ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати њихова јуначка  
/p> <pb n="198" /> <p>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-М 
им својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења с 
начких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Ми 
/p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадор 
мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стр 
ар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар М 
 и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} 
 би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицковога стајао је више пута н 
могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дв 
у у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</ 
пуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, 
 као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Бр 
и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко нај 
тва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са свој 
итез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно  
на, тек се онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих 
што на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесдесет 
елу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као 
-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са велики 
 за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заблудело момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно не 
деш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадиј 
ручја свога новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало д 
триња.{S} На очекивање нове потере нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготр 
трља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде па и не помиш 
 тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита с 
 момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта  
мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! —  
би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S}  
и већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно мес 
ом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно јецаше мл 
.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу 
теру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињ 
мницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одстрањен од сунца и месеца.</p>  
 земље, колико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задр 
ије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је ос 
то коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља Милана  
ма и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, размишљајући како ће и на који начин, да избе 
p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p 
о.</p> <p>— Из Србије...{S} Србије... — забрујаше опет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су  
 чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забрујаше многобројни гласови.{S} И заиста њима ове пој 
 грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на стотину места умилне песме.{S} То беше изл 
да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане млад 
 полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Иг 
и отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну до 
ати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегство правц 
у Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Мит 
 као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овог 
— Пусти их! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом  
ли-Милевина намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окруж 
Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко  
о.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци н 
ава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко  
војке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно  
 устумарао по соби, носећи један велики завежљај са златницима, звецкајући, тражећи место, где  
зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, иза 
Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да  
о је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана 
е ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — С 
а, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другов 
а име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви о 
осећи му мало намужена камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном мес 
е усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p 
ну собу, час претурали кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од 
/p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем  
то се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замо 
оче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на из 
кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице б 
ражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну М 
} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанствена суморност.{S} Умилна песма м 
омуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> <p>— К 
зо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p> 
<p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>М 
куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху читаве облак 
е нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдн 
тигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње време нико и не 
 Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје ко 
 рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни реч 
 Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да  
ју.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарск 
арства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског 
пке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбин 
.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n="109" /> јунаштва и смелости 
Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед ов 
ко силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји м 
е кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и не 
це и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда 
ђашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на сво 
ку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђе 
} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онак 
остоји онако силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта виш 
— јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону окани 
ена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што 
 ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком,  
ца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко  
и нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, зауставивш 
мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно 
ој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!.. 
е морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро?  
милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро.. 
ра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујући се што је све овако добро испало 
видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по ра 
здвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај поступак.</p> <p>Тако 
араши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет пов 
аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, па извади одмах новчаник и нагр 
<p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље 
да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико л 
Сад можете ићи, кривице нема никакве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из  
...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p>  
 читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и  
друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Феса 
ни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би је мал 
рабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог урмовог дрве 
врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту оч 
, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако  
нинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут 
 да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде н 
 њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле т 
га Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше 
<p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то  
ако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> <pb n="31" 
е често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају. 
се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} 
S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је 
абрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим скоком па све као  
змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-М 
ко ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је,  
исто умираху од радости.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољу 
олетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила своје врело чело на његове < 
е он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од мило 
в.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један  
већој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна о 
з икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се  
атима, отргнувши се силом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помис 
Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим 
ољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његов 
 сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто пол 
и, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се пока 
м.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши  
о дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Мицко 
ђе много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им крати 
 <pb n="12" /> <p>Пуцањ читавог плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Т 
гови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанка.</p> 
p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гор 
близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се 
велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</ 
бу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — само на 
труја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од  
<pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p 
јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладов 
и велики број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загроз 
сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слободе.{S} Био сам б 
урцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова спољашнос 
 јунаку, о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — 
 војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Миц 
 његових крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног  
знаваху, али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет ве 
стано слао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају 
је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше ј 
их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав кл 
 миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још некол 
мах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за н 
 ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и по 
већа, које са својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наила 
 им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико дана од 
беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том,  
 — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, ара 
 хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум 
уде поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и с 
 опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</ 
овора Станимир одмах појури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислима непрестано се превртаху 
их ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опле 
ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који беше иза 
ама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Стан 
било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са 
 му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова успужа п 
 што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, 
сам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да издрж 
ицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хвала, госп 
им анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло р 
ору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио с 
ћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувш 
менио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио 
..{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{ 
 моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>Опростивши се овога српскога крвник 
ча врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико з 
Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако  
орђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> <p>— Иде 
испео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако  
му.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} 
ћ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима јо 
е ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устан 
тник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>—  
 да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ по 
ца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако д 
<p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — 
ш онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Турска села и кољући Турк 
 заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стиг 
а њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и каз 
pb n="64" /> чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан б 
цко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио посл 
сту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плат 
око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им  
ахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да м 
 у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са  
 <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечер 
и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p>  
е стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше...</p> <p>— Турци! 
ози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана увидише Турци, да  
еше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочи 
е неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одав 
бали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко б 
ћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара није могао ни име погодити.{S} Читаву трећину 
дина а он већ постао старешином огромне задруге, од преко шесдесет које мушких које женских лиц 
обнији за такав положај у тако огромној задрузи. </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам Миша није знао ко 
 тресну својим јатаганом, који необично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казу 
о ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрајући како се пламен високо повија, ва 
 цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још пода 
ужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузи 
е конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Са 
 не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут пр 
рије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> 
е тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод  
е мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p>  
ди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туг 
ом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше,  
а Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, 
својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један по 
прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прош 
оју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, в 
не — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдн 
в толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила  
о силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе дево 
ојводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана., 
а-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгл 
има жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ им 
ти Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миш 
рума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непече 
 нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамба 
 ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско 
 метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка марти 
амоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му ост 
 Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p 
на страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.</p> <p>По 
 да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весе 
ну.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши јој последње р 
амет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> 
арамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p> 
ојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И  
во а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко о 
а тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... за 
то више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим с 
, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p 
ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о. 
али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа,  
анију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се пренеразише.</p> < 
и.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и ви 
орачаји удаљено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак гал 
како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно  
ова забрујаше многобројни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак М 
 фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто ц 
 да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га 
де са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко о 
Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања 
 или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше ов 
 до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно с 
о морала постићи смртна казна.</p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешал 
вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да на 
 Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина!...{S} После онаке слободе и <pb 
овину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Ми 
 могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ гото 
нули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Т 
тво, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у пра 
 неколико тренутака изговорио.</p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после спа 
у и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После шестомесечног тамновања у Солуну Мицко 
антије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали 
реном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завар 
/p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од онаких медведа, који се 
ј ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</p> <p>С 
уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много после овога 
о и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може  
ечима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb n="85" /> <div type="chap 
 нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио 
 већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец дана  
а осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина ниј 
 да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где  
уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о ово 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро наги 
ртинака у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше 
</head> <p>Тек што је зора зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно се осмехиваше, објављујућ 
 бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива пре 
и Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпље 
ше се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадајући у турска села и правећи  
да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који 
ничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S} Ово исто бе 
ћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом, сада морати да се раставе 
S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, после оноликих тешкоћа и бораба,  
ли-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног заједничког тамновања почеше тек ковати планове како ће 
ше његово јунаштво — као познато још из заједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, ка 
 је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на к 
 лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички 
аше га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав  
...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа о 
стоше... заједно су увек ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не растављаху се никако, да прости 
(1842. године).{S} Заједно одрастоше... заједно су увек ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не  
ј Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрастоше... заједно су увек ишли у поље... зај 
пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да 
пу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко 
 даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоруче 
атни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и аустријским м 
 цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који 
-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знају 
</head> <p>Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад  
ицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви 
 успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S 
говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но ве 
д нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови,  
 лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору 
вицом једног бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турак 
за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по др 
 његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дош 
ајданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд 
рија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли с 
а, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да г 
ела Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у српско-турском р 
нула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душ 
 дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да се и 
ког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје блаже 
која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретај 
е те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — <p 
 није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толи 
 њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што  
пустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе умо 
уха.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним  
навали из ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре 
ишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не прође много а стари п 
е младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу на грчке п 
вим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног 
 и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код 
цу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога с 
погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи с 
ка.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу  
ак у част свога сретног избављења одмах закла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћа 
егови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњ 
легли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху на Ј 
поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Ме 
е се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв п 
! — одговоре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим р 
ови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и  
ао да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овог 
 и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се 
и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео 
друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...< 
 је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом ј 
ајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, ме 
х.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручк 
и па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега 
беше све јаснији.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај освет 
бро.{S} Широка пољана, равница... нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то учини,  
, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и 
ремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао!  
ега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овак 
нице а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб 
а све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти веруј 
им оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер 
 Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} Пос 
кама ка Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, ни 
а, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за 
 само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </div> <pb n="124" / 
ака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!... 
од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посматрати 
је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамба 
/p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да  
е више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавст 
гладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнут 
p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Миц 
 сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> <pb n="104" />  
Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке  
е га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланц 
ованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на т 
ици, на обали Средоземнога мора, између залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко 
 Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, 
а двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном мест 
це и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом турско 
и један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином, то  
сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97" />  
о казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову дружин 
мешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем  
 поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара  
ети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Пес 
изини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb 
мови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и 
да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика сла 
 раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове  
звесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства и 
еше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, д 
их куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре т 
 нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су си 
угим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</ 
ори у праву љубав — љубав каква се може замислити само између двоје младих, када су баш у јеку  
атрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може издржати такве муке. 
м издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила примицаш 
ома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слобо 
а тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му  
о да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са  
ло, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног њего 
 сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло 
Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, н 
урских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака  
 овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" />  
 Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових б 
а ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењ 
и бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њ 
држа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори с 
но, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савладавши се 
по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n="113" /> Али в 
 је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах 
<p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим камила 
едоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши за собом м 
у и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и она се сад 
вог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се 
 лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај, последња мисао 
храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често 
ше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и 
/> <p>Потпуно усамљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а 
/p> <p>После овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци управник тамнице беше се  
кну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се  
 да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да мак 
ад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало 
чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пу 
рујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице управите поглед ма 
ад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог 
на љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне 
инула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном зе 
рви пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кроз гор 
не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена кли 
 храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не  
 и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткуј 
изађе на површину, пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не  
ући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После  
удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им наред 
p> <p>После примирја Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше з 
хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћ 
н плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и  
их другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатаг 
ћ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би се 
валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешк 
 да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пута и појуре свом жестино 
ху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милин 
 и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше кона 
да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно  
његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продуж 
андура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пандур одмах  
{S} Што покла онолико наших бегова, што запали онолико наших села, што уништи онолико наших људ 
у, — <pb n="67" /> ... целу породицу... запалио конак!...{S} Помози ми, света Богородице! — вик 
га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! 
ажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни  
пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћем 
а нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.</p> 
оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не ч 
у и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколик 
 Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог и 
 заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљеним на потеру.</p>  
но и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка заду 
Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— Ја сам пустињски  
ћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин и 
 n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одгово 
ио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, опростивш 
век пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На св 
.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога 
испод шатора разви непрестано причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се с 
 да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о  
а са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова породице не беше краја.{S} Ал 
и.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми 
на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> <pb n="4" /> <p>„Тигар, раз 
то шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно 
 и пријатељу мом треба одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али- 
, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кри 
усти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену 
ао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по зап 
ор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немад 
ну руку преко његовог рамена. </p> <p>— Заповест кадијина мора се извршити! — викну један од па 
и сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори 
ђу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и заоста 
 ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе 
да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка од  
 пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе 
 јави одмах управнику вароши.</p> <p>По заповести управниковој умрлом ефендији свукоше хаљине у 
а испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се већ извија 
конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао  
љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, запомагање, — све то страховито проламаше ваздух за нек 
истаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака б 
астаде читав урнебес!...{S} Млатарење и запомагање одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше 
ољ.... звека убојних јатагана... јаук и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>С 
ање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање све је то трајало неколико часова.{S} Грдна  
том.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и 
ра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И последња  
како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада н 
..{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако,  
а од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када га извукоше из 
м правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко ј 
овини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} О 
ену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, д 
ћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде о 
 пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једну обл 
у Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-Коста, здраво! — отп 
ламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S}  
и, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља ма 
нај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, 
 <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима 
 — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дав 
од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Как 
свешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, за 
тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј  
нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толи 
> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше 
егаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше 
> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено Турче, чуде 
би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако т 
, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о  
мену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једн 
дох устрашити од онолике турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на 
<p>— Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске нав 
ње, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди,  
 робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S 
евеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризна 
мим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен ро 
 се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио  
менту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну 
— зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти н 
 Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груд 
 саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљ 
p>Сви се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледа 
Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. ме 
кну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста 
ма радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси 
и си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — тр 
ече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може би 
 само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова је 
Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти 
ковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему  
ку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неоп 
 онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бач 
трљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не да 
 њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, кад 
иком страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упит 
вори сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>—  
 ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни дл 
е опет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски г 
евину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас наз 
се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p> 
трашно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му  
n="51" /> <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе 
 тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко с 
одније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада 
н се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време саста 
са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беш 
о, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јатагане.{S} Само онај први, поменути момак, бе 
рата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанс 
о ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око поубијаних Турака, који 
цем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи п 
а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! —  
, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене  
 није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и при 
, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бој 
S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. —  
е.{S} После неколико тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> < 
ше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог упињања најзад избише и сунч 
> <head>VIII.</head> <p>Тек што је зора зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно се осмехиваш 
свим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак  
једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да  
е она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не мога 
 Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љ 
 беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су 
еском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да 
тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметив 
реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита до 
рој арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} П 
ало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом.{S} За т 
, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим пратиоци 
На једној страни пустила се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири 
дне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини ис 
имети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и врати с 
ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни једне речи.{S}  
{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју  
авши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за  
во то је заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не во 
ну, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад Мицко прилично оштро.</p> < 
 по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му 
рање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} 
рница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! —  
, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој  
тере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и н 
о а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види 
<p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="2 
 поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је 
наког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После 
аго ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Харамбашо... во 
 и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави б 
као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а  
 продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S}  
их.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита  
, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах п 
пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је  
едоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не мо 
њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце не 
рам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакутала д 
к сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им постеље 
дговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева поч 
јвећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p 
ју Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивал 
родицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p 
 принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи 
 и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицком,  
ече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања  
већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцала те 
ано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S} Зави 
а, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке 
розорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, м 
ше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише ови како продире светлост. < 
ужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше 
пин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо подруму, ко 
које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота 
, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до по 
ско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и ј 
p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекив 
 се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је  
на бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о 
овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експеди 
војих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је целога  
вожедни тигрови трчаху право к Мицковом затвору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је била неизбежна.{ 
 ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај так 
иковој умрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> < 
 за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао д 
— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну мал 
амо она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се ов 
авнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи између Србије и Бугарске, то он симпат 
о.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом затегнутошћу очекиваху <pb n="160" /> одговор Мицков.{S 
сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећн 
лу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки началник — Риста 
> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво проб 
из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку  
рпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад 
ас <pb n="6" /> онде, тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће 
ко дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше т 
 од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звек 
ших људи на Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима 
, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p 
ећ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано ра 
 од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет  
чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако 
шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. 
двуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беш 
е Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто с 
 се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и при 
а мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после крат 
 се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру.. 
заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села — 
пском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Мале 
е ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше п 
нутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Јо 
лагим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово 
цко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Му 
 Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико 
твовање у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настад 
/p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умири 
ску војску требало је прилично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Н 
орисан међ’ планинским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у пра 
 остати на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} Овом се прили 
у наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p 
н сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{ 
} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио ни најмање 
вода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са св 
 је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима. 
е отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете м 
пет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се про 
, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — 
лан овим речима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бо 
ко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заи 
љи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речи 
ог, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му  
била је силна и несаломљива према њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с  
зневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити  
ужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да ос 
суђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу 
опиштале услед његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбо 
да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред оно 
ваше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О т 
т ове ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну бо 
ако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном поте 
 Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим другов 
.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад  
се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузи 
х све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши го 
 његовом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом живо 
 раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша 
ене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светск 
њу колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и чет 
ши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њ 
и беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе п 
у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Тур 
ти у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војв 
е бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> < 
макне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили  
а.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и с 
 мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! —  
 којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употреб 
у да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дат 
 Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколи 
што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председн 
 војевати против турског насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим  
>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да  
ХАРАМБАША МИЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ Т 
 у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако даље  
о двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на пов 
ха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове страшне тамнице.</p> 
ендија арапским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника држала је још несвестица ни један не могаше  
 се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време не би зат 
м и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мир 
је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне  
p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо  
ља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да ј 
ола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Ми 
гаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце. 
Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његов 
од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше  
.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој  
 непрестано служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много ви 
стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од 
ћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћ 
 се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, 
то.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су ра 
рску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ п 
ad>V.</head> <p>Чим руско-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло и прими 
ка, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом 
 узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велес 
беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са сво 
љцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу на 
е, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинко 
сти, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестано оч 
д саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече са запе 
штов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка југу. 
ни; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упада 
се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осак 
руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху 
стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бу 
 и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За к 
гушише око обезоружаног Мицка, они опет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накостре 
ни име погодити.{S} Читаву трећину села заузимало је преко тридесет зграда, не рачунајући амбар 
воје место! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што ж 
нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровоља 
но лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је 
ом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим с 
хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затра 
!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог 
S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заустави силна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим  
ао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Не 
игоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјави 
јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, како још живих, тако и 
и паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, —  
о у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго посма 
ове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на стварим 
ош из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са оволик 
 и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу севе 
уго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављење.</p> <p>Ура!... ж 
жином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не зауст 
аво ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом ув 
</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са  
смом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док  
 жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја дан 
<p>— Освета, освета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>С 
е Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њем 
 раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извиј 
а, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи 
..{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Б 
 — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ног 
ад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељ 
ао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико недеља дође у тамницу упр 
дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у  
ла уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше њег 
.</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познајеш?!...</p> <p>— Слушао с 
и не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арап 
, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{ 
ку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се ла 
ихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и  
уша, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима својим позлаћиваш 
због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле  
етвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024 
агим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја са 
p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју к 
} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и прек 
ивот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</ 
рда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв. 
им оштрим погледима.</p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда? 
с изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ 
ија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те  
> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је д 
сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досет 
да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за 
вљао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицк 
 њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо! 
у ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамни 
 на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде наг 
илу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог магацина. </p> <p>После на 
Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и гла 
о и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>После кратког одмора, пошт 
елите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на са 
 Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви м 
аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — 
је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n="109" /> јунаштва и смелости, да је  
ство није било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када с 
{S} Но то пријатељство није било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још 
а вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти каже 
бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због в 
 их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад н 
а није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми 
раху неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо 
јводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут,  
ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољу 
олом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, мој 
њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађо 
јшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме 
шта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му стари 
ј ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а вре 
— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се  
 млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збо 
ом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пођ 
о! — поче Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени з 
убоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збо 
а — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} Опрости! — опра 
вој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, изб 
не!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!. 
о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> < 
гови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Ту 
године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцима Коста 
ма, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После оноликог ћутања 
ет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у др 
е.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камил 
62" /> и Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике навале наоружаних људи, није могл 
о вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени погледаше Мицка сви укућани — за н 
’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је но 
да беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је 
xml:id="SRP19024_N5"> У кући су је тако звали од милости.</note> <note xml:id="SRP19024_N6"> Ср 
авник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам 
 син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије 
ним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечера 
ва корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше п 
наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хт 
има т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се  
дног свог старог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са с 
ма и пашњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крав 
 живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година  
...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљ 
о, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </div> <div type="cha 
ближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући очи 
сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди 
изгледаху према врелом сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћном паду.</p> <p>После киш 
 што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} 
 тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Ч 
ја светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, 
авнице и посматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз гла 
ој цркви.</p> <pb n="9" /> <p>Покољ.... звека убојних јатагана... јаук и запомагање... све то п 
му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке д 
ваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, запомагањ 
штрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање све је то  
доје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А с 
га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — ви 
уцањ читавог плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа  
, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погл 
> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одмах устукнуше.</p> 
ћи један велики завежљај са златницима, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> 
ом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана  
 нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним март 
 Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</p> <p>Чу 
ш не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви ско 
еле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов разговор, који би  
ш не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са сво 
им кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху приближил 
 договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку таја 
полако ступају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p> <pb n="12" /> <p>Пуцањ читавог  
да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца, која се в 
ико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је с 
ови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И не 
лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових  
атрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној 
ванајест.{S} После ових тужних поноћних звукова опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад как 
ше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху 
м, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са  
а будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, 
а би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Хвала честити пашо!...{S 
/p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па н 
рећину села заузимало је преко тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p 
 и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, и 
и некуд!...</p> <pb n="91" /> <p>Сви се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их и 
ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!... 
ређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како војвода Коле и Калм 
емаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази  
створење у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену п 
кривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је б 
а се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета по звездан 
а још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чис 
} Нигде људскога створења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху 
 га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Со 
 су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звижда 
 ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{S}  
</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари 
и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је ужива 
е питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се 
Нишчо нема, нишчо!... идите си сега сос здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се  
очито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше  
 је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у 
 <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој п 
препастише.</p> <p>— Здраво брат-Коста, здраво! — отпоздравише му остали, — носиш ли нам какве  
="subSection" /> <p>— О, здраво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче њ 
<milestone unit="subSection" /> <p>— О, здраво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана  
иче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и не при 
т.</p> <pb n="59" /> <p>— Здраво, Перо, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођен 
а кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави 
и к њему.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ бе 
чав му у сусрет.</p> <pb n="59" /> <p>— Здраво, Перо, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљ 
а вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали  
усрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а к 
 се остали чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-Коста, здраво! — отпоздравише му остали, —  
на да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплах 
а доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коњ 
аниште он одмах појури к њему.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он о 
најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав  
Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} 
а у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="ch 
 болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.< 
p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не трес 
ружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи тур 
 толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ  
> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки 
 шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дру 
чекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примица 
> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков повратак и освет 
 — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер- 
је смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну  
у говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, 
е грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја  
ажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго оче 
та се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по којој му он д 
еше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који  
ким ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се це 
 које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште 
Е ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> </div> <div type="titlepage"> <p>Штам 
S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се 
ама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и многим другим пустињским биљем.</p>  
аци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице 
ним пролећним плаштом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним биљним ш 
 попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко пет 
 жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p 
 са својим друговима, склони код својих земљака, којих овде беше прилично и то стално настањени 
укурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи  
ику, братско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан  
Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака 
олугу у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљи 
ије опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима  
или а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и  
а донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење 
и кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S}  
ом беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, 
p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — о 
цко је био изузетак, јер је на површини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поре 
стиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То  
шину, пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S}  
види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb n="176" /> <p>Мицко је копајући наишао н 
има.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души М 
, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на неко 
 небу хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температур 
!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лиц 
S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слободе.{S} Био 
је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љ 
поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране п 
цом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један 
 земљу и тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква сумор 
p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, 
 тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до 
 али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шум 
а тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у 
а би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка врати 
 — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одстрањен од  
це, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је ц 
 они би ради сигурности затрпавали улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То 
оћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао је по другим м 
Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђе 
ајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... ук 
>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, се 
ећ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, када бе 
а помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајућ 
 зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мар 
<p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И А 
воје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су мо 
S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обичн 
удо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једн 
мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" />  
е девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје своје — позн 
баси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престати а с 
извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме  
ов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње остатке земљине влаге.</ 
ко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце  
 ових његових угоститеља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју по 
о наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом 
ин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о 
сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог за 
 наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар 
миле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од М 
ни какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди,  
н Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби 
.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафат 
Гурајући се непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, з 
ва саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори кап 
 на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заист 
а бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет 
наслонио на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глав 
азио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака,  
ке плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од друго 
 Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зид 
преко зида:...</p> <p>— Људи?!... преко зида.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а др 
<p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида:...</p> <p>— Људи?!... преко зида.!... какви људи  
<p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцима сво 
 до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се п 
гледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дота 
е л’ кућа ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p 
 дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узвикнуше Мицко 
по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином тако,  
 беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, х 
едну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата. 
и, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S}  
ео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њ 
ме шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се св 
овима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Пали 
 преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно про 
 задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад ост 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека из 
и се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се д 
а му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Ј 
ећ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S}  
ако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порас 
о хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишл 
де у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како т 
, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом пролетњем чару осва 
.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаш 
не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као  
а би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, к 
де би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мисл 
за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали  
ђе беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, д 
а проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво к 
на јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, 
ма је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући се 
дног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако  
а брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не трепљаху, посматрајући Јанка и са нес 
ви кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим погледом посматраху пашу, очеку 
Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак жи 
у натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством није се могла овим искоренити. 
 хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Н 
Мицка, који почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом за 
исока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би он 
у праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући 
зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом  
ви и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице упропастио он  
метише Мицкову чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они сад појуре с 
харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-а 
ај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!... 
ку царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а 
 поубијане хајдуке, не били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, 
 тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером он једном и оде  
анин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да  
ску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних турских лира и одмах се усели у њу са својом ба 
ах новчаник и награди Мицка са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице нема ник 
ава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још сво 
ш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још 
епрестано се превртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да 
о соби, носећи један велики завежљај са златницима, звецкајући, тражећи место, где би их могао  
отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{ 
вога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку 
им момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам ин 
 добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити еф 
те за харамбашу Мицка!... разбојник!... зликовац!...{S} Што покла онолико наших бегова, што зап 
а ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник... зликовац!....{S} Никад!...{S} Ја сам честити ефендија,  
арске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском пољу, п 
. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не дај 
као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбри 
 прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... 
е знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но  
има одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дат 
вораше Милоје усплахирено.</p> <p>— Ха, зликовци!... разбојници!... — Освета.., освета! — викну 
ој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима 
вала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао на стр 
ао да решава о казни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="169" /> решише  
ости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се ов 
д заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора тр 
чињено више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши ве 
елом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а  
то већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском паши у Па 
е он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице у његовој  
о, тако!... не пожали ни једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан 
сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>М 
о тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело 
ља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде 
ји, на освету за овако срамно нанети му злочин.</p> <pb n="138" /> <p>Са оваким помислима Мицко 
 да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста,  
 узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није сме 
>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.< 
како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском пор 
подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како ј 
 табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ов 
де да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му  
ђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног  
не па се изнад очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по ле 
рамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда 
>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, ниса 
у испод једног великог камена опазио је змију необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца н 
кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако пу 
наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ће им само још за неколико тренутака жесток 
. нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p 
 О... о... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући  
— цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви м 
о да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p 
е се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно 
 је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из св 
ао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l 
цко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове др 
 Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци  
p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> 
а не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је јед 
ка.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да 
егу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му 
ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко с 
која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступ 
<p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види. 
и део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах 
 ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином п 
 ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни  
 па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора зн 
о, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S 
е истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако буде 
ала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка друг 
им, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем  
 пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне о 
Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше сво 
осе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p> 
ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> 
азумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да и 
дморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора шт 
 Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним сво 
... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег убицу и душм 
о и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једног од најопаснијих крвника тур 
шаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са ње 
им изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим  
аше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У 
м четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских  
 Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова д 
м пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаштво, позваше га одма 
авцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље от 
рима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против тур 
и.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој 
 у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Ш 
ато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загр 
 са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху сам 
 још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> < 
ртинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху с 
дара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и  
о затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, 
војим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно  
ња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан 
која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Тур 
ом и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово 
амо по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га  
 поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде 
им ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по 
и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.< 
 сата иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за место 
да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако 
његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, 
оје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему, колико је она в 
са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сад 
 земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети,  
уку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жар 
 беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче  
е, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онаких  
е морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пусти 
 Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневер 
амбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме к 
исана велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских  
"148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, 
 су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом оче 
миле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких 
 опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој сте 
вима правцима.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од ст 
ре одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p> 
уршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо п 
овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху 
Станимир.</p> <pb n="115" /> <p>— Знам, знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико  
 довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!...  
е сад Станимир.</p> <pb n="115" /> <p>— Знам, знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те к 
дном приликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>—  
рни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња  
 толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни 
 упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријате 
<p>— Станија?!...{S} Станија?!... ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— Казуј 
 те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p 
саше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти 
о си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те з 
 ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— 
 <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак ка 
вину њиховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p>  
за паљевину њиховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас остали 
 пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одак 
 голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљиви 
се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баб 
 силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде 
осле овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су мора 
грљају своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право  
ојом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, 
да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, д 
 поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу Тур 
тица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове к 
 он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без и 
ом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати гроз 
 </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњака и ливада,  
>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је 
е не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се н 
ако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по  
и он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Цел 
трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је з 
?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше б 
ник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и то, д 
ам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој нево 
нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет д 
Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из о 
ава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако неш 
 Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако з 
згубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да 
х:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p> 
д суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његов 
! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам 
ика и убице нашега бога; судите му како знате — рече један од њихови старешина.</p> <p>Ужасна с 
?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... разбојник!... зликовац!... 
ада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко 
на Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем м 
ер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу. 
 и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео само месец да 
ка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу  
слушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицко љутито. </p> <p>Као к 
note xml:id="SRP19024_N4"> Енглеидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </note> <note xm 
ито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах- 
„На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овог 
а великом радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сирот 
о и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Пет 
и!...{S} Хајдук, разбојник!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! 
а опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведе 
та и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне 
че слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... ка 
 сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p> 
ох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се ко 
јој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</ 
олази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не з 
ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада  
ео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p>  
омоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>—  
не сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна сте 
ређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ов 
а не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај  
 познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турс 
кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у  
ијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не попушта, већ  
оравих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, еф 
е у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ 
<p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n 
е Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга пос 
о тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицк 
p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турски 
ок ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је  
маћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на ту 
а њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на миру 
таве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је уз 
<p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бит 
 се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побит 
 сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — те 
да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац њего 
иваху <pb n="160" /> одговор Мицков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погл 
 мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот,  
вни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дан 
роз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.< 
</p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на 
p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>—  
оде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као  
би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одговор да није 
аше као какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", 
рагане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и цр 
S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испи 
оје се појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове последње речи казивале су мржњу и о 
шини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена с 
не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог упињања најзад избише и 
C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Тек што је зора зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно се осме 
дице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама 
лед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео? 
 знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндов 
бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора п 
ућих кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху 
еше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, 
зговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакут 
идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну кам 
/p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме  
где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не п 
ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, мој 
ако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина 
на Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} На 
S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко 
не.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да ј 
ја сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендиј 
 — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе с 
 опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запи 
p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па ш 
а њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше опора 
 дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу 
 Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио  
е. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад б 
збежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се  
 погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— 
да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму 
си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то нево 
 заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама зна 
 их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорин 
 свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопаж 
камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p>  
а.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог  
у! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој. 
рата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обич 
 сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи  
па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му 
ност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач је 
стајаху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у 
 њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику сил 
</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и  
ви и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p>  
</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо изм 
исали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са најв 
ободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слоб 
е гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи  
ле ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити пак Са 
у љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим ногама и 
ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} 
мати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу  
но тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S 
 нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрају 
 изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} 
змеђу њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по год 
 највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још  
ад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Ов 
ине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше и мекше седло  
једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали 
ржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обојица у 
ше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочека 
из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужет 
 хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љубав, не могаху ср 
за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — дале 
.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао је он колико и како си 
беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браћ 
</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} 
љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом брзином с 
нуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаље 
н окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле 
> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, ка 
ше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајц 
} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, п 
азивале су мржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несре 
код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; з 
 сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој пор 
и почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па с 
или из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb n="154" /> 
њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> 
 шест година његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконач 
p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако м 
ицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудно 
 Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и 
хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>З 
ио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура 
/p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочит 
апред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беш 
/p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расип 
згледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — ре 
емена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мал 
хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> < 
 и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек  
и се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео в 
 сунашце бацило на све стране милијарде зракова — нежних братинских руку и тако се слатко грли  
 Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно ор 
гога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило би мало већи простор у т 
.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угас 
руна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И 
великог упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} 
ник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не прест 
C2.1"> <head>I.</head> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске 
>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Божије, којима цело чо 
а нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.< 
 избегнувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина 
је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кроз њега и као  
ша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они  
нови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плашт 
устињи месец се појави и млечним својим зрацима обасјаваше онај једнолики предео без топлине ал 
но оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стр 
ло жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> <pb n="192" /> < 
и из оне сјајне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим бле 
но дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n 
мљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих дру 
уги суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, т 
грађиваше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> <p>Нај 
 противу Турака.{S} Једно непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Посл 
во ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет  
 мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S}  
 он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана. 
 — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...</p> <p>— И на  
ио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина 
а, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да ов 
ш раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и  
шћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ниш 
ојим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петри 
0" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p 
} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма  
е ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе 
чи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурск 
 толико утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржава 
Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену к 
ети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но мла 
 као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим г 
их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пла 
 ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташ 
 гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу невину децу, наше с 
дица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео 
мо срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и стар 
ревртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о св 
нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне биса 
е из оних својих склоништа, из рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје 
брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> 
је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> <p>Кад 
и им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо 
обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сат 
 и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, к 
то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Н 
<pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за уда 
 n="152" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, 
к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, 
е необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи онако исто као д 
иновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправ 
ђе ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаш 
укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземн 
 а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и  
ађени оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{ 
ј бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицко 
сталим Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапк 
м Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Буг 
гна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p 
а како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у т 
 ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} 
<p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пута гледали см 
сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> <pb n="206" />  
видети и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, и 
 Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{ 
 стојали су заједно једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из о 
огао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по з 
воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева  
лни облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p 
ном те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике  
а зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Но 
акије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и 
у обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би др 
са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и  
илично навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говор 
во лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само 
ренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S}  
рви пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се 
{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило ка 
ом у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до  
ранпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су д 
 на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са 
 сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по  
 био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозналост попне се на стену. 
у му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну ми 
деше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако они проведоше пуни 
по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, 
он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако  
е мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна 
а нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у 
а свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и д 
 друговима коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни се 
68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина ова 
дмах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови 
се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вик 
p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— И 
> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чуд 
на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он 
а је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође 
је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога др 
! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо  
је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му с 
им отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> < 
p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин.</p>  
ељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ уста 
>У једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражи 
адост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да б 
еху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Јед 
мах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му жи 
 границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на 
арамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p 
но везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несноса 
толико љубави према једном Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачет 
ознат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да 
теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, 
они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они са 
у веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S 
од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p 
је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није з 
звади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ић 
 их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истрг 
оло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба,  
лико причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га  
урака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељ 
 мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког дана чу 
ш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, та 
 <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онак 
ајзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти  
а га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И  
е да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни 
ну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући  
ости у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога во 
е околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше р 
мети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике  
а.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Г 
ицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планин 
и густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране н 
 створења постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Ара 
рави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> < 
му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, зна 
глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири 
и председник бугарског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па зна 
успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозна 
баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када 
ало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао  
и, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душек 
ласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хл 
Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао 
 корачаји удаљено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак г 
да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n= 
 је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у пр 
е и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да л 
о како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а он 
беше сад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начи 
 доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их 
онова забрујаше многобројни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак 
 за собом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од  
зетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало  
е вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуг 
м да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p> 
 ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на  
S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила је човека.</p> <p>О 
 Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све  
да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урм 
магаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташ 
 неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису про 
вање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме ча 
го а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин п 
нче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S}  
но фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто 
де добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држ 
чно радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</ 
ве мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, изд 
а не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на  
 био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дуж 
 радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири њ 
а све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — ре 
> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би 
море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одол 
, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</ 
ева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времен 
и.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци 
 ће признати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови 
м путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева на 
у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те  
а многим и многим местима?!...</p> <p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!. 
тујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И треба! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш т 
таћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашт 
ко!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако,  
лим на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда,  
.{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?... 
о тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онакв 
 рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презриви 
а, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А 
да нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пр 
х ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и 
 год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро 
сни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо н 
ао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И 
а.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претов 
 недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ су 
ије! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше Мицк 
ока пољана, равница... нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко из 
Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше 
учко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арап 
ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више 
 веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси 
ругу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се т 
и пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!.. 
е да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен  
стаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јур 
} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да  
ле овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руск 
 би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робиј 
и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је 
а три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гошће 
вога настављаху се многобројна питања а и одговори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, и 
 Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наг 
аз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет ко 
а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд  
много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетат 
оји већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p>  
оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p>  
ујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се о 
а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> 
p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>На 
ама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер 
а села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је чов 
талих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало о 
 киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи с 
а.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у под 
 опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро ус 
Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разгов 
Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потп 
 први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како 
зиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а за 
 имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имови 
т крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, в 
мртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој 
пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да пр 
ње Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радос 
ф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да 
ојавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин 
!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивају 
/p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одм 
дашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одм 
ну људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SRP19024_N9" /> који т 
ија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети 
тотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи г 
елиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо 
</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времен 
рачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мр 
адо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави д 
о са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове п 
етили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је  
удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста нес 
се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је 
 <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајн 
ше и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на кр 
тио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младо 
 нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али- 
у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци 
је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са т 
вољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он  
а и ливада, поред необично плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљ 
охватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и његову  
 зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнау 
> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу о 
 <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— 
 по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Стр 
<p>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p 
 преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских кланаца трајало је скоро десет 
њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но г 
ео због његовог <pb n="109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само 
ио је млађим људима као пример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не св 
ешио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продуж 
 отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју 
атив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифт 
љаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта. 
p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био 
еше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше сво 
ма, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невољ 
се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж  
 је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили п 
</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља  
.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као как 
ругови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</ 
 њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара стајаху пор 
енских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше 
е поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио марам 
уд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јо 
јнога месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дич 
 бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јаг 
инио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, 
у, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје 
ан средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима у 
лико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за 
едоземнога мора, између залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети  
видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добр 
аза или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник 
ешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са сво 
он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" />  
из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обу 
љен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду  
треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше да 
ажност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како  
 ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у бли 
вим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на 
ти.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувиш 
а војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко  
ивот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, 
Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мен 
 задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу з 
им Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно проду 
види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте у 
ика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добровоља 
з милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео 
ђе и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико трену 
ако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бу 
 не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И чове 
ње брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку оп 
га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виногр 
авномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Ми 
} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом зг 
о се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканиц 
новали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорб 
тном зебњом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, д 
е.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не преста 
икну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> < 
јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија бе 
ти у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила љу 
вукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за  
 срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, ко 
 очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напр 
е јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек шт 
м путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога дру 
за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим  
их Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше до 
а светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно шета 
08" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са 
тиву Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитавање.</p> <p 
не а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда 
м месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад бех 
на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је  
 Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало ј 
а извињења могаше утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако. 
дица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор  
 чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове 
 славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена б 
 било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p 
 тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније  
уше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко два 
не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Г 
p>ХАРАМБАША МИЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ 
ок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци св 
оша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника једном од судија 
цко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору за 
ли заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдач 
пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здр 
 Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попу 
приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никак 
томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних  
ала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Пр 
стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу 
ећ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да завед 
чија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефенд 
 нема никакве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути се право 
а Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно кли 
цима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише 
га и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.< 
?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пандуре из 
до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш 
у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ће им само још за 
 и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло ј 
у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му 
м кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се са 
народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном  
 излив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро одн 
анка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна је 
ви не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p 
Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А 
е ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш 
естајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова ј 
х јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајеви 
шњака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара није могао  
колико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Ск 
ном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њива и осталог имања,  
акве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак. 
избаце по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну 
њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p>  
 доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг  
анаца, као један од највећих бунтовника и најопаснијих царских одметника казни на сто и једну г 
 пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — рече један  
Мицко, као један од највећих разбојника и крвопија наше браће Мухамеданаца, као један од највећ 
за Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од пр 
, чисто не трепљаху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p> 
утову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио  
рних сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p>  
не друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мисл 
ало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, д 
> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше с 
их тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!.. 
 ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, 
ше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <mileston 
залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>М 
шли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она  
лине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Бел 
, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају ро 
> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али нем 
ху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше к 
сти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамн 
/p> <p>Овака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој кол 
, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S}  
.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа  
макли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е. 
 до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не по 
њом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладн 
аса била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да ум 
дољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у н 
ви своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној  
p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и уб 
беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се  
т валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових другова.{S} Сви беху те 
<p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени су 
нога часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога ч 
е они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад 
 и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га мле 
и су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са своји 
d="SRP19024_C3.1"> <head> Бегство Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицк 
чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна са 
 не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе,  
беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служ 
ко се продужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било ј 
p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад 
авно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одмо 
 <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, к 
о:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо б 
 <p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио и 
 Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани 
нако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбин 
инака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртво 
 у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог магацина. </p> < 
 време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се по 
нички четовали, упадајући у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у 
државали, упадајући често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Кал 
цко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је мо 
ујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!. 
узе бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</ 
казивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>Н 
ана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа 
н реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храб 
чића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова  
зазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог загрљаја.</p 
робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао уст 
и ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код села Крст 
им стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело 
 чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p 
вачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто  
ично одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све б 
еше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену 
утовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> 
ко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Ст 
упа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лаг 
да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год п 
а подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети ст 
> <head> Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окруж 
авнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћустендила, о 
ле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћусте 
та искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили 
за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто 
могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, ка 
 Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лу 
ах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p 
 друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, т 
еколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у том 
врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Миц 
 беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше кака 
ора паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Го 
ој узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Краварем",  
м друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До 
тукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И д 
} Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође 
олазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зор 
 је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси  
брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од  
их са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хран 
 Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доб 
исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући  
ријатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по в 
а, један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико 
Мицко пође, после онако сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубив 
це је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и ов 
езда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толик 
Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду 
о два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумар 
ка, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно је било по 
гао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху 
дмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу 
p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци,  
се Кузман обасипаше са својим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се  
="35" /> <p>Сад кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни 
узмана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — реч 
е му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пош 
ана са највећим напрезањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види н 
Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Ал 
амед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, размишља 
да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајеви 
са голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} С 
ри у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Так 
S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог 
 звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, полако ступају у правцу, одакле 
авалом од Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и мно 
им ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пе 
остише са домаћином и осталим укућанима и упутише се право опет своме пријатељу који је станова 
т векова тиранишу над српским племенима и мучки убијају њихове најмилије сроднике, па им и то н 
а ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би. 
.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи. 
адала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је л 
из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито  
азнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева 
 отпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, з 
петан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше 
"101" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то  
е оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За  
<p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде с 
Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Приста 
 огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изн 
домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на  
ше покривена овде онде зеленим паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе  
ободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чек 
и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, ко 
ивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изне 
о које лепше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху,  
Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинул 
да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника 
редника, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S}  
а се не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </ 
краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, због 
рвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндо 
 претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у ј 
>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p 
о бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је  
ту је давно превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову ч 
вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за 
p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{ 
раном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближав 
>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки  
ђоше и четири пандура, такође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме з 
.</p> <p>Пандури одмах изведоше Кузмана и отераше у тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — рече кади 
ја и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радо 
д трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наоружаних турских низама он с 
ужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а 
<p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да 
 Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мал 
>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он се 
ула, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наруч 
изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Ме 
тиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Ара 
ажарском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете о 
Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах  
="62" /> и Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике навале наоружаних људи, није мо 
из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ни 
непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих 
 за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху 
S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и  
 све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамни 
е, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изрече 
ад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но  
ео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напун 
непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо  
а величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицк 
еше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петро 
 да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана јед 
ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би  
ше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите 
 сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{ 
е заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не може одолети своме  
Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на  
римиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође м 
шер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p>Миха 
 је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само  
пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" 
 како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло путовати, св 
ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима 
ољно одморио после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> 
и кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је један ме 
је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан од силног путовања 
и остали.{S} После непрестаног ћеретања и разговора сада настаде нема тишина.</p> <milestone un 
е веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим  
успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет  
тави у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на с 
ин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури право ка сво 
Пашага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Ве 
ти.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама 
/p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе 
ија, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Ку 
ти Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити с 
 чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на 
ојурили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} 
евати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих д 
о и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати боје 
ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</ 
где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им ве 
дима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она дв 
раше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш 
от изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p>  
S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних п 
ном расположењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку први 
дале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевим 
 ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак  
ица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душиц 
авили на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у сме 
Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко 
е.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камил 
у очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим  
рској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а пон 
 оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површин 
е прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, док најзад н 
о се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго тра 
агацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу  
асузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је ра 
немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих 
ата... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скот 
... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> 
— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина 
е и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од с 
им плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор пото 
ке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко 
рски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериг 
и то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p>  
алије и присутних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у <pb n=" 
ини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеш 
ружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто 
ђу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре б 
ма Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим глас 
ватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили су сад 
урчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не п 
тари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би нај 
 доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње  
нину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— 
обра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, ј 
ље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам 
тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после онолик 
 од оног новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа б 
 за четири стотине златних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином 
 Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања о 
за савет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резул 
 гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у  
p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће  
дно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала ко 
а и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Ми 
> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од ко 
>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад 
у твога зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима  
обали, Средоземнога мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великог 
ло и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И п 
 овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Ч 
 јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан о 
а сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надах 
, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се м 
 не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Ми 
е и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Р 
> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> < 
изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="4 
 је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — в 
че кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и  
{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора 
ри сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Ци 
 а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> 
 У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнер 
> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С нај 
ицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђо 
гом.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу 
а тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео ка 
днији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано 
у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене гр 
 песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто п 
 зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по див 
правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка  
га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто 
мбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гл 
тео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овак 
каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује роб 
остише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На је 
предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевш 
ти по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам  
е и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па н 
{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много после овога а он б 
педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он з 
сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто,  
нешто западније од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла 
— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у кака 
одиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n= 
 паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> <p> 
ко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе 
ко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а за 
ложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су пр 
ао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" />  
.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> </div> <di 
аше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а  
ничког четовања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили  
војим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према 
о године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника пролама 
> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави тако д 
 исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — зав 
ј на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле би 
ично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачи 
>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му некол 
Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га н 
у никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу. 
аво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више  
та-кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вече 
и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву исто 
т!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и гр 
ки су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне б 
— викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако 
тив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље њ 
у.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хриш 
ла веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> 
аборављен од света — одстрањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у  
а цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и  
о, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и п 
— то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Н 
чи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тар 
 ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела г 
меном и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав  
>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних неприј 
ко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим г 
шер-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у  
им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ов 
Разумем, светли пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре 
жити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева 
> <p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је састављ 
ајмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко с 
; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и пред 
и капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> 
ћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p 
} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а д 
. живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се сам 
. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p 
{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја 
сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позв 
елези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде  
лочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дан 
и радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</ 
 као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна. 
 тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то врем 
азише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије в 
..</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Пета 
ц писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </text> < 
е оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч пр 
 је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не в 
 војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши  
х приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> < 
ажио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком. 
ху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <m 
да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је мног 
!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са сво 
гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врели 
 свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p>  
ви пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми,  
естан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p 
и су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред  
иховог магацина. </p> <p>После напорног и убрзаног марша од неколико часова војска их сустиже б 
аше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад ос 
ог лица у богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом  
их конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбо 
позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган писну и о 
и од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су 
:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Ми 
ивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше  
 држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са 
турали кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове 
и ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у кр 
ође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за њего 
сетодневног путовања наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње б 
паднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> 
а опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степен 
се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као как 
ио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад т 
 опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему ти 
ање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p 
 „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац жив 
ори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у  
само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и же 
јући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече доста  
ије грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твој 
тизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију  
лијом војним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци 
 толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то м 
 Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога  
... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста 
оследњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења 
 месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћед 
зуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дот 
ипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше у овом т 
ико тренутака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечи 
м!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драг 
нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> <p>После нек 
умњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша 
Сасвим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео 
Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Велич 
 испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти,  
какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p> 
јриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ  
p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и показиваше својом руком на источну страну.</p> <p>— А 
ана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> < 
е опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији 
аже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију  
и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, 
наге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одма 
а кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!.. 
мо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клица 
одно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n="166" /> горд 
Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали б 
<p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да т 
ли да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе. 
 више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање  
Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла пр 
 сада објашњаваше и ове природне појаве и после овога настављаху се многобројна питања а и одго 
 скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука н 
ећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни им 
/p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних уз 
p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа 
лику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете 
начки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно размахивао својим оштрим јатаганом.{S} Продирућ 
дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај прваш 
ла.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калаф 
еше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура  
ве.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је 
то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови бех 
лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, чисто вам страх з 
 каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких с 
ога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је она 
а!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не пита 
ф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски па 
мрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — Н 
ши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — 
н бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> <p>— Не 
ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави 
ки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко просто не мо 
{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, је 
Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама вра 
 а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку 
а осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која ва 
 груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од 
ман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Ма 
та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... кака 
 Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално н 
арамбашу Мицка, који почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим ж 
 брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погин 
p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њ 
љци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а в 
{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламе 
ажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко 
 час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гара 
еху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто  
> <p>После неколико минута Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који 
 од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш  
Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући  
о, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му в 
вши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се ни 
ом.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше с 
го задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше 
 они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — 
ти камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле 
на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави 
и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је 
јрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и 
ром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху 
з врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи 
сле сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано пома 
брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњ 
а мирисне љубичице, прошаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах 
а незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед изма 
озна судбина!...{S} После онаке слободе и <pb n="45" /> онако умилног живота у Петрињској гори, 
, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} П 
ме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он ле 
ене и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили  
н, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу нап 
штали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{ 
онеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а зати 
код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</ 
те вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</ 
/p> <p>После извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову  
нком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно 
</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па 
е сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју стр 
.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задр 
животна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док је год у 
ном растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицк 
унав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно 
дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и после неколико часова стигне 
лико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, 
е уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, 
 не престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са нек 
јдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог 
Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, ко 
е на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светло 
 би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би он мог 
а са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки 
ости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је 
вом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју 
а суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, в 
ро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно п 
и!... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, 
> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. < 
тано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше 
трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву 
текао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се оп 
Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове бура 
је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одм 
н најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколик 
 се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати. 
де пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зар 
и и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. 
шење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његово 
а растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар 
едало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од први 
 смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчаг 
 великом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружи 
ндил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и  
о пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим ошт 
 мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах п 
више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај поступак.</ 
у пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што бе 
утовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук. 
По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и 
} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би наруши 
е мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите  
е и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих ја 
јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада  
n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад 
му и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши  
ео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Ара 
> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле  
и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што ј 
/p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом 
 доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па  
 одметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и 
еко удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда не 
право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградит 
 ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум  
лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату раз 
рављаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беш 
/p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!.. 
дмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави 
о је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест 
ан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначко 
 Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S}  
о плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и д 
 ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околин 
о воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији  
опримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у 
о месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он б 
булус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака 
— у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> 
бијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то по 
м Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико  
 уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзо 
сто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да 
авих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава ста 
жедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди пос 
сећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни 
чењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као  
м Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у  
едњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ ње 
<p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на  
 за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше опо 
па причали један другом своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су пр 
 раздрагано срце њене узбуркане осећаје и пламену љубав није могло овом приликом ништа да разби 
ивеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху  
 и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамни 
ника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће посл 
а тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко мног 
игне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024_N11" /></p> <mi 
прилично затегнути односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо 
пи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} О 
</p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{ 
заним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде  
х добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили 
хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље о 
у са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад М 
ља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијаца 
ли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које  
за сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да  
 сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично  
унаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, ск 
снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од 
.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође н 
аше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својо 
а онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митри 
" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>О 
ити са Мицком, што је оволико задиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се  
p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше о 
дмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико т 
араху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно  
ота не узима као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, осуђени су на робију од десет годин 
у у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, одакле би могли д 
и да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи о 
заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> < 
моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што ва 
о је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.< 
Мицкова мартинка, одмах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшно уско 
и нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим доброво 
p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефенди 
у, буде продужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до 
це са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог  
 да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће 
о целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра 
е у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заост 
ни тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једи 
лико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да 
сен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде 
вене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим 
и анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што 
већом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицк 
омоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова п 
ицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројиц 
пио воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би сваког ча 
вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико 
ће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и увед 
 се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.< 
своја старија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они с 
>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би 
>Они се спремише, узјахаше своје камиле и пођоше.</p> <pb n="197" /> <p>Сметови од песка промен 
сто а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да ви 
о понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад н 
 те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока 
ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стиго 
ико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злоху 
вога разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовал 
а тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова, прода 
д смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку,  
орина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да 
ма, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан п 
елео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опе 
 и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело 
то остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта 
... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да у 
еколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час  
детињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога град 
е кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није см 
-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, распитивах 
унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, син 
p>Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слоб 
престрављен овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убије 
 одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово 
бодно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турпију између пукотина од влажног подрумског камења, 
/p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје ср 
њаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} О 
учка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кола и по 
тролисање трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улази 
p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли  
и, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио  
ни, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим какви 
ше зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, 
убима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У ов 
— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — гр 
е је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од м 
 водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник М 
но сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме 
 кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови. 
доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис 
разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаш 
дну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три 
 другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред к 
своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Ала 
, онда неколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јеше 
 — па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше 
ући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити  
да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко  
ило за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем  
 неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицк 
идиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где 
p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.< 
заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљ 
ји.{S} После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дођ 
о је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је п 
/> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је дивну х 
 земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурн 
а ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт мо 
горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јата 
ма чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи  
ба — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право  
{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би  
<p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко  
а погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам он 
боди.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији 
адно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудн 
 и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех н 
е доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S}  
ом јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и ст 
 у овој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излази 
ови.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p> 
 се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело издавало 
ерен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава  
>Дочек Мицков од стране породице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела п 
овори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто ч 
} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти н 
S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја 
паде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, ка 
 сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи 
 им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и 
о код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово из 
/p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље којим је обрасто  
истовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 
аше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и  
ио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рек 
</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, неш 
 њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после ве 
ого после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, 
једљиво посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман ба 
 оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање све је т 
ле допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих  
и испод шатора разви непрестано причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се 
>Настаде читав урнебес!...{S} Млатарење и запомагање одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се бе 
сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе  
<p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко ј 
кле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на п 
земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег з 
а ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо  
воје доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лута 
села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...</p> <p>— И на још пед 
ио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском 
гао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне обл 
о тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико бога 
де раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како б 
дну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде пр 
источни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n 
 <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно  
сти изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш А 
од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у  
 и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим 
У том разговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошл 
 се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако  
ло.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Кад 
..{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрп 
 почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препро 
ајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано ара 
е беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре 
дмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место рани 
се најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатаг 
и неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед па 
жно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опр 
ише озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе с 
дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском ура 
днемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрест 
од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Б 
де икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком ч 
мирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Меле 
 све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева!  
е престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту с 
враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у 
е како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="49"  
хове узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по ко 
ао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море,  
он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим триј 
ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да 
ин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око ме 
ог очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима и 
 предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по к 
 са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.< 
и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p 
 нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико 
близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Серески 
пусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш  
 да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и пс 
а.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни пој 
вај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико 
о ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ дод 
икну Мицко усплахирено, претварајући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада 
ћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, 
 дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прек 
ам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети!  
 по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb n="35" />  
{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и пла 
њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{ 
 испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка исто 
учени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружи 
S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Срби 
ако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине  
им? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, т 
гове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од 
ред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сл 
спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца. 
 јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не ос 
ање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште 
станишта дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада  
м Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго  
за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није  
 наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} А 
е друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох.. 
доше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад ка 
 ка североистоку, пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику вар 
римети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{ 
о се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена пла 
паваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку хар 
 чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један  
илазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном бе 
ио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од дувана, он је само „ 
атака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p> 
 поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта  
сенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући 
, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтед 
са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса  
де!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду ка 
 наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>С 
.</p> <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ р 
овања почеше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко 
је седео забринут, размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су  
д се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно  
та!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му 
рену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неко 
м драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар  
он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали 
а извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S}  
ћно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у ко 
г песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму 
е по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — вик 
стивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p 
 <pb n="92" /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да убл 
<p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанк 
 водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као пример ју 
ш раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале  
 лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, 
радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p 
га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга их је пратио 
оше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ла 
агум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности за 
еко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим д 
 /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прику 
и му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо  
њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрља 
на сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Ми 
ало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ај 
Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и в 
ик! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, р 
д више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па 
ака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке  
тражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена  
егове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли та 
 и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да б 
ару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, 
, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у д 
апима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природне појаве и после овога настављаху се много 
да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут о 
ајстарији Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он ј 
их јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када га извукоше из куће и пов 
или, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је  
цко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ испраз 
ично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="144" /> освежавајући ветар 
беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и 
S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало  
еног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодостојници као и сам валија, који  
p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} 
м", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не прес 
који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’. 
! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно а 
капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима б 
!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела 
>— Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.< 
S} Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта б 
 Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандури одм 
 више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку 
и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш 
pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им  
ину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ б 
.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за  
 осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке,  
сај, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пируј 
ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Тура 
 открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину г 
а обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савлада 
 сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетис 
{S} После великог упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним з 
а да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно 
 ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још 
удућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребит 
 и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник!  
и Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској в 
им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде врат 
дну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише се ч 
ако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити  
радозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} 
ебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне к 
ковој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Ра 
егу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге д 
у па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканица ско 
— рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све 
ти, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што леп 
ше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева —  
д прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из рад 
 већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S}  
дговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све мог 
а је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју  
ла, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?...  
још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са с 
 беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Ко 
ечима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да 
ошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Миц 
ћ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се  
сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху с 
 удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути 
ако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана  
p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати 
ја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збр 
 осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови другови.</p> <p>После оваког срдачног с 
зо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После непрестаног ћеретања и разговора сад 
јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог 
 Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође бац 
ајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и 
еда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и његова же 
ад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би прим 
ише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оа 
неш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Миц 
ца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одма 
ни пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друм 
ко раздражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? уз 
е.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господару ове варош 
ано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну она 
непрестаном путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европск 
 Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јур 
ути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су о 
Прикупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша М 
обеду.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S 
а и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде 
Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — ви 
м — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и стадоше на два кор 
ове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да  
мог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу на 
еше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ в 
орина спремаху камиле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако 
ајзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху сту 
анџарима, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде  
аблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, о 
 „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, ср 
<p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Св 
бра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу так 
осталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p> 
езирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаути 
фаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде 
у, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ с 
ојом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ састав 
ушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:id="SRP 
> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно крив 
следње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте 
војом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После неколико 
 и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га 
ка само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним 
е непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли Косте још  
} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју о 
а коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, 
не.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, к 
таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро пу 
вац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S}  
 не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора вид 
оврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као д 
амнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву 
 бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чу 
е Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом 
 га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја са 
 на небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали  
да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хт 
по непрегледној пустињи месец се појави и млечним својим зрацима обасјаваше онај једнолики пред 
b n="25" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</ 
ће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови др 
ла воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p 
ли најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше  
јвода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, 
или су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арап 
се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна  
ница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али 
ј срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он нем 
 цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су ми 
 не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске  
нице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко 
гом, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејри 
 пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша б 
уку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе 
 оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учиниш 
х да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p 
 а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто н 
ама људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зор 
а, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милош 
.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабо 
На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кроз њег 
дознало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као 
 ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађ 
ином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да 
укама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p>  
" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> 
 <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Ми 
ших села, што уништи онолико наших људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог ца 
ријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху управље 
 дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора 
ред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у прв 
че Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милев 
еч.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста па 
ивот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је ова 
корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презрев 
лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква  
Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек н 
р.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћусте 
Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote 
тним правцем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> < 
аше силом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се 
ет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан осв 
х и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је ужи 
сове.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да п 
 он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред свак 
р, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која  
силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем  
х бурних четничких ратова по Македонији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су г 
 последњим његовим борбама у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома 
.</p> <p>Али, као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, 
иближаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песк 
они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блаж 
е између свију истицаше као најбистрији и најспособнији за такав положај у тако огромној задруз 
е умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>После кратког о 
} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да  
ку војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као ка 
 указаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка ов 
} Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и  
и први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријатељске редове све д 
је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> < 
 у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као ув 
а више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би сво 
е беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихо 
p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ опра 
ко би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод так 
траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... ни 
урака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S 
зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали 
полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко он 
е претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста 
ци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно веровах 
 n="205" /> <p>Дуго су тако разговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће ре 
ђе напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати  
а.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом  
како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе цар 
 струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке о 
г <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.< 
у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хлад 
<p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њ 
ет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> < 
лам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, н 
војим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После  
нце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети  
амницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе  
амо два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухват 
адости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се  
х... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гро 
ечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама  
адржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становници ове ара 
ском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у 
> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицк 
 се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су ред 
— тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешк 
ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав 
, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-к 
 на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па 
јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се пом 
ше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо н 
 својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, 
тражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јан 
скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала је 
 разговора са начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S}  
 су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо 
ојих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двад 
</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тре 
<p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p 
 кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до  
ође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разле 
е до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини станов 
употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирући пог 
нут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко  
ти.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако 
звршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти 
целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упад 
 лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ по 
едног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао 
 к’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати к 
а лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева п 
тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Миц 
 — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмора.</p> <p>— Заповедај сине м 
добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико  
та, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад 
 у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као 
ише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и  
дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше  
арош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по 
е неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче 
е и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p 
 чека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца 
p> <p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узал 
Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово 
/p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очим 
им харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истог 
оје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао ј 
сним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло 
ако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Катка 
>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После дес 
дно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како 
и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта —  
свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендиј 
.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збого 
 ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну вр 
олако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> <pb n="3 
 то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стал 
них гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких ста 
ћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спав 
огинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков поврата 
љан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p 
<p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што реч 
 куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бу 
тови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је це 
и грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време пос 
 људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по ошт 
сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми 
гледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Хрис 
.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака: 
ћаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загаранто 
га на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н 
ете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — 
ти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У  
 тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да  
лази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и уби 
ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамба 
како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим човеком, који им за неко време изгле 
/> <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а наро 
 пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пр 
песме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице д 
да пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше  
ута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се а 
 по сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубо 
х Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у  
радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и зве 
ка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урмовим др 
ш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене  
 обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко 
бљивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах 
ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда нап 
/p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са сам 
ћи погледати, један другоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и  
колину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро 
S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је. 
и га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> 
ија принуђена силом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була  
ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташ 
у пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева. 
и.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини испод шат 
у, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада 
зом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави према његовој отаџбини.{S} Те д 
божника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени гр 
 <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Бр 
тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађен 
ари после свршетка рата сигурно напасти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир непрестано 
дно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу н 
</p> <p>Пандур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>С 
на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а по 
/note> <note xml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml 
/note> <note xml:id="SRP19024_N8"> Исти и сада живи као винар. </note> <note xml:id="SRP19024_N 
а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо 
 му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да 
.{S} Одмах полетеше, у највећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљ 
ечи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узв 
 му то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</ 
на овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храбр 
сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са  
ињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188"  
е харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана,  
ху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дош 
пеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час л 
> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност  
ужени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за тим прек 
роводили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и ов 
орока и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су  
ро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> < 
 и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беш 
 /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пр 
х са својом четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или  
и за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос с 
и рускога конзула, сви остали посланици и конзули напустише судницу а руски конзул и даље остад 
бровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска 
на биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљ 
ора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> 
 једно лепо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је  
на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом  
 се безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при са 
.. ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо 
арина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко  
p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, м 
урке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу  
pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одго 
атрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша 
ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, 
атио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S 
о доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље  
же, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђ 
акли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху  
 добровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Н 
 пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли. 
ли бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву ва 
о недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n= 
менуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога м 
г зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад М 
ком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на исто 
е!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што  
иња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица 
е најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу  
, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Макед 
лаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је п 
ном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирис 
њској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи ч 
е јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева и 
а и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка 
, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком" 
еној кући.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашча 
појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све 
чекивао сваког тренутка Мицков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао:  
е био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућ 
а падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали 
готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{ 
о зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?. 
у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који сам 
најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим 
а одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима 
ваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефенди 
му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим 
рски чиновник, па извади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад  
ти од сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити 
 за неко злочинство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{ 
 затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, как 
p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Не 
пиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим  
 Ја сам честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко 
окољ.... звека убојних јатагана... јаук и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p 
 добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жал 
г да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће плани 
.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњ 
лским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се  
 <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје  
онзули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше 
и помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки ру 
али.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрн 
 скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са 
да разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњи 
 ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажи 
и за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врући 
на рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би 
а Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — п 
у Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију. 
цко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо мој 
о, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отр 
вала вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у ово 
 Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како м 
еком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="1 
х починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над на 
н морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрестано текао све 
ус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши и на 
 разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим к 
ешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је 
тивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p 
 Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беш 
док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-М 
апа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене ко 
свију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>В 
уђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђан 
Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p 
Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, п 
 на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, платио испуњење свој 
осила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „проро 
са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његов 
бијају њихове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на 
 и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но  
ерао испод њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био  
 томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо ха 
="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је че 
синко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби 
 затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...</p> <p>— И на још педесет, честит 
тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше 
шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво,  
у.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније г 
сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</ 
а вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посв 
ећ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање 
већим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који својим разјапљеним чељусти 
Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се з 
 оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Вра 
у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не з 
 овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, 
у очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шт 
кедоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склони 
ом његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Ми 
породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.< 
а и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у 
настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сиша 
обегоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики 
ема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта вели 
наку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја 
 <p>И опет настаде рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они пол 
 са својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земља 
ине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сма 
сле њиховог познанства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила н 
ло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више оп 
е никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на ср 
а тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру јед 
аре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посм 
највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ д 
 да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="199" />  
камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то доју 
о на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <pb n="157" /> не 
најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, 
дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин 
аду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамниц 
му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразн 
н повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што  
.</p> <p>Мицко се користио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма 
 се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско п 
дага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском 
е стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док до 
 <p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пу 
и своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеш 
9" /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог раста 
ки изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине његовој чети.</p> <pb n="50"  
даје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добић 
заједно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <ref target="#SRP19024 
ога дана мораде Станија принуђена силом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечер 
што се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако  
е непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зра 
 пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пандур одма 
измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре 
е Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут  
 да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су к 
ш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да сил 
</p> <p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам жив 
кој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени вета 
 њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаљ 
ска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад  
 најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном расположењу свију њених сродника па и целе  
Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најз 
ом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и му 
једине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} Сад наст 
и Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанко 
изини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се 
зад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Уб 
љака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и то на сам 
олико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави с 
ицко издвоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од  
ог камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа из 
ак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући плотунима масу Турака улетеше смело и у сам 
то се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арна 
, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опа 
</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упутише се право опет своме прија 
 сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p>— Шта ј 
 сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <miles 
скиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и 
ј.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер- 
 мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — вик 
што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет  
ад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и лива 
у мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да 
 један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили  
вом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је прилично 
очиње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени п 
а они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p>  
биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p>  
ошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени н 
о је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година у 
ли-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам паз 
никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико з 
амнице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, поп 
де много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се в 
ма, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао з 
јунаци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло зви 
да борба престане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред уби 
е и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.< 
де.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да  
живао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода 
ад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква  
едобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које ср 
 Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани г 
ко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беш 
мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нис 
им ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p>  
ских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи де 
е задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекиваше на  
ати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дру 
 ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — 
кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а оч 
ђе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло бла 
ји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан  
вог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, гд 
ође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не  
! — упаде опет паша, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за р 
у беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да 
брости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко  
и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху саку 
 његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опр 
сле извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту 
е из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагариј 
 брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко н 
а остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала њег 
 — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још од како се растави са својом дружином 
.{S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад М 
т, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити 
у собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зи 
тито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> < 
" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио целог 
Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сма 
те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћ 
у и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству 
у.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ов 
ко узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ са 
ше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на ј 
/p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће. 
сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, 
живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да  
p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом нагот 
ти и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и 
вога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хт 
мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Стани 
ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме реч 
е одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином у 
ад.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.< 
>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже ве 
<p>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде чит 
4" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и об 
се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену. 
ољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</ 
а пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за то 
во већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарског министарства — Кара 
 помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када  
ише пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било  
жно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Ни 
} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам  
а Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и жив 
парчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, бил 
анију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — 
, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48 
и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и у 
Мицка као највећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и по 
биново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да с 
у и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га св 
са својим богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим  
ре није одмах <pb n="21" /> спавао, као и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе 
рвог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он б 
презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнау 
сенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?! 
ађиваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од И 
ре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он на 
их вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре свом жест 
м кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем 
ву и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p> 
ва, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање све је то трајало неколико часова.{S 
ао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарско 
 где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенс 
а Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле  
креност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљ 
> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак  
м Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних п 
марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу,  
ова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у 
тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговар 
ство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, 
 ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад т 
о више наједио валију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, б 
азмишља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје бо 
аше и многи турски великодостојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дру 
ут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а 
же главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко 
p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико  
сто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше о 
гова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама 
 се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га 
 грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто 
еражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управникових речи. 
 сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта  
нашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те се 
ше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у 
томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не рас 
а Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1877. год. и 
ановници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин жив 
т душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом 
pb n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Божије 
 дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше на 
ветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У 
нута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, 
 је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина прелазити, само да не би  
ст и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Ми 
оказивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих 
 речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час када ће се м 
игоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата  
мо на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права б 
аље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му как 
 посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, ш 
ом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то в 
а онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад ве 
ену, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="chapter"  
ио прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потраж 
 хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера, те напусти своју домовину — Македонију и дође 
</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S}  
анства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему ј 
а оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не  
 он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у с 
.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беш 
 сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог конака!...< 
 <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио. 
а њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећ 
.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која  
ужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад  
 од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би с 
.{S} Како му пак то њено непријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад р 
.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке  
а и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је цео чадор сваког чељадића јер  
е, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један 
ео земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о по 
 знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи... 
 породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу ода 
> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти 
е у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и нај 
дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности  
пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом и 
ед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично времена  
против турског насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај са 
и куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Ми 
 толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе!  
/p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био је ћу 
е... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазил 
те? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па је јо 
имети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} П 
ређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на с 
д Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро 
 препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да саз 
рстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при 
сенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, једа 
 суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову ствар о 
 оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако ју 
у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно изба 
ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме и 
Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Ар 
нао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељство није било  
 повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узви 
дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана вла 
дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гл 
но служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но оби 
амнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуни 
о јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина н 
.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни  
љнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одра 
че Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев п 
о паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикн 
 сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знај 
{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај 
иковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше 
 већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју  
авије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> 
тује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу 
овица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пр 
.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше д 
убоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохвати 
олио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Миле 
зама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од о 
 остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарско 
њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један д 
 не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до са 
 ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он 
Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах 
роседелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су 
о се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и вид 
 и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старој Срб 
.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније уверавајући 
них, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав с 
на маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу с 
би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко от 
гарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а не 
а везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у исто 
Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три ре 
ва стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше 
овани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рање 
} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да го 
тигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то  
 једнога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је  
и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сј 
ка јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од 
ества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег 
> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је же 
уло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у  
де, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху по 
 пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоваре 
а да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са св 
и спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у 
егове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на ствар 
 што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи  
лно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виног 
 страсне љубави — познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у г 
вако у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— 
адне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то б 
м подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро ос 
лики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети  
 да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога с 
са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!. 
 валовита језера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде —  
ма својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао  
а своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са  
ма, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали п 
ко — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај  
 то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се  
штере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо с 
огао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше испре 
/p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало п 
атак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У то 
 <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се с 
 без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се нек 
баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина же 
p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војв 
але урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</ 
ћи да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши оволику нава 
 врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши сам 
те добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим др 
е, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} 
 је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре  
д је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства и 
одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је во 
 да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Л 
, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико раз 
ши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“ 
во, Перо, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома 
тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. </p> <p>— О 
ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно тресну 
оре, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p>— Станија!...{S} Фатима!...  
жи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне пол 
 смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је шт 
 затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у о 
ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћ 
S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз п 
 онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Ми 
не раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнов 
ицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони о 
и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb 
ј тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис 
а Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после  
 веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћус 
само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не ле 
стендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после овога војска се п 
лаготворно, утицаше на његово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и б 
вао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодал 
ући плотунима масу Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са 
зваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све сами 
 <pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе 
моћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегну 
, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај д 
већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху 
ше...{S} Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо зад 
држати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бр 
 остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на г 
 над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови 
</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одат 
а, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb n="96" / 
рапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџб 
Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад м 
 Тако је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео вој 
сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствар 
то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону та 
чни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на др 
 њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније бе 
.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда је 
 оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали 
 је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у  
е овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Ар 
ебо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где б 
ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначко 
 изгледаше као какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског 
осле неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} О 
се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није мо 
шта си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нераспол 
ко слободна речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!... 
 су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као свој 
д невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прођ 
ше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сва 
сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаес 
 Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то веза 
животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и 
орено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Ми 
ису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против тур 
 у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за 
з ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет г 
ружину, саставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким одредом пођу одмах к 
рте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, од осталих њен 
обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забу 
 ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника  
мео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска вл 
обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале  
ипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се то згу 
 приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што  
главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и м 
како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мра 
а изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах запале конак и п 
..{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко 
у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су они свој посао утркујући се у  
пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владал 
аномир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да 
олио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p> 
 <p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе п 
војих земљака, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Како је имао прилично новаца 
глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш д 
бином и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са п 
моту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју  
изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не  
нско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк да 
 Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{ 
 турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!...{ 
.{S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли  
ојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, чим беше саз 
Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим  
је силна и несаломљива према њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим н 
 ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, ч 
у још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред  
м гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавај 
 тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добр 
ораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заис 
рим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103"  
га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</ 
читрна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка  
паснијих царских одметника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога 
 Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и  
и ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мрт 
уче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупо 
 у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко дожив 
камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их  
ви наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у  
ет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењ 
о и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су 
а са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</ 
р од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радо 
="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања 
 тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а 
ри свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотво 
P19024_N4"> Енглеидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </note> <note xml:id="SRP19024_ 
ка од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он д 
ријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста  
 што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицк 
оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојни 
<p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда  
p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмари 
а Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првен 
 не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифт 
ладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S}  
 вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав  
по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси 
 Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са с 
раљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Турцима а за  
ам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако н 
 ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — ц 
ажара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за  
уда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да 
 казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се с 
е, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?.. 
 за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, 
ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месе 
ри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се  
стрели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који ј 
ету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, шт 
ше цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S 
 речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама  
рачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка 
ухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихов 
 те увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ј 
Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом д 
ине и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слобода 
матраше велибиље којим је обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше на његово изнемогло и  
о се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва раниј 
то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице у његовој околини  
реја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде ов 
 овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој ж 
 једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Там 
ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће  
рђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута пр 
ће после своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се б 
унце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима својим позлаћиваше беле облаке који 
ути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то бил 
аврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!... 
рва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а м 
а се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p> 
о кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су про 
у казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече у 
ситеља свог.</p> <pb n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостив 
чала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове пород 
/p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сва 
 афричка места остављајући их на милост и немилост управницима појединих вароши.</p> <p>Тавнице 
левиних могла се упознати она блаженост и љубав која се развија полако према своме већ ожаљеном 
а Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов са 
агом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни после толиког тамновања није могла 
се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стиг 
се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све 
фте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде м 
убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваш 
иштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу д 
тене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане ра 
е? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.</p>  
да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочн 
 главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план 
е само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко бе 
не душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па ј 
орави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко ј 
 већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Миц 
 Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни ца 
се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се сте 
згуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише  
а Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећа 
јка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb n="1 
уда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтал 
упад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упад 
 одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури вод 
.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и 
 на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му 
љаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а 
да изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb  
е могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, о 
ња пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да  
а двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" />  
шити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак ци 
е слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љ 
 целом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим ње 
ве више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p 
ролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху  
ти валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Р 
вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умр 
и кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у  
ко окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би 
 српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко осветио!... 
ну са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ’ планинским клан 
ешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, д 
то се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су то 
 који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да  
вцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свим 
 зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p> <pb n="51" /> <p 
} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, 
мичући, наведе лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицк 
з које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко д 
удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот насл 
ознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.</p> <p>К 
ицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>П 
ништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова  
 Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а т 
двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака 
шнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху ве 
олико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним ство 
, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је дво 
а је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> карактера једнога људс 
е а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другов 
ј молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке па 
и-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и велико 
њем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> 
b n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле на једа 
 јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а д 
ри бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је 
 те напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S}  
лично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село П 
у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb 
да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људск 
викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до  
у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под з 
и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах 
а појури у највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћ 
ош по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножиц 
у!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ 
 ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, м 
Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути,  
оштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и к 
 Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам т 
га Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други угледни с 
ошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Тур 
ли и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад 
> <p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n= 
> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по 
 дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу б 
ом нападоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил  
же пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу не 
о га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} 
ко гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом од пшенич 
.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама 
ијарде зракова — нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> < 
у грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од  
ваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошто однесоше Станију њено 
ких низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је  
 врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста  
му било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се 
сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи с 
е Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поз 
.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на 
 састављена ради суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, једногласно је одлучила: да се 
а оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојн 
рим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању с 
.{S} Продирући тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени,  
ора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Ар 
тово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Блед 
илу, па онда обојица узјашише на камилу и продужише путовање.</p> <pb n="198" /> <p>— Буди храб 
ра дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу ками 
 Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У на 
целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— 
ин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> 
ога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкам 
 из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши 
ен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p> 
ад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над 
/p> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и 
и сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек о 
сана их је често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не 
ом душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Пр 
 <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p 
то, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и 
...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</ 
 крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе ха 
лних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволику навалу, јер је св 
анимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, синко!...  
о озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад  
н се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно 
.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштин 
и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грк 
 овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти 
они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога б 
 а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је  
д, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радо 
 ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом на 
пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он вр 
.</p> <p>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни сван 
 више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{ 
 урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком  
о коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом 
о се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се с 
Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече А 
и се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на се 
 овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капет 
шише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином б 
или, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, д 
га овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече 
а Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после сврш 
х после тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.</p> <p>Пустошећи  
</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са сво 
о турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене ч 
 склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватр 
дало је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима. 
амо Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још в 
тавог плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својо 
> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Ми 
 у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, сил 
и сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутак 
а Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После  
е уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>А 
од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о зак 
у истом тренутку изманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђ 
 кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још н 
 <pb n="127" /> <p>У том дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан б 
ћи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресе 
аузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка 
ила ове последње речи казивале су мржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој з 
о харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф 
рчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се  
ујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} М 
} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај 
тарца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато с 
ст, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколико тренутака т 
но дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајућ 
ио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пр 
> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега 
ила већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> 
 <p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се  
!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!.. 
ардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, 
ли о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу  
мрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко  
</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била  
нинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p>  
p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати п 
ај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно п 
 ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упад 
.. хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко 
и су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше оста 
ненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља.</p> <pb n= 
>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нар 
м: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити  
е кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверил 
е и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз сам 
ћи снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста п 
већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауста 
сти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb 
хаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му  
 свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скок 
 презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то вр 
 је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била 
вој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве ду 
 још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим мла 
већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима  
е на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распиту 
 зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео  
<p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хр 
 ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и так 
лтата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом 
е сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Со 
удем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју. 
 саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху своје умил 
ворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро полов 
то време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Са 
 да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Кос 
, али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше  
вота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове п 
под њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заис 
а па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге м 
опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.< 
је уображење.{S} Кораци се приближаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана човека беше све ј 
Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом с 
ељи уз пријатељски поздрав надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног по 
о беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше иза 
з истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није н 
ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасе 
од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са со 
нега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Катка 
речи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који  
.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде 
крсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти 
ој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два с 
у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио 
ђе заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаш 
ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била ретко 
чекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен 
. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцима Кос 
ава о казни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка  
ш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то з 
а харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђ 
дне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај  
ужином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока он 
 веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћу 
у ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табо 
в турског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако с 
а за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непрес 
доше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се 
кој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку хладноћу 
дам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb n="120"  
ћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — н 
ли-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвор 
— баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе,  
ро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потп 
могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, издадох!. 
 створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, посл 
аспалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима  
!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, ка 
ало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина б 
рзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му д 
де и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу 
е прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p 
над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Ко 
а би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се с 
ојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави ан 
 Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније 
" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу 
о да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренут 
аша који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи. 
емена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види неп 
пада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> 
момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у велико 
латио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он виш 
Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поч 
стивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S}  
и овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимна 
 разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани 
авивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако нагр 
ио веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинских поточића, место оног дивног биљног 
ста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако силна љубав!{S} И  
 /> <p>Ранђија и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, 
ђу Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Крист 
/p> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочека 
ину реметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неумо 
м Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад  
цима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После оноликог ћута 
вљати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> < 
о за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час он 
 ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а 
 поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отп 
ог члана његове породице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили к 
 он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, гд 
рућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а 
 пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневног путовања наиђоше о 
ећ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим 
опусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пу 
це му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p 
ла!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p> 
у <ref target="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не 
баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од осталих 
већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити  
ави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провућ 
лао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта  
је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако м 
и што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да н 
и се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје уз 
више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре 
 ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравил 
рски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... 
, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!.. 
ад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцн 
{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате  
бојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... х 
ни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да б 
 Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако . 
танимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествоват 
бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу л 
ко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало 
епасти, када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педес 
а Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милости 
појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногам 
илни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на в 
мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим с 
ицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... —  
ашка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти о 
га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијац 
ишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као пре 
ућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га,  
труне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош п 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И бој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко оста 
и, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим  
 оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко 
аћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави к 
} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамнова 
ше или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше  
оме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није п 
имбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше  
ћи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно 
ахота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поре 
упирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ н 
еше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добро 
вно морала постићи смртна казна.</p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о веш 
вник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да ос 
ским речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео сво 
аћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично 
то вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице управите поглед мало северније, а ви одмах в 
 је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на ко 
и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да  
оворећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним улицама кроз нек 
и ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама уд 
рв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ! 
ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне он 
ује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Т 
ше им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни  
цу сваког члана његове породице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ож 
учја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капета 
ги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} З 
и биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и кол 
ше Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина!...{S} После онаке слободе и < 
 су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике  
за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу 
оловину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p> 
се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ го 
ренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} 
ушкивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прег 
нство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у п 
 боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагу 
его према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обма 
опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге  
S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте зау 
рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефе 
имитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мух 
ре неколико тренутака изговорио.</p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после с 
 мора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевим 
ога гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и у 
<p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је уз 
ји би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз о 
пред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињ 
 рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после че 
рну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После шестомесечног тамновања у Солуну Миц 
уркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра  
еђу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} 
запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око в 
арантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали за Мишом, јер су зна 
> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога б 
’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повијају као  
бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарског министарства.{S}  
о одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа д 
пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању  
.. знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — превијаше се са 
ивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један 
<p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешал 
илела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредова 
сматрајући како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обу 
ас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Ју 
аху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке о 
непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мор 
 дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нех 
е је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покретима певајући дивне пес 
што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њи 
на породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им  
ођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости  
ознавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек 
боди и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а  
ишта дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ух 
ким кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прил 
јест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к 
 успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад твр 
данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да 
..</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови 
тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио  
ву драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила,  
ало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој з 
е, сине!... куда ћеш?...</p> <p>— Идем, идем... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се 
<p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> <p>— Идем, идем... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзај 
већег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — од 
бом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зо 
 оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири с 
ивам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу уч 
 Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — одговори Мицко начелнику, када му овај беше про 
 — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа  
 па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци престадоше  
 још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да  
а, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатниј 
ца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке да 
} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, 
беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши  
ве ћу учинити, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом неш 
 руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кор 
 с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те вид 
е стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! р 
 заблудело момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!... 
Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зора,  
ити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужно 
оласку. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си сега сос здравље! — одговори му овај, јер једв 
колико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху  
и кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу 
 само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и А 
S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху ве 
p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је с 
роши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је  
ио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његовим трагом.{S} Пређе Крајову па пр 
 могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној  
како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом,  
„алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па 
<p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учин 
 га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздух 
 бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одак 
динци извлаче из оних својих склоништа, из рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да  
 Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му н 
> <p>Исти Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са  
релих куршума није престајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> 
а овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развије 
.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је  
рџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са  
 је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби  
="168" /> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га бран 
ариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну премештен у о 
стати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко  
 и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за извесно време, пр 
елове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим непр 
а куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{ 
емље, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових  
се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p>— Из Србије! — одговори му Мицко.</p> <p>— Из Србије...{S 
з Србије! — одговори му Мицко.</p> <p>— Из Србије...{S} Србије... — забрујаше опет многобројни  
енту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављење.</p> 
во Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упозна 
ајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћи 
 а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна Мара 
А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p>  
де сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог магацина. </p> <p>После напорног и убрзаног  
а беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, сада бе 
је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет о 
ини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мр 
 је време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове  
настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше ме 
брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би? 
ика тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и у 
боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на п 
она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од ње 
 лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре же 
ше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад пос 
 малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Ум 
.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколик 
т још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко м 
тву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако  
вај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи ј 
е ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беш 
је мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче!  
одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико трену 
у у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако славно прођ 
затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног суђења Коста буде и  
 заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ло 
ши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново от 
кну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Ма 
 од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. </p> </ 
ници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако оков 
Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређе 
е неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом о 
бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна  
во тумачећи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуг 
 по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — уз 
ше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све с 
.</p> <p>После неколико тренутака изађе из куће један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и ск 
и и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко 
ра, опростивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали 
уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, п 
ромери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и не поклањах 
ше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја б 
и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких по 
 шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све  
 врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Миц 
 врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се 
реко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то су обично обувале лаке опа 
ораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузм 
раво ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли ј 
друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки бо 
ин причаху један другом своје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже 
 пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском 
-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и х 
оги страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тог 
инули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је 
у силно рукама, позивајући тиме пандуре из предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и 
услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом на 
а а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се  
и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први м 
мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. г 
 дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће  
ли својој стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних т 
нака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњо 
 А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га са 
реле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал 
а, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком н 
Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомил 
могло видети, како се појединци извлаче из оних својих склоништа, из рупчага, и онда или остају 
х векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног 
занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи 
ага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од кад 
 га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто  
станиште.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примет 
е к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрез 
иближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После  
уђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном уг 
} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови 
ху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед ког 
плакаше, <pb n="92" /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могл 
ени Турци најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставивши на бојном 
 Многи српски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах поју 
че.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу. 
Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознал 
 то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би  
еше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истог 
стаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Са 
у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су п 
 Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, уверава 
, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо н 
Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло 
 и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S}  
оји џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши 
дио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачн 
е сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> 
ом у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут водио п 
ш шест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви  
пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да 
 свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих ва 
 му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско с 
ју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко 
не породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху д 
г упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} Помрч 
 са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и Старој  
видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он 
, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше р 
таде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде  
еколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја 
о очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти к 
>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не 
одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини В 
кнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Б 
 Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Е 
 ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај са 
поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и о 
да шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, ч 
ше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку с 
док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко је ниј 
а заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну го 
ану, целу би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвор 
.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</ 
p>— Харамбашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више 
авила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не 
 Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је  
ман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кад 
свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови  
p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гор 
 је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> < 
апин — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и л 
{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о  
у, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што 
ку, сипајући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко дв 
ећ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети 
ија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од бес 
ораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непр 
и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније 
те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могл 
тишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даљ 
вала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не бе 
а Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана мора 
е ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома  
и светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допа 
е у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко  
гачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов изл 
цко брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих обла 
 је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се 
све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друг 
звикну очајно Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стоти 
n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га з 
већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све пот 
са била је Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p> 
 какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о ово 
ача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p>  
о тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника та 
<p>Разговарајући тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њ 
ем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, 
>Услед овога Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га  
нове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био 
</p> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован 
престављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по к 
<p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата 
а, који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше заш 
е.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Ми 
 много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венч 
а само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је р 
оће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше  
е и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју  
 му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо зас 
 беше његово јунаштво — као познато још из заједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, 
вој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њ 
ре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> < 
ли-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који 
о пример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дођ 
акође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узви 
ло, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села и ти 
>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Тур 
мах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови 
уре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах 
икну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узв 
 Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p 
е би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до само 
у а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио оч 
а тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не 
е јаснији.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени пр 
појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.< 
, упутише у пустињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употр 
добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојников 
 <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом н 
 родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да дон 
јекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S}  
— рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу ово 
 одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref target="#SRP19024_N3" /></p> <p>—  
а Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на једној узвишици и ту се 
ше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако они проведоше пуних  
какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима 
ји Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p 
 <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег 
 уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на 
ало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвор 
/> <l>У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболе 
 <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијел 
ратима.</p> <p>После неколико тренутака изађе из куће један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бог 
пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се 
<p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече 
о, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежиј 
ко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђ 
зумем, светли пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре М 
повести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако  
ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из ко 
да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостали део зе 
азговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови за 
в јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену. 
ко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Ко 
 по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Ми 
S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p 
обро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и не по 
— питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p> 
ошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на ко 
и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост непознати човече, — рече Мицко.</p> < 
 две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има  
 кадија пандурима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху са 
миче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође мно 
устињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали 
е Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето 
! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли  
га јунака после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић,  
вори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се  
дан поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb n="35" /> <p>Сад 
 Послушај ме, момче! — поче опет кадија изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај 
а чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Ко 
ећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отрг 
/p> <p>После оноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ М 
и алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, с 
и се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <p 
 храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n= 
а Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му  
му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне 
!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? 
о коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!. 
 се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде раз 
чним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S}  
еме, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са 
е лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пу 
ош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер  
војим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове прат 
 у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило 
н упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајш 
тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга 
 бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>—  
жарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали ч 
е остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дл 
! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Миц 
 бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину с 
здубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут  
беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока 
 и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" /> <p>Нис 
b n="172" /> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. < 
 наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цан 
поде, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута  
то пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p>— Шта је. 
о јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико 
 се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— 
 драга сестро... збогом, моја јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збого 
 ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једини н 
ак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар н 
н. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те 
у.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења одмах закла неколико младих јагањаца, те се о 
 или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — довикиваше Мицко. 
з превелике захвалности за овако срећно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — кл 
аше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у правцу н 
 говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе  
 га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Стан 
д угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{ 
Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После неколико сати 
азмишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле из 
љно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ з 
 на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гв 
рудила.{S} После великог упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пла 
рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је дов 
игерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у т 
је срећно! — заврши турски чиновник, па извади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет златн 
> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом п 
х се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са св 
 турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Ка 
ко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, н 
ту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног новца — преко пет стотина 
— заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да би га т 
чки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш 
е би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чу 
ио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек по 
аше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигош 
ет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за 
 стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S}  
ин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану од љутин 
у.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе м 
чана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да приз 
есак његових руку.</p> <p>Пандури одмах изведоше Кузмана и отераше у тамницу.</p> <p>— Срчана м 
ндура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а з 
едан оштар ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све самим сребром.</p> <p>Овака његова спољашн 
дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хвата 
ма и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпомагати. 
ити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и 
 дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упут 
се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p 
срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са оби 
} Из Ћустендила, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле пре 
едну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} М 
</p> <p>То контролисање трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло  
у и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, д 
>Тако под присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све  
 то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет го 
којим га окружни начелник позиваше ради извесног саопштења.{S} Мицко с места оде начелнику који 
 заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан осван 
</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски о 
овим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш 
е извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— Добро,  
 Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже,  
оту и свежину у природи, те сад радосно извијаху своје умилне песмице, лепршајући по оном росно 
...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви св 
ше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он њихов зет 
 и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и његову Мејриму  
0" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају 
дмах се могло видети, како се појединци извлаче из оних својих склоништа, из рупчага, и онда ил 
век повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци  
овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су б 
 тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S}  
ја, као и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на к 
едаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па сам 
и? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег 
м најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пријате 
ом посматраше велибиље којим је обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше на његово изнемо 
овцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци с 
а Цане <ref target="#SRP19024_N5" /> са извора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која ба 
ама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше о 
 октобра 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањи 
урима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и  
 угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом  
 оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано и 
 <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p 
овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} Мицко пак ни најм 
љу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — за 
знале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га одмах и ухват 
 и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци б 
на. </p> <p>— Заповест кадијина мора се извршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Куз 
/p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да  
лом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се 
журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, ид 
ко оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом 
о бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и з 
са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу 
магаше и плакаше, <pb n="92" /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то  
p>Преплашени Турци најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставивши  
огора.{S} Многи српски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, о 
 највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те  
естоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројн 
у земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим корако 
сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна о 
ећег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, 
 и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему 
ско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах 
 спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веом 
 јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p> 
е велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> < 
 <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>—  
 сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед непрестаног путовања, то брзо сад посе 
е се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као  
мождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друшт 
ке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију си 
а.{S} Пред пештером се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више  
ски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с јед 
м ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку 
амо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветр 
броту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљада 
и су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, ј 
ника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко  
 да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога 
<p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Криста 
њати у истинитост управникових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао  
но царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су с 
аџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чо 
орку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кос 
њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S 
раму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с то 
о оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} 
и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни звездани одломц 
зглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни 
је тужно одјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спрем 
ну светлост у оној подрумској помрчини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мал 
о пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> 
} Управник апсана их је често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Ср 
ше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ј 
пред гледајући обојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну м 
/p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> 
а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима 
чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим 
а неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допи 
а их је пратио посматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај дом 
 пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и 
 на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа,  
 <p>Камила је у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Миц 
од Чифте ханова, према осталима Арапима изгледаше као какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше 
 са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из 
ар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш харамбаша!... жив 
 сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно в 
 час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Ниј 
ај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда закл 
утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио н 
 Небројена звездана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном не 
едан другом своје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет поч 
уљи са распуштеном, густом, црном косом изгледаше према светлости као каква богиња, чу се очајн 
ећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао  
ко назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но как 
 миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода  
сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сваке кућ 
елики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његов 
обра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засеја 
ко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весељ 
ица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефендија!...</p> 
Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојк 
ом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се измакну, бацивши  
<p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Во 
е појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове последње речи казивале су мржњу и одврат 
слишати, коју је пре неколико тренутака изговорио.</p> <p>И заиста, милост Господња није га оби 
ијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и  
ч беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим 
ко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Ми 
о из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад ум 
ну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пусти  
се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуст 
рашне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао  
атаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше н 
е урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> 
 толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} С 
а и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити 
еци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, за 
и су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код свију п 
 тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново праска од 
ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — в 
сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до после 
мерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих 
 Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах пом 
S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зид 
екидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицк 
ицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаш 
дина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах и 
 за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако н 
 највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, издадох!...</p> <p>— Кога?!... шта?!... казуј! — питаше 
. — издадох нашег славног харамбашу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, опрости!... </p> 
<p>— Издадох нашег доброг војводу!... — издадох нашег славног харамбашу!... издадох Мицка!...{S 
, преплашен Кузмановим речима.</p> <p>— Издадох нашег доброг војводу!... — издадох нашег славно 
 породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверењ 
јзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао.{S} Одмах сад нар 
Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} Велика обе 
жи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!...</p> <p>— До 
а следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро,  
 ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД  
оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; 
.</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико с 
нски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином нат 
 срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз 
араху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени.</p> <p 
дучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Ње 
већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над њего 
а, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинц 
лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао  
са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пратио 
 година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за 
његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После шестомесеч 
руг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећој радост 
за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке  
је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљ 
а смо оздравили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги при 
огао замислити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно пог 
ободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и с 
ка!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповес 
 <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> <p 
 организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеш 
је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани  
са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га оп 
</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек ост 
лижаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песку  
и опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажен 
жавали су они свој посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разг 
 нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових 
ом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то су обично обувале  
> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико  
и један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани.  
..<ref target="#SRP19024_N7" /> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да г 
пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду 
тка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши јој последње речи њенога мужа.{S} Од тада <pb 
кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим гра 
донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом друж 
} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као ш 
..{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је 
је била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на небу уга 
а.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, ра 
га, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и 
-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није м 
 и успење се на једне степенице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од посл 
 време мога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца о 
је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од нас 
Овако обучен и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не с 
дна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом 
 стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадиј 
преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни  
и-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест 
ди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено улазећи све дубље  
цима, који својим разјапљеним чељустима излокасте толику невину крв српских синова!...{S} Али ј 
олетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога за св 
> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци 
ња од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, д 
, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадов 
ли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах прис 
едан другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>О 
е сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних шака.{S} 
а опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од онаких мед 
м друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га  
а изговори у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са сви 
и другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред, па обарај 
учак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о залив 
аш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани к’о разбијено  
S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега м 
ха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће д 
ваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, 
увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те  
 га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма 
 па послуживши их неколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи ка 
и на Афричкој обали, Средоземнога мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Ма 
ој граници, на обали Средоземнога мора, између залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој варош 
 између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то 
ојна питања а и одговори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома 
<p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равниц 
амо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што  
лих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када понова 
p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске странке, то се они још одмах р 
Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p 
зговор између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</ 
 њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији и најспособнији з 
ку варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим 
ако тада беху прилично затегнути односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима 
ћутања, које беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Миц 
ке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их 
аким даном, учвршћивало се пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на 
 Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне  
ав — љубав каква се може замислити само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.< 
...</p> <p>Тако се продужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћев 
 гробну тишину реметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p> 
е сви умирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који тако скупа и саста 
ући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турпију између пукотина од влажног подрумског камења, Мицко се  
— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толик 
сма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S}  
рућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обојица у једном правцу, изг 
 ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страхови 
S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртам 
обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено тело храброга јунака.</p> <p>— Господе помози 
беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед његов  
 само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом снагом а ватре 
ега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p 
у а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, цр 
цима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силази 
ном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посеч 
уше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и за 
 Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к м 
а ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и ут 
није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још и 
и му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са 
оје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{ 
овој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само ра 
а спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења глади  
уне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је д 
чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу  
ладовина благотворно, утицаше на његово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз нег 
е за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд 
пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Коста тако сн 
уновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заустави силна писка од турске трубе.{S} Одмах 
е својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест наору 
то рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваз 
базривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе н 
ојска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, који беху мало ра 
поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> д 
</p> <p>Турци се страшно ускомешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од врелих куршума, и то са дв 
p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише спаса у своме оружју већ наго 
има и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само х 
лед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо поче 
p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао  
ко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турп 
 покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, покл 
мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј,  
 и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико  
ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној  
ко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једн 
 и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више им није нужно било д 
на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више б 
огибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али 
дилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добр 
о куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми н 
 нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао д 
Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убиц 
вину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о с 
да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједн 
ако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно у 
јс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један  
 или какви стародревни лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзу 
влији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од сам 
Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Т 
вају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и  
ским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуц 
ве симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, же 
имиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекн 
ћ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као  
а имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код  
е никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од камена.</p> <p>Пошто овако разгледаше ове  
ком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао на мно 
 очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојниц 
ом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада 
издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} 
кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!.... 
свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео један створ, ж 
 само још за неколико тренутака жестоко изуједати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том грано 
и проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше н 
, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!. 
ас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда 
а ни после толиког тамновања није могла изчезнути.</p> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Али-Милева ре 
ка доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога 
е изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко 
Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање,  
може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог та 
рка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га 
у.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке", неки  
хије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар 
доше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна  
 својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских 
ешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља 
њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би мога 
ога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> < 
ак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у н 
 јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’  
своје малаксало тело свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразг 
у дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад  
би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година л 
н ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у  
га, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што 
p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине  
шта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или 
о, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ла 
адоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да 
их својих склоништа, из рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје малакс 
доземнога мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. < 
е чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па пр 
у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивн 
згледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале 
х се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети 
<p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи,  
кву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по це 
 за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са којима изобилује готово 
ти а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације, сам 
 </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу 
гле су се приметити неке суве травуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло 
 беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али 
ијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грдели 
ароши нити у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини ни 
ић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем о 
ог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и на Мак 
не од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морал 
јатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>—  
еху на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се 
кажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма  
а о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле 
би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет  
ише да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n="28" /> < 
ама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог др 
док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са ису 
ога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их 
екну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S 
, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених  
епрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао 
 сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71 
S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром  
2.2"> <head>II.</head> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо,  
 начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на д 
ко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и  
оге Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало о 
нији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и аустриј 
и, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо не 
том, то команду над њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави. 
ужином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, напусти Београд и пође на исто 
виштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чекала је чит 
чи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрастоше... заједно с 
питаху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p 
брзини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци ве 
, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> 
ама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље по 
ше, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах поче 
опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p> 
атим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство пос 
акао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p>Пот 
 власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста, с 
марака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, б 
 врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са необичном  
ба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко ба 
и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>—  
.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином нап 
 бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет 
 речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — оп 
о снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и ка 
досно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На некол 
ло, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Срб 
 сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p> 
дамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране с 
 <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!. 
таде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељ 
планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизал 
цаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не диш 
та пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих о 
ро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви с 
аме и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му  
S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они 
и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" />  
 њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела п 
 корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у па 
 га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после  
апа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већу 
бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb n="3 
х Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још 
за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били к 
 Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши,  
д урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито поз 
сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они прест 
и убијају њихове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу 
ана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десето-днев 
 се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом стра 
ве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p> 
 на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог чо 
</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p>  
.</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p 
о исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, 
 година нису имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже т 
ома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње 
само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се и 
у.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом 
 а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза  
у сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, ј 
е тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше дост 
ака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p> <p>Разговарајући тако стиго 
p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p> 
напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко  
 да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни  
 своје дружине отровницу змију, која ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати њих 
 да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и показиваше својом руком на источну страну. 
p>— Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се  
оружјем.{S} После малог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p 
а их поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојн 
т у оној подрумској помрчини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше 
деље изнесоше они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важн 
n="32" /> <p>— ’Аларазола! — одговорише им укућани, посматрајући их убезекнуто, са неким грозни 
 мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пред 
ко би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Ку 
<p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, 
огледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Ми 
а собом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима н 
варати и упознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p>  
, а нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при про 
апи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговим 
аде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p> 
их шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да 
Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али в 
 Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и 
 чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Ми 
раху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут  
ад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке! 
 он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу 
 поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је леч 
, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести 
истерао испод њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Б 
у се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога П 
нише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови  
.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео ка 
али ни једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим! 
е шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <milestone unit=" 
е, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n="113 
а, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, појури н 
а — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ 
еко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{ 
а за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка  
 ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро в 
вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања,  
ће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Ј 
еше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у су 
брећи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и 
ојица се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепк 
но напасти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који их оба 
у као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа. 
одаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења одмах закла некол 
не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад вра 
 нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мал 
к је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природне појаве и после овога 
 стално корачајући напред.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто бе 
с друге стране насипа засађено, правило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишл 
брађени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без мара 
а не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне 
р чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А 
метити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а  
ву дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје 
 по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо 
боко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{ 
оше хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том при 
 Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше  
рцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео в 
танка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дан 
овећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се 
сна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад  
бузело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбу 
веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покри 
 Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и д 
били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Преки 
и другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају ј 
</p> <pb n="19" /> <p>Костина кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакра 
е напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама вој 
е Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Си 
— упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му и 
иближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— О 
 Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као  
сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за ц 
цковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приб 
тице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има 
шом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човек 
и ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb  
иждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше  
свим распала његова лешина, тек се онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} Остали друг 
бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пр 
 могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и распитива 
Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над  
а би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласк 
p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозналост попн 
арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим к 
/p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да  
ико није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања по 
мињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они 
<p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадес 
ијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дој 
кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околи 
шевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца п 
у о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше н 
цићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, дра 
урјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будем 
 ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је л 
да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско полуострво  
. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанп 
о назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто  
ку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и 
ко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!.. 
"89" /> <p>Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, колико забра 
и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за т 
им он поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики  
мо да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је  
> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној год 
.. зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?..  
еме изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Миц 
вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђ 
 и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином  
племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри љу 
потребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он в 
>Једини становници ове тамнице, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После д 
дант над руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Ми 
ље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се шт 
о су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана не 
ца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али  
 сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата 
да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролаз 
 су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по  
уно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки т 
шеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> 
ет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јад 
нице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ст 
 око оазе у својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се 
и да погину.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху  
 Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и 
 ти још кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог пожи 
 Имаш ли ти још кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их  
 наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја им 
рми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи 
ње милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло 
вао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да  
уша ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у  
ису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за 
ивада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара није могао ни име по 
, поред необично плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца  
 волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је к 
p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беш 
 необично плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако  
о ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, 
.</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са ве 
а Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху чес 
од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда о 
 ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му своју  
гих драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — Христа када једном, после његовог бе 
ично и то стално настањених.{S} Како је имао прилично новаца, то кријући се, проведе овде некол 
видовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавш 
} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца 
, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане 
аца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но  
лугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближ 
а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пријатеља, кога обично зваху чо 
 богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима делов 
и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и т 
 другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — 
p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро.. 
цка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а против 
 фалила противно закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После оваких ре 
но јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у ко 
икодостојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових ви 
а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имат 
/> <p>— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сат 
у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три дана н 
илева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнес 
ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужи 
 Па, биће тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жен 
о одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Ју 
мена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учин 
/p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене  
 година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осет 
 другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну  
и почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прил 
а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Миха 
ило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два ј 
а му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љ 
} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се 
 поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја  
 Скоро половини задругара није могао ни име погодити.{S} Читаву трећину села заузимало је преко 
у.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко  
ећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални по 
ти Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко 
аша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb 
 <p>— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа,  
 Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А  
е пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи 
о — полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогуће 
су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови,  
рат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и прово 
жда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле 
="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако 
леђењу, одмах послаше пандуре да позову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци 
месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збу 
у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше  
имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја дв 
оја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашка 
Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p> 
с сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да мог 
што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе с 
и, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не окле 
ојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу  
о са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како н 
нској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један  
 за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“,  
 пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је 
це, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још са 
ро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, 
тву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да 
 гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> 
ћи га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече доста сл 
 је причао своје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лек 
кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се нај 
 косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухва 
т, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ 
ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> 
еној хладовини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и  
одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко 
а и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју б 
и мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бо 
 заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не з 
Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни  
ђа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, код ње 
еколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено ш 
 то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји 
ош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме М 
есвестица. </p> <p>— Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Води 
м, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њихово 
их Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи доброво 
 <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан п 
овима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући с 
је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце  
уга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, 
 да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође  
трих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S}  
 посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђо 
 смо толико времена са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас о 
спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро  
езрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину 
намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отро 
о буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па је 
 има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче  
Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</ 
ђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому сла 
бо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.< 
ну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко  
ост ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лава — 
ала му је најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном расположењу свију њених сродника п 
буђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем 
нији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести 
је.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места па 
војицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S}  
те вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду по 
ти злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше извук 
и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око спремања њихов 
, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа, молећи га за пос 
а никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавство такових делија, више је п 
ачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не верује 
 никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци  
о на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге 
а принуђена силом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фа 
 чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори 
/p> <p>Судије, које беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позову именоване све 
се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по во 
ма беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи 
цко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хо 
 готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и  
 почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из о 
ци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнут 
ов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане и вр 
говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p>  
о па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи 
до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за у 
 млеко које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али- 
не као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигд 
ађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке тра 
да и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упи 
 Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би 
е на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не нала 
у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јес 
рисуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким 
, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још ви 
рмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна бил 
дан од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одма 
, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда ј 
приметити по неколико редова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или с 
 притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јата 
ан морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигу 
о ње сада чујете само монотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде љ 
у к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољуп 
рче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав кр 
еше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која обичн 
лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог ј 
ично опорави, сада се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано причање и запиткивање.</p 
ако слободан одмах се прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, ра 
 се често завукао у мало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморе 
S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дана, место оне с 
икако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мис 
ротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство 
ајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... 
инити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је како лако трепер 
ш.{S} Много је српских синова тада пало испод њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пуст 
ше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим главам 
опне се на стену.</p> <p>У једном крају испод једног великог камена опазио је змију необичне ве 
апу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море 
уке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, 
о са својим добровољцима своју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустраш 
 <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити  
 иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учи 
талим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путова 
не! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати механџи 
све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, до 
а, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед М 
атриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколик 
то ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњ 
којству од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n="24" /> он посла 
ва.</p> <p>После подужег опирања пођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за д 
Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да мог 
<p>Сад Мицко крочи на неколико корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, п 
 Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бл 
но, јер се обесни Турци морадоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су с 
да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио он 
 и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, труд 
вори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо,  
рдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и  
за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед ч 
, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако тронути као пољуба 
ећ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицко 
едва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку ли 
жио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје д 
ла ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме  
дити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја 
атриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам ин 
 Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у 
к ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку 
ише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би савладан 
под утисцима грозних предрасуда, платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити. 
е.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — по 
енутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Ми 
но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут п 
део био је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака  
 кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само ј 
тво нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше веза 
е беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону ње 
у собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао  
ву пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сн 
очетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препрода 
Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње 
румице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусре 
у повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Ми 
услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те но 
тњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за  
 за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>М 
а и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Па 
ге је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова, продавши им и кућу и пок 
ад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше за неко врем 
ду. </note> <note xml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <not 
ер. </note> <note xml:id="SRP19024_N8"> Исти и сада живи као винар. </note> <note xml:id="SRP19 
тровница, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше  
ји, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци при 
пита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад  
вићу...<ref target="#SRP19024_N7" /> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад 
 то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разј 
се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед 
се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да пр 
м.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њих 
по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не б 
гим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како н 
у и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p 
 баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само 
ије мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој бра 
вили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод в 
, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, 
с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту  
у друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на  
 са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> 
 Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашња 
ко дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову учено 
оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} 
> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући 
нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требал 
прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, афери 
тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама! —  
, међ’ осталим Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга мла 
 Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на рани 
 па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку з 
ошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p 
десет које мушких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он  
 најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог д 
 не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, 
 гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оц 
ању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводи 
е, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ор 
судија, који познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела ч 
е кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судија, кој 
S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш  
 беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Вр 
почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непо 
 њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и 
ина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављу 
илом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} 
 Њега ће планина и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он с 
најприснијих Мицкових пријатеља.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико њего 
појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим камилама да пр 
 <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управникових речи.{S} Изгледало му је као да 
} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити стр 
ем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити драги „ 
 шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће н 
што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест 
е ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и т 
трија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли д 
казаше неколико њих на камилама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за 
 старијих у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији и најспособнији за такав полож 
је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет в 
ml:id="SRP19024_N4"> Енглеидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </note> <note xml:id=" 
 дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаш 
ежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су 
ругога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, а 
 са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови другови.</p> <p>После овак 
ки лакше поднети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехме 
код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много 
 Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше јо 
ежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, ш 
</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо зав 
и род тамошњем становништву служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и ос 
њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога пон 
Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све м 
ије ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела как 
 сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.< 
ој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија у први мах, уплашена и збу 
ван са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто ниј 
су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та ш 
деника са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан! 
 чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и 
згуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад б 
<pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прику 
, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с  
м.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{ 
 да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непр 
аше презриво у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се с 
азва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба н 
оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! —  
ова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> 
 буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу 
 Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговарах 
и на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, б 
о ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у ко 
, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударив 
ђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После непрестаног ћеретања и  
примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекива 
би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га мо 
 му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са д 
збијена.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било ј 
 Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао н 
ет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца к 
ш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!.. 
да, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле ка 
е њих неколико опет појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и глед 
се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког ко 
ела стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турц 
о беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио 
 близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад над 
а Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше з 
породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да п 
 од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и пође д 
рчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и претњама,  
пут примицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p> <pb n="9" /> <p>Покољ.... звека убојни 
 Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни 
 је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог  
ко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић 
слали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше ка 
ромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о  
им капетаном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Р 
тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најз 
но ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана ју 
га ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, о 
така морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били пре 
неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} 
Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор бе 
цко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био само  
 да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја д 
ше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на ње 
игерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигур 
бавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган писну и она се сроза на 
г онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче 
 децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{ 
 над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељуст 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{ 
и богато његово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху 
ао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе се сад Ми 
једна пространа газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је 
ова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либис 
јеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био ма 
осле неколико тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна 
Тек што је зора зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће 
стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је чита 
им Мухамед и показиваше својом руком на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у п 
— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом:  
лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на 
, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта ј 
ила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан р 
еколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотр 
 одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један други суд 
дан Арапин па престрављен овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „п 
м! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао  
д момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори вр 
десет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ет 
овољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска в 
шао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у једа 
о не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши са 
ако ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> < 
е један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, 
цку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њ 
ити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у 
p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко.  
 Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — од 
ре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!...  
</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле 
али. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, полако ступ 
ури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту уч 
у, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном п 
 где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они  
е ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око поубијаних  
 лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство 
м ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хи 
p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухаме 
ко хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за с 
а време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већи 
а ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила му ј 
чи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће  
ет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овак 
десет златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице нема никакве? — заврши један од судија и М 
 Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду 
 у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасп 
торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини  
 Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да  
еше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љу 
 своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе  
 ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај 
ако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући К 
ера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како 
а а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицко 
риђе Мицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга их је пратио посматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као  
вољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се он 
и своје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дун 
е и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, д 
во изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и п 
0" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог з 
та момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у вел 
.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову  
кшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна 
е употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} О 
је но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској  
дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> 
аће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} О 
д чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и 
ах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не с 
— одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну з 
Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p>  
ући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло 
 врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи  
м оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младо 
>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде 
који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му ре 
а ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно з 
, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајн 
х уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му п 
и веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше старина Радоје својим гуслама а сада ова 
 новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за с 
ње трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимба 
могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и  
као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, 
брзаног марша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потук 
старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се поче 
жише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од пр 
али прекидати посао.{S} Управник апсана их је често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна с 
тано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад 
дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њег 
ро јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, како још живих, так 
и влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих в 
они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад мо 
 коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не мо 
ојника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали 
храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху п 
адосно и одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за  
се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао,  
 Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p> 
или и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дан 
му, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и у 
море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чув 
е Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ з 
 <p>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> < 
поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им па 
> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— Поклаше их све!...</p> <p>— Слуге?!...</p> <p>— Да, слуге!</p>  
њем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим најм 
ве већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S}  
ли.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом 
ту и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p>Куз 
ремлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он  
цима, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну  
је било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог про 
ници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад 
м обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво плем 
ицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита д 
анимир непрестано шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију к 
нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише  
p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор к 
Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измак 
е још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог  
p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пусти их! — одгов 
ови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају б 
 </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини п 
 тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да ужи 
ћ пошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек онда три 
="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Со 
<p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин  
онопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p>  
 жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но С 
апустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{ 
кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не премес 
та њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био  
устити?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пусти их! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> < 
о, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио  
, превијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако  
, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху м 
е кривце у та афричка места остављајући их на милост и немилост управницима појединих вароши.</ 
! — одговорише им укућани, посматрајући их убезекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> 
 да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу к 
а већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посм 
 снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јат 
ко исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома 
на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убр 
 иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на м 
још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познан 
ога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу А 
је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинак 
> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали 
ова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама  
ке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то  
ead> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној  
ако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту  
а постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта  
ад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати 
оји га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост било врелим 
 ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} С 
вали, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p 
азговарали, један од дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко!  
Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао 
ам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди  
и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху  
е Мицку и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решиш 
 одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас  
 и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху. 
н <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако 
це, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова  
ри очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њено 
ије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саста 
>При овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске ги 
н услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си  
узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S 
извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Бо 
т Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемо 
га у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} А 
би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци 
вог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није пр 
шта да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовал 
право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у бл 
ху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да с 
то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква п 
гао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли м 
воје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по 
се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и то  
 Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дуг 
је са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јаха 
 улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдал 
е за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је б 
хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке песме б 
S} Заједно одрастоше... заједно су увек ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не растављаху се ни 
д а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да не б 
сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час  
Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма  
<pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не м 
авајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а наро 
 опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, 
дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са сво 
аш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — превијаше се сад Ста 
ед поља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l 
 заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно 
љи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином тако, да му  
е да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах с 
с на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са 
ар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Т 
 за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{S} Зар једно арнаутско п 
го све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Истина 
цка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те 
/p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке нес 
не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо,  
ода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја и 
 ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти ка 
бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни  
p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не м 
раваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће м 
<p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Д 
о овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Н 
преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко. 
 желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> 
езику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко о 
 год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p 
 ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро 
залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин! 
ут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</ 
41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша на 
. пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче са 
то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те 
дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио 
ћу.</p> <p>— Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!..,  
еби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи 
о.</p> <p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к  
е за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у  
 би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право  
шко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми м 
ао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у шко 
 </p> <p>— Станија?!...{S} Станија?!... ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— 
 а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари ју 
та је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви 
а се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добр 
е да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед 
>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разгов 
 моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем  
о!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...< 
о, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домо 
очајнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине;  
о заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро  
0" /> <p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи 
...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Ка 
да је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету 
бојник... зликовац!....{S} Никад!...{S} Ја сам честити ефендија, само осветник и ништа више!... 
м а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим глав 
с осветласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мислим, другови моји, — настави он после кратког ћут 
е звао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико  
к и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} З 
та <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> 
не српске крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао ост 
е његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да бу 
бри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа  
 тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си т 
p>— Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко  
еру.</p> <p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како исп 
цко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бего 
пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <p 
ти:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="110" /> до своје смрти  
 <p>— Хвала вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помо 
 на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, 
е бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref target="#SRP19024_N3" 
и, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што  
ви ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> 
сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао стра 
p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па 
ћим напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада с 
ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, 
ишта, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгле 
е из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја т 
 могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n= 
благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на јед 
харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</ 
о, претварајући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер 
ости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за 
.</p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колик 
и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаган 
 Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога 
 обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине 
огла изчезнути.</p> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био х 
— запита Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— Ја сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</ 
едно ћемо носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео 
огу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада  
 а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — о 
у овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени 
само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваљ 
ем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где ј 
ица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечов 
уком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви тро 
да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата с 
а Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се р 
упаде срчано паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу 
лног поздрављања и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајц 
 превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!.. 
учка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја 
вода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаш 
ко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се.  
и изађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.< 
да већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти 
шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно М 
 му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ уве 
, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па 
очекиваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми  
е је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, так 
? — упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближ 
 кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљути 
ри врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махн 
љење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ног 
? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва уста 
анко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд си тако појурио? 
а, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило с 
дно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — 
вече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што ј 
 Ко си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гла 
p>— Ко си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас  
о нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја 
? — узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Доб 
новник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чуд 
 Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је ј 
 Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба о 
откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватиш 
>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, пр 
 чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим ср 
енди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год за 
/p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} 
 Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка 
еми си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш 
вадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зл 
иди да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</ 
тво.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — 
/p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позва 
мрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој 
 дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по т 
ли-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p 
жи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ  
стано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав си 
 не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но 
 воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p 
 за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О,  
 истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но  
а вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, 
ма, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, п 
ране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пије 
воју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини,  
то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће... 
 ја <pb n="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих 
а бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још ма 
 тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пр 
, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци 
ше и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!...  
ај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава  
 — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем  
 један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк  
{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па...  
есуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! 
 пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Ми 
 <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да с 
естра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по ко 
</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапш 
вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго  
</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!. 
путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева наре 
S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</ 
 нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој приј 
ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и м 
ро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени  
емо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестан 
јмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим в 
Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — пок 
починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над нашо 
и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога м 
Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то д 
!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име  
ку невину крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стострук 
о да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја м 
м ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! 
и му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро п 
а радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме в 
, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да з 
, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, каж 
 ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за  
дока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено 
што сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице ка 
 глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!... 
ао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} А 
 бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски 
м.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја те 
па на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас м 
 је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p> <p 
 то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> < 
 Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста 
p>— Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју 
ли зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас могу за 
х у силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би о 
ик, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика па 
 убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговор 
 ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>—  
а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="18 
 ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... 
опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за 
...</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и по 
турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Срп 
та.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у ку 
 на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да  
</p> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог б 
рив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш! 
ним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> < 
одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег 
устрашити од онолике турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на сра 
 Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; 
е смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда н 
о сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина 
ху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох  
о да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако,  
/p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и од 
Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере  
аше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и о 
цко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>С 
мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити! 
а својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... 
 знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{ 
који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно  
тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{S} За 
се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и 
вши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.</p> <p>По заповести управн 
ина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцка 
гоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио г 
рло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана 
ође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беш 
е сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="144" /> освежавајући ветар.{S} Одмах се  
 од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Ч 
{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као 
г избављења одмах закла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.< 
Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових 
о беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже руску 
 гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког трод 
рцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове  
 трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше д 
p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду с 
вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако дави 
гао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је  
 Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од  
ног харамбашу Мицка, који почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим сво 
а ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакат 
.{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад  
ија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове га 
пним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Не 
аве, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина х 
Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у  
а, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p>И заист 
луј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа 
ајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... 
ера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отвар 
 тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си сретниј 
олни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер- 
ма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљ 
атељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време мога та 
 слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила  
м, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше св 
нски народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када са 
 кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би  
разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе  
тном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси  
м сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према 
ивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурско куче? 
, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p>  
могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p> 
 дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког  
ко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да ј 
возденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања ве 
ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним турским чиновником, јер 
али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишља 
самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јеца 
узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде 
.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим погледом пос 
!... рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} 
трже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху 
овог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку пој 
ноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> < 
устали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже с 
 шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њим 
им облацима од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Ар 
тојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са стр 
беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се 
ста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела о 
инувши, чисто не трепљаху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</ 
" /> <p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је би 
мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења одмах закла 
p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, 
чи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — 
 туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — 
би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им с 
вену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци коп 
маше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се  
/p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изн 
ају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храб 
ано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру  
веној бујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Краварем", јер је неговао дос 
ао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи о 
ћ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд си тако појурио? ...</p 
ти у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вече 
ћи не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како  
. шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p 
ну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли 
их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини 
о устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу 
>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и 
 и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те 
оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојури 
 се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити  
Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанково 
ћи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p> 
кох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај 
 показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев 
и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења  
дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за по 
пат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога се Мицко 
е и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на с 
</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више д 
Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила  
кну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг од 
коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мен 
ити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвод 
p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној к 
 пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви  
Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само 
е Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре 
а се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нест 
њим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турци 
крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики револвер.{S}  
т реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружи 
 показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша 
зне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зи 
ета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— О 
еше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здроб 
д и позна, но у истом тренутку изманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Стани 
 Напред јунаци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше  
амо ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, н 
е довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са предњег  
у а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рам 
тро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га 
би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођен 
 драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не мог 
рса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицк 
 онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета п 
сну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у 
а од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а н 
 Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру  
} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — и 
<pb n="9" /> <p>Покољ.... звека убојних јатагана... јаук и запомагање... све то параше за неко  
има.{S} Јурњава, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање све је то трајало некол 
а све стране.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, запомагање, — све то  
поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се и 
но његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и поне 
них Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је р 
м, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло г 
иховом крвљу опраше своје скоро зарђане јатагане.{S} Само онај први, поменути момак, беше и сув 
о — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику невино 
дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!. 
пели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p 
— ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соб 
" /> <p>Пуцањ читавог плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или  
пати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака поч 
 већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније комешање.{S} Добр 
 Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</ 
 су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши више ни п 
утра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у 
аљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољи.</p> <pb n="14"  
кове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И  
ћ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне ре 
 <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, полако ступају у пра 
ојом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине гроза 
ко грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу пог 
и већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине с 
{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звека оштрих јатагана 
врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад после неколико дана, стиже он 
гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, 
о турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p>— Станија!...{S} Фатима!... — поче оп 
бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и  
отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бе 
лахо је размахивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе покланих Турака само се котрљаху а  
ш оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично задрхта у том тренутку у његов 
е извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душманина  
гове породице, све одмах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда 
Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и 
редове и бесно размахивао својим оштрим јатаганом.{S} Продирући тако кроз оволику навалу и кроз 
истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани 
 а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једн 
... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде као как 
метити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око поубијаних Турака, који све у к 
сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и мн 
,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <milestone  
 се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за 
.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако 
 па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пуст 
војку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше, <pb n=" 
о што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1902 
 огранака Малеша, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства 
p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Тур 
 беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанк 
са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у 
ечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... у 
и!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још  
ам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и не 
звека љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, запомагање, — све то страховито проламаше ваздух  
 <p>Покољ.... звека убојних јатагана... јаук и запомагање... све то параше за неко време уво.</ 
 онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нек 
е тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, о 
а, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бесно 
а временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љ 
ном и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав ка 
Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много  
 да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, к 
ше у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом  
збојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једн 
А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Чов 
ника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће м 
му, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и веш 
! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, раз 
/p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем св 
ом из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S}  
још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише он 
арб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто би 
ам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отвор 
га па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју десну рук 
нити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође 
{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније гол 
ре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га та 
шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуж 
ле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефендија, јесте!. 
и њенога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често правио посете тој удовици.{S} Њено јединче  
о и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико 
башу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити ефендија! —  
 и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судиј 
х је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре н 
ан Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај 
ског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо,  
друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немају 
едно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одгов 
те, зидом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет 
> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, в 
колико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Рат 
комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио зем 
а после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су м 
 Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описујући у најтуж 
утито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су 
 лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смет 
метио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два ча 
а завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао,  
д ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од  
ајвећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p> 
ко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на други предмет  
 небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче 
етио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беш 
знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам д 
ао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али 
 жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Миц 
 — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође  
а је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од ње 
ћи у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му  
лучај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао беда.< 
целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А груди су м 
и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђ 
 Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија М 
...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се ни 
 се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека  
, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од 
чила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао туж 
је, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема  
иди тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — т 
јмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му  
је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p 
 извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица. </p> <p>— Поред свега ов 
скрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче 
ише пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрља 
ати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим. 
ини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много 
издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицков 
таре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обе 
ивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет види 
е и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах ње 
к памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" 
дошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у  
за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и  
дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику варош 
она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо рас 
>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да б 
р се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па...  
чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу ре 
пази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам 
ти и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам 
 <pb n="109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то б 
ад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и са 
Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и 
p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове пород 
ад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемск 
рцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нар 
поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улог 
ита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже 
.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје в 
га Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше ч 
ла и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежишта 
ше вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и 
ећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, од 
пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви 
то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од  
 највећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно тра 
иновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скор 
 то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље  
рилика коракне на осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си  
вају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара 
рође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не пре 
еко дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Миц 
ане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је  
ацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и б 
ј кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p 
хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих 
ну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији се ј 
 видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последњ 
о харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p>  
ушу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћут 
ти дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре д 
ао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је 
 зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу 
а.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војво 
 камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{ 
потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{ 
апи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у у 
о, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му са 
а да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти п 
— у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то  
какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали 
у душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе гр 
беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамн 
Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честит 
ле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над от 
знаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала  
им издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се,  
н.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује,  
идеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њ 
бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах 
ога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, који  
 осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предуз 
ав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен  
 не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Ч 
 за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... р 
ете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде  
ојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше 
ак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p 
Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој 
 у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и ју 
хвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног суђе 
етио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то 
 улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападн 
а је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је он 
 њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не  
дове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појур 
 нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљиш 
а својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој  
S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дањ 
ахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом снагом а 
 приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, оп 
/p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше ка 
жњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и 
села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када  
е Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име 
овке могло се по разговору разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата  
 — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао  
} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Суди 
врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну  
pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише  
 од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве 
мбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним 
Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео ниј 
е пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким уза 
но, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекив 
ја га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у глав 
лева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегство 
е после спавања осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из да 
а.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма д 
е тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да из 
n="203" /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући стр 
ћину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шу 
ром нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло се к 
а.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела 
азу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност г 
му се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретк 
никових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p 
на чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана ч 
о зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге  
мио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, прав 
а, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и  
 одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" /> < 
мејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!. 
>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући снове  
е није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао проб 
нака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пу 
в надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</ 
шице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети 
з Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином 
рајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се бе 
е.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што  
ме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако тр 
 њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморив 
’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима 
утао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit="subSect 
67" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја веруј 
ко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше е 
е само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовањ 
ли-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова 
ма сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну  
 Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли 
идин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицк 
ћи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — 
никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка исто 
тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их т 
 сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, ор 
тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за 
ла варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилази 
а му је опасност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</ 
шло неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не  
рнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за 
ању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твој 
мом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги 
note> <note xml:id="SRP19024_N11"> Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио  
међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад 
о се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, 
p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава  
а прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће,  
, које се појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове последње речи казивале су мржњу  
му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине  
овали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и  
 могао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и 
Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је укр 
ше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у  
авестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи смртна казна.</p> < 
не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Ту 
.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па  
е окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао  
/p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али- 
на пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан про 
ном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахар 
не види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да 
} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде какв 
ше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева  
а би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p>  
ше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови му 
уло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се  
текао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од т 
ма, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твог 
н, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек мог 
и право ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би л 
живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију  
је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала 
е читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је састављена ради суђења харамбаши Мицку и његових сед 
 а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго 
 <p>Једини становници ове тамнице, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} Посл 
мандант над руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом 
 саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафте 
 нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако зај 
 наишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се 
глеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>Н 
 завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љуб 
не и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом. 
и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!. 
сти у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити 
у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак 
ца, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S 
аде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јур 
а живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-М 
 може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зара 
родуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли и 
p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љу 
p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума 
емљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто са душо 
.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично 
ма узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај  
и?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна ј 
 <pb n="178" /> <p>Варош сама изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи ле 
зиком.</p> <p>Обојицу заточеника држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити 
} Руска војска заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању 
широким улицама.{S} Турска влада терала је највеће кривце у та афричка места остављајући их на  
 веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у пос 
.</p> <p>Овака његова спољашност морала је скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слу 
лна песма многобројних птичица престала је.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкрипање испо 
</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопи 
па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} По 
ога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави према њего 
овршини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважен 
дина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео  
 однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њих 
ве другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону 
арају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на  
 овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога су добијали хра 
и својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Ч 
ка појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако  
тране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђ 
а јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не може одоле 
шини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па 
нину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су зн 
чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Ара 
 Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која 
равима.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума, тек 
збити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору наш 
/p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још више р 
</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше 
о промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у  
а валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећ 
ље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговим 
{S} И сама његова спољашност привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при поко 
ознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхра 
у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђим 
е непрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да  
то!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та остав 
 чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врл 
а, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних часова ван тамнице, а 
иком брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за 
 снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога 
вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз 
ругом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега  
већ од како је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба 
 Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана 
 који познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија  
и.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да 
 целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није  
варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници свом 
 Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда 
 на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — 
а дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то 
ужини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала  
а ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S 
 своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему, колико је он 
 бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се  
"153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, ал 
 Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Ар 
о, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе  
ра и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, шт 
дно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она М 
с беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — 
ве ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност  
{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S}  
Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!.. 
екао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа бе 
 посматраше презриво у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а  
о.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У ис 
уци по казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову д 
о су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити кра 
че Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} З 
на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично бе 
ху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди 
амо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и м 
ко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен д 
— викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — 
(на арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше к 
у због његовог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша 
 си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра  
бог њих више пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сув 
 речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате 
 — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не  
ем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао и 
ких харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зи 
цу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед. 
 оних турских харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p> 
јући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... у 
сти сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са 
у вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — р 
 само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у 
ојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка з 
 сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен ч 
скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морам 
д.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као  
> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} Турци! — му 
 сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша с 
ад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњав 
но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога драгог бег 
ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глад 
 настаде страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.< 
ски одметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, ка 
тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак 
му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу 
<p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз 
ри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и  
а док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо  
p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, два 
розорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадо 
аселио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изг 
кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се зви 
би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име ц 
у урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души у 
и се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола 
онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се дову 
ала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао  
е речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткива 
ико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апс 
адиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем  
 првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није 
декојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ојим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb n="85" /> <div type 
{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина 
рих јатагана као и силно запомагање све је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Тур 
а дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</ 
це упропастио он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихо 
а што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице упропастио он на тај начин.{S} Многе је сир 
 Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пријатеља, кога обично 
е пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку 
о до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наила 
и, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи  
то не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</ 
 једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p 
далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда 
, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну К 
де право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах награ 
о вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p 
ова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подр 
песка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи х 
деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један о 
оцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> < 
 питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране 
ћи руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану,  
е био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p 
ер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села пролази 
еда у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритични 
4" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше к 
те одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђ 
ли-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</ 
ао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина прелазити, само  
о од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твоји 
звади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад  
у руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, 
зо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} О 
 од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не мога 
 само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p> <pb n="179" / 
 рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ових дв 
ицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам  
јест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла 
а.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лага 
у гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци би 
варајући тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових л 
 <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па о 
ојуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где  
инкама, полако ступају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p> <pb n="12" /> <p>Пуцањ  
знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p>  
му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали,  
 овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном бујном —  
 тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једном, ка 
и га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најгра 
 благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти ве 
— настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо,  
омрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави  
p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да л 
дговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу ис 
ало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер се овако бојах 
<p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква п 
 беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млек 
</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа ст 
не вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, 
м очекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица 
</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде посл 
/p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћан 
ж распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме 
свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без  
вим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет 
ваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече  
 потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне з 
во не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да  
о да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Си 
 Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у 
сна.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" / 
аништа ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био  
аху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њених другари 
Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву осве 
евалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се неп 
 и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди  
ао лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату  
у мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао п 
 <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и к 
на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и 
>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца  
јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима  
} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, који му 
ерство и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о 
 сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он догов 
бар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштовању од стране Арап 
им људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавство такових делија, в 
 ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама  
 другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је тр 
јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и он 
 у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из 
затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео 
оше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским х 
 брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћ 
едан крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па  
ог мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду 
дан од његових крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељс 
аборављаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то  
ру може се лако појмити.{S} Човек, који је целога свога века слободно ходао по народу свом бран 
ујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне поздраве.</p> <p>Песма 
p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, к 
ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога 
} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, али ка 
ру захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата 
 нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у 
цка одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко 
 ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад 
и!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да  
њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димит 
ав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује је 
Домаћин, млад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта жел 
 обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладно 
тише се право опет своме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога при 
у нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ раз 
ње код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што 
 њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и др 
и им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживља 
/p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час кад 
и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало  
рујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк 
 Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гараш 
 тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>—  
ума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осе 
ва прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат ни 
и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одг 
> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћ 
исто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода  
> <p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не тол 
p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама турским.< 
тави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако  
 господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замоли 
..</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом 
Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драг 
раво не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, д 
 је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После д 
раму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме 
 а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш,  
жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као ур 
рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-М 
.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по а 
 њихово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! —  
д опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким  
вор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака од 
 већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша теп 
е буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} 
, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као 
ше још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренут 
ко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше  
точније од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Г 
> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија  
га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач  
ако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S 
ојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а  
.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову т 
 као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде у 
ишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику ка 
ше удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму 
о и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког ва 
иш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот 
а, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га  
е би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом 
мшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Ми 
део децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и  
су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Ар 
RP19024_C2.3"> <head>III.</head> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} 
<p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо о 
тежим тренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко провод 
к Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњава 
илева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би д 
 пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску т 
мигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта  
 појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши. 
аћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> 
 сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој 
ћим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста пронос 
допада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Турска вл 
свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости северне Афр 
тина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно ра 
ојом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест го 
браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после  
ка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле —  
а одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на гл 
C1.2"> <head>II.</head> <p>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше м 
 њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има нек 
ећ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ниш 
ви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба преста 
о то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснај 
цку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкш 
цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам х 
} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко још ра 
 цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била 
око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, о 
оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дру 
> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста тргова 
ј рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесе 
они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са в 
неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет у 
кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на јед 
оручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода и 
у.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Мож 
о а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p>Потпун 
ражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Дол 
p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред 
најест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са с 
топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадр 
рмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познат 
орелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали 
p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Уп 
дина нису имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трај 
лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза јед 
у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још  
ћи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зо 
руге стране насипа засађено, правило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{ 
орбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... 
ћи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се ша 
омим погледом посматраше велибиље којим је обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше на ње 
им тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је  
с живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Мак 
н неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин 
ог друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки 
едној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то ј 
уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме и 
м рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело 
 заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна ол 
 загрљају своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи пра 
а живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледо 
до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да од 
а светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target="#SRP19024_N4" />.{S} Ч 
и Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најм 
 свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао 
се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака  
 ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у оч 
едном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него 
х дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као  
ању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестан 
цко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због  
ван гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} 
> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније вр 
ашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <p 
а, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта д 
 их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика,  
 својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинст 
и, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види 
ке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога  
г, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор  
нао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када с 
 на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му сво 
судити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако уне 
м Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима ве 
ишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он про 
<pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков повр 
не, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу  
Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуна 
ури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ 
, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станиј 
{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} 
ању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин ср 
аш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати с 
у да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у х 
 Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив 
лити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па о 
јом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном  
на душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она 
и ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала  
одирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје своје — познавао је себе једнако је наваљива 
p>Обуздавао је осећаје своје — познавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи 
ћао се Зорине страсне љубави — познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце  
 <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково 
 толико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике м 
а у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ св 
, удови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и  
а у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на те 
 према једном Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>Пос 
еше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима правци 
ндија презривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи прогово 
 као опасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет с 
 морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је како ла 
у овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно у 
ше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није 
змана.</p> <p>Неколико тренутака трајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани 
Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и оча 
а време свега ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан 
{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{ 
ла Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми  
има, са једном гвозденом полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено  
д мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али- 
о Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је 
змишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га оп 
а.{S} Тако седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако  
/p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сирома 
ично плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто  
тендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често на 
вора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилат 
 своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима т 
ли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео  
ће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих тур 
мах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ран 
 највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сад 
 међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо сп 
ла сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње о 
ико толико утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одрж 
 пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухват 
о разболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу 
ином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши д 
дећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удо 
 за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је око 
цко испод отвора од тавнице и посматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисл 
ао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> < 
 Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борб 
абунских планина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој  
е — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке  
емљу коју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међ 
љао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и  
ста — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао,  
едао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти 
других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — Христа када једном, после његовог 
то, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на  
</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави 
већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пођ 
новима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече кадија са погледом управљеним н 
а несвестица. </p> <p>— Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} В 
илази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако 
једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Миле 
бом остављаху све саму пустош.{S} Много је српских синова тада пало испод њихових разбојничких  
 црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ок 
ђе из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закљ 
рао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као да га 
 апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала нес 
ction" /> <p>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води  
/p> <p>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бу 
/p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових 
мед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху ка 
село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> г 
лико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстари 
остопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он ј 
одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то врем 
ањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом 
чекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Ф 
лазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме  
ут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи  
 у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад њег 
о најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тиш 
наредбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управникових речи.{S} Изгледало 
о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче ха 
ако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколик 
зуком од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарст 
година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог раз 
Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да  
узману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну 
аху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесе 
тина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава срество —  
, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по к 
оз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили  
ве до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све 
 себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаути 
само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} О 
арабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Тур 
јег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде  
ло реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита 
клон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива  
шким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао н 
оњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано  
S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцари 
има.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко ј 
нство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицк 
>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрн 
ао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.< 
убљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву жен 
од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку 
S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесе 
ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </text> </TEI> 
трићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Ка 
д куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патриотизма.</p> 
ему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар б 
<p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне околности, али га овом прил 
екају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по ма 
рају испод једног великог камена опазио је змију необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуц 
 Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP19024_N8" />, а о 
о, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је  
 Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаш 
ицко се користио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне  
рђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову а 
врућине, само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности  
хаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се  
р — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одма 
 у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, че 
!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколи 
 ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једн 
ет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало гл 
у палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и с 
ознате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p 
адобијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то 
шио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да ж 
 Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ ост 
фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су  
Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p>  
под земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрет 
, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски значи св 
аутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а ка 
дном Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколи 
аљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се с 
поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и оста 
.{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти т 
зјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни нек 
сле овога објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком њего 
руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и оста 
о он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућа 
 се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем на 
та он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у т 
рилично и то стално настањених.{S} Како је имао прилично новаца, то кријући се, проведе овде не 
двојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само пос 
плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране  
p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ о 
шке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како је жив зако 
иховом обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало ј 
 подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом д 
омаћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди  
ео пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Ч 
ав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здр 
сећаје своје — познавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома  
који је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p>То је М 
с опет одобрава свој поступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоружаних Турака да поги 
у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико 
ад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се 
тпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало п 
е на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то н 
а прве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху о 
 target="#SRP19024_N3" /></p> <p>— Тако је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!.. 
воји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љ 
а њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа при 
док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слободне часове, када би га пусти 
 ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у  
ањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сум 
олико је силна љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а мог 
 скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу  
љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од св 
 од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему, колико је она везана за тога 
глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и ду 
у напуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све б 
то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али 
је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може сваки по 
> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном 
свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана п 
> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом 
вестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његов 
х снажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју 
о да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима 
"> Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </ 
су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и с 
 ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путо 
ција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, 
веде и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су меле 
Они су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би п 
ва.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као  
 слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Це 
бро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавил 
би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арап 
Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указују 
камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност  
од њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у  
у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде 
ти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гаранти 
гло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била з 
одица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за  
ак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на т 
а храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону 
тво између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>Пос 
ана за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео један с 
мо Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорин 
<pb n="141" /> <p>Потпуно усамљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља  
околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} 
шину земље.</p> <pb n="176" /> <p>Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је б 
 и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем о 
аху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању 
мо један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бој 
овладао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у стра 
и, убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек изв 
ли уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на  
не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и з 
билато новцем од капетана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетан 
ло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту  
рака услед неког преступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Тур 
воде своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је с 
сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за 
ано причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{ 
он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био  
да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Ми 
г разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њих 
 заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу 
 знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све в 
S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим љ 
ојим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, размишљајући како ће и на који начин 
амиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући од 
в посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу 
и му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз 
овећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и ж 
ј див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пу 
оше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га  
бровољцима обишао турску војску требало је прилично времена, зато су остали морали да чекају на 
кући.{S} Његово хајдучко одело издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да 
време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен 
ле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив 
су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и о 
не оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па  
и грмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p 
бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким по 
.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И о 
оје је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово не 
е великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем му 
 кроз оштрих планинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну о 
ладих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не смат 
од себе.</p> <p>То контролисање трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{ 
е је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, л 
одити.{S} Читаву трећину села заузимало је преко тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге  
зговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати се 
е и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана поди 
о каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова од шатора, испод кој 
нака.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов ди 
љима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Миле 
спи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба. 
аде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му ј 
шких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он се између сви 
читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава  
ковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сен 
 била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа. 
рам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S}  
же и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље оч 
ж па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода 
ојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} 
/p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у 
оду а понашање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p 
здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Миц 
 су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је 
опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све  
мновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у  
 онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико 
устошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед 
 је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата н 
.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом ч 
ао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате 
о за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојн 
бећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута с 
потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако 
е Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко 
је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко троми 
ајест месеци, као што рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друм 
" /> упаде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио 
артама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узед 
витезу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече и 
аде по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слу 
ше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све 
, очи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу п 
е нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Ра 
нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не за 
ку и његових седам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећ 
а своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — говораше Ми 
ровима у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен болешћу б 
 по свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрвављено тело Мицково.{S} На цело 
о.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је  
о, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!... 
како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко  
м гласом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу ве 
Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бег 
ама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева 
у изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан ниј 
 руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше 
 време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом 
га Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, п 
едну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изу 
д своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S}  
ш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицк 
 уплашено. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем 
> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало св 
 у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S}  
 Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о  
ко старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{ 
момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо 
 и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф 
а стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник, што покла онолике царске људе  
 горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на пл 
нолике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском 
еданпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то  
{S} Принцип: циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества ве 
а је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p 
Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад ч 
>— Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, не! 
о је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а ј 
и и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или ка 
а:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник, ш 
, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече М 
е га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... 
кохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти 
бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја св 
Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитр 
дари што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана 
 урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, т 
а ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди  
ор није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p> 
 вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни  
ину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Миц 
читаве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах н 
во Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство. 
вела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срце 
 Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што није могао пропу 
 <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих друго 
.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће м 
</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом 
ни знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> 
па, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био бе 
да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источн 
ад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих  
 он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и  
ура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу 
ао да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим сту 
иличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан 
.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно о 
чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га 
олико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} О 
{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.< 
аџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом храни 
{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више сна 
аше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарс 
д што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на 
 се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била  
итезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да в 
је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од гла 
то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од св 
аје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и 
 невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немог 
дочити! — заврши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, 
у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што 
век и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Миц 
ом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слаб 
е другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође с 
<p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, а сунце  
ош не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог упињања најзад избиш 
24_C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Тек што је зора зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно се о 
тано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше 
ји и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наор 
давно стално настанио.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, о 
да, платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је М 
идели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко у 
p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, н 
да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Миле 
вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — А 
јаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим пут 
начки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго н 
а би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу  
са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенског 
ајвише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га к 
мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шишта 
зну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвор 
 којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова разд 
у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</ 
м ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и 
већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, ј 
ак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца, 
 га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе  
ијатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојо 
анко, кога обично зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом ле 
дговори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли  
урзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим  
собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати г 
аље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и дру 
за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упи 
ом на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцима својим падају А 
ника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео један створ, живела је Зора, 
а осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па ма 
</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Мицко.. 
="186" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали снев 
и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицк 
родревши силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху кам 
<p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и  
о! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за жив 
од право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у 
ше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз н 
 којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад  
он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не  
Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам  
дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb 
о“<ref target="#SRP19024_N4" />.{S} Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићим 
у је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне  
... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко 
вом затвору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора 
сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировал 
а и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега б 
 печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше к 
 издржљивији.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању,  
а и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месе 
огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале у 
, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чи 
илу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних п 
јахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{ 
одом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <p 
ао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаниц 
заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неки 
ски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко ме 
 мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде мора 
ће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — од 
оћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћ 
учи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најз 
о време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и  
е.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполи 
лазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, не 
реме му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} О 
амници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, око 
нице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке 
 оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И  
жином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као да 
угарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову  
нако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, ње 
 али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Њего 
тра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</ 
гао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она  
 да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренутака изговорио.</p> <p>И заиста, м 
 се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад о 
И Мицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за ко 
лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан п 
/p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу 
о била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требал 
} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну 
стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одај 
о још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да  
па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу из 
 заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима с 
дмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако лу 
S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са сви 
p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, па извади одмах но 
ер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када је он морао да тражи 
путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном р 
а и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце неж 
уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања.{S} Она му је ред 
 најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну 
ородице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош с 
и слушалац његових предавања.{S} Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из 
мнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те 
и јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сва 
к!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшиј 
ве више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зат 
S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји м 
 је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном прибл 
разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим из 
могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да  
цку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сат 
, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче 
 чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање  
Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Виш 
>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је 
донији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан с 
оследњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ 
оше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима  
тост управникових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости т 
о је ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није 
бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу,  
p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину  
и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те но 
није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Миц 
Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а вел 
и управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицк 
га гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био 
езимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Стани 
четку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим 
</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло л 
 му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да 
ута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, и 
ућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и г 
 да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне  
да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху  
ен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила с 
и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана  
а кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{ 
з сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к се 
ац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, 
јутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно  
еко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога  
азио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих сн 
још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше с 
шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он  
ље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била 
, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликовах 
> <note xml:id="SRP19024_N5"> У кући су је тако звали од милости.</note> <note xml:id="SRP19024 
крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини  
одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто 
довини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груди с 
>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узим 
киде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и ње 
>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака 
ко-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дан 
е лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника и гле 
рапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави своје кћери, којом он 
храбрији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као кр 
 у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавн 
е Мицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга их је пратио посматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да  
во друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заво 
аху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он  
рао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше  
 прекидати посао.{S} Управник апсана их је често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна ства 
њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ 
 свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пут 
то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ 
 лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећа 
оварали, један од дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — у 
важним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас веч 
да је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрестано те 
мо грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к 
па,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху прим 
 опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини ка 
е — рече Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте  
која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се 
 нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбој 
ле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, в 
 Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске пт 
н био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори. 
{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода 
а па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако 
жег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште вароши См 
о гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шер 
ве време, док су они овако разговарали, један од дворана непрестано их је служио коњаком и дува 
 су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође  
е српске синове.{S} Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног  
к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опан 
ове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових пријатеља.</p> <p>Истина 
вети толике сахрањене српске синове.{S} Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављ 
рује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свет 
</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и 
е речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута 
има и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кре 
 <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше 
ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их 
ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка 
а својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест д 
 на једне степенице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није бил 
и-Милева га је храбрио указујући час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p>  
 <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином тако, да му лека ви 
е л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина 
</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим призором истрча напоље 
ам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и о 
 човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са осм 
Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој М 
водина мартинка не хте упалити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не мога 
го блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, к 
нушао се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пушт 
/p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог предговора реч 
кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="172" /> 
е могло се по разговору разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се  
 је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и јед 
У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.< 
.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је 
 посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то ру 
или руска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска. 
p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно  
би му задовољили ову радозналост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он о 
ида, којим беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на з 
истрже суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља 
"19" /> <p>Костина кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „ка 
и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штого 
>После неколико тренутака изађе из куће један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући 
ашега бога; судите му како знате — рече један од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понов 
..{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постоја 
д тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим д 
дом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који је могао да м 
мена печење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са ов 
че! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p> 
 њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>С 
ку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</ 
е мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из 
воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији си 
лус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака у 
том разговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, 
јасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све с 
уд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову ствар од  
ани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени 
 а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се ок 
 у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне ка 
седали би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако проводили време до  
мах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале  
ква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако б 
у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви бех 
штвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и по 
 заточеника држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефе 
 спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сам 
а.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, вечито 
 даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру,  
<p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</ 
био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеш 
ах одведемо к њему твога зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузм 
 Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— 
па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учи 
S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са златницима, звецкајући, тражећ 
шав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{ 
собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бе 
еше његова дружица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погле 
ете ићи, кривице нема никакве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице 
..</p> <pb n="100" /> <p>— Ах!... ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довр 
е!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, в 
ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу 
и крвопија наше браће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и најопаснијих царских одм 
је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника и крвопија наше браће Муха 
зузетак, јер је на површини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што  
о испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познат 
шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сат 
p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p>  
егове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца к 
аде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут курш 
ао Балканско полуострво а међу тим само један милион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, к 
учајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицко 
се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбр 
дмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и п 
 од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да  
ене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљ 
сти.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, 
аког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на 
и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скрен 
ом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки  
у, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турц 
допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког д 
он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме  
 ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки 
а пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запал 
.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одав 
но прошао какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>—  
вест кадијина мора се извршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па  
</p> <p>— Харамбашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаш 
 Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рање 
полетеше, у највећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као  
 изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да п 
та а са северне стране појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склон 
да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младости изгледаше као  
азише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</ 
а не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив 
изаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, г 
 последњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко н 
у на полазак.</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође 
p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих д 
ла па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не  
ако би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:< 
 је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посматрати које беше готов 
а, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Његови  
мо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и  
одине и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да  
ма које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором 
ем почели прилазити странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај 
осао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанпут узвикну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени смо 
та тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S 
то но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим и 
еше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Т 
ше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са  
он још синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим 
о реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беш 
к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође беше з 
ка тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете и 
 другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчан 
и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежишта.</ 
 сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвод 
уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим  
у.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену  
{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но  
но из какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на 
дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефендија!. 
м ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан,  
а буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у ш 
га сос здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипа 
а детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно за 
ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са с 
 ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— 
у, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како мушки тако и ж 
ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очим 
апско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је зн 
 хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци мог 
грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посма 
и.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да ко 
це од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко д 
олике сахрањене српске синове.{S} Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на 
првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазд 
за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није мог 
врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становници ове тамнице, која је имала много одел 
 кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} М 
 покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове вере 
тегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико 
 <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну цела породица Зо 
множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој  
ру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зат 
че Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледало  
Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко в 
 њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог спаситеља свог.</p> <pb n="171" /> <p>Чист и св 
 тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може д 
есто правио посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му 
лаге и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од мене!...{ 
тити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заи 
елико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде  
 толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар 
о вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој 
би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила к 
ндија се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљанину 
нце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по обра 
ромну стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви 
е да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а  
де онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном бујном — гор 
{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S}  
не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муц 
к.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то  
>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да ц 
аметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>—  
ице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребн 
 цуре уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из гор 
есан није ништа <pb n="147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део пус 
ко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могл 
крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би п 
бо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом з 
очуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,< 
ку,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Со 
вао је осећаје своје — познавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како ј 
вео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица. </p> <p>— Поред свега ово ј 
ога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак, и 
ромашак који је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p 
а и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану сну 
/p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло  
 ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о 
о испало за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове ку 
>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле на један дугачак ходни 
ку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Мил 
 са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше 
ешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страш 
> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није 
рапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и пр 
ло дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се  
ћани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило  
заситио, нису проговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прил 
илепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На том  
, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовц 
/> <p>Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепел 
од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа бил 
="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је д 
крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој  
оворе међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш ј 
о што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и пос 
— рече Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су  
д једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују в 
 ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког вре 
но рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру уби 
оће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми има 
 <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио  
бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељем час са другим — све су то били стари  
ој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља.</p> <pb n="46" /> <p>У великом 
р су махом биле у најближој околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реш 
едан Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Ми 
 приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пође ломи р 
е борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељско зрно погоди га по сред груди и он с 
о неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да 
азнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места,  
>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, б 
о код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким пос 
ва млађана срца, која су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицк 
.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође мн 
њу од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит. 
ећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај 
p>После неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да 
а рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет таја 
ка варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости северне Африке 
</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство 
та.{S} Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на једној узвишици и ту се опет уло 
ног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслон 
 овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече М 
> <p>Дуго су тако разговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин 
олико дана после њиховог познанства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у мно 
} Више пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S 
>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано арапским словима,  
раћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца 
/p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не прође много а стари попа једв 
у ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Миц 
 надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то зна 
 дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина  
> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена и 
ко беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше као да се небо п 
тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна 
ћи смртна казна.</p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци  
повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално населио у 
 ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p>  
ано трагаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних вра 
 неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи. 
>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што ни 
а једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вратниц 
е прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буд 
инуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а ко 
ћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Ка 
ободан одмах се прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађу 
е на стену.</p> <p>У једном крају испод једног великог камена опазио је змију необичне величине 
кида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку поједине знаке бли 
-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ 
биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и колен 
/p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање  
>— Тако, војводо, тако!... не пожали ни једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде 
p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни  
а указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто пла 
уке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се појави човек ведра п 
о мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су нос 
а Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беш 
јопаснијих крвника турскога народа, као једног од најопаснијих својих <pb n="126" /> одметника  
је.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једног од најопаснијих крвника турскога народа, као јед 
тле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи 
годаран, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре н 
м Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зв 
да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га на 
странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да п 
 Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а  
ове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаш 
 мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким 
ка морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне 
 целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изн 
јину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p>  
ежности самога <pb n="140" /> карактера једнога људског бића, како мушког тако и женског а не у 
т више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко ве 
ао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, који се беше заручио са једн 
ло Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му бе 
 испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаш 
 роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу изд 
арамбаши Мицку и његових седам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као јед 
 већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм засејана житом, ко 
дући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у бли 
>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним л 
га села изабраше једно лепо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци  
се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана,  
пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је пут 
ек провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу 
 целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживет 
рође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p 
pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо подруму, који беше на 
са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко  
 људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу своји 
 млечним својим зрацима обасјаваше онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника 
кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој ј 
И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицков 
а својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву  
право је имао Мицков отац — Христа када једном, после његовог бегства у планину, разговараше са 
 у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано п 
 и показиваше место у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша.  
да једна Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и распитивао је, како је и на који  
 владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на 
ји ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко це 
 светити својим малим непријатељима, са једном гвозденом полугом убијао је свакога миша који би 
и овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од 
својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и с 
атвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Аф 
ас опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен и  
глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове 
, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред див 
 разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S}  
 била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угаси 
 се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаут 
ом.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и зав 
н била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде  
е само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S} Мицко  
N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прошло, хватајући  
атника.</p> <p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и  
 груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разг 
место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко 
ко би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу 
и тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74" /> нападима од добр 
припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p>На ч 
 поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш 
43" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три 
ло измицати унапред гледајући обојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> <p> 
дјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј 
е из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазил 
 ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — ви 
ћ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и јед 
н нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод 
еху ослобођене својих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко 
"SRP19024_C1.3"> <head>III.</head> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, би 
лити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а гл 
радозналост попне се на стену.</p> <p>У једном крају испод једног великог камена опазио је змиј 
мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш 
коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му се и 
 право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кр 
гло корачао са својим богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој к 
н.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p> 
а:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицк 
S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше  
рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у в 
јеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милев 
невног путовања наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху б 
 десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једна м 
 <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непри 
очастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем 
Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог 
се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоћ 
 кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота —  
ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, сам 
на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково  
 својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ б 
живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то 
врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше 
 /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуч 
 Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> 
трна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка ка 
снијих царских одметника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога,  
ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртво 
е.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост 
ојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.< 
асти, када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет 
о пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из  
азе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узим 
у, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, р 
као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са 
ицом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стот 
ву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцето 
олико корачаји испред себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још нек 
p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за св 
 куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног изба 
>За непуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснел 
Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланц 
 миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је прича 
 радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време  
етина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n=" 
 од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио,  
/p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху јед 
 полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце н 
е опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од 
p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико  
ајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У истом 
већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! 
у га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином 
ви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У гр 
 гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају 
ој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Ку 
се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак  
 обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но та 
ена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а на северу  
он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то име с 
н и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким ј 
и, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника држала је још несвес 
и говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је 
ник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали —  
ј да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби  
ти.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш при 
еси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло  
луга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, 
штоља или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој 
а далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад в 
/p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убо 
љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! 
чешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветро 
 ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неког вулк 
о.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома 
и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и друго 
оноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се  
иштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради 
само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђ 
 те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у жив 
> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало  
о густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страш 
ојено дрвеће... <pb n="10" /> танковрхе јеле... стари храстови, китњасти борови, продираху висо 
е су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока о 
Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме  
то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади  
Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе  
у мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је бил 
 од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба  
у.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно п 
 знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек! — 
ти и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски ро 
 им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им  
ки Јанко, кога обично зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на ово 
та и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетк 
 прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, ко 
 — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти 
одар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, у 
и разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Ми 
ли Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога с 
љу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па 
ака чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S}  
ћ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ б 
инути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако  
> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке  
 Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај 
<p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове с 
ме је месту турска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољц 
 Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележа 
и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.< 
оз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и 
о већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости  
на, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поч 
>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини ка 
тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после 
римицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се б 
ало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — 
ај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ  
ој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке 
.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном 
још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се д 
раља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као познато још из заједн 
тљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над једним отворо 
нуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.< 
ње.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Ка 
жа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад 
мејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцима својим пада 
 и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко б 
лико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању н 
, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се 
<p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>—  
.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да 
} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове г 
своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајн 
али грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</ 
лед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ м 
 дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара 
жег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би з 
сних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи в 
леви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвар 
 очекивање нове потере нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, о 
ораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег бе 
>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S}  
инили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео  
укао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, н 
и-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у са 
оји га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много в 
 копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше дон 
од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што ј 
, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и б 
 састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог 
 коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} 
и сега сос здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко 
де некуд колима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p 
точеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео један створ, живела је З 
 сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— П 
ше, заједно са оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на 
S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напун 
 им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскину 
ста они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зеб 
 побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим при 
име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Миц 
 је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да 
пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од гл 
pb n="186" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали  
тору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини на 
икупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном чет 
ху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратим 
ени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао  
S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јатагане.{ 
м се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} О 
 је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше повући испред руске војске 
еше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху 
Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази гра 
С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Нај 
рвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на јед 
мах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи к 
} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде п 
одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S 
ику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше про 
ад продревши силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху 
ало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сук 
Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо  
ворио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одго 
ћани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак 
чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и м 
војише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бо 
љо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћа 
ј се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо 
 снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад 
 да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били. 
нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p 
беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни становници обављали ма 
 љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко  
о наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на време више из дос 
/p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих ј 
лним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и с 
 заиста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да је могао у 
ју са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се увери 
лазили овде и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухаме 
терала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги п 
еб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети н 
јаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина 
во обузело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том  
а ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и  
Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо с 
/p> <p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, више пута је мога 
мучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за 
аце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет  
<p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од т 
њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p>  
о корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше М 
и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом поне 
Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко уда 
ам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њ 
 и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или упр 
лужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Та 
17" /> <p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао ко 
ућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога ре 
S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе к 
неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ  
> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>—  
и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но  
вога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макну 
а и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се при 
ио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласк 
ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги 
теље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо 
</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место  
их покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тог 
есма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује 
не свакодневне јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што с 
говај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги прија 
ао да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p 
луге?!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти ре 
се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опр 
пас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Ма 
ав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ј 
ћег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Миц 
Сад настаде и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На  
 ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам  
 не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S}  
.</p> <p>— Долазили?!...</p> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана неколико њих на камилама бех 
оше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> <pb n="86" /> <p>— Јок вал 
ухамед.</p> <p>— Долазили?!...</p> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана неколико њих на камила 
кну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} А 
> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробуди 
лим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогн 
еше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, св 
— упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> <pb n="86" /> <p>— Ј 
и као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — 
 ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — пр 
/p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефендија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуштај... умр 
ка.</p> <p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо н 
оглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисм 
таф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефендија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим 
оз пусте одаје.</p> <pb n="179" /> <p>— Јесте ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским јез 
p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? 
 вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити ефендија! — одговори му бимбаша.</p> <p> 
ну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као 
и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно н 
ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцн 
то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> <pb n="1 
зад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref target="#SRP19024_N10" /> па б 
реди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она  
 целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви  
одилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтели прича 
то одакле допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање пој 
 оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а н 
 У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало уд 
вих!... збогом, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини 
колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Господару мој, 
чи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошт 
х правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране ми 
 доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих к 
 убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p 
х, она је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта с 
ужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник бе 
Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу 
рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико на 
, који? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јеш 
и ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта виш 
омке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед че 
ти бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим С 
 тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских петл 
Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђор 
 буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога  
, како је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, в 
ћи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јатаган 
опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се 
кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију  
ом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом т 
 онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и 
да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова друж 
ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечер 
олако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели 
ше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у  
 да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто 
} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њихово 
га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад о 
он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио н 
м селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ до 
се силом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да  
 још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p 
еко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући оч 
 одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше  
ој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места 
/p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> 
.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја стар 
ледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално ко 
ена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кро 
 опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S}  
јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без теб 
епрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несало 
ла тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!. 
скочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто ва 
плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он  
е.</p> <p>Своју је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади 
 полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, п 
е кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, т 
пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то њ 
ише он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би 
ина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно 
ећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше  
ивотиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џиге 
>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „ 
уна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега 
омична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у с 
Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! —  
запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, н 
 нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да м 
.</p> <p>— Опрости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће м 
Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате в 
ад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се сил 
а брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра врел 
аиста упозна са том удовицом, изјавивши јој последње речи њенога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> 
 девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад ид 
 Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубок 
нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољи 
тави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицко 
 да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој к 
, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — птичи 
ала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не сме 
кивање нове потере нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остав 
 Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, о 
 треба крити!...</p> <pb n="86" /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умре 
би, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништ 
>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ  
ка тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и када саз 
ином и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног и страшно 
пази Мицка онако развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити н 
 „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, ра 
и!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ  
 поред онога што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада 
а сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама  
еше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Турска с 
риње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p 
му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо п 
и с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на карт 
иша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао стареши 
ра, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази  
p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова у 
гасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Миц 
агаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву св 
смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље 
о се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} К 
 тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није о 
освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећни 
то какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види 
о у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је 
 очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише,  
>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Н 
заповедајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— 
ам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј в 
 л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендил 
тар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу  
ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фал 
таше брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{S}  
 месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на  
никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрск 
 на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било нек 
} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згр 
рестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејућ 
остију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа  
могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморн 
а забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколи 
ко је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у бл 
 Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејство 
а, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му није  
лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Доб 
око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубо 
<p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета ч 
а размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана, т 
ором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу ов 
 осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођо 
еху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају. 
запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких п 
но по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан 
 тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, мил 
 борио заједно са Мицком противу Турака још у српско-турском рату — 1876. године, а том се прил 
.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горск 
иком зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и до 
 ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше  
ш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги М 
ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он 
жа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао св 
гим и многим местима?!...</p> <p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</ 
уго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође д 
турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до о 
ор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је он 
да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене сл 
они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване 
обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва  
едном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзу 
е хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом б 
ачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће д 
Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури право ка своме ко 
 се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p> 
S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена. 
ишћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Кад 
ији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} П 
<p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оно 
ћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша т 
S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред  
?!... на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радос 
Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо 
ицу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен. 
сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наор 
би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу ре 
RP19024_N8" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто  
а синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви кур 
 Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмља 
ратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка 
 паша, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са весели 
ко још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног гале 
о и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим н 
ха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честити к 
ом.</p> <p>Обојицу заточеника држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S 
ана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до 
у...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!...{S 
 јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану 
 да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{ 
Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </bac 
е своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у 
к што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би д 
помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... иш 
обро!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег разговора са начелником Мицко се удаљи и од 
ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт,  
живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако 
а, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p 
 глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борб 
<p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долаз 
ићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дот 
мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</ 
лим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко оча 
ах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и 
, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и  
 своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим што је он по 
шцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћу 
елу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село 
 ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју р 
али са разговором, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрајући как 
Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце 
не љубичице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре  
 подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зн 
ао какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског 
а, већ хладна јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи 
говој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину 
ицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима 
еко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвој 
ао и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега 
рица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом бе 
ице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејком на  
отуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли. 
p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим  
 од конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе да ви 
ожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазиш 
 претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана 
азише да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени пој 
дњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају 
p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <r 
увши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p>  
S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Миц 
ома примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а  
аћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новац 
ему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише с 
 ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> 
апалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити. 
е смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари сво 
е је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над 
дитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP19024_N5" /> са извора?  
многа мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p>  
још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} 
ђу обе непријатељске странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се в 
>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло 
еста близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад 
 ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, зат 
 не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!...</ 
ријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно д 
ње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се сп 
високу урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и  
ожеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој 
и је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од са 
во тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима разм 
иваху на полазак.</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару,  
и, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган мор 
ја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они  
— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на в 
..</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је ј 
и ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изг 
е и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, х 
ал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севањ 
а, <pb n="64" /> чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-д 
 што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где 
 стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше 
 то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца мома 
е Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику 
га Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!.. 
Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним клико 
ам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањац 
олико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још т 
нина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од  
већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он својој <pb n="1 
p>На крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни  
 затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешће 
из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако ист 
ви ранији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, у 
сташцу са својом породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиро 
ше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе п 
х заустави огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохват 
p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милев 
и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије. 
pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> < 
ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и њега п 
 краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах наред 
владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље 
 равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи 
р ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о овом  
 нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га  
 немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви о 
венк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, ко 
јаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спр 
тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао 
 и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео 
ло редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гос 
наку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — говораше Милоје успла 
е.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заостал 
апу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав 
о њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју десну 
ружине отровницу змију, која ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати њихова јуна 
нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба  
 а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш  
ћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p> 
р му беше његово јунаштво — као познато још из заједничког ратовања са Турцима, када се беше с  
порављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али 
почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да п 
а и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му  
љутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога 
ње.</p> <pb n="198" /> <p>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше А 
е он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то 
Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што 
 га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли 
 ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остав 
ивео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци станова 
он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз који се  
 окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, ина 
 Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би 
и Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и претња 
вима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде н 
" /> право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци с 
а се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> < 
о.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркв 
у да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било теш 
на после заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стиг 
коренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не п 
првашње расположење.{S} Управо сад беху још много расположенији, но што беху онда, када Мицко п 
стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и 
ром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут  
ли свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право  
појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</ 
и, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Са 
ицку и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише д 
 сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставиш 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора заруди 
ре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код 
ужило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њихо 
иског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче  
мо да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на о 
, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрип 
 Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право к 
 собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно кл 
о онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, 
рао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Њ 
унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање 
зећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошиц 
</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</ 
бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кр 
авладавши и потиснувши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим 
х крену са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ’ планинским 
то гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника једном од с 
паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се. 
у господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>—  
заједно са оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово 
 и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Еф 
ју у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко н 
е њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много  
— одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, зај 
ру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Јо 
о бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и  
Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни не 
о већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита јез 
милама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, се 
 беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко за 
ја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у  
буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а  
 али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на 
 презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде  
им сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро путовали нап 
ке синове.{S} Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина 
Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверн 
леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакри 
ршћивало се пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Ал 
!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да код св 
стано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије 
урскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрн 
дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџб 
ета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србина не могаше стално да веже з 
апа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на д 
дјејствовале на измождено тело храброга јунака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат  
и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики страх зад 
е.</l> <pb n="11" /> <l>У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин  
 као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима 
срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне  
х желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p 
виног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је цео чадор  
лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекиваху час када  
а сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђ 
 Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху  
огом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта.</p>  
раги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и преваром!.. 
Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога шт 
лика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје велики ст 
...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, т 
 и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братс 
} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене српске сино 
ину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајућ 
до, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и 
моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим  
ма бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто з 
ше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или нај 
 немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са 
 Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један друго 
 коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да  
бе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харамбашо!...{S} Турци ме гон 
<p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, б 
one unit="subSection" /> <p>— О, здраво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се п 
.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ 
лико тренутака жестоко изуједати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на  
а, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови,  
Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својом храб 
з покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих м 
 — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништ 
ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш М 
 у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њ 
ст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријатељске редо 
 <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солуну  
ањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и 
ош живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а приличн 
али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад при 
кедоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у ср 
а а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно разма 
ах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добро!...</p> <p>— Х 
 у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио с 
ијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Де 
} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на турску војску, па пошто је коначно ра 
ојом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ  
ун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад мо 
} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико ч 
 утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.</p> <p>Су 
добровољци часно оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали 
ого слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четничком ратовању са Турцима, о његовом храбр 
> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није 
ице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ поче 
био заволео због његовог <pb n="109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све уч 
оји га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p 
 овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброс 
га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Царигра 
ећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је цео чадор сваког чеља 
Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов саве 
е храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча 
га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као познато још из заједничког ратовања са Т 
 се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових 
знате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама х 
и и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци  
</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз ма 
ића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли. 
друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије:  
 би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са с 
 већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицк 
а се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да с 
није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегов 
ни се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} 
 у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше  
Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху п 
S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун марти 
е запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S 
 а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посматраш 
S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знали ш 
траше, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузил 
истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> 
ло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и н 
’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим д 
ста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких о 
збивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошли, ал 
 ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци,  
{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромн 
воме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — говораше Милој 
 <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Миц 
устаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрес 
и од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима ко 
ла, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се са 
а помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јуришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад 
овољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно размахивао св 
што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде 
 двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке  
оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше 
 грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно за 
 нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опе 
а се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренута 
ет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ’ непријатељске редове и бе 
{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битољ 
их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже  
жи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својо 
илично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разја 
сто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајућ 
код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са 
ше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брд 
да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са сев 
 недалеко од Петрињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а к 
ају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом чове 
p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{ 
џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се ран 
јаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Пре 
p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати. 
жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите 
 неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... ви 
{S} Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> < 
 ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, 
а к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена. 
м а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском мес 
...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. 
 становника минулих времена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше  
а да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!< 
н је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена 
џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџиј 
ње опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах 
, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле 
о прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуни 
</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгл 
ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли сам 
легаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</ 
аше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} Цано 
ци али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећн 
разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог спаситеља свог.</p> <pb n=" 
ородица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скор 
е и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладови 
 Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се зару 
га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ов 
ији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био 
ратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше  
ану се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Ку 
 остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше 
оса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрв 
 је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздр 
код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволику навалу, је 
оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као д 
рк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може. 
са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га ха 
ас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџ 
на за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно н 
приметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше 
 па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран 
а је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, кру 
ваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па мил 
а неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива.  
а.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а 
ихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим са 
небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер са 
ови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија. 
о да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у ра 
 обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих пре 
већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувш 
као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> 
е поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима ја 
ви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање  
о свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око 
цима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и од 
 изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млаз 
и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дру 
змамљује.{S} По уским улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, 
роводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом 
и што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже р 
репасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим 
сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здраво брат-Мицко 
ма у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — в 
уо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном  
е непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца 
 Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише с 
, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака 
 видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје камиле!</ 
и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милево 
тко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила је ч 
, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне д 
ство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S 
бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рам 
{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост 
рави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, син 
н то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отв 
p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко  
тилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно 
викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко  
који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицковом затвору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је била  
смех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</ 
а краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева.  
target="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега  
амо шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају 
 и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске  
чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од пандура и одмах ба 
ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> 
 сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> 
 мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са весело 
 Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и пре 
турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња к 
реди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по  
улкана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад 
асно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S}  
пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде,  
ева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у паме 
иоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а з 
ој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, 
ш грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Покла 
 живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како 
ељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а о 
тати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{ 
/p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Виш 
, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дер 
>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече: 
много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог да 
а прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра 
екао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало на 
ћ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукам 
дови турских низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S 
 џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоно 
ко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S}  
, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l 
еликом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканиц 
оружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа. 
Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то ј 
.. — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викн 
ку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они бе 
цко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи виде 
па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих 
пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>М 
 час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, 
а.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са 
 — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </p> <p> 
фендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Миц 
н да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јата 
писано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом  
сало тело свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p 
ренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крц 
зо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи д 
а чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са  
е у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских п 
 радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и ус 
S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарак 
 момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле див 
ји сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко ч 
у радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беш 
е паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S}  
паса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи  
е кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да  
е! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према 
дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку 
 краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једв 
кну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку 
ад руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са 
во добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за 
S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, а 
у Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, о 
сле оваког срдачног састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је р 
х беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса 
цко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на н 
вукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p> 
м, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дој 
о дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се непрестано уз сеоске плотове.</p> 
алошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер  
 би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе  
бе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и после неколико 
 чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако 
дмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беш 
трпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи н 
за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо 
драво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он 
ги пут примицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p> <pb n="9" /> <p>Покољ.... звека убо 
ући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појур 
ив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле,  
ауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честит 
 и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигош 
 Македонију они управише свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се с 
но ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па  
х крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том пра 
убивши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а о 
аком злом намером он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо уб 
коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још  
цима, изишав из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. </p> </div> <pb n="69" /> <div typ 
а заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицк 
ицином, потпуно наоружани, хиташе право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови  
ису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек 
риметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одма 
неколико наоружаних Турака одјури право ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запома 
p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Прек 
ивен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па  
н одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши момка недирнутог.</p> <p>Као 
Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалил 
се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и  
е, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на п 
 брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добров 
стано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана 
 неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изаз 
ај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима п 
ти леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог спаситеља свог.</p> <pb n="171" /> 
, савладавши и потиснувши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са сво 
>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бесних Ту 
 расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на М 
вши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо  
ви се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један  
дмах крену са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ’ планинс 
мах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита  
ињеним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко пл 
онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у поч 
 пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша к 
а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што ви 
ма.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спок 
и пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, доб 
и.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартин 
ши оволику навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са св 
во да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом 
p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста 
аценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле 
О, здраво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>—  
олико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно 
хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одгов 
да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у нар 
овори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно осл 
— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! од 
 као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и б 
о.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, 
вој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас  
ма ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови 
е ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и б 
Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за 
 крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а 
их пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зуј 
Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неко 
 гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем п 
! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!.... 
адоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслуша 
но село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана же 
 пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво  
ог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што  
> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи 
ама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана 
ивео! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весе 
пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећ 
ицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво  
ући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест наоружаних Тура 
сти?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости 
ко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, нами 
раћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно  
о, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му 
на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева  
пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече  
вако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусоб 
те!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека! 
Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко у 
, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а јо 
далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Т 
 се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње,  
аше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, 
.{S} Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовн 
 Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном им 
тановника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пусти 
огатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ п 
.. морам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n= 
... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p> 
ите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шали 
оде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</p> <p>Најза 
 вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да с 
а! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се з 
стражу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — нас 
камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно  
и би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он и 
х ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног дру 
/p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио 
честити пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p>  
но населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са 
а је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше 
наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити та 
одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени  
баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, д 
</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, 
а и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе с 
 конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметну 
мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену вик 
ле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са ис 
"77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, о 
ких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по он 
 и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ  
 често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре  
>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умири 
Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином п 
 била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’  
} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да 
ла гори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да по 
ена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином  
ко и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста зас 
 као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је 
ицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на по 
крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Пр 
ене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако н 
да дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рука 
е да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и о 
о за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крх 
ма, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се 
бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред са 
ада би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у и 
ено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пуст 
судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше пора 
алу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло д 
хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султа 
 <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак годин 
х они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} 
цко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од  
о да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакл 
 онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па  
дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S 
о брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме! 
 би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже 
јајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављен 
амнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бе 
тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па д 
домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" /> 
 њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живо 
но ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одмори 
тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима п 
ра је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, п 
ба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо успра 
на спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда 
ном у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Си 
Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињ 
 највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упут 
е нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко  
ила се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као 
е умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој  
— Срчана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да  
а жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом 
..</p> <pb n="91" /> <p>Сви се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?. 
 оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, кој 
 запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику  
> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах 
емој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и добро 
 и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радост 
омилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у ду 
 би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад тра 
пет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тиши 
е не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љ 
адорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бе 
ум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затр 
p> <p>Пандур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад 
у то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> 
Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, мил 
атворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како  
оше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и  
ећ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зо 
ке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а о 
кну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до да 
ирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на  
 одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принес 
 свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радоз 
идови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином мног 
ни, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најза 
жао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се  
обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. 
 утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи  
— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то  
 се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и  
левом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — реч 
он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо д 
њем прагу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. 
Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко 
о кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом  
 ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру 
{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. 
> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмус 
зничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум  
ише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...< 
а уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћ 
{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p>  
усти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је непреста 
о умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беш 
им лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да 
и нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у  
е, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n="19" /> <p>Костина кћи одмах и 
у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива  
, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на по 
да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме ви 
ље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на пос 
еметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни р 
таде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нем 
најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p 
 метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време  
, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо тол 
</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег проју 
ва мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осе 
војим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, још одмах  
 својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане 
а не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који 
оји као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спават 
једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућут 
ћи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин  
анпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!... 
е?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p 
аши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! —  
опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а ј 
ни радници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на р 
ори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње 
ројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивш 
и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет 
 паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуш 
то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну м 
 се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досе 
и бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном к 
е нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са 
оји толики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом друж 
ком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер 
учиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и п 
ано очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још о 
војим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се 
м и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицк 
атим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и  
аништу, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њ 
рме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова марти 
 бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење  
ако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одма 
робави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином  
и Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај м 
ана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на  
на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама он 
, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- тит 
ли међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у 
ицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим  
у тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се њих неколико опет појавише близу овог истог таб 
за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па кад 
етио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недо 
је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана об 
 много расположенији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Баде 
у.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољац 
н „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста  
дмах скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако н 
арамбаша?— упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, чести 
ела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице 
колика му је опасност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утек 
— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му ј 
још из заједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома по 
а ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу жи 
е прошло неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никак 
но је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n 
водо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо приста 
онио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Крист 
 варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празнов 
вши, бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb 
м камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упути 
има, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехот 
 је сад Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком —  
</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Миц 
ивљаје као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по  
ло дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би он могао да иза 
ткуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимов 
волико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај,  
анов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше речи Михаилове, чудећи  
ље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако гр 
дно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p>  
ђу ових.{S} Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога старог ратног друга, који дале 
ћи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по  
аслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у 
</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их 
 и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка П 
о много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче  
а своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се и 
! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију 
му трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Ја 
а беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Сим 
сети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, б 
ажи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!. 
— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге 
p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више ста 
о војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и иза 
 радо идем! — одговори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А 
х среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бе 
м Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме 
и, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... 
су, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бо 
часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S}  
 има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, и 
шен.</p> <p>Турци се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада бе 
оже замислити само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило н 
у. </note> <note xml:id="SRP19024_N11"> Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и ж 
жно запомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, н 
ше и међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде с 
 најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре  
ој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.< 
 Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на 
/p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малак 
то кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет в 
ошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и бра 
дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда  
м је за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако са гол 
 другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући  
ине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше оп 
ше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима 
беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавест 
меда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бит 
p>Та право је имао Мицков отац — Христа када једном, после његовог бегства у планину, разговара 
есења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и так 
и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрест 
бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило би мало већ 
 плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упо 
га часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога час 
оћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, мор 
тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> <milestone unit= 
заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове к 
јене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајућ 
 Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим  
и.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> < 
вање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљ 
друма, но нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са б 
 боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове последње речи казивале су м 
ница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зо 
ви приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде март 
а највећом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадити и  
ји с највећим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе праз 
на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Ве 
е путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они вре 
е чуло звиждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху приближили својој стражи приметише они, ка 
ве блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очев 
 више могао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на кам 
чнијим положајима спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи с 
везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше  
пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошину 
огину.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне  
андур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У со 
олећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — про 
дмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к ње 
p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{ 
ула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, ш 
S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да извр 
низно поклони.</p> <pb n="35" /> <p>Сад кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од п 
...</p> <p>— Тако, синко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је п 
 тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, 
ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах при 
Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини по заповести 
е.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече кадија са погледом управљеним на пандура, — да га нисте 
и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме ма 
 чисто опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја  
о наоружаних турских пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најру 
дијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очим 
.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо 
војој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка 
 онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо  
зманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше 
..</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја 
</p> <p>— Море, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну пре 
..{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену за 
/> <p>— Послушај ме, момче! — поче опет кадија изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах би 
 n="34" /> <p>— Пусти их! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђош 
Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико тренутака пандур уђе поно 
чи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово мо 
другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови  
о а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па са 
и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни д 
вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нар 
ићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах извести  
Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти  
неким страхопоштовањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком  
када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48"  
>Пандури одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бект 
реко његовог рамена. </p> <p>— Заповест кадијина мора се извршити! — викну један од пандура, пр 
 са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{ 
на, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створ 
е на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори гла 
у са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђау 
</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а за тим  
ље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га  
тајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запу 
 главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко в 
 који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи м 
била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је не 
 Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> 
у са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове 
ис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у про 
ака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако  
, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као св 
еда.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христо 
о нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче 
...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо 
ј Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!< 
викну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од 
почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око поклан 
валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</ 
ажити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава 
и за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се стар 
а и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши 
<p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на  
 наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> < 
ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> 
ни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ј 
азна (благајна)!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p 
p>— Кажи, војвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим!  
 да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p> 
само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута 
о вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше  
ја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путова 
 гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македони 
у, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Ј 
ва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио  
камиле!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева  
се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>—  
м на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, оч 
лам".</p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.< 
силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома  
ки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује 
 он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја мо 
 био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p> <p>Ми 
>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако није мога 
 пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p>Ка 
 са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село С 
 <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</ 
у Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како  
на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, 
ања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа ј 
цко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави збо 
ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро ов 
 брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало о 
“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премест 
не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: —  
да је Зора изговорила ове последње речи казивале су мржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да 
ко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више ј 
 јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарила н 
усахнуле, удови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само п 
олагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни после толиког та 
ј смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казн 
Кузмана неминовно морала постићи смртна казна.</p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман  
мена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да по 
оши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз пл 
еше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — из 
 Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досу 
 ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p> 
овника и најопаснијих царских одметника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову. 
 старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после дужих прегово 
 Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог магацина. </p> <p> 
ом.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Г 
овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турс 
ко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео 
 несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку сво 
 сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без ду 
— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану 
ца па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на 
 су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами оче 
у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за 
ложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>К 
 тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегств 
{S} Из неких политичких разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за  
алуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беш 
и добровољци не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њих 
им властима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума 
и, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на 
.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут  
 јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза г 
е и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да  
дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш 
издадох!...</p> <p>— Кога?!... шта?!... казуј! — питаше убезекнуто Сима, преплашен Кузмановим р 
у сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах по 
ом тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицк 
 гледајући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко  
д грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши М 
цаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеж 
ода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само вла 
српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо ј 
них осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да пров 
ију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих варош 
ан велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У на 
 Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није в 
о.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицк 
еликим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваће 
аћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</ 
е и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, приближа 
 </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрч 
не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!.. 
ујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби шт 
а у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непре 
шкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p 
ука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! 
свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапск 
т као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјај 
љи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска 
о ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрв 
се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} Њима 
 њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, 
ати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка  
ом, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне р 
них топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак  
е и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ран 
стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радо 
ико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту бр 
етреса поубијане хајдуке, не били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржа 
n="136" /> <p>— Да није случајно прошао какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ б 
ору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године много брже н 
еше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске странке, т 
 своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из  
прскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних ше 
реба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја 
же и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко ут 
 па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослобод 
 сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика 
овом телу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и т 
 Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се  
к трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо вр 
ајзад не претвори у праву љубав — љубав каква се може замислити само између двоје младих, када  
то опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тр 
едан од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођ 
трах.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>По 
глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим  
Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник 
з државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити п 
савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", међ’ осталим  
ном косом изгледаше према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!.. 
 спојене па се изнад очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила 
ј помрчини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгле 
 Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После поду 
тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p>  
у биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далек 
 страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога х 
 ово учињено више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се св 
ко свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош д 
ити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и 
 отпоздравише му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори  
реломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</ 
м од оваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране. 
двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ј 
 преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливад 
:...</p> <p>— Људи?!... преко зида.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица ве 
оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са којима изобилује готово сва 
озније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Т 
адијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузм 
ви, продираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{ 
во хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити. 
ости и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан 
носно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околина вароши би 
>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?..  
јала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стено 
трпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите 
а, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, одакле би могли да упада 
трић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Баците поглед на другу 
"178" /> <p>Варош сама изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је 
де које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца:  
а, према осталима Арапима изгледаше као какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —ар 
а гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро 
како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само д 
пет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј 
т година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за н 
ља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али в 
 пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па 
сто завукао у мало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тел 
права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног 
 се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p 
јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Пом 
 Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о сно 
у.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног 
 кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка 
о се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> <milestone unit="subSection 
</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека  
каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица. 
морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне ч 
кве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето 
рло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и де 
више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита...  
д се сви сложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. 
 томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је н 
ва лешина, тек се онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} Остали другови харамбаше Миц 
дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша непрест 
{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка 
 нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо з 
и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање прем 
амену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Р 
{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући онако снужденог свог ратног 
 заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом 
ни га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцим 
 камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облак 
 светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје 
зад их заустави огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки д 
е извињава код ових његових угоститеља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора  
ће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он м 
 са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи чит 
— Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са о 
ош није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши д 
140" /> карактера једнога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела. 
орђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је С 
у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако мога 
бојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора б 
ма једном Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После н 
а, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакл 
као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Висо 
ови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</ 
ве зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и та 
своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похва 
ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ј 
к се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу.</p> <p>После поду 
м одбеглих Турака, већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се 
 томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвн 
 турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно 
 до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве 
приближили својој стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наор 
е и напоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да 
вајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извлаче из оних својих склоништа, из  
вар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио как 
ко он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и де 
 да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> 
е наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше 
 он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но М 
} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици за 
бавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли изби 
еома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако сл 
ом код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцим 
тима, јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момак 
икну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опа 
ци толико страхујете!...</p> <p>— Како, како?!... на који начин?! — питаше сад паша још брже а  
друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане,  
м и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше раз 
рапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, дол 
а је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и 
ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да 
ет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!... 
о пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз 
и у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој пос 
сти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође н 
<p>После овога објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком 
ше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по т 
шност морала је скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, к 
итиваше потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако 
еба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег разговора са 
о се он договараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им 
љ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и 
оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја не 
аших људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликов 
 ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада  
ашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко м 
ам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они на 
 <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према 
заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и  
, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, кад 
оговорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до ре 
јкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено непријатељство и последње време беш 
зи војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињств 
апале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака 
ајзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — с 
 другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини  
еколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на 
а брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који с 
ли с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са  
еше прилично и то стално настањених.{S} Како је имао прилично новаца, то кријући се, проведе ов 
прости!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиж 
 — Турци толико страхујете!...</p> <p>— Како, како?!... на који начин?! — питаше сад паша још б 
ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капе 
с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да бе 
 Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој приј 
ш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је о 
г ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан и 
...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала 
им везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио 
бији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад б 
p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време 
упи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколико хиља 
а лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Ту 
е приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74" / 
јке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потуч 
ни је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам  
е бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви њего 
е трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствар 
 га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пр 
омислити.</p> <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем да копају отпоче 
и, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао  
ио већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка  
 наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким. 
у то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало  
 рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? — у 
 а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непреста 
 је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше сам 
токо плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге ст 
 <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се 
г Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пламе 
еше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арап 
то.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана  
ко тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како је жив 
ан, сав усплахирен и не прибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе Си 
ког тамновања почеше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p>  
{S} Једина разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог 
а, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме п 
 испод отвора од тавнице и посматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли п 
кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p 
аду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му  
одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p> 
ато стање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати ко 
а редовно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли да провод 
оследњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, о 
како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то  
га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> < 
на, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог глас 
трасне љубави — познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у гру 
аницу од затворених врата приметише ови како продире светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола  
иња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да  
рудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако зат 
 који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто за 
рни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка јендек 
о остављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од  
<p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне с 
раху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb n="190" /> <p> 
штање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем  
 по њиховом обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изглед 
блику.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који  
ти.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код теб 
еколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој н 
/p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано о 
и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагла 
p>Мицко је седео забринут, размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} 
у још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лаве 
> <p>Беху се сви задубили, посматрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а н 
 страшно згрозио од смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и  
} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додир 
од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мра 
а и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху 
лиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, п 
рбин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми д 
 ради сигурности затрпавали улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контро 
својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове.</p> <p>Сад наст 
 још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану гд 
 крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцима својим падају Арапи, којима више лека 
агане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и 
<p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, 
не а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи између Србије  
дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што 
цко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа  
 тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са својим насиљима прем 
ну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре 
поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке о 
ћ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пус 
а — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p> <p>— З 
олео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема  
лева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму з 
е а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и запо 
 крвника и убице нашега бога; судите му како знате — рече један од њихови старешина.</p> <p>Ужа 
у, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по најв 
и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Миши 
епасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, за 
лико Турака — староседелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног пар 
ка.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрач 
уке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> < 
тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! 
али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала! 
ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, з 
ђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше д 
то сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у 
 најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то н 
пуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед непрестаног путовања, то 
 јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну 
ет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од деве 
и у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одма 
ћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и 
сигурно напасти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који и 
изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити. 
зучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на гран 
ивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он ост 
ке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли 
говим трагом.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стига 
жином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове по приватним кућ 
p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосн 
 војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да  
смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да 
ојвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаган 
од тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосн 
све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече 
д које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би сил 
 <p>У једном крају испод једног великог камена опазио је змију необичне величине.</p> <p>Одмах  
у.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној т 
угих остатака, сем седишта изрезаних од камена.</p> <p>Пошто овако разгледаше ове мрачне одаје  
д Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом 
лица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — Христа  
у између пукотина од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и с 
видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше н 
<pb n="195" /> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по с 
 влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрес 
ике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење.</p> <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је 
 видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га прене 
 опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{ 
екавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после четв 
 караван реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа ње 
вим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама  
сан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених са великим мешинама напуњеним урмам 
ао да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном касу трчала изгледаше као да и  
т!... пре неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да н 
а.{S} Најзад се указаше неколико њих на камилама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који  
p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуц 
ри са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше у 
стина, они су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би М 
рапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сест 
х беху појурили на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Јед 
и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану 
са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових кош 
Овде су биле нарочито познате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзино 
створише се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а  
ак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне  
 са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини дода 
уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чл 
ицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, ал 
приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва 
ицко напио воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би св 
и да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је про 
риђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После н 
ћ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле 
и после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове к 
. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случ 
ло одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и о 
ли.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скину 
ви Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу растоварио па јој онда р 
са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина 
на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону пустошну равницу, правиле су чит 
 браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору го 
.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено пос 
ва се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица  
</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако д 
</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле и пођоше.</p> <pb n="197" /> <p>Сметови од песка 
арно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радозна 
!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— Кажи твојој кам 
пи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће с 
а родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све до 
ране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за  
 брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опаз 
че Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљак 
ва извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута п 
е више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру 
немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи. 
н поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посма 
 болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене,  
мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поре 
доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто  
<p>— Право на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапс 
</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И к 
нцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Са 
било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{ 
ову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и продужише путовање.</p> <pb n="198" /> <p>— Бу 
 у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леж 
растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако б 
чуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је више мо 
са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и продужише  
 највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи 
 са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пут варо 
он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови 
о, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома 
ћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на дру 
н био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема 
ећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове 
ео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би 
де принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сиг 
d="SRP19024_C1.1"> <head>I.</head> <p>— Камо селам бре, ћопек <ref target="#SRP19024_N2" />! —  
и и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаниц 
и.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а  
исам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му  
к он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да ост 
 раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета радо 
 стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалам 
мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле 
нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут прем 
мници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некр 
 ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну гр 
о је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору зала 
помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода 
мо бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по 
ано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа 
оћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао 
и, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота 
ао да јецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу 
анија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и 
 престајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљ 
} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и сам п 
бије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и  
ћ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време  
д пештером се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху  
ног парчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, 
д најопаснијих крвника турскога народа, као једног од најопаснијих својих <pb n="126" /> одметн 
{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако славно прође.</p> <p>С 
а Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турч 
.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико трен 
овим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да га што пре 
еј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубија 
на га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срц 
е над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им  
 провлачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић ти 
.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <q 
ваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n 
а горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је нас 
 тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ра 
 а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пут 
иштву служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као  
стави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно,  
ивши своје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> < 
орим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док с 
ика и крвопија наше браће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и најопаснијих царских 
а пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано прич 
ња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек 
 за Мицка као највећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво  
уд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак о 
 и закрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</ 
>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких 
о Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши  
е нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу д 
воје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше св 
мена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у ра 
у Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На  
одигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на све стране сво 
 камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Ал 
нај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Миц 
оћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p>  
војку и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад г 
— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Милано 
 бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне п 
е само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се исти 
 његови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маро 
м у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Кост 
цније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то 
!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.< 
 чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљај 
ји непрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у б 
ћ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео 
p> <pb n="203" /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађуј 
овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово свет 
атовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После 
.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са кој 
чао са својим богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S}  
ажио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} О 
тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За  
ску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу как 
вечере није одмах <pb n="21" /> спавао, као и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући г 
је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је  
е ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху  
он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије према њој више су бил 
сно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника и крвопија наше браће  
али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бу 
едно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако  
г попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прав 
и махом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Ми 
 је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим А 
у све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена 
 постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога х 
раци се приближаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n=" 
Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све пос 
 а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раски 
 полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, ча 
иња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p 
ванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе 
свестица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га 
езавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно 
и Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очек 
и видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко поклонише кадији Б 
 Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после  
} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше,  
рано зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чу 
ртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пу 
 Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра 
иђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У ме 
а а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час тамо час а 
га размишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му п 
а робије, јер му беше његово јунаштво — као познато још из заједничког ратовања са Турцима, кад 
Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к 
понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивн 
д Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу 
аше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Миц 
е Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак 
о у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Так 
а ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запа 
 ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор 
м.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег  
ве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, стал 
ови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног мест 
 харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у  
е ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем ч 
и ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Баците поглед на д 
убоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или ба 
награђиваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу  
p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да код сваког до 
ругих...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа. 
ко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили п 
робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једног од најопаснијих крвника турскога народа, као 
а Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и то, да је он убио М 
но пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу о 
љачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре свом  
у му остали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем  
 само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе б 
не!... </l> </quote> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрло 
ајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним ши 
сејан детелином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изг 
 и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код  
предрасуда, платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи ле 
угошћавали га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође 
их седам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, осуђени  
јим костурима доцније послужила Турцима као успомена на сећање храброга харамбаше Мицка.</p> <p 
рмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> 
урњава, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање све је то трајало неколико часов 
отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у буга 
 се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обич 
>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидо 
 у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојк 
ма кадијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са  
горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сад 
остељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска во 
ри Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи  
о ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав 
итељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је 
аже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ре 
’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше  
а дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се сп 
г ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>—  
ћ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у ве 
ладе цуре уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из 
ласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову 
м а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са сво 
 села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније ода 
Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ трид 
о око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово 
у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је  
b n="178" /> <p>Варош сама изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежал 
3" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али и 
Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За н 
 Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Ње 
празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — 
се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овог 
оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му  
рмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У  
баша и великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким повер 
} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он с 
 је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечуј 
т управникових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турс 
српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дана п 
ад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше утекао од он 
гло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S}  
ао какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храброс 
>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! —  
Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав 
атора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно би 
ом.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко 
ра, испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дал 
јим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женид 
 крилу му старе српске гусле, остављене као символ његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погну 
ио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете  
оре од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда  
лед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одг 
ху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја 
<p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу о 
 један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка 
е Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклања 
д њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше  
ају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају  
а неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> < 
дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Ара 
 убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог конака!...</p> <p>— Знамо, зн 
вих лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му са 
 Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је с 
по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звона 
да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, 
 груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу  
јући обојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат. 
кога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног 
ња њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, 
каше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и 
{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као б 
 је у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече 
анова, према осталима Арапима изгледаше као какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква 
овеком, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје лич 
 једно страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — ре 
дну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било чов 
е дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху свој 
мпа још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној к 
 звездана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском сво 
м своје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој ст 
от и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога жи 
ушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су  
ок — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се г 
ећ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кр 
 истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p> 
и што више наједио валију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> <p>Валија, па 
трињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су 
о њених топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан кур 
у и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут в 
 у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији и најспособнији за такав положај у тако 
.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела  
 кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се примети 
кво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", међ’ оста 
уцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послуж 
ну само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро з 
и буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином  
ину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријеро 
ити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, посл 
еше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу пом 
ша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисм 
мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и 
еома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси л 
ога месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дично 
и небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ве 
Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправд 
ле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим хр 
мануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре в 
кога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико зад 
та... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је 
 xml:id="SRP19024_N8"> Исти и сада живи као винар. </note> <note xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Е 
уди без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријат 
р Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно 
огледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицковом затвору.< 
унак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са к 
сваки па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ни 
 јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ као за свог оби 
> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше в 
ем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај д 
ити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти да 
за те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтел 
а је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења  
ђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустен 
ито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицк 
Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко н 
ења са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је  
, црном косом изгледаше према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драг 
да размишља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то свој 
Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је цео ча 
чао, и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се  
одаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и 
ге паше и многи турски великодостојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој 
те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа чи 
дмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од 
и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone unit="subSection" /> 
и?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Ч 
дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу остал 
може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да сва 
подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за  
{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а 
т.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у тол 
ом исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно бе 
 другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на но 
Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крс 
емој се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицк 
стави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— 
већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S}  
е то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно раз 
у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде прек 
звијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али 
Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, кад 
етку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако  
и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само један милион с 
а примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и 
болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се  
ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, боре, кој 
пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управникових р 
 на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} 
га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да 
и преко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни доврши 
пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад  
> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим  
а устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са ч 
њу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>—  
не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су вер 
још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је тако 
ас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што  
 тамошњем становништву служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала  
и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди т 
е Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је  
рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу. 
 ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно  
P19024_N6"> Српским добровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни. 
нтни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуња 
д по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић пов 
еше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говори 
као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га д 
 са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз  
ејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, к 
а није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажар 
уће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома  
P19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml:id="SRP19024_N8"> Исти 
брве спојене па се изнад очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се раз 
у о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не 
е.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је 
ног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Мил 
 од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаг 
о посматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да з 
зи где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> 
а зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса п 
неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша н 
о!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо п 
њу са Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1877. го 
борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зра 
ном.{S} Преко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собо 
p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин 
кољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице 
седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија 
тадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стр 
ко, како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева са 
ој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он 
радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло кор 
>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што  
породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он пола 
рима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха. 
 колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепот 
е падајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћном паду.</p> < 
</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она туго 
мској помрчини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да ра 
ететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="5 
 смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са св 
 најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем б 
p> <pb n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Бо 
е растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Нај 
де опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у  
ло није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Ста 
пенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону 
друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је бил 
ски сине) узвикну Мицко љутито. </p> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишиц 
 пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су п 
ући, оставивши момка недирнутог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S}  
а по Македонији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до к 
и, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебде 
 изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лага 
{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем  
 синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко осветио!...{S} Ја с 
Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује  
уша моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом... 
е Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — о 
војом четом, то команду над њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим  
одно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чекал 
бављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше ови 
у његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицк 
пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед с 
његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и 
 у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појур 
да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Стар 
 покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровољачким вођама, да би 
еста пуштен, награђен обилато новцем од капетана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, 
а... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> < 
шку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејр 
лужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако н 
е већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати с 
 их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Ара 
! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја 
 Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови ран 
штву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да би се и  
и.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да  
га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — 
лободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он проведе овде неколико мес 
>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са д 
Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накр 
неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било 
> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен од 
/p> <p>Један од момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па  
и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких г 
 скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано 
м дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше пре 
 шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и  
а неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљ 
барале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према врелом сунцу као 
у на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамници. 
о дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше д 
ло од превелике врућине, само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила и говором 
а другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног.  
лаву своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом брзином све дубље и дубљ 
 Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других 
ег председника бугарског министарства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог ју 
еше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим во 
то покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе  
 сјају и нежности самога <pb n="140" /> карактера једнога људског бића, како мушког тако и женс 
е.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам с 
 лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од ма 
 <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу  
.{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Је 
 Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој каф 
, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како!...{S} Цела чарш 
дмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну поли 
} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покриве 
p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује р 
ем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? —  
тано у твојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш п 
} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се упр 
таде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p> <pb n="51" /> <p>Већ у пролеће — 1877. г 
спеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами 
тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро  
више и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само  
орић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се з 
м плива.</p> <p>Камила је у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.< 
га кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, се 
е тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухв 
орало растужити посматрајући ову ужасну катакомбу, која служаше ондашњим властима за место где  
ачин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу планински 
 проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако  
мом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзи 
апи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом сас 
 даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, кој 
ак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског песка чисто 
нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве сп 
урче, чудећи се.</p> <p>— Турчин!...{S} Каурин!...{S} Бре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па,  
 селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено Турче, чудећи се.</p>  
из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. </p> </div> <pb n="69" /> <div type="chapter" x 
мовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... —</p> <p 
S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! 
ћ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављењ 
 иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и његов  
они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола,  
ћ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју п 
и кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хт 
у беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер,  
опију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са  
p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада ника 
p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде велика граја  
начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у ка 
ма заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доб 
} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који  
м дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше ре 
е, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да  
" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако 
е кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Г 
доци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</p> <p 
ицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и ј 
ве на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра. 
Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској вој 
 <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицко.</p> 
слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, појури на в 
суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Ко 
а.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити својом со 
} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћ 
и место њега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њих н 
он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше по 
кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре хор од  
аре тихо спокојство или најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — птичица.< 
 остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне оморин 
ху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обе 
 беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад 
ше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше наша 
одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— У 
 се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због ова 
јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима 
го посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију,  
е собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом,  
па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не пр 
 тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет се 
пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb 
това, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам хара 
 руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице још н 
гала, када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, прошаране овде-онде и по којим ц 
о вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако див 
 харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пе 
0" /> танковрхе јеле... стари храстови, китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као ка 
{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на планини Петрињи.{S} На неким опет м 
рисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да з 
ећ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им н 
пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам ј 
аци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, као бисе 
/p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасивши сам 
а дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не  
Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опе 
о пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, 
х турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривен 
ре — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна ср 
ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муњ 
толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забрујаше многобројни гласов 
облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S}  
им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се 
 била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла 
едини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини  
омци при свом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то ис 
се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенск 
да овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико  
ице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у так 
ашно ускомешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нис 
и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним метцима и  
> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{ 
шчаних сметова и кроз оштрих планинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наи 
оз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакве случајеве.{S} Но ув 
ер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре прав 
олико часова улогори се међ’ планинским кланцима на планини Ниџеру.</p> <p>Недалеко од његовог  
вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се  
његове куће, улогорисан међ’ планинским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он о 
 урликање курјака, које међу планинским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од  
рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му ј 
ст месеци, као што рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{ 
м бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је  
/l> </quote> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p>  
м помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Трипол 
узела, па заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљеним на пот 
S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагизд 
опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало  
ти чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и н 
идеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</p> <p>Ран 
 ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводом Мицком 
 харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје ја 
p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету 
</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се 
аш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у с 
а предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка М 
ко!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они одмах п 
 храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер  
</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у  
> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више  
!...{S} Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазећи са Куз 
ивео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што  
> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођо 
 можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али ка 
аше Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље 
к им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се са 
 Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И о 
и.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су 
ко повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кро 
старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... напусти  
у страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изнена 
ао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно г 
збуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... гд 
 га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он  
ните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицк 
шом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах з 
егало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да  
ести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> < 
! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да ув 
и праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одај 
хане, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише ови како продир 
казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако тронути као  
"SRP19024_N11"> Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </no 
НИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕ 
одар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и о 
 цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама  
еху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, 
чу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера 
ије смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу г 
е, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да нас 
тав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на нек 
ађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, син 
p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не ви 
а баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви 
ском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забел 
 Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа ј 
кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао к 
ад нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продуж 
е и опет завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милев 
како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p 
ити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са  
„Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме 
м одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Корац 
векет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало 
ме Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас 
ростор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко разд 
. о... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се г 
едну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу  
живљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно проле 
нека страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је  
— упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} 
ојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен 
 — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад  
 лица у богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом ср 
доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} За 
, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од ко 
 који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>—  
 више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја  
у познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин. 
 најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да ви 
магала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но уз 
а мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само 
мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жи 
 сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quo 
— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> 
зношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да  
о задобијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је 
освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам  
сечног заједничког тамновања почеше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну из ов 
ала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајал 
адо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је 
ицко имао једног свог старог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био ј 
т па кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врап 
тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је бил 
 <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живе 
На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петр 
е био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да 
а ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зим 
ти био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Ми 
 тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором ископали, п 
ујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Краварем", јер је неговао доста вели 
м је онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зр 
<p>— Опрости бабо, издадох!...</p> <p>— Кога?!... шта?!... казуј! — питаше убезекнуто Сима, пре 
е то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко  
 да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — дев 
их најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога шт 
снији.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени просто 
му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и д 
сти, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски  
ам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!...</p> <p>— Како, ка 
на и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га  
 вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима  
 Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.< 
лева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хран 
била је Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p>Сва 
сују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се 
м да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш 
ећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{ 
па из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други 
 борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још  
<p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој 
а тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица. </p> <p>— Поред све 
 се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се 
стак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете! 
енух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узал 
 Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу!  
братима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? < 
} Многе црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и кра 
а, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је о 
и сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње 
уништи онолико наших људи на Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим 
ва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су б 
да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он њихов зет не може  
је била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, 
="subSection" /> <p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји о 
о полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кро 
мила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао у 
многобројни Арапи успеше својим молбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из п 
ар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег 
 слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио  
<p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијен 
 да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и дост 
ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију првашње расположење.{S} Управо сад беху још м 
..{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“... 
ад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињ 
ља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у сл 
 усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући богато његово гостопр 
} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница је 
е редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да 
оле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Ми 
у имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа дру 
мири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се 
ед затвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да  
јави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад 
оја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију 
као, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не  
ио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арапима изгледаше као  
 оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али 
 је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде 
кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и 
а си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерасполож 
Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и други 
а неколико часова Зора се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од  
ој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки при 
о четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам ос 
у се сад он са својим друговима, склони код својих земљака, којих овде беше прилично и то сталн 
о, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и мат 
Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p> 
у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до п 
уди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпу 
јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p> 
ди на Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...< 
 дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, д 
не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још 
ир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S}  
били беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен  
његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> < 
у служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз 
ог зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити  
аде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То 
 ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!...  
о још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиромашак, ал 
од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место  
ах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада 
стиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{ 
ав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неко 
им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од ко 
...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жар 
приближаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n="173" />  
ху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреб 
вог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од  
ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После 
засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер  
аоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондаш 
а сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! — одг 
 јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово од 
— право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код  
а и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак М 
ицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде велика граја између  
ти, како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну  
Његово хајдучко одело издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то си 
 <p>Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима н 
становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет пат 
а је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћ 
оварали су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и 
="6" /> онде, тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још 
рка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк п 
трахом саслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p 
оја беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да ку 
 потпуно наги, сем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>По 
енскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} 
а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко д 
</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним метцима а тако исто и  
се.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху  
еома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Ара 
Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p 
 се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{ 
упњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!. 
S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману 
песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо прелама 
ад и на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више  
гар, одмах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где су 
/> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну ју 
ше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Н 
у без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина падал 
и.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше шт 
 и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та гран 
емље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца с 
о да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је бу 
 таког огромног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом на 
и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је састављена ради суђења харамбаши Мицку и његови 
нова оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога мог 
а са сељачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и п 
 ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за другим, која би можда и 
петан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах поле 
Он немилостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турч 
танка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су 
који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>По 
 паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштеном, гу 
дужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворен 
 једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би про 
г бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> < 
радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је 
.</p> <p>Једини становници ове тамнице, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} 
ше сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{ 
на једва сустиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, 
— рече Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја 
 стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке п 
ослата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако славно прође.</p> <p>Сад настаде опет страша 
која су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику 
ни командант над руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом ком 
 се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је  
ући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано турче, попрскано свој 
ља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дођ 
ут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде мо 
чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземнога мора, између  
они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана —  
лао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада в 
и поглед казиваше храброст и одлучност, која ни после толиког тамновања није могла изчезнути.</ 
жити посматрајући ову ужасну катакомбу, која служаше ондашњим властима за место где ће преступн 
 своја и своје дружине отровницу змију, која ће им само још за неколико тренутака жестоко изује 
отуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски до 
 време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на самом подножју планинском.{ 
ад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и гу 
чаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте с 
оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвет 
вде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама рашт 
 томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и  
беше окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S}  
оли а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овак 
 на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешино 
p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, са 
могла се упознати она блаженост и љубав која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</ 
н се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану  
ајући наишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Миле 
и глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили мест 
крио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да  
етима певајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посма 
ме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа н 
у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он ј 
ој енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> 
е покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела св 
ишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху о 
плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се  
тра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и нес 
ви од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огр 
ху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у коли 
па.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима  
ах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да с 
зва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева м 
имбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да в 
Они се сећаху сада оних слатких часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о проле 
{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланцима далеко одјекиваше, а није 
ио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрум 
потребно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашани 
ад да им прети опасност од оног камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене 
ет, потпуно наоружаних турских пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>—  
азили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задираше врло високо  
арак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род т 
ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, п 
о.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њих 
штво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни становници обављали махом су радили 
ај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче. 
то вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандур 
ао што рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турак 
ацима од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не 
вори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p> <pb n="1 
оследње речи није радосно примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изговорил 
срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље 
дају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{ 
су вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада бе 
 Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се бе 
љи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њ 
 допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај 
Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да  
воју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвор 
 оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ов 
помагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за  
 пустила се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повиј 
а птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатор 
да могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом 
разноврсних предела лежи Ресен — место, које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да 
о упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим  
ви харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике и царск 
примети живо створење у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он о 
 носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад ј 
Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који  
 оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни з 
да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио 
ву собу.</p> <p>— Халаразола, синко!... које добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за  
им грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да  
обро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харамба 
а оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у п 
/p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опет с 
морни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ов 
дник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p 
 око отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као 
ече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да 
у у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, 
шља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим з 
тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није  
 Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се 
 видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чуј 
ти ону гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кора 
а на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и 
 биле нарочито познате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И 
у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога 
Разговарајући тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихо 
а пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p>  
 вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А.. 
.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, 
Један делић неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на  
се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га на душек и з 
де као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покрив 
 вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем 
з пријатељски поздрав надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрав 
о кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћ 
на овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом п 
ти у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали 
ином огромне задруге, од преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Истина, било је од ње 
 само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пр 
 задруге, од преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много с 
ажио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> 
че домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стар 
 море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана 
шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!. 
им добровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Срб 
ружином придодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбијанаца.</p> < 
довољи овога јунака после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста  
 под команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руско-српском војском, к 
је на свадби једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дан 
ка бугарског министарства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и к 
авицом испекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово до 
е поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да 
нали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико  
убијених душманина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не мога 
ну беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео 
онова видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у теш 
 једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у нишком  
утака указаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право  
римете грдну множину од онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами бе 
 са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах  
! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, не 
а његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устр 
 било, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, господине... 
рски великодостојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред 
траја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах почеше котрљати одо 
н, орањавили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људск 
уло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекиваху час када ће бити  
о потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p>  
аганћину, облеће око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекој 
 међу оноликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре,  
ина није се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није б 
p>Опростивши се овога српскога крвника, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се  
оше са собом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њ 
 заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше овај пламени ветар, других облака није ни 
су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци  
едаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, 
би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а  
ио прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је  
ше један од његових крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим свет 
а са удовицом једног бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме проти 
љаци, пошто се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да б 
а грме крештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба н 
ар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Панду 
 дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди 
 назовем бесним и крволочним курјацима, који својим разјапљеним чељустима излокасте толику неви 
 имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро  
у оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо  
а да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових 
е незаборављаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу 
ише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно 
{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити го 
поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.< 
ко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзириц 
олику навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у са 
а све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </div> <pb n="111" 
 мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађ 
> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у  
 се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског  
 најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S}  
договор између валије и присутних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви с 
Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим 
д прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Ста 
капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгл 
лу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног б 
 беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У  
ји беше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type=" 
ак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македон 
 измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили. 
задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и му 
родужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих... 
азивали су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајал 
ре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу  
ило погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицковом затв 
он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушк 
S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазн 
поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме села 
— викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта ј 
 састави чету од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари,  
чудећи се.</p> <pb n="57" /> <p>— Који, који? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још  
 бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p 
их виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радоз 
и од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хл 
енувши се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка  
ајпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимиц 
у изненадног напада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху  
— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да 
! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са свој 
еше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се на 
евом:</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш 
ве.{S} Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који  
.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије свој 
затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је целога свога века слободно ходао по народу свом 
о је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту. 
и, синак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по  
а и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне поздраве.</p> <p> 
разговарати и упознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда. 
ољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке пр 
преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На  
 у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично задрхта у том тренутку у његовој десници. 
ши Ћустендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље,  
ти.</p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпо 
ило Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему ил 
.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да 
света! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! —  
, што сте га напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом сл 
дан из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам 
брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ  
лави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за 
ити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског песка  
наћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше све оне јаме, 
 <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваност 
е.{S} Они одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присил 
је миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тел 
ма да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да 
ро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, а 
 је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за 
једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасава 
зад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у јед 
х га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га А 
 тога царског одметника, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша. 
 да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене српске синове.{S} Ј 
та си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђо 
урци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако  
ној пространој тамници, управо подруму, који беше нарочито намењен за разбојнике, који би били  
 неколико тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој  
бвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море ов 
>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим дру 
 тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Кра 
! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p 
 <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вин 
 диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одм 
и беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у сред 
а је скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад н 
дан јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо 
Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути 
— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако  
дрит Сава <ref target="#SRP19024_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, сас 
лове, чудећи се.</p> <pb n="57" /> <p>— Који, који? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с 
ике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p 
p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.< 
р ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; за 
затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се  
маћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка из 
ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме  
пут сами у слободи окружени пријатељима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и с 
ам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, бољ 
остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Ми 
ахујете!...</p> <p>— Како, како?!... на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му из 
опљанину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико недељ 
ише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорника 
 могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада 
 <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније 
 почеше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је п 
део забринут, размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га на 
говом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан с 
и Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ 
 посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лаг 
епознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима 
возденом полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Ур 
 решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са своји 
 извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и мног 
холи Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју б 
са у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд  
авог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког продирања кроз т 
тише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив н 
се беше свет да посвршава своје послове који се на оној несносној дневној врућини нису могли ур 
</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов 
казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мисли 
 зрацима својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} 
ицу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу све 
ије беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као са не 
јближој околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у ј 
рви мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како г 
кнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— 
едног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзук 
таде ужасна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили бех 
тапатом камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Миц 
 врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа в 
оред њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св.  
И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, веру 
> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шт 
 да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли про 
ибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчв 
 по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који р 
у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед неког прес 
утра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у  
, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих ш 
ојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде приличн 
да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и х 
лаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако,  
 јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старин 
 винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њ 
 лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том в 
ата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке ру 
се приметити неке суве травуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоки 
 дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом оче 
 У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p 
е.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које не 
трахом очекиваху на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари св 
и-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили с времена на време 
ујући час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али 
у је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А гр 
општења.{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Њ 
и упутише се право опет своме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тог 
 је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозр 
апуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спреми 
д оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што ре 
тове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од другова саж 
 не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицк 
цковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради извесног саопшт 
ући се непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше 
осто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у вин 
 није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од сед 
дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он 
гог саветовања како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Ми 
лико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера  
томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенски Муст 
строжан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили гр 
е и тромим погледом посматраше велибиље којим је обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше 
ме, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не расту 
исне љубичице, прошаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах обра 
 од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <pb n="88" /> <p> 
силину њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, којима се Кузман обасипаше са својим друговима и са сво 
раци, те премилостиве благодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа, благотворно су д 
 паша је непрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицк 
ј нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Т 
 како под ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — разд 
 нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи 
 читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Ми 
ата на хапсани једног дана отворише, на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у  
 дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и 
рупчаге или какви стародревни лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> < 
ања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом,  
азе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</ 
и-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, ов 
ако затворе наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка.</p> <p>Миц 
м друговима, склони код својих земљака, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Как 
куче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку  
ру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од 
мо двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из 
дне са седморицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све д 
у чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да 
ла, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрест 
 бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће к 
, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно 
ити по неколико редова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишт 
 час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледа 
о туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру  
едовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост би 
те тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} 
дмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко? 
чин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике ч 
мишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до  
ленаш показа још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} 
што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладн 
крвнике!...</p> <p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим друго 
ад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и сна 
м у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту 
"147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И 
pb n="63" /> расхлађивале узаврелу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.</p> <p>Станија 
ње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они  
етио оволику силину љубави своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он  
е много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и ку 
и у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S 
да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубил 
а ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове с 
а неколико корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један пов 
када Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са 
ако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој 
 приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом ис 
ерен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренутака изговорио.</p> <p>И заис 
у не будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код сви 
 беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато  
елнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! 
ћи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтед 
> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је  
ного лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више  
цко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио  
 посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда т 
сте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале 
ну.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни 
 и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овог 
а узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили  
очијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не з 
мо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек  
 лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према врел 
грапним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује 
ма не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран сме 
 врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благод 
ше мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — 
има, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После неколико мин 
оред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све д 
весео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да 
, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он с 
их крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова бил 
пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке  
име већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док 
 ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га бе 
овала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> < 
н је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним 
а свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, п 
 јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и  
 на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе д 
ни харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави 
Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за коли 
" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а ос 
 у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина 
њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађаним 
 <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за 
ред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше реши 
е пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да  
шага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Веле 
Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјавивши му у  
ре светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па  
имитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се ма 
 са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху  
остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова п 
 прилично одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао  
у стропошта са предњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејањ 
ици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у вр 
 али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кол 
} Сад нестаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартин 
срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више ниј 
е Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> <pb n=" 
коро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SRP19024_ 
обровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор 
 као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Таш 
зио од смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Ми 
ш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови бех 
це па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевају 
а са највећим напрезањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види неб 
цко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Али- 
ешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када је он мора 
 ланаца земље, колико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро полови 
им пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још н 
Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака и друг 
ријатељство није било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње 
ма.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала 
вог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнички.</p> <p>— Сл 
<p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а нап 
а.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— А 
знала колико је силна љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубав 
есет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одгово 
ати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да ко 
м, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> <pb n="37" /> <p> 
III.</head> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и  
 А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ћ 
е прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до  
.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је  
грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаље 
аџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему, колико је она везана  
у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао при 
оса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се ду 
и камилу напуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када ј 
нко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... 
.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима гу 
(благајна)!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p> 
p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене ј 
атељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми ј 
 Зорине страсне љубави — познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заи 
 <pb n="89" /> <p>Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, колик 
има није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону пустошну 
 чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> 
} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац 
од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толико 
ас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну в 
на, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обда 
аду била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кри 
што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може зна 
а коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може с 
ш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо 
ендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрел 
беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, к 
нашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог не 
 не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану  
га Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несв 
о најпре побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабде 
само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде на 
</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претовар 
ођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руц 
и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да 
оло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и  
о.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле св 
 изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће. 
појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да  
ку воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, и тако по 
 пуштајући густе и према светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target= 
промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разго 
а и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред врат 
 запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога миси 
он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно  
већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав месец 
ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, срет 
инуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, 
 мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Миц 
ш му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћер 
 зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!. 
голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, ра 
ге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у  
 их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тираниш 
рикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљајући тако добровољ 
и поносно шета поред убијених душманина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о ж 
Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу суср 
жавали, упадајући често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калаф 
који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Македонију, добровољци  
урао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у с 
дену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту свој 
 као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они плати 
ог ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руско-српском војском, која је имала да р 
инку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S 
маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима. 
а да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са својим добровољцима своју храброст ис 
 <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни ком 
ицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође  
е уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживе 
караца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихо 
еше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — 
 реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођ 
еше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер се овако  
ђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице 
есто, које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму 
азна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и бри 
ј пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — одг 
шан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не 
пљати око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најз 
</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има ка 
бично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља 
пред.</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт ча 
 видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен 
и најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу се 
и јатагани.{S} Сад настаде још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грд 
ио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S}  
стина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мис 
е био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом п 
.. срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицк 
егства у планину, разговараше са својим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја м 
оћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те н 
соше њеној кући.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права 
p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а други  
естано уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад по 
к и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав беше  
и да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још н 
 n="67" /> ... целу породицу... запалио конак!...{S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко 
чеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху  
 жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час 
ових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то већ бе 
овима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за некол 
 упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, 
е високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није  
гове породице као и за паљевину њиховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује 
 конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до у 
ђоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет  
ховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних мом 
ренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног 
друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозн 
ом право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи 
ан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се непрестано уз сеоске плотове.</p> <p 
ећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико  
наоружаних Турака одјури право ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагала и ту 
тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова већ се раз 
у са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечин 
светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика  
ки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не з 
ше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил беше осво 
ици и конзули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Оста 
 га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.</p> <p>Пан 
олико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандури одмах довед 
</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и к 
мницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку оштро 
ом!...</p> <p>После оваких речи рускога конзула, сви остали посланици и конзули напустише судни 
е.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзула морадоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста догов 
етала <pb n="122" /> присутност страних конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> 
послат нарочито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед  
рускога конзула, сви остали посланици и конзули напустише судницу а руски конзул и даље остаде. 
 Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више 
 живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p> 
фендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а  
 он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај  
да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво 
тклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисање трајало је неко извесно време и онда их ос 
тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се јед 
Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тре 
 Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури право к 
воје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часо 
> <p>Пашага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом 
одо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти да 
} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> <p>Сви се зг 
аца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је б 
и таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим  
: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!.. 
љ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио са 
едан од дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Г 
осподару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упи 
а већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељацима села 
о они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ 
очи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За нек 
ла, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, 
ка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кола и пођу 
 заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али 
p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. < 
, правило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од марти 
ете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави д 
пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S}  
 Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ  
аспитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију. 
спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку 
амновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, 
а и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако 
на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од ку 
е већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицама д 
ко ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — да к 
у земље.</p> <pb n="176" /> <p>Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је била 
 недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излаз 
 стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми  
 ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb n="176" /> <p>Мицко ј 
 беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладо 
 страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог  
аху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p>— Стан 
радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</ 
ова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са  
ана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> < 
ца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди 
ху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову д 
дура, такође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, 
 и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зн 
p>Тајац је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају 
е све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.< 
ор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени простор, да је полугом одмах удари 
из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што  
 Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <p 
лако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он  
 низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим  
арамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очима!</p> <pb 
месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они домини 
бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усан 
 презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенск 
то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху и неједнаки тапат, као оно код п 
авници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као 
то идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет завлада мртва тишина.</p> <p>— 
ицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на дв 
масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугач 
ву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb n="190" /> <p>На лицу родит 
6" /> <p>Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше опазио једну повисоку урму,  
и на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За  
!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколико корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица з 
ури супротним правцем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањ 
ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас 
 у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док 
азговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу,  
Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао ов 
не.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално корачајући напред.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуно 
о се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p 
већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једном, као и обичн 
осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p 
метала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражи 
 им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, р 
ао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се њих неколико опет појав 
ћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је ур 
 превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу. 
ада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.< 
знад очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о с 
а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, 
 деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повиј 
ова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>—  
 да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљ 
д тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Пал 
>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станим 
већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{ 
о њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете 
м му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада нала 
тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очеки 
S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабост 
елика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се п 
 време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој дв 
плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има 
инулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македон 
ој кошуљи са распуштеном, густом, црном косом изгледаше према светлости као каква богиња, чу се 
а, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања робије.{S} 
 изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! — одговори му Мицко веом 
.</p> <p>После свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста 
 Малешева.</p> <p>После извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у те 
ог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остал 
кивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачун 
це не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за 
 искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили о 
тру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> година до 
сове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедају 
? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично 
, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, биће их ок 
његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} Он с 
га објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом рат 
тим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног суђења Коста б 
ала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <milestone unit="sub 
исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш пока 
ен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, 
ојим насиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, 
неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе ј 
ци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са т 
ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Коста т 
ненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> 
исто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-Коста, здраво! — отпоздравише му остали, — носиш ли нам 
ткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се јед 
 се продужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је  
 престали са разговором, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрају 
 као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију к 
а љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не сп 
ху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S}  
амо кад чекати!...</p> <pb n="19" /> <p>Костина кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи  
, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртв 
се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S}  
вца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада 
</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде вели 
ити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш по 
<p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро 
ду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, д 
сти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније, из сел 
ри када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код К 
 <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</p> <p> 
аде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као успомена на сећ 
ужина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радос 
и чим опазише ове путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење.</p> <pb n="146" /> <p>Миц 
ганом.{S} Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да  
 Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци  
ако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који  
а, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по  
ји се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најз 
 живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап кр 
 оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп 
би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања р 
е песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а к 
{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг ни 
 n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А 
га и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP19024_N8" />, а оста 
снајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије у 
стаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места 
ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!.. 
х са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед неп 
е у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма 
 Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он  
 ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Нат 
 ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејање.</p> <p>—  
би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упадоше сл 
ко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи ви 
си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек  
— викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну М 
— као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и о 
 пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, п 
ет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Ми 
динци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима 
ушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа ви 
S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака  
ни тело једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p 
на је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни зн 
ма.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз зем 
 могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код ж 
ко наге, само са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у св 
ло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити друга ка 
ађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, црном косом изгледаше пр 
узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете 
ном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казу 
ак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она бр 
арем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породи 
три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жен 
тао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд си тако појурио? ...</p> <p>— П 
шњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} О 
ни примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Т 
оју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није 
} Чујете жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског биља, као да хо 
ћ а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, ово 
 а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они 
навом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, кој 
 вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би примет 
 спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту ода 
у. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p> 
не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог магацина. </p> <p>После напорно 
lestone unit="subSection" /> <p> <hi> - КРАЈ - </hi> </p> </div> </div> </body> <back> <div typ 
сао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони г 
де на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је  
тави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Ми 
го лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут 
 <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се 
 држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам у 
 загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!. 
а а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> 
драви им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.< 
радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> < 
мановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</p> <p 
ра појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он 
 разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико вр 
 оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Миц 
еше већ разастрла, цело се становништво крај својих огњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те 
</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцим 
p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу 
 расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од п 
нде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да х 
иткивању свију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето п 
го трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује. 
руговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом 
акво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његови 
Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од 
и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не пита 
он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да и 
рилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{ 
саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S 
, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} Очински се старао за њ 
 прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа.</p> <p>Надзорник кад 
ћ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије 
ући непрестано његовим трагом.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Т 
стави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, к 
пет своме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћил 
у све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђен 
 заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", п 
има изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у уну 
24_C1.3"> <head>III.</head> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је м 
лост попне се на стену.</p> <p>У једном крају испод једног великог камена опазио је змију необи 
кога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у г 
оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и ду 
на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаш 
тарати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу оч 
Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и д 
!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова 
ора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако је! — одобраваше м 
— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} 
страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врањ 
на о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко д 
м интересима.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но п 
удијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к 
 а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша  
до, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда д 
Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јунач 
и је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи чове 
насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је М 
е само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно поверовао, зато виш 
 да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам м 
би а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војв 
прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше.{S} Он је би 
</p> <p>— На позив Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — одговори Мицко начелнику, кад 
зна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом др 
бринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерасположење.{S} И  
p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ћ 
жан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи н 
и са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах  
ад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на т 
Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше ње 
змишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије. 
још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог рат 
ају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни гос 
одмах познаде и то по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p 
о начелнику, када му овај беше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало з 
да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу.</p> <p>После подужег разговора они нај 
де начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величанства, краља М 
их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> </div> <div  
о што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче с 
 и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и 
војих <pb n="126" /> одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто  
у.</p> <p>После овога објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заје 
ш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њ 
а чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — вик 
само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао  
/p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</ 
вољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се б 
 војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{ 
ећ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустендил,  
 Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ла 
 се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је  
 <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима 
у уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се скл 
зиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђе 
осим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, громким гласом узви 
 метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направише једа 
ислим, другови моји, — настави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежи 
 обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ мо 
гурно проћи.</p> <pb n="88" /> <p>После кратког очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пус 
и — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</ 
осле због тога одговарају.</p> <p>После кратког одмора, пошто рашчистише са оним печењем, то по 
и опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњев 
} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо  
но и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одмори 
" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, налази  
во на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга 
 <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле,  
ицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре 
то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи над 
— без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујал 
цима наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки  
на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{ 
 оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше  
Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом  
е се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У то 
>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим  
ли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са свој 
 га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност  
.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и 
гње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — 
 да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>—  
од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је 
 шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са  
азбојник!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов 
 су <pb n="63" /> расхлађивале узаврелу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.</p> <p>Ст 
еше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, 
љеним чељустима излокасте толику невину крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап  
и ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада 
х ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.< 
прође.</p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољ 
ицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата,  
сторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, по 
ога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p 
и ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет их  
 сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста накла 
се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време б 
своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад  
н се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, 
ких синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ нема 
 и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у ва 
за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> < 
е маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је д 
леса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца 
блеће око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробур 
ко војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг 
 накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и ње 
то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јатагане.{S} Само онај 
друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре 
акваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивш 
о се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, д 
и часно оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољ 
 млађано турче, попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S}  
у српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено н 
јима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздраж 
ву.</p> <p>Опростивши се овога српскога крвника, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену,  
аша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, за 
знеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — реч 
ући за Мицка као једног од најопаснијих крвника турскога народа, као једног од најопаснијих сво 
ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!...</p> <p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицк 
 велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанк 
гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству 
дати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицковом затвору.</p>  
сине) узвикну Мицко љутито. </p> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице уд 
</p> <pb n="4" /> <p>„Тигар, разбојник, крволок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огре 
срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немил 
ћим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који својим разјапљеним чељустима 
баша!...{S} Царски одметник, разбојник, крвопија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неко 
цко, као један од највећих разбојника и крвопија наше браће Мухамеданаца, као један од највећих 
вем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацим 
азбојника, тога царског одметника, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — за 
ли у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али н 
ха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина бех 
мрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, боји 
са.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рамену мартинка изв 
Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом  
то се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегл 
еделе.</p> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче  
у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску  
/p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бес 
нопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко  
ико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беш 
 га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако и 
ити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S}  
аоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близ 
е пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада ј 
и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n=" 
ештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у  
ед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успех 
ма.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка све  
оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наиша 
у, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башин 
т људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро стиже у Ка 
 Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу и после неко 
 са великим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера  
 Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{S} К 
.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед овога, м 
елика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше м 
м се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за 
.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом  
а дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша за 
је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било 
ти, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало 
 и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу само 
а је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним улицама кроз неке авлије  
мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што  
вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретнија, о 
опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу 
е они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера. 
мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате ми 
ла, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на 
аше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— 
, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех д 
 Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху појурили 
аму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо  
у, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жес 
 <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превијајући се пред пандурима, мол 
ана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.< 
во да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох  
, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p> 
</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улицама ужурбао се беш 
 златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице нема никакве? — заврши један од судија и Мицко  
и дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим де 
аху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се она 
ођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p> 
ако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили 
кедонију они управише свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви  
 и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли  
цама.{S} Турска влада терала је највеће кривце у та афричка места остављајући их на милост и не 
а се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили  
широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један  
.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкама д 
а.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређ 
е Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се непрестано уз сеоске плотове.</p> <p>Чим сти 
скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друм 
твор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> < 
емо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!... 
их.{S} Како је имао прилично новаца, то кријући се, проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од оно 
</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’ 
прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} О 
 тренутака чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово др 
вијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене као символ његов 
онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p>  
прегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чис 
вима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па  
! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још  
ирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлук 
 тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претрес 
да.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једв 
ну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим др 
војој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћев 
>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а  
њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала 
, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за 
> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са о 
ве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах 
 је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање сл 
и испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте  
ве куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n 
.. ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби 
ћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је бил 
 по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, н 
 Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ 
ита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, приличн 
 би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви погинуше, е 
дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> <pb n="86" /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце  
њиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја наглед 
..</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одм 
ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом с 
 босе немилостиво истерао испод њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажн 
шта.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу,  
ш раније беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као  
пет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почи 
ке механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише ови како п 
им.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске  
е знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи 
знити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута в 
им речима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се строп 
ам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један  
е кренуше неким узаним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућ 
грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкр 
 <p>Мицко, пак, после кратког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог ис 
жија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше 
омаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и 
 Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што 
 јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стре 
.{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки  
 отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли  
знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни 
е лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче 
ца Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исх 
 божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средозем 
 одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни 
</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ј 
ам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете с 
 својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чује 
одрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се 
ом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест 
кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Ал 
реко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских кланаца трајало је скоро десет д 
а паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Госп 
е Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде мла 
S} Продирући тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он 
ући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Миц 
рапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући т 
 би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова експедициј 
 не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом  
ћи свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито  
великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Г 
у мало намужена камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S}  
услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бего 
гао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове пород 
о колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону пустошну равницу, правиле су читаву олују од р 
е неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако мл 
 појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што  
 у најближој околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премест 
ница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су по на 
азујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео ос 
олим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је 
из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум 
 сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци мора 
нова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустињ 
д понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз  
стаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао ј 
јим оштрим јатаганом.{S} Продирући тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, који бех 
 жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње остатке зем 
џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопоров 
тови, китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху пр 
 пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</p> <p> 
дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p> <pb n="179" /> <p>— Јесте ли живи 
тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим нап 
аком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крешт 
ни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n="145 
пуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот. 
ћи овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакве случ 
и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наила 
ре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста приј 
ева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали  
ла, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим 
 бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сун 
 n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Веша 
ећ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ пр 
ободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада 
на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће  
 оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Ср 
ајчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне п 
 зраци сјајнога месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку 
мницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам 
коро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине ма 
у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, 
идети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би 
к, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустен 
воју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S}  
, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицк 
је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколико корачаји испред саме бусије, коју беш 
једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини по 
ад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне 
Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} Цано!... 
ли само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно ум 
ко гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Ми 
ас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се 
па, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најо 
нова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша 
</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет 
вању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити 
ан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предм 
., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Ид 
е бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! — упаде с 
 усплахирено, претварајући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за 
о.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти М 
ници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оно 
тошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} Многи српски се 
 са пљачком, и предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте  
олико наших људи на Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим 
ше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помо 
.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта 
гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у највећо 
ва све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно зл 
ише радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса цр 
унцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} 
 почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и 
лвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прс 
а оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате 
есет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да  
брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ 
а нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} М 
т се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до с 
коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава 
ко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија  
танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи од 
"40" /> <p>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније 
у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази 
5" /> Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла густом гором 
вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад  
већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запо 
је приметио оволику силину љубави своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта в 
ио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у к 
уг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још 
 коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предав 
с из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах упр 
е облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би 
чекати!...</p> <pb n="19" /> <p>Костина кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега ч 
 соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе 
па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било 
..{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакну 
ад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би са 
епом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој  
м урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ д 
о тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му о 
 С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... —  
 Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа. 
<p>— Ја сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд си тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем  
, не били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и  
еколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, з 
, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S 
— она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на изв 
идиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — 
се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружин 
 не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга  
му.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко покло 
 право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем  
улкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганим 
а Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама М 
но убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седмо 
е до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са с 
е се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и  
ам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, ко 
, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже 
 спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући  
ки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој чети.</ 
беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад 
ам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо  
клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S 
 крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког продирања кр 
вој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, м 
 Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> <p>— Идем, идем... пуштај!...{S} Освет 
елише својим оштрим погледима.</p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p>  
чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а о 
о и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арап 
ах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо 
S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зо 
 умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} 
ше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих сед 
лабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој  
бузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те изд 
зео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о то 
еше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабач 
и, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душ 
.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео 
p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Стр 
санулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — ви 
ове љубави.</p> <p>Пољупцима, којима се Кузман обасипаше са својим друговима и са својим војвод 
оз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а о 
.., пуштај... умрех! — тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, види 
викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, —  
тови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили су сад ч 
чина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не про 
>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах в 
>— Не, бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли 
 налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомич 
дур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија в 
дмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано пос 
вратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се  
>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још од како се рас 
Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној по 
гом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане,  
!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури 
ражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</ 
доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али сам 
Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пред очима непрестано м 
ровео у загрљају своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина от 
 <p>— Ништа боље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све  
естрпљењем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, п 
у само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само стреља на кадију. 
! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глав 
> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>К 
у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколико тренутака трајао је овај дирљи 
века у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И са 
м уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Н 
аху од радости.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и в 
ви поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони 
ндура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше уж 
> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не 
са.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман  
о чекај сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — види 
к да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зат 
 Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори  
стити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи смртна казна.</p> <p>И 
онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама  
а! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да 
вих руку.</p> <p>Пандури одмах изведоше Кузмана и отераше у тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — р 
јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво баб 
 дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, баб 
врши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах 
лагословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома заједљиво посматр 
ба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху 
 пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће 
, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, кој 
ве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опра 
 и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" /> његови др 
уј! — питаше убезекнуто Сима, преплашен Кузмановим речима.</p> <p>— Издадох нашег доброг војвод 
ј ме, момче! — поче опет кадија изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S}  
ј, реци, па одмах иди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи  
сно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху  
ри.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Ку 
тра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="39"  
неколико тренутака пандур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те панду 
ad> <p>После онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко  
 на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно  
ачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине собе стоја 
а радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше 
и.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и пони 
p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаж 
викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— А 
адија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми  
— поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према те 
аш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, 
е брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њ 
е поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, па изљу 
љаде, које је можда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом  
говог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању ни 
p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у  
о као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пус 
{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а п 
цама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих 
огатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада неп 
е хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин .... тан 
 престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време руч 
се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ам 
уту од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест својих другова 
 пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало 
е ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би о 
 појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујућ 
ку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преп 
ко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у 
4_N6"> Српским добровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} И 
ећ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам 
те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган 
убавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири 
обавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био 
— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пешт 
> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стиго 
 Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу тво 
P19024_N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прошло, хва 
в.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунашт 
 донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху  
 Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-М 
од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланцима далеко одјекиваш 
ше станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у о 
 комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци п 
ама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који својим разјапљеним чељустима излокасте  
обичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са ст 
не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</ 
не добровољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихових мартинака  
{S} Изненађени оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и 
е мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са о 
ио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше  
туни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију с 
уо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мал 
а децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одговори Ко 
ој кући.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско до 
умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она 
а — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n 
егове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} Турци!...{S} Све укућане повезали па само пр 
ком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вр 
 подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљ 
ш истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да М 
 Разместивши своје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опе 
к лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао 
есоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога срет 
арог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима  
} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> 
од се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; ч 
у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам 
ој кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} О 
али су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јец 
 /> онде, тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је  
сте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ в 
онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегле 
 кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била  
цко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинским кланцима Ниџера, зато  
е и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из 
ут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим 
ског лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприсниј 
ом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то с 
те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је то 
о да су сви становници пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По  
од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме,  
е сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се  
p> <p>После неколико тренутака изађе из куће један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скрив 
 опростивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</ 
а, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом о 
каше, <pb n="92" /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло д 
</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} 
ерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као прим 
<p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихо 
авао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ 
 мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим  
скога створења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихо 
пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, прав 
 беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb n="190" /> <p>На лицу родитеља Али 
е Станија услед овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p 
ари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекош 
крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност п 
па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је ви 
 оваког разговора Станимир одмах појури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислима непрестано  
>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и  
 синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузма 
сту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговор 
дачног састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му цел 
кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрави му Куз 
еше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено непријатељство и последње  
беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, 
 само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јан 
ати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче п 
 упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом 
о Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој д 
!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ухватив Кузма 
обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у св 
н се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све 
ам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој д 
/p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Хри 
а мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двоји 
и се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она задрж 
ма.</p> <p>Пошто однесоше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћус 
се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на к 
ојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело издавало је сумњу код ов 
а својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту 
 беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа пом 
ури са својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши момка недирнутог.</p> <p>Као муња улети 
о пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и 
а је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет  
"201" /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он пр 
зад свршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно в 
> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове  
е укућане повезали па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи. 
све укућане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у 
. </note> <note xml:id="SRP19024_N5"> У кући су је тако звали од милости.</note> <note xml:id=" 
еше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ  
} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је  
 силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати 
дор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку 
ина, било је од њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији и  
нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговар 
 мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе  
то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја к 
да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја. 
лике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв 
о се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији  
ад целим Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ов 
сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то су обично обувале лаке опанке, преплетене од 
бљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва х 
ло себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по ко 
еле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту,  
ти.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном вр 
м!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко ниј 
чајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове р 
ао испод њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је 
е било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била у 
 скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова породице не беше 
борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви 
здрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Ми 
илевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату  
шли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начи 
сао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Н 
ма, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— 
утог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше д 
ени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то 
м.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети 
приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викну радосно  
еобично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо 
лије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин  
сле овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних турских лир 
јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци  
и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први у 
диш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог прија 
које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, улазећи у с 
 тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицам 
 да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у са 
</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Гос 
?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша 
ипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! —  
им друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, нем 
у, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити ефендија! — одг 
кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судија,  
г.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, јед 
о са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одговори 
 зидом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет пр 
ко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честит 
руди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па п 
пова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овц 
атагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на све стране својим јатаганом. 
да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на ју 
апутали љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— 
бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кро 
ну пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три 
ј пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива 
оњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише  
ватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано по 
 — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање.  
иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћа 
понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три часа док 
е опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И пон 
век хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} Пог 
ицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицк 
 тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино 
а а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавај 
ицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани гов 
 обављали махом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Мил 
а их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на ко 
ињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико го 
p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро и 
рио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко дваде 
ања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју 
к не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет зат 
а се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегство.</ 
ђу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спаше 
 моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већ 
 ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са 
<p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја мор 
 а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њ 
.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p>  
мљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни реч 
огли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве мог 
улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагу 
рачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум,  
ко за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у сл 
ње им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен  
ава беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!. 
p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагу 
 на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би с 
и похиташе <pb n="185" /> право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Мил 
аније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицама дубоко г 
јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором иско 
’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, 
Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с  
ху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом кр 
ако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, 
.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем б 
ао да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S}  
о за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit="subSection 
 неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко 
Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново отера 
ниште.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и 
ваца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје пр 
сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Х 
евер, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се  
ет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са с 
p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним  
Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху св 
уну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> 
ристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше по 
нпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је  
p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одг 
одавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> < 
 воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p>  
аиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Усле 
јајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Ар 
 избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био б 
љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо пови 
 подземних кућица, то су обично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не б 
омчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде с 
ваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харем 
а, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, ка 
ао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећ 
ећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђ 
рне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље б 
који је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који чи 
 се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад ј 
ко је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је целога свога века слобо 
н сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да кл 
али већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ов 
д отвора од тавнице и посматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођош 
ени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене прес 
вато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Ч 
, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{ 
стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво 
 бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити  
И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још јед 
ањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површин 
осле сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђ 
> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не б 
ску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила  
</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са стр 
е.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек ка 
 сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи д 
S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много 
продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше к 
е човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, ш 
дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке п 
 навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово  
али, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштв 
дно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, 
— упита један од судија, који познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас ла 
, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко 
о карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи 
Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Ламбра. 
е гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрест 
... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и м 
се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p> <pb n="65" /> <p>— Хвала вам, пријатељи мој 
на, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто 
 зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газд 
ојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати,  
усти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — <pb n="68" /> па ш 
 Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конак 
, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше као да се с д 
ило а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник 
 /> <p>Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, колико забрана,  
ем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, о 
S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но  
..{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућин 
ика нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли д 
 а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш н 
е опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... 
 кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би п 
цима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне 
еше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а 
ам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се 
ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спок 
лику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се 
ћ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.< 
ресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили 
камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> 
у тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а о 
био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако  
 одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њи 
отињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се боја 
пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га се  
е понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по  
ити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко ха 
 беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звон 
-лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само б 
да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне зве 
ан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи. 
ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а с 
ше над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете м 
на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очима!</p> <pb n="117" /> <p>— Па?! — упита  
ко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планинск 
цварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> ле 
ђе на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала  
в пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његових дру 
ицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, на 
уку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само саг 
на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, зат 
подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрум 
е камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље 
павам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</ 
 на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилам 
и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! —  
тано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемог 
е се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и 
уде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-М 
д жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш м 
ом Мицкова мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за пл 
о и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо при 
а густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су  
поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у најв 
 Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је к 
сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p 
једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свежим ваздухо 
ри Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао  
о стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицк 
е жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин 
варио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу  
сматрајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах 
 да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S 
омилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, једин 
 мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хва 
 живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекуј 
оли.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p>  
 Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземнога мора, између Тунис 
Ето у таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — место, које роди тако храброга Србина, о к 
 сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је  
ава и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чис 
 Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом  
 могао устати са оног јадног робијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече е 
„Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} О 
крпама, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле  
он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, 
арцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се један  
лац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово у 
 и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао  
ћена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а д 
 осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беш 
да и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само вре 
век рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова ку 
оноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радо 
ад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Д 
ада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Турска влада 
ије крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта 
</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом 
о напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом. 
поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја ве 
 дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицк 
роклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја! 
оворе остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи 
њским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толик 
— Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пи 
г богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће 
е неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да би ра 
 Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.< 
варати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је причао своје дожив 
след глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се  
које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је цр 
на казна.</p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Вид 
као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два д 
но засити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано причање и 
 <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} 
ста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше населио још пре 
више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака  
Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као боров 
већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судија, смешк 
ли су они око отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут  
иста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чистог и к 
а.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху сво 
дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лица.</p 
 радосно извијаху своје умилне песмице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим своји 
рошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савла 
м росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљ 
ма, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским у 
 оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут з 
{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних 
на грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока к 
ши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S}  
вајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па 
раћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се  
у ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо г 
пуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци с 
ко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздрави 
већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још некол 
ој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочи 
јводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у ње 
стом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повиш 
га у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1 
поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ 
и осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џ 
е.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако  
престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна па 
</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само д 
 онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону пустошну равницу, правиле су читаву олу 
ку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако сн 
по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви  
 трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он нећ 
ану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не траж 
ка — када се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахранити на каквом забаченом м 
 доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну,  
читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко  
ко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше 
но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно ср 
ора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овла 
 се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Га 
егледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још  
 ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви 
 сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, 
посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— М 
нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или 
мој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p 
одрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље  
илева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат 
ним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} О 
ро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и  
ма и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је  
ом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближи 
 да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има бра 
P19024_C1.2"> <head>II.</head> <p>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показ 
оругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе поче 
је!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Как 
у запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крсти 
 /> <p>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћ 
шалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Г 
огледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефе 
д мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи! 
 <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме 
не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој би 
ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако  
 да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефендија, јесте!...{ 
е служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неко 
Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чи 
 крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих 
ви! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита 
> <p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на изво 
за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! 
те одаје.</p> <pb n="179" /> <p>— Јесте ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.< 
ндија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз  
а по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио 
 да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те  
са запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти 
тали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редо 
 Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску 
<p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко из 
Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаг 
почне са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распит 
ети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко 
Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S 
 истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при  
Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше ут 
уре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ бех 
вину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиром 
ах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима од 
 и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они п 
а се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њихов 
з детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив. 
почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p>  
е прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколик 
е за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Миц 
одник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дн 
 повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а он 
рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ниш 
ко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај от 
шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па од 
 су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово  
ах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бац 
 забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу! 
 не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико 
!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох д 
ас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости  
?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине  
грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!.. 
урског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Мицка, к 
астаде и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове р 
 није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам глада 
огаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ м 
ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, к 
упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Мит 
а му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра 
шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега ка 
ри му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима ве 
ш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико  
о осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник,  
аш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви мо 
— рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко до 
</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... са 
ко их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Ми 
е даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за  
 И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а вазду 
никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запал 
није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари  
рагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета радосно у 
у је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и с 
 у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и 
доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио 
, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог  
ош не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву 
ораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам  
, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војво 
већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом ст 
прекину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да  
 родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP19024_N5" /> са извор 
они престали са разговором, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматр 
ре? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... нема 
остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрл 
ј околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри 
о сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим ја 
.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се  
> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пусти их! — од 
ше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бог 
 — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти т 
биће тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и ј 
приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вече 
 упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострел 
а је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то м 
еко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не  
отпуно наоружана пандура!...{S} Разумеш ли? </p> <p>— Разумем, светли пашо — одговори бимбаша и 
ну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?< 
обро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми 
 зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="1 
раво! — отпоздравише му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — од 
-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мал 
о непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n="145" />  
младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мело 
лико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скор 
м Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њива и осталог имања, им 
штине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>М 
ој а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Кр 
брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> < 
ом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најз 
а осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све д 
је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу бех 
и, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n 
стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на планини Петрињи.{S} 
а веома радосно и одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охр 
овину од оног новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога м 
ндилу за четири стотине златних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом  
ник и награди Мицка са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице нема никакве? —  
ова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим граб 
, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш п 
о се превртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишљ 
.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошт 
анини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају да не 
врати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузман 
ма у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти 
се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изн 
 да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав  
брилијантском светлошћу свога анђелског лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки П 
дговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па  
 идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чистог и ко снег белог те 
 ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на д 
и резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку 
преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кућ 
дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед  
оре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео из 
о да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанст 
сита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о к 
<p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, 
 њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи  
p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле 
ку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи 
итисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из 
јке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајн 
 се зора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, д 
атим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара с 
 као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двој 
о гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но  
о као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена 
 да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи 
 Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{ 
нинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас с 
 оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, т 
>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је дола 
е само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у ј 
сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p> 
ајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за  
ске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храно 
ао да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко ј 
досно примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове последње речи  
 одговор Мицков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и че 
ву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</ 
 снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео 
а кући својој.</p> <pb n="190" /> <p>На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаже 
 се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара ве 
ше своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако бр 
едмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку 
у харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Ми 
оја услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом д 
е какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз г 
 Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху 
вале лаке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашин 
>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је 
а, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко 
рић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше мла 
, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда 
 рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урм 
илне песмице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне 
 је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра ка 
стаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Виш 
хо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза руш 
кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>Н 
 Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</ 
њем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху  
а изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу с 
ли-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> 
 Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собо 
в на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму  
нини Ниџеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици,  
амога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} Многи српски сељаци, пошто се извукоше из ов 
и а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обиш 
.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођ 
е сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суд 
 место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар  
таган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — вик 
ољачке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпр 
.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле ко 
ну у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке. 
оје беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Тур 
н одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је позната  
атле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> < 
а Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туно 
амеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кад 
ец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуни 
 Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} 
арцем сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, ни 
дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса  
у баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој јед 
це бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не вол 
оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њ 
S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смрт 
 у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</ 
 народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично 
и кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харам 
 је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са пе 
руз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћ 
е?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су с 
Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи 
 поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, так 
ољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг  
изнај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.</p> <p>Куз 
<p>— Не, капетане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пуш 
оји не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бит 
нај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од њего 
/p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке ок 
лком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Јед 
и Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на онд 
да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као зар 
н-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> <p>— Трудићу се! — рече Б 
спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одм 
е тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</ 
собу један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> < 
ја Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласах 
д самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{ 
за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син 
а ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри 
и он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Дове 
сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум 
е на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скрив 
вате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са аг 
а беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су п 
тропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше 
цко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа 
ју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчан 
p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и  
да.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у т 
ешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.< 
ава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора 
његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Њег 
рапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>—  
к се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква се може замислити само између двоје младих, 
рска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претво 
цка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријате 
ућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одма 
ам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све  
ше дужност према свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>—  
ши, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не 
S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ  
Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго 
пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у ње 
ти.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругље 
 браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему, колико је она везана за тога човека ч 
коро нагих створења постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силином душе 
спитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико недеља дође у тамни 
виних могла се упознати она блаженост и љубав која се развија полако према своме већ ожаљеном с 
рца Зорина, који су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка  
сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас  
 јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква се може замислити само између двоје 
љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано из 
ло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, ис 
о су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора 
о срце њене узбуркане осећаје и пламену љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <p 
дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није 
аспалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављ 
о је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се ис 
један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светињ 
и му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколи 
вог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно  
 али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству у његовим мисл 
руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неиз 
на беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше  
> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="182" /> < 
 као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њ 
а је, наравно, осетити и топлину тегове љубави према његовој отаџбини.{S} Те две различне ствар 
амо Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, којима се Кузман обасипаше са 
за, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога 
н минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао је он колико и како силно љуби пустињ 
, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S 
она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љу 
S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море з 
дити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и распитивао је, како  
 Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој  
ружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутк 
де хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути од 
е на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врл 
на Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима 
апин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче  
угом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао 
 Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, 
 глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не прест 
 Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са  
е било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да 
тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко  
 ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав в 
могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад 
морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухаме 
ви — познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посмат 
дмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би 
ора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} П 
дем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог  
p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су га пријатељем и тешко 
е веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и по 
тина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на как 
би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећн 
аздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са 
дна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице још не беху засиће 
ед собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, прошаране овде-онде и по којим цветићем од не 
м жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са ост 
ку силину љубави своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо од 
рај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и 
ћу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више  
ви неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго  
вели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесел 
рски одметник, што покла онолике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче о 
јурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама  
ендија, прелазе преко зида:...</p> <p>— Људи?!... преко зида.!... какви људи море?! — брзо пита 
матраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости 
акво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у 
p> <p>— Људи?!... преко зида.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше 
уде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ништа друг 
обројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне  
и па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече 
 на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздра 
 слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида:...</p> <p>— Људи?!. 
 по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имал 
 уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени погледаш 
то-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица 
— упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете и 
 не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Ара 
 Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећ 
.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето. 
састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши 
пе, те састави чету од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јани 
спе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава 
.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева 
ад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа 
збуњена услед оволике навале наоружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S} Она га на 
оставивши за собом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Оста 
 се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивн 
о сваког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно ж 
ћи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако велико 
Мицко, што покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, 
ко наших села, што уништи онолико наших људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за т 
ђоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома 
речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио не 
куће и угошћавали га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Ати 
 пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможде 
к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунц 
ји и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата по 
 <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, вечито је вл 
х простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје дож 
самога <pb n="140" /> карактера једнога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњ 
ве беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж п 
 да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањ 
> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а 
атао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како с 
о дана први пут примети живо створење у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги о 
вој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки д 
ало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицк 
ва је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући снове о драгој  
ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како 
меј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано око оне његове ране.</p> <p>— 
ве гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке...  
 сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад  
 кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>—  
па! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа  
p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десн 
то.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p> 
човече, — рече Мицко.</p> <p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Ми 
p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад бе 
 <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бр 
ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n 
у?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит насло 
} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Х 
најем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Милева је заћутао, је 
орок, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>—  
урски значи свињски сине) узвикну Мицко љутито. </p> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и св 
лахо на све стране.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, запомагање, — с 
оју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужи 
ћи тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се на јед 
ад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмо 
 а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором 
цко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да ј 
ана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са  
шњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не уте 
 беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у жи 
ојом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуд 
пак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај 
нари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно 
урској власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заи 
 казнити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и 
.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички з 
ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше ви 
у кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине 
ружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни М 
ћ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш у 
презније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петри 
— А што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што 
ви за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га 
скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ  
ако?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да  
во у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не б 
> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ић 
урака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>—  
 себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у 
 о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенски М 
м се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74 
 хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно по 
ро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај плам 
, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као  
би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, 
 Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако с 
врдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет  
еши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида 
и простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко р 
усија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </d 
а великим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухв 
ица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да проп 
Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>—  
и ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви њ 
дух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли 
 а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао  
хаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Мих 
у се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ст 
хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше 
е клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, бе 
ган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и 
и му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета бе 
/p> <pb n="70" /> <p>При овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи  
 те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то 
 и казнила због крађе оружја из њиховог магацина. </p> <p>После напорног и убрзаног марша од не 
вим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше неколико  
</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али 
екао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши погледе на закланог  
пасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводи 
— рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и 
78. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-И 
аше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, ње 
о детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га п 
ад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде  
та!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} 
оклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоз 
 члана његове породице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили как 
 бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред  
олио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише 
тле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, б 
 да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкра 
де и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут ј 
кулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чу 
"> Српским добровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, 
идским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <ref target="#SRP19024_N6" /> беше о 
ећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то време у Сол 
ан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмора.</p>  
 знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад  
ом те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице 
на слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и ба 
ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се већ  
 Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадиковаше Мит 
х да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле  
у код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са нек 
дакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p> 
га Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио 
 одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам к 
18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за с 
орци из оних бурних четничких ратова по Македонији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветерана  
ољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођоше  
а стварима у његовој милој отаџбини — у Македонији, на освету за овако срамно нанети му злочин. 
ј, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва п 
о и натера, те напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло 
осле свршетка рата сигурно напасти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир непрестано шиља 
</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, д 
 упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када с 
 српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил,  
обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ова  
/p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управише свој ход право ка Кривој Паланц 
 сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихо 
 да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђ 
орака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Ту 
ла за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио 
у, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то љу 
овали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb  
 здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично задр 
је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди панду 
ља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало та 
па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу  
био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и њ 
а, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео нек 
и-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју и Мицко 
и још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко 
 Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама турским.</p> <pb 
ом крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише, не хтевши и даље 
у пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало тело свежим поветарцем, или одлазе ка својим  
оз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде 
лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путовања од неколико д 
Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше 
и Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком п 
воре, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног суђења Коста буде и осу 
цима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како  
а би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољ 
чаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или к 
вања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у уга 
сакрило од превелике врућине, само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила и го 
оше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зори 
 тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје  
ре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао зал 
га времена Мицко се поче светити својим малим непријатељима, са једном гвозденом полугом убијао 
апин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па 
идео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становници ове тамн 
а.</p> <p>Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих д 
<p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бе 
ијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у  
а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се т 
 весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момч 
ругу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кри 
, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где  
рати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти свој 
рака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака оста 
м мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу к 
му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бо 
ном, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} 
и ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше опа 
> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два час 
намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени пријатељ 
лису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне 
 омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} 
ијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, го 
ој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l>  
ша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле 
е и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошт 
ли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо крен 
а дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку",  
камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па по 
 се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и н 
истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То  
ље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом к 
љује.</p> <p>И нехотице управите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену 
кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пу 
.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обич 
де беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља, он продужи пут за Сол 
а, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да б 
 мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једн 
 из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља  
уку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, ко 
угу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је треба 
ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би  
ио затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} 
м а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни нај 
лаго, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало да  
левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завиј 
одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је 
добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— 
след овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о о 
, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној ул 
о у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати,  
падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb n=" 
и шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а ко 
се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>После непуно пола сата наставише  
 осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S 
дмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97 
стајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца.</p>  
ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав д 
 <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила. 
слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:< 
 у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима п 
чинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином 
х прелепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог  
м скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела 
накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</ 
иће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак  
луживши их неколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав 
<p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, распитиваху о њему ко ј 
приметно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледо 
д! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто им 
ест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође  
авцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турск 
еху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одма 
вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранч 
тац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ни 
ану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обојица у једном правцу 
<p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше сво 
тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео 
о насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виногра 
ма, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не дог 
. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и 
ицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То ис 
нчеви зраци управно падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега рато 
вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио 
мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p 
S} Најзад се и његови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузма 
 — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита са 
е крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина овај је пут б 
ад отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" /> 
е и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађ 
огао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју к 
 викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицк 
ј пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људс 
 Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господа 
а и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из о 
У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи ка 
на.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља  
 и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне ово 
ни одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слобо 
 самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Серески Али- 
цко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе п 
на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе нев 
сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указ 
ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабул 
и око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало порогушише око обезоружаног Мицка, они опет заузеш 
шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче 
 брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим њего 
шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p 
и су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се  
о пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове 
о један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује 
ајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не и 
.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу 
спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гоми 
дужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра гр 
 Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што ре 
крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и  
ло је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта  
 и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жа 
а је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се див 
млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грм 
 ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту  
S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка 
 очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а  
о неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" /> о 
Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и тако  
му у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић, к 
 ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем  
он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире 
</head> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске оморине нестал 
ру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху они  
ог напада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли т 
окланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, они сад понеше  
лико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придр 
инута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије. 
сука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се овако 
а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад ре 
о и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало неколико минута.{S} Ми 
 тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спр 
 уђе један војник под оружјем.{S} После малог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор 
 и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад на 
оземнога мора, између залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по 
њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости неће моћи да пос 
одом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Миц 
 сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и 
 после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милева.</p> 
сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зо 
 ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши св 
све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — реч 
он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију  
ти! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на 
а, изишав из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. </p> </div> <pb n="69" /> <div type=" 
а сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до 
војим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му  
змеђу њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но пос 
ана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p>  
их и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вече 
а дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није 
Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се к 
 поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим 
д ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски ро 
о у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жа 
ра, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>По 
сто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила своје врело чело на њег 
стано посматраше презриво у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне ре 
 Раније расположење опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се бр 
</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — 
јим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав 
/p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S 
</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никак 
део још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње р 
еба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље 
Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клица 
 и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.</p 
еше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „ди 
глед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта онесвешћена стиснувши обема рук 
Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили с 
боди, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му 
 поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико  
е беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа 
ног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, 
иде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеш 
 и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женск 
 ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те  
ижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone unit="s 
 мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изгледало му  
асом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и с 
нџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца  
рема свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, еф 
/p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину 
p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} М 
извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{ 
то ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није з 
Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми л 
 очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо п 
— промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам 
н, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, ко 
ју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и сна 
 целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо  
ко исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која б 
но чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђ 
е, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баб 
 без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S 
о да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да  
же пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сватов 
и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приме 
а обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На  
д већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{ 
ојводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дирљив 
са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгле 
за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад после  
p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p>  
 њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто н 
ћ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два 
ма није престајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколик 
<p>Сад настаде поново праска од убојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> 
заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропо 
в знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако  
<p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из н 
 вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљ 
ит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше о 
онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упалити! — упаде један други. </p> <p>— 
мењак и један оштар ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све самим сребром.</p> <p>Овака његов 
они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, полако ступају у правцу, одакле је тихо зви 
јући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренут 
 синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами в 
по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући  
 баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за преда 
ткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125 
 један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре остали.</p> < 
 је давно превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чет 
ругови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред кра 
чком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такођ 
и један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљеним на потеру.</p> <p>Потер 
 „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се с 
У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} У тај 
и никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком  
према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам в 
друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне у гом 
тали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!... 
вде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепше 
у две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> < 
 нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта 
 у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ беш 
појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, 
ити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} З 
 радост, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколико тренут 
исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа 
цина. </p> <p>После напорног и убрзаног марша од неколико часова војска их сустиже баш у момент 
S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све више и више на  
рим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући ч 
ођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се  
је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак в 
>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о м 
војводом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они  
.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из ва 
беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихови 
<p>Нашав се у средини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту  
ајвећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда. 
лу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини зна 
ог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све 
вадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и мало ви 
 могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p 
е, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се виш 
к, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје ја 
ди из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су у 
уре свом жестином и обарајући плотунима масу Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Са 
одирући тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се н 
ли на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник што онако 
доше се сада повући, оставивши за собом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци беху ма 
и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто 
о ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он 
ку нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете д 
баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на 
ад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро  
 гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> <p>После неколико дана од овог 
женив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и ливада, поред нео 
дава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га з 
ашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекиваху они непре 
 Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Он 
зама он се страшно пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> < 
 стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и од 
ако исто <pb n="62" /> и Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике навале наоружаних 
неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини п 
амиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са к 
г, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, в 
>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти зн 
одрумској помрчини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше д 
очено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p>  
га мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег си 
им дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb  
е, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху  
егову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут виш 
, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде к 
 воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав 
> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама  
које су ови сиротни становници обављали махом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто 
есто.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над једним отвором кроз  
<p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медвед 
 за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Миц 
о ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе нак 
{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне  
ових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му  
" /> <p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о  
овој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одм 
ле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише 
 ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суро 
ост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневног путовања наиђо 
Какво вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Мо 
таријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? 
вај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да 
ре.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фис 
ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још  
мео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И так 
, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!. 
ато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беш 
у и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја  
у му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет  
19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више 
ош ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Так 
вши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју 
 Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Д 
 мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> 
шко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје  
о ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p>  
не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа 
 знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од  
? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро 
вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — 
Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У 
 и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смр 
2" /> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p> 
прости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћући 
 брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p>— Шта је... шта  
кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> < 
S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зор 
на — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа ха 
 гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово  
е у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне  
а два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беш 
о благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало  
да! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у 
> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја н 
да никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек  
ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војв 
/p> <p>— Невоља, харамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди п 
са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, синко, тако! — упаде кадија опет  
ли и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за 
 план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем сви 
— рече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине 
ислима.</p> <pb n="36" /> <p>— Послушај ме, момче! — поче опет кадија изазват Кузмановим ћутање 
</p> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао приј 
во Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату  
беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузма 
>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и  
ни код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш 
 Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди  
пљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу 
ца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи б 
 зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече ка 
и... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он 
звикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</ 
у љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се 
ла овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги прија 
Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато 
. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје 
ством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Ми 
и и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је би 
лико тренутака указаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој х 
уше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њих ст 
ад на том месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p 
 заиста примете грдну множину од онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре  
ку.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близ 
ква —аристократска — „господског соја", међ’ осталим Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и она је  
а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, ко 
е речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к 
југу и после неколико часова улогори се међ’ планинским кланцима на планини Ниџеру.</p> <p>Неда 
је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатства.< 
е.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху ка 
, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да че 
жином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде 
на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно размахивао својим ошт 
 могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ов 
својим друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> < 
нама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>—  
о склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска ку 
ка услед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест вали 
седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p 
 мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се 
апута толико као Балканско полуострво а међу тим само један милион становника.{S} Но није опет  
 — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а 
ако исто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вр 
е брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако разгов 
а само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко пост 
не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови  
женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвор 
аткад би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланцима далеко одјекиваше, а није изос 
агодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се  
 је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p 
n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Сло 
/> овако затворе наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка.</p> < 
о мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне 
ери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један друг 
о их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} С 
има сву опасност беху заједнички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак д 
 беше потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно 
ти, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Је 
о се по разговору разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отвори 
. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, који већ беху по 
је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну 
у оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући са 
 и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им  
 чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили су из вр 
ером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама бе 
 то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва на 
ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах 
о Михаило. — Избави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, Цано.. 
са и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрањена.{S}  
зађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солуну не има ј 
 не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- -  
иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијеле.</l> <pb n=" 
ма.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену 
 зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила А 
ваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мал 
т ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохвати 
 пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад о 
је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета 
Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да  
живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само  
. немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и 
Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази ње 
а и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена 
није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше  
ицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи ка 
а могаше утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она с 
ије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не  
ина спремаху камиле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако н 
а сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србина не 
ут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спра 
.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесм 
p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадио 
е са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен оптужи турској власти све 
шњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са о 
 мајци запојити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попо 
из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и  
ро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изг 
еђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде 
 душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико  
и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хај 
жеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хр 
штрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћ 
на је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!. 
тити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p 
, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У пос 
е.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, пољуб 
си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то ни 
о.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се снажно из њи 
их вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви  
иш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши се с 
еш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди 
жишта.</p> <p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p> 
ојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone unit="subSection" /> </div> </div> 
и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она  
...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе п 
жи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино 
кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и у 
 људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојо 
х кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо од 
 зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p 
— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече 
>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој  
а ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође  
дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко. 
 радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па  
ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти зв 
овања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмора.</p> <p>— Заповедај с 
горе што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пс 
и на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!. 
је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара  
да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни т 
да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>По 
драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар тв 
ског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и 
зику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам 
породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми да 
ћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду 
 <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и  
се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га 
моћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p 
 страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на к 
едним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним пл 
— шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предад 
 <p>Саставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадајући у турска села 
ојска заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се 
.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да 
та несносан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и 
м, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> < 
ва, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од се 
/p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{ 
цку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да ј 
е сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу.</p> <p>После подужег путо 
т даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хл 
S} Мрак се расу по непрегледној пустињи месец се појави и млечним својим зрацима обасјаваше она 
удаће.</p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков д 
маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци ка 
 после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до 
ичкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се р 
ш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису  
розорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изру 
орављен од света — одстрањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у св 
цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и ки 
>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед овога, место оне 
а Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И т 
— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међ 
 провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца м 
ног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком  
у.</p> <p>Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим м 
 је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде ко 
ног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији. 
а, то кријући се, проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом ч 
осету.{S} Тако он проведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} 
и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А как 
 срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио 
бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверних сети да о 
далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у о 
јутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестано је клао Турке, које б 
 својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но ве 
S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступа 
ечењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљешт 
а га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни 
и напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног заједничког тамновања почеше тек ковати планов 
о неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још го 
е, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право,  
ху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана 
осто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те и 
во.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у 
зоружаног Мицка, они опет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвави 
а терала је највеће кривце у та афричка места остављајући их на милост и немилост управницима п 
за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином  
 страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамниц 
еше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом 
 то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити с 
стога предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па сн 
усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни пом 
насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у  
ић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу 
 а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по 
на, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, 
замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од капетана.</p>  
војим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, ко 
та одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, 
љете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а  
хватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улете 
аше ради извесног саопштења.{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву. 
мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувши својом  
ноград.</p> <p>Сад забрујаше на стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздраганих срца м 
алеко од овога села изабраше једно лепо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> < 
лики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше населио још пре дваде 
д Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...</p> <p>— И на још педесет, честити ефендиј 
{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или ув 
осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера поста 
 више и више беснела олуја на појединим местима створише се читави брегови од песка.{S} Камиле  
p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући руком на А 
ва на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само голо стење, чиј 
 децембра 1887. године.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху 
д шатора.{S} Место оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћц 
х бујних и хладних планинских поточића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по гу 
S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада 
 своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у је 
ма многобројних птичица престала је.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкрипање испод ногу. 
игде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи вид 
де год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладала нека та 
.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке песме беше наста 
н.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинских поточића, место  
ој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава х 
оворју разноврсних предела лежи Ресен — место, које роди тако храброга Србина, о коме вам већ п 
е ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане 
је више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, 
омбу, која служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> <p 
ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</ 
много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оц 
оменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не  
ет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајд 
је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад  
Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући ли 
шеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на  
узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника једном од судија, где беше Ми 
на ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ ка 
но у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="144" /> освежавајући ветар.{ 
ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.< 
 гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом од пшенично 
ола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов  
жљај са златницима, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, п 
неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, да вам укратко и 
га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <p 
 брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим д 
 другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би се мо 
Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и д 
е беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити својом сопственом шаком.{S} Ч 
 Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p 
и. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> 
} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од  
 који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у н 
тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</ 
{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом 
колину.</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртви 
 биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког пу 
они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним 
имира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међ 
и кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим 
у села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Ми 
ј мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуд 
 раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер се овако бојаху и 
есташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз 
па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном  
и их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао! 
аве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од  
одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до с 
о сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме 
прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет  
проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} 
 онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих седам на  
 напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није 
 Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не диш 
жењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као 
 места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих 
 доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив  
орали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени 
ко дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо  
уде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се ве 
ају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за ов 
на рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али 
готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи 
ина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p>  
урили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко  
ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана о 
раги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосн 
узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио 
ади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи  
а ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашише на ка 
p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена  
ио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> 
широка кожна реденика са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би  
{S} Три редника, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око п 
, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и послед 
После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од  
ече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отв 
 ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупња 
ше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S}  
о ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа  
<p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо! 
Потера се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова гла 
ну Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак н 
p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у  
ни Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно с 
..{S} Станија?!... ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно т 
ад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах н 
ја!...{S} Фатима!... — поче опет муцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбран 
 сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се 
м растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко  
де је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p> <p>— Станија?!...{S} Станија?!... ј 
.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ он 
учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку свет 
их звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само 
 Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћу 
дија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко  
а на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест м 
е читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становници ове тамнице, к 
 беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, 
амнајест камила, натоварених са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове А 
огу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам 
<p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко 
ле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио в 
 водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребно да о 
шта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна меши 
ли су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извука 
S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p>  
а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков з 
ог дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу 
једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако  
ру, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљен 
ога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога  
ба одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>Посл 
им гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а ск 
улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет З 
рволок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овак 
ум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо 
вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана 
би.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа б 
војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад М 
р нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а 
жно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а  
љу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, т 
.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама турски 
о усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане 
>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну  
оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, га 
! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај 
ендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судиј 
ању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао п 
 смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог да 
ећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да 
таћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од прилике? .. 
Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје 
ска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели  
јша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и 
исмо још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па.. 
а где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети  
ај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто м 
 мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашк 
 си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу п 
 чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед 
p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нем 
д куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше 
м смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, б 
а од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то у 
т у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овак 
атељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато 
Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко  
.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.</p> 
инише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дет 
 </p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне  
е Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико 
себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> <pb n="8" /> <p>М 
ватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.< 
и се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> 
есенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај м 
 Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те а 
код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, уд 
гати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу  
ропљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!< 
де! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — од 
 још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Ми 
да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те кон 
арочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!...  
 хиташе право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијан 
 помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешк 
само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашан 
ице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин  
. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> <pb 
м вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама  
о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, т 
е признати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови,  
>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— 
 и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше 
о особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, кој 
ојводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободно,  
 окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мисли 
 пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, д 
ан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније —  
породицу... запалио конак!...{S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, претва 
раброга јунака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја  
аслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p 
ао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — реч 
> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави сво 
> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мен 
/p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... —  
а што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— До 
аче дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га К 
вору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој 
његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Д 
ла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави м 
о што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много виш 
 <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, ш 
има опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно  
/p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта 
 <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо б 
 Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави  
ем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију прваш 
немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— 
 али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! —  
сам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ј 
у до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb  
— Страшна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — ш 
ха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље  
рпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом 
оњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да  
ка пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — 
инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја 
 камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човек 
Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да с 
да налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Муста 
 упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — за 
ла, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто зам 
ћ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и оба 
— Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору о 
ободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни 
х помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни  
баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му ж 
н?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Бо 
ас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша 
p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> 
може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које неви 
једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, 
јци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништ 
есте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазис 
Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очима!</p> <pb n="117" /> <p>— 
добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остав 
за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом д 
и проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а  
те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непом 
опцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Зна 
то будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете 
>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за ру 
ећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Миц 
 пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се он с 
сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном 
а питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и 
и да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекива 
м. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га  
/p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова план 
а недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако је! — одобраваше му сад 
ите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И ње 
 задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он 
његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао  
ересима.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после  
нцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему 
 жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко 
ај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати о 
начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са 
а, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко  
о поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно поверовао, зато више и н 
у и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много  
очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!. 
ци онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад 
p>— На позив Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — одговори Мицко начелнику, када му о 
 је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином 
 толико!...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерасположење.{S} И сам не 
о још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти 
воја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди 
 ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам  
Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово ј 
 о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> < 
д, у овако згодној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног др 
ш сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар! 
познаде и то по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Пом 
ам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицк 
ашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах  
реди тадањем окружном начелнику у Врање Милану Стојићевићу...<ref target="#SRP19024_N7" /> да и 
<pb n="126" /> одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Миц 
 дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчић а бле 
 загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се  
иваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да само  
.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, не 
р где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гро 
ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф упр 
 се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се  
 све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадо 
а је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник каз 
мад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом но 
емо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај  
ина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, а 
арали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описујући у 
> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и  
а опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p 
лева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгл 
ки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш л 
 и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, п 
оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p> 
 још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је 
 беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам дра 
ећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време  
егледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где 
еку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!< 
редвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу ов 
>У једанпут узвикну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријате 
аше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше 
ах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје и 
ј онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било 
<p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p>  
ло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на друг 
илеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и ц 
хањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три  
о за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оно 
p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са род 
 поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури  
гство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефен 
 И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече 
и.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку појед 
p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој ви 
а и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч исп 
апољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака ка 
p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мал 
хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степениц 
дморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле  
су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, откуда т 
ћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и н 
p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће би 
и.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну 
вар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо  
песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком вр 
 оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милев 
</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин 
и коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече  
— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја пола 
ам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмор 
/p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу т 
ћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам 
и бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер с 
то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ 
ати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко.</p 
 мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отво 
да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време п 
сова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду —  
 убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословил 
ља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима 
 се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једној е 
 простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља  
паде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.< 
и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одмо 
и сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше испред војн 
арама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико  
ваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да  
апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник о 
јој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше  
а знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу 
о сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали 
да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум оста 
у оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> 
— рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Трипо 
адића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на  
ба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Миц 
е Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па к 
ути.</p> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша ко 
ори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p> <p 
их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>До 
</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи пород 
 ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу пр 
као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити. 
 у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада  
да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — ре 
чну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по које 
емо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне 
Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обо 
бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им разлага 
а врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али  
ше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> < 
жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах пр 
тељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од 
врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа  
ражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветри 
м изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} П 
војака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали 
е остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе 
к био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и 
к остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а  
то је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по његовом 
ако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе ка 
вајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скин 
 само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и метне 
етнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајући небо — дуго је гл 
руди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже 
г пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела  
ла је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у  
19024_C3.1"> <head> Бегство Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — С 
а времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицк 
шек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уве 
<p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди ос 
ао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се стано 
о крај својих огњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и де 
 какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо 
ући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек са 
цко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног заједничког тамнов 
к и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>И 
Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младости, х 
мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше у ч 
 им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да мало о 
та кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког ч 
 било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S 
 <pb n="190" /> <p>На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав која  
исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S}  
 збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, ж 
азило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се  
 отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Миц 
ета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је на 
овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p 
ке и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица 
шао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући. 
олико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу не 
где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди  
Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена н 
те са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање д 
е.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући 
 он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једв 
бри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— С 
p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те д 
 Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Меј 
енув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе,  
Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зракова — нежних братинских руку и тако се сл 
на јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{S}  
бо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да 
естаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кул 
канско полуострво а међу тим само један милион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се  
амети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што се зора 
 ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, да ис 
 брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно др 
е бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинаш 
 Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p 
иде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Мицко.  
 другим стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — у Македонији, на освету за овако срамн 
ем по сред срца!</p> <pb n="56" /> <p>— Милоје, Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом 
 неколико наоружаних Турака! — говораше Милоје усплахирено.</p> <p>— Ха, зликовци!... разбојниц 
момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вик 
крадоше...</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, к 
га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Зн 
анину, разговараше са својим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши п 
и ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча св 
ветлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти 
о тренутака изговорио.</p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осе 
це у та афричка места остављајући их на милост и немилост управницима појединих вароши.</p> <p> 
ро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напа 
RP19024_N5"> У кући су је тако звали од милости.</note> <note xml:id="SRP19024_N6"> Српским доб 
годарношћу не будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наст 
а теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце к 
 помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш  
а шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и  
ру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и  
 је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је 
 мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне  
/p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко.</p> 
се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, с 
’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S}  
олео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно н 
јка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелиген 
шњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах 
разише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао 
урском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</p> <pb n="12 
 толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад 
ћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну К 
/> спавао, као и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости беле к 
о до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут к 
гао и на ондашњег председника бугарског министарства — Каравелова, који га беше веома заволео у 
р Иванчов, доцнији председник бугарског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало тур 
као да се какав дух од првих становника минулих времена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гње 
тице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао 
у.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом окан 
 хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брз 
било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, д 
на.</p> <pb n="97" /> <p>После неколико минута Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — вик 
лог сукоба.{S} Тако је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово врем 
Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</ 
ију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, за 
ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно 
ко таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси 
тао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Ста 
ма већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник... зликовац!... 
 десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као ба 
 други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Рист 
цко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрастоше 
е му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећа 
заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!... 
 колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p>—  
жасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по  
листа.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одм 
 коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице још не бех 
 када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, прошаране овде-онде и по којим цветић 
природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубич 
ућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била  
сти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову п 
, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сус 
ај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p> 
ивот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед н 
/p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прел 
шија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, 
у.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом 
 ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и же 
атрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Стр 
ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су они свој посао утркујући 
пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја м 
ладиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <ref target="#SRP19024_N6" /> беше отпочео д 
</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чис 
љда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} 
ојадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, до 
у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са својим н 
 знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и 
звесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Про 
<p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу леп 
ом провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да т 
аштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђел 
S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео 
амници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац — т 
да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио не 
 савлада.{S} Последњи уздисај, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноћ 
.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том 
 дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p>— Момче, — поч 
 Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци г 
По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло, 
љиваше харамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше св 
 Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задуб 
або! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благ 
а по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" / 
рчале у своју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати ст 
ла.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износит 
е склонио био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветље 
те...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли 
>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледа 
акнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошло 
еговој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећ 
ити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџби 
драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да 
и.{S} Те две различне ствари те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце 
ење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му 
{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше  
— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, в 
га му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро! 
Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би 
ело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и 
о трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је ал 
е га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до сам 
у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркива 
мисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се на с 
уји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша 
 по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му с 
у толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из ка 
ошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што 
светласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мислим, другови моји, — настави он после кратког ћутања 
али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даљ 
о ћемо носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео ов 
е добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако ј 
ди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су  
 — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи 
ури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислима непрестано се превртаху оне речи „хиљаду златни 
ност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> <pb n="36" /> <p>— Послушај ме, момче! — п 
 одмах иди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љ 
 — „освета!“ Освета! освета! — Са таким мислима Мицко поче да остварује своје планове за бегств 
 заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству  
 претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне граш 
озна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отвор 
све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан  
тање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже с 
тпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимс 
ив мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{ 
ах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тре 
ије ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла,  
 — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас п 
ког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамно 
ћи како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао ј 
, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на 
ро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чу 
ар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти  
ом тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно  
пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од  
у пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи право  
е овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш вој 
<pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе се сад Мита, остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, м 
а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p> 
ај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети 
и и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак к 
е сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са  
поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборав 
, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали про 
 харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Мом 
е ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто М 
обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што  
адржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је чов 
 му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако 
и учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а н 
беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли ж 
е прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да  
/> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... бога 
 двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP19024_N8" />, а остале његов 
ећ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи и 
ом, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед непрестаног 
лицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се М 
ца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова р 
ва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејање.</p> <p>— Море, ни 
и.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упадоше сложно ост 
 да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цин 
 за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Дост 
лахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са предњег седишта позади у 
продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са  
да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави  
, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па до 
 ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита П 
оге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врат 
азлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани,  
та Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше  
 право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примет 
а се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наум 
а њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је пр 
а у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер и 
о шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху н 
 Ах, проклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! —  
ћ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху н 
<p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада 
дмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>—  
н код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP19024_N5"  
е запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Бо 
ре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега  
 Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах  
ријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> < 
о му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} 
лико богат у имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S 
get="#SRP19024_N5" /> са извора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаш 
уј, преблаги Творче! — тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно д 
у баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје  
а богаства и поштења <pb n="54" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има 
по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно за 
амбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах 
. украдоше...{S} Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га  
<p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта ј 
 се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру  
егов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад,  
а је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у тол 
е, када Петар са осталим понављаше речи Михаилове, чудећи се.</p> <pb n="57" /> <p>— Који, који 
вога анђелског лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од  
 су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како с 
каже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе наводећи Мицкове грех 
е измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би пог 
 је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p 
д су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се па 
ез топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко  
/p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави чове 
 већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај  
че Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина 
рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф- 
непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одма 
де ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у јед 
ужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за ве 
надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.< 
 пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Д 
тражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржав 
т жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мал 
же.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу а 
каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њих 
ака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им  
 водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и 
у би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству  
асана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста орон 
одину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једног од најопаснијих крвника турскога народ 
> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету  
рамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и то, да је он  
 у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је 
са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да га  
овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова в 
шко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арап 
по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, 
е наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узвикну  
 Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим  
чен. </p> <p>Овака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у велик 
 Последње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му једи 
 корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљав 
 му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у 
ш и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствар 
падали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем  
 само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега марти 
утином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро  
У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се 
 где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахирен 
лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи  
тни управише своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— 
 сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спа 
а, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и ост 
едом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драг 
аље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> < 
ронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућин 
и се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод 
сова Зора се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb  
е тако мало порогушише око обезоружаног Мицка, они опет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се бе 
а — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесв 
 и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зоре, гла 
 и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би п 
тиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго 
и за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на каз 
своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је ода 
он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше у 
т.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пош 
залуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли д 
Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала 
тврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен 
ли-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној ме 
 од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао  
лака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко бу 
 усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p 
нином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n 
овека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у 
стала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину  
ка неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо баци 
риоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики пат 
ах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас зам 
о успомена на сећање храброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добров 
господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сад 
еном месту.{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као так 
.</p> <p>Збуњени и преплашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико тренутака не рече ни је 
рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер 
ој грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога 
у љубави своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше  
</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвник 
нику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... 
p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавио 
арији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Ш 
ама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, о 
 Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце  
> <p>После овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе. 
аповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових другова.{S} Сви б 
камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању 
.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били излож 
оликог путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му  
ори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чуд 
/> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> < 
ијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо прол 
стави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао  
тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис н 
ј количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку хладноћу,  
е, одмах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да ј 
прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Сво 
 и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, го 
на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико п 
ник, па извади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи 
 <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин т 
ом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, још одмах беше помис 
 још онога часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још  
д опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему бр 
дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они га позива 
тупа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше  
ој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила  
ко тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашани 
 одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опра 
их сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И оне 
еше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита  
стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погл 
"123" /> томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка б 
мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са 
молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p 
му кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — 
адзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговара 
p>Најзад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко о 
 доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу,  
је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не  
{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!... 
обровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре 
у.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћин да  
нија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Пут 
он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би так 
Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам 
у имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешча 
 Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефендија! — одгово 
сти код врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, 
та.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један жи 
 xml:id="SRP19024_C3.1"> <head> Бегство Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! реч 
је само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за  
на душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано ве 
p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну та 
 овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију стр 
уше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје н 
 <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милуј 
ик тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у вар 
не Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар  
омак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком 
један од млађих судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећ 
раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама  
пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би 
ше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад  
о се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер  
а надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим о 
 које беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да с 
 <p>Тако се продужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће  
</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p> 
ађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим  
тајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, —  
из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима б 
 грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били гро 
мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то 
Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... разбојник!... зликовац!...{S} Што покла оноли 
браваху му остали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— 
ина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини толике јаде и толика зла обесним Тур 
. ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!...</p> <p> 
/p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао би 
рци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страх 
 здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побр 
дох нашег славног харамбашу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, опрости!... </p> </div>  
из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а 
његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева 
 створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше блед 
ора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест својих другова, да би он 
ужег разговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху друг 
после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души  
њезиних снажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, 
 пукотина од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше 
, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код кра 
и отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим од 
дија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави чин 
ав се у средини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде 
 Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>М 
ужио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико 
...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. —  
здаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, разбојник, крво 
убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Мицка, када већ 
> <p>Пошто однесоше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил 
 је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе в 
 а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и о 
{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја  
24_N11"> Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </d 
итава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Вид 
н!...{S} Бре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> < 
апи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном  
chapter" xml:id="SRP19024_C2.4"> <head> Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице.  
а? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име 
. хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и 
и, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко де 
 у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш м 
" /> <p>— Јесте, ефендија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно з 
— Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у  
мевао њихов језик.</p> <p>— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље ред 
 крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао  
у.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S 
ришу освоји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на 
обровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима н 
 Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као п 
и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапи 
еше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p 
р изврши скоро половину свога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Г 
ге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим рођеним очима.{S 
 могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> < 
ик позиваше ради извесног саопштења.{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу  
кспедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ла 
{S} Тако је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаш 
ада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако с 
/> <p>Они су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само ка 
 ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{ 
 чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p>  
 гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њи 
а му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо 
осели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} 
ан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође 
еше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S}  
, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму 
ако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохват 
у у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, 
тали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најз 
а јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не 
 Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а ос 
 другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, је 
аш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи с 
ицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим. 
p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора п 
ражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се  
ког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га 
е, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштв 
брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог  
77. год. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах с 
обом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се о 
гачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто  
p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио у 
 брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искр 
, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на 
"58" /> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гино 
рош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у с 
емаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, у 
тиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изгледало му је да ефенд 
који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у ј 
ло је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но ка 
ше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спаст 
нећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код 
, никако — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази 
шћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јеса 
ног јадног робијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дан 
разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао 
а сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога  
о да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, 
 у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи 
рилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даљ 
овцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ... 
ити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> < 
 плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко 
да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрос 
— заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније мест 
 Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека н 
ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са о 
> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им обја 
 капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и с 
жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавниц 
> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са 
рај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту  
мах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече пр 
{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створење  
.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> 
јим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оној подру 
<pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да м 
, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог р 
/p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог зл 
 услед његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка н 
 и пусти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше г 
 и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су т 
онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе. 
жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружи 
својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су га приј 
ко га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} Но 
његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у  
одом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки мину 
p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и  
ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S 
че Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ро 
и нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу  
о расположенији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић  
 био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n="24" 
илама.</p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка 
 рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман ра 
, са погледом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног п 
ало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто се сад 
нака!...</p> <p>— Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се,  
 видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе 
ар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— 
— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у  
..{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбра бећарс 
о је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они 
ђе беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, кад га  
 славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, п 
ије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што  
о оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд. 
вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто пр 
м гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени см 
није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше 
је стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега  
та!“ Освета! освета! — Са таким мислима Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> < 
> <pb n="138" /> <p>Са оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остав 
ла породица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урм 
и чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је  
души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Јед 
 тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест А 
 његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија  
уће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим непријатељима, са је 
олико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{ 
</p> <p>После оваког тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у село Степан 
о опет појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који  
алутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— Ја сам пустињски син нем 
ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— П 
.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. </p> <p>— Нишчо нема,  
а.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</ 
<p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по т 
— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам н 
ђе!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Ј 
 <pb n="97" /> <p>После неколико минута Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он к 
ора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки  
, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у д 
вала ти, господару!...{S} Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да п 
итавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви при 
чинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших људи на Карадаг 
ше!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што покла онолику цар 
ом пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто и 
олике турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу цело 
ази познати царски одметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвн 
густе колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша  
у од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане вр 
 n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p 
у обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Т 
ан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах за 
дил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаштво, позва 
апавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и  
едногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника и крвопија наше 
 </l> </quote> <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест год 
прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке К 
има — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и је 
кивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну 
азне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пандури одмах одведоше Мицка  
 славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху радосно његови дру 
песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, г 
nt> <div type="titlepage"> <p>ХАРАМБАША МИЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p 
нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прилепа,  
тупање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Ту 
ла дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </ 
 говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>П 
 и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сјајног пријема и угошћења од н 
о месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уни 
 Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се с 
 не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио 
очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази 
идевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу ње 
ну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако 
рчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са го 
 од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеж 
огавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи смртна  
год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из т 
тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у  
 престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао н 
...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш 
ару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли  
о.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки 
а недирнутог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцниј 
м и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то  
Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући богато њ 
тискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њо 
ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаут 
 дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати как 
ожеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Каж 
/> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — Међер ви  
алуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш  
ди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучко 
у, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколико корачаји испред саме бусије, ко 
ела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пл 
ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као  
ени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви  
ужину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SR 
и да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре 
и даље узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и 
ашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и ос 
 као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само дворишт 
здаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под у 
 честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осу 
.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много ве 
 јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распоз 
ши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Г 
и онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ах 
ма.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди 
е да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогори 
 краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</ 
вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и ко 
 се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах 
е много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуч 
 жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је иша 
пуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S}  
ав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су 
ушу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе грани 
и неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах по 
о своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то уч 
огоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну,  
е то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она р 
а и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се  
лом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну меш 
ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као 
и-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући снове о д 
крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у  
тар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли ко 
варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио и 
 чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и  
е све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, пр 
рави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тад 
не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да н 
епане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пријатеља, кога обично зв 
ио задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> < 
 песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху  
ајући тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа 
не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би  
лила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се непрес 
ни се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, али како  
p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија бра 
т право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску треб 
своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — пре 
 које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p>Потпуно у 
ест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са свој 
а нису имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала 
тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грк 
 дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва и 
рао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је како лако  
S} Тако седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му  
 избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке ова 
ила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на  
} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколико  
ска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо  
<p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од к 
раже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако ис 
/p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник, што  
а је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем в 
била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, 
ада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не м 
оши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахме 
и му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и х 
ише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као  
аш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и ос 
 сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је м 
 већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он н 
ше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан прим 
ила је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требало д 
ан је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим н 
ече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине еф 
Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то  
 дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S} Нешт 
патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвест 
 Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p 
 под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко до 
 се на земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у го 
Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — сем ма 
и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао некол 
а.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанк 
p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећ 
о пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога места а 
м турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Га 
кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах  
а.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, одма 
еста у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако гроз 
е стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{ 
љаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам!  
 на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај му припр 
мо пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пан 
 Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} О 
х као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом < 
 дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу  
 друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да 
 већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом п 
ма врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да проди 
/p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а одатле 
 искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудо 
у.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св.  
к, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је 
 кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу со 
љупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћен 
могни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читаво 
p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Пад 
 је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи 
в савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим г 
 Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође напред. 
 њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити својом сопственом шаком 
Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седош 
ња међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код око 
 Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега 
тима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу остали 
гне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</ 
шини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и напој 
нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несносни 
да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је не 
досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам,  
ободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху  
ање од толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја 
еше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— За 
меру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он с 
додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског насиља, о 
.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и  
Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио П 
ке, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести 
е ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на 
е. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад  
туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит 
о. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћ 
</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред пештер 
е од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две го 
пао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад трај 
овиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од же 
Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицк 
 хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Сим 
p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис.</p>  
лама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ- 
видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Ано 
</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p> 
</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то! 
одо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познајеш?!...</p> <p>— Сл 
се ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. —  
 љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба 
увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим 
уше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Друг 
м шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Мил 
ђи на светлост непознати човече, — рече Мицко.</p> <p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам сужа 
олико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — 
по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени  
еника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима 
мо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су 
 пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека 
м пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Миц 
м брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пророка 
<p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону с 
тиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одје 
Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је опет завладао, само с 
, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се 
</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени погледаше Мицка сви  
— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали се 
е бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — реч 
ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то 
тво.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи  
ме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене 
а нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада ј 
олико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све 
ше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним  
преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни 
p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо б 
>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Милева је заћут 
нута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођ 
рљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосн 
о не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слав 
бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док с 
гом, моја јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... 
заклао Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу 
има била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће с 
вот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> 
цко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које 
радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан  
.</p> <p>— Пијте, другови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћа!...</p> <p>Прошав овако сре 
.</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна с 
сти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали 
ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ  
устали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Ил 
 вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови пр 
и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми неће 
 Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>П 
S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладни 
прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> 
 слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и к 
 под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и  
оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га проб 
ећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха к 
а, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не од 
</p> <p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајеч 
 да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнајест Ар 
хранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој  
е уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша 
при свом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод ј 
и пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се р 
 једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити 
творења постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапк 
 и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крај 
ешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Ми 
кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци п 
ема никакве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути се право к 
 снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> < 
ти се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је б 
ажног, одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од к 
илева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, распитиваху  
нским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:< 
аг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... нигд 
и.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно  
де на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуна 
о преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где бех 
 слободна речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S 
p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе пре 
 пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу нека 
p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је 
 Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте зауст 
че Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефенд 
еђу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одма 
љом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском ба 
отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подр 
 просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко к 
ете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече  
к живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p 
егове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигош 
мирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бес 
о момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у  
ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста т 
 знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши оволик 
ре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</ 
јатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p>  
 је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео ј 
 Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да с 
јде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бес 
</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини о 
добрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима 
а породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одгово 
.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ кољ 
.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тога!...{ 
{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од с 
>— Ја сам, честити ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко зл 
цко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека 
о плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазу 
тва, краља Милана радо идем! — одговори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао краљево нар 
ије пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече Шах.</p> 
. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме  
 живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али 
и, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима.</p> < 
ци, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S} М 
 га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погл 
} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.< 
му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином ко 
а дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставив 
што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је исти 
нда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са сво 
ви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро 
и ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> < 
!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Ст 
.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било,  
о и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, 
 пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мал 
 је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково 
и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута  
{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту  
ам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му бе 
> <p>— Опрости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морат 
е појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим А 
м Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста врем 
оже само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца 
а баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и поти 
Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p>  
ја букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Му 
ни и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали  
љеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је не 
, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости  
ила је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Ш 
 <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и т 
под оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше пр 
од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Ч 
о удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком  
н дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из дво 
 паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско 
јне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он 
, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупоз 
 милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње па 
 Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нис 
Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, ко 
ске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веом 
рке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из  
 ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав л 
SRP19024_C1.9"> <head>XI.</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих др 
ам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов дру 
намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брз 
емлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашн 
 да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури с 
ј Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се  
је са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са својим добровољцима своју храброст испољи први 
сле још подужег разговора са начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заоста 
ни, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве роп 
ту од седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, и нас 
pb n="50" /> <p>Са тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд 
тражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за  
а лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао 
 се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У с 
да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрав 
.</p> <pb n="141" /> <p>Потпуно усамљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} 
осна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</ 
пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли 
му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице 
м — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тр 
 <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не треп 
b n="117" /> <p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изаз 
Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о вел 
} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онак 
етко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад не у 
, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, ко 
угим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> <p>Пољу 
 тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p>  
Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јата 
 кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колим 
и се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом п 
има, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост било  
морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано пр 
стане са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не  
ц и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде мн 
— капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га  
спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио о 
ј заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све сп 
г сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — ви 
и и јурећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир с 
ерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник т 
и ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац,  
/p> <p>— То нећу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} 
у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме к 
на плаћа!...</p> <p>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов  
д пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свију стра 
атио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко и 
дној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-д 
у о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја са 
ра, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о 
а поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико да 
 Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толи 
 тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па ч 
 дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланин 
P19024_C1.6"> <head>VI.</head> <p>Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Маму 
тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио 
 и многу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вештачки пл 
еше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад нас 
 <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на  
сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да  
сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом друж 
и само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не про 
. где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог  
 <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л 
— Здраво, Перо, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху 
роши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да  
...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>—  
 јесам, честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај ст 
="151" /> <p>— Из Србије! — одговори му Мицко.</p> <p>— Из Србије...{S} Србије... — забрујаше о 
 Ђорђевић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После о 
друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајест месе 
 дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани с 
 <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше  
 ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник казамата трудио с 
.</p> <p>— Тако треба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако  
 био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет завла 
 <ref target="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред 
>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, н 
... ту је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле б 
>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p> <p>— Станија?!...{ 
е и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, 
а к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. </p>  
го, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>Опростивши се овог 
/p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде з 
S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, претварајући се и поче се крстити. — 
 помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу 
еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем д 
рата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се  
овољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање  
баши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах 
/p> <p>— Стража на своје место! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју марти 
у нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и с 
оће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у  
а!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно  
ек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јат 
аумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео  
.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресано 
ско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти 
! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицко љутито. </p> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шах 
тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тро 
олазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече 
 Шта си ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и аг 
 изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p 
/p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне ско 
у прословили.</p> <p>У једанпут узвикну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта го 
таган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаг 
зуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p>— Станија!...{S} Фатим 
ј чети.</p> <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољ 
и.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двој 
, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаган 
 После шестомесечног тамновања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен 
 близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по ди 
ана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи мо 
/p> <pb n="46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а  
 дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Ве 
асова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало зал 
p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би г 
беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер  
крено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је  
али ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њо 
ут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p> <pb n="65" /> <p>— Хв 
д будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали 
ре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се 
> <p>— Здраво харамбашо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим. 
рати се код мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице  
 се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари 
зго грдно камење.</p> <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих 
а површину земље.</p> <pb n="176" /> <p>Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје кој 
и сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљ 
тише ови како продире светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — ка 
емље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морат 
и ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужн 
рилепа једног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно 
тајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренутака, поче га већ с 
кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој бе 
 повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао  
престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да  
илу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{ 
ах је овладао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута  
највећи, убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа т 
храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслон 
ју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са свој 
ког а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако са 
е своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да о 
м својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега  
ме, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природне појаве и после 
веднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, к 
је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је  
 они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто  
ађен обилато новцем од капетана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често к 
еше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он  
и налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши оволику навалу од наоружаних Турака,  
ане Турака услед неког преступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и са 
а, они опет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посма 
 оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем оч 
 то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда с 
паљбу, стално корачајући напред.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартинака, али тако и 
да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, о 
чило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева вид 
е све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том приликом и прикрио је хаљине ефен 
уде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала ј 
нели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујал 
.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог раније 
рви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он  
крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се к 
p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и о 
цко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продир 
и у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који м 
 се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да 
епрестано причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арап 
 рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Ст 
в је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући д 
 сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, 
ице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамниц 
 растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са својим ратним друвима,  
ео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од дру 
начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство  
 да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу прек 
кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарс 
кратког разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изра 
м задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како неп 
ну нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, о 
ма у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Кра 
р од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћу 
оје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај  
оља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког продирања кроз турска села ст 
 беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тај 
у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају ви 
на охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p 
 одмах заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио 
чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па 
и, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је 
е која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум 
м узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од  
скоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, бор 
ка ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припрем 
што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за 
све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристан 
боде.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да  
ко је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет вр 
и о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, размишљајући како ће и на који 
пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и 
бо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуд 
зиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, кој 
јаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајст 
 били пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управник 
еше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружин 
воје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немог 
антоваше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем 
це, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладо 
до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за  
 Мицков посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену  
у Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше на 
грли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут  
ма већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</ 
тар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јес 
— Смири се Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посм 
га Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног новца — преко пет с 
другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини,  
ече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао ве 
, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му 
ш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и о 
едну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје који су били интересант 
десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене пресуде само насмеши.{S} 
да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{ 
отиснувши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима 
 оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах пој 
љу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење н 
и по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са др 
ену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна са том удови 
време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај с 
ејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што ви 
о задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:< 
 се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах прод 
а неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти н 
 коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног к 
то рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника там 
 јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице 
ана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен 
 да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим  
нутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са велик 
 жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девој 
ва, она непрестано очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од тр 
по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине и радозналих грађана б 
с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана 
рагих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — Христа када једном, после његовог бегства 
утошћу очекиваху <pb n="160" /> одговор Мицков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше ба 
еху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако није могао допустити, да  
о.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места с 
 на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планино 
а није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве планове им 
шина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни ј 
ед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Завар 
војом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах об 
де код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну  
леди свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали,  
престано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и  
тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић  
ет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше  
д остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах појуре на Турке и нададоше најж 
сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> 
стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над 
ама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучк 
и ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а 
тром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Да није случајно проша 
уд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S}  
ах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Види 
начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано вр 
адни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из 
- <pb n="180" /> овако затворе наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова  
и скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зуби 
н. </p> <p>— Освета! — громко узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова  
 гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њ 
двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен т 
и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда да је 
 стране Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њи 
о ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног 
м Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом р 
амери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сул 
тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беш 
ише и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло вели 
очеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српс 
ун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>О 
> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко  
а себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше 
аг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Мл 
и штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то ва 
p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а  
лед овога Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га уву 
S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милев 
душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом д 
 <p>У једном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се ко 
 Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових пријатеља.</p> <p>Истина, Петар није био толик 
 неколико њих на камилама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан 
 и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Здрав 
ши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу Турака, зат 
 настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи  
ешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па 
ње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне случајеве из свога ж 
ђани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>С 
шно је било погледати раскрвављено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где  
 — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те ист 
 дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапки 
раг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њ 
одаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, кој 
цка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљ 
p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окру 
хотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче к 
ше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} Многи српски сељаци, пошто се извук 
о страшило.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стража 
ише ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Н 
тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али ника 
ви мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} Но 
це са свом жестином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе 
ва беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком по 
тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше старина Радој 
ему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочекају  
егове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их кол 
ји као крвожедни тигрови трчаху право к Мицковом затвору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је била не 
оре му Мишини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову 
 млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ б 
 држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> < 
јом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најз 
воје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, з 
које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и пр 
е сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то бил 
еколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад опа 
ори одмах Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тв 
.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, нешто северни 
ко исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине. 
појури у највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћен 
коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са док 
 који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити нек 
мири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од рад 
инке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зи 
 Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што 
и то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Миши 
послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је 
но поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не с 
зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек ш 
ли-Милева је причао о робовању своме са Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њихов у та 
.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, говорећ 
ше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — вик 
ош одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били за 
и. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви ср 
у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и оставља усамљену.</p 
, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па са 
ли.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од  
г бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно 
а.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у српско-турском рату — 1876. 
 па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претвор 
д онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то  
pb n="29" /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у знак њихово 
д добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући  
и братски изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине његовој чети.</p> <pb  
после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружи 
светљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошто однесоше Станиј 
ле зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало 
вор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у  
роз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба г 
ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше  
ојурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и 
и турских низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} О 
ком оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица р 
жаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p 
ашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је з 
а га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јатаган 
исто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са зем 
досно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед 
сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу з 
а више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још 
ицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај 
а оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко с 
е она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, 
> <p>Овако држање, овако понашање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју мла 
ема њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Ми 
ико паша! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд б 
ађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до 
 Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му л 
 на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари  
као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и м 
 — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Миц 
 зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга их је пратио посматр 
и.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје 
 Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија 
на спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чува 
ојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио 
јући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бим 
ј кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још више озлој 
та пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p 
ов леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> < 
 најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше ум 
Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан сти 
упише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је  
ђе.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... 
му.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је хр 
оја је састављена ради суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, једногласно је одлучила: 
а се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још с 
у.{S} Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Ве 
S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четничком ратовању са Турцима 
/> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не  
е опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јур 
тановника минулих времена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му 
 патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S 
 Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — 
речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господар 
ај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одм 
је доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и 
ве свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљ 
е дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како за 
се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робо 
љењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као д 
ва после једног сата иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао 
 што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке  
е могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону пустошну равниц 
ном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, ко 
ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да  
е вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини сл 
ћ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле 
ати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велик 
м Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се с 
ше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на гл 
ромко узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва че 
д очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпу 
ојом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде ко 
да је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи нап 
сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно с 
ном гвозденом полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p>  
ли за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам доша 
ије и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— 
 ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Ми 
обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни 
ј задрузи. </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњака  
 да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и П 
.. не знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" 
ануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чуд 
ао муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће М 
тио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио ни н 
/p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога пр 
обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове о 
е, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никаков 
.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у њег 
 истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из М 
> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков ја 
је ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не пр 
 запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истога с 
помагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито  
н оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер о 
а.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и  
ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима по 
дмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши момка недирнутог.</p> <p>Као му 
 разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше ве 
у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше с 
 не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко је није презирао али је н 
у лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујућ 
н тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу,  
дни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха прост 
оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да 
ше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак његови друг 
вато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Д 
p>И заиста они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} 
ог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства 
ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и са 
му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше 
о му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали за Мишо 
 милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече д 
ану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’ 
Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар 
боку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јуна 
 оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти д 
исну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p 
брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога 
 збогом, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај,  
нији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S 
.. живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела М 
!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а  
! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија сед 
ипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене у 
у.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећ 
, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на св 
 да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко 
 не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била  
што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сја 
ворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приме 
 бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим скоком па све као једна а вр 
а у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногам 
 беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу  
асом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској ку 
 часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне 
љану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако б 
жину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После овак 
ћ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође  
прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим уче 
есме.{S} То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, к 
брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњак 
ква се може замислити само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и М 
ош жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу ск 
 сретног избављења одмах закла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба 
-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али 
ане овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано. 
ном и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са пон 
даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како види 
.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кад 
ма ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али бе 
сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фију 
, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</ 
а и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху са 
деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је  
вин.</p> <p>Они су се познавали из ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро 
причаху један другом своје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже да 
</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у  
о Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још виш 
/p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах 
стио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па с 
етише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагорев 
ојим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био 
а је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} М 
о их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p> 
ом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за другим, к 
ице не клону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гле 
јом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано турче, попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ет 
не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, о 
да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p>  
уће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патриотизма.</p> <p 
тра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... б 
цко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а 
 баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... афе 
{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!. 
> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за 
ледње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И 
 поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а 
ало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко 
д хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја 
ву.</p> <p>Настаде читав урнебес!...{S} Млатарење и запомагање одјекиваше дубоко у цркви.</p> < 
 и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и 
атворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одр 
ндија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га на душ 
> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове" камил 
у буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели 
шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а т 
што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати су 
релим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке слом 
пка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно  
су један повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зат 
ијући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време ц 
 непрегледној пустињи месец се појави и млечним својим зрацима обасјаваше онај једнолики предео 
е не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху 
 Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, код ње се баш леп 
породице упропастио он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испо 
дан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} 
е.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодостојници као и сам ва 
а а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети д 
ападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прик 
урака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са ост 
само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице упропастио он на тај начин.{S} Многе  
се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе 
продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га  
Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} Многи српски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља,  
ино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, 
ине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише спаса у своме оружју ве 
е за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле, пошто поведоше са со 
која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу  
ог дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодостојници као и сам валија, који ће 
џарима, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и  
 напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мр 
ак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначком  
 Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељ 
ј дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужн 
овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимнази 
е да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре  
Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...</p> <p>— И на још педесет, 
</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане равнице 
 покривена овде онде зеленим паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе ов 
атим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...</p> <p>— И на још педесет, честити  
вивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ о 
равани из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робов 
отакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних  
 за собом остављаху све саму пустош.{S} Много је српских синова тада пало испод њихових разбојн 
те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад Мицко прили 
уди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паш 
о и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљава 
 брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове  
ених вршњакиња!...{S} Снажна — снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два 
и становници ове тамнице, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго го 
а.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на  
викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што в 
а ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли вид 
суде само насмеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га  
гови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то усле 
екао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и д 
 отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Муст 
 на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарск 
заједно једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпо 
и сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу с 
се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Т 
гову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато о 
у страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи у 
ише овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало 
удима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из т 
 облаке од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве  
н заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учес 
ма, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном др 
естано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одма 
 предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети  
а чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар 
чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом  
ака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се ок 
 земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је  
ављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко  
ао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточ 
ав Турчин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичиц 
и да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад те 
’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и ц 
тишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у  
аре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио о 
ишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом друж 
адо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду пола 
ских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше к 
 овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нит 
 пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше ут 
и велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а г 
Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако 
ше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме п 
S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху крену 
дмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их 
аквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу ко 
аћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p> 
 у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четн 
 је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га п 
тали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше  
иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да б 
вора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становници ов 
 турским пијацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он с 
овали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин п 
И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, ка 
нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег п 
утовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и  
н изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> < 
о да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ре 
кренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину 
ед онога што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада има 
шње расположење.{S} Управо сад беху још много расположенији, но што беху онда, када Мицко први  
амо насмеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово по 
пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока они њима дају  
одне појаве и после овога настављаху се многобројна питања а и одговори <pb n="152" /> између о 
а опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од 
<p>Киша!... грмљава! — понова забрујаше многобројни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху н 
Србије...{S} Србије... — забрујаше опет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо т 
е из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама код надзорника  
 тајанствена суморност.{S} Умилна песма многобројних птичица престала је.{S} Место ње сада чује 
 опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта арапских.</p> <p>Никако, дакле, д 
 и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он 
рпских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко осветио!...{S 
ивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако наград 
ну крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко освет 
таде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно ор 
а великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђош 
 оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би својим кост 
 би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше 
их Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу 
p>Тући се на отвореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледа 
одаље измакли, они заиста примете грдну множину од онаких медведа, који се беху накупили око ва 
ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p>—  
ро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упад 
бар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>—  
 кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и А 
, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико 
у, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару јед 
у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко 
затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље да дише 
 тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p>  
 Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затво 
р. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендил 
>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним 
питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише  
па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је 
 а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли  
амо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти  
 много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака 
е слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежишта.</p> <p> 
жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хвала 
оро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb  
 мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тог 
 да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, 
н ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од 
осле спавања осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана  
 њих више пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише 
 од његових крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским 
захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на 
ћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му  
пет одобрава свој поступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине  
очи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу рас 
 приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад  
 са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узб 
 како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску 
имања.{S} Скоро половини задругара није могао ни име погодити.{S} Читаву трећину села заузимало 
 даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није  
и му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то  
ва и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио 
ји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ниш 
дневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубав 
ија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са с 
о гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да с 
а лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу?  
ка Мицков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад 
> <p>Мицков отац — Христа — никако није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не  
ајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и 
ити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.< 
.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави 
зан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да 
нако срамно увећавао вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде и 
, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, с 
е баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало  
е страшно пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах. 
Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> <pb n="165" /> <div type 
 Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p>Сада ј 
 сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турп 
 мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било гото 
вом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђа 
ође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној сло 
а је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта арапских 
е они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи 
и ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и д 
упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефен 
м посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може издржати такве 
ри му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, 
ло?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци то 
 је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урм 
 пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима  
размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како б 
ицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису никак 
а је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин о 
као из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова 
ећи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове про 
ве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима 
питкивање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где 
вора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових ли 
а, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Миц 
, који су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше  
 собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се њи 
ама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из  
е не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивање нов 
је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ве 
 беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у њеној 
што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну 
има! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од м 
ше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, д 
рушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан 
јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и н 
ом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако  
о овога јунака, овога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшин 
. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бог 
ша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, ч 
егове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умр 
ка држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на  
а да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинин 
 се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања  
 у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време  
урску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њом предаде 
дице нема ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непр 
ев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред о 
ао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе свој 
а за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави прем 
ко да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Поз 
>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова  
ед оволике навале наоружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позн 
што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња се 
вом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове  
т, која ни после толиког тамновања није могла изчезнути.</p> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Али-Мил 
 и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу 
/p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да  
његова зла намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина беху јо 
 дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беш 
љавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</ 
<p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страх 
ева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за 
0" /> <p>На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав која се развија 
 пространих урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине или по који џ 
рочито познате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим к 
95" /> <p>После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога крој 
 сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморит 
зини, како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко зау 
ете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше мн 
би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само  
ква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста није трај 
 што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад д 
 био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би 
а им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим човеком 
 снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пар 
акво скривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбр 
како би тако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је  
 којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак његови другови, ма да и са 
ти, то они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа д 
с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један да 
дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима 
нио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови нитк 
питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог 
 струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од  
 на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да  
рти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин врати 
 обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, увери 
 глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме д 
где гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор  
 отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколико мрачних одаја у облику собе, а 
а.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин 
еше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова од шатора, исп 
је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је 
 узбуркане осећаје и пламену љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <pb n="159" / 
 читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Миц 
оведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан 
де.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је један међу њима у 
на и несносна, по таком времену није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p> 
рабрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида ниј 
p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз 
144" /> освежавајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извлаче из оних својих  
било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаз 
ела Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже хар 
авцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p> 
 човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох за 
у, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p 
 ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар  
о и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> 
опали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да  
 се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветов 
ли за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече  
истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро,  
пријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обма 
 плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часо 
о што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није 
да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела 
ника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — 
 да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по к 
 сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али м 
јбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и мног 
 по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва м 
љао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих  
.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужи 
лиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господа 
само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим ин 
не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у 
 Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева!  
ва за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђ 
ране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бог 
ше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је  
 само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у нај 
ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са 
а породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз  
па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим 
 одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најза 
ан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака по 
а ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> 
толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину  
 прекину њихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да  
 у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло м 
 очима, са погледом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мра 
тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај поступ 
 јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мор 
 то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арап 
 га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног 
а?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво... брав 
Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу 
, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — п 
ред сваким као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те да 
а дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац по 
сао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефе 
{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било 
 да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрет 
је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напреза 
лна и несаломљива према њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на веч 
ти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и 
а вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао,  
егових угоститеља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбин 
ина чији организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зори 
претвори у праву љубав — љубав каква се може замислити само између двоје младих, када су баш у  
висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше разговор 
алога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвиш 
а и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га  
/p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он  
бар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у р 
 чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их 
 труда требало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>После дугог саветовања как 
</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису  
 отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо и 
 неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остај 
уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Ал 
љали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да  
век могао замислити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшн 
овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака и 
p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је целога свога ве 
 шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, 
ти.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог  
овну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну  
днемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> < 
 тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p> 
и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти м 
, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На  
} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p> <p>Разговарајући так 
ер кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S}  
 са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице нема никакве? — заврши један од суд 
предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и п 
 дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састан 
 Не, сине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, кој 
Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му  
ја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, п 
да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које то 
ој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>—  
 беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сак 
 си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозн 
никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома си 
<p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тап 
уташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне  
 баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му 
аби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и  
 гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му 
о га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код  
асом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган 
, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда  
не тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то 
спуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми ж 
ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харамбашо!...{S} Ту 
одник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p>  
и раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили дру 
 пак јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти  
Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му об 
> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на 
 /> <p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да го 
једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, велико 
е Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрас 
диш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја 
 сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни ос 
ико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, 
ја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава  
е Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Миле 
еле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше м 
2" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и под 
лећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не 
м треба одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p 
род на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном по 
епаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро  
вуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком 
ео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла док ов 
че Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад 
а ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу  
Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... тргова 
 ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љу 
 да разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, 
аху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S 
p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја  
> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арап 
 срећно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, кој 
од свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежни 
оворити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мен 
вајућим гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, 
у услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим 
Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да 
ад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта. 
има и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се 
аној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, избавитељко 
 твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" / 
 хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гл 
дно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хте 
 сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не тр 
 довести у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охра 
То нећу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не зн 
 да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако  
Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p>  
ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако т 
/p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивајући 
ога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ 
/p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну  
овест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И 
 а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслуша 
е данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Ду 
сус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицк 
ли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не б 
n="25" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> 
азнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се сми 
 зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{ 
к сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несре 
и да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им  
пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше  
 Цано!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци 
ј храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> < 
о вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— Отров да попијеш! 
"15" /> образ!...{S} Ја мислим, другови моји, — настави он после кратког ћутања — да нама више  
с осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам ва 
<pb n="65" /> <p>— Хвала вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати 
, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој н 
ојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете 
 и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се  
шалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И треба! — одговоре остали.</ 
а!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од 
ечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господа 
а ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — про 
жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све уч 
Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погледом пун 
ш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не 
 — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команд 
та после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага 
, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Ми 
азнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, 
и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад наре 
ше Сима, превијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове 
 искупише као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево на 
гућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко по 
{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко.  
ежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко 
све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не б 
по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну 
ацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувш 
мбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија! 
иш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку каз 
ндија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно запомагаше Кузман, гр 
спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико м 
 умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги г 
ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа 
 она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Мицку, 
 Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али  
хћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да доб 
Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али- 
лада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренутака изгово 
ли.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војн 
ељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно 
што се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе  
пске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим 
Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо  
ћеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чи 
/p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледај 
 рано оде некуд колима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим оштрим поглед 
е јатагане.{S} Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ в 
 Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да зак 
ема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настав 
кав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p 
своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му 
 да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> < 
арао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:</p> <p>—  
еше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких в 
ање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и њего 
је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад з 
— викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41 
и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике 
лас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше речи  
то! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само  
 руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са предњег седишта позади у кола, ухв 
вама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило  
атили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну 
 дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{S} Зар једно арн 
неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Тур 
на и отераше у тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, —  
ужином право ка Мишиној кући, оставивши момка недирнутог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућ 
аше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову н 
томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван 
већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет 
</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натега 
ре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад  
ди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим м 
 и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви беху из 
 кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те 
ће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> <p 
да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, н 
о а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда 
нком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S}  
аздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њих 
а принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, је 
 Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упи 
ма.</p> <pb n="36" /> <p>— Послушај ме, момче! — поче опет кадија изазват Кузмановим ћутањем. — 
 беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко  
ући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одго 
" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колуто 
ирскога дувана чисто опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка  
има и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече кадија са погледом управљеним на п 
у само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. 
тно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ниш 
поче:</p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој 
 још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом ч 
!{S} Ах!... признај, признај, заблудело момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељад 
ма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце да 
>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{ 
естала је.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и с 
 изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да ба 
 се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај  
ја лежи на Афричкој обали, Средоземнога мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између зал 
афричкој граници, на обали Средоземнога мора, између залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој 
тињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад 
 умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужн 
ће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опе 
узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и ниј 
и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у ко 
 да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и 
вог рамена. </p> <p>— Заповест кадијина мора се извршити! — викну један од пандура, пришав ближ 
ло десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примет 
ко подухвати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивен 
у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору 
> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо  
рапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Бог 
очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. < 
ака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} Очински се 
обуни момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он  
хов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како 
p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте 
е, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог 
ки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје сти 
вољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и претњама, примити и Ис 
 живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима до 
о код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити својом сопственом шаком.{S} Час по час 
адјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, после 
 својим умиљавањем толико, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Миц 
раброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови,  
оји радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад не успе да 
ао да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полак 
 ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши за собом масу својих 
 најзад на онаку претњу рускога конзула морадоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста договор измеђ 
 непроходни планински кланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где беху оста 
 беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p> <p>У  
ике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похватани  
 и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећа 
д се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цр 
ку сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше повући испред руске војске, а они што беху зао 
. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до  
њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нар 
> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброва 
ди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана 
.{S} После малог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Ми 
и свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође м 
је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи смртна казна.</p> <p>И заиста!...{S} Јед 
сребром.</p> <p>Овака његова спољашност морала је скренути свакоме пажњу, како оних, који беху  
о дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог д 
бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи  
тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нар 
ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка,  
штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к 
ало је прилично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а 
ао за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не  
 Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њихово 
е тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их је често  
 племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко б 
удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</ 
и му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љуба 
 та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову ужасну катакомбу, кој 
е воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слобод 
 шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи 
 живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само  
ћ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам вели 
гаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n="28 
 да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p>  
/p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p 
ти?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узвикну Мицко.</p 
ви!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора 
</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће 
 одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде  
би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даљ 
м путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би 
урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</ 
чног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове м 
 Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа  
а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина прелазити, само да  
ако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред с 
је у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p 
м на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p>  
 опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у  
дала је таква суморност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос  
е опасност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p> 
S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се непрестано у 
надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, али како тих да 
адовољио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли 
спуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод о 
а не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што више зла 
 се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за  
 као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...< 
кнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И дла 
беху заједнички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, ш 
обро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... зн 
кох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујући се што 
зведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море 
вели ово нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Н 
ће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш т 
души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће мор 
о и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је би 
спало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости ра 
зади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p> 
тиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу  
пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p 
е, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, кад 
 сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шт 
са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом 
ан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?.. 
грчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже ја 
и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда  
хмед у највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаг 
арио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори ус 
 Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....< 
 не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!. 
овори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— Море, оставте човека, што сте га напали! — викну сад је 
ризна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како  
те.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — в 
 Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран  
даривши одмах у силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га м 
лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај ва 
 и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још  
ој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрим 
атле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту  
>— Људи?!... преко зида.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завл 
нутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови др 
јцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — гов 
ином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамб 
асних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и  
миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи 
n="133" /> <p>Грдна пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оно 
узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећ 
 најзад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он  
р-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никад 
рвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пута гледали смрти у очи изгу 
е испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше  
мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њ 
ховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ п 
не појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер с 
а силни поморски ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални о 
рође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра ов 
ња од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} С 
оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то врем 
т даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији.</p> <pb n=" 
мљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчк 
вади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах ст 
о, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође мно 
о а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самр 
а бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи  
орак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти 
<p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> < 
на а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, 
опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се  
 одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула  
зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потужити.</ 
 жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у 
 била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљ 
равцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ 
рајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко,  
м четом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ по 
.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га 
— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. —  
р ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге 
свим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата ис 
еше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право к 
 све <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу 
 и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана п 
елико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске план 
љено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно 
="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пустињи месец се појави и  
оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте гд 
о дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су 
на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.< 
убац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше св 
шћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од кра 
ки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи  
 Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На ње 
стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се бе 
о оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лага 
мена.</p> <p>Пошто овако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису  
хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сно 
ваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још 
непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези  
нутри су одмах могли приметити неколико мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беш 
ећ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни 
аком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста 
по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако з 
ше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет 
 да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужн 
месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чаш 
 у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на по 
саде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они  
о чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не п 
тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</ 
 у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вр 
162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чеме 
т.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче 
зговорила ове последње речи казивале су мржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у  
друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи  
ута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да уз 
свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Ника 
зговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Ми 
јамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио нало 
риња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непр 
 сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о о 
северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храс 
ио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се 
 је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако  
рв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фа 
пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И бој се  
 да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb n="85" /> <div type="chapter" xm 
потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска потурицо!...{ 
лануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са ш 
 који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, 
ен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих ос 
а вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се  
/p> <p>Кораци престадоше и опет завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну Мицко.</p 
а није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то т 
Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S 
у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> 
а около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике вру 
ајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врат 
уку и три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури су 
н са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе  
 добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пре 
и-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта и 
 Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када 
но у прса и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрање 
 трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика 
<p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак раз 
ји, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко ова 
/p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S} Остали о 
м јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! викну М 
љени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од кр 
 посећен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више све 
е беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне 
угу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, д 
исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> <milestone unit 
{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престаја 
ћи.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко изва 
товања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близ 
у истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не 
S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова ожи 
ету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} 
S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и 
 велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет 
ста где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у  
 вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапи 
по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем 
н поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бу 
иди небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невид 
ему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој с 
 одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стев 
ва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у м 
 им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, 
помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} С 
е, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим  
пског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <p 
 било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га сам 
атрала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осет 
 колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахов 
 морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед 
, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину ка 
есницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!. 
е да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, 
цем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра 
 Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико ј 
едњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Те 
 Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, кој 
мрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указ 
ута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за 
<p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Има 
ило да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слег 
куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рука 
укање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном  
дној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> 
 <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе 
?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p>  
ешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог 
дост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго  
да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим дру 
 и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади 
пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се увер 
и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако 
ло.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не м 
их крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речима н 
{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија в 
а.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са  
ан а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, т 
/p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу. 
а.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћ 
 затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — 
з оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.< 
ом Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнал 
га часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност страних 
S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, госпо 
ек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду упра 
S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, сам 
ем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима са 
о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{ 
} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по којој 
 идем! — одговори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А коли 
ај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака п 
ласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ бе 
.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, па извади одмах 
 неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ О 
е јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када је он морао да тр 
Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један други  
о се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref target="#SRP19024_N10" 
 кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!... дозволио!..,  
им путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдно 
ицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце  
их уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања.{S} Она му је  
а и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у је 
е породице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варо 
у беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико зад 
овни слушалац његових предавања.{S} Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен 
 у близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње с 
</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако 
 тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и 
стала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мо 
де држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је  
шер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај 
ја беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</ 
њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си т 
ва већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у  
ару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устад 
да са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се пр 
ка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распити 
же мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} 
вати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S}  
љ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> <pb n="59" /> <p>— Здраво, Перо, здрав 
јник!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов ком 
 — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и о 
 својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и сам 
 Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов о 
 сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — го 
е све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S}  
у.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освој 
соке куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са  
ина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној 
најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он 
ко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше ок 
ицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах  
ише је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном пр 
опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом  
 камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда 
зивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, кад 
ишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о сво 
цко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зо 
Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га ј 
Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао 
и кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече  
ош у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задирк 
ко разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим 
је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати,  
 Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола  
/p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са д 
 му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко  
есни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око 
— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, је 
> <p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Ст 
о му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана по 
а.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости 
вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — рече један од њихови старешина.</p> <p> 
 на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано траг 
х шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалов 
ом.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пуст 
је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остад 
мор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренут 
е.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалу 
е и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и пођ 
могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша 
цко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише за н 
да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену  
реврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даљ 
о, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати 
аљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јун 
толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она 
 бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог  
ла је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи  
ка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а тр 
бузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог пла 
 ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из та 
жем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — п 
како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе д 
управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је,  
> <p>— Сасвим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де! 
е у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицк 
гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита 
<p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, х 
> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте н 
 апсана их је често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако 
аше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим ја 
атио посматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде д 
амо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и  
је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је т 
 наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио 
а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, 
/p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где  
>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се 
к обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из 
проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновањ 
 слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и т 
раво брат-Коста, здраво! — отпоздравише му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— 
о духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморн 
де на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога  
в велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад  
 се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи 
 би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова успуж 
 га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, посл 
вори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи 
, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спа 
 одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у  
воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово вре 
 своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметит 
 никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову р 
па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде ока 
твеном шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све вре 
љутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кро 
био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не б 
исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше 
 његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учи 
!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог стар 
мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— 
>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се ју 
/p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Д 
 <p>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још од како се  
<p>— Здраво, Перо, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви б 
ола, синко!... које добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Бић 
ли и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио ов 
 да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести ко 
у изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но 
лином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} 
 убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у ко 
ти крпама, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Ве 
 руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах кр 
ња.{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његово 
могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било  
у — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, 
оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у 
ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по н 
да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко  
.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали 
од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом  
том војевати против турског насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Ч 
е свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пр 
 вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио  
не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по  
фу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p 
p>— Јесте, честити ефендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпу 
>— Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојни 
... јесам, честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај 
н од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. 
> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је  
 ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, 
b n="151" /> <p>— Из Србије! — одговори му Мицко.</p> <p>— Из Србије...{S} Србије... — забрујаш 
ста Ђорђевић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>Посл 
. идите си сега сос здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> 
 Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш ње 
— Нема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — нас 
 ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, ко 
аве ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејање.</p> <p 
им четама.</p> <p>— То нећу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била пога 
<pb n="34" /> <p>— Пусти их! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад у 
а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као 
е да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама п 
 жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мор 
онији, на освету за овако срамно нанети му злочин.</p> <pb n="138" /> <p>Са оваким помислима Ми 
оздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслуша 
ад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само д 
ху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше М 
поласку оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек 
друму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић 
и беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на  
оже и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро 
драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрост 
" /> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— За 
 гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{ 
доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам  
ти га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје пријатеље у Ат 
драви Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима иза 
 и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беш 
и Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи сво 
еликог поверења код Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у т 
конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовањ 
праштао са својим пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничк 
виш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изглед 
 га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је 
показа још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато  
ам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће би 
злишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку 
ижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицк 
био ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дај 
/p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!... 
а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само 
S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учини 
ђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, ч 
 брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде с 
исли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру 
! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се М 
ног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја с 
ед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећива 
де куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и м 
у, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ва 
амога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p>Мицко б 
ости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учин 
<p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p> 
>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са ками 
<p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијо 
 <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео 
у и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље нео 
икако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати по 
сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </ 
у неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак  
 крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено непријатељство и последње време беше вео 
јвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то 
аиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да ко 
 у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу с 
за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце 
акедонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Мила 
а последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима  
астоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранци 
инитост управникових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлост 
ицко је ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа н 
да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућ 
во ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први 
.</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашани 
би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те 
а му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p> 
рашно узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би д 
 зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, шт 
а штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја  
о у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше он 
ош није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи  
ик Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а  
 или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада М 
и пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Мила 
таџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је 
онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако  
ше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо 
е мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Ст 
 почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљи 
ше.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врл 
ано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи 
ње у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и с 
p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила је 
о је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И за 
е.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о то 
 ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо 
нао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господа 
ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што св 
и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише  
јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово св 
 да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плав 
/p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!.. 
 и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и С 
ице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после јед 
 Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као познато још из заједничко 
га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више  
има.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У и 
и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто,  
 а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази 
а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло  
ли да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га бе 
, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да 
е у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Бо 
 од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, о 
а, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог позна 
Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустил 
 а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест да 
 — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — к 
рен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом ш 
, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене као символ његових пра 
оља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и 
да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропас 
о је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суд 
дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над ј 
ади и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. 
рана подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да  
ежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лав 
и у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу  
о год су више овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било 
је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беш 
ћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подига 
вим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</ 
трчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!. 
бојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — продужи паша, окренув с 
 врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег у 
ма, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се ис 
 беху искупили око механџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат 
 сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба ј 
ири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте.. 
 за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би ква 
е негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p> 
већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="# 
кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к 
 Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за освет 
речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахра 
ови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је са 
новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од то 
био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином  
 харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса. 
акав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли  
ја, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што  
мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све 
н има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где  
х Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан 
цом, изјавивши јој последње речи њенога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често правио посет 
ог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула 
а експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим  
амисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експ 
-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче 
ашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у  
их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и А 
о од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање 
 да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах  
да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице 
а човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана от 
 у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо 
цко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благ 
је доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутају 
му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гл 
урци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжеш 
 свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да с 
, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено 
 оставивши момка недирнутог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша 
аткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У с 
е ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из 
жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине и 
обовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор 
да се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зор 
у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених са велики 
а својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сам 
теља и допада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Ту 
готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости севе 
 да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у ч 
ико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако за 
 готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је господар  
и-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам  
зук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће 
> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не пог 
S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Рес 
шавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врело 
1" /> <p>— Ти ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу,  
азбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни 
чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пре 
 да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече 
ог огромног богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Човека, који 
ко поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говор 
о бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефенди 
>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њег 
.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У то 
ом униште.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу 
рамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Б 
рвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Миц 
и велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефенд 
 <p>— Па... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Ју 
а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</ 
— Ја сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, М 
 сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита 
 <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину  
у и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости  
лиже ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а т 
 беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка га 
јше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако дру 
е си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер м 
да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Долазили?!...</p> <p>— Јест, јест!... 
апетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће ни 
н!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше ве 
на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде 
Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Миц 
 пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и показиваше својом руком на источну страну.</p 
шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да им 
ли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одма 
, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се т 
Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бој 
 скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој и 
Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили својо 
утку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност 
тос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни 
самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би 
ање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме  
ва и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајш 
јвећих разбојника и крвопија наше браће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и најопа 
и платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги 
дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са својим  
— Станија!...{S} Фатима!... — поче опет муцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се 
ан, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превијајући се пред пандурима, молећи их д 
p> <p>— Цану... украдоше...{S} Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, 
нија?!...{S} Станија?!... ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— Казуј, море,  
 да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвес 
је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да  
" /> <p>— Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Ку 
 претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате 
 да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> 
 њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и о 
ада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа м 
 живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гла 
 пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнички.</p>  
 да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко! 
векова тиранишу над српским племенима и мучки убијају њихове најмилије сроднике, па им и то ниј 
а!...{S} То је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви ч 
х.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабу 
кине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти као ж 
љног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које к 
 обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе ла 
а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две  
, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p> 
преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном 
едина разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парч 
Турака — староседелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета  
 и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица и само им се 
S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били  
огромне задруге, од преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и  
 својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао им 
/> карактера једнога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p>  
су!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се  
...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са 
ој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре стара  
!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> <p>—  
ани?!... педесет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто  
к онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p> 
— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{ 
, разбојник, крвопија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицко би око 
ављале су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — у Македонији, на 
 трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на 
брину.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао 
ује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође 
p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше опазио једну пов 
е родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче 
И сам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или,  
еху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После о 
дио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрастоше... за 
 па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одм 
 врата на хапсани једног дана отворише, на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, 
 његовој милој отаџбини — у Македонији, на освету за овако срамно нанети му злочин.</p> <pb n=" 
а, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим М 
 вароши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мора, између залива Великога и Ма 
а беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним  
 <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је д 
еђу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим  
и се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче  
аре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и буга 
е ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, 
м беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у  
нава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пја 
ужином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путовања од н 
 и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p 
на стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније. 
страхујете!...</p> <p>— Како, како?!... на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му 
Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну  
одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Кос 
јицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете у 
срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи  
ки одметник, разбојник, крвопија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака М 
 могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код умирућег М 
 један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, п 
 са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака указаше се четири велика медведа, 
им, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм засејана житом, 
анинске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, 
дска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Ара 
 могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивање нове потере нису заборавили, јер јој се св 
 повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене као символ ње 
је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставив 
леко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци с 
самнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог познанства они једно дру 
су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p>  
китњастих борова на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само г 
погледати раскрвављено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше масн 
ни већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још не 
<p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На вешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви си 
и овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И о 
тов — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>—  
му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — 
чком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хат 
ене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по др 
снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само ли 
 високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! 
и одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га зај 
мбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли с 
нова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долази 
виног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки  
ини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лиск 
</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен 
традан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновни 
вори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осме 
атрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост  
 <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава .. 
а: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла гу 
да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузм 
ог Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђо 
еђу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Станимира 
ора од липа, храстова, китњастих борова на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој 
е му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да  
дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве  
ве било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивн 
вошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p>  
ћим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам з 
е и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узвикнуше Ми 
...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле  
вши се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“ 
ога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> 
тле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале 
 време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерн 
 утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речим 
иваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну Мицко — Остали нека заузму буси 
м саслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p> 
ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но  
, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо 
у изманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драг 
!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— 
— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, сам 
чи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја  
а пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише се читави брегови од песк 
вог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коз 
 ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да 
а.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседо 
апин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо по 
 опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао с 
 беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу  
ривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за св 
p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела,  
турску војску, која се беше улогорисала на самом подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало п 
 на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света при 
суда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад н 
х пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објас 
тра, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа своје з 
ало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање 
 отишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нит 
p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој  
е жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и за 
о и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{ 
н стајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, з 
.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи 
женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са хр 
, давши му неколико препоручених писама на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише  
 Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по им 
p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозналост попне се 
г лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцниј 
ова улогори се међ’ планинским кланцима на планини Ниџеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора жи 
ству утичући својим светитељским речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још траж 
од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, 
ући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан тр 
вши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасн 
.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са  
 ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!... 
м погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта св 
 радознали сељаци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="19 
ература једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваз 
ци — јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у јед 
емљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник апсана  
 доцније послужила Турцима као успомена на сећање храброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не п 
у очајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ов 
ао и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад н 
са... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрв 
оја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p>  
е посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине стр 
ка а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са с 
анија, као и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци н 
/p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако ј 
е врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у  
Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, 
жи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се појави чо 
} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи к 
а већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа  
римете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњав 
 ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој б 
 очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... 
 <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, 
т почеше прикупљати око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом креште 
 Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што  
ка је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ’ непријатељ 
беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— 
 величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био 
беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им 
е у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пу 
ко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> < 
а, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке,  
 страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка,  
аралици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје  
ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, С 
p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у  
јници страшно се узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзула морадоше се сви умирити 
 тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза  
ка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је бра 
 са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа и да ће то 
неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о 
аника — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго раз 
о фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Ок 
дан нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропо 
латно широм разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље н 
хмеда.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јо 
 своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да 
егови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно покл 
 пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше 
бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>—  
ава и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак ј 
и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу  
е стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду гал 
кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато у 
 деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запев 
 принуђен те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију с 
.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их св 
лим вођама добровољачким јуначки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо 
.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уоб 
гледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле  
ова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче 
љ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред  
у ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.< 
остали, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом дру 
</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и 
ија! — одговоре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим своји 
Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Р 
и посматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S}  
вао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек пос 
<p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубо 
сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — реч 
p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом че 
самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јун 
одметник, што покла онолике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче онолик 
прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостали део земље на 
естано трагаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних  
 свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су м 
ицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљ 
огледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па  
.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и 
ојним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> < 
Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је би 
е појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, 
 — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде  
а.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о 
p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђ 
ено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче кр 
војом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој пла 
ме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{ 
ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у к 
 <p>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујни 
, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авли 
а.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео један створ, живела је Зора, ко 
ији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се п 
а вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало п 
н беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, који се беше заруч 
хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претеш 
а, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приме 
но обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено тело храброга јунака.</p> <p>— Господе пом 
 се на једне степенице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није  
мовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне би 
 по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ бе 
 пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за св 
заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варо 
пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне  
та.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљ 
 — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са своји 
твора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско  
 грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота  
{S} Последње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му ј 
ћи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма к 
 Невоља, харамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очим 
 човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код 
е! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{ 
а уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи  
ало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и сво 
ри које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и 
вој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грм 
pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како бе 
ва уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга 
ј.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Миц 
вине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то кур 
ер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — к 
планином Мицкова мартинка, одмах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се стр 
 је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер  
 да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p>  
гући одолети своју радозналост попне се на стену.</p> <p>У једном крају испод једног великог ка 
угова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори  
и, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах  
 <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле на један дугачак хо 
достоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за р 
свет да посвршава своје послове који се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</ 
обровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове.</p 
илепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S 
p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Ми 
р већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, када 
и се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са оволиком множином било би заиста л 
ане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи  
 се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосф 
џара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Њего 
говао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше населио 
кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колут 
1" /> спавао, као и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости бел 
а њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гином. 
вом небу хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се темпера 
ру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се д 
але далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој  
— као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити к 
не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато?!...</p> <p 
</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе  
 чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбр 
ћ је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-М 
тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати 
овога села изабраше једно лепо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Тур 
нчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су с 
 право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом 
подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаље 
исте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би готово  
 савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак  
анко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну с 
 — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, шт 
 Чифте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну  
ењем, са великом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито бла 
нце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђор 
агиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздраг 
акве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим д 
 један јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о њ 
 челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући 
 извор и хладовина благотворно, утицаше на његово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладо 
вања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата п 
гурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} И за 
 небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и 
заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства 
 тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дан 
лико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу св 
лу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе  
воје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је к 
 беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када ви 
ближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних пл 
лог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све жи 
 радосно примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове последње ре 
ошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиж 
ицкову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и продужише путовање.</p> <pb n="198" /> <p>— 
часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переј 
ири пандура, такође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честит 
ан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигн 
 <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапс 
Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете 
 сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу 
аријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Ми 
акође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет н 
 Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад 
многим и многим местима?!...</p> <p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!... 
елујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у 
 већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са тол 
ражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.< 
ицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани д 
жени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су проз 
.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тараб 
ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви 
тодневног путовања наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње бех 
кав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Он 
} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену 
пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху 
Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико не 
верише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорн 
ко поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да с 
ла Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...</p> <p>— И на још педес 
е сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако сп 
ису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико ј 
/p> <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ ран 
ања почеше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко ј 
 седео забринут, размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га 
, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... —  
д беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху сам 
престаном путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским 
<p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: 
 грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху. 
оро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једн 
и после свршетка рата сигурно напасти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир непрестано ш 
а се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, п 
нуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мор 
тово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} 
к се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Мил 
 његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Мила 
д реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрз 
 већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарског министарства — Караве 
 са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најз 
/p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни не 
не.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане равн 
/p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и п 
Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заш 
...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ М 
вом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан 
га, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад  
турског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако сти 
оћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... 
ући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} С 
пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити та 
ед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој  
е краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> < 
, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p>  
 Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми 
оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја  
Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S 
о — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исук 
га новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и  
 хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те 
турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојиц 
, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све о 
ао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стал 
вољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опе 
жини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још ис 
е би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни  
у.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пусти овамо б 
, што покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпо 
жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост непознати човече, — рече Мицко.</p> <p>— Не 
Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземнога мора, између Туниса и Б 
овца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу  
да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се 
ву, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер  
нуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то  
аиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну ск 
бав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји,  
 их! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, 
његови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и о 
те их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка  
p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих,  
 кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занима 
о на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли  
ан.{S} Путујући тако често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунас 
оцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тараб 
лас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином,  
им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да би га опет пронашли 
 онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова! 
 Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> 
се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање п 
а беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер се ова 
вши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одма 
вши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах изведоше К 
о де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин. 
омисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милион 
рли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топл 
м из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за 
ма! — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p>Христа је тада 
 и најопаснијих царских одметника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Се 
 узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ  
ећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удел 
илоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику з 
цка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу некако не упали.{ 
изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би 
са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Ар 
узвикиваше Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били  
Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицк 
 ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда см 
!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не помо 
о сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — ст 
жем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате ре 
 овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет 
ини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет д 
им, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb n="176" /> <p>Мицко је копај 
и сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из д 
ем толико, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко 
и решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватај 
авде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужил 
 су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раниј 
 да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено  
последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за са 
Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— 
год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ј 
егова лешина, тек се онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} Остали другови харамбаше  
е ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам  
и да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да 
шина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, 
 нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана о 
 очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински ка 
да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи  
ете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мр 
 добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и 
а другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{ 
дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци приметише, одма 
Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се уском 
ш дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дођ 
 што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се саста 
 још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ст 
у упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коц 
војом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше 
 друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељ 
сни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури прав 
 макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузни 
г друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зо 
p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци  
ко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколико корачаји испред саме бусије, коју беше њего 
ито. </p> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глав 
воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наш 
г комешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену сто 
нажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом и 
н је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунаштва он б 
. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи 
 свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављиваше харамбаши 
ће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега н 
 се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима г 
е, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које у 
ко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} С 
 стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хла 
 му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега ма 
— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити. 
тали другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојни 
<p>И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још  
ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански 
о извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S}  
о почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу поги 
запетом мартинком а погледом управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбрижно примицаше овима.{ 
о, — рече кадија са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може  
ети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јо 
олику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицк 
 у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од под 
начки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје  
уста помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обара 
 /> одговор Мицков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и 
криву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи 
ћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим ви 
ало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би с 
аједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, сил 
 — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог ста 
кле је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева. 
че им Мухамед и показиваше својом руком на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре  
наке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да  
{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па са 
ицко се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијал 
е <pb n="135" /> он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к ње 
јави <pb n="101" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мал 
 живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар ман 
рнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хит 
а јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног 
а.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се уве 
оди човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину да 
ан Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у 
 сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет  
ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам 
прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљ 
кав посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак  
ви му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим  
дознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! —  
</p> <p>Многе је породице упропастио он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилос 
е овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу. 
пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да  
 пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је  
ечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао ко 
, као разјарени лав плахо је размахивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе покланих Турак 
о опет своме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља прено 
клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх 
ере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да ск 
трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да  
и и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на  
 залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смета овака про 
отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматр 
 још много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време  
<p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ 
Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто ј 
 бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његов 
 пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> < 
 је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап 
вима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> 
 свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Меј 
тегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе се сад 
та беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која  
ту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахи 
а неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад  
овању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика доб 
 n="176" /> <p>Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и п 
ти ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако  
то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим 
— У правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Ми 
ину, па напустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, з 
 мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да п 
мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l>  
г и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њен 
хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчаг 
уши владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио 
 оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестан 
55" /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, ба 
испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Так 
ав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Ара 
да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хан 
се и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дан 
дмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао 
камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удов 
 пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне ми 
p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњ 
..{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова  
вих крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку —  
на.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући онако снужденог свог рат 
ећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благо 
крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види 
а свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично,  
ску.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пу 
ну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду 
ен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Срби 
што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p> 
просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано продираш 
 својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог  
гледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p> 
исутни управише своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> < 
лила њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио  
 страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је ју 
 јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зракова — нежних братинских рук 
 чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови б 
сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако  
е нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, з 
прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузма 
 бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им н 
г урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу  
p> <p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу  
жња села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако је, тако!... у 
д’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер- 
о буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, 
сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије 
утку и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану А 
уне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да и 
аху на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносно 
говори одмах Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју 
са великом жестином нападоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбије 
 који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко 
м дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се о 
десмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се са својим за 
с, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме кон 
поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Мла 
ик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепаст 
а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени  
усију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <p 
звесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издр 
ир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са  
е њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Б 
еликим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ст 
ним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично 
но разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек 
правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом 
згледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га зак 
тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Од 
уци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана... сј 
и, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>А 
рчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо  
ш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао 
је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што  
/p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене п 
ваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачу 
м лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог усп 
ше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га  
 Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на други предмет који би био близу оазе.</ 
а је храбрио указујући час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред са 
ече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво пов 
е.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он  
.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао ни 
трешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом  
овољцима своју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он 
 даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре 
ом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад в 
ила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину 
о на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и 
мањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини тов 
а, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег 
e unit="subSection" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као ка 
p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук" 
 песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, д 
ицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећ 
 је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> 
ојом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступиш 
рапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестиц 
мирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити драг 
о и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва  
 они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета 
но с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p> 
у.</p> <pb n="70" /> <p>При овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондаш 
о бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планин 
окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ног 
> <p>После неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, 
ремена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка 
фану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а п 
 и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стражара према њему било је готов 
букла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко р 
метник, што покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја гл 
о па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са  
иној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подву 
! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхте 
p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни м 
уну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- 
на иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијеле.</l> <pb  
Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је ве 
.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Миц 
 Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њих 
а би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а  
зу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску 
 у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао 
онетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са прилич 
плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих п 
и и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једно 
 зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div type="chapter" xml 
емо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote> <l>Р 
ју само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али 
час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан сам 
збојнике и царске одметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Ми 
у мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, 
енутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били  
 Доста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузел 
 његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то у 
рајући Јанка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S}  
иво праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пу 
женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смр 
ликим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Ист 
Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијука 
уни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху пр 
њској гори, Турци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким 
римицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гор 
 Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у ко 
ци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали о не 
лу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средин 
осле оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе ш 
н плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад 
та већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав ме 
воме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку ве 
ци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и 
ривце у та афричка места остављајући их на милост и немилост управницима појединих вароши.</p>  
јест!... пре неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, д 
раха.{S} Најзад се указаше неколико њих на камилама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,ко 
удеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно 
 он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над мрт 
че Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк 
ос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— 
ујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је вели 
рача кући својој.</p> <pb n="190" /> <p>На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она бл 
 да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да  
кла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, —  
ама на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и А 
харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише своје погледе р 
 остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њ 
о и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Кумано 
рело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а 
д Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви њего 
 самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је  
и-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p 
чвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку 
ес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних т 
ва пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је  
ије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина  
 код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милев 
 Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и зао 
д већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах 
риближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену ј 
тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престра 
ли да униште то турско страшило.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добр 
урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру р 
ед саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну 
 острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво  
тотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша  
 стигоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим м 
 сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан.. 
и приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамни 
а опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="199" /> <p 
це као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>—  
чка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, д 
и мах, уплашена и збуњена услед оволике навале наоружаних људи, није могла да позна свога љубав 
а дана, када Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S}  
. нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра 
се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обеш 
</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови тако 
матрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне 
 у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџа 
у и најзад продревши силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му 
таганом.{S} Продирући тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега нап 
ужина.</p> <p>Мицко, приметивши оволику навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој 
аје своје — познавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома умо 
навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких 
ко могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смета о 
псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва  
} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома суст 
ућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети,  
е то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — вик 
ни да Миц- <pb n="180" /> овако затворе наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиств 
ако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када бе 
тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невин 
 ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте  
шли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да  
озних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах б 
у овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од убијене дивљачи  
 и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на стотину мес 
овато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их 
це још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по к 
> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{ 
објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — шта 
есак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једном, као и 
еж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше к 
игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више уд 
оше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и  
доја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... напусти дружину, п 
 прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи  
н кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенуши 
 бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође ова 
ћ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније 
дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу 
Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању п 
је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а ка 
ет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледа 
овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасви 
ином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове п 
и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забун 
ужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турског нас 
ки чиновник, па извади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад мо 
ништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, чим беше сазна 
акаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он се са 
ивео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— 
а полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од капетана.</p> <p>Мицко је са 
егове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој бор 
сто нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима из мар 
коба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим се 
p>Станија, чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно преврт 
.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку,  
 освету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!.. 
не.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплашени Турци најзад 
лост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али 
то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у  
урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} Њима није ништа сметал 
нпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено м 
ховао са њихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна с 
 би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где 
ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, ко 
оле одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу,  
, јер су махом биле у најближој околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се 
том главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, ч 
} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милев 
м му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах п 
одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невинашца а 
 оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а зати 
а Чарњејева, који беше главни командант над руско-српском војском, која је имала да ратује са Т 
могаше поћи за својом четом, то команду над њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а  
се непрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И последња нада њихова 
ободи окружени пријатељима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитив 
сне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки убијају њихове најмилије  
рапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</ 
ану и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је 
о к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо 
 ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Т 
својим мртвим мезимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два п 
бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом 
 није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше 
којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближи 
аве на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да 
цкова мартинка, одмах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшно ускоме 
тери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално корачајући напред.</p> <p>Мицко  
 Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу ов 
где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} 
<p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутр 
ас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам  
и, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> 
казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече упр 
нати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто  
 драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрест 
но време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори 
нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом ј 
 још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати 
Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудов 
 Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурн 
д врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се т 
 није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан  
ет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако 
а избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морат 
дија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Некол 
свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако под присмот 
ком од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S}  
 он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се поја 
о не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а  
д она успе својим умиљавањем толико, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону б 
кога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико 
премаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њим 
крипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у подрум и пр 
ово завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је  
, ове пакосне српске крвнике!...</p> <p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутино 
ајевима подрума, но нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону те 
обројни Арапи успеше својим молбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подру 
ицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још оно 
 оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах управи  
начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и 
би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако о 
свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорн 
вега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне тамнице, до 
 зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</ 
су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом бех 
 као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу раз 
и испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни  
еселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту о 
има већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно: 
ветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде растави 
инуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> <pb n=" 
иознијим покретима певајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицк 
/p> <p>Пријатељи уз пријатељски поздрав надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан 
кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</ 
га није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, 
дњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом  
ре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се н 
 дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајући  
мо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држа 
та.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са  
гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</p> <p>Мицко 
у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарског минист 
ећ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те ј 
Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек нај 
отражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од су 
да доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док је  
де је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше на 
е ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једн 
 Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли т 
 мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод је 
 стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит  
атаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} 
е га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за цел 
вобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то н 
еху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Његови добровољц 
ао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се  
ко појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...< 
/p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> 
већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Ка 
, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — ви 
лију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано арапс 
да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и 
урска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од  
 га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад о 
на од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружани 
, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примет 
е Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас  
ита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме 
из куће један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пре 
и о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он мо 
он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где 
 да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који би га сам 
ицима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који својим разј 
и светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, 
е непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од сро 
примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Турака, кој 
ч.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од г 
идно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе  
ла.</p> <p>После десетодневног путовања наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуд 
 дана у непрестаном путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим 
ст.</p> <p>После неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зау 
 кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Те 
ећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било ретко 
не равнице а час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је би 
рло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се т 
ого јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овде онде опет 
ста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са сво 
а.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се 
екима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти 
ако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још ов 
, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! ре 
ном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом  
p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну стража 
р у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега вел 
/p> <pb n="176" /> <p>Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је била врло вис 
пет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, ј 
 имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина ка 
ало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зи 
ући, но он се између свију истицаше као најбистрији и најспособнији за такав положај у тако огр 
Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над једним отвором кроз који би сунце 
теље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним поб 
ници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо 
 ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за 
амбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се он 
-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су 
о обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Ара 
убав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће 
оким улицама.{S} Турска влада терала је највеће кривце у та афричка места остављајући их на мил 
светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно шетао  
д.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију слас 
тали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, ота 
цко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и то, да је он убио Муста 
 заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти 
Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која ова 
ко задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитива 
 га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ови 
боравише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове по 
нија?!... ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско коп 
ина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Пра 
несвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово стра 
<p>Ове последње речи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оруж 
ицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p>П 
>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— Покл 
оздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>Опростивши се овога српско 
само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно  
наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао 
ким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро путо 
} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на свету,  
нији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и коленима довуче се д 
з наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш 
>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> <p>По 
д уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош бруја 
, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се  
 вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним 
само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слобо 
а наше браће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и најопаснијих царских одметника ка 
ла: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника и крвопија наше браће Мухамеданаца, 
ли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p>  
издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те  
ом благодећу, проводили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволо 
 свим правцима размахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега им се  
м час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
е двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наст 
у хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га  
> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p 
те да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред, па обарајући Турке <pb n="77" 
 за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? реч 
 више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи п 
три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко 
ед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако  
се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, напад 
старији Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је  
а живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, стр 
 да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, издадох!...</p>  
букта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стига 
не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини 
о до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покретима певајући дивне песме надмећућ 
тоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљо 
 толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се 
 кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Ст 
е добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудит 
 својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале турске велико 
а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, 
тинка, одмах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшно ускомешаше.{S}  
у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са преко 
ојави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше неколико њих на камилама од оних исти 
т страних конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрск 
ричали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте  
ње и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p 
ратиоцима непрестано продираше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати ду 
јим разваљеним чељустима да раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног трвења са Турцима 
 један не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте 
 непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома  
 даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где бе 
м оштрим јатаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном  
 објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза з 
аваше око њега много више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем толико, да надзорник  
утака трајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји мало утишаше, као  
аш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</ 
чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види какв 
јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на к 
који тако скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће  
гла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган пи 
е, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А ш 
 сустали од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p> 
зора зарудила.{S} После великог упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњ 
новника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за в 
 и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ак 
елу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се пр 
е, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и  
ом очекивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софиј 
ше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да 
.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Палан 
е размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добр 
вестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p 
>После овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S}  
га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних миш 
раци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако д 
 љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква се може  
/p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког р 
рај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад зај 
S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па м 
138" /> <p>Са оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему  
их облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону тр 
ва опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима там 
час претурали кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и 
у се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Турака, која беху с 
 <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Иза 
н и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу 
ним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је 
аху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно те 
датле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово с 
њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи  
их Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволику навалу, јер је свак 
су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали 
у, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, бр 
ушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а талам 
ело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних сн 
и бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен сна 
о јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиро 
 село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријате 
огу.</p> <p>После подужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити ш 
осле десетодневног путовања наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо о 
тнајест дана у непрестаном путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Прем 
ешаним Турцима.</p> <p>Преплашени Турци најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре 
ци, то беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његов 
ор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само 
а свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху у 
 Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</ 
а његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку р 
њи џбунић употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жа 
о мораде прилично времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи 
па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n="113" / 
ицко затворен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p>  
м између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p>  
у осталих а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слобод 
дње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту поро 
цка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада  
ружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и 
о кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том прав 
дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дањ 
и види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само  
и даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Ста 
ва украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, 
су храбро јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, како још жив 
} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p>  
кодостојници страшно се узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзула морадоше се сви  
и, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве! 
на проведоше на овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се за 
нака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше 
док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим гру 
иво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко р 
ста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је  
рума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу,  
својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души растав 
ће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за 
дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са ве 
ртинака, било оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином 
ко обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.< 
ам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, опростивши се са свима,  
иве душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно веза 
се душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сјајног пријема и угошће 
ролазили кроз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S}  
чи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се аг 
или време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S 
 противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких  
а нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по  
тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.< 
сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предат 
 нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} 
рчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово м 
 за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше п 
за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пеп 
 да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S}  
ца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и 
е са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава 
p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пусти дет 
ио остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> <p>Када су 
 падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свилен 
оја сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Ви 
ем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном расп 
 изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p 
 камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле н 
а га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псов 
ао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно уве 
омни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махну 
поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шат 
p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ва 
из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згро 
лани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од ка 
о половину свога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући онак 
 да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу  
ривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осу 
беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Бу 
ком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини  
прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, док најзад не  
 поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво 
а стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S 
ога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом  
лину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро,  
рпским племенима и мучки убијају њихове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још он 
о да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усуд 
снаест.</p> <p>Опростивши се, са својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада 
 туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и в 
иша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са  
ојом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему 
 крвника турскога народа, као једног од најопаснијих својих <pb n="126" /> одметника одговори к 
>Султан, знајући за Мицка као једног од најопаснијих крвника турскога народа, као једног од нај 
аца, као један од највећих бунтовника и најопаснијих царских одметника казни на сто и једну год 
 њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ 
дмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему дово 
/p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — 
 поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође б 
у чету с њиховима.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, 
ћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је 
на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и 
пет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он 
игну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Т 
ме расхлађавајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове зе 
иму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе х 
! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веом 
живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових пријатеља.</p> <p>Истина, Петар н 
е Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Јо 
лао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, улазећи у собу.</p> <pb n="32"  
између свију истицаше као најбистрији и најспособнији за такав положај у тако огромној задрузи. 
репкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао 
 була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија  
дан Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S 
 и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше и највећу наду 
другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а  
тна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док је год у њен 
 о робовању своме са Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћ 
>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пута гледали смрт 
ом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је било погл 
тао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пус 
иску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када  
еном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За к 
руко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!. 
не кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> <pb n="4" 
цко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — викну о 
 своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајући у ове, као  
смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Ј 
 само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их н 
снуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ширећи сво 
онака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p> 
па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева на земљ 
 крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешким  
множину од онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад он 
 јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити  
твору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том приликом и прикрио 
песковитих предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-о 
 у подножју планинских огранака Малеша, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома ч 
 се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак 
<p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је 
, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је з 
и оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђош 
рнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши 
а рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к  
а, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи шт 
, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харамбаша Мицко.{S} Па 
/p> <p>Пандури одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија  
них седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак 
д се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто с 
то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места  
ка.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Буга 
ара са својим друговима о овом краљевом налогу.</p> <p>После подужег разговора они најзад дођош 
м си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> 
у сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.</p> <p>Но и М 
и ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један пог 
бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајин 
тпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га  
ро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујал 
мео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме  
 ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање  
 Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... < 
олису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— 
атру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље п 
уди хтедну предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па  
у.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја та 
оћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и  
е у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близ 
 то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.< 
у ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Ал 
 Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Је 
апретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас 
<pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поус 
ду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласо 
 изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепе 
лаве! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</ 
ту и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још ка 
о! — отпоздравише му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одгов 
а беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци н 
ако?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е.. 
о небо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див- 
в разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек на 
 неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као 
<p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог  
ва.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се ја 
 — настави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у  
ујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка хара 
гама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царс 
 царског одметника, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p>  
ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира  
идиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје камиле!</p> 
ао бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са  
 <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту  
46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ о 
ици, управо подруму, који беше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа.  
траг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством није се могла овим искоренити.{S}  
} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, з 
због свог огромног богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Човек 
мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да  
инко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, г 
ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његовим тра 
а ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође 
у и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он 
оре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а 
одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично  
ћу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском паши у Паланку 
 планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да 
ама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољуп 
/p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше  
Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива м 
 је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах з 
ош више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу се тру 
 јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добр 
војке.</p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га о 
 наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, честити пашо! — поздрави  
верења код Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изнев 
ме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да мало отпочину п 
и.</p> <p>Они уђоше у једну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје  
е ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа кр 
молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p 
 издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p 
 хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стиг 
е сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо 
н није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што бољ 
коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а  
Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослоб 
p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад те 
 његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он 
у Македонији, на освету за овако срамно нанети му злочин.</p> <pb n="138" /> <p>Са оваким помис 
арђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник та 
који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити ефендија! — одгово 
 конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p> 
p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S}  
најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. < 
х за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Ш 
>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура!...{S} Разумеш ли? </p> <p>— Разумем, 
елу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене  
ту напунио, а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми ва 
урски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око њега. 
<p>Огромна множина, од неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини 
даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша з 
вог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се право 
о беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била  
а свију страна и густе убојне редове од наоружаних турских низама он се страшно пренерази.{S} У 
/p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но уз 
 <p>Мицко, приметивши оволику навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини,  
уплашена и збуњена услед оволике навале наоружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S 
{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег ч 
и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бе 
лни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S}  
вати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури право ка своме конаку.</p> <p> 
 тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — говораше Милоје усплахирено.</p> < 
дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, које беше кадија послао бан 
ction" /> <p>Чим беше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорником од тамнице пођу да из 
и бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма  
кад опази у својој кући преко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућане повезали и с 
ого а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p> <pb n="9" /> <p 
{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног заједнич 
ом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ при једн 
ом и тако сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добровољаца је 
орисана, јер се овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли 
шта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар  
ивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у 
дњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са  
х бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за тако 
га буде принуђен те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре п 
езоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па д 
Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега пред 
са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, зау 
в близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још ран 
 једном са овим ратничким <pb n="74" /> нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицко 
еома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на  
овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско 
у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, к 
о беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p>  
 се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом же 
м друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Ди 
ом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије  
близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сложно на турску војску и она би коначно < 
насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачк 
у заједно с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.< 
 погледу.</p> <pb n="70" /> <p>При овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и са 
е не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — уп 
јсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ за 
> <p>— Море, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време овог разго 
о и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту. 
 ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим глас 
а Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирање преко читавих брда од п 
<p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли 
ја била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а л 
дећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — нас 
Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је 
 или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир не 
 <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лу 
з масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске 
виждање а они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, полако ступају у правцу, одакле ј 
рана сами густи редови турских низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беш 
љ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу некако не  
ку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше оста 
ије могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на св 
 приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим д 
одаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и напоји ками 
о воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа 
пин па престрављен овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк ј 
хамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n=" 
ога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S 
атељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p 
ужја из њиховог магацина. </p> <p>После напорног и убрзаног марша од неколико часова војска их  
ум, кога смо толико времена са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео  
ратког времена печење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчис 
ског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад  
бимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као  
у Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о г 
е на даље речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Ја 
апће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође л 
друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко 
у опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у 
двоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних до 
милу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S}  
немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Ка 
pb n="192" /> <p>Они су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће му 
рчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та ст 
Турци нададоше паљбу, стално корачајући напред.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартин 
а измакнуо, појуре са највећом жестином напред, па обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до с 
 ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини 
 Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту 
ажар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то  
 пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курја 
т у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако 
емаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од 
ти, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву 
ежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и коленима довуче се до отвора  
слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима 
и не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито 
лену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи о 
иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако је 
лети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. 
авали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је више могао урм 
еколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви 
и!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху у 
ма! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну мла 
умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе  
 се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.< 
му место воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му ни 
Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако 
камила, натоварених са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и  
на јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место,  
јим пријатељем Илијом војним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придруж 
од наглог оступања... немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потер 
околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је н 
 да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чи 
о му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико мари 
ваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божан 
 повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осве 
јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је би 
о.{S} Њега сиротиња управо и натера, те напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не  
но уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, бе 
к што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше ка 
{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који во 
 Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Тур 
егне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да  
</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше 
не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавст 
конзула, сви остали посланици и конзули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p> 
 прикупљају за упад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учеств 
ме не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога  
> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријате 
— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Д 
човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави према његовој  
ише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи 
 дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака. 
а и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву 
е војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска в 
ше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког од 
донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну  
е ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло 
чено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој 
 и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твој 
фендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео  
роговорио, сви су били пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у ис 
тов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разбол 
нали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одго 
лим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, х 
. хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а н 
их а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p>  
анимирово још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плоту 
>Чим ступише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} 
ругови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још  
на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вра 
беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на в 
м сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од п 
ружином налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли г 
ту и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера  
’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Та 
ао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Милану Стојић 
p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са св 
стати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p 
ише напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку з 
едну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори ј 
знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах  
ате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мо 
ше, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати како сам  
 и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— Отров да попијеш! — промрмља Цин 
тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита  
ику, када му овај беше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и 
...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш  
вог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p 
 целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Проб 
гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.< 
те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их дол 
војим светитељским речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек к 
ели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће там 
једног од најопаснијих крвника турскога народа, као једног од најопаснијих својих <pb n="126" / 
>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од 
лно настанио.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га ј 
по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на 
 мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непосл 
 је целога свога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тр 
довно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама 
 поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околина вароши била је п 
pb n="74" /> нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као тру 
аднило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p 
имира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви од 
ље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се 
иво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то  
з срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p> 
n="122" /> присутност страних конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л 
 Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у друшт 
 тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његов 
ржаву Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући 
в он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула 
, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало 
 жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете од 
је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове" камиле које су могле да јуре 
на самом подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, ко 
аној тамници, управо подруму, који беше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени о 
 је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола т 
 је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p 
бав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо ода 
уре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто уми 
д очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да ви 
који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло  
арке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на р 
ри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Миц 
пуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ће  
ише заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољ 
 да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> п 
 ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила своје врело 
ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче г 
 да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху приличн 
посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си 
би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Када С 
ре, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али 
 свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — 
ога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p> < 
ћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах п 
<p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли  
 би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то  
побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо  
тељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Ос 
...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко. 
о за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, 
 правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко 
 ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па  
отрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држе 
p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лак 
те шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, о 
о место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу овде.</p 
а бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. с 
само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} 
ужи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз сам 
рневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити свој 
а овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада вел 
 оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испр 
 смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ће 
ине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што 
ране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се пос 
 И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедн 
ко нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ни 
и учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи са 
p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ  
Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори упра 
н је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста...  
лепом месташцу са својом породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био пр 
 кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач  
не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, о 
ахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога ни 
 Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отиша 
гато и награди за та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувш 
накво њихово пожртвовање против турског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се 
са својом четом војевати против турског насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магац 
самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати  
ко Турци не престајаху никако са својим насиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартин 
бојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са  
а, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је дивну хладовину.</p> <p> 
лаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега. 
ах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови,  
као, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назв 
 Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Карава 
гом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" /> груд 
мах <pb n="21" /> спавао, као и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према с 
е по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туг 
седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахн 
ом трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зида а грозне и 
о да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико  
 тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И са 
удо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним турским чиновником, јер Јуда 
јаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са св 
 првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разн 
о се, после оваке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S 
авладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ 
на једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бак 
ије могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лаж 
механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји 
ула морадоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који тако 
 — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И 
.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час 
а услед овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Бо 
После ових тужних поноћних звукова опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђа 
ју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију првашње расположење.{S} Управо сад беху 
кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно  
па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Х 
икну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. </p> <p>— Освета, освета!... смрт душман 
 — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничег 
> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводина мартинк 
 хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Долазили?!...</p 
о, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... 
ојвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p 
увегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је в 
образ!...{S} Ја мислим, другови моји, — настави он после кратког ћутања — да нама више нема скл 
 Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</ 
> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p 
.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада на 
одморише.</p> <p>После непуно пола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и изд 
зини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оа 
 хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног путовањ 
аше и ове природне појаве и после овога настављаху се многобројна питања а и одговори <pb n="15 
е непрестаног ћеретања и разговора сада настаде нема тишина.</p> <milestone unit="subSection" / 
но <pb n="72" /> дочекају напад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто виш 
ше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, 
прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о к 
отуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини  
ли кроз добровољачке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бе 
ој, која онако славно прође.</p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на  
ом гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све 
волику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамба 
 га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних мартинака.{S} Хладовин 
ог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би л 
ину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час н 
д острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари који су стот 
пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непун 
том у кафану код осталих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано 
а једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад ду 
јури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебес!...{S} Млатарење и запомагање одј 
 пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше 
анци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужас 
 врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулск 
тво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само 
се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко к 
л’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог  
авине од мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је прос 
његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, да нап 
</p> <p>Но ова грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна 
<p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестано размишљ 
повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то вр 
оносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задоб 
са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове по  
из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим 
јим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима одавно нису имали  
а, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Како је имао прилично новаца, то кријући 
бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </div> <pb n="111" /> <div type="chapter"  
евајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Чет 
једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног 
би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином  
{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници  
 Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако  
 неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци приме 
е однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ вид 
да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све ви 
тле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </ 
лебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера, те напусти своју домовину — Македонију и дође у 
стргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га мо 
ије доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад ч 
одмах похвата са својим друговима коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељацима села Крстц 
} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им 
варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених са великим мешинама напуњеним урмама и водо 
и са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретил 
 но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа виш 
ше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко преп 
 И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана з 
 не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одм 
о и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одговори м 
ед но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотун 
 могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина нан 
 Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису засл 
диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком нав 
ицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Стр 
га он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p 
ликим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за изд 
у пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код  
ицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је 
е пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад 
ева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћем 
у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, одакле би могли да  
камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође они 
храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо  
 вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S} Срби путници... 
тио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У в 
и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сач 
— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, хара 
на кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али с 
 сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребиј 
 задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, п 
 и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах 
ах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не 
јвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше 
гли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи  
.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркуј 
претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и  
рах вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од  
 да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам в 
 и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по н 
 затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p 
ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb n="96" /> <p>— Новаца? ... не треба н 
Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради извесног саопштења.{S} Мицко с м 
.</p> <p>После још подужег разговора са начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му  
звесног саопштења.{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>—  
Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Милану Стојићевићу...<ref target="#SR 
раља Милана радо идем! — одговори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао краљево наређење. 
кну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде ка 
товању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад пр 
знесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb n= 
стано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи,  
рзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не о 
 би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благодарим ти  
ороковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и  
те!...</p> <p>— Како, како?!... на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе и 
ину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико недеља дођ 
а је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису 
и да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и че 
осле дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније запо 
ше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после  
абринут, размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде на 
<p>Овакав посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да копају ду 
ака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са  
ружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заист 
 пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још  
ци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове.</p> <p>Са 
>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче. 
ле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се ч 
м водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти  
 је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху ве 
 држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не 
>Многе је породице упропастио он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво ис 
ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад  
моћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен  
ође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апс 
е, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача  
вима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више 
е пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине 
пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</ 
ђеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оној подрумској  
жи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се н 
де је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага 
 гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави прем 
раља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш х 
 господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху радосно његови другови и  
> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Ми 
н у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у суср 
цу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором  
ка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онд 
х за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — раз 
.. живео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара,  
<p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — 
p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и са 
ужине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху они ра 
онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, ти 
који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радознале масе, Мицко се брз 
м вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари! 
 му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на т 
пуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</p> <p>Средина  
 настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плот 
т (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг в 
ужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице. 
већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе  
 Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотл 
 да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак,  
на би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се мор 
еху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била п 
и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си и 
гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао 
, што покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изрод 
један од највећих разбојника и крвопија наше браће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовни 
упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре остали.< 
последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само  
ромуца тужно Михаило. — Избави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Ц 
 прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у не 
адох нашег доброг војводу!... — издадох нашег славног харамбашу!... издадох Мицка!...{S} Ах, оп 
шен Кузмановим речима.</p> <p>— Издадох нашег доброг војводу!... — издадох нашег славног харамб 
етину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — рече један од њихов 
 а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само 
таоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има с 
се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене с 
 тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних звукова  
/p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли ма 
илу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад А 
ријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу ве 
ковац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?...</p 
к!... зликовац!...{S} Што покла онолико наших бегова, што запали онолико наших села, што уништи 
нолико наших бегова, што запали онолико наших села, што уништи онолико наших људи и толику царс 
мбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код села Крстца, затим код Срб 
 онолико наших села, што уништи онолико наших људи и толику царску војску!...{S} Како да не зна 
 Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник што онако мучк 
правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху пода 
овољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер  
везали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они д 
ада ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — настави  
дмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са  
пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</p> < 
ох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој М 
о са њихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика 
гову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно 
и српски зулумћари, што покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, г 
.. колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад 
..</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прек 
ела заузимало је преко тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апе 
а ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти ве 
јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се и 
нцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима про 
.. очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да  
ег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске ч 
је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{ 
еху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачк 
зме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваш 
 — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце најви 
ина, који су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка не мога 
ротиву Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бу 
 матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ  
а, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну 
> <p>„Тигар, разбојник, крволок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме наш 
урска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам! 
да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p>  
 Малаксали добровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Ту 
ојали су заједно једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олта 
о, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада 
лих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето  
.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ дал 
гућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мал 
 многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде  
ђоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Х 
мах отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S}  
 овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> 
који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдуч 
и прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!. 
а је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај, последња мисао — „осве 
и одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p 
е.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле 
 ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео јо 
мак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаш 
фендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас  
е сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих б 
овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ 
ке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би  
им појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад в 
у домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је 
 Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије према њој ви 
евине — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милос 
и ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја 
д ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> 
о, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њ 
д други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> <pb n="86" /> <p>— Јок вала!...{ 
брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" 
рке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Б 
и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, 
а, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из 
 још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома д 
ах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило 
де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — 
ко не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком 
ник.</p> <pb n="96" /> <p>— Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (блага 
к онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} 
 бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах ко 
а још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — вик 
ем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожали ни једног српског злотвора па недај им ни да  
pb n="115" /> <p>— Знам, знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем 
матраху.{S} Нико се пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири у 
у школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођ 
век ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој к 
...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се 
ога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако  
е пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те 
ене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од сами 
а стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на 
а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — ага напус 
агаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На с 
ође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Тур 
рема дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац 
пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, кој 
/p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољан 
ово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се  
е рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим о 
 одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих 
мо да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају. 
ровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врањ 
та, остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је  
4" /> <p>„Тигар, разбојник, крволок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме 
да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у  
им неповерењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — доба 
 не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! —  
ва богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђ 
ла турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах из 
 познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за т 
или, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>—  
 видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођ 
 треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам!  
сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко буј 
ели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p 
у којима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, —  
аји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуц 
и пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почев 
обро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</ 
 кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљд 
 га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ  
о пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и  
ас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад та 
 муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!.. 
 што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред врати 
мбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже  
 је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође,  
 спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних м 
слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јан 
што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре о 
покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-М 
где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Михаило, ударајући с 
ду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах 
 се сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече А 
, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! —  
х појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> <p>— Идем, идем... пуштај 
 учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — И 
/p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си сврш 
</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим 
ему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покрив 
ло замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре и 
це доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Трипо 
е су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху да 
 и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — му 
ског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арап 
К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о к 
тан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остал 
 га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ  
богом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно јецаше 
појурили трчећим кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко  
уга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p> 
, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да 
 могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила ср 
гаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одма 
дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, у 
за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да  
 Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни некол 
Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би по 
сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мрта 
олико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беш 
ојој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед 
 то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса ( 
а, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на  
ебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш б 
 да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво  
ска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу  
е и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — о 
и ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође  
странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако  
ла, која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима  
платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убој 
 близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p>  
овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као  
варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини.</p 
, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху 
и и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али 
кољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изаз 
— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову 
епрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази  
 страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би уп 
а тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и пре 
руму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети  
е да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња д 
ео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише  
 дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну  
би и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две  
и и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога 
и — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај приј 
е пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су т 
стом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватр 
амих снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови  
цко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарк 
м сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића н 
 па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд 
е Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родите 
ијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није к 
е дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје  
иђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку  
а је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скоп 
љу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко н 
ви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опа 
за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да 
p> <p>— Станија?!...{S} Станија?!... ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— Ка 
а, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгледа  
 пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек  
јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саве 
 жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — ре 
ешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не 
уда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише.  
тресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у и 
у околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, хар 
ед вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милев 
ој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовн 
а богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, вој 
>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску  
 даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се 
се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева 
и да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од н 
цка сви укућани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад  
нули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне  
вога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу усле 
у срушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много же 
ни.</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упалити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни са 
трао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешће 
о зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље т 
о азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаш 
и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гос 
нтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху н 
лед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, 
служио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престај 
то је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као ред 
 комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пу 
д Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку прек 
ли велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше 
даја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних 
стано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарав 
но јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа  
самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да та 
пуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ос 
рџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па  
само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, 
емогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламен 
ње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по нек 
 они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога нема при 
p>Но овога јунака, овога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ај 
ше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа 
 који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник 
ловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> 
 жестином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чис 
поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другов 
лануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, само да би што више н 
.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци  
 Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове 
 И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а 
ој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то 
p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко  
ени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о гр 
ио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није б 
 Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, 
га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак 
ђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски су 
 нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим сели 
обу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — ре 
>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху  
о није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и  
сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим 
ада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ 
све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна 
 Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености  
 уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би 
е више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно за 
бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква се може замисли 
и би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га  
, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на 
ић употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког пе 
е прилично времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> < 
отајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у  
, час <pb n="6" /> онде, тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опамет 
"182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и  
ога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досеткама све  
својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са 
живљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога 
раброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, 
целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и је 
скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађивале уза 
ла би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благ 
м.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло 
ичких ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако о 
уги. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре остали.</p> <p>— Али,  
 мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бег 
кну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p>  
ницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако 
ти од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S}  
г узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што мож 
еба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — р 
андуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши  
и својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу  
 Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног 
о изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би рук 
знели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је пла 
{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Тур 
ши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се понова ув 
са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шља 
астави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш! 
исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак: д 
а, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у к 
г дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељск 
ртинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див 
Пред очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га по 
ји онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја — х 
ко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са 
 их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу с 
га на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу п 
о и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег р 
, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сам 
 ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам ум 
јмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше пр 
ко је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напр 
аш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта ар 
е! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> <p>— 
ад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би о 
 прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се М 
 и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазв 
> <p>Запиткивању свију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако  
 док им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се 
.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим осл 
дуги ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, сам 
сом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита 
<p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Миц 
, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и  
диш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро! 
номерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Миле 
се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу  
путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга 
е их путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, о 
гарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду,  
Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} 
.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.< 
> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе п 
 тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> 
е га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ  
ше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш м 
ле а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима  
или на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј. 
. винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> < 
 броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко б 
и крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше  
зма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и  
д њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Ми 
 ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ 
е и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S 
ени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине 
ве веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од к 
да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно ј 
ш одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са сво 
има беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да к 
ркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мисл 
р ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помол 
’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд 
неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче д 
е безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при само 
— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека 
 отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још од како се растави са својом дружином,  
 узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само 
> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S 
вот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га 
ско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија 
ства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је  
 земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о покл 
нај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S 
ма, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од оно 
стали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског  
х, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим 
тва већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег б 
не турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беш 
ки страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ов 
своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са св 
 силна и несаломљива према њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на  
озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад Ми 
о рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина бег 
мку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом  
ни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на веш 
е мало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја  
 врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа 
дом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их 
ре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из  
а и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Ми 
да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом  
з његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или  
а.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S}  
 грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му 
ина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да  
и волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије п 
рвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} 
/p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да 
{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у  
p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине оног 
> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p 
рзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и  
ша већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи! 
/p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња 
грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из  
ј ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће н 
 за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се 
и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изо 
ћи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добр 
 он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле  
и се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — 
чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што 
кућане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу 
а села Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже  
да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намисл 
врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и  
им вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде при 
а се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском 
ојим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени,  
м масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју р 
за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са својим насиљима према тамошњим  
ругове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде 
о се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> 
 на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је  
 Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{ 
иво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман- 
тпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће зна 
у гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још 
аћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни поми 
њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Ги 
сли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекн 
орави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ,  
, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње р 
и изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас  
пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих оков 
ледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p> 
рачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашин 
 држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после збо 
њавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио  
ок је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се 
еника држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија  
команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је  
> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би  
ријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде С 
 учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о 
и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Ги 
то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не  
 га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у 
 млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За с 
енађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао  
 овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће би 
p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим до 
— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да т 
 опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у 
би, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова с 
ј ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком насло 
ти турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пу 
ружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по окол 
јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> </div> <div type="chapt 
је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба 
а ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходн 
га мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко бу 
> <p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родит 
а за својим дететом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном ма 
во му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лука 
 зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са изд 
ер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у тур 
ојвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само  
 зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p>  
уло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђа 
суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње вре 
 потеру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они по 
нетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наст 
ут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пр 
н, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стражара према њему би 
да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по 
о за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђев 
 <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренута 
је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а 
казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— 
{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и  
ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече  
е да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p 
 те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме мој 
о — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p> 
ило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При рас 
е турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њом пред 
.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни 
> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... нигде закл 
амало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаб 
дна речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар  
по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, ка 
која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, 
 да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паш 
у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице 
у похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим дру 
огли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом 
е било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са 
и са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И п 
гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај 
!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче 
акше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко ут 
звала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вол 
 свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да 
уго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај, последња ми 
начка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја  
ити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике 
воја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свлада 
своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се др 
 непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ о 
у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У овак 
д настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у  
b n="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад морадо 
 покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се по 
ратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са он 
 ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше с 
удећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не трепљаху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем очекив 
у па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љут 
 ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи  
ако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико ч 
ородице нема ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље н 
 жао што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све н 
и из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше мно 
еци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке ч 
 — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично задрхта у том 
утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да в 
!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у т 
ев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи  
 обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, п 
 једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком сви 
ја, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> < 
у су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве  
сто јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу овде.</p> <p 
х његових угоститеља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постој 
аш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама вр 
ох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите г 
е краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад 
с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по 
, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Св 
старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној руци:< 
орђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пре 
рвављено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара;  
т јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беш 
рао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед од 
бро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који б 
 правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p>  
је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може из 
метника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта? 
подијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l> 
љанина чији организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа З 
S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи к 
оше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га 
м а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад ук 
/> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида 
у, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p 
цко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде ум 
чног истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње морад 
 Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога в 
четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче 
 срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухват 
о овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљу 
убичице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још  
поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у 
це већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} 
опошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше пре 
м беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> 
ници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут 
ао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по т 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{ 
о као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог  
г трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благ 
пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га  
и везане ланцима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју пла 
ом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома т 
о уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наор 
исали чистог јутарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лет 
рестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а 
уре да позову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p>  
у а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирућ 
рећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бим 
неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до  
у над њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши 
јом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем пр 
 морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно од 
ревелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери с 
а и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, виј 
давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе с 
</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је т 
како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво 
 да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а 
аховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко с 
уче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помол 
и морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет 
и-Милева изађе из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник доша 
 </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не вид 
витало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После не 
се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било г 
х пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно 
олико тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска  
је зора зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити ле 
а сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Л 
јући непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћут 
беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаше као да 
обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвеће... <pb n="10" /> танковрхе јеле... ста 
, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажа 
лици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Бож 
и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди 
згрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог спаситеља свог.</p> <pb n="17 
неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </ 
ах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презр 
о је како лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све 
стојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p 
атраше, како се месец шета по звезданом небу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске ме 
мљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију р 
 не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавство такових делија, више је пута пада 
ора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала  
оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч прог 
мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — 
ца, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-М 
ај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени простор, да је п 
ено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употреби 
Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> 
 га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата 
 и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах 
ише кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагл 
!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас  
беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очаја 
пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече кадија са погледом управљеним на пандура 
авом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мен 
и ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од ме 
че!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> <p>Кузман 
еш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се уга 
врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџар 
 разјапљеним чељустима излокасте толику невину крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и мно 
ски зулумћари, што покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни  
које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку 
та желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме 
е не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је гл 
 тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави о 
ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се д 
сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбаш 
ико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — о 
ло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши с 
е прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше старина Радоје својим гуслама а са 
причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну 
еноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина прелазити, 
 изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се 
чју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило а 
вала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше опорављати.{S} Повратио им се би 
заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а  
p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — реч 
S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спаса 
стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после ме 
е суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са 
ински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојиц 
о, кога обично зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом 
уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављ 
рипрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и с 
крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет о 
и ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре  
не пожали ни једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— С 
милело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух р 
ако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} Многи српски сељаци, по 
јури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму којим ћ 
<p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест св 
ин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?...</p> <p>Ми 
у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p> <p>Ту 
све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Би 
ским кланцима на планини Ниџеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној 
ке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка сн 
атила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Миц 
 та љубав зачета.</p> <p>После неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендиј 
аги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је д 
 снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више им није нужно 
ти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врл 
 право ка Мишиној кући, оставивши момка недирнутог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад 
Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина о 
умом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до  
 срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас по 
олазак.</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са па 
е — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, к 
. ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Миц 
а млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први о 
шу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е.. 
обуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у по 
ацило на све стране милијарде зракова — нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом  
на од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памет 
де а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враг 
лики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и  
 Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шап 
је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> карактера једнога људско 
шаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах образује од ових малиш 
о да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим дру 
 једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и даље во 
 не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах одмах кр 
едаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш дос 
елику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошл 
 умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелик 
ору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није см 
 затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мр 
ност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка 
но ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n="166" /> гордо  
 злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му  
 уображење.{S} Кораци се приближаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана човека беше све јас 
итеље и њихово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благосло 
:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сирота стариц 
ћу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ак 
 заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледа 
тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — рече М 
аље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се  
— рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, к 
ућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али кој 
 рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све ви 
лу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте  
Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, па извади  
едајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!. 
е се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S 
Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и 
... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи  
 живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да види 
ће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу 
.</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, тв 
аког пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанствена суморност.{S} Умилна песма многобројни 
даше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо 
 изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отво 
си добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="1 
дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, 
не овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на  
 њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ет 
ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освет 
 ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне њ 
ек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака указаше се  
 на своје место! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају  
 — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура!...{S}  
.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> 
</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски 
жила им је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли К 
масном „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за нов 
рим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казив 
а поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и л 
 боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S 
кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед  
ржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нар 
и на њега мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и М 
а вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Ми 
.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ст 
н — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику 
нуше неким узаним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p 
о арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај  
ма, тек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Во 
ласта до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако 
да.{S} Неки певаху „турске севдалинке", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим из 
покривеној бујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Краварем", јер је негова 
евдалинке", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама 
 свога богаства и поштења <pb n="54" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несрећ 
омешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке", неки се договараху о н 
а граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз  
ећ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет п 
е оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управ 
 Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора,  
гових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида:...</p> <p>— Љу 
 се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружине 
 <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правц 
. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разл 
а њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије,  
све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад  
беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чи 
ук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако под пр 
, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи 
чио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле 
 <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових пр 
о Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> годи 
чи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се 
ио је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила по 
 А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је  
м и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он од 
г нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људ 
Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро п 
е да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси не 
кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за  
ана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за дру 
се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један  
 кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатст 
 му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре 
м човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљати око оног прозорчића на п 
њастих борова на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само голо 
 бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера 
укућани, посматрајући их убезекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро,  
 рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини дра 
 непрестано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одле 
е беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се 
ци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ћ 
ски бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко поклонише кадији Бектару, 
 беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <pb n 
а поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беш 
ог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око  
да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима.</p> <p>У је 
ашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом не 
 најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним улицама кроз неке авлије и најзад 
парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изила 
p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај п 
иш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти н 
уљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} 
дну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође он 
града неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну премештен у овај 
 правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стр 
ко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка  
од куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да  
 изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула н 
о опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{ 
есто рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху ника 
.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца 
и у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла. 
p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави чиновник и поче да чита опту 
p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени  
. јаук и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српс 
урчин, што онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучки 
 и упознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахм 
рапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арап 
трану и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хран 
— све то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша 
ла, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег бо 
 нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло се како 
говори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" /> <p>— 
себе.</p> <p>То контролисање трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S}  
ћ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како неш 
и ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> 
 кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита  
а мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицк 
 то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке 
оје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко  
ом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покр 
 јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојиц 
а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељем час 
амницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помо 
ватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио  
p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га 
код самог краља Милана беше сад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестано размишљаше сад  
нку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагра 
латарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви 
тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако  
<p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора с 
 сипајући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко дваде 
p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у ниш 
е неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави с 
тарог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачно 
 јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су они тако да се окрећу на и 
 пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их  
рими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</ 
а.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче 
грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли  
о од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крила,  
мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њи 
вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером сад и у сам Пе 
ња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n=" 
лашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно  
 у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</ 
м и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи 
ах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштв 
е Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али 
S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се високо п 
очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и зат 
отровницу змију, која ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати њихова јуначка срц 
 <pb n="198" /> <p>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Миле 
ких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко 
лио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу 
о да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо  
н се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад 
а је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повуко 
аст свога сретног избављења одмах закла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до  
<pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше опазио једну повисо 
гу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код умирућег Мицк 
 ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака указаше се четири велика медведа, ко 
као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши  
наест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог познанства они једно другом 
о и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају 
но слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} И заист 
харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколико корачаји испред саме бусије, коју беше његова  
лижује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену још  
> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им  
ко уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S 
Азије.</p> <p>После подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у са 
и мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, 
сле онако сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он 
спреда.</p> <p>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом 
> <p>После напорног и убрзаног марша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када с 
чно новаца, то кријући се, проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са 
етану у посету.{S} Тако он проведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у  
и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом,  
 не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у п 
на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, 
реме беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с ј 
 за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом подруму, он в 
у камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало  
о не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у ов 
ве блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди источно небо, а Дуна 
 оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћуст 
ље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо 
већаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876 
оше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не  
 пређе и <pb n="93" /> преко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1885. г 
роистоку, пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Д 
{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S 
ојим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ’ планинским кланцима на  
бесно појури супротним правцем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он 
мрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њ 
ну планула.</p> <pb n="125" /> <p>После неколико тренутака већ почеше појединци да силазе ка по 
инина мати. </p> <pb n="95" /> <p>После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежн 
у чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После неколико минута Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Ми 
з тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико тренутака пандур уђе понова са Кузманом у собу 
.{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у т 
 бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико тренутака изађе из куће један средовечан Арапи 
оји начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевш 
 се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљеви 
, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче  
су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која 
бегли ову грозну опасност.</p> <p>После неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито м 
ном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно 
чествовао у овоме устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Ч 
 сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конак 
лазили?!...</p> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили ов 
— упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског 
ратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> < 
му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренутака изговорио.</p> <p>И заиста, милост Г 
ешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина 
 снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се  
у на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њено 
 арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и  
од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше неколико њих на камилама од оних истих Мицкових пратила 
уте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге 
{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подру 
у.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао 
 војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као кака 
>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— 
и сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још 
лили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на раж 
 га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби поз 
>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђа 
ала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче 
у и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора 
 задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне 
ик беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса. 
ену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколико мрачних одаја у облику собе, али само што у њи 
> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседелаца.{S} Били су како мушки, 
а том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен.</p> <pb  
војим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако  
во тим својим радом.</p> <p>Радећи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше д 
е овог малог сукоба.{S} Тако је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за 
ао и силно запомагање све је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на  
 освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше 
ад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, прошаране овде-онде и п 
о улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверних  
ио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му 
 Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова од шатора, испод којих се скриваху дубо 
еза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре 
едом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, м 
страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>Посл 
ега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које род 
га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје пријатеље у Атини 
ећ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматр 
 ни користити.</p> <p>Сада, када се њих неколико опет појавише близу овог истог табора Мицко а  
 брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{S} Турц 
ј Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи  
р-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури право ка своме конаку 
са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Тама 
 за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима раз 
ку урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и посл 
 а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — говораше Милоје усплахире 
е дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред  
амнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на ру 
Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколико тренутака трајао је овај дирљиви призор.{S} На 
а и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јуришали су тако Турци, сипајући жесток 
 они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало раније послато, да би на 
 му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана после овога разговора ефендија се јако ра 
бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посматраше, како  
ек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка цркви.< 
и могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни нек 
ико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекиваху они непрестано да и њ 
апа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више п 
"24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков повратак и 
— одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше Мицко кра 
 младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно б 
а свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а он 
</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наш 
 на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска су 
има на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век пр 
/> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио целог с 
овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељ 
ренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш  
ње!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по г 
о је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к 
то и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љут 
Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велик 
 <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованк 
је дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око поубијаних Турака, 
воју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре 
не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунц 
 и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећ 
... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца момак, јер га ови просто  
 чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> <p>Сви се згрануше кад чуше 
..</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> 
и ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!. 
ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гро 
 се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у 
цу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p> 
а.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове  
ад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако в 
зи на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>После непуно п 
 иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отв 
 говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет да 
иташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има  
а својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се један од Ар 
ега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и з 
та.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћош 
ално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапко 
ових тужних поноћних звукова опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала бра 
д оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и 
Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити сам 
таног ћеретања и разговора сада настаде нема тишина.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n= 
 канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и д 
 лира.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице нема никакве? — заврши један од судија и Мицко са сведо 
е ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати свој 
 он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, 
ући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се жив 
мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Пома 
ња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко  
 па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше М 
о — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S}  
ашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове ре 
ше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог 
 Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у  
анџију сад при поласку. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си сега сос здравље! — одговори м 
 је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огр 
рамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса...  
о појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и 
{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!...{S} Је 
одне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити. 
са разговором, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрајући како се 
ља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP19024_N5" /> са извора? — ре 
. већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном 
ри к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубок 
ћ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око 
 сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но ка 
аде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим ја 
ки бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што 
 то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне с 
арамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва 
...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде 
то имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— 
: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n="19" /> <p>Костина кћи  
пак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте б 
д само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да с 
 овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, к 
нина Европљанина морао хватати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Ми 
 тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пу 
фричка места остављајући их на милост и немилост управницима појединих вароши.</p> <p>Тавнице з 
ачин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова, продавши им  
Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом сили 
томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи смртна казна.</p> <p>И заиста! 
је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто в 
не као символ његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме с 
 даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи  
хов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лиц 
отребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирући погле 
свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да  
 би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западни 
ио радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозналост попне се на стену.</ 
еше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и глав 
е су мржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан та 
љењем.</p> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста наша 
а му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и 
 Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> < 
ник сам, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док 
кови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, гов 
ди — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност. 
 који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако са 
епознати човече, — рече Мицко.</p> <p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p>  
у.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у 
ско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла д 
pb n="196" /> <p>— Ја сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише 
</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињајући пандуре, 
лаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху же 
боки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицк 
д једног великог камена опазио је змију необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу,  
индове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна је  
S} Поред дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њива и осталог имања, имао је и грдан  
а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњ 
да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, ка 
л’ што не тресну својим јатаганом, који необично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p>  
S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, мат 
ети опасност од оног камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах с 
правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и 
а памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове 
се хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење јер ј 
е, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру 
е велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога старог ратн 
теже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се  
 страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је  
Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини драги при 
атио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи 
 или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> < 
асови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за све вр 
цко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш  
 n="174" /> <p>— Ја сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у ово 
дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост непознати човече, — рече Мицко.</p> <p>— Немој се љутит 
ристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надим 
 кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија  
 њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломил 
ко буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски значи свињс 
сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава срество — то је за  
Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охридско и  
p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{ 
у а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а он 
 у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пустињи месец се појави и млечним својим з 
 дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвеће... <pb 
<p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p> 
а, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше н 
оју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламени 
иних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуш 
тешкоћа услед непрестаних бораба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, 
пак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед непрестаних покоља са бесним  
тим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за његовим трагом.</p>  
му.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао н 
и <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ре 
е више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим друговима: како б 
"44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> < 
госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким расположењ 
, веома задовољан.{S} У његовим мислима непрестано се превртаху оне речи „хиљаду златних лира"  
цко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано продираше даље.{S} Најзад беху толико сустал 
ман беше страшно узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} З 
е сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет п 
дњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беш 
они овако разговарали, један од дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је  
узевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицк 
рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија 
е тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим ж 
епобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспокојству од онога дана, када Ми 
отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни  
ако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, 
цка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда сп 
 осветити.</p> <p>У том очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак да 
лог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са 
растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изд 
као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта друг 
а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турс 
их Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматрах 
лно био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама 
це био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те ве 
вати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на једног о 
у и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ограђ 
ао полако ступати ка конаку, кријући се непрестано уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до сам 
 <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртвим  
ршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти,  
о одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, по з 
се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ п 
афтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше 
Те две различне ствари те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце зајед 
 подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а  
ном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Ст 
ци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очима!</p> <pb n="117" /> <p>— Па 
а неком страхотном зебњом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они твр 
узман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презриво у пандуре.{S} Мара је та 
мо на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они 
 то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли сл 
он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитал 
 У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његовим трагом.{S} Пређе Крајову па преко Ка 
о се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — 
цкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На  
, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од си 
ма а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане с 
ад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начин мога 
а је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте са  
 сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да 
ав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма 
Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не  
р за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко уп 
Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе 
> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако не 
 тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он б 
му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека о 
.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед непрестаног путовања, то брзо сад поседаше око стола и  
.{S} То исто учинише и остали.{S} После непрестаног ћеретања и разговора сада настаде нема тиши 
pb n="127" /> <p>У том дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан бро 
ин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непрестаном путовању они најзад наиђоше и на повећу ара 
данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жа 
ку породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено неприја 
 а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у сво 
а душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледај 
икад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је 
јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичућ 
 се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p>  
мена Мицко се поче светити својим малим непријатељима, са једном гвозденом полугом убијао је св 
љ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати 
десет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно размахивао својим оштрим ј 
би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске странке, то се они још одмах решише, да н 
S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Гд 
о раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стро 
ељ његовој кући.{S} Како му пак то њено непријатељство и последње време беше веома додијало, то 
<pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по  
ју ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало  
> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад морадоше свом же 
огата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S}  
д удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више им 
тала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка  
 коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</p>  
иђоше те се мало одморише.</p> <p>После непуно пола сата наставише они опет пут, али су сада би 
ад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је 
амог краља Милана беше сад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестано размишљаше сад о том 
м већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — за Паланку.< 
највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очек 
заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не може одолети своме ср 
оје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим  
у пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица. </p> <p>— Поред свега ово је ипак страшно?  
рујио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је  
ама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одвед 
 донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морад 
Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да  
/p> <p>Обојицу заточеника држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S} На 
} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја,  
ођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинских пот 
ечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему 
родуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је б 
ако да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло путовати, сви  
Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зо 
 ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Х 
еше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европља 
д овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху 
ћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом затегнут 
ве душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко вла 
аваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у сво 
посвршава своје послове који се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> <p>До 
сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедни 
 преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош  
p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред оно 
— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе 
 се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало п 
ј да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ј 
 нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи,  
 тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је опет з 
ило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му св 
ветог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужа 
 очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништ 
 га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и 
ко напери на њега мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пи 
уре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна п 
азио је неприметно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупк 
к се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху кам 
нији.{S} Оне свакодневне јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p 
љно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог д 
/p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда  
оде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а о 
{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају  
тано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах посл 
ршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и н 
е.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам го 
што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом очекивал 
ицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније време за 
то не трепљаху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— Тур 
во посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман бацивши 
овољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекиваше на његов 
рају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера 
матрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак 
> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} 
е, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове речи.</ 
м за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стражара.</p>  
о знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме  
 нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је ве 
ко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> < 
м, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејрима 
.. збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба 
поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но вел 
Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутн 
њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! —  
ијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том в 
пском језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију 
 ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, 
 се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину. 
у он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне 
— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шт 
рчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кош 
Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши п 
к и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> 
з саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Н 
ка.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зато се бех 
 баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страш 
буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега 
уно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не мож 
 n="128" /> <p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамни 
аурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере 
</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш 
ака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко 
жеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, 
ње.{S} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у ш 
Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам ру 
Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, н 
ући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици  
ви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p> <p>Р 
 — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобр 
 помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео 
 малом четом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко в 
алебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење,  
За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па 
/p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и 
го и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један  
ако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гос 
осрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коња 
> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише он 
не и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одај 
 од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му 
 урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме ве 
аху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пус 
е утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у том 
а баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео само мес 
илни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: 
, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, 
ио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> 
ш јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито 
љине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћ 
ружани, хиташе право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати к 
моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам б 
и. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мело 
 ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па п 
рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белу 
амбра.</p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм  
корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г- 
ити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу овде.</p> <p>Тако су обојица ст 
ом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање и 
.. зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми с 
и мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти 
ду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамн 
ицко, све <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодар 
те натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка ча 
 — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја 
е најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref target="#SRP19024_N10" /> 
 кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је врем 
први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријатељске редове све до  
ати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дан 
 плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточи 
како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="49" /> 
ове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо 
 вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице управите поглед мало северније, а ви одмах вид 
само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју десну руку преко његовог рамена. </p> <p 
. — поче опет муцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јата 
ав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси 
тима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они,  
урске севдалинке", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим  
њем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи 
 мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p 
несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су они свој посао утркујући се у из 
аци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минули 
</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да он 
га што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове 
цкову чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жести 
о са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се пр 
бав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља з 
алих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури не 
е пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је 
престано разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимик 
а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је сталн 
оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешт 
ро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, н 
ства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и в 
ешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко з 
 да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пуст 
аго посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никак 
<p>— Погледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за оро 
ојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p 
 ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваш 
слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савлада 
роде.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупља 
раћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да  
ше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао 
ref target="#SRP19024_N4" />.{S} Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћ 
 већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се п 
џаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у њ 
могоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пута и појуре свом ж 
 га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Го 
адили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши 
лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> < 
раваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мар 
 ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У  
на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитују 
његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... н 
 газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било 
е страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p> 
ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! реч 
ретећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато с 
и кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!... 
. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа 
 ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји 
м као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у  
 број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и 
р му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132 
е пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан 
м, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!. 
Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи ство 
смо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p>  
аурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Веш 
 И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанпут узвикну Мицк 
p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих о 
ицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потп 
>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трг 
родао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно  
 црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Так 
сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пр 
ог бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути  
жином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво  
зо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви  
{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено  
у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} 
о онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих  
мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упалити! — упаде једа 
гар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека 
шинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потр 
ко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како пр 
арског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, си 
и ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад ма 
и. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и  
друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и 
ше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} 
лед казиваше храброст и одлучност, која ни после толиког тамновања није могла изчезнути.</p> <p 
кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — у 
, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страни 
к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећ 
цима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и па 
} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се мил 
дилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то 
раше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од 
држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — А 
та.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим ро 
и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове речи, н 
увен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне  
ша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа 
тника, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! —  
е године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух,  
овека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каж 
а... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Ју 
 често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им 
лити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре  
неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би  
ћ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник... зликовац!....{S}  
уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим 
но!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар  
ог ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим 
ицу заточеника држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну  
е да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p> 
ешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих 
гао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још 
 и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у  
> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} 
амницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да  
 /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати 
...{S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотр 
ама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигош 
око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све  
ње за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са 
 да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби  
 <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи 
ланцима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Ск 
тог јутарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један г 
трзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ п 
зову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута 
лону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шат 
па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује. 
о мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Ф 
е над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" 
 овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>—  
о силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху 
ина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не  
— викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо,  
 оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S}  
 велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и  
<p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада м 
џбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је нап 
лес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зат 
Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви 
азан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини нег 
ази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— п 
и узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је  
ицка.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухвати 
је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом наредб 
о Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одма 
гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у б 
 нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи 
ност привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше  
д Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — вик 
анија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађ 
 језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја  
S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, чест 
аточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једн 
бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где  
да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак 
укућани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опази 
аш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву 
ла је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском 
им кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде,  
им трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он о 
ог из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно з 
 тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му 
а беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одве 
а земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презриво у  
ном у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нер 
ан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!. 
иста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више н 
 услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада 
заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од 
обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који бе 
право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они 
суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, веч 
м.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најма 
 — птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште  
 се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у  
ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Д 
н поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојиц 
 <p>— Тако, војводо, тако!... не пожали ни једног српског злотвора па недај им ни да зину! — уп 
руја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад 
S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са 
ужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> < 
 говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам инач 
његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p 
е леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признањ 
веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> < 
 овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он 
тиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви  
во си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши погледе на за 
ну остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како  
ђанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је 
о грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива т 
ече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} На 
коро половину свога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући о 
арашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе 
тио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам ду 
 до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потер 
д љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не  
 којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи 
 ни једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... 
бе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да п 
но заситио, нису проговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и п 
ављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се њих неколико опет по 
окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом,  
{S} Скоро половини задругара није могао ни име погодити.{S} Читаву трећину села заузимало је пр 
умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао  
знела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одм 
 је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p 
за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође  
беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Н 
ка и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћи 
н на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S}  
дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају 
е жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да 
репашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекиваху они не 
аили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га уб 
откривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му  
итеља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје  
Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање,  
ам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно 
 у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику 
е напасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им 
.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S}  
ише задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту  
p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку 
p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, пос 
из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> < 
д њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао ку 
очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних 
сле Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S}  
it="subSection" /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После велик 
>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} 
да није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p>  
едан милион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго д 
 Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љу 
 је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а 
ри, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде  
ена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко нач 
цку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љ 
в вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли сам 
ком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изне 
ли о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радо 
о важном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само 
воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онак 
 већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у 
ван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара 
а и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одв 
ци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— 
ано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се 
огромној задрузи. </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико п 
 и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом 
је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје  
лака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто  
е бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, В 
стала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако  
ође добро.{S} Широка пољана, равница... нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то у 
 они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз го 
ге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних п 
> <p>Грдна пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносн 
гу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се то згурало по кућерц 
 Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек н 
{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да веру 
 Цано!...{S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брз 
ава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири.. 
е, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни пом 
азгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема,  
нас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб 
се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом  
к онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим ра 
и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху  
ју плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху усп 
 свију страна сами густи редови турских низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{ 
ше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна 
сте убојне редове од наоружаних турских низама он се страшно пренерази.{S} У први мах није мога 
} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но 
ка, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше см 
а услед оволике навале наоружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и 
е то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који 
 конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не  
атаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</ 
и му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао  
 нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превијајући се пред  
ша до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S 
ћ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше 
ао млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка 
 од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло прим 
зручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста тре 
ланинским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за ови 
е крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са со 
цало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближ 
ко иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он т 
 много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барко 
га била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику гл 
 сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би 
оце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Да није случајно прошао какав хришћанин овде! — викну једа 
им пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ 
јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n= 
p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко 
Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оно 
е и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе ил 
 да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе 
мах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га б 
гао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко 
изаше овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p>  
<p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање љ 
ма пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини сва 
о дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p 
е над овом пространом пустињом.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов кор 
уре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њи 
и једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они 
вољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихових мартинака и да так 
зо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а 
атства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усу 
ше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега прен 
колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ва 
учност, која ни после толиког тамновања није могла изчезнути.</p> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Ал 
ворио.</p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажа 
угог имања.{S} Скоро половини задругара није могао ни име погодити.{S} Читаву трећину села зауз 
ик не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико  
а.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и нај 
ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> 
ија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана после овога разгов 
 да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде 
рузи. </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњака и лив 
 њене узбуркане осећаје и пламену љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <pb n="1 
ог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, 
души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Миц 
очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искуш 
угачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама к 
азумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах пос 
да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунц 
p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико 
нажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је 
гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војв 
а роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко —  
и сељаци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p> 
овац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно увећавао ве 
га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заист 
ну свога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући онако снужде 
аћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" /> спавао, као и обично, наслонио 
свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико  
ри са својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака од прашине 
им сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.< 
Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} 
и беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекив 
Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један 
олико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина 
 галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратим 
један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што  
ли по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у  
 своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној же 
>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је 
p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Та 
S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше  
и!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било  
е смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погле 
 је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се м 
сте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> < 
ош мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа уч 
ек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има 
</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљ 
.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, боре, које се појавише на лицу њег 
рте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријат 
вост за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распаст 
 њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milest 
српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци си 
у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он 
е изнесоше они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном  
> <p>Но његова зла намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина 
а својим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дуб 
 пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n="147" /> друго до једна пространа газа 
ренутка Мицков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицк 
ицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуш 
а послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њем 
 Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша 
ру, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{ 
 да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избав 
после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p 
е отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да ј 
 у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише 
сто пријатељство.{S} Но то пријатељство није било толико због Туне, колико због њене плавојке А 
ов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити!  
тво, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за 
 Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пан 
и.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} Т 
S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и д 
омислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Мил 
у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.< 
 Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-М 
и право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега д 
/p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из  
р, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и  
јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} 
грљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и  
и да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе  
тим само један милион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ниш 
аху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена з 
атити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим ра 
ророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.< 
, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху и неједнаки т 
брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближа 
етна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а на 
у њихове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље 
е и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутр 
ашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољуба 
привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хте 
 је онако срамно увећавао вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола в 
врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робује 
ицкових пријатеља.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Миха 
али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Б 
стом подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако  
и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна  
у домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити слобо 
шао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="185" /> право улаз 
>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацим 
 и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља т 
а буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко 
часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност страних ко 
 Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек  
еше ужасна и несносна, по таком времену није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ. 
 како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без  
даше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да пос 
о она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз ода 
д мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану  
у није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгле 
{S} Можда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасу 
е, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше 
 он се страшно пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>—  
о а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>Н 
м.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били прен 
— вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S 
ну и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних та 
коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако  
е бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близин 
ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко з 
сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он својој <pb n="119"  
стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и њега позва 
м брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на  
а га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом  
ом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо 
сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из в 
па и целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то ј 
о да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Куз 
не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бект 
 биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</p> < 
се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, 
зобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити 
</p> <p>— Разбојник... зликовац!....{S} Никад!...{S} Ја сам честити ефендија, само осветник и н 
а ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на  
с овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она —  
у већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини о 
тајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</ 
 ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је  
лом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говор 
ђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко 
.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што је она не 
он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутне судије с 
 крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја 
елом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од ки 
.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице нема никакве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, 
} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је ко 
блику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од каме 
има и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена 
д им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо 
м се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти може 
оче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Ве 
с опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једно 
љ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милев 
у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила 
ној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничко 
 кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако није могао допустити, да његов син буде у тамниц 
ед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо к 
ина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њени 
ина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељ 
а да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш са 
 беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка б 
 искуство му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство 
луд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамна 
рамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади 
опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беш 
пак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је 
х угоститеља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код 
е па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељи 
 би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза  
ирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упад 
да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега ј 
љаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше 
едло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, ра 
о.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После дуго 
 благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад  
гарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у после 
. заједно свуда!...{S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — 
<p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да 
 кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад  
к и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p 
шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} 
 турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га 
даше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још  
ју сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сад 
ше загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ дав 
 први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то с 
.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати  
 јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и с 
же.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и ни 
залуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано и 
едан дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стражара према  
и поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили 
о учинити, то они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од г 
на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са својим насиљима према тамошњим Србима, то Кос 
 Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбу 
тано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са  
а Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник... злико 
еца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који 
 то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до 
 многобројних станишта арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мор 
лувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да 
по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још јед 
 ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Ал 
ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који 
т Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог 
говог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотн 
рачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храб 
бнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помислити да је то жеља  
са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му прис 
је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе 
а да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу —  
спред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="185" /> право улазу у л 
озно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и њего 
ао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко при 
не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</ 
 која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не см 
 га, господару једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе  
убље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљу 
анцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом наше 
о ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и ј 
у сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само љ 
дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о  
зривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви  
икну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дис 
не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>После н 
Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добр 
 прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} С 
и-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристаје 
и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се  
а све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Ми 
каше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} 
злазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен са 
.. зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, так 
оче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам 
и одмах у силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци н 
!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам 
иси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руме 
 примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болеста 
ладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми од 
лиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> <p 
зађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> 
их вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање  
икћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина же 
, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи  
Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко 
аво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радо 
p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S 
а.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам 
а и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад  
ђе за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуд 
 поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Ар 
а цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту с 
 нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан 
ир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па 
-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња 
раху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад М 
зу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима 
ним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p 
н, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и 
ј бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је,  
дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође овде 
а нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња с 
смо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? — упиташ 
погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде свој 
мах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окре 
ви беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој 
, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, к 
јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је та 
во Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ к 
х за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли п 
де међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не да 
аца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по варош 
 он то учинити, то они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина 
су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао 
е оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша 
слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике 
атски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком 
где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да  
ет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у  
 — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети том 
од Петриња.{S} На очекивање нове потере нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, услед д 
лизини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очеки 
иша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душу и  
м тако важном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор 
понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко са 
ји се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје пријатељ 
је то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у ово 
и у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране  
илева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанпут узвикну Мицко:</p> < 
ца и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине 
спали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га о 
ретворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p 
ле смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин  
ањени око оазе у својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви  
оши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин,  
лих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да т 
жени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он м 
, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се наград 
уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толико у 
миљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, ш 
ка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај о 
 нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кљ 
ва или да погину.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице  
ла, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Михаил 
.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам п 
е:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, 
знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се  
 заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је 
ше за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах ско 
} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган  
цка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да  
 ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... ка 
де срчано паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и  
ного што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова  
веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — 
ражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гини 
или из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице и 
бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар које понорниц 
јка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много са 
а све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше 
е стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлет 
а што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забрујаше м 
и само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драг 
ендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата 
о.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближава 
{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку  
ок најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху 
мах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да 
у, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били с 
ће, улогорисан међ’ планинским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах поју 
 се међ’ планинским кланцима на планини Ниџеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора живео је на ј 
руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, с 
ајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Срби 
 јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, 
 вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџ 
ад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учеств 
, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ 
ер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а за 
а требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног тро 
е беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.< 
беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилик 
ије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту 
од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај  
анијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како б 
да, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да 
од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са р 
и кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало по 
одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</ 
<pb n="96" /> <p>— Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна)!...< 
 ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана после овога  
луцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца а 
 навикао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим,  
.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у 
{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! —  
мети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на 
 у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, —  
ирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S 
ају по свим крајевима подрума, но нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брз 
око владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чу 
 овом пространом пустињом.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен за 
водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n="147" /> друго до једна пространа газа, кој 
а пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за сво 
тању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и н 
ом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кућ 
мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муњ 
ојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата  
 више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога драг 
 га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он  
ра?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote>  
есет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десет 
а сам честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко,  
дећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га ј 
мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и за 
p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину њихо 
ста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах 
е у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчи 
ио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} Сам па 
вропе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људски 
т тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име  
хтедну предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд  
/p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — гов 
и.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ни 
е чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми да неш 
 пламену љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки 
. </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превијајући се пред пандурим 
е ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мал 
И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна мно 
веду баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам 
це једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично оп 
 — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и же 
им друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S} Ти се 
ећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће  
се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испо 
краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна њег 
 ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у миним 
че Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам  
тати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда  
вољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{ 
ако би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мит 
/p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о  
 сад при поласку. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си сега сос здравље! — одговори му овај 
си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, 
ко механџију сад при поласку. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си сега сос здравље! — одго 
шом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од М 
о није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или  
 загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове 
 Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих о 
 имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од ма 
а разгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нем 
да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој ро 
та је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца 
га љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган писну и она се сро 
а, односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околина варо 
цко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у н 
p>— Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за не 
икаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, об 
есечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на 
>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније 
!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Ми 
урци са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S}  
 дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи између Срби 
рског попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше  
а, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошт 
4" /> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, 
ко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да с 
вши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана 
право сад беху још много расположенији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу. 
у.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживот 
 Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа п 
 мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпирит 
 јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен 
на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако ј 
 и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, п 
ило је од њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији и најспо 
ле су храбро јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, како још  
.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад,  
 предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да 
, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ов 
рача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано 
 <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онак 
рати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око се 
 одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је  
прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тиш 
кве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас она 
хаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше. 
S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни мног 
са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у об 
ше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p 
га ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени 
 је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја 
</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш  
их дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство,  
би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се  
.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</ 
ина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда 
 за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет оглед 
ђу тим само један милион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису  
ша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху  
вом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у ко 
младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заустави силна пис 
а одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен  
Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не  
му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брат 
био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно 
ер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, 
илазили су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку 
о провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а  
 Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђор 
бори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом чето 
 био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што с 
еликодостојници страшно се узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзула морадоше се с 
 и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као  
о је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са 
о небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, гд 
аво ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појуриш 
средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми л 
мир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоруж 
две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и 
се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуна 
зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет п 
адозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Ара 
лако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без 
урцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост би 
што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко  
ек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано 
ко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао.{S} Одмах са 
не исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш п 
ад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за рам 
ини придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обара 
ајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, 
већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход,  
 жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд и 
престане са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па  
Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољ 
алила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше ка 
ње.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" /> спавао, као и  
дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњ 
 беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељство није било толико због Туне, колико з 
има изгледаше као какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господс 
о је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После н 
 први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде м 
и врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као д 
 изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а х 
отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде 
се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко  
би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио 
е задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је  
pb n="54" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог 
ку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато  
р-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за 
ицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капет 
во биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење с 
о и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са својим насиљима п 
м страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим  
лучајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и А 
е да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије о 
 Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед  
али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће  
и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S 
чи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме 
а, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питом 
ош првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто она 
их пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се н 
</p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвр 
вом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и од 
 власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> < 
етрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика мно 
 врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже,  
 млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p 
мена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би л 
ци своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је да 
ац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло т 
ри она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем толико, 
 по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам  
зда...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да  
м Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер 
/p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много  
а! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...< 
 и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао 
 да је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да 
рикнувши бесно појури супротним правцем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак 
/> разбијена.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје б 
ршњакиња!...{S} Снажна — снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна  
е обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па  
о ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p 
} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али,  
 руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Ми 
цко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и б 
 даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на  
ви! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто за 
>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим д 
ренутку и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах план 
ву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи з 
p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису м 
 за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пође 
рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, д 
кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у ти 
ет изађе из цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S 
о лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко 
тор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шат 
изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било  
то више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да ј 
њског песка чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико 
ер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није 
ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану,  
., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерас 
е:</p> <p>— Цано!...{S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очај 
 имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко 
олико слободна речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник! 
ад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше примети 
ен због свог огромног богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Чо 
ада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србина не могаше стално  
сећање храброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оно 
е, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита  
етом придружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Миц 
у са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ 
час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година 
 може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и  
ада су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као с 
есмица њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Ма 
ли прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршум 
између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још ис 
своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер- 
казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови нагов 
амо ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S}  
 са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попу 
онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све 
јзад невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не п 
 с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова м 
 код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао 
 беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви  
оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави обл 
 пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшн 
е опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде 
са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облак 
ла сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петн 
свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — 
ај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде 
о направише један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се по 
овала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим ч 
 повратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак  
јући и јурећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станими 
{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то в 
вај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и 
 плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породи 
турскога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златник 
 већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој  
 и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако бе 
ути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они 
одмах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством није се могла овим и 
 у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово 
оју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до 
 своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урм 
шкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њен 
 отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорни 
им животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, т 
 Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са дру 
које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да  
о, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао 
 он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и 
 више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе 
у, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, го 
еома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао 
та сад начелник.</p> <pb n="96" /> <p>— Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска  
се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим 
 краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер  
 од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— В 
</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши м 
но настањених.{S} Како је имао прилично новаца, то кријући се, проведе овде неколико месеци.</p 
вцу северно од Петриња.{S} На очекивање нове потере нису заборавили, јер јој се сваког часа над 
че, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!—  
ан, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре  
> <div type="titlepage"> <p>Штампарија „НОВО ДОБА“ у Вуковару.</p> </div> </front> <body> <pb n 
о тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</ 
еше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери бива 
 крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Тра 
 <p>Мицко извади скоро половину од оног новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени 
о буде с места пуштен, награђен обилато новцем од капетана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао  
>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Н 
заврши турски чиновник, па извади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет златних лира.</p>  
дмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и  
ђевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на ула 
ко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање  
p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p>  
ед ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшниј 
јке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје своје — познавао ј 
 потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се н 
рки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета  
 — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У и 
p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображ 
рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сам 
 пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у 
ицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турак 
 са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог др 
летене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама окол 
меја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не 
 одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу. 
ше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и оста 
ада чујете само монотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људског 
S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама,  
иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнау 
штољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад п 
ле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих  
ани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{ 
те ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p>  
трљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да 
ијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапк 
!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна дет 
цу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко  
 Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два ш 
беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме 
он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом 
 легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно во 
 ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</ 
ва тада пало испод њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само 
н судити!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи бли 
у.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и д 
а, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" /> <p>— Милоје, Стев 
 дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа 
 да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи д 
нутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са златницима, звецкајући, 
а ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S} Завири кроз пр 
и ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао 
p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то 
 парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одмора од неколико 
е појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно 
ам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања 
ја.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{ 
куту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време 
 баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неко 
та, здраво! — отпоздравише му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим 
ној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ р 
 дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше ка 
владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне но 
олазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> < 
, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!...  
ло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко 
цко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а мо 
ћи куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица др 
 камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео 
аки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај св 
 другоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај ж 
 Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека  
а мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме 
 настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и сва 
аје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме. 
.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покретима пева 
 те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што оста 
ко је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не 
 је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко бе 
ко утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о закла 
еља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није са ве 
је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао 
ш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрес 
адну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не пре 
аћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како!... 
чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламб 
Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>—  
е ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, ш 
иво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца момак а г 
шта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али- 
ису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан лан 
стињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Ми 
ери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша од 
 чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи св 
а ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагин 
илна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се  
мовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведош 
 вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше  
, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне оморине.{S} Они се  
цу као сјајни звездани одломци при свом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим 
н, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је би 
ма, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако гр 
та и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам ве 
ињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често  
} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је  
, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекл 
тни становници обављали махом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилаз 
ћ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Д 
д њихових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више 
уморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да п 
едима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе  
је добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, н 
обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне А 
радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк ј 
Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, 
есоше они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу 
е са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један пло 
а.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... 
ије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — 
учила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како вета 
оге црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле 
ао свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она б 
нув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај 
о Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца окто 
е би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око та 
.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и 
прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски ц 
гобројних птичица престала је.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкрипање испод ногу.</p> < 
о време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="144" /> освежавајући ветар.{S} Одм 
 као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити својом сопственом шаком.{S} Час по  
гоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то по 
 и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба,  
је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у  
рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што  
цима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера, те напусти своју домовин 
лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита  
{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао ча 
 млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га  
опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов  
, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим  
 мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шт 
о и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онд 
инцип: циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се с 
ио прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још виш 
на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног в 
грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опр 
тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радознале масе, 
 дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху ка 
 разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад при 
 народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на свако 
ици.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и 
тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора 
 Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узвикну 
ко исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не про 
, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} 
едно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" 
о увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} Кр 
 селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан —  
ови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он с 
.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S}  
екиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадиј 
едаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље 
и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини т 
 се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благосло 
 волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије према њој више су биле као из 
ави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара стајах 
 курјак једном турчету, које беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зари 
спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Т 
 и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но  
оје женских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он се између свију ист 
 погледом посматраху пашу, очекујући од њега одговор.</p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи са  
ав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и зау 
век пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и оста 
ила на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер 
дно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући богато његово гостопримст 
 да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио  
{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно,  
га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја 
ако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени 
коба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! — одговор 
гнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, ј 
на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови пролазе 
 Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се 
и сјајнога месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овом 
м храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чиј 
 врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придружи се осталим вођам 
не речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју десну руку преко његово 
 Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужи 
атаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осет 
одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином уло 
 цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S}  
о почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то 
ош са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим млади 
 и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу с 
прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>М 
ош толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје 
као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га 
у; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели о 
траше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он б 
е.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз 
се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај 
о, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="1 
 Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу 
 обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа, молећ 
тражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад она успе својим ум 
аостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Б 
 почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зи 
 Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек наша 
 сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ 
ја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом од пшеничног исту 
е Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А 
 им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Двана 
мир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скриве 
ше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Па 
дине.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија з 
е и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за жени 
орђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је пад 
риста — никако није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стид 
дан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник,  
, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S}  
изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржава 
а би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову 
 један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико б 
 разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом стан 
е веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p 
ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове ж 
 Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бог 
е потанко исприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова укра 
ар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у л 
исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицк 
— постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа  
таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твом 
да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен усле 
 ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли  
гова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин 
таћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситниц 
звезена све самим сребром.</p> <p>Овака његова спољашност морала је скренути свакоме пажњу, как 
тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахранити на каквом заба 
другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учин 
, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила је човека.</p> <p>Он се ни 
 задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и она пр 
ије ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом с 
о га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> 
ицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глав 
вода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше  
 корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један повећи грм, о 
> <p>Овака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој колич 
р-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћу 
име трајало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ ка 
 да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши оволику навалу 
лађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља з 
еглих Турака, већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само 
ах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством није се могла овим иско 
стезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти —  
ли не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његов 
ба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале  
стињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу 
 тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућ 
ив!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш ха 
м, са великом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благод 
а њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре 
ући Јанка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} Тур 
уза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-М 
 дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове  
оше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до В 
>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчи 
 Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да 
амен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим б 
ао гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то  
<ref target="#SRP19024_N8" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчић 
естрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у њ 
 топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја 
елник љути, пипајући непрестано око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, 
те га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свл 
нији ветар са великим страхом саслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да  
ицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њ 
сенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас  
ед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом напад 
 Харамбашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да 
 овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски  
 беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> по 
не али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белуш 
о тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не пома 
м очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна  
 се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами 
е смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те 
 чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко просто не мога 
ивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах у 
ам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог конака!...</p 
а је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинским кланцима Ниџера 
уди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака њего 
сао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...< 
каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, 
но што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с  
и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу растоварио па јој 
е, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун 
 нађе у самој средини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили за својим во 
држава робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паш 
 је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, по 
Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио д 
аше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштв 
ну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти ј 
...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У  
ође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах п 
адемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега и понаш 
грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови другови.</p> <p>После оваког срдачног састанка п 
ењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу ка 
, наш храбри војвода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинк 
војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потп 
 мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо,  
тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока посекоше све харемске  
аном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда ка 
ање, непрестано распитујући и јурећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде —  
оје су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила он 
главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини  
 нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише не 
своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше  
ше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошто однесоше Станију њеној  
то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет  
чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући ве 
Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Ми 
ри он опет продужи пут идући непрестано његовим трагом.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Ду 
дмах појури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислима непрестано се превртаху оне речи „хиљад 
а носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> <mi 
и облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут  
ав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> <pb n="36" /> <p>— Послушај ме, мо 
е а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирн 
у планином Мицкова мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плот 
 сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га п 
макоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} По 
г увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса 
беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар 
е хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> < 
сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да грме не 
 жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који је могао да му смета у 
</p> <p>Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, еф 
 доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је 
 и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако раз 
 две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ 
амо да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редо 
астављена ради суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, једногласно је одлучила: да се х 
пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} О 
пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах изведоше Кузмана и о 
таре српске гусле, остављене као символ његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама 
мо се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељу 
сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он њихов зет не може никако ни 
ћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања.{S} Она му је редовно правила друштво 
ицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело издавало је сумњу код овога Турчи 
вор и хладовина благотворно, утицаше на његово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и 
 да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као познато још из заједничког ратова 
 вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре свом жестин 
 храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено улазећи све дубље и дубље  
лати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да их он не би 
ино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни  
од њега неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чу 
ријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином 
ладан и посећен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још в 
е јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад с 
на моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Т 
54" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен 
 Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турк 
саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — одговори 
цка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n="109" /> јунаштва и смелости, да је увек  
неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живи 
а Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је  
у његовој околини беху пропиштале услед његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и н 
елова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно в 
<p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа л 
ке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, 
а на планини Ниџеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној уз 
Мицков отац — Христа када једном, после његовог бегства у планину, разговараше са својим комшиј 
их окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се  
патије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба  
бацивши нехотице своју десну руку преко његовог рамена. </p> <p>— Заповест кадијина мора се изв 
ина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеж 
, осетити и топлину тегове љубави према његовој отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике  
мбашом Мицком и ту се одмах присаједине његовој чети.</p> <pb n="50" /> <p>Са тако повећаном че 
у Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрав 
Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1877. год. и з 
х низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је би 
м валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи стр 
S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на К 
оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојног 
м.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању сво 
 да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су они сво 
, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено непријатељство и п 
ли краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори 
/p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на јед 
као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он,  
акао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста од радости сјај у очима а св 
а сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — у Македонији, на освету за ова 
ну се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>М 
 и тиранин српски.{S} Српске породице у његовој околини беху пропиштале услед његовог разбојниш 
 дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Б 
да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа че 
 четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф- 
, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! —  
д наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поч 
 који необично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — 
оја мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу  
 Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.< 
аљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из 
а био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин 
о га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и 
начком четничком ратовању са Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелости у српско- 
и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четничком ратовању са Турцима, о његов 
г Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Ч 
 — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак њег 
 и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеник 
е пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камил 
ију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и 
чаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад р 
је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио  
после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да 
 примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове последње речи казив 
оки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни вр 
ше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам 
тпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за ва 
 управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко с 
а обећања пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он са 
еље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и завол 
 косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад  
у и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арна 
х ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живо 
извињења могаше утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S 
луд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Миц 
одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају роби 
 изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као 
и, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамниц 
па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Ми 
Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад с 
би налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис,  
target="#SRP19024_N7" /> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично 
, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко  
, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, синко!... које добро? 
p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да би 
ове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то м 
а Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S}  
 тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу 
аузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуш 
 луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово д 
веден у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Ал 
 се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко је није п 
{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сиг 
ли у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се 
<p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је ј 
рављени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже пом 
томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изглед 
д опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="8 
агрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара заг 
 чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад  
љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да 
ју на слободу а понашање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његов 
на је знала колико је силна љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом 
о-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјај 
>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S 
} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са сво 
е Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им бе 
истана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око п 
младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, 
У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> 
 Солуна иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијеле.</l> 
спољашности Краља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!... 
 — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S}  
>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш при 
адосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири њег 
и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини 
и друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био в 
е Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздрав 
д околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволику навалу, јер  
 за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно нао 
и, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... 
бе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих преле 
са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружи 
пасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим м 
д за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здраво брат-Мицко!  
во, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S}  
ви Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, синко 
лаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно с 
кну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко ве 
рбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од пандура и одмах баци 
 како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> < 
ди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по др 
це, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за  
ивоту напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једн 
жњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> 
у са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски п 
о мало задобијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само  
ше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>Т 
ам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде  
 само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је роби 
 свима својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се брат 
о врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори 
, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n 
и из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио усл 
 стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После 
ендил.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а од 
 Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се в 
и да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине к 
лико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен ота 
ом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео по 
но Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше к 
ајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве бар 
њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код оног 
 због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право  
срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n=" 
 му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубав 
ах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрли 
 радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендил 
и мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж ско 
љености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјај 
е сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане 
ој души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато 
је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку из 
војке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватиш 
е показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} 
ром пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је с 
 посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се св 
ицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце  
при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и  
му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толи 
 варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ре 
} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ 
еног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба 
није било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беш 
ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на  
<p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Миц 
рна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> < 
пка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје и пламену љубав није могло овом  
пред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни,  
везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора з 
мре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што 
ренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и ст 
мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи 
н никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај 
бавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаже 
д, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови горски синови н 
раћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нем 
већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} 
 искреном и свесрдном расположењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p> 
 од осталих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — снажнија много но остал 
 црте очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снаж 
 онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно 
.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје и пламену љ 
 он често правио посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, в 
 да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} 
иже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено. 
ријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено непријатељство и последње време беше веома додијал 
" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груд 
ата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко  
елих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из 
вори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драг 
, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколико тренутака тра 
м удовицом, изјавивши јој последње речи њенога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често прави 
ј бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из  
двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом 
2" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Нек 
ом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се он сур 
нутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слобод 
 јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О 
 бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она 
ри те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав б 
руговима.</p> <p>Пошто однесоше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут  
и Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак 
е, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, који в 
раве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ как 
толико, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко бр 
ећ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах до 
ише распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, о 
p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не преста 
ашњака и ливада, поред необично плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко тр 
адама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар 
ија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура!... 
Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по 
аде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која  
танију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Т 
крсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само дубок 
ћ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Ми 
Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му  
раили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом др 
 за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага  
а не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само 
груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удов 
рском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположење 
војом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо п 
мета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су цел 
адвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким стр 
шао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га  
за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ ј 
јим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и стадоше  
ао да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав из 
к а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре,  
Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, 
га Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако 
} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге об 
одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у св 
здрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти д 
утио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>И 
иново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Срби 
е њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фру 
ешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам осв 
шним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад 
а ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу 
 Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она  
з Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе ск 
мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. < 
одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, т 
 одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живе 
о, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је 
 старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} О 
ког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p> 
} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, о 
ицком, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху 
шино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато са 
чито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала 
и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> 
ладаше над овом пространом пустињом.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихо 
када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb 
и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{ 
зна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако  
дном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бе 
вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би ум 
ако његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на ли 
х села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натова 
и и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћуст 
колико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвал 
 да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брд 
ад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако спуст 
 та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим 
рујаше многобројни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко мо 
и окружени пријатељима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше  
о радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> 
адавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу зад 
амед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова  
 су они премишљали из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све,  
одица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро  
 позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове  
иметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше п 
 у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — вик 
к облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шт 
.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њи 
к досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да  
ај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри  
аком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био  
 јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју де 
и му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb  
у дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у  
том, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету 
, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим б 
p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p>  
 правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једн 
орали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет  
ра ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> < 
 ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</ 
ина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да 
них одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изре 
оништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, 
 другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p> 
сачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а наро 
гу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: 
сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станиј 
по разговору разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и  
а а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S 
/p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао 
сту.{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасн 
ило теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што п 
м само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Тур 
 Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху  
S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{ 
 мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако ис 
о време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је 
ежати грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Пор 
ка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За  
ти стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље и 
он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи пр 
ена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све в 
} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и  
је сумњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом п 
еде са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад ра 
"27" /> <p>Ранђија и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, б 
натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипај 
цније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху см 
раво Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</ 
 Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се 
мао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други зн 
е поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из ж 
ном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намер 
нова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли 
е год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље муч 
 су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао 
разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плака 
и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за ког 
 већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише свој 
се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи 
 од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљ 
е сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да 
пкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путова 
места се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним правцем но  
ни се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p> 
јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе  
розаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиш 
пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Ј 
ваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ д 
ога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у м 
ласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били  
.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се ник 
 јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше 
шеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње м 
 пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби ма 
а је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После дес 
аху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, 
агом ни користити.</p> <p>Сада, када се њих неколико опет појавише близу овог истог табора Мицк 
рем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тоб 
оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажиж 
вога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урм 
рође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p> 
и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог спаситељ 
амаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо ств 
као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од киш 
им вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко ун 
 се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивш 
ст, јест!... пре неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосм 
ог праха.{S} Најзад се указаше неколико њих на камилама од оних истих Мицкових пратилаца — Арап 
и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S}  
им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисл 
 од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше о 
између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>К 
ве.</p> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они до 
 тишину реметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав н 
чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није 
ишта сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако 
ена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка ве 
и из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа 
г разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!... 
и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су о 
Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили  
а не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш  
мах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано око оне његове 
ва код ових његових угоститеља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у св 
им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то 
дим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заустави силна писка  
м описујући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматра 
тво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше  
да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови ка 
>Чује се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!. 
<p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда све дотле, док нај 
оклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са 
м мртвим мезимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у 
се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло на 
вога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, ша 
е већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје 
не воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим п 
а другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не 
за неколико тренутака жестоко изуједати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена п 
м беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после  
 хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том прилик 
грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанск 
ила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамн 
 смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону пустошну равницу, правиле 
ко механџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ бе 
, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</ 
нима масу Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим ј 
ом зебњом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да  
} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а 
 па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и да 
у над српским племенима и мучки убијају њихове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их 
а, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, којима се Кузман обаси 
 Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ  
а; судите му како знате — рече један од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже гр 
 јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збрат 
 кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препу 
спод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моме 
аше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше с 
и се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
чких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше границу,  
ко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— О 
о свирепо отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљн 
 јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да зам 
урци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} А 
а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у об 
 једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве 
је беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака ч 
, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство а све 
Много је српских синова тада пало испод њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије  
к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављује.</p> 
о какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блеја 
их куршума није престајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p 
кну очајно Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина  
 да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му д 
у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене мно 
м био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај д 
есрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко 
а је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турског насиља.</p> <p>Прешав 
огло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему 
 освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог познанства они једно другом и открише своје жељ 
 ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и поју 
сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог магацина. </p> <p>После напорног и убрзаног мар 
у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њ 
ово и његове породице као и за паљевину њиховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, војвода Мицко 
де мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше М 
ицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема!  
ако сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му теш 
пати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет наставља 
вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још ј 
и дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчи 
утака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми  
да напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољц 
{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљина 
ко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана ср 
 роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како је оно царски  
е најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p> 
та више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јатагане.{S} С 
ново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се  
то но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом  
сете силно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на 
етили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах у 
као она њега.{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве 
оју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у 
 и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту 
 мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом 
ио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи про 
упа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пр 
ну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силаз 
 истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју в 
> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано арапским слови 
Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше приста 
аклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стаклен 
 — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од оно 
дно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељај 
ше поћи за својом четом, то команду над њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицк 
омчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није би 
а, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом пор 
 — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка у 
е врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријат 
, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем 
озната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, 
заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у б 
а школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана  
уде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!... 
личине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био си 
ену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко за 
 да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина д 
скопаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би  
златних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто пров 
 би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, сам 
лу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за с 
јуначком четничком ратовању са Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелости у српск 
 место, које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз са 
азмишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца д 
говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, да вас ба 
ам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Срб 
 сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и б 
таве свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прику 
е и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четничком ратовању са Турцима, о њег 
 разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљати око 
ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје ве 
 слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убиш 
е ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на 
 за ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у пут 
.</p> <p>— Оружани?!... педесет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да с 
о па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко 
штаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар 
какве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Е 
ли сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао  
 дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини ис 
иштољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све самим сребром.</p> <p>Ов 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— О, здраво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузма 
еле те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек доби 
х Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпо 
— Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озло 
ет старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после дужих прего 
ј хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после св 
епала му је најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном расположењу свију њених сродника 
је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад 
анија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p> <p>— Станија?!...{S} Станија?!... ја не зна 
о онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у црк 
за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p 
{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта ви 
шком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па 
х поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу.</p> <p>После подужег разговора  
00 становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукт 
е, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином 
ног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p 
ако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95"  
ше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту дево 
ење.{S} И сам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицко 
} Обојица су размишљали сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{ 
 животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по је 
ка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> <pb n="36" /> <p>— П 
а се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше  
ло је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, 
ањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној при 
p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није кака 
 се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како  
 брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они расп 
ућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити. 
мишља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје бога 
 четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старој Србиј 
а се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о ро 
естима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они 
пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</ 
аху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски 
у са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на 
драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и  
 да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахр 
ју они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време  
{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладн 
снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек дос 
 ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благ 
у светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео за 
више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно мор 
<p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта  
канда познајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме 
p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега  
одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој 
моглавце, силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши марти 
на и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен усл 
 викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама 
наге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на  
ји беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, 
шкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше 
м дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша непре 
ичне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арап 
еговој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описујући у најтужнијим слик 
еше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четничком ратовањ 
помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се 
..{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која  
ше потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о  
.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у В 
о седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора д 
вништво крај својих огњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људ 
 још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са свој 
мо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И треба! — одговоре ос 
ж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки 
рпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као 
ок је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толико се све више и  
ом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој р 
дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво а 
разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговим 
 се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> 
у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се ј 
{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад бех 
ина, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико 
својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти по 
а си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из 
дели су они око отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпу 
о шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их 
 по мало задобијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше сам 
орином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и не 
„турске севдалинке", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнути 
ог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један др 
ше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Препл 
То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S 
на.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите ш 
еће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита 
} Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p> 
а већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, н 
к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S 
а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту 
.{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — 
да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p 
је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к 
мије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија. 
 опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах п 
црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле р 
прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним  
p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изглед 
енди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само  
гаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> 
е Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} Цано!. 
 али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно  
вездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди 
тима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у  
у се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузм 
стале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше н 
а нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве  
тар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да  
 вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га хара 
 — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар 
а кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран,  
ше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећ 
</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а г 
ова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахр 
бо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад  
да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајс 
ћ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши  
поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јага 
 његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање су 
свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око в 
ма појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде  
знесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазев 
амљује.{S} По уским улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а 
водише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом с 
што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже рус 
 на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном ме 
непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца ч 
урака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише спа 
да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака д 
о насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила је чов 
а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да  
ј се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамен 
} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у 
rget="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега пр 
о шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а 
 велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске пл 
ад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> < 
артинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом  
рче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв 
кана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад у 
но, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Ње 
а.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети 
 своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, п 
грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани 
ају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он  
ти око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} 
> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више  
да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дерах 
ако он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</ 
рчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — пром 
гледаше као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече стариј 
леме Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да о 
Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у  
— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Ми 
јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села и тиме м 
 даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— 
ушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! пром 
кше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Му 
/p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима одавно нису имали оваке госте и  
ед Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових  
 час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бич 
се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се ма 
> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, п 
е четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— 
овом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с времен 
е могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући г 
Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана не 
ли су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Л 
мир непрестано шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као  
послове, које су ови сиротни становници обављали махом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да х 
ако он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед  
>— Напред! — викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Д 
у чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> < 
илева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили сво 
 се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши 
роши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мора, између залива Великога и Малог 
ном у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путовања од неко 
 на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али- 
у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземнога мора, између Туниса и Бенгаза или ј 
е пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже н 
а сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јуришали су 
 муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет храбри 
S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чист 
 појуре са највећом жестином напред, па обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војво 
 овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући плотунима масу Турака улетеше смело и у саме  
ишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које  
и Божије, којима цело човечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено тело  
и се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, ос 
/p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што т 
ави.</p> <p>Пољупцима, којима се Кузман обасипаше са својим друговима и са својим војводом није 
есец се појави и млечним својим зрацима обасјаваше онај једнолики предео без топлине али благот 
 срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеко 
амеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око вра 
 дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, који му лек бе 
што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момч 
басу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из ње 
ли драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче горко да плач 
в комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху 
би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне н 
 не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске странке, то се они још одмах решише,  
сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморн 
лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне 
а.{S} Пошто се тако мало порогушише око обезоружаног Мицка, они опет заузеше своја места.</p> < 
е одмах стропошта онесвешћена стиснувши обема рукама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пан 
н мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је 
роз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса рад 
реди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге 
а Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа о 
<p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто тако! 
и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са 
проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на 
о кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше повући испред руске војске, а они 
а осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ јо 
а, који почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје 
релим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, 
ије се могла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и иначе от 
 уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Миш 
ган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске  
м паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти с 
 Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, када чуше за 
, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицк 
 ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, г 
ати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узвикнуше Мицкови др 
зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не ма 
је било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — суз 
чеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и на 
p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешк 
који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у не 
жасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко ч 
 убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и с 
и посао.{S} Управник апсана их је често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Т 
мањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинака као и о 
е и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од капетана.</p> <p>Мицко је сад слободн 
 задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око  
p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша  
ожијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим з 
ни хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту  
 стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке 
 да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о крти 
познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позна м 
е.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би он 
астало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се 
имао једног свог старог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чув 
 ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Краварем", јер је неговао доста велики бр 
г огромног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и 
еса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне цр 
ију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Ј 
 својим богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим ст 
 није одмах <pb n="21" /> спавао, као и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и 
ог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био 
ога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ват 
> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркут 
она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем толико, да 
ицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер се 
изилазе из оних подземних кућица, то су обично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог лишћа 
оба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед  
ивио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни д 
S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је прилично времена, зато  
p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да је  
ли су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек  
, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да 
урено источно небо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави 
то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да  
нег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и како  
е и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељи!. 
 и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p> 
 и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло хра 
 међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природне појаве и после овога настављ 
ног лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако сн 
шну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше овај пламени вета 
е није дало ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више  
оји подизаше овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да беж 
 по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног обл 
ломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно без стр 
љиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. </p> <p> 
{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на 
тар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пођ 
{S} Они разговарајући се пуштаху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је 
следњим зрацима својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротном пра 
ројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође много а они прим 
вцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} 
 <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не  
 Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ов 
читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и 
о тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицк 
 пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву  
 се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило 
 сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно ста 
сада — исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око поубијаних Турака, који све у крви беху огре 
елу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже своју  
или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Мно 
када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесар 
 отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Три 
ка.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S 
да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве про 
 само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни рес 
нале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у на 
разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> 
оштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један  
рви пут примети живо створење у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене. 
е тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши  
огли приметити неколико мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих други 
 подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све в 
мени зијала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред ово 
да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — пре 
 месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре  
ти.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власт 
 јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју ве 
а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највернији и свак 
тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па 
ћи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад с 
о а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом р 
 потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног  
ји су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост. 
а оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — вик 
ћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући снове о драгој слободи. 
скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и продужише путовање.</p> <p 
их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид 
давно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али б 
/p> <p>У први чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезајући от 
 почеше мало измицати унапред гледајући обојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитуј 
ом језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу  
 пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оро 
пријатељу — остаћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи ш 
али каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.< 
трајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове сво 
лазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија си 
" /> <p>Слуга их је пратио посматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу познаје. </p> < 
 рече Ефендија арапским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника држала је још несвестица ни један не 
на, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брз 
војица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У најв 
кој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник што 
них речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p> 
 ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искуп 
 пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да тре 
S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мислим, другови моји, — настави он посл 
 лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек који  
ћем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма 
о стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвећ 
веру кршна планина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разнов 
пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{ 
г дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то 
 страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и 
м погледом посматраше велибиље којим је обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше на његов 
У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговор 
 имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, кака 
 па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повијају као каква змиј 
ијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас об 
глав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, чисто вам с 
их из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се вр 
а и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше крај 
и, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p 
 из оних подземних кућица, то су обично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им 
иш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје своје — познавао је себе једнако ј 
нину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови пролазе ко б 
трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клиц 
оће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!...  
ча а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се 
ском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом си 
 али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити око ватре и т 
 и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање  
и као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа,  
а Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још в 
паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ 
на два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху за 
ад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузма 
 наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" ту 
о је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали  
реме болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче 
путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и пр 
у — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, н 
амо је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше 
у бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" /> <p> 
ољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно излазити у варош и кр 
а погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадила Мицка и њего 
<p>Опростивши се, са својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујн 
аоружаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној прво 
чи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом.{S}  
из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара 
ече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...< 
.. шта?.. снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Миц 
 био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку,  
ом пустињом.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубок 
зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је 
е просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем,  
а!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је 
роз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је с 
као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чи 
клоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које б 
 сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинц 
ик — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да осве 
 да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова ог 
сам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а  
д свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Ш 
>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми 
 мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} Н 
е онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени простор, да  
ог песка чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико да 
же похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и њег 
ном, учвршћивало се пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки  
напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз о 
 одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тер 
и-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част д 
за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену 
о њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно 
се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гура 
муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гини 
 већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах раз 
ше му као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ћ 
окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} Т 
 падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни ме 
павају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћи 
 ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допушт 
, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете 
ше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружи 
S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Тура 
ети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и 
у утичући својим светитељским речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити 
.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав 
ло источније од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се 
в?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко. 
внику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро б 
м и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> <p> 
цко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашани 
на.</p> <p>Неколико тренутака трајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани ос 
даље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да д 
те аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни 
 лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли ч 
 пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда 
еше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се  
} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На кр 
ного година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни 
.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>После ду 
ше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и  
ви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано око оне њ 
о.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} 
м облака од врелог песка, који подизаше овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p> 
 тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође мн 
ра.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приме 
 само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријум 
рели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који је  
 и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад с 
ва не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита  
 продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије ц 
ти толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мо 
сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо о 
му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега мно 
рста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо п 
 имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам д 
ни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, о 
цко опраштао са својим пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим во 
стављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најдано 
а тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора  
беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладниј 
о за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој при 
аш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, м 
роваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуг 
беше сакрило од превелике врућине, само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила 
ичких разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толи 
о Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по којој му 
ем! — одговори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико  
. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише за ноже 
 капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Бо 
дите си сега сос здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p 
 и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро по 
е жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче кр 
дмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно л 
амо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као 
кога обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му не 
 промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући  
ватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и његову Ме 
ата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Мил 
инка извезена све самим сребром.</p> <p>Овака његова спољашност морала је скренути свакоме пажњ 
шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе 
е чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је М 
тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово пр 
ли.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још 
у јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једини начин на који би с 
им неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше опорављати.{S} Повратио и 
 планинске кланце, наилазили су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један  
о са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу  
има појединих вароши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародрев 
урке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен 
варошанина Европљанина морао хватати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече  
ута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као  
о у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао  
азе у својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудил 
за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било 
ети му злочин.</p> <pb n="138" /> <p>Са оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ов 
а непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном м 
ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност.  
посла са самом Русијом!...</p> <p>После оваких речи рускога конзула, сви остали посланици и кон 
 на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање према Мицку од стране овога Арапа — Муха 
у били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе наводећи Мицкове грехе међу којима беше н 
уској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад 
 живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благ 
ке гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ. 
грешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и 
? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по 
— питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још  
Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и 
о и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги  
илу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапки 
ј отаџбини — у Македонији, на освету за овако срамно нанети му злочин.</p> <pb n="138" /> <p>Са 
ника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овд 
>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапску  
вог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво,  
и! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судија, који позна 
у и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости неће моћи  
 — Царева хазна плаћа!...</p> <p>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно в 
је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p> 
 — одговоре остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До  
беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци 
 ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан 
е вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, кој 
 — заврши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда  
да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један пове 
 дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод једног  
 пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после 
јури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p 
ко је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она  
 Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.</p> 
то је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на 
јих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад лег 
чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>После овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер,  
 опет настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову  
дузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месец 
меш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Ев 
!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам се по 
 њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ал 
есту турска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, који 
ко чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и више осваја 
ха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} З 
х речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дворана непрестано их је сл 
"130" /> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом нап 
</p> <p>— Хајд, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад 
; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујући се што је све 
есту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кла 
ише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући плотун 
те, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост,  
она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати д 
 беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, 
ницу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после  
p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</ 
 постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати  
гу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он 
само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули  
дишта изрезаних од камена.</p> <p>Пошто овако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{ 
е о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана, те да му пус 
то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровн 
латких часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећа 
кшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно излазити у варо 
а се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирање преко читавих брда од пешчаних сметова  
каквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање према Мицку од стране овог 
целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> < 
 ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Станимир одмах појури кући, веома задо 
е и остали његови другови.</p> <p>После оваког срдачног састанка пођоше сви ка Рашићевој кући,  
њцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дру 
гледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим в 
лити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети 
! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за стареш 
 белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Миц 
{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагу 
јмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући гд 
— одговоре му Мишини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за  
.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка 
ати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму 
 Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгледа 
сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини 
шће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине 
руга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на миру поразговарати.< 
/p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ев 
о њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске 
Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро 
е још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дру 
а га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро,  
дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед непрестан 
ом језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p>  
од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <p 
к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихо 
ао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљи 
а видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Прил 
b n="78" /> <p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То м 
нско а на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком по 
Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb n="176 
ћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше  
ородица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева 
> <pb n="128" /> <p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у  
 улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фес 
а околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од  
аилазили на много питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и чита 
рана била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове" камиле које су  
 село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пријатеља, кога о 
рисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по к 
вала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ 
општи Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p 
ост запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још  
тигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к  
, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се 
у:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“  
а.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим што  
 и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцим 
да унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које вис 
ољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су  
година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</ 
аве кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{ 
лонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али коч 
.{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кри 
и, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не 
д понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а б 
оз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њи 
ке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чува 
е чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећи 
дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и многим другим пустињским б 
прилично новаца, то кријући се, проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Миц 
ију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог 
о капетану у посету.{S} Тако он проведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устан 
аке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљо 
а видели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад 
опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је  
нути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— 
колико кита мирисне љубичице, прошаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Са 
ти.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамни 
 попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита 
посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган сам 
ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена ст 
ји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке ка 
хвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да  
у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет  
ру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља, он продужи пут з 
м вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо св 
ти очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја 
а много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад 
ова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после  
ном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и 
</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову  
унца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта шт 
<p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега 
 да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не има 
— Још како, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама н 
оји је од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војвод 
 на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је  
>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле да им је утек 
ше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> 
 неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели ника 
 тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми,  
трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отиш 
 — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.</p> < 
е!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђор 
ше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме т 
ња.{S} Сем пространих урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине или 
а и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова од ш 
узму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети у к 
е кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам п 
p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело в 
атканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад 
Да није случајно прошао какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шат 
ао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си си 
 Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</p> <p> 
 познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му 
</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би  
ше нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ  
е коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неко 
о је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед ово 
ање храброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној г 
о су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбо 
 и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша 
туда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше  
 у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега никад не затекох  
вота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног  
е Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти  
падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у под 
ио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Турска села и кољући 
овима, склони код својих земљака, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Како је и 
Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави чиновник и поче да ч 
да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се там 
м и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти шт 
горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Ниј 
олета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или тан 
 пределе и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задр 
 варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — ст 
p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо ул 
дњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!...</p> <p>Надзорник тамнице 
Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њ 
ићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, боре, које се по 
апуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати 
на лицу његовом када је Зора изговорила ове последње речи казивале су мржњу и одвратност.</p> < 
е многобројни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао о 
апи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p 
лутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промен 
лотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад ос 
 га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — реч 
амбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише своје погледе радо 
ији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, 
ти по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>О 
 /> <p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а кам 
у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заво 
године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и  
их двају заточеника проламао кроз одаје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у 
ђен оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.< 
/p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти н 
, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо згра 
ње, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако 
е обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} 
д камена.</p> <p>Пошто овако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи н 
е завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефендија!...</p> <p>— Страш 
 затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је п 
 да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, је 
ави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење. 
b n="91" /> <p>Сви се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То  
аде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим пог 
ош мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко мног 
ати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв 
 налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвик 
 Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско ство 
 је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свр 
поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S 
а, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше  
бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ак 
е како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био ув 
апа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остад 
 ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан. 
има.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природне појаве и после овога настављаху се многобр 
Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пра 
е већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге доброво 
ма и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као сп 
ао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета радосно у бе 
будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете ос 
му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам 
дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!. 
Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље 
 да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</ 
е милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p>  
ешина с водом.</p> <p>Једини становници ове тамнице, која је имала много оделења, били су мишев 
ли са храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису 
но беше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори оч 
баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!...</p> 
ма а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забрину. 
са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Да није с 
у се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао 
 браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима ника 
 — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју д 
о чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — 
 одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и 
е му заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују з 
-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле х 
јатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете л 
<p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе 
решио и закрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима поко 
тања а и одговори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радозн 
морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Миц 
адоше Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко до 
ојма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах  
гу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> < 
<p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава  
авницама турским.</p> <pb n="203" /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, а 
е будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изговори у највећем страху и  
 и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се 
ако занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код 
р се овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко 
и преко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући н 
на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој  
аријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућ 
ечи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину луп 
ом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је  
ном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро пол 
ва храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмеј 
оји беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Ми 
Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу  
а појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се 
желео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо,  
д колима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p> <p>—  
е војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ да 
волику навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом 
ушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање  
 браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили,  
беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче 
уге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пуш 
запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљути 
 Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, 
дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана 
х закла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан 
е утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душ 
, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно ј 
кључаницу од затворених врата приметише ови како продире светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с к 
апи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули  
идружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко усле 
— рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то б 
 мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— Отров да попи 
оља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао 
 придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајућ 
ица њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Марти 
одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни д 
ић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чув 
ас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ништа  
 у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни становници обављали махом су радили ноћу. < 
 крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да б 
>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу 
ор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде пр 
ору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, е 
 ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искус 
а ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је б 
етка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </div> <pb n="111" /> <div type="chap 
илна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове д 
о да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да 
 и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји. 
источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се н 
 другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p 
е знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири до 
 зла намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче 
е већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке  
 се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху по 
савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи 
оручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешча 
аме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у  
ли што боље поразговарати и упознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав 
шили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74" /> нападима од добровољаца, а 
адзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још  
е испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — <pb n="68" /> 
гледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство ил 
све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису 
ао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове пр 
лицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наруч 
кланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он за 
у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се 
и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после онога с 
Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно поверовао, зато више и не траг 
ахово утрча један Арапин па престрављен овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше ка 
век код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си  
г дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи она 
 трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а  
се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела кроз срце про 
инина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} Очински се старао 
припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</ 
та не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесн 
а осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па з 
сто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима 
сет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди. 
х усправе на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше з 
ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зат 
у.</p> <p>Потера се безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на ха 
лед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину  
 — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића 
 дубоке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која пл 
. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме поз 
? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан 
 суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дош 
подару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику  
оравка.</p> <p>Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздрага 
огледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обор 
ху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} 
за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и 
ође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он њихов зет не може ника 
 као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточи 
се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста ду 
дове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да оба 
када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од С 
ћ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних звукова опет наста нема тишина.</p 
ика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и к 
ин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p 
Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства  
у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут водио прек 
ицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је  
 много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове страшне т 
есет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њ 
матрао овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и с 
гова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када понова видеше 
овољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте т 
оде, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши  
а да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па 
евоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— 
очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно п 
.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одго 
еном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чи 
е послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и  
ного већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи 
>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку 
е Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чу 
ита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — нас 
ли не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамниц 
ија поче:</p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајду 
 растанка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак. 
ан другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познавах 
љуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови другови.</p> <p>После  
цко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не 
и му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега 
рисала на самом подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ва 
днички лакше поднети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из М 
е хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p>  
 длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече кадија са погледом управљен 
вуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са свој 
.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успуж 
у казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрес 
атала несвестица. </p> <p>— Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{ 
га дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да св 
тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p 
друму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше наша 
 и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p>Миц 
својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спров 
знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заис 
ицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са и 
 устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му о 
 Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад М 
, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка  
ави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе 
или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах по 
{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о ко 
о пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече с 
мах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лак 
м мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копа 
а? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан 
уо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дру 
молили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дру 
овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Н 
ише и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше о 
окне.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ 
своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а  
 одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што кро 
ав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто г 
ешено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају с 
ојом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог пов 
 њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави м 
о му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, а 
празнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису п 
 овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и па 
сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну Миц 
пази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неп 
 у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је б 
} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће мора 
ама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</ 
о им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Ми 
зговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи 
, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би с 
траган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што  
а наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва 
 узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав  
м, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нит 
е господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у по 
Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметњ 
х ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада н 
колини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри љу 
м велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да понесе душ 
јник.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилаз 
 за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се 
 његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као  
н милион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до п 
ендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад  
вити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу 
е он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за 
у потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови  
беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођа 
повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укоч 
зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се 
, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није 
почне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Нај 
час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и 
зналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи  
.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се б 
има Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења 
 двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с  
лис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често 
 крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S 
, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завук 
> <p>Пандури веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекиваху на пола 
 Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало при 
да ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не 
ети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких п 
о у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S}  
е у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али- 
, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замис 
ку глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb 
арут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зе 
управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало неколико минута.{ 
својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу з 
и! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разгов 
 Турци најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставивши на бојном по 
оги српски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре  
а турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добровољаца 
угарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари по 
сто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да забо 
/p> <p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког д 
ада се њих неколико опет појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и 
аво два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пе 
ђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај п 
 непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин  
е к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мал 
дан јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о њего 
аше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али 
аху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника 
алио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?! 
 месеца децембра 1887. године.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана са 
е пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за  
, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са 
и и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ на 
овог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан ко 
 моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и наш 
 само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ 
је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> < 
ало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за бра 
ли опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку, па д 
<pb n="95" /> <p>После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби сво 
S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!.. 
у самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на једној узвиш 
во хајдучко одело издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурн 
к.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мр 
о и примирје.{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу само је 
е одговорио.</p> <p>Неколико дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у бунилу доч 
еху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ва 
 који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче т 
у из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — пл 
јашњаваше и ове природне појаве и после овога настављаху се многобројна питања а и одговори <pb 
стварио.</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на сва 
ати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месе 
ао и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан 
суђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у 
одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му да 
зо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био вр 
моли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из В 
е, овако понашање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — А 
већем задовољству.</p> <p>Опростивши се овога српскога крвника, који читава чуда ствараше са Ср 
вим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта м 
воје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет 
вали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџ 
репиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да сазна 
ћан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћ 
 с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово дет 
можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који беше изазвао онак 
иким нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад  
дину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после своје смрти да остане трид 
 за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превел 
о над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n=" 
 Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србина не могаше стално да  
ови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p>— Момче, 
ак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му није за т 
и ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беш 
лико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицк 
а ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу  
 и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И треба! — одговоре оста 
о од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколико  
испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станим 
склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у сво 
соко повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p 
 Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најз 
ве са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја д 
 Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време мо 
S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за  
отпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан 
згледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="6 
век.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слободе.{S 
та да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских к 
м бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то 
>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина!. 
а ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам 
p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто 
ја у први мах, уплашена и збуњена услед оволике навале наоружаних људи, није могла да позна сво 
ханџија сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој то 
чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у једну об 
са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...</p> <p 
да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи  
!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше в 
ећ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевш 
есно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не 
 нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнич 
вници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се М 
раг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе 
ти.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино 
ци се страшно ускомешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, п 
је и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забу 
ре к њему и најзад продревши силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе 
штрим јатаганом.{S} Продирући тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на  
 Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, о 
егова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши оволику навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у 
.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави своје кћери, којом она љубљаше Ми 
је.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву 
у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само 
то се беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раск 
тинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> < 
{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за  
 то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n="109" 
ао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше населио јо 
о ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждањ 
 /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао 
ста несташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час 
 оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, 
мом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да  
овољачку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши се са капет 
асове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим друг 
ошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он  
во дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} Њима није ништа сметала ов 
х врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупч 
 имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са својим добровољцима своју храбро 
ечи проговорио, сви су били пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати 
у том погледу.</p> <pb n="70" /> <p>При овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па 
во примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се прод 
поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу.</p> <p>После подужег разговора он 
а га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањ 
ош живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим 
.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој рад 
кане осећаје и пламену љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— 
ет дана од како продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав  
ет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао зн 
ле неколико дана од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му п 
осле овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном ек 
/p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напе 
има, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из прев 
осећајући саму радост, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Н 
ва стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољ 
м није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни опаз 
у, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах 
и, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш 
 мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако 
ста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је це 
p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечи 
Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— 
 се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше  
жији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је н 
раху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном  
ећ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да  
 једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима гроз 
ох...</p> <p>Судије, које беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позову именова 
ог Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти с 
ворим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар  
 већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србин 
хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свад 
 Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојк 
аги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он 
 <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега он 
не радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, 
го, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али 
 душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано продираше даље.{S 
них <pb n="145" /> песковитих предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчан 
="141" /> <p>Потпуно усамљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за ос 
жа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави п 
да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско позд 
>Но сватови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више 
} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху  
>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone uni 
ави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај 
брог Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Њ 
урци се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше 
еше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође бе 
дан турски чиновник, послат нарочито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко,  
да.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој о 
ане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови  
ћине, само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности кој 
ући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало  
ладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све т 
о у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума к 
ти ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, кад 
ог путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљаст 
нска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога  
 њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови јо 
зам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало  
појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После неколико сати они опе 
чинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова успужа па дошав до  
у. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих б 
.{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио п 
лим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам 
ом човеку морало растужити посматрајући ову ужасну катакомбу, која служаше ондашњим властима за 
е ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестано очекиваше н 
ивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ 
:id="SRP19024_N11"> Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду.  
.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Гр 
ставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.< 
о сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} С 
анима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, зав 
 беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста ј 
ца, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница 
 оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изгледало 
пљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху 
спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране 
е кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунаштва он буде 
ђе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћу 
 затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако. 
 не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког окршаја 
друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте оч 
азним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицко љути 
стрла, цело се становништво крај својих огњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше ч 
не дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p>Христ 
ече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је  
 уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и 
ом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одговори Коста.< 
 а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У  
сна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све 
ву снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору 
поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би 
ка бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче  
 Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали. 
а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова спољашност била  
рне стране појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шато 
{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} О 
 својим војводом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих 
урака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколико хиљада, наоружаних Турака  
у, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је  
ојим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако  
десет година а он већ постао старешином огромне задруге, од преко шесдесет које мушких које жен 
беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина ниј 
велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која обично беху само  
и најспособнији за такав положај у тако огромној задрузи. </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам Миша ниј 
 дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна  
ирода већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, из 
сле овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задов 
 падне са седморицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се св 
и су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек пома 
х вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!...</p> <p>— Како, 
их тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега ни 
де и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непр 
пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима?  
 како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу 
беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, 
е да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>Н 
 одликоваху од осталих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — снажнија мно 
 већ постао старешином огромне задруге, од преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Ист 
 што је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав п 
етила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непр 
 ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар нећ 
немо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! 
ријег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и  
инче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, по 
 тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече 
им се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат јед 
ад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то 
вивши јој последње речи њенога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често правио посете тој удо 
ад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко пр 
њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непре 
и скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зо 
ања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у ка 
>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из о 
и, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, зај 
> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Тур 
д стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад др 
мора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше з 
ote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Миц 
ојој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође мн 
них кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако  
ше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, си 
огло је се приметити по неколико редова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као скло 
 Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— З 
 на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двем 
евог увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше п 
ње и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врања 
о за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плак 
не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју  
па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони 
а којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арап 
хо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и паш 
 зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па оп 
 ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одг 
> <p>Овако продирање преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских кланаца тр 
 нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло ошт 
гим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно  
баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши д 
љаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше овај пламени ветар, друг 
дало ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближ 
о да би било стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше вел 
еко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ ис 
гали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на  
само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче  
одуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сва 
ти и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни пр 
елици.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о т 
рижан пут изненада заустави силна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свиј 
д врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгле 
 и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас  
лебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше неколико њих на 
жно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S}  
ити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута бра 
 од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче 
зад се указаше неколико њих на камилама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху п 
само са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју зајед 
ренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море о 
цима од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца  
очито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном же 
а овим ратничким <pb n="74" /> нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који и 
а беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собо 
вуда обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p> 
ло је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којим 
 Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и заг 
ако је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше  
се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног 
није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по ко 
жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге 
p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да коп 
p> <pb n="95" /> <p>После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби  
.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га о 
фрике.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује плано 
/p> <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево 
етог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пл 
о беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали А 
је, као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој грани 
амо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах 
 услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се  
господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорни 
 у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигл 
нака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу. 
аком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да  
и да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад н 
о сакрије уље и турпију између пукотина од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кро 
ле Азије.</p> <p>После подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у 
 ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, бра 
ут.</p> <p>После овако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу поч 
за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више с 
ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везуј 
 после онако сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима 
ачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав по 
ага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора п 
>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је како лако трепере звезде на п 
ку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на планини Петрињи. 
сно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примети а ј 
ли спреда.</p> <p>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — ур 
дом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се са 
на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станими 
дмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна мно 
.{S} Свима у његовој кући опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у 
а пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна. 
 доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху 
стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та  
е право Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно 
е састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који б 
</p> <p>После напорног и убрзаног марша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, кад 
авству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S}  
>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ј 
и стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине и радозналих грађана беше вео 
ледњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газ 
 њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да  
> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, је 
гаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше 
јих крвника турскога народа, као једног од најопаснијих својих <pb n="126" /> одметника одговор 
 <p>Султан, знајући за Мицка као једног од најопаснијих крвника турскога народа, као једног од  
онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста по 
а, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј 
у и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти  
и са свију страна и густе убојне редове од наоружаних турских низама он се страшно пренерази.{S 
есто су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb 
и густе и према светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target="#SRP1902 
инити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у п 
/p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирал 
а не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што  
ском батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он с 
брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својо 
уно наги, сем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После д 
икну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — ју 
ечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За 
мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!.. 
код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би 
х имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други 
м се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај и 
издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са н 
х које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он се између свију  
једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом на 
ах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунч 
ани близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Ми 
ознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи ал 
 њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних  
о тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни јед 
заборавка.</p> <p>Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздр 
тар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова  
 су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај на 
т поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође раниј 
 разговарајући се пуштаху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрес 
тока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да 
 очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам о 
ољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Кал 
жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко бе 
ивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома на 
лу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушка 
изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога с 
 свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> 
</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло ма 
и у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се вој 
сти ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим г 
ат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је  
ху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које м 
 другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором,  
 тако често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима за 
 видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим г 
ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од 
ој њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су они тако да 
у и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да пр 
 обично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној вр 
 само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветим 
 сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејањ 
 је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове  
 а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само 
уначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори 
 кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се  
</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... црк 
че да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца, која с 
 равница... нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два св 
нчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и  
г зида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му 
у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увиде 
 борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и после 
и толику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p>  
ети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— 
 врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са 
шу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре 
но да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко Дун 
имо потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!...</p> <p>— Т 
е погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах о 
ану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог св 
осао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се снажно из 
о бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога  
им друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из рад 
 слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво с 
28" /> <p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а  
велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши с 
ежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb  
ше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота 
 наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко 
е.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана до 
ња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да прек 
ектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је М 
 мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише  
 обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави: 
му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски  
ру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је  
 и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беш 
и беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко  
кну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну с 
 чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, гос 
о и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му па 
 траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p 
 вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p 
кршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у  
ах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.< 
а заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће м 
 допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих љу 
 је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! —  
Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати,  
а не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p 
поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како в 
<p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволе 
елодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се 
иним местима створише се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше 
делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна ст 
и пођоше.</p> <pb n="197" /> <p>Сметови од песка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра 
лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога ду 
вени по таким рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p>  
, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на  
д.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на 
е ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а гр 
и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресеч 
ша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га 
урећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јата 
 лежишта.</p> <p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p>  
ајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S}  
 </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би  
S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу светог п 
 понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би 
к је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље  
ему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих ужи 
 и разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко пл 
ле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за  
жју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише с 
="SRP19024_N5"> У кући су је тако звали од милости.</note> <note xml:id="SRP19024_N6"> Српским  
као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава ти 
мњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му ск 
роз Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турс 
ставивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима ве 
на они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Му 
аскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а 
 старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људи 
 нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и  
ко се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад за 
ене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену д 
с тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Ми 
вољци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога вој 
ен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
но да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није бил 
осете, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху о 
би. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова 
</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидит 
ближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људи 
и се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех 
нити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику зато 
>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди,  
ог варошанина Европљанина морао хватати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — ре 
екох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p 
ко овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али 
е толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену 
</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше 
шта друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} 
Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног пут 
егове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p>  
клах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја с 
а сместа се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним правцем  
..{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу 
 грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p>  
лим погледом посматраху пашу, очекујући од њега одговор.</p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи  
емног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове преде 
S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како 
а са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и  
, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршум 
у.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но 
ли облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{ 
у ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најз 
ену ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку,  
колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он ј 
прошаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах образује од ових ма 
с места пуштен, награђен обилато новцем од капетана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браи 
се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да грме 
, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учин 
.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри 
ху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њ 
 Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу  
ш Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне годин 
е Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху д 
х пет наоружаних пандура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори вр 
ису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин —  
ц гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у  
зиваше место у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те ис 
о је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога  
и су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и к 
ога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Пе 
о њега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше 
скомешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знал 
ме, док су они овако разговарали, један од дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</ 
ће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових пријатеља.</p> <p>Истина, Пета 
, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p>  
Знате шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка 
стина овако било, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, г 
е, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах у 
жија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је 
<p>— Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки 
траху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага. 
ојим беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и о 
бога; судите му како знате — рече један од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже 
ним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који је могао да му смет 
зговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефенд 
} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у ово 
едемо к њему твога зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</ 
ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е...  
и, кривице нема никакве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упут 
етло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу овде. 
пија наше браће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и најопаснијих царских одметника 
учила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника и крвопија наше браће Мухамедана 
е срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже  
ао.</p> <p>Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, 
ну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их!  
шао какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вал 
адијина мора се извршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде  
укни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то 
да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p> 
 сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:</p> <p 
ња и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Ме 
о које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> <p>— Ја сам умо 
рах задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — 
тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S 
чењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно 
а.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S}  
е његов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећ 
, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p 
а кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је увек био г 
 <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен 
ешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала коли 
 и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни  
за једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Јед 
снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је  
у да под земљом борави човек заборављен од света — одстрањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна  
ци опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико 
 твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone unit="subSection" /> </div> </d 
и човек заборављен од света — одстрањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце 
 и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p> <p>Мицко је  
 опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би н 
/p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се бе 
{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске  
ри Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у  
во им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу 
а војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дир 
 сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано си 
све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што ниј 
последње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пус 
.. и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само о 
н, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко 
ли за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружино 
д он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова,  
звади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p 
p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леж 
љинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајд 
ако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова 
 нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поч 
вљиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, ве 
ало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само је 
шћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да ник 
 а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледа 
в ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.< 
јзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S}  
лизу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на једној уз 
stone unit="subSection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских ог 
 свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу,  
 била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда  
ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно ч 
гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен 
пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> < 
Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и  
 <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозо 
о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао  
ођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} Многи српски сељаци, пошто се из 
војом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахи 
м путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест својих друг 
је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се са 
 доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад о 
 и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шир 
цима на планини Ниџеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној 
 али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицко 
м гласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су би 
војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стиго 
 плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално уз 
 мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали караван реметио је 
зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је да 
о узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могл 
/p> <p>— Цано!...{S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну  
ош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са пр 
 које беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутак 
се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупн 
та, хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко  
света! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајућ 
м броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: < 
или су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивање нове потере нису заборавили 
 Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец  
ру разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану у 
најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архим 
<pb n="131" /> <p>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зач 
а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p 
спопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског по 
мог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га 
ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве 
 Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... напусти дружину 
 чиновник, послат нарочито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није  
јач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Са 
 и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава. 
покојство или најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — птичица.</p> <p>Но  
.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ј 
, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са необичном брзином и хуком ко 
 тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како је  
 за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви  
и паша непрестано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале,  
 се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад до 
3"> <head>III.</head> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, н 
ијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одве 
 царске одметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, по 
 Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два  
стошну равницу, правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су  
лених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb  
> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне 
вако држање, овако понашање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Ар 
/p> <p>Мицко, приметивши оволику навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близин 
p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милев 
p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, б 
 беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP 
.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим д 
S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше наст 
јно.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног новца — преко пет стотина лира и преда их Кости 
 — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташ 
макли, они заиста примете грдну множину од онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где 
ељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја, хар 
а и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво 
е било у почастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p> 
аз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисање трајало је неко извесно 
једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену о 
и да и овог пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и прип 
иства, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од 
елику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p>  
, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије. 
ву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ов 
ста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах кре 
г ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије 
чицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беш 
којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио к 
еца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно ом 
у боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико засл 
есмице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са ли 
силе, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, од осталих њених вршњакиња! 
ше оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зн 
 беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише ови како продире светлост 
мах доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко 
и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, 
ицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш а 
апетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, с 
 мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима  
 других остатака, сем седишта изрезаних од камена.</p> <p>Пошто овако разгледаше ове мрачне ода 
и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и о 
{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, приближава к Мицку 
!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата 
узман, сав усплахирен и не прибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе 
кивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он ј 
га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} С 
p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још о 
} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</ 
звуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрп 
l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејда 
 мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Н 
 за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из ког 
е, проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих б 
а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен 
пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђ 
 /> <p>И бој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко по 
звесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко  
ође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{ 
су, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољ 
а ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref target="#S 
!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми неће!... 
у да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, каж 
ма принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правц 
 већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S}  
ли овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они 
о хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p> <p>Истин 
и лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома 
ме настањени око оазе у својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наиш 
 беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима сво 
сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беш 
 код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне око 
ваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да 
и међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Ка 
а уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако 
цко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — 
 Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!... 
к.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Зна 
кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</ 
најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов је 
се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје дв 
о корачајући напред.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још 
д преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи св 
одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то 
 и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — з 
 овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично времена пр 
 и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана  
 одмах могли приметити неколико мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никакв 
о, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока посеко 
Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша с 
но извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његов 
последње речи, које тужно одјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p>  
 је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> <milestone unit="subS 
једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изг 
је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Ал 
p> <p>Пошто овако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали ш 
с када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуг 
о, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.< 
ђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева пр 
ње, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p> <pb n="179" /> <p>— Јесте ли живи, одговарај 
а схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице,  
уди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био  
у дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме све 
овечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазил 
о већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одб 
на и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је  
ата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући 
, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти 
харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бе 
 је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Нај 
>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један дру 
е и наћи какво скривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући  
 брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе о 
им мартинкама, полако ступају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p> <pb n="12" /> <p 
је!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!... 
и се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, к 
 после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p>— 
 да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милев 
али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Срб 
едаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада г 
ти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао  
, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћ 
јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Ка 
оги српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на ком 
и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је нек 
ље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, к 
својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог  
но време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који леж 
рцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим м 
Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <milestone unit="subSection" />  
ркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њо 
рапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пл 
, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број заробљени 
е, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и  
 и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Бе 
20" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун 
да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху  
 сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се  
колико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са 
!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посматраше, како његова храбр 
ај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да јо 
искуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безбро 
д о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао за 
одигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он с 
сијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној туч 
 вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p>  
ла љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама си 
, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зл 
 у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p> <pb n="65" /> <p>— Хвала вам, прија 
 земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам 
четама.</p> <p>— То нећу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажен 
е харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи  
нка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!.. 
та и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p> 
ма дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Ми 
дија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од пандура и 
е без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се  
 учинити, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто ва 
 преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду 
дне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господару  
 биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поња 
Мицко.</p> <p>После овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их 
аништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада бе 
сте у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго,  
така, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је  
ајмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим б 
орачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га бе 
 путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они од 
</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики патриота. 
сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.< 
 тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан 
а ове последње речи казивале су мржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој зав 
</p> <pb n="179" /> <p>— Јесте ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> <p>Об 
анијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>После кратког одмора, пошто рашчисти 
 био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан од силног путовања — 
p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше 
 њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да само њему им 
м затегнутошћу очекиваху <pb n="160" /> одговор Мицков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га п 
едом посматраху пашу, очекујући од њега одговор.</p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи са диван 
е конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ д 
Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми дон 
а.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати  
оје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, 
ој мојој ствари!...</p> <p>— И треба! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите  
му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, 
ира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! 
арску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим ру 
.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се оваком Мицковом д 
.{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако ва 
е наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га  
И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да 
те!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! —  
p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба 
ини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договор 
ио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар погле 
изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не б 
 бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе  
?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено Турче, чудећи се.</p> <p>— Турчин! 
 једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем 
...</p> <p>— Јесте, честити ефендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах чет 
е.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде з 
и.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај 
> <p>— Па... јесам, честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није виш 
ху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре ре 
 сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела м 
амбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шт 
Мени добро плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом тур 
Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, ка 
 <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p 
 <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову же 
{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очим 
не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш она 
е.</p> <pb n="151" /> <p>— Из Србије! — одговори му Мицко.</p> <p>— Из Србије...{S} Србије... — 
> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p 
 нишчо!... идите си сега сос здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре ота 
. чак из Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових простих и гру 
 Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе г 
хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном ст 
! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што  
а.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се о 
е да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, 
 Величанства, краља Милана радо идем! — одговори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао кр 
е ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— Море, оставт 
добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто з 
 ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па 
а једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судија, смешкајући се у Мицка. 
..</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му 
!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо д 
капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да  
> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, б 
али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејањ 
г са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме  
?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пусти их! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Панд 
<p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече 
ли-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој д 
еш ли? </p> <p>— Разумем, светли пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе 
еле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Миц 
 жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на кап 
 ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> <pb n="165" /> <div type="chapter 
аснијих својих <pb n="126" /> одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, а 
 турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је туж 
ву младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Д 
га настављаху се многобројна питања а и одговори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, и о 
ну на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— Б 
 зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је мо 
 болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана после овога разговора е 
ш несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику: 
о на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одгово 
у.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Аларазола! — одговорише им укућани, посматрајући их убезекнуто, са н 
стави дружину, па напустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, 
ту.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни  
 беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хла 
оред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће ви 
ну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћу 
ови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често 
обрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову н 
ди извесног саопштења.{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> < 
<p>После свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за не 
 Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти. 
{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затвор 
 би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера 
 а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише дод 
ске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да  
анде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Миц 
или, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је по 
о уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху п 
очијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p>  
њаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша и 
е сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало 
ен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у  
ивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Д 
азговора са начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чи 
 од сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — 
p> <p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео 
гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају  
 бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је ј 
p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својо 
 и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше 
остирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин 
обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити как 
ицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, ч 
 чуо, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града 
_C1.6"> <head>VI.</head> <p>Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову к 
— Он... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца момак, јер га ови про 
а — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четв 
Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио 
 и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више не 
а не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и 
 су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко 
а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше 
овници ове тамнице, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година н 
атим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше. 
јничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађ 
ристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и  
 пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одм 
ојом наготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што бе 
ане бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви  
љујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> < 
еома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, 
а друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb  
воре и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах з 
} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господар 
 би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд ба 
слим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку!  
амолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш си 
уца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче с 
о да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је 
еница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Ал 
амајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она ра 
могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p> <pb n="179" /> <p>— Је 
<p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више 
в урнебес!...{S} Млатарење и запомагање одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и г 
а, које међу планинским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих с 
— пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин .... тан тин...{S}  
е а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго 
а даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>Иза његових л 
лотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах појуре на Турк 
цаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој  
д плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са св 
 Ах, опрости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љ 
о а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} 
оња и са још неколико наоружаних Турака одјури право ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег 
му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> <p>Сви се згрануше к 
ји на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу са 
каквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада  
амиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом. 
мама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу 
е малаксало тело свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговар 
>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он проведе ов 
оста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамот 
од куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да 
лим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелиц 
беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим  
а нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Осве 
е баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, од осталих њених 
 према врелом сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко б 
и његових седам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих  
и и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи  
ом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни после толиког тамновања није могла и 
 </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се 
зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце  
и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p 
са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху нео 
 погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вр 
и нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав 
ности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кора 
p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-ка 
 где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p 
<p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређ 
љан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељ 
 само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде 
 n="23" /> <p>Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S 
Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуш 
p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ 
 дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} О 
кова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошл 
 дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење.</p> <pb n="1 
аша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јач 
ећ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако ми Алаха!.. 
а.</p> <p>Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> 
 ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, д 
 у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.< 
едан од момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отв 
ојом дружином налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не б 
ка, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг 
/p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тре 
адожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што ј 
им руско-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколи 
езадовољан и са великим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова 
 извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама код надзо 
они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошап 
ош није прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.< 
д сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше т 
о самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испн 
м беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да 
е звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див прост 
не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исукан 
нак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај о 
јатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са сво 
у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину  
 да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То 
но поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из ру 
ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још задржава 
> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова ожи 
адији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати ца 
д чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се  
дњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му  
рашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља Милана, п 
овољци прикупљају за упад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам  
х Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једн 
 сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би пр 
их часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане же 
аостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, мо 
ије, које беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позову именоване сведоке.</p>  
ука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, д 
опао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога ј 
ог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> < 
ареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли 
у, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше 
и.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у к 
ете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чек 
учи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ј 
оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте  
ити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — 
ауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали об 
и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњим 
 у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему. 
е не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања у овом зат 
ту један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће о 
/p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив  
аустави силна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и 
слобођен од даљег издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећој радости и узбуђењу један дру 
 свим својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и 
ином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше с 
е харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село 
ји беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника 
ин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у  
ге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, ба 
ледње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару 
дајство Станимирово још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он својој <pb n="119" /> дружини да ба 
рв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ з 
е <pb n="144" /> освежавајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извлаче из они 
ко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да 
уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамб 
лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша 
отеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом леви 
S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши 
егових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да 
ан Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па н 
његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p 
обро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо 
тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуш 
еше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном мах 
вршио над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то  
 да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="13 
ало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек 
довани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа, молећи га  
ендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... в 
а те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда  
има учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, т 
— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандур 
p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од пан 
S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако 
 је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пр 
е решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељен 
ће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи  
ужи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћус 
 Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само ш 
 у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко 
 у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче 
ари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребиј 
ну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко 
ак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај 
о им пак у част свога сретног избављења одмах закла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко 
дмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше 
 стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао н 
 турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Про 
руди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би  
о планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго —  
 одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кол 
ватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин 
</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чор 
далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих б 
 тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим 
 већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима д 
 сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p 
њега одговор.</p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима 
силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше М 
е рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше 
Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у та 
ишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Кад 
ладе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави своје кћери, ко 
е и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} Нај 
Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!.. 
шав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он  
ом лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него пр 
вши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и д 
ше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" /> спавао, као и обично, наслонио се н 
евао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши 
 не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође са 
ећ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци 
24_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више из 
реде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много а Ми 
меј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то  
 у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу!  
рхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окре 
милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часо 
 прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беш 
нтоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у 
Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта онесвешћена стиснувши обема рукама свој 
 цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела 
се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка кол 
Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и мо 
огао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капета 
екне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће  
Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима надад 
све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко поклонише к 
гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби дру 
е овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутс 
ку у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искуп 
ега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богм 
амдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро стиж 
 камење.</p> <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, 
ише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине његовој чети.</p> <pb n="50" /> <p>Са 
вог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овога Миц 
 од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме иза 
изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући 
не са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која м 
гу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у једном у 
ом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Миц 
је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут 
к одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здруж 
..</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пандуре из п 
е мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену,  
35" /> <p>Сад кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни л 
тан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше,  
оламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а  
а четири стотине златних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.< 
твога зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се 
капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> < 
</p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Н 
ге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах  
понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на  
ода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, ј 
p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо 
помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руко 
, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за  
— упаде опет паша, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за рам 
> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре 
релог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само  
море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разја 
омир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да б 
ја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овак 
роз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не  
чи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који бе 
це управите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је  
е, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.</p> <p>По заповести управниково 
кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је 
 неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу до 
 чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се  
ну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселни 
но! — заврши турски чиновник, па извади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет златних лира 
ја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволи 
нијино и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беш 
иждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Крију 
остали.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је 
ри ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда све  
бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезниј 
руком на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не б 
ажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову жељу.</p> < 
мбаша Мицко.</p> <p>После овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и пон 
ул.</p> <p>На заповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових др 
ну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада б 
 на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах изведоше Кузмана и отераше у тамницу.</p> <p>— Ср 
ти!...</p> <pb n="19" /> <p>Костина кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав 
 сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем г 
ремиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару 
уло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле, пошто поведоше са собом и велики 
чен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно  
цко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише своје погледе радознало на  
о! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да  
 зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући  
ку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви ка 
 — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Има 
еома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео 
кне на осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш 
ју њеној кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало в 
апијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која  
увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из ис 
/p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод једног урмовог дрвета  
знела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се ув 
еку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави  
ла му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и дом 
за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође у Б 
спужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је  
и, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, х 
е стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пош 
ко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Милану  
кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="4 
 снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Ку 
о му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Бра 
а, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће 
грчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад с 
.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијајући 
емљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у  
 да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса в 
!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> <p>Сви 
и, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући,  
ло је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете 
ими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили  
{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здра 
шо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здрав 
.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А 
ана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко 
а у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово  
станиште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура б 
 жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу и посл 
зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заи 
 за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је 
већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили  
ви како продире светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што  
дзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име 
<p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претоварених  
nit="subSection" /> <p>Чим беше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорником од тамнице  
ести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} У 
ко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и  
</p> <p>Пошто Мицко плати механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од март 
е своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! 
м брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих 
на да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Са 
еђ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} 
.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања 
</p> <p>После оваког разговора Станимир одмах појури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислим 
 рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече кадија  
, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — в 
! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, о 
та? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је 
ше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.< 
кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</ 
p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене са п 
копљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и 
...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рус 
 се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час 
о уједињеним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жест 
ри му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура!...{S} Разумеш л 
и са зверским раширеним рукама ка Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морат 
о за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Ми 
беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p>  
ћи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он од 
оји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој поко 
 он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, 
з овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколико мрачних одаја у облику с 
/> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску собу, мислећи 
 и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху чуле 
ољан и са великим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла н 
 кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника 
 Мицка онако развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће! 
ако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред њего 
 које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустен 
бе непријатељске странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате 
... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!...</p> < 
 исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљ 
 високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, 
а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуд 
 светлошћу свога анђелског лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљеви 
а они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има  
азио је змију необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на  
варује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања  
и, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, разбојник, крвопија!...{S} На вешала, на веша 
 тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што покла онолику царску војску на Петрињи а  
 Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Ми 
ицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник, што покла онолике царске људе на Петрињи!...{ 
г од најопаснијих својих <pb n="126" /> одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазв 
Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи 
је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Пот 
у!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да за 
већих бунтовника и најопаснијих царских одметника казни на сто и једну годину робије и то у теш 
има као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, осуђени су на робију од десет година и то у  
е ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћи 
ци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те слушати 
г тога одговарају.</p> <p>После кратког одмора, пошто рашчистише са оним печењем, то понова про 
рог вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, посе 
су носили спреда.</p> <p>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са хран 
 спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких узд 
 брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са 
 зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родб 
ђоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи 
ху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља, он продужи пут за Солунски 
="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дођ 
живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију 
ојој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становниц 
а, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто с 
естоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су  
 је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти з 
есак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао,  
лим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но  
 задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до ист 
ржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто се снабду са 
е кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — крад 
е у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Ал 
 бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.< 
ерише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>После непуно пола сата наставише они о 
дмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што  
анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што н 
зорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити 
је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мен 
Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошто однесоше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином о 
есним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и 
хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не 
е, но како тада беху прилично затегнути односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више 
адије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даљ 
 господарство више је било у почастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочи 
ама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p 
 хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} Онако је могао услед онолике 
<p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир 
} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — продужи паша 
— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбашу Мицка као за 
љ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашал 
 у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца,  
справио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Г 
тану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну.  
зише ове путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење.</p> <pb n="146" /> <p>Мицко се одм 
 несаломљива према њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито р 
јрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека н 
ао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозналост попне се на стену.</p> <p>У ј 
езобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изн 
 Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се  
и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је м 
 очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!.. 
 свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту с 
од тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за 
своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упит 
ну душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога с 
га једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је о 
нски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко о 
на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрастоше... заједно су увек ишли у поље... заједно сву 
е на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса 
беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су 
едно и са тако уједињеним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време  
 Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ б 
стоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пре 
д би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи ту 
вири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену 
 обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху  
улити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У оваком лу 
ош одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и 
ки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги 
мљом борави човек заборављен од света — одстрањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та там 
ом пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом з 
 да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га за 
, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног  
 већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа с 
 да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе о 
 да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на  
јвећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изаш 
p>И опет настаде рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они полов 
а посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb n="190 
егов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опрем 
понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шато 
 која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељски поздрав  
после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно 
веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како 
вну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} 
 задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше в 
гу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улицама уж 
, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати! 
ео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесв 
иљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весе 
ницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису  
>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много. 
 да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена издржати а да не клон 
 много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмиц 
говој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га заис 
кве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ове побун 
ојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наруч 
Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу светог прор 
анству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бо 
кне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним о 
} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Наусни 
од других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ст 
олим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зелена 
ма.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа 
бе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно  
јури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад  
ше повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>—  
{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} Кад 
олу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам ко 
се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се  
ицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо в 
 већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n 
довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. —  
ашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к 
е се сад Мита, остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго 
, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и више по 
 Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати механџији, то одмах п 
е Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, 
мље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано 
, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} О 
и да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом бе 
ило је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са св 
их бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радо 
<p>— Страшни?!... </p> <p>— Оружани!... око петнаест!...</p> <p>— Оружани?!... педесет?!...{S}  
ури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радости па и само  
а горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њ 
јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да б 
 пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног заг 
Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb  
а грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га п 
х за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију 
аним Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на д 
 Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурил 
ини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша М 
еома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа, м 
 коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и буб 
револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко 
исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па 
ј затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад она успе своји 
рестаног путовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући час по час рујним  
ви заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p 
урака.{S} Пошто се тако мало порогушише око обезоружаног Мицка, они опет заузеше своја места.</ 
 пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно при 
/p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било к 
и! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S 
ледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разгов 
вог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста нак 
д онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре  
} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на пов 
нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око спремања њихове вечере. 
паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са го 
ом.</p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима одавно нису имали оваке гост 
ањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њи 
, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало порогушише о 
.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљати око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затво 
дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радо 
узела они се најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад трес 
да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обич 
то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак  
аш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне 
о шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спа 
 целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и так 
дну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињс 
ихов веселник љути, пипајући непрестано око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће он 
а па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p>  
 Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>П 
ху искупили око механџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а  
>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> <p>— 
 поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицко 
ме успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних ча 
ћи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања  
и како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S}  
p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико  
арабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је  
и далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад на 
p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три 
} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> < 
аце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прођ 
у од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од др 
ана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S}  
и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пр 
 на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене пресуде са 
и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="10 
сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после своје смрти  
 на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је 
у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем простран 
шица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен,  
знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио  
 лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варош 
ин српски.{S} Српске породице у његовој околини беху пропиштале услед његовог разбојништва.{S}  
 сметале, јер су махом биле у најближој околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, 
 сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — 
е беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О какво 
 но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и у 
кове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином исти 
!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим они 
А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро 
, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Ми 
шо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стаз 
 затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом др 
м, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> < 
"57" /> <p>— Који, који? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Т 
ло и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше...< 
нту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах вр 
 на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад про 
ових делија, више је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>С 
љен долазио је стотинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре беше јако 
рођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са не 
ног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све 
>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беш 
 виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.< 
 све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљин 
 ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, т 
} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше за 
а Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада 
 његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајн 
ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, с 
али.</p> <p>— Нека уђе! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога ц 
омче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта  
Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљут 
о по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Го 
у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак 
Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред н 
! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мил 
ки робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак 
ли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху ве 
Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш  
кедонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сад 
нда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало тело свежим поветарцем, или одла 
сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n 
 Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева с 
кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p>  
у к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="167" /> < 
камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p> 
ми Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо,  
лико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не б 
} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беш 
плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога о 
ан погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!...  
Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби 
ешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Турска влада тера 
а мало отпочину први пут сами у слободи окружени пријатељима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело 
ласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради извесног саопштења.{S} М 
ужином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Милану Стојићевићу...<ref ta 
 дочекају напад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Т 
 своју ратну срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама,  
неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме г 
шом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Македонију, 
 — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветла 
ође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснив 
о хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог  
од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, к 
е оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта  
олику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет хра 
у сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остад 
ого а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање 
упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велик 
умунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живе 
> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише се читави брегови о 
шалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиграше се са његовом  
виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која с 
ону пустошну равницу, правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јури 
/p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{ 
саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђ 
 Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а о 
рсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснут 
ужином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна к 
Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршет 
момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груд 
уговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако М 
веде неколико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси сво 
ало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало 
ихо ноћно спокојство после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком пу 
ху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу 
читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и т 
на, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он  
пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше по 
чени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} С 
 Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недал 
 да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску 
олбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на сло 
де до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да 
 овде мало одмори, после онаког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук,  
> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од  
ри за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође  
цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом  
ара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" 
о храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другов 
рема светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target="#SRP19024_N4" />.{S 
 праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку 
 пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови 
ом.</p> <p>Радећи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у г 
души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и н 
ешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не мо 
зме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, ше 
рену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Т 
па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог поз 
а успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други  
о када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати ње 
но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он ни 
p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p 
 од свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није мо 
ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручј 
мети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се 
беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими,  
Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Мила 
 се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Тако сад по 
да се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јуна 
д буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина 
к осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди! 
 се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и пос 
раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то п 
 заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време та 
на, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у 
сматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се о 
им кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n 
 кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p> 
их ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S 
ри, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз о 
ио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи 
и једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, н 
 овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! —  
на на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20  
 па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у 
 загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатага 
 заузела, па заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљеним на  
 лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка П 
говог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Ње 
езирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S 
рвих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако к 
е поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз са 
сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грли 
и све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што  
се од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину 
 пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети ова 
хамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећ 
 од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше 
на од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна 
цом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је од 
ошто му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у  
беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и по 
џера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да 
о дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрес 
 је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца м 
онолике навале, коју беше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао с 
од овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све виш 
ојој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба 
 јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ 
амед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одма 
 у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па б 
н и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће м 
 је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше н 
 је из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака 
 и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досетка 
 живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно  
аше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог си 
огаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе н 
а он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио ј 
ом сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер је 
 — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и  
х збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у се 
сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завеж 
цков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, к 
 Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Зб 
едован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши. 
S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! —  
уга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо жив 
</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније 
Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог 
</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а н 
х снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав  
ази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добр 
е згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и са 
н па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случа 
веца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шт 
на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну вели 
н!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хо 
лан их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилик 
толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и н 
се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцк 
оз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли с 
 са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочи 
му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у  
вати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине в 
ече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма  
оваке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од оно 
 заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где 
 бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Изв 
у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да ј 
ије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијај 
нашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, д 
оликом множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и  
сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, кад 
 што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске пород 
цко на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му  
ни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом с 
биљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре 
о усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако  
то сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Ка 
њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бе 
писно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алп 
екао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По сврш 
агом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима 
дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дођ 
 угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицк 
ремишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он  
ви на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у  
на.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стре 
ше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков п 
г тренутка Мицков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се М 
седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској војсци проти 
аљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом ј 
и земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже 
! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко ха 
д Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани 
к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! 
 иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако ид 
урка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де 
ећ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— С 
е чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да 
 одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у  
S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка 
за турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци б 
ицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> 
извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти  
S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да  
де, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спас 
кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Г 
 <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка цр 
и заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џ 
ањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће сест 
</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једн 
ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који 
S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Н 
опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се в 
p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна сумо 
а.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од преко шесд 
.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек! 
нам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> <p> 
ан извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручј 
лико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради  
оваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео  
емаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац  
већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> 
жљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инсти 
ло чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву  
, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од 
лико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пуст 
тигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик 
наче отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах пон 
 друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином к 
 реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и  
p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на  
ваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о 
ојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, о 
 што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки п 
чеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни  
појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце  
аду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Ста 
 Због оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> < 
ато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{ 
 највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како 
 беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га одмах 
 баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, 
ој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли  
ви.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из де 
шли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је не 
 а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефендиј 
Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина ж 
смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљ 
шицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали б 
зио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестан 
ађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! —  
сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу 
 ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p>  
{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно ду 
p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин наре 
...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна! 
јне редове од наоружаних турских низама он се страшно пренерази.{S} У први мах није могао да ве 
.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море 
ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли 
оме устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који 
} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази вој 
м радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајст 
. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефендија! — одг 
 појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицк 
ди хваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијо 
ањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер 
д тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађ 
м љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за чет 
м јатаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу. 
викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> 
љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана кад 
 сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то село па, освоји 
еђу Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих земљака, који 
утине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стров 
 зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од дола 
 да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> 
зати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кућ 
 са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>З 
д се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n="204 
аша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S 
се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <p 
 изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! —  
ити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним ст 
p> <p>Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братс 
Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко пет 
ваким као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још 
ану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињав 
енога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често правио посете тој удовици.{S} Њено јединче — Г 
о да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и 
а на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну  
знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> < 
авало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове ч 
 до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његов 
лицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у сус 
и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самог 
 поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви ме 
јвећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаш 
а је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прил 
 Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да  
 тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо 
ши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кл 
у је опасност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p>  
 неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не вра 
м речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb n="85" /> <div type="c 
се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села пролазили  
ви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли д 
ше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{ 
вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, шт 
да мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! 
 се Зорине страсне љубави — познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му  
 хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турски 
 сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђиј 
ави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{ 
вна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време н 
лу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се так 
ви његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколи 
а рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не т 
> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом на 
но стално настанио.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одма 
а Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем. 
је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ ви 
н море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p 
!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превијајући се пред панду 
му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересиј 
 би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да  
 превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <m 
 оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад 
згледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! 
 још чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика,  
иде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— 
тећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче 
собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој х 
ош у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кућ 
p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер 
н Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен преми 
, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... због 
е ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њ 
довини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p 
 за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— 
се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одма 
стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде 
ехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — позна 
у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим друговима: како би то било, да  
следње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту п 
 грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку 
есити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осме 
жњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p> 
 ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојаз 
 некрст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ с 
 <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш честити 
<l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широ 
ње.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Здраво харамбашо!... з 
Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде  
први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасан 
знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао 
то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он с 
 радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! 
са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне роди 
дирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин 
се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он  
ог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.< 
ина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем н 
/p> <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде за 
бљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно с 
 веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од с 
} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад  
 у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до са 
 отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p> 
ш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када г 
у у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на до 
е.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И  
 добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи  
 <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Наст 
милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео к 
рце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју 
бијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устат 
маде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих б 
вако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чис 
унаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан ота 
чин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, 
мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите ст 
и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јага 
кар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне 
дни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после 
изу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Серески А 
о један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb n="35" /> <p 
ом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио 
а ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе  
јатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене 
 одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која бе 
ом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, 
жника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени греш 
шаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седо 
о буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Ал 
ену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху 
чаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка,  
 окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> < 
 Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о закла 
 време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада 
ног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни  
раштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и  
када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зори 
 је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког  
 до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци по 
.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако прова 
еле пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о об 
мбашо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... зд 
.{S} Ја мислим, другови моји, — настави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа н 
раво к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>—  
во још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на в 
{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра д 
чин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист  
} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p> 
 овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... 
е у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и 
е баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све  
и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко 
 до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његовим трагом.{S} 
арамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — зав 
 беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну С 
 Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он са 
ве мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Ст 
е Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да по 
и на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у  
 фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен п 
ја ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме  
ху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и  
 мислима.</p> <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са 
ред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко мес 
ка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана б 
ју шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба го 
 животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и  
аросрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Мора 
 губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу њего 
 златника.</p> <p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је 
текао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису никако могл 
зман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет за 
рцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забри 
да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не  
би.</p> <p>Многе је породице упропастио он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе неми 
ињава код ових његових угоститеља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у 
а и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да 
 њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, к 
ога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном  
Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша 
буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", т 
p> <p>— Боже помози! — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да б 
лазећи често капетану у посету.{S} Тако он проведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време  
није одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружино 
ао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од марти 
ло окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусо 
 је од њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији и најспособ 
својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичн 
егов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за по 
 њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му  
 оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година ви 
ке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> <milestone unit="subS 
ити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p> 
ути односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина,  
{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободн 
 како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ћ 
оград.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнам 
та да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престаја 
 <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже 
а, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би т 
 Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамт 
</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише 
аврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима 
 му послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне 
ћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац 
 беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужи 
аза још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Кос 
, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, чест 
овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но  
/> <p>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— 
ној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, 
p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде  
е и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу 
дмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>—  
ну кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко усл 
код Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити М 
ати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољ 
у дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицк 
и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том п 
Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију 
изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и проп 
 од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је 
е, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто,  
е би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара па 
спољашност привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не м 
, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, јо 
 гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превали 
ада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мар 
 Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оц 
ћ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад  
авији.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породиц 
ше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску 
> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене с 
знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и 
огао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то н 
ела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници  
ракије, па послуживши их неколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, сто 
{S} У том очекивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се и 
дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндов 
како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пре 
ишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} А 
нка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им,  
ој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди  
онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ј 
није могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јат 
ј дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чек 
ада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела д 
 редовни слушалац његових предавања.{S} Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пу 
е ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од  
астоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бур 
руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се  
асова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно врем 
н од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему, колико ј 
 колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свако 
пет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а 
а ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући  
и бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ у 
еко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда 
иш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш  
ачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез! 
це много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и  
одина.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о мле 
а кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S 
у још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској 
 слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је н 
дила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице 
а усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ о 
} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благ 
 облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљо 
{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити ста 
еху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом  
мом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће 
боке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад 
то бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у  
он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицк 
ко њега много више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем толико, да надзорник мораде  
ише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>—  
 пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и 
ма примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не про 
S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да ј 
ао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамн 
се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} После 
војој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј  
у смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увес 
ко је силна љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла  
 не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Ста 
стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамнов 
сне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и А 
онајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p 
56" /> <p>— Милоје, Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она ј 
, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке 
b n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају 
алим Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка  
тисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и  
он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се 
ка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесе 
 простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год пог 
а, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузм 
 механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерај 
 услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Т 
н она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранк 
о лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине ов 
ољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S 
ено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицк 
 нападоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил бе 
истом тренутку изманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа  
Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну. 
овори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је уби 
 нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци м 
затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опаме 
ве што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најз 
ти и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, нај 
одитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав која се развија полако према свом 
е могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напуст 
ејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику н 
пуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камил 
волику силину љубави своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се рад 
ом граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива  
у је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије према њој више су биле ка 
 ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} 
p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p>  
} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p> 
к он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схв 
о му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, с 
ико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она мо 
Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свог 
а понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло нек 
/p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паш 
 баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</ 
ирено, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се т 
т Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко 
ђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтел 
ишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи  
ма сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи  
апита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>—  
и да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну све 
убав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше  
ад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао  
 Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он 
— прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S}  
и се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> 
а грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко још раниј 
н иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива при 
ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф-аг 
тоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник, што покла онолике царске људе на  
ике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском по 
 <pb n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да ј 
е ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— 
ави и млечним својим зрацима обасјаваше онај једнолики предео без топлине али благотворно за бо 
сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у  
.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад  
и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи 
тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много  
 ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео 
ај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте 
 није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и у 
 склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у душ 
реба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди 
рзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али к 
ома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свег 
 докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко 
е своје скоро зарђане јатагане.{S} Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не х 
а зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ног 
 Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, 
шина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </ 
г предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милев 
домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и 
љда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мо 
.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си  
/p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично у годинама, и  
ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се по 
са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што  
pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако по 
ним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га  
су могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет за 
дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Миц 
, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турског насиља.</p> <p 
сто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврш 
... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога р 
p>И заиста, грозна судбина!...{S} После онаке слободе и <pb n="45" /> онако умилног живота у Пе 
 би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дуго 
ли, они заиста примете грдну множину од онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где ма 
p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S}  
ље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака б 
 Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској гори, Ту 
{S} После онаке слободе и <pb n="45" /> онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да ле 
{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоружаних Турака д 
 овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицко б 
он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, 
о Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са 
иру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Хвала честити пашо 
а из Сереза, као помоћ оној првој, која онако славно прође.</p> <p>Сад настаде опет страшан, кр 
 Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</ 
 у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцниј 
у чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама од  
<p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усу 
 они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и 
 и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах до 
аган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, к 
bSection" /> <p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако 
рочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједн 
} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешк 
.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко. 
 најмање није он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што није могао пропусти 
/> исти Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир  
Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} О 
дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се  
P19024_C1.4"> <head>IV.</head> <p>После онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са с 
е био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не  
ступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он бр 
 Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први 
ј!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико т 
обро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми  
 што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опе 
 и чији род тамошњем становништву служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуру 
их црних и скоро нагих створења постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом  
 га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и 
.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим  
 огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој пр 
е слутио на какву превару.{S} Гледајући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Т 
ли на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после ово 
 порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се  
/p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, нато 
енуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — 
 његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, 
еленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се К 
Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво чу 
 у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео  
укташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви 
 синова!...{S} То је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите 
више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог те 
здух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја 
мали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много с 
долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију стр 
 Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, та 
днике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се 
би.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p>  
веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сн 
 погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанств 
ци страшно се узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзула морадоше се сви умирити.</ 
а после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Макед 
животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> 
е.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно вр 
а кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане и врата далеко от 
Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохват 
ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ 
о из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорнико 
 нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изг 
ити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са на 
спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу ст 
на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја 
ем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде 
а.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> < 
<p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаш 
 маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да т 
Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако с 
било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!.. 
миле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и продужише путовање.</ 
мо на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио ра 
у зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стиг 
м од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније 
де сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} Остали 
и до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, м 
из оних својих склоништа, из рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје м 
 лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само л 
ном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближавах 
иже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="1 
на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисе 
олисање трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио  
 и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада,  
во пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи  
ћом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није  
„ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Ми 
и господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радос 
е дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изг 
p> <p>Своју је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож 
заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ј 
 школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</ 
већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од прек 
е и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бић 
е тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.</p> <p>Пустошећи тако о 
-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу л 
мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Ми 
рећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад саз 
ве само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном и 
ава благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао  
 овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p 
о што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога д 
ца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> < 
урци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао. 
ху још много расположенији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошт 
едонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добр 
 када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сад 
анији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упада 
ћ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарског министарства — Каравелов 
{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гар 
 помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодо 
јући ову ужасну катакомбу, која служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну сво 
 дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако под присмотром жив 
тркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p> 
 на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека г 
гао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту б 
на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју р 
или на много питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шу 
аоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо у 
{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и многим другим пустињским биљем. 
м је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна  
ама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова од шатора 
</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој 
то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим нек 
лина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмов 
, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која б 
тави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, ка 
ова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно  
му пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов т 
о кита мирисне љубичице, прошаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се  
} Сем пространих урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине или по к 
ице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед 
им бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад поно 
 радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке ма 
ји Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чист 
лног, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа 
унчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске оморине нестале а јесење доба ве 
е добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаш 
 — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и уми 
вога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађивале узаврелу крв, којом ц 
га обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као  
а поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио 
фендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет са 
ара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му 
огобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође много а они  
} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све п 
pb n="135" /> он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему. 
вога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p 
ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ниш 
раше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, чи 
 да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим 
 И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске кул 
а осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слобод 
итавим облацима од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то с 
 храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последњем на 
 цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време 
раћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био не 
 чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом пролетњем чару  
ше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По  
} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... 
 од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> 
 и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када с 
пињања најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} Помрчина 
лико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја мн 
ачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније по 
ако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамни 
љива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у нар 
ћа, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и  
ве више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! —  
от претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако 
лева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али 
ећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући из 
 веселник љути, пипајући непрестано око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај п 
цко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и  
м Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</p> <p>Ранђија загрлила К 
бра 1887. године.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани  
ра.{S} Место оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хл 
арашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, 
и бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине о 
то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће 
очеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од  
од су више овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било те 
а од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочиш 
његовим мислима непрестано се превртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче  
ни к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако. 
ада беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу  
ако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацив 
 <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту к 
ајзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, 
кови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи 
ше у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{ 
ву камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-М 
и поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадији 
ндурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта онесвешћена стиснувши обема рукама своје слабачке груди 
 чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и 
Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаило се запрепас 
соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала 
ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удар 
еликог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукам 
давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је  
 повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни  
мало проређени.{S} Остављени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахр 
мало порогушише око обезоружаног Мицка, они опет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако 
у тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом како би о 
м четом војевати против турског насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p>  
аједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим камилама да пређу за ј 
у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.< 
ер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет 
ше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, при 
т. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од онаких медведа, кој 
јуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са својим  
 као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица б 
 какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем 
/p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљ 
ичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадај 
о друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу 
се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дан 
 пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништ 
један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим сту 
 а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше  
лне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хте 
 помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху читаве облаке од сагорелог 
у устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појури 
И последња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући  
 Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из  
окојство после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толи 
аху остали.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли ва 
е мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда  
 би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и 
о млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међ 
и врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, прове 
требно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у 
 младост претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, које проводише, 
ер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој  
р Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао ос 
х је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах бех 
но да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска,  
оклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости н 
и.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше  
ног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Усл 
на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том 
е и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке 
 морадоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.< 
, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек онда 
па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним же 
груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је св 
ово благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље 
дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беш 
/p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.< 
pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад  
и никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она мл 
имете да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне. 
увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, пол 
ете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде 
> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој 
рно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Злат 
од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола к 
а им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у  
о зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом мес 
ћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у с 
ка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као 
 неколико дана после њиховог познанства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у 
 он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицк 
мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере 
вљаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему 
 беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он  
рагану.</p> <p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше  
 ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улет 
ного су они премишљали из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на с 
 их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити око ватре и тако посп 
зука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу са сво 
и по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога 
 налогу.</p> <p>После подужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупи 
 да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их 
воју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она пра 
 нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу,  
и, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше ње 
ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну  
 обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије,  
p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитри 
ји.{S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један  
еца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова 
 беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш  
таганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако сло 
угу, у свим правцима размахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега  
, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како  
’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму 
.</p> <p>После неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да 
зила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јат 
0" /> <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две г 
ој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овим 
ми добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном нав 
 више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити 
еде и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако прове 
о.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љуб 
између обе непријатељске странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да  
нини чека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико доброво 
да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва те 
рабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја т 
оше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху  
донији.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је  
.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оаз 
 је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, п 
 виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше ос 
/p> <p>После непуно пола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{ 
у.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S}  
беху приближили својој стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља 
устендила, са великом жестином нападоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" 
>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног  
 ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се пр 
<p>После десетодневног путовања наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоко 
љењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више им није нужно било да износе. 
 кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, улазећи у собу.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Аларазола! 
Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S 
="152" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, с 
му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мисл 
ака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем 
<p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би и 
 савет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резулта 
Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слобод 
.{S} После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође  
} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу 
!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад  
непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли Косте још не 
а људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре  
и зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на друг 
, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да би  
орећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним улицама кроз неке  
а гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упу 
ед у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу  
тавио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био 
поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посм 
у и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје доживљ 
о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то ј 
 пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са диво 
 шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше сво 
> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати н 
д јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио  
жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у пе 
у снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим  
ну опасност.</p> <p>После неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се п 
цка, па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> 
су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од  
гим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да б 
{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="185" /> право улазу у лагум, да пре 
аху своју победу.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицково 
и, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три  
захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у п 
видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита исп 
еђу српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог 
 Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.< 
p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</ 
и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Оси 
ак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на  
они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше  
у пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше в 
, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да  
г.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек 
у, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћ 
ољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточениц 
пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управише свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Стани 
од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо ду 
х петнајест дана у непрестаном путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S}  
 </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су они свој посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гроб 
ајдука.{S} Неколико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо,  
орака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту 
оуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепотама које сваки о 
аздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{ 
гових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дворана непрестано их ј 
зимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока они њима дају само воду 
S} Са неком страхотном зебњом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они 
баша!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, с 
 и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са ови 
брих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса 
 <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко ч 
 и највећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању  
и беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те т 
ји дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле и пођоше.</p> <p 
ућа једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и у 
рагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они в 
бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко покл 
ут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра  
се можемо на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Ми 
беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младости, хајдуковали су за 
ман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опре 
 нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева 
и, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима 
оди у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и за 
едва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знају 
у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није х 
сле кратког одмора, пошто рашчистише са оним печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље и 
.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поч 
се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланац 
време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском  
је, пошто се јако насмејаше, заједно са оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од  
уно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је дос 
рестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и по 
је му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размиш 
>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом 
у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази 
 станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном см 
сле оноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најз 
 животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине ж 
 како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад оп 
има дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угл 
сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, које проводише, док беху овако мла 
д тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак ова 
 се указаше неколико њих на камилама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху пове 
 пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је бил 
ко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па  
S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бо 
ледње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињ 
Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако 
о дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то су обично обувале лаке опанке 
ло видети, како се појединци извлаче из оних својих склоништа, из рупчага, и онда или остају пр 
 другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и Старој Срб 
х, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се  
 морала је скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који н 
 <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинских поточића, место оног д 
 се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p 
е, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан,  
о су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га п 
уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То м 
ашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опиј 
е кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Баци 
у беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш 
пасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је би 
већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад б 
ги и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде о 
ојих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но  
} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом ж 
рто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци 
ути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из ду 
 Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском 
Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опе 
ка — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разгов 
рме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се  
х...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, 
 савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога хара 
 сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његов 
 рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој  
 Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одмах и 
вом обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је к 
прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је наста 
ма неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и м 
ад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</p> <p 
 срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старин 
ило, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p>  
"146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад д 
нице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву д 
 га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону  
p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како 
 Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих 
неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта 
 и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Каж 
 своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши 
 момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> <p>Ку 
 око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} П 
ови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, д 
 се приближаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n="173" 
.. </l> </quote> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.< 
Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.< 
 сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са кости 
А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n=" 
клињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина же 
е, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — 
ћ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се са своји 
г дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с о 
 само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљ 
стити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на 
наштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита 
још за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је би 
ам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и 
>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p 
да Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опр 
се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман  
 дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си ср 
 кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са необичном брзином и хуком котрљ 
.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној 
н је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p>  
ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али н 
 краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родо 
о.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрај 
дан пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После нек 
ицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана морао т 
шки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и становни 
, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачк 
, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај о 
 зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се бе 
ки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површин 
> <p>Неки се опет почеше прикупљати око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, 
их и хладних планинских поточића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим г 
де живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубок 
, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Не 
 у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на  
 о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с 
ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много више урми то 
Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се 
н, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, пре 
аша непрестано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, кој 
ао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је ј 
<p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда 
че из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе 
проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећа 
духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љути 
аво да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка 
лика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</ 
 ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још  
обро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш х 
 поред убијених душманина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p> 
амнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и када сазна д 
кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицк 
ог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била  
т да посвршава своје послове који се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</p>  
га, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарај 
ринуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то 
та била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако славно прође.</p> <p>Сад настаде 
рођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, 
 беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те г 
ајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуру 
 n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S 
 начини, пропуштајући дневну светлост у оној подрумској помрчини, изгледаше им у први мах као к 
отно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да 
} То је онај царски одметник, што покла онолике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликов 
 свој поступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и 
 од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n="24" /> он послао у пот 
х; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутр 
овог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити 
у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> 
овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је  
ле оноликог заједничког четовања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху з 
разбојник!... зликовац!...{S} Што покла онолико наших бегова, што запали онолико наших села, шт 
а ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му п 
 покла онолико наших бегова, што запали онолико наших села, што уништи онолико наших људи и тол 
ај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код села Крстца, затим 
о запали онолико наших села, што уништи онолико наших људи и толику царску војску!...{S} Како д 
а жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону  
p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад б 
есељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, после оноликих тешкоћа и 
збратимио, веома потребно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом између 
и!...{S} То је онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу 
 одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедо 
> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли 
о, тај опаки царски одметник, што покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском 
 Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} 
радом напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу 
н.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и н 
сположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицк 
>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од 
 злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и  
е погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек  
јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки с 
зговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима  
е они сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> < 
од Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благ 
аху своје умилне песмице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем об 
пе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} К 
абрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али само светећ 
удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој прир 
ицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p>  
видети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, ј 
 бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да 
ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли б 
S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био  
е већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле март 
, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно  
љана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је 
 Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз на 
арајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед  
оцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још 
ј посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и 
-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, м 
ри наузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви пр 
о, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слободно!...{S} 
 својих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са сп 
аге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко 
мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклав 
ико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону пустошну равницу, правиле су читаву олују од разбив 
доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље и  
Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавш 
ведајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни ј 
} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници  
ши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref target="#SRP19024_N10" /> па баш и д 
чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и виш 
 сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати механџији, то одм 
ја не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, к 
хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</ 
 последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{ 
аћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кро 
ин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</ 
p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш ла 
г опирања пођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би  
нак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише најза 
еном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успу 
 када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се 
о бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока 
е долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исукан 
 /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опкол 
другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се 
па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на за 
драво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здра 
{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест наоружаних Турака.{ 
ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утека 
а! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се ве 
жу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави 
м.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Ар 
авежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да пон 
м другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, још одмах беше 
едном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина с 
пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштри 
 — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах 
ко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад вео 
 дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници 
 да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороножну живот 
чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наоружан 
м малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они г 
ажном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само во 
а беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће слобод 
ечи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше  
, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и п 
едном крају испод једног великог камена опазио је змију необичне величине.</p> <p>Одмах помисли 
 на неколико корачаји испред себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити  
м.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на от 
рилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> < 
ог урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео  
 клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p>  
>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи доб 
ако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове 
ва пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих  
све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог к 
го а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно 
<p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што покла онолику царску војску  
и био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза  
ем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбего 
ка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његов 
етиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p> <p>— Знаш, газ 
х код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!... 
ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху. 
емних кућица, то су обично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ног 
ма тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у ми 
р поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му 
о?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одго 
чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{ 
едоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговар 
тално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А к 
 па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чет 
м се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и г 
ати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{ 
на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, осуђени су на роб 
редбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи 
 оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да га што пре сма 
S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После не 
 одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Ми 
х медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заис 
је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када је он морао да тражи и  
т натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам с 
х дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са необичном брзином и 
оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом, сада морати 
жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После неколико сати они опет наиђу на  
</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што 
<p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је 
} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер  
е од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина С 
гине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — поми 
е Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја дв 
о појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њи 
н ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијен 
и, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних ста 
а коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове  
ило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ б 
/p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појм 
у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема! 
не његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.< 
.{S} После ових тужних поноћних звукова опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну  
али.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређен 
свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш т 
т није какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му к 
 све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила ка 
аху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху  
ароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у кол 
 право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> <p 
ше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — 
аје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коња 
 <p>— Тако, синко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати 
</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили  
 приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!... 
} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем  
и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, м 
ј.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме З 
 Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у к 
ошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли т 
је расположење опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо оп 
е Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он б 
ђе ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мируј 
о... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом 
родужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но н 
и, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију првашње расположење.{S} Управо сад 
Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан и одмах приђе још ближе к 
рамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!. 
 онако славно прође.</p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стот 
ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки узд 
а много питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од 
енути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дув 
љу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где бе 
х Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У ц 
? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше разговор изме 
омоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни м 
ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност зап 
о као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено  
се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опк 
 рече Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте ода 
дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и  
амо један милион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа др 
аћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{ 
 ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је  
ем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешина 
кући беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисно 
два чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима,  
вих Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирање прек 
већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кућ 
 дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносн 
/p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно од 
а.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и  
 Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, н 
ног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих 
на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо  
инцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану од  
но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз кој 
, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљати око оног прозорчића на подруму,  
тражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године 
ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да ут 
ају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турс 
ле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме на 
а овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, 
иких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао споко 
Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p 
уговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка 
епо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко ов 
има.</p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!... 
општавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p>— Из Србије! — одгов 
и хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо  
да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није мо 
n="86" /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим 
а, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако  
p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним з 
"36" /> <p>— Послушај ме, момче! — поче опет кадија изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одм 
боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви  
> <p>— Станија!...{S} Фатима!... — поче опет муцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да  
>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне 
до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурз 
— Из Србије...{S} Србије... — забрујаше опет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи т 
о, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од с 
ати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S 
а пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острв 
 највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, д 
га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И оп 
!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, са 
тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог 
а би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум 
м је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за в 
гованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог 
анаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела гла 
 раздражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узви 
 рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поно 
је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година усп 
ендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће на 
 мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За  
Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што  
Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког ок 
ховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног пу 
 се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год 
д добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с 
орко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беш 
— помислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снаж 
ве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена в 
 порогушише око обезоружаног Мицка, они опет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако нак 
<p>После непуно пола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} Н 
пасност.</p> <p>После неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понов 
ли како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то 
упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи  
у дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Вод 
<pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које  
весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са в 
младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уст 
 борова на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само голо стење 
што добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и  
ху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео сам 
 пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обичн 
 самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његовим трагом.{S} Пр 
од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> <milestone unit="subSect 
 и осталим укућанима и упутише се право опет своме пријатељу који је становао на крају вароши.  
тити.</p> <p>Сада, када се њих неколико опет појавише близу овог истог табора Мицко а и остали  
али они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне  
} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те  
а беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S 
ом и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попи 
 сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато  
гледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина 
Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{ 
а, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева 
рата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да б 
 отвори очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак 
то овако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да каж 
 ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке пра 
ћи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо поду 
са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место н 
 једним ударцем сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што н 
или у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} Онако је могао услед он 
 је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у соб 
ад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахори 
ак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче!  
реме и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут ј 
о, потрешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном и 
 бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сам 
ном шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, 
! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вр 
а биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Ми 
еки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замиш 
луд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао. 
и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све 
ао и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше стр 
ању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, 
ло лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано турче, попрскано својом врелом к 
шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлуши 
тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице управите по 
и а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гла 
те стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се  
ицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше испред војника право у ону хладну гробни 
зухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов ил 
ва је причао о робовању своме са Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.< 
је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадн 
то не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобр 
стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а други преко  
се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламен 
ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго ис 
децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда тр 
брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како  
/p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој 
’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају  
а, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини испод шатора разви н 
у проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div> <div type= 
оје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да ј 
— Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју 
е и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се мо 
сле два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окреп 
 <p>Поред овакве неге обојица се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким д 
 био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S 
еху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p 
беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јатагане.{S} Само онај први, 
накињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збогом мој  
ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задов 
 врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружин 
ђу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај му припрети да 
а мила Арапко, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p 
ојуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше  
 нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар 
 па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад по 
хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варош 
овом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је  
тпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле  
услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколи 
тво.</p> <p>Пашага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом по 
Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама пуним воде и са урма 
рапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирање преко чит 
</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти  
без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једи 
 издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, опрости!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
 харамбашу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, опрости!... </p> </div> <div type="chapte 
ом.{S} Сви се пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, 
Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ај 
/p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{ 
се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше 
је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, издадох!...</p> <p>— Кога?!... шта?!... к 
дина за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говори 
и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година з 
. а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он —  
ном и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а он сам оде да у 
 легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па у 
авши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.< 
 који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, осталим добровољачким 
.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право 
мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута,  
понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку оштро припрет 
{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.< 
пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути свој ход пр 
ако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још н 
.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим најмилијим, ова се храбра чета 
ну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>Опростивши се овога српскога крвника, који читава чуда  
примства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упутише се 
оје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева 
ед њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Миц 
 вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у 
ство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јешер бега.. 
 сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и 
p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да и 
 одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави чиновник и 
варао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељан 
ршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанп 
 дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се хватао у к 
на жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с ј 
ике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не може да издржи ову прете 
 Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој ж 
</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{ 
 како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише к 
беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да ј 
али, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је мн 
 повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бо 
раху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да  
ија!...</p> <p>— Страшни?!... </p> <p>— Оружани!... око петнаест!...</p> <p>— Оружани?!... педе 
— Оружани!... око петнаест!...</p> <p>— Оружани?!... педесет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије 
ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог магацина. </p> <p>После напорног и уб 
о сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим  
побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том  
азновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваш 
лагим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за 
ли-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде р 
о тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као  
од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно пока 
p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати,  
творише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог предговора рече им: да морају о 
 Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири  
онети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
изненађени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у ве 
а не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијал 
 бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако награди лакоу 
 сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана ј 
 грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са т 
решину.</p> <p>Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на сво 
Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не оста 
 заморене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шума 
есе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана и марти 
{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико да 
 n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о  
а, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она 
у државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених са великим мешинама напу 
душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно наоруж 
едно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од < 
 потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. 
ваности.</p> <p>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро  
 о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских  
ше и место ње се јављаше <pb n="144" /> освежавајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се п 
вни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са таким мислима Мицко поче да остварује свој 
зликовци!... разбојници!... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар г 
ета! — настави Ђорђе. </p> <p>— Освета, освета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и 
на!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да б 
 а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза  
..</p> <p>— Идем, идем... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у и 
 <p>— Ха, зликовци!... разбојници!... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити  
<p>— Освета! — настави Ђорђе. </p> <p>— Освета, освета!... смрт душману! — захори се глас остал 
беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицк 
ме је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. </p> <p>— Освета, освета!... с 
оваше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, кој 
ћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са таким мислима Мицко поче да оствар 
леко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница 
де у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са таким мислима Мицко поче  
{S} Последњи уздисај, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} С 
и, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвик 
штре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плахог  
ена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најз 
орђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тренутака о 
ли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене српске синове.{S} Један једини  
ину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано прете гр 
ој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на чел 
огу кап те невине српске крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и  
ако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је непрестано слао  
око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мислим, другов 
подне када сунчеви зраци управно падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За вре 
н само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваш 
пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његови 
га од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљав 
да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма ко т 
 кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика  
 беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава св 
акога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махо 
ад!...{S} Ја сам честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамб 
— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</ 
у" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке 
вратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше пла 
о са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да 
 времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи! 
говој милој отаџбини — у Македонији, на освету за овако срамно нанети му злочин.</p> <pb n="138 
кивао сваког тренутка Мицков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да 
авио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешин 
 не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} О 
 n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово пр 
 почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре зав 
свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и б 
којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог познанст 
би турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше 
"71" /> јуначки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену  
атражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци  
воје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хо 
кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а они с 
а ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им пра 
 новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извука 
ани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина бегово 
, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом стр 
а би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, ко 
о сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних  
сти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум 
 да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би ка 
надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагум 
 часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио 
рстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави према његовој отаџбини. 
у непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p>  
века не испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и  
ерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева  
 би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и ожен 
ђе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На  
рују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје своје — познавао је себе једнако је наваљивао д 
, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше  
стави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад 
{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје и пламену љубав није могло овом приликом ништа  
призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{ 
у собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше у овом тренутку М 
јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје 
илна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S 
ћем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камил 
дња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ход 
 децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спр 
во са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То  
истра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно  
било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да 
а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек  
у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела  
, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала з 
ечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед ка 
.. морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово 
дзорника нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису мо 
 сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љуб 
е би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте  
аљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двадесе 
 са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпиј 
собито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, који ј 
викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има 
 то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста није трајало ни 
са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{ 
 то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на 
ији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања робије.{S} Одмах полетеше 
осно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном беху тужно с 
а се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није мог 
у Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хв 
ашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже 
а креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... 
Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S 
ори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами 
а па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече ст 
пу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах пој 
е Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали 
арачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послужи 
ломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила 
о котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначк 
b n="160" /> одговор Мицков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне 
 извукао криву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима д 
к онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима  
 од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пођ 
је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p 
ла.{S} Зајапурено источно небо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најз 
за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... пр 
је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облик 
егове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једн 
а својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко с 
 своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престај 
му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчан 
трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша  
морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна 
ед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају 
ождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стај 
т врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се ве 
ајзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се што п 
ротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету  
дало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Дими 
намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја 
ру у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камил 
а зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом 
ко му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће с 
оше из овог комешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, оса 
ико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> 
 већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши за собом масу својих покланих људи.{S} И сами 
 својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши момка недирнутог.</p> <p>Као муња улети сад М 
одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.< 
азбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села 
је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! з 
овца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест својих другова, да би они ту потраж 
 <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задрж 
и са Мицком, што је оволико задиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се за 
"102" /> <p>— Ах! — стресе се сад Мита, остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче,  
ла је највеће кривце у та афричка места остављајући их на милост и немилост управницима поједин 
зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас могу за не 
не јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити 
е мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p>  
 да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беш 
ког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехм 
.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S} Много је српских синова т 
е и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ  
чи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим пол 
 ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском  
оје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене као символ његових прадедова.{S} Сви немо ћут 
сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело 
Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— Море, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, к 
— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухаме 
мера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не за 
ибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погину 
ико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих 
..</p> <p>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке б 
напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и друг 
 се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто  
.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часо 
.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p 
е, да би потражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцн 
рши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> 
х веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући богато његово  
{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брз 
из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Ба 
у своје младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје 
брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светин 
 оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника  
p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико д 
Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина,  
турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло 
И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на је 
pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег н 
 платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожали  
војих склоништа, из рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало  
а храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако  
а Пуља <ref target="#SRP19024_N8" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два  
непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, 
то се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко 
 везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћ 
више наједио валију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беш 
цу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све до стр 
акиња!...{S} Снажна — снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна гро 
 Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви  
ље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници страшно се  
еговом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на мн 
ело Станијино и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} К 
 и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега  
 непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове не 
сахранити на каквом забаченом месту.{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, кој 
 Стража на своје место! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек  
Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им прв 
Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док ј 
ствари!...</p> <p>— И треба! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам  
а неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не 
ртинке не могаше му наудити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добр 
 треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма  
рини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то о 
унаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-Коста,  
ажара беху на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> <p> 
де лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу 
оја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за  
ђоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре са својим  
авише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин с 
ј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрч 
де Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, као  
ад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи б 
 Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око меха 
сталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови другови.</p> <p>После оваког срдачног сас 
 заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После непрестаног ћеретања и разговора сада  
 заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше  
>После оваких речи рускога конзула, сви остали посланици и конзули напустише судницу а руски ко 
орник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по оби 
>— И које пржено пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита  
жи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда з 
ништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејри 
о брат-Коста, здраво! — отпоздравише му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па 
ник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — продужи паша, окренув се б 
ло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег убиц 
м можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба једа 
а и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко п 
ку требало је прилично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође  
ра!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они одмах прекину њ 
ом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај  
о опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини напунише  
ло? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не трепљаху, посматрајући Јанка  
дачно опрости са својим ратним друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином  
аристократска — „господског соја", међ’ осталим Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапк 
и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, ут 
 хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зли 
ладом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> < 
 беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на турску в 
 ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна 
 у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше речи Михаилове, чудећи се.</p> <pb n= 
 ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Ту 
га, и тако сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху 
 кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови  
p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упутише се право опет своме пријате 
Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху 
о напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то  
 Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арапима изгледаше као какво савршенство.{S} Но 
цко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега 
Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити зн 
 мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, о 
 могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим уст 
многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор 
ликоваху од осталих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — снажнија много  
цковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два неп 
е, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!... 
м.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урм 
 беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде велика граја између ових 
чући, наведе лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка  
p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив  
вета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко кре 
да!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто му каз 
амо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десил 
њем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да  
каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га са 
Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот 
и ливада, поред необично плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљад 
а, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога  
сти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врат 
ј друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што 
резими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то врем 
о хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније д 
ако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула  
 од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће вољ 
еше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p> 
е од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на 
доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „Н 
само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од камена.</p> <p>Пошто 
лаве одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније п 
о!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога убиств 
оз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако  
} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зато се беху мал 
од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружи 
 видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије 
е доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад  
 пешчану земљу и тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је так 
нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра да 
 нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за св 
 ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће 
 чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, 
да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с на 
} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много после овога а он беш 
>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије  
света! — Са таким мислима Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле 
оту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пр 
ше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беш 
а бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у 
путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бу 
е до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари који 
} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... напусти дружину, па се зг 
а пољана, равница... нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко изгу 
коба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те 
испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врел 
ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато?!. 
а ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну го 
поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пандури  
> <p>После извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и  
ли-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим  
о опасне-разбојнике и царске одметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову 
-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, зн 
 искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на 
јединих вароши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лаг 
пило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p 
станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпун 
ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са  
, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад на 
овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну лиру и б 
цу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му 
убоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити м 
стужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљо 
нко исприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена о 
аменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — Христа када једном, после његовог бегства у план 
ватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако није могао допустити, да његов с 
дај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село д 
 сваког члана његове породице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожал 
ене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним ч 
м ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и  
</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S 
 та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматра 
не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави св 
 за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но оп 
ица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S}  
умио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</ 
ђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све  
 претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је сил 
у тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао  
ва глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхот 
к, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и  
и и топлину тегове љубави према његовој отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике мисли не 
м стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — у Македонији, на освету за овако срамно нане 
одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка  
нога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пођ 
ак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја! 
{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети 
 поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну М 
јс’н!.., помагај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажн 
ој тој, џанум, чука наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и 
есто, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерат 
<p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђени 
"176" /> <p>Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна 
азили да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајал 
, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више н 
рина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану  
х првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> 
су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипут 
уга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слоб 
 непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто са 
, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва 
} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити  
верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост 
Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умире 
се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор  
 опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па 
ан понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца  
Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није  
</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је како лако трепере звез 
јавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је д 
>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са б 
ем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Г 
еликим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих м 
.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њих ко 
бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим 
/p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови  
} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се  
уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беше забо 
 <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и  
е не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо 
чи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет их брзо зат 
е.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p> 
нице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедош 
:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја 
ека уђу! — рече кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, 
 одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се неп 
звесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет ни 
де дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка к 
<p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно вр 
з које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовн 
И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се појави човек ведра погледа и уми 
 умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} По 
.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Мил 
 чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место 
ма велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> < 
хом биле у најближој околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их 
 да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћ 
итати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако с 
о и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> < 
 већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам зм 
и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканиц 
да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка 
лији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И за 
ојим друговима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не пров 
о веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а р 
<p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> < 
/p> <p>Пандури одмах изведоше Кузмана и отераше у тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија 
д не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећ 
 да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти гос 
а тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. </p> <p 
о за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> < 
ни, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то п 
сле малог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и А 
звестише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после  
 и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са 
 да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању 
убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео  
 — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразо 
кивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико ул 
ању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће  
аспитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одма 
икад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, 
 <head>XI.</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах на 
ите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђе 
} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску 
у, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S 
 и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим 
 ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са  
јно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она 
..{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш наро 
гурности затрпавали улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисање т 
је имао великог поверења код Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да  
га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, честити пашо 
игурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајућ 
е њиховог познанства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на  
бара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше  
Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет мета 
Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али 
кови и Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Е 
цко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љубав 
х дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако лудо! 
луја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А туж 
Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Ј 
о побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собо 
... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њи 
!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусре 
 браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <pb n="80 
ј кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још  
 n="59" /> <p>— Здраво, Перо, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</ 
p>— Халаразола, синко!... које добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</ 
омаћин их погледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p>  
равили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушават 
м дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће сести.< 
.</p> <p>— Здраво брат-Коста, здраво! — отпоздравише му остали, — носиш ли нам какве добре глас 
 их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и б 
ри попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најза 
та турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — 
авом <ref target="#SRP19024_N6" /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољ 
</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> 
>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили  
 на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — да копају л 
ти им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени пријатељима к 
 сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало нек 
ли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни са 
та му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако сазна 
бро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са нај 
рах.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер 
и!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу 
то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико да 
и моји господари наредише!... </p> <p>— Отров да попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си 
{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође мног 
ешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад 
а беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко 
“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрз 
ној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свет 
ету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станимир, 
 Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врис 
 кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце самртно  
о прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ће им само још за неколико тренут 
а, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је она 
уљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску собу, мислећи да ће 
 њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ов 
 Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и ње 
 су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома 
е?!...</p> <p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун  
Слуге?!...</p> <p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ,  
 пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p>  
ружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о ти 
преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи св 
ш многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући плотунима ма 
преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Хвала  
а још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап в 
леко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покр 
 руској војсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Миро 
егледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња 
т свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу свој 
о, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прику 
олико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му у 
та! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући г 
е кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље  
ђеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} М 
ији.{S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима  
ађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајам 
 паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског  
 речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја  
ме, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо оно 
мо нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње 
е већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао 
н бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара 
е самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак 
се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, којима ј 
према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фат 
године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао  
мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим 
 па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} Цано!...</p> <p 
та сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је от 
 Цану... украдоше...{S} Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но око 
 кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше г 
м сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, 
т.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ам 
раћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих р 
н!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.< 
нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућ 
сте толику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслу 
и и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећил 
ати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Мил 
.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да уби 
или сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један  
ење њихово и са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у  
>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а ве 
оћи.</p> <pb n="88" /> <p>После кратког очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије с 
гаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивање нове потере нису заборавили, јер јој се свако 
 да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и т 
ав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој  
> <p>После овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му дове 
изречене пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дан 
и само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда 
ме и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тог 
е хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} 
слао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков повратак и освету.{S} О 
 <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше з 
а том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> < 
а погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега  
к у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко  
аклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потп 
Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише пораж 
ху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна к 
у ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман бацивши још један н 
ају јунака, који с највећим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне ода 
 чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</ 
 ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламе 
са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који редовно на три са 
тле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога све 
 су ћутали, са грозничавом затегнутошћу очекиваху <pb n="160" /> одговор Мицков.{S} Зора са осм 
ме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зебњом на оне  
грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но  
и кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак саз 
м изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето  
— заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стражара.</p> <p>— Напред! 
тао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно пре 
цко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите 
пољану код Чифте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу он 
а страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изма 
са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био о 
ачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је  
погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди М 
оре и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— 
ао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Те 
</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>—  
са радозналим погледом посматраху пашу, очекујући од њега одговор.</p> <pb n="42" /> <p>Паша од 
="42" /> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p> 
оје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно је јечала као оно 
е му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> 
ио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед његов казивао је  
асло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то изм 
p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако и 
ице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибриш 
и, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад  
трти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је 
ишта гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чу 
 му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја ни 
 гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче  
} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна 
а јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пр 
ди непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на  
и марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на  
јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина нам 
на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно је јеч 
иже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, з 
 се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода  
вши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле б 
> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нек 
Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у к 
ти к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно пог 
само слегао раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</ 
а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренут 
p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, 
није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{ 
 који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код сви 
 дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по њег 
г тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека мора 
ријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} 
ш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. г 
p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му  
Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, од о 
нке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дуг 
њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна Мара?!. 
ирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној  
— сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па 
не обрве и оштар поглед његових крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фис 
алмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> <pb n="4" /> <p>„Тига 
ор Мицков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</ 
парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А је 
 не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада о 
ктар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извал 
замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Дуго,  
<p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова 
, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га на 
жати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву  
ораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очима!</p> <pb n="117" /> <p>— Па?! — упита сад брзо Ми 
на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцима својим падају Арап 
итаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> <milestone  
 песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало дес 
!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео  
 није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме  
 нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући  
росто не могаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најз 
ако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по н 
 било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом 
, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше  
да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика 
<p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мис 
ко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да 
ј Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту  
ој кући опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано о 
у овим крајевима прележати грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их ј 
{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> 
може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{ 
дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не свој 
мах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S}  
 скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га 
д сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом 
 но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у 
це опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, чисто вам страх зад 
вори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргн 
угачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све самим с 
ирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n= 
} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет кор 
а Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику  
 харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кад 
талом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>—  
ан а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један вели 
е овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала ка 
 а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније комешање.{S 
, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који н 
редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звека оштрих ј 
овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хамаде. 
алом од Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и многи 
иваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Изв 
ешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и  
 да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га  
мак, јер га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се оп 
тељске редове и бесно размахивао својим оштрим јатаганом.{S} Продирући тако кроз оволику навалу 
се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више 
} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних 
т било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад после неколико дана, с 
ожден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад распол 
јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање све је то трајал 
аше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених бука 
читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских кланаца трајало је скоро десет дана.{ 
и већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!.. 
лужио је! — одговори сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обес 
ростивши се са Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и п 
Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свиј 
ико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља.</p>  
 Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућ 
!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Пе 
рина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио  
— Море, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Ал 
/> <p>— Пусти их! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Куз 
услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Н 
када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће 
{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за  
.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним 
а, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!. 
ква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео! 
сије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече са запетом марти 
 дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S 
шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хла 
 рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој ра 
но, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се ј 
ице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро к 
вај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам М 
и то по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, 
дости.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим суз 
 али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега  
то било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише 
 настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко 
 Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, 
беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама  
 осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а 
 међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су г 
но тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, п 
че домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" 
и, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових дру 
 бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји 
уо, појуре са највећом жестином напред, па обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога во 
и.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пр 
{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаж 
е, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене 
ико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог ж 
цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе 
ад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз див 
ак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она се измаче мало пода 
емили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче горко да п 
учки убијају њихове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће нат 
е, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро  
то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах поз 
или.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ла 
анђија, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну 
да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из о 
лости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да доп 
о су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по  
де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше  
д брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места поле 
ме.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским к 
лести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светит 
ало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита 
рече стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље 
егови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим погледом посматраху пашу, оч 
више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! 
пет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре 
чајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одм 
 сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чу 
х Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се увери 
сом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу  
="194" /> <p>— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре им 
у гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре с 
 Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. < 
цела породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кр 
не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепас 
а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> <pb n="4" /> <p>„Тигар, разбојник, кр 
Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пље 
он просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу пра 
анеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја  
е одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ б 
одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" 
мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек да 
ах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога з 
.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа  
м као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најза 
о појурили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину. 
 ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мирова 
 души непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беш 
дали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет  
му је срећно! — заврши турски чиновник, па извади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет зл 
 знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну усл 
уго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слу 
 на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, при 
ље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктим 
. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ак 
анимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо п 
</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, б 
бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па 
узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седа 
ине, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао,  
ју беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обав 
и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минули 
ана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и д 
Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати б 
раху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем за 
момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли. 
ађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како  
... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми безд 
>— Хајд, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мал 
римом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку  
p>— Тако треба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притега 
да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу 
ђе даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи 
у, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им 
у, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— 
м, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли  
скопамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то мило 
ом масном „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за  
е плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, само да би што виш 
 била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у и 
е тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он оп 
 хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка о 
одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је 
е човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не  
, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? ..,  
љачким јуначки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде  
 драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса 
ао и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од д 
и Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p> 
ма снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> 
и све ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасно 
 камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и продужише путовање 
тар извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се п 
не голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак 
зима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када 
љу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који 
а... немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред  
који се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико  
олу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он с 
она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да 
нала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са  
еговим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.< 
идите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану. 
о и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S}  
 Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле,  
p>Тако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, з 
 кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто 
ачини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом 
из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако проди 
p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочи 
шта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> < 
 у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> <pb n="8" /> < 
омрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим н 
 јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губ 
 те зли... зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, ч 
чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад 
равуљину <ref target="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме  
оказује руком на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврш 
лико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих  
грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она 
што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуц 
— грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тр 
а си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</ 
 па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој с 
бди пред очима!</p> <pb n="117" /> <p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто  
упалити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одгово 
— рече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим 
ан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би  
 да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога 
оста.</p> <p>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!. 
а.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се  
 <p>— Куд си тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта 
{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка 
е, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — о 
 кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџи 
> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још к 
ро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>С 
 ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, врем 
е, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он 
поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефендија! — одговори му Мицко веом 
сео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што б 
теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дош 
на нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тр 
јући по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили нек 
ћ приближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p 
пи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог на 
му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p 
сам из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.< 
 сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и мн 
— викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти 
огине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана  
о код њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево  
оказујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Ф 
ни да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— 
нда си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем. 
знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смож 
иш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког 
кво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S}  
исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло к 
овораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови",  
другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" /> г 
 Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега 
 радозналост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај 
живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</ 
а.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујни 
срдном расположењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку п 
 која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби 
беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца хри 
 Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А о 
>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо ус 
луд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да ба 
о био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Миц 
е они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику. 
аш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да пол 
 дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка пр 
опадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ноже 
то му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> <p>Сви се згрануш 
.. не пожали ни једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p> 
 Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје 
а, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко  
апред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и 
 Па... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а  
.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p 
а и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти  
p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ип 
 бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, 
елушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице сво 
цима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Ми 
{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицк 
ојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине ду 
боравили на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у  
о реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из в 
 но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет с 
<p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Ми 
воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму ка 
угарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против  
ватате те зли... зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш 
 сијају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повијају као каква змија.{S} Коса гус 
ватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху 
ђења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, он 
.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако проводил 
p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш л 
неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицков 
од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало та 
не.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{ 
 турској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а  
еста док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и  
/p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> < 
рата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима  
рим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на повр 
и се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, док најза 
..{S} Турци!...{S} Све укућане повезали па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Ј 
 што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго  
дура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} 
ри.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах заустав 
а магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустенди 
љени простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицк 
ега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но 
је па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред мног 
 ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онак 
у засузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је 
..{S} Пред очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док 
паси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</ 
о и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираш 
становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше з 
Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S}  
ко се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште поју 
 пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....< 
а јуначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свир 
p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у 
ода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада 
ати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да  
ејане младе цуре уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не из 
он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, ба 
 само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио 
<p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Миц 
вик и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим призором истрча напоље и дречећим г 
х истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја  
ећ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од ко 
орење јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време м 
 некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, 
ај, заблудело момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору! 
-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже 
миле.</p> <p>Своју је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева изв 
ла неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко  
S} Бре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле! 
Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био при 
ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита с 
ан!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.< 
<p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турч 
а је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, о 
b n="71" /> јуначки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се кр 
лаги Творче! — тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваш 
вади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то 
ај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, вој 
те Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин 
у ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде  
S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу с 
естано његовим трагом.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што б 
ој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што бо 
.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а ка 
ако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то дев 
{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваш 
ан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са вел 
леним плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор п 
 Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људ 
 одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p 
 харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и више повија поз 
и то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита сам 
 кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да  
 Нека тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лет 
е измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право  
платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време 
црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</ 
ораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Ми 
је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону ја 
ти; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} 
араца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несно 
 четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хла 
аквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде 
а својим видео како под ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је 
 дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p 
са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни звезда 
сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћута 
јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и нај 
 очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.< 
 лукавство такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу в 
ко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише спаса у свом 
рдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на  
 га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како  
 пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са  
спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше  
мах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле 
 подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах зб 
јни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ 
Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко, 
и кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш 
мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Оп 
аганом а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе с 
бровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмако 
уд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих беше ве 
у је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и о 
 јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу овде.</p> <p>Та 
говори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу о 
ху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој та 
сјајни звездани одломци при свом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим другов 
а спољашност морала је скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и  
он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко одело б 
а тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваља 
 валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Рус 
 војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитав 
 /> <p>Но сватови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињен 
ој рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право 
како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да 
ад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефе 
ече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече М 
ана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху он 
штву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу в 
p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни 
добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{ 
ма где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Д 
<p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p>  
жао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Ми 
турске великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа пре 
више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад ви 
 се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће,  
рског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендил 
затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког продирања кроз турска села стигне у  
живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више  
ко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за тре 
е овде неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, он 
 се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и  
ећ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им 
е, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дил 
ју по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових п 
е већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци 
тора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао 
а се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се  
а ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ ов 
сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се о 
му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко на 
веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости 
ту од преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придруж 
 чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи што 
устахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши  
ећ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој кора 
дружише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући пл 
танију по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S 
у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку о 
мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много теж 
а га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и с 
вила би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже  
 ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, ч 
а нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буд 
убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још д 
пусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио д 
акву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чу 
напасти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који их обавеш 
ље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења одмах закла неколико 
це они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову 
е од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова ро 
пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узм 
 већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на пле 
ћ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће 
 му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је  
рили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: 
у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста  
ма Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у обли 
ши скоро половину свога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Гледају 
ђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер- 
 му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и са 
астирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зракова — не 
вни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено непријатељство и последње време беше веома  
да Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то бр 
тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње  
 харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде сво 
игљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики о 
ше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те  
са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два син 
 часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!...</p> <p>Надзорник тамнице, у  
ише из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па 
ош при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи к 
тку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мр 
 којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко  
једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад  
ви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, одакле би 
оложењем, одмах одмах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством није 
ане бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова ба 
он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паш 
јзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бесних Турак 
у они управише свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху  
 још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срб 
 раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би  
у и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде прод 
ени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за тим преко  
а то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p> <pb n="51" /> <p>Већ у проле 
е лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Миле 
 <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Ми 
пустош.{S} Много је српских синова тада пало испод њихових разбојничких ножева, шта више, бесне 
м завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равн 
рија.</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} О 
бегство правце хајдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у р 
 јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално корачајући напред.</p> <p>Мицко им се ода 
у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни  
мах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшно ускомешаше.{S} Изненађен 
дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко хар 
Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, војв 
долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим о 
ити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, к 
тно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним 
иш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко у 
Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским 
 и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина 
 — прелетеше грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкр 
а какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горући 
ијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p 
} Сву своју младост претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, које 
Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, па и 
гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка м 
 бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и н 
кадија.</p> <p>После неколико тренутака пандур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад дад 
 собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кад 
мана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече  
н ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њем 
 умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамни 
пали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини по заповести и кад сви бегови задима 
 <p>— Нека уђу! — рече кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман 
ед вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури 
— рече кадија са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може сло 
нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура!...{S} Разумеш ли? </p> <p>— Разумем, светли па 
искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> 
вору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија 
мо к њему твога зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p>  
длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! — р 
јина мора се извршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одм 
артинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и стадоше на два корака иза М 
 а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.< 
вадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.< 
p>Чим беше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка. 
кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а н 
ивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Ама 
ах пљесну силно рукама, позивајући тиме пандуре из предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, може 
 присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни 
!... — муцаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., мо 
седећи непрестано посматраше презриво у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па к 
и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни поме 
сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамни 
као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадиј 
низно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="34" />  
ски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седморицу од ње 
 своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине 
у! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соб 
вши и окренувши се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним р 
арац, пољубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање 
еху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах изведоше Кузмана и отераше у тамницу.</p> 
 кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубо 
те им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да изврше нало 
аше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</ 
 валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, о 
руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зв 
туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта онесвешћена с 
рив! — муцаше Сима, превијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кад 
е препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би 
луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини по заповести и кад  
 он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади  
 сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним 
тпуна расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење 
о.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног  
ланина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не  
Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место  
 сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу о 
у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно 
} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педес 
 баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, издадох!...</p> <p>— Ког 
е, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} 
јатагана... јаук и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сас 
он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим раз 
ије за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љут 
они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано арапским словима, а поред ње на 
 к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креш 
женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, д 
и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</ 
тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и становници у  
гови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда м 
које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову  
ре у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега  
ва се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и је 
мети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} 
се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платн 
ог трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да  
м се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце ба 
 све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арап 
обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> 
и код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те 
у велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи приј 
и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га зај 
Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвест 
 је млађим људима као пример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свра 
 кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклет 
јатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хид 
аручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше  
и као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га 
и царски одметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турско 
 је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намер 
 нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p 
 како?!... на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике  
 онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те их  
а.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је са 
S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе кол 
о не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да о 
ода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оруж 
 Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а 
аху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима 
си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p 
— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!. 
тере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Са 
му остали.</p> <p>— Нека уђе! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника,  
ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће н 
вом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспокојству од онога дана, ка 
синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, чес 
Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимба 
д баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, оп 
о лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одма 
јући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се не пла 
Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој дру 
} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, 
... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Ста 
, синко!... које добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће д 
и, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбој 
ови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На вешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аг 
 кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, којима је био за 
наста договор између валије и присутних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се 
се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али 
обом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди д 
сле оволиког јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у њег 
ћ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова 
 кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима 
и од њега одговор.</p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а з 
ком нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{ 
за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, син 
 је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — про 
 било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још ис 
и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко прост 
ио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, ч 
хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово 
сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће 
е по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше од 
ко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{ 
као, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и  
 је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуд 
дном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, ка 
прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах ј 
ар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицк 
Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодостојници као и сам валија,  
 да би што више наједио валију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> <p>Валиј 
де.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници страшно се узврпољ 
уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах по 
д вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад  
амером он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће 
Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише  
оци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад саз 
огла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану д 
</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, гд 
дмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједн 
пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пу 
гањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше 
је знао колико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имањ 
 развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њива и осталог 
 од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од пит 
ли бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само вре 
рузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и туж 
 узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Краварем", је 
} Разумеш ли? </p> <p>— Разумем, светли пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова 
 паша!. — На вешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — В 
у намеру.</p> <p>— Сабанајрула, честити пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њ 
гову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша ве 
зналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотињ 
у његову намеру.</p> <p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу 
>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Миц 
 Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како 
<p>— Још како!... зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учи 
та је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обе 
Видински кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник  
рула, честити пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу 
вши — са радозналим погледом посматраху пашу, очекујући од њега одговор.</p> <pb n="42" /> <p>П 
 па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</ 
>— Чудновато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, ка 
ђоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно п 
 да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l 
ке играху, са најграциознијим покретима певајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти  
сме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дођ 
ли... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке", неки се договараху о нечем, 
 једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад сврше 
и забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се 
 око петнаест!...</p> <p>— Оружани?!... педесет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — п 
је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ’ непријатељске 
 — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова ма 
лигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вече 
и многим местима?!...</p> <p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</p> < 
у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије 
ижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се 
скривена и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} 
целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" /> ист 
јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих ју 
24_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml:id="SRP19024_N8"> Исти и с 
Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је 
у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кул 
е одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да  
непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у о 
е и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођ 
аз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо но 
лико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој при 
емо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати т 
неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељ 
Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавај 
е на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко вре 
 је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све  
 сусрет.</p> <pb n="59" /> <p>— Здраво, Перо, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко 
p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуба подизаше к неб 
<p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S}  
е руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак 
ању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје  
последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ  
мље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Пру 
 беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се св 
ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву сво 
 се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — клицаху 
агушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати н 
еколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова ве 
раву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце 
ад подиже и читаве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош  
p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше овај пламени ветар, других облака  
јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок чо 
еше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у 
.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још  
м местима створише се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у  
ођоше.</p> <pb n="197" /> <p>Сметови од песка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра би 
 том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева,  
слећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима сли 
ео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи ус 
е ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко  
 сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни ви 
.{S} Сем врло пространих <pb n="145" /> песковитих предела у овоме делу пустиње налазе се и чит 
иви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брз 
 Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} 
ски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p> 
ји.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали 
 да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а  
 све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни кор 
но весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Си 
 наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба,  
 радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им  
и и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где с 
њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку мили 
д ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори. 
умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За н 
а нека тајанствена суморност.{S} Умилна песма многобројних птичица престала је.{S} Место ње сад 
Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћ 
крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше б 
ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S 
дносио њихове узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би катка 
 Место грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у ст 
ајграциознијим покретима певајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> < 
p>Сад забрујаше на стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздраганих срца младих девојак 
ли најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови горски  
и, те сад радосно извијаху своје умилне песмице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S}  
 птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено пос 
оче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пр 
<p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бл 
ина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да в 
 на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> 
о је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, које беше кади 
p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тих 
а послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева ш 
нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмо 
рашан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јунач 
и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам 
ици далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован 
 је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гл 
ди скоро половину од оног новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед с 
то пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу по 
ових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду з 
да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки убија 
ubSection" /> <p>Чим беше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорником од тамнице пођу д 
ијих Мицкових пријатеља.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшиј 
ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а 
 који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше речи Михаилове, чудећи се.</ 
дмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових пријате 
ао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те 
.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, 
ога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит. 
— викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> 
Здраво, пријатељ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> <pb n="59" /> <p>— Здра 
рђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов 
 му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријат 
прекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му позн 
ру и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице  
, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах 
ом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина гус 
 Страшни?!... </p> <p>— Оружани!... око петнаест!...</p> <p>— Оружани?!... педесет?!...{S} О ћи 
а тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да би човек река 
изненади, кад опази у својој кући преко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућане по 
и, или какав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непрестаном путовању они најзад наиђош 
 и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у 
d>II.</head> <p>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење,  
 су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивање нове потере нису заборавили, ј 
бог њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се  
аша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са  
етник, што покла онолике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче оноликој  
ам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало поро 
ажећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{ 
мо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се са својим заост 
ник, што покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главо 
, храстова, китњастих борова на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини ви 
жана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
рави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би  
еше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса по 
 и <pb n="45" /> онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној  
ра, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху на „харамб 
ој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављиваше харамбаши Ми 
...{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега ника 
ше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла. 
сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неко 
ћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђ 
 добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. годин 
и не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викну  
што то, нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, д 
тињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева бу 
 не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева уз 
ева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било  
 се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скину 
... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</ 
зо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би го 
е на жеравици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направише један богат доручак. 
утака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о д 
о да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита они 
ратког одмора, пошто рашчистише са оним печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао к 
нова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и п 
о, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? 
веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стра 
брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева  
и улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p 
еру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док  
> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпат 
е легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p 
пуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуј 
 Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његов 
има.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума, тек ов 
ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли 
многим другим, продирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наилазили  
агу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим прав 
главце, силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинк 
p>Овако продирање преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских кланаца траја 
у пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена 
очео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни ј 
 /> <pb n="133" /> <p>Грдна пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} М 
ом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше неколико њих на ка 
оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана  
 овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга  
.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње остатке земљине  
 створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора 
оро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S}  
а од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинск 
таде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењ 
лижаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n="173" /> <p>З 
арош изгледаше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су се белили застори на проз 
ше ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вам 
во у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је п 
ије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} 
чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p> 
 одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикуп 
а спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад неви 
епог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније н 
 света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо  
тра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бац 
уд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био умо 
и, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче  
ни план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не п 
ана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут 
 Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрну 
ојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем 
ки разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... х 
а му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћ 
авимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразни 
ну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си т 
 са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она  
 да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви с 
еше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их нап 
 дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господ 
олико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! —  
идећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано око оне његове ране.</p> <p>— А што 
екаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара  
том, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто. 
а даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачки 
ати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они  
на ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви 
о овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена 
неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом т 
ад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто 
 знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <milestone unit="subSection" / 
до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опр 
te xml:id="SRP19024_N11"> Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Беог 
e> <note xml:id="SRP19024_N11"> Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је  
о безбрижан пут изненада заустави силна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава с 
ов.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе  
а, но у истом тренутку изманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослов 
</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да 
 трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Михаило, ударајући се с 
азбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја тол 
, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!... 
то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је виш 
тарој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све  
и после овога настављаху се многобројна питања а и одговори <pb n="152" /> између ове светине и 
јатељски поздрав надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања  
да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Чита 
ого што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те 
уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> <pb n="165" /> <d 
вао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p>— Из Србије! — одговори м 
бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала 
грљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово и 
е но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер ј 
 примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, си 
ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи  
 <p>— Како, како?!... на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од 
 живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже 
..</p> <p>— Кога?!... шта?!... казуј! — питаше убезекнуто Сима, преплашен Кузмановим речима.</p 
а у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго им 
p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</ 
.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Д 
реко зида.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да  
ут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да  
неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико  
међу Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S} У самој  
а имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама  
јем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по 
ојима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапски 
у, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да пра 
рмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од 
че, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде 
вио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава 
окољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање  
а труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати 
рави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При  
аше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу зем 
ануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из  
 око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рамену марти 
о не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но и 
чи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на  
 Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђ 
када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но о 
е! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то 
у, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах ско 
беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали ст 
Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека само крч 
 кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да  
два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараш 
д улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађењ 
ne unit="subSection" /> <p>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје 
, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <p 
 Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који  
ка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађ 
ледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би за 
е само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљу 
 параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа од 
а би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ћ 
било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кре 
осматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Уза 
есец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све што се на земљи деш 
ер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки  
ње и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих по 
мо сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад он 
 јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када га извукоше из куће и повед 
ће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није  
Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{ 
у се сви задубили, посматрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратим 
 он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге  
ака од врелог песка, који подизаше овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко 
сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и о 
ецом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа поч 
чани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан с 
и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом пуним чежње.</p> <p>Можда М 
на глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњ 
целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у ов 
ло па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара 
.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу са 
 а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.</p> <p>Пу 
вако срамно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих. 
аздрагано срце њене узбуркане осећаје и пламену љубав није могло овом приликом ништа да разбије 
ремо непрестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо л 
оће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији вет 
а својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајра 
јна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк 
ра, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут 
они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или ру 
н целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њ 
 био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако 
агради лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружино 
.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и  
ме изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дру 
 сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много после  
и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов,  
ло дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само ј 
ам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву пре 
Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p>  
2"> <head>II.</head> <p>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко 
.{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Миц 
као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својом дружином не 
S} Негде је морао и преко самих снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p 
вним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу нај 
 па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху  
 од липа, храстова, китњастих борова на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој пл 
 улогори се међ’ планинским кланцима на планини Ниџеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора живео 
 позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигну б 
у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало д 
ба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div type="chapter" xml:id 
њи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни своји 
 сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и беху к 
 од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватр 
/p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах појуре на Турке и нада 
 мартинака у маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњ 
Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за ов 
и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму  
 земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и п 
ако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакве случајеве 
ко исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да п 
и после неколико часова улогори се међ’ планинским кланцима на планини Ниџеру.</p> <p>Недалеко  
да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, н 
 у близини његове куће, улогорисан међ’ планинским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по в 
 би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала  
 Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, налази се повеће село Јаћим 
ј стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко сам 
есносан.{S} Место оних бујних и хладних планинских поточића, место оног дивног биљног шаренила  
 брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једн 
 се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакр 
а се беше улогорисала на самом подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим 
та када једном, после његовог бегства у планину, разговараше са својим комшијом — Милојком:</p> 
га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Ми 
е, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улого 
ва.{S} Нико није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег оп 
м мислима Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико 
а убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се вр 
 доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није ни 
заједничког тамновања почеше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамни 
ва.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски и 
чи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! 
звалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он св 
у несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више ле 
 Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Ми 
 убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>После неколико тренутака 
а је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово м 
зговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину. 
нога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугар 
им његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са 
</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Б 
 рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са с 
" /> <p>Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док  
 Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изненађ 
лева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више пр 
ре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. </p> <p 
празнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још 
Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, не!... 
ењем и под утисцима грозних предрасуда, платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао у 
p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p>  
{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше 
страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и ве 
а...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и бр 
а тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино 
загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фиста 
погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало к 
ац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше. 
очне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Баците поглед на другу стран 
е у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко из 
ови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћа!...</p> <p>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у 
 <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но  
који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим  
рели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак  
енуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они  
 беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S}  
ане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на све стране својим јатаганом.{S}  
са у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, н 
{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> 
!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моме 
S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну 
p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана 
олику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p> 
ије ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког д 
</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки 
е на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Господару 
обро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалос 
т искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попад 
ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико 
а својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје груди, 
ујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Бе 
е јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молб 
аху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше у овом тре 
амбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На зап 
ави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!... 
Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете 
ач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде 
је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} 
S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму во 
ли својим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима одавно нису  
угог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате 
.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после ово 
ето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто 
арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и  
оји већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки убијају њихове најмилије сроднике, па 
ружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одав 
 муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене р 
еколико дана, очекујући на свој омиљени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша прес 
ст још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се хват 
} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болес 
} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе  
 је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном касу трчала изгле 
Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре н 
 извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и  
 је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много  
дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од  
конаку, кријући се непрестано уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше к 
а ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S 
{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко 
ећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну планином. 
угови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанка.</p> <p>Заи 
е.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, п 
 одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, к 
Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова 
ло. </p> <pb n="12" /> <p>Пуцањ читавог плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се п 
правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли М 
} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри ја 
порише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још б 
ртинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре нап 
м жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет 
ом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљави 
својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак 
чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Р 
} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непре 
еше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планин 
дини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете 
абрени појуре свом жестином и обарајући плотунима масу Турака улетеше смело и у саме њихове ред 
паше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је ш 
ћи напред.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрз 
 Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гуж 
са својим друговима коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благ 
м, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свиј 
оји јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко 
 се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!. 
 се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах изведоше Кузм 
а.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на 
оклони.</p> <pb n="35" /> <p>Сад кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. 
гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је мо 
 <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пандуре из предсоб 
Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмању 
акав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И з 
мрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак  
ти.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улицама ужурбао се  
јући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </div> <div type="chapter" xml: 
путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло путовати, сви се сложише 
аје прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година  
ровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чи 
ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </div> <div type=" 
} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Миц 
} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном мес 
ну: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних звуко 
 зеленаш показа још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката. 
кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Ср 
} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полак 
управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p>  
ка бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP1 
е, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане. 
ве у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста м 
ели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш сл 
г дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за  
ора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање 
лаве покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела 
гли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пр 
овог дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи  
и борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветера 
ле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако  
.{S} Једно непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његов 
ада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек ко 
 — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момко 
а се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам  
у и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће с 
продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра 
ице и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на боји 
чи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па... 
е сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, прошаране овде-онде  
илично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Миц 
д у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> < 
воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни помор 
траха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина  
о лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећах 
Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да  
рата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се  
а бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин 
дише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупч 
и принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, 
После подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште 
?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хв 
ија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p 
— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко  
о и тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу.</p> <p>После подужег путовања дођу д 
а скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико тренутака изађе из ку 
мао је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледат 
 је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се,  
му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже јед 
на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да  
воздену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту с 
хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одмо 
 Калафату.{S} Разместивши своје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он од 
ом месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не  
му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка  
кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике  
 да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра 
етко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверн 
у коју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу т 
{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што 
 <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на 
ровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођо 
аве са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у  
 камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Т 
а и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове не 
 титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и  
 дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада вид 
и.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко у 
... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А ста 
рбу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силн 
 онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше пок 
p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је један међу њима умро од ја 
изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад рас 
.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше.  
аци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још не 
н вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му бу 
 стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове д 
 очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу,  
 песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Вр 
твену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњ 
ао из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан  
— агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па п 
 на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свали 
 сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват ти 
рапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Милева.</p>  
зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче 
 тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...< 
ве до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице 
јим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према в 
и а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у то 
> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узви 
— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа н 
егови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи  
мирисне љубичице, прошаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах о 
незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљ 
рцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран  
ако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он 
 сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће 
аћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у к 
спушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој  
о сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке 
Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њи 
 из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урмовим дрве 
 на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права бла 
лога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Д 
и уз пријатељски поздрав надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног позд 
у реметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморн 
за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, 
лазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да 
Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту  
чин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђе 
као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како је оно царс 
и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S 
адише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицк 
а је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p>  
 Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две крав 
мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата.. 
ури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> < 
су се приметити неке суве травуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дуб 
говима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После неколико  
од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме о 
 <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта же 
има дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом  
бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ва 
 јутарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један грда 
у именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута ка 
ко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да м 
итав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумртви од грозних дневних в 
 Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже  
ија пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из с 
секли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</ 
 већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице к 
Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушав 
 сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.< 
н да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране  
це поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стран 
 одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> 
{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> 
 дана овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над ово 
иште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које 
{S} Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова од шатора, испод којих се скриваху д 
ском.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, 
е поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни св 
! — тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— 
екао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколи 
вијаху своје умилне песмице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем 
днем снага ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама турским.</p> <pb n="203" /> <p>Ове  
 је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарил 
 брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — ви 
<p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно кој 
едоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се остал 
 рече домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми с 
у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" /> <p>— Милоје, Стеване! — 
аше но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако  
p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, 
и свом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџ 
Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед бе 
стално настанио.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах г 
ћим турским пијацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, о 
приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући  
чан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигош 
в или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одгов 
оји је целога свога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког 
в глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са златницима, зв 
ана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он 
руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се јед 
S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све што се на 
внем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и 
ивији.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијуг 
.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући рук 
ева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пу 
з веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од З 
доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по много в 
ко испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Ста 
аг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова 
огледом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума 
ло крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија 
стало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, распитиваху о њему ко је и ш 
тно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун 
бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се  
људскога створења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њ 
ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде. 
 невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, 
десет дана од како продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никак 
сницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа је 
римете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад жур 
 Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њему п 
служити својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са мле 
ко стола и почеше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овд 
ође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} 
те врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p>  
 се мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа.</p> <p>Надзо 
 Све укућане повезали па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и моле 
 оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут  
ази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а о 
љених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова  
> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за 
Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и ка 
} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су  
а се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми ка 
аху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пустињи месец се појави и млечним своји 
ле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</ 
ху све укућане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступ 
одина мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се сми 
то пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабач 
е тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле,  
не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и  
</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је пре 
пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за  
 се белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором  
вљен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули 
уо, јави одмах управнику вароши.</p> <p>По заповести управниковој умрлом ефендији свукоше хаљин 
 би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је р 
тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са  
 дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си наме 
вати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога вре 
у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број  
на а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то ве 
е пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога се 
 конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници 
о времена са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо п 
и магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај 
сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и оставља ус 
за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се  
е.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред 
 <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам рад 
сподару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико мес 
пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!...< 
ећ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Миц 
м одржао своју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку 
је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те  
да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да 
тног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мо 
оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p>  
кву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у г 
Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, д 
pb n="92" /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублаж 
ноги Турци одмах побегоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им бе 
уна кућа...{S} Турци!...{S} Све укућане повезали па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — 
ружаних Турака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково 
Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнаје 
о није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му своју намеру он ниј 
примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима.</p> <p>У једанпут 
мио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када ј 
ви неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p> <p>Разговарајући тако стигоше пред собу и 
ам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим 
 познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и свој 
 <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но 
, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} 
да дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно н 
мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стра 
, да окрепе своје малаксало тело свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима, да се 
остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и до 
овој чети.</p> <pb n="50" /> <p>Са тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана 
у планинских огранака Малеша, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са св 
је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано арапским словима, а поре 
европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, к 
ицом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста слу 
> <p>Костина кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ н 
гова дружица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погледом уп 
<p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна заж 
оглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S 
станом путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским ва 
нађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља.</p> <pb n="4 
овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико  
поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је причао свој 
има.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и н 
 најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Баците погл 
како не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да с 
/p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепа 
или, посматрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста и 
е да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до  
ришим — обрве спојене па се изнад очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка,  
 по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само но 
... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна  
, из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не преста 
така сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини 
 прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му стар 
ста... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па  
једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им н 
ојавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватр 
S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} 
 поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; т 
корачаји испред себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још неколико  
ваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, је 
S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре свом жестином за њ 
брасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — место, које ро 
 зебњом очекивао сваког тренутка Мицков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако т 
а Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, 
р и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — проша 
 На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон вој 
е велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{ 
мир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p>Турц 
а путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да ба 
ло да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</ 
 положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још г 
е неге обојица се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху  
 ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је  
се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма кол 
о само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за ов 
 дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од с 
S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео један створ, живела је Зора, која  
и звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре 
гура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостали део земље на ви 
 ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb n="176" /> <p>Мицко је копајући 
ора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху 
а и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p 
="197" /> <p>Сметови од песка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада 
ше он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и 
/p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изглед 
ију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине М 
хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише 
<p>Турци већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши за собом масу својих покланих људи.{S 
 слободно, јер се обесни Турци морадоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, би 
ко и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сиг 
 викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и 
 пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише својом в 
адоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаг 
Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> друго д 
е га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p> 
ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би оста 
о ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а 
 не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беш 
, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ни 
е Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и ње 
p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се састави друга 
лед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Туни 
ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>—  
јаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... нећ 
апке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће  
лику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући узнем 
е у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре 
ећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — 
турском крвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да  
ђевском уранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p>  
а је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој ра 
в а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом п 
ва.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се 
} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турц 
прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама! — викну М 
ну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — о 
таћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> < 
 оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред оста 
ње врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јур 
лониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ра 
 још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах 
, успављује.</p> <p>И нехотице управите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрк 
какво платно широм разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало 
ћи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.< 
ице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одго 
ка, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опоми 
ад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни после тол 
их све разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог спаситеља свог.</p>  
 <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој б 
 коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани к’о раз 
p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, пониз 
не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.< 
љено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, чисто вам страх задаје, к 
едан од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S}  
стаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" / 
о као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, 
ута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти оп 
ворише, на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>О 
{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не мога 
крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо  
а овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p> 
 осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, г 
теља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Ова 
х очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и 
p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег 
упна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дуга 
м очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потужити.</p> <p 
 људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен болешћу брани од  
а деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрвављено тело Мицково.{S} На целом телу н 
 људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни  
ве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси 
сна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он 
рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико тренутака не  
 речи одмах сви присутни управише своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то 
учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у  
баше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних 
ејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Миц 
 сто мађија! — одговоре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили ов 
авати, док најзад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затв 
р га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурн 
ћи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбриж 
уго посматра, својим пламеним очима, са погледом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико да 
о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, 
— Ово је момче невино, — рече кадија са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дир 
у свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од њ 
мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче  
о се тргоше, па зинувши — са радозналим погледом посматраху пашу, очекујући од њега одговор.</p 
цко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље којим је обрасто извор и х 
о немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивал 
 се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb n="70" /> <p>При овом нападу на магаци 
 неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та ра 
 његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Р 
 није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Мил 
Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа 
иву Турака.{S} Једно непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње  
Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш ка 
 оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће је 
ро половини задругара није могао ни име погодити.{S} Читаву трећину села заузимало је преко три 
а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, Станими 
ри.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се  
е док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи ј 
шена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одстрањен 
мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем ле 
а се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо ја 
зманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ 
 и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, 
 оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l>  
S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP1 
е деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће  
а овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, платио испуњење својих 
</p> <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни 
се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог предговора рече им: да мора 
ија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p> <p>— Станија?!...{S} Станија?!... ја не знам! 
ојим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти пока 
Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако по 
 зидине, јер је очима својим видео како под ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема 
ор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радоз 
 кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтели причати прич 
ово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све виш 
 <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор раза 
а је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са својим добровољцима своју хр 
д Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина 
ори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p 
поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму  
 Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част  
во тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд ко 
земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше опазио ј 
лепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог раста 
ши их неколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, 
и велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од она 
а својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапш 
и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежа 
а окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, с 
бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са  
— рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> <p>— Тр 
које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вре 
пет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако пров 
а по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то су обично обувале лаке опанке, пре 
о пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљен 
 масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени  
} Фатима!... — поче опет муцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Ми 
гради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих те 
н јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S}  
{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарен 
ливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се 
али.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, н 
ране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуба под 
м, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског песка чисто је саг 
вориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окре 
есак се на неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више за 
већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па 
та.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше овај пламени ветар, других облака није ни било 
му на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солуну не има јунака,< 
</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под теж 
велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, диса 
о да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и тр 
рмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за трену 
већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се 
ри да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турц 
ови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љубав, ко 
.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њ 
ала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се беше  
н, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост непознати човече, —  
воју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.< 
чинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило би ма 
>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунил 
рпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше о 
ладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не  
вали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу 
бу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фати 
утака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцках 
мчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно  
јску, која се беше улогорисала на самом подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало приметити  
стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који т 
и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска вој 
далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, налази се повеће с 
естано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, 
о само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по  
 и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и  
о опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је ов 
орник тамнице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклав 
 себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p>  
 је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} 
ј, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџ 
 почеше да разгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да  
ико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен  
ј трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеж 
ну тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад  
 је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође  
.</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пи 
 тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упоз 
оју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро чо 
иле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчаг 
амом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле ту 
ље и турпију између пукотина од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљен 
ида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бу 
ни, пропуштајући дневну светлост у оној подрумској помрчини, изгледаше им у први мах као каква  
о, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намуж 
очеше прикупљати око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом 
колико дана од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послуж 
 њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар  
окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о 
нова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био само овог ј 
ори у једној пространој тамници, управо подруму, који беше нарочито намењен за разбојнике, који 
каница, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладне 
са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Миц 
ци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и о 
ви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко  
а свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се так 
реместе.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш  
да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p 
ве има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше испред војника право у ону хладн 
ирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском м 
ец шета по звезданом небу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на  
ма о овом краљевом налогу.</p> <p>После подужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата 
чудећи се, слушаху. </p> <p>После овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчан 
!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег разговора са начелником Мицко се удаљи и оде пр 
е дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора да се дигну к 
 али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — 
, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта онесв 
...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео по 
p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређ 
аше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад  
дил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, вој 
ајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одговори јој Мицко а 
дње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљ 
 оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... немојте!.. 
 звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као на 
{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће  
> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових у 
брала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Куз 
год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њо 
за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} О 
 срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да 
војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и и 
и једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то са 
 откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали друг 
ицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку преко т 
рај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше вра 
ви.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не  
кушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после 
рца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном 
друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До с 
 после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто М 
едати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши  
јом војним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.< 
<p>После неколико минута Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који б 
S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи 
ће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од  
>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све  
кочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са с 
ко издвоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од он 
наци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звижд 
 мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти 
ш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља 
м па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> 
е увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја  
ало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви 
-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети  
о а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право к 
га ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га извести 
миљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак ј 
 почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при раст 
е ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сјајног пријема и угошћења од неколик 
ру, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S 
рке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> <milestone unit="subSection"  
мљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хва 
им ударцем сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но вел 
инише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он о 
српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендил 
злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само двојиц 
 ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше сво 
ашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде с 
p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро,  
хим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских 
азак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро 
оју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заис 
— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских хар 
.</p> <p>После оваког срдачног састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју же 
ли-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где  
</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</ 
ном а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце 
ни се спремише, узјахаше своје камиле и пођоше.</p> <pb n="197" /> <p>Сметови од песка променуш 
ина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пе 
н са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} М 
ровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим  
вежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потраж 
о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.< 
 на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео кра 
/p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И 
Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он  
— упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и покази 
/p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза рушевин 
} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака  
жаних пандура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први  
но одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољ 
ој кући.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара 
мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да с 
а тако уједињеним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ 
лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише М 
да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} 
о.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаиј 
...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожали ни једног српског злотвора па недај им ни да зин 
ву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и 
 са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеско 
 једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га  
требно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турског насиља.</p> <p>Прешав границ 
Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне н 
 су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере  
 пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.< 
 попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изруч 
ла!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јур 
 у моменту стропошта са предњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силн 
ћини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је са 
озна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Ста 
ху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше 
вој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељ 
ква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се пос 
аги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и 
 остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, д 
 сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, м 
знајући за његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својо 
о границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко  
о боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер  
цку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и 
м сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељски поздрав надовезиваху и по које питање тако да је био ве 
зговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две  
ype="notes"> <note xml:id="SRP19024_N1">поздрав. </note> <note xml:id="SRP19024_N2"> псето. </n 
, који је хитро односио њихове узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку  
раво харамбашо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— 
.</p> <p>— Сабанајрула, честити пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ст 
у.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задов 
дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говори 
чке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто вр 
уке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог т 
 Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали  
а жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сим 
 да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p> 
шности Краља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p>  
 Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како је 
 му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p> 
 и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави  
д му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Миха 
ко икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову ма 
Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђ 
 Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са својим харамбашом Мицк 
ање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан од сил 
м Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подру 
сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — од 
сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са сво 
цко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат 
заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p>  
а од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради извесног 
 у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познаник 
/p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да 
сно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пандуре из предсобља.</p> <p>— Ти, чест 
, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Миц 
 много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се ника 
ећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере сво 
н доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради извесног саопштења.{S} Мицко с места оде  
 за хоризонт и последњим зрацима својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n="161" /> бегах 
е навале наоружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у и 
адници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разго 
зна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган писну и она 
ући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне р 
 пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младости, хајдуковали су заједно и де 
а. </p> <p>Обуздавао је осећаје своје — познавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање 
 дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила. 
ћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко  
осни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причањ 
о учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак: да к 
лушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим 
, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, господине... нећу 
сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год б 
из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници  
н.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља Милана, па окре 
друм у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и с 
 /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурз 
обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата 
е овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p>  
колину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамб 
 за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} 
о! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода! — пр 
 Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p> 
— упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљин 
ни почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беш 
позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто 
д суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галантериског тргов 
срце.{S} На неколико дана после њиховог познанства они једно другом и открише своје жеље.</p> < 
 — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Ви 
 — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори 
:id="SRP19024_N6"> Српским добровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у 
p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на л 
> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше јо 
 камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необи 
егде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Ј 
 извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и 
пин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад  
бије, јер му беше његово јунаштво — као познато још из заједничког ратовања са Турцима, када се 
 му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Ј 
воме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а  
осле кратког очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је н 
огобројни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осети 
ио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну д 
ицко им сада објашњаваше и ове природне појаве и после овога настављаху се многобројна питања а 
 успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, 
кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поус 
Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} О 
 Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети 
шчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указ 
сани једног дана отворише, на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рух 
ликом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у подр 
ћи нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као д 
Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љу 
е расу по непрегледној пустињи месец се појави и млечним својим зрацима обасјаваше онај једноли 
у овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних А 
о улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на вратима и  
м оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора премиш 
асне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум,  
т, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да  
 бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године мног 
 да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто 
а око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турских низа 
речи није радосно примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове по 
</p> <p>Сада, када се њих неколико опет појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо  
ива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> 
ио у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те  
 ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Осван 
оме јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не з 
елом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гуј 
се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Т 
ким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Ду 
аху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар х 
ле једног сата иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу 
ољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише се читави брегови од песка.{ 
ући их на милост и немилост управницима појединих вароши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике бех 
тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{ 
етар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извлаче из оних својих склоништа, из рупчага, 
 <p>После неколико тренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивн 
џијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сир 
} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— Слуш 
аше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшо 
оворио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове речи, непр 
а ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад те 
О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са он 
и — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог зна 
 душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није гро 
 било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је целога свога века слободно х 
 и његово повлачење са својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотун 
 кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред, па обарајући Турке  
росто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не мо 
ци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим во 
аху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге 
, нешто северније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека б 
Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугар 
пеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мр 
што западније од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла д 
ажара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена и  
бровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући плотунима масу Турака  
е, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опас 
ну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли  
пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафа 
не у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натр 
е остали добровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила гр 
д бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фр 
дјекну планином Мицкова мартинка, одмах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци 
 они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачн 
оља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим  
 клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и  
 везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том ме 
ори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволику нав 
ога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но п 
а.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморил 
мак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, н 
идео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу. 
о исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сере 
сту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћустендил 
е једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладови 
 <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у 
оја старија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су  
досно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>О 
>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав 
нова крила.{S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу 
 прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још  
ко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз 
ог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његов 
оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Ста 
и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ б 
е ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са 
у за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од н 
иждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало н 
 ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</ 
или око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренут 
цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше исп 
а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним правцем но после неколико корачаји и с 
еваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јат 
о сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи  
 опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, остави 
знавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здраво бра 
им булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} Стани 
p>После оваког разговора Станимир одмах појури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислима непр 
{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најза 
слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да и 
гаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом ж 
упљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они 
ли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Миц 
ских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше б 
андурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одмах ус 
и гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престајаше н 
етили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да би га опет 
S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>О 
бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Х 
Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд си тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Ми 
.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда 
то пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, з 
е бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p 
још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ва 
е беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</ 
ући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље 
>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </ 
с бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, да вам у 
 кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови посе 
оше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пиш 
а небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и  
ш више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по којој му он дуговаше  
мах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> 
 шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије. 
 — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах по 
му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му ми 
е Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је  
еви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје м 
>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица њег 
планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва о 
говом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки н 
а! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника једном од судија,  
 <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и показиваше својом руком на источну страну.</p> <p>— Ара 
 из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више мо 
 кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тр 
 рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то је ку 
о тим местима одакле је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то?  
са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Миц 
да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању д 
а Мицко, тај опаки царски одметник, што покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Злат 
!...{S} То је онај царски одметник, што покла онолике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај  
<p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код сел 
а!... разбојник!... зликовац!...{S} Што покла онолико наших бегова, што запали онолико наших се 
ћам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} За 
дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли  
 главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> < 
курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв дал 
д Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са 
а све стране својим јатаганом.{S} Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и  
 маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са  
ш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало порогушише око о 
 повући, оставивши за собом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени 
анима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! викну Мицко, п 
.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи  
е.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили 
змећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве и ма 
ла.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике ту 
раху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— Поклаше их све!...</p> <p>— Слуге?!...</p> <p>— Да, слу 
 харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној та 
ву Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитавање.</p> <p>— 
м му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздрави 
 када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb n="35" /> <p>Сад кадија пљесну дланови 
и, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија им 
ашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>К 
...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а  
p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p> <p>— 
х, као са неким страхопоштовањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа 
 Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајес 
као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало  
лева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, 
в.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу с 
ме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звек 
сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу глав 
ишта друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — уп 
ном ка истој цркви.</p> <pb n="9" /> <p>Покољ.... звека убојних јатагана... јаук и запомагање.. 
рпски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Ми 
е котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавиш 
Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита 
д непрестаних бораба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која нагове 
 смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом,  
падајући у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту 
доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, 
/p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по  
 окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто 
анима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва пор 
и, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Како  
екоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и  
.{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са таким  
оћи, девојке играху, са најграциознијим покретима певајући дивне песме надмећући се која ће леп 
 га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и св 
...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји 
тоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас  
пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се 
ко урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и многим другим пу 
о и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске ку 
 су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођо 
 на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, ког 
е набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и  
д њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста 
ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје план 
ндилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му са 
а прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш пона 
>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Б 
а површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зе 
шћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, ч 
д сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина 
и, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.</p> <p 
> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз кој 
, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „ 
о пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облиг 
вим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак 
> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје  
е се мало одморише.</p> <p>После непуно пола сата наставише они опет пут, али су сада били храб 
 лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарског министарств 
велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше  
</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињ 
 праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун т 
 <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несрећ 
аним јатаганима и напереним мартинкама, полако ступају у правцу, одакле је тихо звиждање долази 
и она блаженост и љубав која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи  
нага.</p> <p>— Боже помози! — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појур 
и.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он  
у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција г 
, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше  
а се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „те 
јзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим врати 
амичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Другови! — поч 
пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов бе 
кочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћ 
зад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступи 
ихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна 
то беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузм 
ечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се непрестано уз сеос 
ада све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и  
и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет 
идимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им М 
 би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p> 
е одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које  
 плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си сега  
 живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а ка 
нзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да што већу  
гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Д 
добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се кр 
спе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила 
 рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Мил 
Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са 
ова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно по 
 ли ове превеселе масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује 
ула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго с 
 узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они 
а Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега  
>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као 
ен од даљег издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећој радости и узбуђењу један другом у  
кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким р 
уле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим скоком  
ростро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином 
вим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И г 
ажите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј 
неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну премештен у овај крај. 
о извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без ка 
га онако снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато  
оша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руск 
{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти к 
брана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара није могао ни име погодити.{S} Читав 
морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише  
м.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> 
асти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви  
е га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног новца — преко пет стотина лира и преда 
.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слут 
ао најбистрији и најспособнији за такав положај у тако огромној задрузи. </p> <pb n="89" /> <p> 
у, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до  
а пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот. 
ћом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку  
 породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све 
.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> < 
не и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћи 
 овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је  
м.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пророка — рече  
а нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је опет завладао, само се тапа 
ика коракне на осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти  
алим непријатељима, са једном гвозденом полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дођ 
 било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није в 
 снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n= 
 лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p> 
ђу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Бож 
емирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и с 
е шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хте 
беху сакривени по таким рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим  
у простору двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само један милион становника.{S}  
S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пун 
ли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имал 
попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арап 
ко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћустенди 
ахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, по 
Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточника,</l 
грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић п 
о али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... нигде заклона, а и оступање од толик 
рижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета 
ного а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S 
а војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестано очекиваше на до 
S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарц 
 нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S}  
ојом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један пл 
е под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>О 
о њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ  
дно одрастоше... заједно су увек ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не растављаху се никако, д 
еше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто 
игоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим мест 
, што умаче оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!...{S} То је о 
ојску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја хра 
аустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он са 
дна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и  
је вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бу 
и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима  
 и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку.</p> <p 
м, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише, не хтев 
 као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охо 
а а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6 
 крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је ч 
 и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ  
, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две 
ећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... жив 
жином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми 
 ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно 
приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди син 
тпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збо 
ах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео на 
} Бог те благословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома заједљи 
 главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да ј 
ног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицк 
а, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима пла 
змана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Бо 
век! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова  
 <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмам 
ети толику силину њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, којима се Кузман обасипаше са својим другови 
 о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре стара „грчин 
ору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро зн 
n="70" /> <p>При овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор 
S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни  
ине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по околини 
бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а 
на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се в 
е, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јуришали су тако  
{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим рођен 
ше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим ро 
...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с 
рпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах о 
ала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети,  
иполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши и на северној 
 тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенско 
розио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто к 
ро зарђане јатагане.{S} Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се ту 
on" /> <p>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из  
 али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> < 
ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Ми 
и је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицк 
јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> 
у на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као 
о је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас С 
сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу. 
 оволику пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети 
/p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p 
не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на  
у и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети тол 
не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетал 
очео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако ми Алаха!... овде 
е змију необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај ко 
убио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако по 
S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртв 
злочин.</p> <pb n="138" /> <p>Са оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место 
о развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p> 
 да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево сам 
сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за к 
ало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>После дугог саветовања како ће и на к 
лити.{S} Нико од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни  
е моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухвати 
 на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} 
а они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити. 
не.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напуст 
ева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</ 
емирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Г 
продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно једн 
езбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом у 
ош није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет 
моз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше је 
теше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек би 
ија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била  
Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познајеш? 
ала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалу 
Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздр 
и!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то бил 
рије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио с 
о је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p>  
вници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки 
отив турског насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај саве 
рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни д 
кренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуна 
даривши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече 
. целу породицу... запалио конак!...{S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, 
 тело храброга јунака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се  
поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим  
им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душ 
ати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> 
то свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И 
анастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, 
аде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчани 
иви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску воду са Средозем 
ах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака 
м знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао 
Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако славно прође.</p> <p>Сад н 
ога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно,  
оже сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо тер 
и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека стра 
избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца ту 
самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицко, исукавши  
ренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадик 
увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш 
> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба у 
о време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој  
ти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ б 
а му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се к 
ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши поглед 
их ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двадес 
 Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> <pb n= 
ги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем сна 
година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! осв 
" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у  
 га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино  
јне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфо 
лова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Ми 
еху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи 
о њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајућ 
релој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дуб 
milestone unit="subSection" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачн 
ајући дневну светлост у оној подрумској помрчини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} По 
е и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошто однес 
моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше речи Михаилове, чудећи се.</p> <pb n="57" />  
амом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико 
 мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљ 
дети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, о 
Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</p> 
p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без ње 
ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стражара према њему било је готово горе него п 
кву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и 
гови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> 
142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих 
иној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Миц 
 Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни 
допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у 
ежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицк 
изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах запале конак и пођ 
мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p>  
ређени.{S} Остављени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га м 
Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb n="35" /> <p>Сад кадија пљесну 
ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!.. 
м у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажи 
дмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, 
ћ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p 
ех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забрујаше многобројни гласови.{S} И заиста њима  
 одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вер 
беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био 
, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше осво 
ва људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одма 
их.{S} Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога старог ратног друга, који далеко од 
ихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао ј 
а и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део  
рсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрав 
м месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме  
 <p>После неколико тренутака пандур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руко 
ста мучног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често  
зна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Ви 
говори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу  
још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! —  
преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb n= 
арабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође з 
 на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} М 
решао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа доша 
сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју стран 
ше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се с 
 да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка  
 би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху ско 
 песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури тако п 
пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега 
задовољили ову радозналост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах б 
им својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у 
 и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <milestone u 
 сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p>  
а не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арап 
а, пошто рашчистише са оним печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Т 
 снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несноса 
јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са 
о коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом м 
н, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Св 
лизу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на је 
кључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске странке, то се о 
 изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних мартинака.{S} Хладовина богата 
но шета поред убијених душманина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.< 
е са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко  
је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши 
њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни п 
 <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене с 
атаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душманина кољући поново оно 
Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb n="190" /> <p>На ли 
јајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појав 
ко и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опш 
нцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још  
ђе.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да  
о дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по 
 није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни з 
ина наново завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна 
>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако 
„бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!.. 
ворише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служ 
p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти с 
, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну 
ти натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме поно 
римакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом 
о нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних звукова опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се н 
не очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том 
, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина!...{S} 
да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку 
а.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако дру 
} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по  
н сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што  
 овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева з 
 у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трп 
је порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим што је он по нар 
на, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође бех 
цко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима 
ио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и  
> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам реч 
 одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин си 
поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем в 
ек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{ 
тинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга на чардак.  
сподари наредише!... </p> <p>— Отров да попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па 
 да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за ми 
 да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликова 
јим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После не 
ш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржа 
Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ  
 Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од под 
и, и немогући одолети своју радозналост попне се на стену.</p> <p>У једном крају испод једног в 
еше благостање.{S} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно 
 већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само заду 
учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опростивш 
ако би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер  
ких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Ми 
.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше М 
.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за то врем 
кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — 
пшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, че 
/> <p>Варош сама изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесв 
аци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p> <p>Ов 
оја чисто опија, хлађаше млађано турче, попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је  
цку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јес 
цко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест годин 
ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — 
 би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паше,  
S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло од 
 Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег 
ве.{S} Натегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигн 
 <p>Хладни зимски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S 
а извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева д 
сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да в 
смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гла 
на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам хара 
и бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, 
о овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у  
сни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S 
а из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим човеком, који им за не 
Овамо пријатељи, овде се можемо на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу лепо нам 
<p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову с 
нком.{S} Поред дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њива и осталог имања, имао је и  
 разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно св 
ати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који бе 
 врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њ 
е једнако хватала несвестица. </p> <p>— Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорни 
 поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара  
е хартије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли 
ипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb  
зман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они  
уше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски 
 са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душманина кољући поново онога, који би д 
е право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па ју 
 <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу 
егне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Сам 
 жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— 
гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубок 
 један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа 
се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно сл 
ом.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="182 
и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p 
то си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много више у 
оточића, који се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно  
тив Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени 
p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало 
 опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њо 
>Мара и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва доми 
се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак. 
 ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта арапских.</p> <p>Никако, да 
<pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и 
о са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше опорављати.{S} Повр 
да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак који је путова 
 к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега јо 
p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и по 
 поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално на 
есковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад 
ош педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну  
 покланих Турака.{S} Пошто се тако мало порогушише око обезоружаног Мицка, они опет заузеше сво 
рађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и пес 
170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и казнити,  
но место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отво 
астанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их 
<p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога 
<p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у  
азиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни кос 
иних људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>—  
 кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би  
, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јатаганом растави са 
к овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како  
у се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву к 
 али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко просто не могаше веро 
птужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог конака!...</p> <p>—  
то више злата приграби.</p> <p>Многе је породице упропастио он на тај начин.{S} Многе је сирота 
ави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице у његовој околини беху пропиштале услед његово 
у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине и радозналих грађана беше веома величан 
ао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за ова 
ио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p 
Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра 
алити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, бе 
 кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није н 
 Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У по 
што га он беше извршио над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим  
ф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли с 
се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој 
рочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... целу породицу... запалио конак!...{S} Помози ми, света Богор 
живала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су 
, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он б 
о, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> 
од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је састављена ради суђења харамбаши Мицку  
рамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике и царске одм 
тних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у <pb n="123" /> томе: 
о ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! 
да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет 
мах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково  
ни налази њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруко 
 за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљ 
 мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И треба!  
да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p> 
ицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама добров 
гум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанпут узвик 
вај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет 
еве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у  
ку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли 
ају отпочеше већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним 
и знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се 
>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их је често обилазио, изгледа 
 <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>После дугог с 
ај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — уз 
Мирно и нечујно продужавали су они свој посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину 
етљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној несносној дневн 
уком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, када им с 
које се време и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли ви 
p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако неш 
своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом  
услед непрестаног путовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући час по ча 
/p> <p>Његови пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као 
 у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} С 
д тада <pb n="53" /> је он често правио посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек б 
право, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља њ 
че Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оц 
уло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухам 
његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло чес 
дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Ми 
ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим ч 
ао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он проведе овде неколико месеци.</p> <p 
.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да се 
 неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше про 
дмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али,  
о га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} Онако је 
ве главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет узд 
/p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се пренеразише.</p> <p>— Ах, 
 пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, о 
а противно закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После оваких речи рус 
 казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници 
оваких речи рускога конзула, сви остали посланици и конзули напустише судницу а руски конзул и  
жаних турских пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — в 
>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а 
лике навале, коју беше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао свак 
овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прет 
 У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову ствар од турског конзулата у Соф 
а у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа још  
појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако сла 
p>Неколико добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, ул 
оје беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позову именоване сведоке.</p> <p>Не  
тавити од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне понова  
ни.</p> <p>Ето, после толиких ратовања, после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет в 
се после оноликог заједничког четовања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност  
не мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали о 
аљеним чељустима да раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мор 
 усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, опростивши се са свима, Мицко из 
младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сјајног пријема и угошћења од неколико дана 
ланове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом подруму 
ани осећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је з 
на и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је оче 
ами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет 
 се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког продирања кроз турска села стигне у варош 
.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, громким гласо 
 имао Мицков отац — Христа када једном, после његовог бегства у планину, разговараше са својим  
а буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са  
 чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, после толиких ратовања, после толиких тешких бораба са  
</p> <p>И заиста, грозна судбина!...{S} После онаке слободе и <pb n="45" /> онако умилног живот 
вануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог упињања најзад избише и сунчани зраци из  
 издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После шестомесечног тамновања у Солуну Мицко се укрца с 
 бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух 
се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беш 
ваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди источно небо,  
ко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше н 
м сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После непрестаног ћеретања и разговора сада настаде нем 
леба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направиш 
ого оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је 
апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог предговора рече им: да морају отићи у онај  
{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних звукова опет наста нема тиши 
заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би п 
тињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као за 
<p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку поједине зна 
о вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беш 
ваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу  
кне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>После кратког одмора 
Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово пл 
им прилика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њ 
 турско страшило.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а  
 стигло и примирје.{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу с 
већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог познанства они једно другом и открише сво 
 здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S 
та није одговорио.</p> <p>Неколико дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у буни 
која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Ара 
им а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он  
вари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли д 
, било оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином и у са 
побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милев 
 Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало неколико ми 
, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n="87" / 
пет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, после оноликих теш 
 место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка од 
онајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер с 
љено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изја 
, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да је могао устати а 
Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на 
ом окову.{S} Сем овога, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три дана несахра 
ако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време  
ада објашњаваше и ове природне појаве и после овога настављаху се многобројна питања а и одгово 
 <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију 
 остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{ 
товца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1 
а североистоку, пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош 
Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не зат 
 са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ’ планинским кланци 
а већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> < 
а о казни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка ба 
 опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци  
олетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом пролетњем 
но спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S 
ења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{ 
и-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави  
 казиваше храброст и одлучност, која ни после толиког тамновања није могла изчезнути.</p> <pb n 
било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове 
р се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и на Македонију.</p 
оворећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.< 
арш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом  
не тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његова ле 
ема Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, ве 
о спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Би 
} Ја мислим, другови моји, — настави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни п 
— у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши д 
ека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толик 
та и остварио.</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује  
олико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном  
к што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створење у људс 
<p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће  
</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" /> спавао, као и оби 
најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је  
нувши бесно појури супротним правцем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак је 
Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сун 
о опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је бил 
.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, 
ној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.</p> <p 
е у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто  
е да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и м 
ме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања у овом затвору о 
ри са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустен 
ошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријум 
исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома ра 
 времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>После неколико тренутака већ почеше појединци да силазе 
таде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> <p>После неколико дана од овога, могли сте видети како Гин 
по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После неколико минута Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хај 
ије сигурно проћи.</p> <pb n="88" /> <p>После кратког очекивања тако за бусијом, појаве се и са 
id="SRP19024_C1.4"> <head>IV.</head> <p>После онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицк 
 ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи п 
ађе оружја из њиховог магацина. </p> <p>После напорног и убрзаног марша од неколико часова војс 
нало, чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>После овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, 
имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После оваких речи рускога конзула, сви остали посланици 
бро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег разговора са начелником Мицко се удаљ 
 планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше испред војника право у ону 
 да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног суђења Коста буде и осуђен и то на дваде 
не дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро с 
аура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико тренутака пандур уђе понова са Кузманом  
вина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лескова 
... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Станимир одмах појури кући, веом 
ија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бач 
ше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневног путовања наиђоше они најзад и на је 
 удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико тренутака изађе из куће један средовечан 
и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико недеља дође у тамницу управник вароши и  
о не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору раза 
 за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путовања од неколико дана по бујном Јегеј 
илева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Ал 
т, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој  
ема приђоше те се мало одморише.</p> <p>После непуно пола сата наставише они опет пут, али су с 
, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало  
учинише и остали његови другови.</p> <p>После оваког срдачног састанка пођоше сви ка Рашићевој  
иликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место  
илика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се са својим заосталим друговима в 
алости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе они, да се то ка њима пр 
сао свршио може сваки помислити.</p> <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим п 
 били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији 
м јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гошћења Мицко се спусти са свој 
Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души,  
еман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног заједничког тамновања почеше тек к 
слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Мил 
леднији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непрестаном путовању они н 
беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове дру 
а им се немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе  
кох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом  
пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладо 
но храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за и 
оћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног путовања од преко тридесет дана кро 
се месец шета по звезданом небу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која бе 
боди одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам 
руговима о овом краљевом налогу.</p> <p>После подужег разговора они најзад дођоше сложно до рез 
ни одломци при свом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и 
одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што 
и да после због тога одговарају.</p> <p>После кратког одмора, пошто рашчистише са оним печењем, 
 сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђене 
и да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од 
, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху  
опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са св 
ома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста  
амори, не савлада.{S} Последњи уздисај, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак њего 
гаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе  
дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страш 
 га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене на Мицка, да штити  
ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, боре, које се појави 
ицу његовом када је Зора изговорила ове последње речи казивале су мржњу и одвратност.</p> <p>—  
о исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пратила 
цама турским.</p> <pb n="203" /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али д 
деш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изговори у највећем страху и одма 
тар са великим страхом саслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се с 
несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама тамнице 
пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се  
S} Како му пак то њено непријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реш 
боко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана влада 
а упозна са том удовицом, изјавивши јој последње речи њенога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је  
Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође проти 
ака беше завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S 
могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој живот  
као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку 
раше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Не 
ојим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо 
S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бог 
ужаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивш 
на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосн 
ена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни 
р као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руск 
прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих н 
, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега  
ок га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај, последња мисао — „освета!“ то беше и  
ет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p 
дној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко. 
рми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узви 
 а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин пад 
 зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, г 
песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму д 
ј, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује  
рачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши 
зну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано 
це је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима својим позлаћиваше беле облаке који ж 
етовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старој Србији. 
и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у мно 
 оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — п 
 као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицко,  
чала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> <milestone unit="subSection 
 ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешч 
коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, д 
товања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и кап 
од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из  
лотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у поч 
ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној несносној дневној врућини нису  
 становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни становници обављали махом  
од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из  
онајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао је п 
 да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојн 
пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху 
ј).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p 
 један дугачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема л 
 да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у 
</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она се измаче мало подаље  
ом пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као успомена на сећање храброга харам 
он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван т 
чају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p> 
а успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? —  
ас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арап 
асти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш  
његовим мислима.</p> <pb n="36" /> <p>— Послушај ме, момче! — поче опет кадија изазват Кузманов 
ао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— До 
ог дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом пуним чежњ 
ао да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p 
еше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у м 
ду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као  
 још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкар 
>— ’Аларазола! — одговорише им укућани, посматрајући их убезекнуто, са неким грозничавим страхо 
к се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у  
 <p>Остали, зинувши, чисто не трепљаху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем очекиваху на његове 
овека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава ш 
ињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке играју, мисли 
{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом говор 
 би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову ужасну катакомбу, која служаше ондашњи 
p> <pb n="204" /> <p>Слуга их је пратио посматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу по 
 тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му  
 је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао в 
> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерењем.</p> <pb n="200 
ле а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још  
ше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем  
ли.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је н 
сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му помене з 
муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му  
шку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у це 
 по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга  
пше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао с 
е Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице 
ежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, х 
д сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити д 
ла се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.</p> < 
ачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака 
ан.</p> <p>Један делић неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би с 
 његове породице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поно 
рима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи сматрах 
ше, па зинувши — са радозналим погледом посматраху пашу, очекујући од њега одговор.</p> <pb n=" 
ину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <pb n="157" /> не смеде усу 
 у чело.</p> <p>Пандури веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекив 
 пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Ар 
ја и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — реч 
обуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље којим је обрасто извор и хладовина  
 пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час б 
лима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу.</p> < 
 дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше  
а неколицином одбеглих Турака, већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно јури за њи 
е беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презриво у пандуре.{S} Мара је тако исто сед 
 Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали 
ије време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако 
е ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни  
 саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би и 
ад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатагани Миц 
е одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p 
тио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била  
облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — 
Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Не м 
а.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су га пријатељем 
ош му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од преко шесдесет ко 
ца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам 
само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро 
у.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сам 
 се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рање 
љубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху  
 вам укратко изложим његово детињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p>  
о славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да 
поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да пр 
 гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Т 
Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи смртна казна.</p> <p>И заиста!...{S} Једног леп 
лики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и дан 
икако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви д 
ако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заво 
м шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разн 
ко! — заврши Мицко одобравајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро половин 
х све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоруж 
еху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног нов 
н убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам 
их 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се прилично 
 истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском о 
аци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо н 
! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац да дођ 
 Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како о детињству и чето 
} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то  
и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дуб 
рзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко нап 
 ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно тресну,  
е, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p>— Станија!...{S} Фатима!... —  
беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцва 
брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се о 
где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, д 
и читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, кој 
ху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и њ 
ужину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста 
лика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци 
аним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну Мицко — 
гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.< 
ицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се  
а погледом управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не поми 
паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало 
еверно од Петриња.{S} На очекивање нове потере нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху,  
Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то м 
урака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио. 
 једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљб 
етом мартинком а погледом управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбрижно примицаше овима.{S}  
за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе преко реке О 
е оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко кроч 
ле, коју беше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренут 
амих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху н 
 и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.</p> <p>— 
а крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не мога 
, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе  
стано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у в 
инова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде ку 
едате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са неким п 
седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи поред бујног п 
 Место оних бујних и хладних планинских поточића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладо 
стим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико д 
и да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на 
есним случајевима могли и даље узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који ј 
узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај вла 
. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Кр 
а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања робије.{S} Одмах  
 срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са дв 
S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с пре 
самнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка цркви.</p> <p>— Неће 
 се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв  
зад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођ 
четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, које беше кадија по 
 и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапим 
 Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај, пос 
 овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више н 
ови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после за 
та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од убијене  
м на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p> <p>Разговарајући тако стигоше пре 
нином.{S} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици о 
је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше с 
ана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </ 
и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово в 
>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни једне р 
план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се за 
>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, 
а, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети  
, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад и 
.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура!...{S} Разумеш ли? </p> <p>—  
ругова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb n="120" /> <p 
.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на да 
 сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху је 
а Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити око в 
ије прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност п 
и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај  
 друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја свој 
</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама пуним воде и 
утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p>Потпуно усамљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних 
ао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде 
уштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове. 
 песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> < 
 шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Мит 
м дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио  
ну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином пров 
 њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавст 
а остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем  
чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добр 
еколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак 
 својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припазио на 
едамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био је сад 
је а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше  
ади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш дос 
снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд ко 
не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беш 
упчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опаз 
к што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску вру 
-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја  
какав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полу 
с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше изазв 
амо што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање п 
шиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали  
 поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арап 
ок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бора 
 бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови 
 Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зори 
— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p 
 пријатељ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> <pb n="59" /> <p>— Здраво, Пер 
е ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо  
онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бег 
зука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поч 
цко љутито. </p> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом  
 погледати, један другоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и на 
 баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војс 
уговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви дру 
тови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка 
ајпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ бе 
тав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те 
ти, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, з 
или, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде у 
} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p> 
ојску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њом предаде капета 
а треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред с 
реноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Та 
Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слаба 
сти, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав златник.</p> <p> 
иђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље 
ао неку зарђану јатаганћину, облеће око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па сам 
бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора 
цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S 
моћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови 
каза своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слобо 
стином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити з 
Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене са пљачком 
</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вал 
оше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христ 
 могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извиње 
И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="185" /> право улазу у лагум, да преглед 
ухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешт 
S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у ка 
рас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику н 
овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој м 
кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиро 
сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина 
цко леже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицк 
даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S 
ти.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, ко 
лу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш,  
 <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још м 
ланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... 
господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у з 
pb n="36" /> <p>— Послушај ме, момче! — поче опет кадија изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ћ 
зман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си  
 за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — 
е,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p> 
игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад 
е, господару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да г 
— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту 
ма шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, са 
</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Миц 
} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са минд 
 Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим о 
. збогом, моја јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицк 
 </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</ 
прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и 
а... заклао Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао  
увана чисто опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману,  
м.</p> <p>— Станија!...{S} Фатима!... — поче опет муцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку 
p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је 
ога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани та 
и се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу  
 се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше  
последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <milestone unit="subSe 
е ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред 
о ускомешаше.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турц 
није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави др 
ун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мо 
адоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Дв 
па обгрливши га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну н 
 Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да 
 а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзив 
оди надјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвал 
е мало и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и 
славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли 
ка, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче  
ругови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очев 
<p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више  
 само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим непријатељима, са једном гвоз 
ралицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опр 
јало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у 
ат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да 
родужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојни 
овник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио 
нутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Меха 
о све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала коли 
<p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је састављен 
у ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их 
ну Мицко усплахирено, претварајући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада н 
 овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није мо 
а неко злочинство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} 
ини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се с 
 шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} М 
Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодо 
рло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и  
/p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде д 
ше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде  
 проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се в 
када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, как 
 пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</ 
ов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима 
 поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>—  
 како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше по 
јем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстикти 
шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба годиш 
 за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву 
великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњ 
се ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њо 
света! освета! — Са таким мислима Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одма 
 тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, 
</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, распитиваху о њему 
ли они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да  
 и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје 
ад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколи 
зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са 
о у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> <p>— Ах 
 неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p 
м скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине  
хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној будућн 
t="subSection" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од уми 
у веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са сво 
 умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> 
ро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима 
рагог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све више и виш 
јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.< 
ка и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Вл 
еговог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачк 
на од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} 
гну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у 
ило гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре  
превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше до 
аше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p 
летњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поч 
аше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има  
но диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно ур 
 нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио 
ва са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше снашл 
це.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изне 
ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљевом н 
!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> < 
адржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ва 
у самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{ 
рме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Миц 
 бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважн 
о за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима.</p> <p>У једанпут чу се гла 
о да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је 
је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима кло 
е му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он ј 
е два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облак 
сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краљ 
 n="107" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца к 
би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ов 
 овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управникових речи.{S} Изг 
еома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи т 
аји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р.. 
е населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и н 
сетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и помену 
Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целок 
нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и 
Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио  
.{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд зај 
 њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овом 
ди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — к 
е већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> < 
ом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S 
 каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима подрума, но нигд 
ним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, кој 
у и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице а 
кових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им 
 ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде 
 претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обојица у једном 
ле шесто-месечног заједничког тамновања почеше тек ковати планове како ће и на који начин да по 
а овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> 
друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p> 
ја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гл 
а. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и с 
ци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном у 
даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто м 
овања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> < 
рђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили свој 
се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, ка 
се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гр 
ле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Ста 
 поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху  
их нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових дваде 
е мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амај 
од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрип 
ицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљати око оног прозорчића на подруму, у ком 
125" /> <p>После неколико тренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни коше 
та! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</ 
аћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да  
тињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-б 
десет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хам 
ка, који чим опазише ове путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење.</p> <pb n="146" /> 
аве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их о 
 бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о  
њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач,  
дела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а који  
ко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са 
и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она 
одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у 
ја јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија све 
р који редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и тако траје ч 
/p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који да 
сајући се на земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени,  
а дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p> 
на с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухва 
сејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм р 
о да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече 
е, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, м 
о а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скор 
 у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја 
 ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, д 
 он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте,  
е он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело издавало ј 
у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по 
ђе оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, м 
о је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина овај је 
 су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто ник 
за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет к 
бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих да 
мах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стевано 
 <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад 
му беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но где 
..{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{ 
дговарају.</p> <p>После кратког одмора, пошто рашчистише са оним печењем, то понова продуже пут 
> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним турским чиновн 
чега многи Турци одмах побегоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који 
} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> 
н кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао ов 
 ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> < 
 <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је ва 
едну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме. 
је елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!....  
ицковог логора.{S} Многи српски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у  
има и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше о 
ји се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како  
соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и јед 
ди каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да 
 ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и б 
нели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p 
умаче оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај ра 
ајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p 
доје на Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало порогушише око обезоружаног Мицка, о 
урака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, а затим се  
 Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и п 
 је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом 
Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а п 
 се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Н 
ело Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља, он прод 
.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који бе 
друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова 
штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати к 
а дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то већ беху пред са 
унце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже,  
ледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају по свим кр 
ом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и ме 
ападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то изнесу грдну количину ор 
и окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Ту 
на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приме 
а том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одма 
>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то п 
ву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из 
.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце 
адовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одма 
ким јуначки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се  
ага, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</ 
 довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али 
но одморио после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> < 
ку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица  
точења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљин 
ану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп- 
песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах пој 
Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио рес 
стахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога пре 
час рујним вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то са 
id="SRP19024_C1.6"> <head>VI.</head> <p>Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право  
овољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Ср 
пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „ис 
 али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставиш 
чини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошто однесоше Станију њеној кући, Мицко са својом друж 
сем седишта изрезаних од камена.</p> <p>Пошто овако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже 
, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморне душе румени 
кивати на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном  
једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камил 
р, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко 
ко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са ве 
да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турпију између пукотина од влажног  
 за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у  
 својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са својом омиљен 
тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен. 
Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор 
уморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад М 
мртвих и многу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вешта 
 и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то кома 
 већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати механџији, то одмах продуже пут.{S} С 
рема њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те пом 
о за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу над 
тво више је било у почастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правим 
оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Л 
..</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти 
рођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног з 
у сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би к 
 оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како  
дну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у 
жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њи 
воје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Коп 
ђу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав беше у плам 
та ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S}  
нику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта ј 
шака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет 
се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег 
 јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p> 
х, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" / 
и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју. 
чки четовали, упадајући у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у с 
а од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S 
то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непрестано  
е и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што више злата пригра 
е за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако ду 
ањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељав 
ам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице у ње 
Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па 
емске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у вазд 
{S} Преко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом ос 
и.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враго 
рзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то време 
> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{ 
ре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави  
ужења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и д 
 који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а готови 
се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговал 
 се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очим 
његових предавања.{S} Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, ш 
амиле летећи кроз ону пустошну равницу, правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>П 
на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло ур 
једне и с друге стране насипа засађено, правило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ л 
о ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а  
 од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пус 
 пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за  
цко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нис 
би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузма 
а.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често правио посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којо 
 цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјај 
Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, М 
ом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петри 
ањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађиј 
с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да  
ко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и гр 
нико улазио они похиташе <pb n="185" /> право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p 
 због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, г 
p> <p>— У правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> 
Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они  
наутином и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.< 
е подужег опирања пођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зра 
на, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — Христа када једном, после њ 
авши у Македонију они управише свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, је 
ље силно ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ват 
ицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у т 
 и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што по 
и дружину, па напустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Ско 
 груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понел 
 се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружи 
вора са начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим ст 
p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тв 
но на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурил 
аћином и осталим укућанима и упутише се право опет своме пријатељу који је становао на крају ва 
 сведоцима, изишав из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. </p> </div> <pb n="69" /> <d 
 Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налаз 
их пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово 
<p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она 
 неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки п 
како нису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у  
лека приметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они с 
 Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце м 
а још неколико наоружаних Турака одјури право ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа  
</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S 
ицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Види 
’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодил 
 слегао раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> < 
љачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је  
>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши момка недирнутог.</p>  
 ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко пр 
p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим п 
пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дан 
ој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када  
 их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и  
мислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ  
 непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Цело 
 а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену с 
рапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицковом затвору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је 
цку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да  
ецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку  
издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо д 
Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна 
олико месеци док се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу светог пророка и да том 
уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана 
вали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p> 
јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква се може замислити само између 
стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S}  
 знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини! — грмну  
Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, н 
 његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Заиста  
аци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, о 
ветовања како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков п 
страшно рикнувши бесно појури супротним правцем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко 
 посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало раније п 
уних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад о 
рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће пре- <p 
но излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радознал 
ш више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у највећој брзини са св 
> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако 
 пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Та 
цати унапред гледајући обојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! 
журно <pb n="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пустињи месец с 
 крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један  
у одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка 
у, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је  
к трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— Ка 
ра, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} 
у праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад 
Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ’  
.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са св 
} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно  
сто да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе М 
укавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <pb n="13" / 
по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљав 
 напереним мартинкама, полако ступају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p> <pb n="1 
тављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивање нове потере  
дана прође и ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишин 
 готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној  
ље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и  
се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ  
nit="subSection" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква 
на и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и к 
ске гусле, остављене као символ његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да 
оследњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p> 
јенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може  
по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању п 
и у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути ч 
 измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити д 
уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било ј 
— стресе се сад Мита, остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нем 
а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, талас 
утовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све то сад беше ум 
ијеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди ве 
дмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сеља 
ше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту није да 
о у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних мартинака.{S} Хладовина богата а наси 
{S} Када чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је 
 дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам 
p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сирота старица а суз 
 њих на камилама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих  
 стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Н 
 патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињи.</p 
ицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга их је пратио посматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обо 
едан плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти. 
војом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Да није случа 
благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој 
="135" /> он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> 
јим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа д 
робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као н 
 <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково 
и.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано продираше даље.{S} Најзад беху то 
а поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пош 
трану мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред о 
стока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше неколико њих на камилама од 
ава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и  
ја беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако 
о ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближава 
а, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се 
 бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правце 
 им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста доб 
о је киша престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух 
 веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак.</p> <p> 
ју за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху  
И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају ш 
зао!...</p> <p>Сад опет наста код свију првашње расположење.{S} Управо сад беху још много распо 
 крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде 
 села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако је, тако!... ура! 
астави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше 
.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> <pb n="36" /> <p>— Пос 
пке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му о 
и и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створење у људском облику, које с 
Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално  
...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Харамб 
веду Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" 
ао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> 
ојим добровољцима своју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво уле 
ијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали  
е.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако 
је скоро зарђане јатагане.{S} Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да 
ле погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Ју 
ма јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песм 
а гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена 
колико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаш 
, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби  
оложенији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше и 
но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{ 
их низама он се страшно пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.< 
 беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати 
{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике навале наору 
рака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој друж 
 са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи 
ер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ват 
p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и  
ној подрумској помрчини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, поч 
ше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то. 
 и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађ 
 и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их п 
теље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени пријатељима који бдија 
у као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим 
 и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, ј 
така, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазира 
ши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај г 
 Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, приближава к Мицку.</ 
оје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у поч 
људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња  
је камиле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p 
е, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако неколико годи 
9024_C2.3"> <head>III.</head> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А  
 пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић  
о је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршено 
 сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не п 
 то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, је 
лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше  
 доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми им 
ала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље кра 
ла је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако славно прође.</p> <p>Сад настаде опет 
Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде  
{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет 
елим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p>— Знам,  
ом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су п 
миље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име 
— Долазили?!...</p> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана неколико њих на камилама беху дојурил 
ко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугар 
 рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицк 
прости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха прет 
и па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије п 
е да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се 
ладале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити па 
 пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и 
 побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</ 
н.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко б 
ка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумо 
 ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренутака изговорио.</p> <p>И заиста, мило 
х речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арап 
.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној ње 
им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо в 
хвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у  
данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш в 
>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече  
Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом 
ви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нароч 
 да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да 
ла-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико са 
ликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је с 
е бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли ма 
онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са трина 
 Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од пе 
="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле  
у срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а м 
ји се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што 
 окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам  
здао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресе 
нскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тв 
јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се оваком Миц 
ињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множин 
ра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову др 
царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Турака 
е, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место  
 засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све 
аш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толи 
 споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море 
о и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре из 
9" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје,  
ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до 
тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву 
 му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну лиру 
{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После неколико  
те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније  
брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита 
до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога д 
 те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободн 
ој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћа 
ју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше 
Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и т 
цу са својом породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан. 
лили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот  
 да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после  
и а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју десну руку преко његовог раме 
ове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њ 
по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p> 
. шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда  
а из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадиковаше Михаило па, трчећи  
и Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена  
гином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко мора 
лазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе н 
био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле т 
 гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ б 
пке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је букта 
леде на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили  
мни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> < 
ку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја с 
цко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући онако снужденог свог ратног друга 
ј беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много 
још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га до 
тва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали караван реметио је ов 
у дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављење.</p> <p 
е било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрв 
и и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета радосно у бербу  
да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста од радо 
.{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају К 
игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — превијаше се сад Станимир.</p> <pb n="115" /> <p>— Знам 
реди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија не 
 и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на  
љан.{S} У његовим мислима непрестано се превртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} 
асмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јат 
, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S}  
 бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не преста 
зман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже гл 
а се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p> 
 <pb n="185" /> право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди т 
а беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешиниц 
ланути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу.</ 
самнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, ко 
ема тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу 
> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и  
еска замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Д 
о.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак, изгледа, као да ће за 
 беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као к 
</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Ми 
да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту 
нажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега б 
лађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, про 
..{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му нећ 
S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па  
 спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевајућим гла 
њу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре  
 задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе г 
 сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с к 
 пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко 
слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник. 
тац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам 
нији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он то да  
шта крив! — муцаше Сима, превијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p> 
 скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски  
 — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми 
 </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чи 
ицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патрио 
рити.</p> <p>Разговарајући тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отво 
а и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, 
ора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима  
ком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очима!</p> <pb n="117" /> <p>— Па?! — упита сад бр 
рави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p>  
ве дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто  
каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону 
олико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа бил 
е да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> </div>  
а наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> 
томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде ужас 
нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Ми 
 љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке з 
претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живо 
иле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> 
p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка 
 се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај 
сле четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица. </p>  
клоништа, из рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало тело св 
о никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p 
но све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари 
 полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих сна 
аћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје гос 
 предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Ми 
шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде с 
 то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Г 
ник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p 
д оног новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беш 
, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и же 
твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не м 
сно и одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за она 
ова била му је редовни слушалац његових предавања.{S} Она му је редовно правила друштво, кад го 
села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху свој 
е утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори  
руговима коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни сеља 
p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за трену 
нице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попус 
оћи за својом четом, то команду над њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се 
{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господару ове вароши. 
рабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу. 
 и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радос 
лико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала < 
х, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} 
ећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Ми 
м.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћ 
 сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му з 
јатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје  
ише измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече 
едан војник под оружјем.{S} После малог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где с 
</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — место, које роди тако храброга Срб 
ло пространих <pb n="145" /> песковитих предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови 
ке разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко с 
ашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб 
војим зрацима обасјаваше онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и 
ле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим че 
ји им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозна 
рио указујући час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече о 
у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, после то 
.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са предњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па  
он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца  
 <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим јези 
 већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, платио испуњење својих жеља као што је то М 
е у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарског министарства.{S} И самим Бугарима  
то је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарског министарства — Каравелова, који г 
илно рукама, позивајући тиме пандуре из предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и то 
. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И ц 
 извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Тако сад поче да п 
анијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше 
> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да б 
и, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и после неколико часова  
ав потеру, он се упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Бр 
пут идући непрестано његовим трагом.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин 
одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева ис 
аравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и 
маном у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Размести 
ном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру,  
од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, н 
о опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за 
50" /> <p>Са тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p>  
ути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек  
 крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вред 
, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" />  
као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од 
с њиховима.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу  
е, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управише св 
раницу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на  
е.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да 
у могли са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао  
ски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше  
је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересију,  
ах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко ц 
има настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p> <pb n="51" /> <p>В 
а услед неког преступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке. 
х мишица. </p> <p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је воле 
за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видес 
њи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, 
им је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од он 
 али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једн 
 да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана с 
 сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих  
стао, већ, седећи непрестано посматраше презриво у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах д 
сти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и 
а видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта 
ију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне околности, 
о видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата  
це.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их је често обилази 
и!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој д 
о правце хајдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци —  
.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то зв 
та!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда све дотле, 
и!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не н 
истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ниш 
о овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи 
елазе преко зида:...</p> <p>— Људи?!... преко зида.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ 
н преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и после неколико часова стигне у Врање — месец 
натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као 
 <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата  
најући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Г 
о извади скоро половину од оног новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која у 
који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунс 
бо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав та 
месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово  
 Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подзем 
о разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} М 
ано његовим трагом.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше 
вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију страна о ваш 
и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђ 
ају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> <mile 
а га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На ч 
ћ постао старешином огромне задруге, од преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Истина 
</p> <p>После овако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше 
те, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим 
осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p 
</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових  
г вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, о 
еру, он се упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу,  
 им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигн 
у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши св 
ака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци 
 урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог сп 
:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида:...</p> <p>— Људи?!... преко зида.!... какви 
ти.{S} Читаву трећину села заузимало је преко тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кош 
е, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на са 
 пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше  
е такве напасти.</p> <p>Овако продирање преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих пл 
 беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p 
е од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети жи 
е више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина прелазити, само да не би Ту 
са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> 
S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине. 
а се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио  
одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S 
арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ сам 
веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућ 
џе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за ови 
вила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон  
м беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што к 
ом пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} 
рска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом п 
 упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и после  
еке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у 
ских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n="147" />  
 ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку к 
ху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветрови.</p> <p>На 
 на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу т 
} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху св 
ци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом  
х ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним 
, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-пл 
Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њо 
а, пребацивши нехотице своју десну руку преко његовог рамена. </p> <p>— Заповест кадијина мора  
> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... колик 
ојим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци в 
им убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јата 
 последње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек м 
ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је в 
 миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољ 
 путовања наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни ш 
хамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво г 
де је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb 
p>— Боже помози! — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се 
 и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида:...</p> <p>— Људи?!... преко зида.!. 
се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска 
 је морао и преко самих снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хла 
то брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој 
тинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далек 
 беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе п 
непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} 
ламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојак 
нао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоре 
не не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{S} О 
м рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове памети, али не реч 
p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне м 
ада га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арапима изгледаше као какво савршенство. 
оше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ пов 
 ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем  
 Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пу 
. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!... 
не престајаху никако са својим насиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јата 
Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко 
 пуштају на слободу а понашање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу 
ност према свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала  
.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом 
блажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посм 
тако, као она њега.{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не 
бу.</p> <p>Овако држање, овако понашање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових две 
пуштеном, густом, црном косом изгледаше према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </ 
ја година више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то  
 се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од дувана, он је само „ег 
аравно, осетити и топлину тегове љубави према његовој отаџбини.{S} Те две различне ствари те ра 
ткуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и распитивао је, како је и на 
молише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потер 
х људи беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb 
чка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна о 
о стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мрк 
ара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец д 
лаженост и љубав која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз приј 
p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад  
рна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — 
бистру капљицу, које падајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни звездани одломци при свом 
војој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу бац 
{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена 
оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог 
и би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редов 
 неких политичких разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, 
рских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити 
ратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши  
еж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Божије, којима цело човечанство  
же и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.</p> <p>По запове 
 зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак  
ли с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока они њима дају само воду а у 
 ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник кој 
са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро зн 
питкивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше  
мак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p>— Бог 
 и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухам 
о време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек поче 
наоружаних турских низама он се страшно пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим 
ше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! —  
 дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше 
а окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад  
о је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је мора 
ароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај с 
S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек с 
ко одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде 
 овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби  
 мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута пре 
а?!... казуј! — питаше убезекнуто Сима, преплашен Кузмановим речима.</p> <p>— Издадох нашег доб 
врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима: 
ном улети у собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелаз 
бри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико тр 
о сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплашени Турци најзад успеше, те се извукоше из овог  
ћица, то су обично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле 
о са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје пријатеље у Атини. </p> <p 
у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки стр 
 гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са 
у успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости  
епризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, 
менима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо п 
као из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да веза 
руги!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, к 
м Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака а  
једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу сп 
 ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судни 
 пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој  
вожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мал 
аловита језера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — он 
је добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и с 
 сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претоварених кола а 
ега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљени 
е потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{ 
? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, 
јеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом п 
ке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихових мартинака и да тако оба 
ро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађивале узавре 
 и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и пре 
неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са својим насиљима према тамошњим Срб 
рица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној руци:</p> 
арош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="144" /> освежав 
урили трчећим кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко нај 
у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа ок 
стином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто  
 од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град  
 беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се 
 насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досеткама све до  
а својим дететом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајко 
астаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у дво 
и! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослов 
у.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не  
уо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, само да би што више наје 
сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а он 
љаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из как 
т.{S} Умилна песма многобројних птичица престала је.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкри 
pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасивши само ону 
једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb 
 ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и мест 
естано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли Косте још нема.< 
и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути 
ме боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатагано 
. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>О 
е хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше п 
рену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силн 
а ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало 
љу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху 
 до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не  
леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог спаситеља свог.</p> <pb n="171" /> <p 
 и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим призором истрча напоље и дречећим глас 
еше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто г 
ужаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи 
стано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, т 
.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао на много-много  
зо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше  
ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин об 
овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је састављена ради суђењ 
и Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око ру 
 Богородице! — викну Мицко усплахирено, претварајући се и поче се крстити. — Ја, честити ефенди 
 Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викн 
д брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.< 
дарио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куд 
ала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква се може замислити  
 оним бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!... 
и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало изми 
 је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се страж 
и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од сво 
> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{ 
њи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене 
нај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицк 
ста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са необичном брз 
Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, само д 
ника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше  
а увиди, колика му је опасност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је с 
а дана мораде Станија принуђена силом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери  
ашно се узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзула морадоше се сви умирити.</p> <p> 
мах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиш 
 пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав златник 
м.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да т 
рци!...{S} Све укућане повезали па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко оча 
с су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чо 
 све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</ 
{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим  
 плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних  
ош 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и ово 
</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше разговор између Ми 
жртвовање против турског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, до 
ше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, д 
нео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S}  
не до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака поју 
да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напусти 
 један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу  
чких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска 
ћ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у за 
а већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што 
! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти  
ки пак конзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да  
ођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог р 
Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он  
а се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си с 
већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали  
д нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{ 
ког насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај савез доброво 
из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их 
ка.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и 
релом сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео  
да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S} Ми 
шљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли с 
екао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена,  
еше у том погледу.</p> <pb n="70" /> <p>При овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугар 
аздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својо 
е и са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дукат 
ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим об 
 кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју десну руку пре 
p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— С 
ух од првих становника минулих времена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Миц 
ући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p 
ише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер ј 
Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радосн 
ивот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћив 
рка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана чове 
 продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији 
не.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналос 
каху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећ 
ам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до  
ње. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху приближили својој стражи приметише они, како се из даљи 
жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се страшно у 
олико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога  
његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико да 
p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем с 
Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошин 
 Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb n="106"  
е у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је 
у.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она с 
поздрави му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још од како се растави са својом дружином, зат 
овали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући  
га села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Серески Али-паша, 
олико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој 
ви мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима подрум 
лафату.{S} Разместивши своје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах 
м гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни н 
к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па  
ност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Ви 
 што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко 
ажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице упропастио он на тај 
ј борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све 
цу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође 
тајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољц 
ва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здружени на 
Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада б 
оше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако ох 
творен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто  
гаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним  
м, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да 
 она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а 
 Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга их је пратио п 
 беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никак 
 очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он  
> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад  
 растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело 
реплашен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћске?... 
 био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p 
ане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p 
сет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га са 
е опет паша, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са  
е сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш прав 
немирило, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин 
екну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му с 
 оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>После непуно пола с 
једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари 
змана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке  
налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-а 
ико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заблудело момче!...{S} Признај брзо па иди уте 
 које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заблудело момче!...{S} Признај брзо п 
ризнај, признај, заблудело момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је мо 
њем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</p> <p>У Кузманови 
 је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p>  
стити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, так 
 да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га о 
о немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти мо 
башу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-аг 
 тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам изд 
агим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш 
х ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ћ 
 честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицк 
ко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазари 
ом!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао! 
колико тренутака трајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји мало ут 
 утрча један Арапин па престрављен овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бес 
како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга с 
мље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили на читаве 
> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био је ћутљ 
камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под  
ђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сус 
/p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Он 
кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ран 
а сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па  
гу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турс 
</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријат 
, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе 
побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам 
<p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на 
ицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге  
ице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>До 
Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и  
на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грк 
} Овде је Мицко имао једног свог старог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај 
не стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева с 
м човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</p> <p>— 
и, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</p> <p>Средина вароши 
сиљевић, један од најприснијих Мицкових пријатеља.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у 
гли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље вр 
у неколико препоручених писама на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са 
не љубимац свију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотака 
</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да 
а својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, напусти Београд и п 
еко време упознавајући се час са једним пријатељем час са другим — све су то били стари борци и 
е опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, 
мбро.</p> <pb n="65" /> <p>— Хвала вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећет 
/p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је м 
шњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако  
рата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на миру поразговарати.</p> <p 
о према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељски поздрав надовезиваху и по које 
 устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушк 
почину први пут сами у слободи окружени пријатељима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село  
 већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељски поздрав надовезиваху и по које питање тако  
но другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био 
ко богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопр 
утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељство није било толико због Туне, колико због ње 
 између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, одмах опреми 
та више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељство није било толико зб 
рђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осве 
цко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p 
сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећ 
— рече Мицко.</p> <p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се  
ице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини зат 
укућанима и упутише се право опет своме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> <p>Ту  
 рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој 
у Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — 
пасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па в 
 гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу 
</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а с 
 — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољу и го 
а не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи  
рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можем 
по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Михаило, ударајући се снажно  
рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај п 
ли-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад удв 
о сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам  
ок један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали 
рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — 
>Најзад Мицко пође, после онако сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и 
 то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно 
 Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком 
 би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље  
/p> <p>Мицко се користио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма к 
 Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо 
а ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је  
ражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пош 
и у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништи 
, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то ск 
, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка 
ад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер 
 замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве  
ни успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Н 
arget="#SRP19024_N6" /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по  
че из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи  
бин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, одмах напушта службу и 
ким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустенд 
ић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, д 
аче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са 
 Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљати око оног прозорчића на подруму, у коме беше  
ћ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматр 
> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад  
тину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једно 
ратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко  
са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> 
ивот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко пит 
ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад у 
заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинс 
у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са с 
во и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да 
ни простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени простор, да је полугом одм 
 сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о ко 
 радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба 
олео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирј 
прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, заједн 
ру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За не 
ађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p> 
инов брат као лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи с 
ху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ 
о-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После свршено 
а пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Б 
у је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n="109" /> ј 
осећаје и пламену љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— Ти м 
с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, а 
 да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно  
ра налаже.</p> <p>Мицко се користио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да 
воту.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она  
о угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их п 
би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије о 
о и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било ретко 
рестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто д 
е умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се б 
{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, кој 
вој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од прилике? ...</p 
дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад ви 
а суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су бил 
/p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се про 
н ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, на к 
о и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад не успе да састав 
вољцима обишао турску војску требало је прилично времена, зато су остали морали да чекају на њи 
утском а понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том дугом  
, кријући се од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у вар 
> <p>Радећи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову. 
они код својих земљака, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Како је имао прилич 
— викну онај турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. —  
а друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред с 
{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини испод шатор 
кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље 
и то стално настањених.{S} Како је имао прилично новаца, то кријући се, проведе овде неколико м 
 <p>— Заслужио је! — одговори сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... д 
чање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде 
>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Мицко...{S} Ми 
иполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и сами беху в 
своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи између Србије и Бугарске, то  
-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знају 
и да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуц 
ијатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S}  
 Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љут 
е те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он с 
ом и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма  
о и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидо 
 а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним ме 
 и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу  
лед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада по 
ну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на г 
 злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како с 
у, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упит 
ћавали га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за  
Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од онаких медведа, који се беху н 
и као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом ж 
оз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом жест 
 на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од 
рашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије 
и им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који 
рака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S}  
делу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожењ 
p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам бабо!...</ 
еска није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> 
p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго  
 срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, с 
кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита 
>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах зак 
а и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увеч 
.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија у  
еде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турск 
 њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створење у људском облику, које се беше зг 
 пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} С 
и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење са својом дружи 
и Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши оволику навалу од наоружаних Турака, кад ови 
овим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и ур 
аво ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим 
 се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са бр 
 по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом 
радом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>—  
ед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматра 
 што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на 
о беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљ 
ке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави своје кћери, којом она љ 
 ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао 
е чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и прим 
ити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</ 
о злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака 
ке кошуље на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све  
говима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак о 
а пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова од шатора, испод којих се  
урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине или по који џбунасти шиб. 
 у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколико мрачних одаја у облику собе, али сам 
ла мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах  
и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћину, 
 показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти  
жју планинском.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци  
и једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаза, ниј 
.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише ови како продире светлост. </p> <p>Мицко одма 
p>Када се беху приближили својој стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, креће в 
на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ов 
 за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, неш 
н му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију,  
 </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, 
икодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почел 
одај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бун 
>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш честити па 
о као да ове последње речи није радосно примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је  
а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се са својим заосталим друговима врати у 
Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да с 
ил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и кр 
ендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после овога војска се пов 
ави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је  
исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицк 
весмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе 
аде Станија принуђена силом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада к 
 страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад  
ти а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву 
а оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као кака 
ни.</p> <p>Тако се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке  
рахом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева 
м на потеру.</p> <p>Потера се безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће н 
p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p> <p 
о тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне 
! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! — о 
чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко 
 ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако з 
апка му истрже суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног 
аше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, освоји 
ко вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко од 
> <pb n="19" /> <p>Костина кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач в 
де овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеком и д 
овољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на руски магацин 
то више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, 
тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта виш 
еда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној  
 силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе наводећи 
и и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава срество — то је за њега била пра 
ажили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се 
у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.< 
 су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила св 
зад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном и 
рине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше г 
еђу ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шест 
ијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После 
адоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели д 
добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили,  
д закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.< 
ши се са Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу п 
штао са својим пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничким  
њу је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада 
ајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ м 
и зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче д 
 „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздух 
у своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сна а као кру 
 тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, кој 
 птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху своје умилне песмице,  
</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природне појаве и после овога настављаху се многобројна 
 својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине његовој чети.</p> <pb n="50" /> <p>Са тако  
 узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било  
рајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би  
е.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао и 
 и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Миле 
етљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је б 
ндашњих турских власти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали 
лико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицк 
све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit="subSection" />  
e unit="subSection" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако 
одужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то с 
ти даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> <p>После некол 
ачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придружи се 
одника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник  
а сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже  
не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох  
смо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако н 
ином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође морадош 
им.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} 
 да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p> 
 понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у и 
/> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и по 
ујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца 
м стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако пр 
 умиљавањем толико, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> 
ј заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p>  
<p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се 
, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, 
> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан —  
е само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заје 
а никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутне судије са турским чиновником, чудећи се.</p> < 
о час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позов 
та валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише своје погледе радознало на Мицка, да  
p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{S} 
да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност страних конзула а нарочито руског.{S} Најзад 
и онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде прав 
пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију 
p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и  
ет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све ј 
горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико 
се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би  
д не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још ниј 
тва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насм 
едоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Д 
ше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је  
p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако проводили в 
="205" /> <p>Дуго су тако разговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи 
је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне случајеве из 
хладовини испод шатора разви непрестано причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ прилично мог 
уо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко вој 
цку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описујући у најтужниј 
ћу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и жало 
га човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову б 
 више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и г 
 тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> < 
 у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је  
у одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младости изглед 
 Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом најв 
 многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесве 
д има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> 
 се извршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами 
сто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано продираше д 
ут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ  
 источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на свак 
> <p>Тако Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро о 
 касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Град 
о да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у  
ачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Ми 
ијатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да о 
и му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" /> <p>— Мило 
рен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се  
 </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом 
 безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну сп 
е Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше ве 
он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах м 
жење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Мил 
b n="199" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут д 
своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној мол 
 ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гл 
 два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Ми 
а! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу узвикну: < 
смице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше 
 огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <mil 
и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878 
је имао прилично новаца, то кријући се, проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, 
ош грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице до 
тељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, пса 
ећи често капетану у посету.{S} Тако он проведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време бук 
 је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице  
ан у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци ок 
м бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са својом омиљеном вер 
Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ра 
асове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу то најзад стигну у по 
 изабраше за старешину.</p> <p>Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стра 
е и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати про 
зговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <milestone un 
е да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе. 
пуно усамљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање 
неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је и ран 
о целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, п 
ш тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и  
а том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од ко 
а неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао 
ше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за  
ћи у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши о 
ониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпр 
е жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског биља, као да хоће свој 
ако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих 
 не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву сн 
ружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекра 
ору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио б 
</quote> <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а 
 и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили су сад часове у највећој срећи и блаженству.< 
али један другом своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили 
или време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад пр 
био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних часова ван тамнице, а ку 
и дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <mi 
њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице 
е сећаху сада оних слатких часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње ц 
јури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад прим 
м вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове.</p> <p>Сад настаде ч 
аговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта арапских.</p>  
и толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турпију између пуко 
дном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се попр 
лажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} 
гум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну год 
вор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше  
 се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када с 
 нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом наредбом.</p>  
 По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гр 
стајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, по 
 он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога 
илостиво истерао испод њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове. 
... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</ 
цу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање ниј 
о заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио ј 
 који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију. 
пет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирање преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз 
као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали од т 
истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и з 
еле... стари храстови, китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> < 
ди и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храб 
с овоме са својим пратиоцима непрестано продираше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су да 
 од затворених врата приметише ови како продире светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би 
у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Ај 
је!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пламену а  
 на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз пла 
 размахивао својим оштрим јатаганом.{S} Продирући тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ха 
а.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволику навалу, јер је свако волео 
залудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Миц 
тле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарске војске.</p>  
и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су они свој посао утркујући се у издржљивос 
 их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и 
ор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, ка 
..{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обу 
и се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање и 
о рашчистише са оним печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис 
ше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и 
 једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p>  
обуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец 
зини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно об 
ађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко 
и, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином 
ако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о о 
слио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред прв 
p>Пошто Мицко плати механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака. 
е уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поч 
, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћ 
до!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна 
</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао сад?...</p> 
браваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разб 
ве и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко нас 
си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим,  
а ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицк 
да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше  
буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше 
 их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих 
зула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, 
еше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, кога  
де мало одмори, после онаког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим 
г Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његовим трагом.{S} Пређе К 
о да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план 
рдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Вра 
ој кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ поб 
евши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово 
, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш. 
у, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете 
 здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас ко 
S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он 
олико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то мног 
 водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мор 
ицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би з 
у, па онда обојица узјашише на камилу и продужише путовање.</p> <pb n="198" /> <p>— Буди храбар 
ај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближав 
 и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се с 
о је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених пра 
и.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жал 
 одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говора 
опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно  
рашнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице прекора 
ме скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живоп 
 одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше б 
ли су заједно једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара  
ху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На стол 
 <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани б 
 очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упо 
да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p 
ала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање,  
 онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Ј 
он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он 
p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... нигде заклона 
а свију страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И посл 
дале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај ди 
. </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да 
е у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утека 
ла оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола,  
ој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да са 
езане ланцима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, п 
во прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружа 
ли чистог јутарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету ј 
тано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он 
 да позову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p> 
и непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаш 
ом наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до сам 
ад њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши од 
рали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјек 
елике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са с 
 девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше 
/> <p>Два месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће 
 као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на зе 
ах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а 
као помоћ оној првој, која онако славно прође.</p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави бој.{S}  
гоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељен 
ка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако н 
о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гле 
 заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите. 
услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p 
шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{ 
рога харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, ка 
 браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правц 
ере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера 
у су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим н 
приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатељ 
 Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а 
сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапи 
о намужена камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад п 
миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом  
Неки се опет почеше прикупљати око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и св 
 устали, жагор који су радознали сељаци производили с времена на време није дозвољавао да дуже  
даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде прав 
еће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да  
, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре 
оје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само си 
у бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу изва 
е на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша с 
метити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.< 
 и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће 
о варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузма 
зе опет нека страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, 
p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снагом и о 
м разочара.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хл 
 својом дружином.{S} Преко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, 
бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је  
урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова  
жива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи в 
ше да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, нестајаше м 
ну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они пр 
х узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што 
, јаук, запомагање, — све то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео  
о бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени пле 
пет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих сте 
 и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако је, тако!... ура!...{S 
озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова све проб 
Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога ја 
дише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се  
ате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанствена сум 
оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S}  
 какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеле 
ко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад 
у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зим 
ска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зат 
о ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ пла 
ку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину 
м касарнама.</p> <pb n="51" /> <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} Миц 
имски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном зеленом травом а ук 
весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да  
не и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и 
ти.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S 
не веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и 
</p> <pb n="197" /> <p>Сметови од песка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била рав 
а се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно вел 
Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p>  
ора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, с 
p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не м 
је"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима,  
едише!... </p> <p>— Отров да попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи са 
.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само наше тужно мез 
о, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Панду 
е ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим 
p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, п 
 синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим оштри 
пских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки 
била сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој 
ијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону  
је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим 
наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богат 
стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што 
раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на сам 
! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко 
ани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или б 
оје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</ 
у.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити  
гао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када 
 Српске породице у његовој околини беху пропиштале услед његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко 
.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Миц 
 још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, је 
 n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не буде 
рамно увећавао вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што 
има.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оној подрумској помрчини 
их људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, они сад понеше са со 
ем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк, т 
 — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> < 
ом значи Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицк 
о време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти про 
и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста 
еђу којима беше највећи, убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и пос 
 правоверних сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његово 
полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Го 
ваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио 
гинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толико се све више и више ску 
 беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанпут узвикну Мицко:</p> <p>— А 
не мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пође 
p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом  
д Кузман приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи 
омаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.< 
говори им Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> 
вуда!...{S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, 
им чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то зајед 
 од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо 
воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси св 
</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгуб 
ојури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На нек 
убљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да н 
хово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — про 
а и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад 
пита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ће 
био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција н 
да чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="4 
лима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p> <p>— Куда 
, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је непре 
е таква суморност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме  
егове породице нема ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и 
не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз  
 невидљива прилика коракне на осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> 
ицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на 
и управно падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицко 
полис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско полуострво а међу 
ије ништа <pb n="147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део пустошне  
а оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гор 
 вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума, тек овде-онде могле су се прим 
 и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n="145" /> песковитих предела у овоме де 
49" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо подруму, који беше нарочито  
во, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} Њима није ништа сметала ова вре 
Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да ј 
ицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше  
ри га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, и 
е једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена  
Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— 
се награде за онакво њихово пожртвовање против турског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више  
ћи да ће Мицко са својом четом војевати против турског насиља, они му зато радо и помогоше при  
ба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њи 
ла у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </div> <pb  
.{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла са самом Ру 
реме нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша 
једно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељско зрно погоди га п 
а је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећи све 
 за Мицково учествовање у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</ 
огавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сусти 
н се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у српско-турском рату — 1876. године 
ог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Миц 
ује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда  
 самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <pb n="88" /> <p>После кратког очекивања так 
вори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца  
ицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... целу породицу... за 
у га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посетиоци М 
 Мицко. — Царева хазна плаћа!...</p> <p>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за из 
у тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све 
је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S}  
p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он 
p> <pb n="136" /> <p>— Да није случајно прошао какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, ка 
, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут  
p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ по 
а ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кор 
од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са 
ан од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли 
леда по неколико кита мирисне љубичице, прошаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка. 
а са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у М 
и су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S} Мно 
ак једном турчету, које беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио исп 
ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, годин 
 их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у јед 
не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом 
ећ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он први п 
аље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је он 
вуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му ис 
гова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган 
 високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним метци 
то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Миц 
мљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још гро 
тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш 
Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом.{S 
у очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било 
е са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде  
јним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, п 
... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш 
 Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га раз 
зади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Ди 
ро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!. 
ора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће 
а им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да у 
ејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.< 
ост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га  
 и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као 
акво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да 
ну, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи  
 Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути 
ијатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба н 
вако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре н 
 не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војво 
аком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докл 
цко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је д 
, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно г 
 три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде 
ав. </note> <note xml:id="SRP19024_N2"> псето. </note> <note xml:id="SRP19024_N3"> Румунију. </ 
да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми 
их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подме 
кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је један међу 
зео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка,  
д њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> 
<p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да 
 шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неко 
хор од умилних песмица њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њ 
суморност.{S} Умилна песма многобројних птичица престала је.{S} Место ње сада чујете само монот 
е но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад  
о која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад  
н од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S 
да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> <p 
остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у ре 
 врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би  
> <p>Пошто сакрије уље и турпију између пукотина од влажног подрумског камења, Мицко се брзо пр 
но.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада  
ицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP19024_N8" />, а остале његове дру 
ш троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем кар 
стали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти п 
 алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубија 
p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.< 
ју.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким груди 
срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим мол 
 на његове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} Турци!...{S} Све укућане повезали па са 
 друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећ 
S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>На 
во ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они пр 
ли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају пр 
е село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и румеником  
беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз п 
о главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, 
Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Х 
е сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и ч 
 лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлуч 
 — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па  
>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву  
 да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху пре 
 појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим рам 
пуно опремљене и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду 
тра, својим пламеним очима, са погледом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би  
 враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он ист 
ост.</p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових кр 
је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморн 
ман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, син 
ами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мит 
 овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задовољи 
угом.</p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, док 
ао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је д 
и Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непрестаном путовању они најзад  
за старешину.</p> <p>Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху  
ицу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спр 
ам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само к 
амљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што н 
руму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је п 
и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кри 
аву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим 
дил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често напад 
а до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато н 
 баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.< 
а двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но  
о се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело. 
 прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пи 
"subSection" /> <pb n="133" /> <p>Грдна пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод  
а продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зу 
одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљ 
ојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше  
ких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свог 
ивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за  
их разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа с 
нутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <pb n="88" /> <p>После кра 
о лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капији,  
авладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао л 
 у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Мил 
о дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p> <pb n="179" /> <p>— Јесте ли живи, одг 
ди.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији г 
ан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, пот 
и их пустити?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пусти их! — одговори му кадија, па се завали на дивану. 
а претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим  
ато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет за 
 турском језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби 
ћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим жив 
p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Т 
нуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.< 
а прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бе 
и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ран 
најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколико  
 код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље пораз 
 и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сам 
 преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад бе 
 да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао  
ј прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p 
 од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши  
то лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм засејана житом, које кад и најма 
ко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као  
ву Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити по неко 
 <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума, тек овде-онде  
 да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и пло 
 да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Ис 
Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе 
145" /> песковитих предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова  
о бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад из 
крајног мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он б 
ети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опе 
илаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили  
бим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... 
правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пустињи месец се појави и млечним својим зрацима обасја 
.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>П 
на мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим 
овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p>Потпуно усамљен Мицко је 
о какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана  
познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајућ 
м се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова експедиција кре 
еху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S}  
а Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— Ја сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>К 
е онде зеленим паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место 
, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова гро 
зјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их 
ем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па 
едном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да  
као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сва 
ао заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчан 
и макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, када Ар 
ље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и реш 
ледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n="145" /> песковит 
тала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Да 
не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли  
а и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатл 
ридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се  
ишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као поз 
 самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицк 
адија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман с 
 Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пусти их! — одговори 
ена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмла 
 и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленил 
сто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана од полас 
рошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S} Много је српских синова тада пало испод њихо 
 онда тријумфоваху своју победу.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, неда 
е пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло  
ана газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељ 
то год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и во 
Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону пустошну равницу, правиле су читаву олују од разбивеног 
утовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте пл 
 кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана же 
Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста  
оним печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама бе 
ђе и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није 
био толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то 
у, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по ж 
вих планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n 
тише са оним печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и 
аном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{ 
Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достоја 
а би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Мито 
Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на рани 
ледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстани 
овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафан 
Мицко плати механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песм 
 душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад ко 
 то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и 
није од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб 
а, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ход 
</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега бе 
и се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима. 
ише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаћ 
араху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су б 
-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазв 
тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзук 
реко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створење у људском облику, које се беш 
нога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у там 
} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Харамбашо.. 
добровољцима своју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао ј 
гледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда са 
о месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нит 
нији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао 
и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени пријатељима који бдијаху на 
им својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, још од 
{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше бле 
p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p 
вши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца  
поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешт 
ан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на пу 
одмори, после онаког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издв 
 јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његовим трагом.{S} Пређе Крајову п 
овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај 
прости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда 
 Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше. 
у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се 
ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и 
осећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> < 
уло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а 
рујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за др 
во ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и 
ше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да  
 је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p>  
ош од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао х 
рећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводом М 
викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="29"  
амилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немого 
опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к 
ицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане  
а Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-он 
же спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног путовања од преко триде 
е им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!.. 
ма.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од п 
м џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заустави силна писка од турске трубе.{S} О 
ћ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, ж 
сле непуно пола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лиц 
а да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хра 
ји и издржљивији.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали да 
цњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав  
 и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан 
ешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, 
оњи огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су влада 
ачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, ал 
 камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладн 
а узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жари 
 и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад и 
.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим 
S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и п 
ршину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња,  
ког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; рад 
ио одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота 
 Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p>  
и најхладнији морнари који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — стр 
та и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко уск 
ад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољ 
даре нешто западније од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није  
о је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из  
 отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Св 
ије десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из  
аљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбин 
и се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наору 
они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзу 
> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у 
тво и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о ко 
људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавство такових делија, више 
 би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и с 
 је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ  
 сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог да 
, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу М 
, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом бацили у  
учника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог  
свега ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у так 
дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је би 
ече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. 
од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве  
 у женско створење јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</ 
 брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа 
цко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> < 
ка:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних  
Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем п 
од њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се 
едиција није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом 
ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније 
ицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ зауз 
 к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо с 
онела ракије, па послуживши их неколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицк 
о, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда ш 
а се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева ј 
сваку наду — страх је овладао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је 
се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење.</p> 
е?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Миц 
 јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb n="96" />  
ској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На т 
 то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартина 
о кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била 
и да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није деси 
ак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и н 
је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не  
— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву  
њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако 
атити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Т 
 обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа 
по звезданом небу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом др 
ба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад и 
то се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова к 
иђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од ками 
о беху сви изгладнели услед непрестаног путовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести 
ач и стрела.</p> <p>После десетодневног путовања наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину 
ли свој пут.</p> <p>После овако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану  
арања.</p> <p>— Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и прија 
<p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Т 
е да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше пу 
 обојица узјашише на камилу и продужише путовање.</p> <pb n="198" /> <p>— Буди храбар још за не 
а, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце  
ваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи п 
осле пуних петнајест дана у непрестаном путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош С 
ином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несн 
{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно ова 
а клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитриј 
ли-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири  
 <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се  
— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим  
есносна, по таком времену није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за 
 — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може б 
ј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S}  
.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг  
унчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз 
век најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код је 
е сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочи 
жња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних плани 
 и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад  
Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. < 
а овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{ 
им сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицк 
унаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на 
ни се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху виш 
десет дана проведоше на овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у кој 
и, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореме 
— месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пу 
по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у  
отом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, ми 
 овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско 
p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времен 
адноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посмат 
о у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили на читаве шуме од урмо 
бичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер ниј 
} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу. 
легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више 
т месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла от 
града.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова 
 Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p> 
јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену план 
виждање долазило. </p> <pb n="12" /> <p>Пуцањ читавог плотуна загрми... јатагани звекну и већ в 
о разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакн 
о по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и жив 
ући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> < 
 пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остал 
ела, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при  
јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био за 
стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гом 
тку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} 
о увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се 
 у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропош 
рну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве 
 Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову н 
 више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне св 
е сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиље 
ицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! 
мену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простр 
p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов сам 
густи редови турских низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска в 
.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S}  
еху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само к 
е, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обор 
вом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост 
ни зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви  
јзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а гале 
/p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у ма 
 да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је  
но дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се  
кну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапк 
да Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!...  
оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав бар 
 нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са в 
сте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно запомагаше Кузман, грувајући с 
... куда ћеш?...</p> <p>— Идем, идем... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно  
Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, синко, тако! — упаде кадиј 
а мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја ка 
ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! 
други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стражара према њему било  
Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети 
и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од дува 
где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко 
 жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слобо 
боко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћ 
 комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од капетана.</p> <p>Миц 
овно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, п 
ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p 
онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лу 
их коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део  
ега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше ка 
 не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>Иза 
е буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>Иза њ 
Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... нигде заклона, а и оступање од толике навале 
вршину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт пут 
рида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S} У самој равници 
ругим, продирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наилазили су на ис 
 покривена биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до  
 дружином улогори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јуре 
ма, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше умор 
 Њихове камиле летећи кроз ону пустошну равницу, правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха. 
 баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— Море, оставте човека, што сте га  
има ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа тов 
а му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са таким мислима Мицк 
у, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две не 
ући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Су 
ак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много у 
његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико  
за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му ова 
а увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} 
ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S 
ду.</p> <p>— Порота, која је састављена ради суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, је 
зив, којим га окружни начелник позиваше ради извесног саопштења.{S} Мицко с места оде начелнику 
це и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом како би отклонул 
ви сиротни становници обављали махом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду 
е погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о ов 
 умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} 
 да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно д 
 дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко прет 
ше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њим 
 признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало п 
лни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, рад 
тавио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах 
 дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада ник 
позив Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — одговори Мицко начелнику, када му овај беш 
о вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо 
Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког  
ника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамниц 
а другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху к 
Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надмета 
н услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично вре 
ровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придру 
а оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијан 
дила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лу 
вати против турског насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се ов 
беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потр 
га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Ми 
ти да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и шт 
о бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадиј 
упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да з 
асно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут 
њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу ка 
ова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се др 
тром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Ми 
 и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили с времена на време није до 
ве речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим погледом посматраху пашу, очекујући од њега  
очек Мицков од стране породице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела пор 
не и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>После овак 
мах сви присутни управише своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговор 
> <p>Ранђија и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, с 
шала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све више и више на пијац 
а а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, после толиких ратовања, 
ли ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова успужа па дошав до оног 
 има на стени, и немогући одолети своју радозналост попне се на стену.</p> <p>У једном крају ис 
етвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више 
чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а неш 
цко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му ника 
} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је бил 
ижаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После нек 
ни су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови је 
дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога с 
краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја 
пита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити пашо, ја са 
мљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корач 
ком рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, 
 заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети с 
уби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступа 
рк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онд 
 овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене ка 
ружини.{S} Негда их увесељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама 
p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатага 
право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако 
ма, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине, 
мовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину 
крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ 
а његова имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа сво 
 двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као т 
мовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако неколико година, он се прилич 
 време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска. 
лужи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај 
бим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и бра 
раја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога старог ратног друга,  
 приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, чов 
али селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше обој 
се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је б 
.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?. 
е оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те их преда Стани 
... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу.  
мах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше  
> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему 
— далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда, ми 
 превеселе масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по  
 длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и 
 ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху своје умилне песмице, лепршајући по он 
p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који в 
ешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радој 
 <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, боре, које се појавише на лицу његовом  
Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласн 
ео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу. 
!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, среди 
> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући,  
Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузманово с 
p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> <pb n="59" /> < 
!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</ 
ша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и 
Ура... ура!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p 
— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се приближ 
и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p>Кузман 
ло дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његов 
о надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозво 
 глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваш 
о тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, о 
 пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушки 
S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога др 
тала свом силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет с 
онуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више 
>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и 
то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухвати 
} Свима у његовој кући опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у ду 
.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја, харамб 
оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна д 
 срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клоп 
осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас  
а робије.{S} Одмах полетеше, у највећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту бра 
ном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још не  
л им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане х 
S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима!  
ко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си 
вори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше Мицко краљу, ка 
х јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање 
морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не  
/p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да по 
дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На некол 
ремена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек 
елих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци приметише, одмах с 
у, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима  
о грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовк 
 гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.< 
у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l>Да иза 
ио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих огњишта раз 
 а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукур 
гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини напунише тулуме с в 
хија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши сву  
е на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржавах 
чини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и нек 
 се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова з 
шну равницу, правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они 
љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белушко 
у војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време ст 
љује.{S} По уским улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а с 
ка промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и  
часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{ 
Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, разбојник, крвопија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p 
 али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је такв 
 га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста 
 само режи.</p> <pb n="4" /> <p>„Тигар, разбојник, крволок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми  
урно добро знате за харамбашу Мицка!... разбојник!... зликовац!...{S} Што покла онолико наших б 
еш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник... зликовац!....{S} Никад!...{S} Ја сам чести 
Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрск 
/p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, 
сно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</ 
ори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!... 
оре запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче п 
а одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за толик 
их дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и 
а, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога крвопију, који 
 харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника и крвопија наше браће Мухамеданаца, као једа 
 подруму, који беше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> 
у, које порота не узима као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, осуђени су на робију од  
 усплахирено.</p> <p>— Ха, зликовци!... разбојници!... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтед 
, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем  
ужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим к 
. не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и суви 
цко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Кра 
 српских синова тада пало испод њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије не задов 
ј околини беху пропиштале услед његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди з 
 после овога разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана  
му на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како се хар 
S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна д 
уду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијел 
 Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</ 
његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Најзад, после тако  
 сада се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је 
 упознати она блаженост и љубав која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пр 
но, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.< 
и његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно  
је у својој петнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S 
ко мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станиш 
ара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</p> <p> 
 и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и ливада 
 двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио 
али обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах про 
т.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа.</ 
ече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја виш 
, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је дово 
зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стражарно 
изрезаних од камена.</p> <p>Пошто овако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И с 
ицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад М 
-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође и старо 
, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њ 
p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} 
рчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху читаве облаке од сагорелог дув 
} Можете им се потпуно поверити.</p> <p>Разговарајући тако стигоше пред собу из које је Мицко и 
Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће им 
.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дворана непрестано их је служио к 
би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поре 
има.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако разговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S}  
ратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је 
ело се становништво крај својих огњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збо 
 дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварај 
024_N4" />.{S} Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од  
{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто  
ма са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео 
место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{ 
едном, после његовог бегства у планину, разговараше са својим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето 
и га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнер 
м брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, 
 њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Станимира.</ 
 у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужава 
овора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Ос 
се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не 
ицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули  
ет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање између њих и  
Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва 
адемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док нај 
о за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љут 
ишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p 
и.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин 
и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S 
ворио.</p> <p>Неколико дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа мл 
 што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из куће  
м краљевом налогу.</p> <p>После подужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да тре 
е, слушаху. </p> <p>После овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега п 
о ти велиш!...</p> <p>После још подужег разговора са начелником Мицко се удаљи и оде право у ка 
викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разговор. — 
 рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Станимир одмах појури кући, веома задовољан.{ 
Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да у 
остали.{S} После непрестаног ћеретања и разговора сада настаде нема тишина.</p> <milestone unit 
ујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи мес 
комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху  
> <p>У том дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских р 
има, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од пандура уш 
осле дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је један међу њима умро од јаке  
 мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути ле 
гоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка прест 
— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко  
 лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља  
" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита мири 
и ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног  
ну места умилне песме.{S} То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S}  
лишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилн 
 <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје и пламену љубав  
трињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове прев 
 раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да освети с 
ужани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови тр 
/p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет завлада мрт 
ху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њ 
овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко п 
и из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</ 
 веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не смем 
би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове ран 
што сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом  
, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} К 
даље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког проди 
весно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберн 
о завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благод 
ним и крволочним курјацима, који својим разјапљеним чељустима излокасте толику невину крв српск 
же јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му 
ратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беш 
рме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правц 
амо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицко 
ли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на све стране својим  
 је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p>— Али... 
 виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане 
х поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник. 
арамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили н 
јекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добров 
<p>Поноћна песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</ 
еку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли  
н за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине 
реко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме б 
 сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да с 
ко исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске п 
 отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да  
ија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} 
убави према његовој отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике мисли непрестано бујаху у ње 
напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто  
реко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био  
-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пош 
 n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна звека љу 
етили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у највећој брзини са својим јата 
 размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе пок 
ришао међ’ непријатељске редове и бесно размахивао својим оштрим јатаганом.{S} Продирући тако к 
реко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове по приватним кућама, да их Ту 
ве беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше 
маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од  
„Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној будућности као и о богатству  
бији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана  
/> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му ми 
својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову го 
је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему  
 од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде 
е он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупн 
а ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</ 
им задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако  
се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о којој беше п 
" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са р 
е у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај бра 
неко нерасположење.{S} И сам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да од 
и већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на св 
плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за 
ао причање Мицково тумачећи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n 
стаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који 
ижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати је 
јном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова ож 
ра варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па  
устом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — место, које роди тако  
дура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да 
 ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а он по 
 — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Мицко...{S} Мицко... —  
понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том дугом путовању  
на пандура!...{S} Разумеш ли? </p> <p>— Разумем, светли пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p 
 велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у 
четири потпуно наоружана пандура!...{S} Разумеш ли? </p> <p>— Разумем, светли пашо — одговори б 
м већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца по 
ајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и  
ио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — за 
ш се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у  
 Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела усле 
аг осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она се измаче м 
 седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши погл 
 већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици б 
беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох,  
још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем  
е, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја забора 
се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељско зрно погоди 
 Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у М 
а, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељско зрн 
нехотице своју десну руку преко његовог рамена. </p> <p>— Заповест кадијина мора се извршити! — 
рских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе  
одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p 
дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} С 
 са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто 
из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад ско 
тољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све самим сребром.</p> <p>Овак 
поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком д 
е радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам пам 
чно у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка. 
 једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— 
питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала 
 врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> < 
мах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> <p 
S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад та 
 само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ 
мане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она долет 
а, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.< 
да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко  
лазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше 
па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост п 
 из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман 
поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху 
овница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Са 
но оне чисто умираху од радости.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај сво 
p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно др 
за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом ча 
 Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда на 
 час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је та 
ути, пипајући непрестано око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто  
-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло и  
пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошт 
 окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад М 
е у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — прошапута полако  
39" /> <p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S} Мара опет весела 
новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо 
о се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале о 
еки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, ј 
, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послов 
месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беш 
 или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши и на с 
Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не бу 
.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска вој 
 српских добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо 
пада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску 
Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим да 
н, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> <p> 
 зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети 
 село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега пре 
 Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше у 
="114" /> исти Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Ст 
е одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицк 
ли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у с 
баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и 
време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али м 
јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} 
чана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије зе 
p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се може 
/p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно 
 наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда када оде  
рашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
чани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце —  
ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експ 
то се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p 
 исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест 
еле које јој најзад невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се с 
> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца момак, јер га ов 
ма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци,  
ече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко  
е камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе 
гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохва 
Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носе 
 и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко 
 камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде 
му није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на неб 
 памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје  
пет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпириту 
ао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену 
г, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се М 
ам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаш 
од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и М 
сталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху 
рци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Из 
ре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесни 
дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеш 
ако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упал 
га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p 
 <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао 
цкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник 
другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у со 
 — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То в 
цко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арап 
 када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков 
е се појави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе. 
га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног трвењ 
но старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног одел 
 тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрвављено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни  
ликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74" /> нап 
то место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада осло 
и минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Миц 
p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом оч 
к после тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахранити на как 
буркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако о 
у никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и у 
а за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> < 
тању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>А 
руго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Ми 
лико љубави према једном Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета. 
ко поче мало по мало задобијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева од 
ем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како о дети 
а.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови  
ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз са 
азнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скоп 
ово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко 
устио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Н 
тама види да је то измождено тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше хр 
сположење.{S} Управо сад беху још много расположенији, но што беху онда, када Мицко први пут ст 
<p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о сл 
/p> <p>Сад опет наста код свију првашње расположење.{S} Управо сад беху још много расположенији 
стано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, г 
е уверавајући га о искреном и свесрдном расположењу свију њених сродника па и целе вароши.</p>  
 онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p 
шену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, испи 
 <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи 
кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није  
беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио 
која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, црном косом изгледаше према светло 
ху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским  
ки делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода 
ше да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беш 
ил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше толик 
> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док  
. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смер 
усплахирен и не прибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној ру 
м Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са св 
ер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наг 
ице, све одмах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се  
срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако 
е пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста  
е освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће  
 са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и драг 
 ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум  
ли другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рат 
head>IV.</head> <p>После онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином  
 Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад  
грми плотун од мартинака у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни в 
што мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} О 
са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</ 
лаве из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце б 
 воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па је о 
у његове камиле.</p> <p>Своју је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али 
ужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање 
 бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који 
ама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко 
чића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, 
ница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову ужасну катакомбу, која служа 
, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срд 
х путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она  
> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пустињи месец се појави и млечним  
н.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зид 
м се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше својим м 
днији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кро 
 не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађивале узаврелу крв, којом цело тело Станијино бе 
урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свежим ваздухом.</p>  
 налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато 
је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти 
одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је некол 
 да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако 
ху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и на Македонију.</p> <p>Како им па 
д Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </div> <pb n 
е била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци  
еху и збратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Мале 
једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари усп 
Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охр 
>Мицко се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, осталим добровољачким вођама и пође са  
 да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74" /> нападима од добровољаца, а наро 
, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Макед 
вару.{S} Гледајући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно п 
адосни, када понова видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташ 
н тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја  
и ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији  
више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добровољци 
и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је цео чадор сваког чељадића јер им 
ли стари борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и Старој Србији.</p> <p>Као старог 
ростор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи 
наштво — као познато још из заједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох  
алој светини.</p> <p>Ето, после толиких ратовања, после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко 
ло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао о 
аши Мицку, о његовом јуначком четничком ратовању са Турцима, о његовом храбром држању као и њег 
имирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио  
ствовати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома неза 
као и његовој смелости у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види то 
ком противу Турака још у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и зб 
руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са св 
 шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим  
ога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан. 
риликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко  
 заузимало је преко тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелуј 
 задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико ње 
и после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни 
ури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Зак 
од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SRP19024_N9" / 
 На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чул 
112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања д 
ола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом,  
утра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију 
 оваког срдачног састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, 
ко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и оста 
а, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад  
м поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, та 
 један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна  
ају.</p> <p>После кратког одмора, пошто рашчистише са оним печењем, то понова продуже пут.{S} П 
мати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </d 
оје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђе 
ли... зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини м 
таган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ног 
мо у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у не 
ху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке", неки се догов 
p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним метцима а тако исто и преко  
е масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним метцима и то два се укр 
 онде могло је се приметити по неколико редова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме к 
којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође б 
су Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатагани 
дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појур 
к је јуначки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно размахивао својим оштрим јатаганом.{S} П 
еустрашиво улетао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са 
ј начин како провукли кроз добровољачке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбр 
рујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти т 
а би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало  
ош опази са свију страна и густе убојне редове од наоружаних турских низама он се страшно прене 
 се појавише са свију страна сами густи редови турских низама с напереним пушкама ка Мицку и ње 
а.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања.{S} Она му је редовн 
радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заје 
лушалац његових предавања.{S} Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из та 
м очекиваху на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом  
и он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.< 
 један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу меш 
</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло 
рену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет нас 
о се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ 
, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је  
сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> <pb n="4" /> <p>„Тигар, разбојник, крволок!“  
аше.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и с 
г разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћ 
ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили ка 
само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ умо 
ао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македон 
а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди  
га Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду  
д спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одго 
години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем в 
{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а о 
н се упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста  
ри ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дуна 
ухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видел 
милама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека д 
иво га погледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу,  
 Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога  
аче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то 
е нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p 
мшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пушта 
држати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје н 
д?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћи 
... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, 
.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако  
ло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то беше мл 
 на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сус 
са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После онолико 
њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су ди 
ојска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после ово 
повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је М 
тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p> 
и да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне овоме ислеђе 
синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Станим 
гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, подиж 
или да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песк 
бровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађе 
ад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао 
евелике врућине, само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним ч 
се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и по кад и кад крат 
а му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!.. 
 равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S}  
} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућиц 
 таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — место, које роди тако храброга Србина, о коме в 
{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лак 
 напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Му 
ати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући 
 близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко 
роју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb  
ећ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они  
има, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере 
јим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у са 
тављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере 
као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспокојству од онога 
p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морат 
те; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, чест 
> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову 
о је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге 
 у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а 
 ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паме 
ош од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло  
, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело вра 
да их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико ме 
ошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед ов 
 био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не м 
нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде п 
икога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а 
од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беш 
 собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрел 
 урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наиш 
ео беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелин 
ао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин 
т, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за нова 
едоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p> 
но другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још умо 
ендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу 
удем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи  
ћ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу ка 
.. тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> < 
у, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче 
д суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћим 
ђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима 
а у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри 
та?.. снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко с 
е Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је  
а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жег 
ло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах 
кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и  
.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да га т 
ајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му  
ро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак 
плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шалим! —  
рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је жив 
Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} 
! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из 
рима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и  
о било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дан 
м гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући 
воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред п 
о дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаће 
рхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има д 
да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна с 
идиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> < 
е сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох ал 
— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једн 
угу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да л 
ко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер на 
ом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад 
> <p>— Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надзем 
 је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слобо 
страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети  
ну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта х 
аше у тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алах 
рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде 
ро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше сам 
ра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис. 
цко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге  
о прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кри 
г.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ 
} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном  
м и преваром!...</p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми п 
е!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p 
ицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих з 
цко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера 
о к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком 
но срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси ш 
 војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познајеш?!...</p> <p 
 донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашл 
ше и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p 
 осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како 
егоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по  
p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p> <pb n="65" /> <p>— Хвала вам,  
едоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и показиваше својом руком на источну ст 
едну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S}  
...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а н 
 пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици  
е вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — реч 
шли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одма 
 /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али д 
<p>— Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини по запо 
у се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и ос 
 прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p 
мислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Ал 
— Изађи на светлост непознати човече, — рече Мицко.</p> <p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам 
се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Си 
 Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег 
овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плат 
ах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече кадија са погледом управљеним на пандура, — да га  
f target="#SRP19024_N5" /> са извора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада ист 
цка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерење 
а је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прек 
авао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на с 
ева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршит 
аробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Ар 
стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европља 
.</p> <p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога 
ме ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седе 
 мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног ч 
<p>— Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом тр 
 морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S 
ћу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он  
 морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку 
жасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пр 
е да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила нећ 
 тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај страж 
 и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, к 
</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади  
/p> <p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто 
ице нашега бога; судите му како знате — рече један од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја  
9" /> <p>— Јесте ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> <p>Обојицу заточени 
 сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш 
милостиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно 
лећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је опет завладао, с 
радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором неш 
собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени погледаше Мицка 
а пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губ 
— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој 
дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори  
> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближава 
аповедај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз с 
> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао је таја 
оли да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек 
p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро  
и да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако  
p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк, то је син  
Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове реч 
цко љутито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чује 
ожанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском з 
О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, 
наш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му 
p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До с 
 ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових х 
даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог 
ош оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја с 
е казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{ 
им гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанск 
умираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици ч 
 још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла  
/p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађ 
p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Милева је  
е на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело 
> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам  
и да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже 
ет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на ло 
>Своју је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па ј 
ђе сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена пород 
 под оружјем.{S} После малог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре бил 
смеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.</p>  
мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља  
 сви укућани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је  
озне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’ 
 је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у др 
ита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дот 
д собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>—  
м продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и ти 
а би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђ 
а и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади,  
г загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, р 
у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и бац 
ош снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу 
 мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и  
ницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро 
телигентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p>  
а грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако ј 
 крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — кап 
дном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину 
баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Ми 
ша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише своје погледе радознал 
владала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефендија!...</p> <p>— Страшни?! 
га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер ње 
"91" /> <p>Сви се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им ј 
селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим погледо 
е поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам три 
еше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, к 
ниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако н 
паде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружи 
амед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљад 
љ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лаган 
.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухва 
/p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>—  
њем очекиваше убезекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову д 
видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у на 
ицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама  
е.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...< 
ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опро 
а великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и 
м радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господ 
са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} Турци!...{S} Св 
могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко 
 за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка  
о, нису проговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично о 
сне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отров 
вим мислима непрестано се превртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb  
исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши н 
ед груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака 
 мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, боре, које се појавише на лиц 
ом када је Зора изговорила ове последње речи казивале су мржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, нем 
ким.</p> <pb n="203" /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин са 
 онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се изма 
ликим страхом саслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у б 
 рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама тамнице, изгледа 
вешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети  
са том удовицом, изјавивши јој последње речи њенога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често  
трчаше, када Петар са осталим понављаше речи Михаилове, чудећи се.</p> <pb n="57" /> <p>— Који, 
Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанпут узвикну Мицко:< 
тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом наредбом. 
је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском је 
ндија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, кој 
у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зе 
о Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуш 
питаше брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поре 
сти, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали 
ео је сумњати у истинитост управникових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка  
а самом Русијом!...</p> <p>После оваких речи рускога конзула, сви остали посланици и конзули на 
о, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском 
на, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи н 
..</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефенди 
 и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше з 
о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</ 
е убезекнуто Сима, преплашен Кузмановим речима.</p> <p>— Издадох нашег доброг војводу!... — изд 
тина, да се не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав.  
а у бегству утичући својим светитељским речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме ј 
љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше њ 
га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам п 
самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмља 
већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има вод 
 <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после дужи 
 није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Ту 
 зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> < 
шљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, 
 <p>Са оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мир 
ка није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину 
ме беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и  
х и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... не 
 па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тар 
ом кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи  
о борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу 
Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и  
вим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао. 
а својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском к 
дређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Буг 
или.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратнички 
Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад  
ио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, про 
овео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да пр 
 и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут 
џбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових  
ј би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан 
ако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p 
 никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Рес 
 помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада  
 и после дужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца  
Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на  
е озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са  
ријатељске странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натра 
е ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака указаше се четири велика 
римицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!... 
опошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним правцем но после неколи 
ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> 
де вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину 
а опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво 
b n="105" /> и ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко  
 кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та л 
дук, разбојник!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му 
p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он и 
агана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио сед 
 ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и после неколи 
етири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они б 
 тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, 
 је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{ 
ицу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S 
аравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, 
чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају  
а самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка па 
 још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у длан 
и који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви п 
видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио  
да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си сретнији од ме 
а буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду 
, потпуно ослобођен од даљег издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећој радости и узбуђењ 
лана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи с 
лично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није 
 замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Кос 
замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као познато још и 
 за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забрину.{S}  
хватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у исто 
кође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једног од н 
х одметника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав има 
ог свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о то 
руга, који је од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, 
кспедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах  
јнике и царске одметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко 
ину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После шестомесечног тамнова 
овој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описујући у најтужнијим сликам 
гих мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свеча 
но и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада  
ицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њи 
 ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама турским.</p> <pb n="203" / 
чно добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи онако исто као добра хр 
 <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на  
ојим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и же 
је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину об 
и у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити. 
врсних предела лежи Ресен — место, које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да гово 
знам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његов 
<p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вред 
Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију  
и својој.</p> <pb n="190" /> <p>На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост  
о отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора. 
 кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане 
, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је пр 
д глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је ц 
!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу бу 
о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неко 
г ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је ј 
да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина 
отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад вид 
први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад  
први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропу 
 Мицко просто не могаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собам 
д беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то 
есну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек 
рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{ 
аво и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="7 
 караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда окол 
тра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцим 
 брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драг 
и није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој т 
 и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, тек с 
ад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово 
Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали 
/> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кра 
 лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим п 
кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па 
воје умилне песмице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале 
читав рој бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је им 
иша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Леск 
ави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним не 
 средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамб 
а и почеше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и виш 
.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закл 
х стропошта онесвешћена стиснувши обема рукама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури с 
сију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати на 
а готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица б 
стати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто 
и Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам 
о од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај  
сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме бо 
 <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој. 
ручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно при 
беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је  
ећ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне  
цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пандуре из предсобља.</p> <p>—  
дмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!... 
ако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а ту 
ђе баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урм 
е.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, т 
анима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху,  
 ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће —  
рви осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком 
ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше 
просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Л 
ше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божи 
 сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако  
овек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако н 
! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати 
е један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Бог 
 више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би  
 Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет кр 
p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и доста дале 
и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам и 
друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност 
илева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног м 
ма одакле је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-М 
узманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Куз 
ктару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бац 
! — рече им Мухамед и показиваше својом руком на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим п 
 заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</ 
.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго  
 Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздух 
био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опро 
еколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом од п 
удима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по ул 
ману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ 
ребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева 
уди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим ос 
нија, чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху н 
и прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак бе 
уцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатага 
а његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето 
 Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошт 
з њега, пребацивши нехотице своју десну руку преко његовог рамена. </p> <p>— Заповест кадијина  
е Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку  
трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за ц 
ни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И 
а, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, од 
а, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах изведоше Кузмана и отераше у 
 Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шато 
е милијарде зракова — нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.< 
м маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви а четврт 
е из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што к 
један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, 
најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су н 
уља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх 
 начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији  
ке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са поглед 
p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је 
етаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу 
мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n="99"  
три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гошћења 
тан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p>  
аву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, скло 
то. </note> <note xml:id="SRP19024_N3"> Румунију. </note> <note xml:id="SRP19024_N4"> Енглеидис 
ши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле 
ом већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читав 
д, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам с 
чеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишу 
{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, шт 
они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. 
на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху заус 
ци извлаче из оних својих склоништа, из рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да окр 
ри унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се 
 Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца 
{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма 
 им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или су би 
>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са којима изобилуј 
ли Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом зад 
 пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много  
м облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих прати 
чен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, упра 
{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то полож 
 и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа,  
ле овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се 
и на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а 
 <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочи 
ш, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим другов 
ну, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После оваких речи рускога конзула, с 
војим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чекала је читав месец да 
ав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље поти 
ни тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром још  
шао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не б 
тукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добр 
е и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицк 
 се обесни Турци морадоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мир 
угове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицком, при свом пол 
посланици и конзули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S 
инуђен те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију стра 
p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.</p>  
лих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окр 
 од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустенд 
урци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандури одмах 
} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај ч 
укобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта ви 
да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну валија са 
рњејева, који беше главни командант над руско-српском војском, која је имала да ратује са Турци 
"SRP19024_C1.5"> <head>V.</head> <p>Чим руско-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што р 
> присутност страних конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина  
е неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант н 
ом Русијом!...</p> <p>После оваких речи рускога конзула, сви остали посланици и конзули напусти 
 узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзула морадоше се сви умирити.</p> <p>Сад нас 
еше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињен 
пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала 
 месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским владик 
{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сад 
p> <p>После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p 
се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слоб 
 Имаш право, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством 
— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде 
пише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се 
 ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадила Мицка и 
ојом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Вес 
јаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним  
их анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љуб 
ва сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са 
 — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци 
начки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га са 
мах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душманина кољући понов 
е Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њихо 
ви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на дв 
и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи 
ећ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кр 
 а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи приличн 
ише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарен 
а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учин 
утише у пустињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребља 
ло за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, гд 
рбиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Ср 
ање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска ф 
" /></p> <p>— Тако је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми! 
у, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не да 
 Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам о 
мешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>К 
>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријате 
овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобр 
на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас мило 
страна сами густи редови турских низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То б 
од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а он 
 из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе  
у гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становници ове тамнице, која је  
е тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! —  
 момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није  
ћ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. 
ћена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око кућ 
упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{ 
о у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} 
p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге;  
 <pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p>  
д он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше  
х замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од капетана.</p 
дире светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, п 
p> <p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су би 
беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче  
 својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина,  
е одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, 
му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Жи 
 мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па са 
гао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да  
сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је би 
м, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју  
ву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> < 
му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} 
о после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здру 
уке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја са 
ичког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> < 
{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, 
 Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се  
 Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и бе 
а од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа б 
је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је про 
 и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је дивну хла 
 n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је 
е може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео 
Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силаз 
.. трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила  
ата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом п 
кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <p 
е само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у сло 
ли, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и  
ених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из какв 
ор који су радознали сељаци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> 
це — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка 
p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриот 
шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни  
признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како!...{S} Ц 
дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака уле 
 одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи 
ову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео  
би се температура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на  
име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече 
ије врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то приј 
ор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти каж 
>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка цркви 
четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио че 
јводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти  
Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато  
иваше ради извесног саопштења.{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљев 
 позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта виш 
есни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена сил 
та, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим 
вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећа 
е и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</ 
а мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувши својо 
ђеника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум  
г одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.< 
је планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна,  
у је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана после 
е пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n=" 
кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време 
баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У 
о да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га  
љачких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше границу 
чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — 
 и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора заг 
ву кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља. 
иже ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа  
ом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управн 
е три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно  
{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зелена 
 и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао с 
ке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, 
.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сложно на турску војск 
оче светити својим малим непријатељима, са једном гвозденом полугом убијао је свакога миша који 
о-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико 
у пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом вод 
та од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренута 
иже ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекив 
х свега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наору 
си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p 
далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у о 
му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом затегнутошћу очекиваху <pb n="160" /> од 
ем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та 
а јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури 
ледаше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</ 
љавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, полако с 
ве редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звека оштри 
драваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.< 
е, Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раниј 
једати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна к 
им укућани, посматрајући их убезекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добр 
јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас  
ковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ћ 
јало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покретима певајући дивне песме надме 
дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ  
 се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганим 
минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S 
нема Цане <ref target="#SRP19024_N5" /> са извора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која 
 к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Миц 
ти да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Е 
ду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И  
али шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове  
Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, прими 
обровољачку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши се са ка 
појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту 
е мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора М 
} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекиваху они непрестано да  
не подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: т 
орадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вард 
ао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог мест 
ше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно 
ач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са таким мислима Мицко поче да остварује своје планове  
p> <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољи.</p> <p 
е ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим погледом посматраху пашу, очекујући од ње 
поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огроман  
Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Н 
х ратовања, после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и  
г Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их 
а а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка  
 до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше врелим з 
е трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се п 
Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи  
n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и 
/p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше  
ајући напред.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче у 
 својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> 
зва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужи 
воје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се уп 
ле неколико тренутака пандур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те па 
 Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти  
је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запла 
 Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећ 
еше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљају 
и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостаја 
 под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да 
 <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравн 
<p>— Ово је момче невино, — рече кадија са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа  
 у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Т 
 <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добро 
е по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћ 
ајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада н 
ао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је оч 
гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозно 
прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још н 
.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на свет 
т преко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S 
/head> <p>После онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе пре 
ева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини д 
 и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију 
ах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он с 
а извади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи, крив 
? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини  
зио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора премишљао је Ми 
ивно закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После оваких речи рускога к 
станих бораба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше 
ића непрестано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо о 
 беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показа 
жећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о 
нажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и коленима довуче с 
кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих  
 а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хама 
ко се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши јој последње речи њенога муж 
на од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који се заједно с 
као познато још из заједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратим 
д, после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Њ 
них шест година његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у беско 
ку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли...  
 <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију 
 Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу.</p> <p>Посл 
 својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и 
!...</p> <p>После још подужег разговора са начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где  
 <pb n="160" /> одговор Мицков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе п 
ше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надз 
ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и  
 хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене са пљачком, и пред 
 збратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево  
селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљени 
потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!.. 
ган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са предњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух,  
и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца, која се већ враћа 
ајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на  
ечног тамновања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на  
 Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њ 
мбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове 
 да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} 
, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити  
си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити 
/p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војск 
длагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одговори му одваж 
 то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху 
 већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави над 
 Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и виш 
вео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео 
/p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више о 
ку и место њега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њи 
Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпу 
и у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и 
 заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навали 
ад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пуст 
мени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико трен 
л, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
е Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, 
уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је 
лнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Т 
море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са  
 у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их ве 
6"> <head>VI.</head> <p>Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафан 
> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предат 
стаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Ч 
ла је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> < 
е.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у  
то њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађа 
Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по 
ун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта онесвешћен 
ну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по- 
ма, осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог  
 им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да  
ицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћ 
 у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и б 
 бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конак 
ху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао ј 
подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p 
ци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и суви 
ога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му б 
дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао  
/p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да  
>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда 
енско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је  
још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцим 
p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније време 
 n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков поврата 
нских планина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој оми 
лна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни 
да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту жив 
Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију  
ћи већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валиј 
у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и 
> <p>— А што? — упиташе присутне судије са турским чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто  
заборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу 
ожда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, п 
 за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на 
 на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз  
рпском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са својим до 
их вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију страна о  
ада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах 
р <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошт 
тима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од 
ок су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим ја 
ом а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико ј 
 сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам пес 
 знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, она  
 да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано продираше даље.{S} Најз 
} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њихов у 
роводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и 
акао, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухвати 
киваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласн 
, једва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, зн 
 Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих беше већ једа 
ијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начи 
та са својим друговима коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Б 
ила беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово наш 
 да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи 
ва приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше  
да моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Ов 
" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> 
{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изглед 
д друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за 
ла да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар о 
ио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светина да б 
приметивши Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацају 
ом.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p>  
ан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружин 
 „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна  
имете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред, па обарајући Турке <pb n=" 
и добровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина 
 Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту нак 
водом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> < 
 прети опасност од оног камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одма 
а која мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на дру 
бро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изнен 
натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, нав 
решав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански  
 сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, в 
д, после дужег разговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му 
ицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски гола 
оре.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, гово 
том Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови  
ек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих 
о он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села — у равниц 
а ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> < 
Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како  
чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости неће мо 
о у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учест 
ке са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Тр 
а.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустендил 
 беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! —  
 твојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признат 
та Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је до 
вол његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> < 
кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пр 
отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са у 
рзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву с 
е часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим д 
ли на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицковој чети, наг 
 гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш  
 па заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљеним на потеру.</ 
еми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајс 
о јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова 
анином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му 
не стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље  
камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досеткама све до саме Грдели 
ачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда  
 нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али 
p>Пољупцима, којима се Кузман обасипаше са својим друговима и са својим војводом није било крај 
 његовог бегства у планину, разговараше са својим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рек 
ну.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ нат 
 дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну 
кога крвника, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво  
ицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову к 
о и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим 
 много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p> <pb n="9" /> 
ше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још ниј 
ајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није преш 
p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и онда прод 
д неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> < 
{S} Остављени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало под 
ли до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.< 
е срдачно поздравише и братски изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине њ 
ка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турских низама с напе 
т доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пе 
>После кратког одмора, пошто рашчистише са оним печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даљ 
— рече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упутише се право опе 
и одмах побегоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им беху задава 
они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморил 
а још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били 
аздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили как 
али на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше пониз 
е, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— 
 га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео  
 <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> <p 
е! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше Мицко  
д се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпун 
ђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а за т 
чисто не трепљаху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p>—  
они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад о 
 Кузман обасипаше са својим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са 
нао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева?  
 — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури право ка своме 
в га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље њег 
...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драган 
ас о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гараша 
е и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кр 
дљиво посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман баци 
а младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p 
ји за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... 
ад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисал 
 боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови друг 
 ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо у 
зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?... 
вши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p>  
и се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад 
задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекиваше на ње 
и ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — з 
ечи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час када ће се моћ 
и у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће 
паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну  
Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да гово 
а га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стр 
жину, саставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким одредом пођу одмах ка  
 окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би н 
ћ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе 
јниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! 
о на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани 
ојач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за  
има.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он  
Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и о 
епог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> 
вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад оп 
ине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин т 
ен и не прибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — по 
дил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом оми 
 одмах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сак 
т! клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у 
тини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви 
и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право 
а, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над њ 
ко силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наоружаних тур 
, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила 
уначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега са 
оји Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који редовн 
ту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Бе 
 ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај 
олико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши 
ју Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним глас 
</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одмах устукнуше.< 
ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ла 
д кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опа 
оменту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах 
х братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је та 
 грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само игр 
е, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, црном косом изгледаше према све 
ке рупчаге или какви стародревни лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p 
ако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им б 
о за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатаган 
азмахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши 
е Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би 
 а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи 
ет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај,  
лабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине собе ст 
 тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>З 
ад... чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебе 
де куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе  
о од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнут 
већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало ништа пр 
ного.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима 
ицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши мом 
ља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више  
могли што боље поразговарати и упознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као ка 
ко продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p>Турцима беху 
и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изју 
ога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си 
тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко 
ти у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и оставља усамљену. 
о да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вр 
Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>К 
ће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, осталим добровољачким вођама  
ици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти  
аког тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатле у сел 
се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођош 
чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, 
еома радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад вид 
ечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво веч 
мети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је  
абрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре ја 
уре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукл 
и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> < 
ми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а  
лог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Ара 
и приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>Посл 
 већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са кам 
 али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његов 
влију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војвод 
.</p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкри 
оде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се с 
лико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изаша 
 повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби сл 
о по соби, носећи један велики завежљај са златницима, звецкајући, тражећи место, где би их мог 
рти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје м 
Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску  
 Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> < 
пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно 
ако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста п 
 решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74" /> нападима од добровољаца 
са.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привеза 
ше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.< 
/p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— 
ом и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах п 
о Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> неки Михаило  
џи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година  
 воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали  
ци и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су  
ти у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на ск 
три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ов 
 Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих земљака, којих о 
<p>Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски  
ом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет 
упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села пролазили су  
 самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полег 
 руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, шт 
и Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S 
у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану  
амо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и 
ице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За врем 
дински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко поклонише кадији Бекта 
цко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <p 
дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева  
и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану,  
то време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутск 
рво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај му припрети да није про 
сла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћа 
амилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Ми 
XI.</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде в 
ад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окр 
м ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да б 
посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан трену 
p>Сад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као 
танији.{S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турци 
.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге 
есто ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опас 
 паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне ст 
ост".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који 
добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да у 
гим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и 
.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко мо 
едном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шт 
 управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед св 
реме.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би 
доми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један 
чим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беш 
да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као познато јо 
стаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викн 
од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде  
а ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и  
.{S} Но како Турци не престајаху никако са својим насиљима према тамошњим Србима, то Коста дохв 
а престане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених д 
о много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини с 
>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, 
рви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па 
ошто однесоше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма д 
оме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на турск 
 дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и праста 
зјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим 
ци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи ту 
 се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком одел 
вата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан ме 
о ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је 
паса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, је 
сити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше  
ва засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико да 
 <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, одмах наре 
ло турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског насиља, они му  
о Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они о 
p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, ј 
какве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути се право ка Маму 
Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки на 
е сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његово 
Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са својим добровољцима своју храброст испољи први пут н 
на сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће 
разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сир 
Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је т 
вог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Ка 
леко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљах 
 се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу преко трид 
и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици  
 од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке свил 
удије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе  
<p>— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? 
аше још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би и 
цку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писа 
г у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем М 
лтана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође  
> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се 
охвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани 
уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри 
идели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се  
отпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је  
дног бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Је 
 млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим ода 
шева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у српско-турском рату — 18 
и не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — <pb n="68" 
 чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Б 
зде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни прет 
Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и 
ш од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би  
Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја ра 
ерна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не 
 оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да 
 /> нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.< 
{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са сво 
 суморност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са свој 
rget="#SRP19024_N4" />.{S} Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао 
на.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати и 
нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лак 
ји им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли 
омаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упут 
ваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове последње речи а кож 
баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше речи Михаилове, чудећи се.</p> <pb 
се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељем час са другим — све су то били ста 
авајући се час са једним пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних ч 
м затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у 
астиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш т 
ешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу јед 
 копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунац 
p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош бр 
к, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љу 
 већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би 
дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беш 
 ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалу 
а, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, напусти Б 
> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко  
танији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о 
а а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни 
к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочека 
 Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство 
дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са мот 
 онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут иш 
пови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и п 
рски ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те  
ви сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и ф 
псија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на за 
 заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јуж 
би код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио 
>Пошто проведе неколико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало н 
иком узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе 
у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља.</p> <pb n="46" /> <p>У вели 
а Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах  
 сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим  
д је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није 
Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју ма 
вљати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад јед 
ан.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је 
ових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> 
и план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његово 
ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село 
еду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу и после неколико ч 
 спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину 
о.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искруће 
у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> < 
тних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе 
 и срчан у заједничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове роб 
, о његовом јуначком четничком ратовању са Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смел 
ог окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даљ 
ао да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима.</p> <p>У 
емљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неко 
{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Т 
амбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом 
од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија м 
цко веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше,  
бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Ми 
е ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" / 
 чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њим 
 крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше населио још пре двадесет годин 
они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </ 
даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Или 
.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође у Букуреш 
о Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијајући свако 
{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом ло 
.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је би 
жени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> 
ло што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и сам 
 једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосн 
ј дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му  
о због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада  
/head> <p>Мурзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Турска влада терала је највеће к 
дине његовој чети.</p> <pb n="50" /> <p>Са тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после некол 
нанети му злочин.</p> <pb n="138" /> <p>Са оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ 
 од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском  
сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оно 
рти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивали су да виде мрт 
ен све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђун 
 права детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача до 
унак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очи 
еног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и 
а Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сат 
ођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући  
 најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући 
а послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, улазећи у собу.</p> <pb n= 
у он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, честити пашо! — поздрави Станимир пашу, ка 
ама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћ 
о бабо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још од како се растави са  
у.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мал 
 то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио  
о више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пуст 
свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко нареди 
...</p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ бех 
права дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осве 
аша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Миц 
ма!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако  
сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> <pb n 
то, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад с 
кочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукам 
и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду 
p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном ха 
ојом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа 
 малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је 
ј разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашан 
оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> < 
кових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стра 
ну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где  
p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SRP19024_N9" /> који такође беше сак 
озваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ за 
и нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту  
ној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше  
раљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.</p> 
а за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и 
то су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни прем 
оже сваки помислити.</p> <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем да ко 
 тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни 
вала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражист 
е узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву усли 
е она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај, последња мисао — „освета! 
к Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка југу.</p> <p>М 
молити! — поче сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p> 
ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а н 
>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство  
ога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово мртво 
е пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.< 
пкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p 
е Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га изда 
жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер 
је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>С 
ма осталима Арапима изгледаше као какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристокр 
њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко с 
у, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита б 
то на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{ 
аве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах наст 
ша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, ра 
езнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љ 
зговарајући се пуштаху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестан 
даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад 
 да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а харамб 
о бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанствена суморност.{S} Умилн 
 зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p 
<p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше усту 
о, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом друж 
ад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угостит 
 тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су зн 
> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, са 
 —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Ми 
 у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, 
икну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</ 
</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше 
цу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астр 
дура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, 
 мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслу 
рса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гл 
д полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његов 
ало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка под 
 сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стен 
ке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претоварених кола а за њим бур 
жи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећ 
сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто 
летеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњ 
о из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио њег 
у страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турск 
пе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и 
но цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сн 
 или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то село па, ос 
о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав зграну 
страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима  
осле толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину,  
а у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније комешање.{S} Добровољци беху к 
 јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну плани 
н Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури с 
он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хла 
чијаш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било,  
м пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истин 
ати механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само б 
нога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај п 
е плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у сред 
 кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог о 
око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову гро 
ста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гуш 
пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од  
јани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци за 
ицама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А ј 
дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још ду 
д неколико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови б 
ицка са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице нема никакве? — заврши један од 
тају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима!  
у Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућ 
мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта 
екиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите д 
Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — реч 
— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он ба 
 радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66"  
о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда! 
ило, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викн 
ве буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваш 
 те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обеш 
бром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вођ 
{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, 
 суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!. 
ђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет 
еним кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полак 
 и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</ 
милостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, ш 
о и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} 
Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је 
више.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уве 
.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу сам 
вим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> 
и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди 
а!</p> <pb n="117" /> <p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, д 
S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p 
да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш 
ко вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша 
дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио неда 
 да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb n="96" /> <p>— Новаца? ... не тре 
 <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке п 
ве, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му с 
— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошт 
> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! 
 природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прик 
енутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Ал 
ане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне за 
p>— Добро... добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?. 
лотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако је! — одобрава 
 баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Гр 
ушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато  
ше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, 
} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватр 
ријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним 
млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго —  
не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи смр 
там ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ов 
ошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, који му ле 
укама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело ли 
мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах 
ити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесре 
душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она би 
рату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче харти 
} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако 
 је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слободне часове, када би га пустили  
а крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а  
један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазн 
ато новцем од капетана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у 
ао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све врем 
зашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није н 
друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не  
 и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко  
— одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот  
 никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скин 
рук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила  
, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајш 
з у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом же 
p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Дим 
 То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и так 
ком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да 
шања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави 
о повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив у 
/p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе се сад Мита, остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља т 
јуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа и да ћ 
сиротиња... голотиња!.., — превијаше се сад Станимир.</p> <pb n="115" /> <p>— Знам, знам, синко 
ко још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а при 
вог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} 
"113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита  
ди, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше уша 
ше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како во 
ао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робије,  
а боље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове ред 
мне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу 
те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га  
ела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полици 
одо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматр 
дног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш 
ме нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај 
крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија пот 
и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, осталим д 
дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би уша 
цку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} 
 већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наиш 
овања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни  
та није могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши н 
ћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} 
н се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да 
отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — п 
је можда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p 
 између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих земљака,  
грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска  
 времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одре 
ћаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху своје умилне песмице, лепршајући п 
н.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не  
џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Је 
о ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао при 
д сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти 
вода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезн 
, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти в 
сподару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да га зам 
о сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да 
<p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и  
ој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим  
 <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p 
ти!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујн 
 и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од зато 
део!...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих 
оложење.{S} И сам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу М 
дјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> < 
ако, како?!... на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превел 
ви, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... та 
/p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестано раз 
зноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко  
 када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета по зве 
тио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размиш 
ма.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ б 
стом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном М 
ње било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са нео 
’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких ча 
> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крит 
познаника — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго 
— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо 
 Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш о 
 изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим о 
ну пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколи 
ака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S}  
ара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њи 
оји беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да за 
м. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста 
ина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Долазили?!...</p> <p>— Ј 
ечи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Миц 
 пошто се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га  
</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...< 
била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овде он 
сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију првашње  
 проређени.{S} Остављени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране  
 близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивн 
тара, нешто северније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из дале 
и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше 
ађен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примак 
p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> < 
обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше у ов 
, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ п 
еки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце  
од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места с 
много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликов 
 па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и ода 
момка недирнутог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало до 
ојим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па  
 <head>I.</head> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске омори 
до док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на 
ненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он с 
ницу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p> 
и — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> 
ш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те 
ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштр 
у али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p 
тру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече 
еколико тренутака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Ме 
 досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваш 
ада не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним 
 већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Тако сад поче  
 да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обал 
овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и 
мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досеткама  
ком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да  
јвећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како о  
 зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време ника 
богом!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом  
војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а  
 Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно п 
 са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан  
цко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца п 
љаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га м 
ужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па  
јзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледат 
од свију првашње расположење.{S} Управо сад беху још много расположенији, но што беху онда, кад 
али, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од  
 беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у 
ака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! 
— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, 
 Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицко 
ели услед непрестаног путовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући час п 
м јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако 
ле овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазн 
pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шум 
с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и 
едузе мало и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцни 
та, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући бога 
оста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ из 
 конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њег 
аше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са св 
ћа!...</p> <p>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Тур 
аднијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гара 
та се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лук 
вши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и кап 
ољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и 
обро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови м 
то сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p 
 из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично  
аше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> <p>После 
утања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали. 
 и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли  
ка мартинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична 
орао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук. 
н међ’ планинским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу,  
не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста,  
 Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се вер 
о он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше зај 
е потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду на 
 Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном бех 
јаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S 
беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Мил 
ма да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите  
и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањ 
p>— Сасвим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... 
 шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко н 
амо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, ар 
{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог В 
 га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојк 
 сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати 
о, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов ду 
опствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци 
но можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— 
авте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са 
p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.< 
 <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу 
81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — Међер 
у, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у см 
 Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не о 
...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да  
> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико сл 
о узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд  
зне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мар 
у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед ч 
ојени божанском благодећу, проводили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али су 
коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадајући у т 
о им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и ј 
ђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још  
ицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но к 
адаху, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чи 
ре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресан 
у.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, ко 
д њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неко 
{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90" />  
ики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у  
о Станимирово још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају п 
 другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесн 
p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и  
смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је М 
.</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у ма 
змишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана, те да 
, понизно поклони.</p> <pb n="35" /> <p>Сад кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један  
ше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управ 
ш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренута 
нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајд 
!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанино 
показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној 
отеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколико корачаји испред саме бусије 
лости, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију првашње расположење.{S} Управо 
 као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе 
 осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-бе 
смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру 
о којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} 
и угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи  
а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва  
и веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове посл 
јним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на стотину места умилне песме.{S} То беше 
ви задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се  
овукли кроз добровољачке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбрих добровољачки 
што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће  
 првој, која онако славно прође.</p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било 
а и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на ж 
есечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милост 
 Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили 
постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало по 
е, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана,  
и дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target= 
тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше 
му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, хар 
 моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је на 
гли и даље узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Приле 
конзула морадоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који  
да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим пут 
 што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних мартинака.{S} Хлад 
ши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одма 
о! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпо 
о, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дан 
дан други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер 
све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један 
вио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p>  
а изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем  
другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не  
устајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, ода 
, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала  
паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само дво 
е лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче о 
ко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо!  
ше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом 
им горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне омо 
 ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div>  
а изгледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} В 
харе.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло  
несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ 
е он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано 
е за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но 
ледња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе  
онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако 
ност беху заједнички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радова 
је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радо 
га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи смртна казна.< 
ше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <milestone unit=" 
ке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да 
ш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена издржати а д 
бљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеш 
</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим стра 
југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обес 
> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде ср 
 донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуј 
а, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око поуб 
говорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сад 
ељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега,  
ме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, 
тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свог 
престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето 
 исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан". 
 страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада 
{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти д 
ни, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са сво 
ађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упут 
јај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким распо 
евари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!.. 
оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко це 
 испуњене пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову  
 Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстар 
е врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као  
 После непрестаног ћеретања и разговора сада настаде нема тишина.</p> <milestone unit="subSecti 
 од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у какво 
х заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> < 
<p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, баци 
че Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Св 
! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — ре 
акле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузм 
тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и са 
оме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима тела 
би склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин п 
— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер  
није за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапиј 
ројних птичица престала је.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>С 
</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пош 
алити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да 
</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши за собом масу својих покланих љу 
пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тра 
о дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у 
 за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољс 
од ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не бе 
х починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргош 
о среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, ал 
агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да м 
ди да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте уби 
 му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би ст 
ах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави,  
е Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом  
Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју око 
м ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми у 
ote> <note xml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml:i 
ote> <note xml:id="SRP19024_N8"> Исти и сада живи као винар. </note> <note xml:id="SRP19024_N9" 
да није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, д 
лови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи  
тили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при ј 
S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније уверавајући г 
се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија  
се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Св 
ише урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} 
 беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим б 
ђоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман  
о опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би г 
ајвећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно 
 последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше. 
арошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах 
.{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ  
е био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природне појаве и после овога на 
на, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у 
јно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; 
дан рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљ 
.. здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види п 
>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача н 
истала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, б 
је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутал 
сни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога д 
 n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пуст 
 појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издр 
и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузма 
о кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb n="176" /> <p>Ми 
в беше и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место ка 
мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овд 
 беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи 
, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, 
и противу Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитавање.</ 
ола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могл 
ојске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једв 
/p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицк 
рише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, које проводише, док беху овак 
 је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одм 
добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас к 
нути на пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео да 
 могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се њих неколико опет појавише близу овог ист 
ество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао,  
жда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друг 
а храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне  
ар. </note> <note xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Епископ у Жичкој епархији. </note> <note xml:id= 
> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Д 
елентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако 
онак опкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи 
чке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> < 
 све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> 
 као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ра 
епу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, нала 
адостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико 
 предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говор 
са када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она 
већем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути на 
 ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана  
p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би пон 
 паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{ 
 да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га  
S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p>  
</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији 
н траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се саст 
еме букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не б 
код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> 
е отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново 
воту, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бач 
м да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо поју 
пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему 
 и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, 
 свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над о 
дирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека вел 
 премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору з 
епо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника и гледао 
p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страх 
 у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом  
 та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а 
своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама онолик 
 распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он 
о је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гони 
оцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову н 
ни дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одв 
а одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После из 
 обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S 
, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин моле 
.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио вод 
 живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима 
ху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо 
ко траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумртви од грозних 
 неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фес 
биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шу 
> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зор 
тиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искрућена, 
и беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на пут 
се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турпију између пукотина од влажног подрум 
 владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали караван ре 
 Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кош 
цкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} 
rget="#SRP19024_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје добров 
} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланц 
 њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци п 
хово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодостојници ка 
е Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је 
то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име,  
ер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> <p>Но  
о.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како ж 
асом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везиро 
ио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — 
 да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли ј 
 распусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намисл 
е беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега  
е среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху б 
<p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>—  
 сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извр 
 ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су м 
и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породиц 
и се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио 
осле овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, који 
 ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!... 
рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p> 
немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</p>  
 хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" /> 
омогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{ 
ожеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— М 
јањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ј 
ужјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— П 
 и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те мо 
би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ 
, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из М 
 имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни ота 
ку:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове  
начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ст 
</p> <p>— Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — п 
 добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи из 
/p> <p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отв 
а вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гро 
немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовин 
аклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро зна 
ник... зликовац!....{S} Никад!...{S} Ја сам честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p 
вао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико поч 
српске крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати 
 бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ 
 и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, 
>— Хвала вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у 
ити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref target="#SRP19024_N3" /> 
 Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и 
<p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па ка 
те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, по 
и.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за це 
не је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога жи 
ичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине —  
а изчезнути.</p> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био хара 
апита Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— Ја сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p>  
м истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје  
анко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се руко 
г поздрављања и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци с 
већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се 
 ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицк 
 упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе к 
врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну ј 
е је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге с 
звикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде  
о већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд си тако појурио? .. 
јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се н 
е наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је б 
 си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом 
 Ко си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то  
Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, прича 
јем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу 
ра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег 
> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући 
ко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показу 
невину крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко о 
а имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу 
</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу  
> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја 
 човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb  
p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и он 
сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</ 
то их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише на 
и коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што и 
пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти  
оне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одмо 
ветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што 
> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој,  
н крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држ 
етова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је 
је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрестано текао 
ност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако неснос 
и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би с 
љевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак зн 
та, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом  
атопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам ј 
же.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, н 
пужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радознало 
му била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{ 
ше сад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начин  
аде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећ 
ност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се 
м опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на ј 
 и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тренута 
 они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград 
Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згод 
ује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на д 
 исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко н 
</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, 
ацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу —  
а... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрљ 
ио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</ 
 конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојн 
ржећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са А 
и се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се ника 
као.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет 
наче?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада бе 
дметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и т 
аво ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, 
 баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком  
сти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш та 
? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те  
е, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште о 
извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Ма 
— одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно ара 
петан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беш 
у испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беш 
та службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:id="SRP19 
јом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После неколико д 
 јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га,  
им правцем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p> 
ла вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој  
оме, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајд 
омене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би 
е и многи турски великодостојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружи 
о је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше око 
ва, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{ 
тупили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он о 
меде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што  
овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арап 
твари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чел 
 свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор  
 од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он дав 
у.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што  
ицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царс 
би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад 
тио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више  
е источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Три 
му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако с 
ати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слоб 
рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си? 
ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} 
остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је  
шанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из 
<p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после  
 ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал 
омној задрузи. </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњ 
 то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад бу 
!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ  
за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се прост 
чано паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Злата 
а се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130"  
арин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!.. 
 — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи  
оћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово 
аљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — р 
у капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека н 
и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани к’о 
нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>—  
ао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија ч 
и и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пандури одмах о 
вала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p 
?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако т 
ости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ  
неверио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — зав 
ћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када га и 
>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде 
у се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше. 
 Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе  
амбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Ј 
 ме канда познајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како с 
а он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p 
<p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! —  
рах и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а  
е је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</ 
аном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, 
паде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} За 
звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове послед 
 му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Миц 
p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за  
 немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> < 
е, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме 
 он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву 
ла!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и 
.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!.. 
давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас мог 
азати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се  
...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем 
абулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши  
епрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </div> < 
истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?... 
ла да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прв 
 ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убист 
 како си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, ре 
 Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па,  
јте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми см 
едба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога чове 
тренутака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к 
аше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са  
упљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко 
о дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са св 
најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако  
пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед 
е земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} 
изаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљити 
ли а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што  
ући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка,  
 Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила је човека.</p> <p>Он  
о и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујн 
 даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је  
поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је  
ћаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни м 
престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се  
оклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђ 
згледаше као какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског с 
вотом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и о 
ечима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама зн 
слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љуб 
> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>—  
ије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упалити! — упаде један д 
пекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде би 
о! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p 
еде и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше  
ку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгледала је као какво поприште великог бојишта, х 
, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем про 
Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околин 
p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији орга 
Мицко крочи на неколико корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузе 
д на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они 
 — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек 
од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога 
их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им по 
 веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се  
 сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе 
 дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, 
е бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у прир 
 очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишл 
ирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутино 
и! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре ост 
еле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну  
није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p> 
жећи свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпаво 
885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба с 
војим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих х 
а тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} 
.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме 
осле неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није 
плотунима масу Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са ошт 
ине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турских низама с напереним пушкама ка 
ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и 
, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким 
вде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас  
ј цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окр 
ужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседелаца.{S} Бил 
о се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у с 
вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином 
ара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког п 
ично навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораш 
и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лет 
а собом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од Ту 
 мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издуб 
не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на ве 
.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише  
урили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} С 
оњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ни 
беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре и 
 то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се  
 бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом ма 
и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме  
а.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише  
/p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сва 
и се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени пријатељима који бдијаху над њи 
S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{ 
вде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко саз 
етан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну вал 
че, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! —  
ем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно ва 
ко испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно у 
 и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>Посл 
нџар.{S} О рамену мартинка извезена све самим сребром.</p> <p>Овака његова спољашност морала је 
 примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију 
председник бугарског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знају 
 јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмов 
 пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут они 
 витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> <p>—  
 <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале с 
м батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се ј 
е харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се  
 пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петри 
еше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди н 
— викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед с 
 на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина прелазити, само да не би Турцима  
 их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> < 
S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навик 
ве ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!. 
арин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — ви 
} Никад!...{S} Ја сам честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, х 
 још овога часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност 
е од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, д 
звољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начи 
а Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дуб 
уља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада 
и само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше њ 
реску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке 
есто морао да прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породи 
ло.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али у 
 био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет у 
живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом к 
 мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође мног 
 да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и ка 
ле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n= 
езику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекив 
 преко самих снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски  
ру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко хара 
 да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па до 
т, па не престаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и  
угласно.</p> <p>Тајац је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су  
/p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само  
<p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше 
 где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, и 
!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никак 
 саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева ре 
је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би њего 
стали за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и  
у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим св 
а сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је  
азговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но  
р сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене 
о поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом за 
</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди рем 
опраше своје скоро зарђане јатагане.{S} Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па 
еђали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беш 
е да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели  
би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непо 
 затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима  
> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити 
а. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у п 
о, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{ 
га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко д 
 добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах п 
за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> <p 
овараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> 
<p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине. 
јим јатаганом.{S} Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, 
 или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грме 
ача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{ 
ду Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену  
е ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стра 
ан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — б 
ку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о д 
хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, по 
/p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се  
 још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад по 
о завукао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, 
урака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио,  
н се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> <pb n="4" /> <p>„Тигар, разбојник, крвол 
 извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по с 
а!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они д 
S} Турци!...{S} Све укућане повезали па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанк 
{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе к 
за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к 
е вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би 
у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових вре 
вде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева 
ина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори  
ти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи право у Миц 
и присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прош 
 ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На дв 
емљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Н 
!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да 
ицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплашени Т 
уран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ру 
 местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у кој 
мет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку д 
ући своју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са кам 
 су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, 
дзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус —  
>Мицко се, после оваке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу каз 
мерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хл 
 Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и 
 већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни  
 /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем. 
 <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он  
ти.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао. 
Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и м 
ико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разаст 
ветлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target="#SRP19024_N4" />.{S} Час  
 изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је 
 од његове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога мес 
 да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухва 
а све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене т 
, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да цел 
је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим р 
 да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде дог 
рибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{ 
анка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који г 
 војска учини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу осв 
 ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, ил 
ма више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, 
ео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S 
ти натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да  
зроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас наз 
, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике ча 
 како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешк 
 они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући о 
 ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако 
ог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да си 
S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S}  
мах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју  
ју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мо 
ра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун  
, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још 
опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према в 
 и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само ско 
Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђен 
је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху 
сећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њихов 
одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га  
/p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрп 
лико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше зав 
ћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом 
 више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их 
ца престала је.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужн 
една, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све н 
су сви становници пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По овако 
ти! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>М 
закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те 
тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху  
 и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благод 
а остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут 
 Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одма 
 пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљ 
 да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не 
е само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да 
ски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу 
а то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче  
 Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити сво 
ма дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два  
узило, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радо 
 су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без 
њу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко?  
 бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело н 
о биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којо 
уби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му 
 душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Прав 
ивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав  
љив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видел 
 једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дуб 
ркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p 
хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладниј 
 Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко са 
трча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при пол 
најест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах 
 <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно 
колико мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем с 
о је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када  
е преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум 
д тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учин 
е Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена 
да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на  
у љубав — љубав каква се може замислити само између двоје младих, када су баш у јеку свога разв 
олико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што с 
>Но ова и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу  
 са својом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За  
.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста 
а, која не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирис 
чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта  
<p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори 
! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> < 
оје дружине отровницу змију, која ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати њихова 
 више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, каж 
ико као Балканско полуострво а међу тим само један милион становника.{S} Но није опет ни ово чу 
емљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине п 
из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест  
као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p 
ве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца  
моћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају о 
луге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај  
а, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, к 
е да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спр 
 сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли тр 
о му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог  
слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање  
ати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Миц 
уму.</p> <p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сва 
одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „ 
две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу  
иве главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а с 
S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна  
а а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да 
ше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као 
е, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе 
ујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ д 
.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође ј 
да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су к 
ури за неколицином одбеглих Турака, већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно јури  
е памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Н 
 по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах и 
у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за његовим  
ко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше јо 
емишљали из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на он 
јска се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао  
Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади но 
и неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни  
.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У исто 
ама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, ј 
а јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, мн 
зврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше не 
исоког урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју саз 
е пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кад 
 то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђе 
и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи в 
ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S 
н пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више п 
у и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестан 
 ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог ко 
е с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па д 
ти ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поно 
 неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поч 
 се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерасположење. 
ренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније са 
 никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим  
тао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добров 
з сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од 
пајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволи 
да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут 
олико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беш 
ида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад  
 дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, 
ланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n="147" /> друго  
даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабра 
ц живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни 
ше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантова 
м срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> карактера једнога људског бића, к 
рајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и п 
ући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три 
.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} Мно 
тим се са својом дружином улогори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао пос 
ојурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а  
цко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њему позд 
ђу залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ св 
вница, покривена биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са п 
њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Његови добровољци донек 
 овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— С 
врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар  
S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> ка 
ску војску, која се беше улогорисала на самом подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало прим 
а дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата прим 
а и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу про 
ју, недалеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <pb n 
о закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После оваких речи рускога конз 
са.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хлад 
спуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, го 
га бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео 
аху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{ 
у на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су бе 
а док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан,  
 белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb  
привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздрж 
 добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за р 
рдара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турс 
 по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{ 
ленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.</p 
и пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала!  
Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— 
це — стреле које јој најзад невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном б 
 Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био  
амо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а на 
нда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима варош 
аше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке  
њу скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж 
еху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S} Много је српских синова тада пало испод 
ћ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све са 
ова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим ш 
а Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко сп 
 кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешћ 
лако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из  
претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста п 
сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овд 
ако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше у овом тренутку Мару и њено 
седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест к 
елију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и с 
највише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се как 
> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаш 
ла.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек,  
олим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Т 
 пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су жив 
аф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који б 
жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он п 
p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд с 
ебо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! 
 да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док с 
ше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао  
мо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави д 
једно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколико 
 би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и чи 
" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим о 
љни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме  
е, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех р 
ера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав ла 
будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Густа по 
е прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шишта 
павају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима 
 то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>По 
амти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.< 
окружни начелник позиваше ради извесног саопштења.{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и 
цко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величан 
погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда 
поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакри 
 зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> 
 далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој ота 
 је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамни 
ен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахранити 
сто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и д 
ати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— Море, оставте човека, што  
в. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а ка 
у једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са  
у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред  
Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пођ 
ко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није с 
 и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је  
ше ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да  
е договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени. 
ер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једн 
у војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше повући ис 
и од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар,  
драви на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — а 
ужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад 
ш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно де 
 мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и не 
беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним до 
осрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S} Са ово 
времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко 
таган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, оде право на  
гибију своје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он бе 
/p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи, који беху све са 
ма био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се пак  
ко живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав месец дана заједнич 
ије и присутних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у <pb n="12 
идодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим  
итати пресуду.</p> <p>— Порота, која је састављена ради суђења харамбаши Мицку и његових седам  
к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они јед 
а се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе ви 
и другови.</p> <p>После оваког срдачног састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави 
хтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и  
 отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="185" /> право  
м несносном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама с 
ања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами прже 
 су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страхови 
 да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носи 
p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у њег 
ип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше  
</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се по 
енику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да 
о жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак ча 
оцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онес 
мало одморише.</p> <p>После непуно пола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији  
је било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села 
скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топло 
о.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p> 
ића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин ил 
е с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу 
на киша престала, која не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Вазду 
тарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један грдан о 
меноване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџ 
одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му н 
 разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p 
и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата с 
 грозну опасност.</p> <p>После неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту 
служи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућ 
p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао.{S} 
арајући читав рој бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та пра 
о кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространи 
 којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то  
 <p>Сметови од песка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздиз 
еше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим  
ом у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p 
 распала његова лешина, тек се онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} Остали другови  
 сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио 
рица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро половин 
езимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој го 
м див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене српске синове.{S} Један једини човек, један ј 
у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p>  
мети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до  
p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе прек 
је се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприметн 
пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</ 
во моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле по 
 ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p> <p>Та 
 у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрастоше... зајед 
цку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Ди 
кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тр 
/p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и он 
овао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у 
рчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли 
ган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25 
ледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако  
Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{ 
 и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак  
 мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небројено д 
<p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама турским.</p> 
са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> 
 рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они 
 силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митин 
не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, шт 
то се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари п 
чи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напред 
аква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких сам 
а себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако 
 беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — прошапута пол 
снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време бол 
есију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да 
S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S 
зађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског 
тва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S 
е и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих п 
плетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су би 
ом, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно з 
<p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, које  
еше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, који се беше заручио  
на ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступи 
 оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз  
на а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месе 
и добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом п 
Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак —  
ревни лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од нај 
бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је др 
 руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње  
азим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је  
ед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином 
аше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p>  
више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изглед 
> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — 
збуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше в 
здражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тим 
аки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и једа 
 граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка 
ју, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и 
 од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казн 
S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њ 
унака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног за 
а требало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>После дугог саветовања како ће  
орима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше  
/p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано  
 и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другим 
отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да н 
ише нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зо 
обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би друг 
азио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора. 
 у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један д 
ад њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови њ 
теља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај ч 
 тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваљ 
је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ н 
ли кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове пор 
ањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, док 
уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јуна 
а јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се 
 обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасн 
младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>На 
 даном приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство између ова дв 
си а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути п 
{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, 
ати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> <p> 
му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким да 
раја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> <pb  
илеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> < 
ревши силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље 
ченик давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали 
во и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ,  
ти.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних часова ва 
уштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем 
не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин. 
лубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз се 
боле и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издан 
нове потере нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху са 
отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицко 
ји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају. 
лини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке не 
 свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бране 
четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, ст 
езрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку  
теру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков повратак и освету.{S} Он није мо 
 <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пу 
зиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у по 
гао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са в 
тра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то 
штво и ратоборство обузело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милев 
 својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, с 
а; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p> <p>И отац и мајка пос 
ежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</ 
 повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де  
воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер ј 
, са једном гвозденом полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено мес 
само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше 
гог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бе 
а га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јад 
јали храну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читав 
када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи 
де јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је це 
ли би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде 
ни зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске оморине нестале а јесење доба већ бе 
/p> <p>Али, као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, к 
.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начу 
воља, харамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очима!< 
 читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они 
ине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубо 
х га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у  
p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову ужасну  
ка његова спољашност морала је скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, 
ет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упу 
атрпавали улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисање трајало је  
 овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко 
 пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</p> <p 
 оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, са 
ме ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сун 
estone unit="subSection" /> <p>Чим беше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорником од  
кивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних љу 
 Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Миц 
"subSection" /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог  
р беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши 
налости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже  
{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.< 
ред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале оп 
и.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спој 
.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само је 
изађе из цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} О 
рај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљи 
оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само ова 
/p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цан 
и.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одм 
ебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни 
стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} 
 он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три годи 
на.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и т 
а учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се 
, господару!...{S} Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропусти 
ати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. < 
љу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Св 
кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу  
бојних јатагана... јаук и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква б 
или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, 
— Турци... пуна кућа...{S} Турци!...{S} Све укућане повезали па само претурају по кући!...{S} Б 
суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо с 
 хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ  
ову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком бога 
е-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде 
ину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна ти 
 — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и све 
и начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у ту 
у оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих. 
 бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са н 
.</p> <p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младић 
... сјајне варнице, јаук, запомагање, — све то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> < 
S} Праска мартинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше п 
ћ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, 
аклона, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а 
укнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{ 
 Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа о 
ас са једним пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких рат 
м гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али- 
} Високе куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p 
огу на истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од гл 
, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за нова 
ебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту 
о: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива  
опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху 
 једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти  
вих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може д 
ова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш 
е песмице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога  
ме а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стран 
годније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини по 
ужје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше  
го и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из ла 
ко...{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је св 
ад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p>  
ну њихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што 
 био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним Ара 
између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </ 
е га напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њи 
, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им 
слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браи 
пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај  
 без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Т 
аше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од двора 
о испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, ни 
<p>Одавде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма —  
 и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима 
од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо з 
више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, 
 хану.{S} Туна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљава 
ворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз  
ше са својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање ве 
људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу ти 
ишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити и 
е бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добр 
је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и  
вот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манаст 
ао разјарени лав плахо је размахивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе покланих Турака с 
, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро 
ав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, д 
чи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зракова — нежних братинских руку и 
шће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху 
, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана... сјајн 
само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Ми 
њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p> 
р ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све самим сребром.</p> <p>Овака његова спољашност морал 
не младе цуре уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излет 
ј разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ  
ивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се мор 
дских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, ка 
гара, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успес 
 мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тих 
 марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који бе 
иво улетао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим 
еви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга вр 
ви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, 
гао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и он 
<p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав 
 другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицк 
вор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испри 
{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— 
ме за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S 
ње између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но 
ити! — заврши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, га 
иста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима ство 
 саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужава 
от и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека  
у више овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже р 
 оштрих јатагана као и силно запомагање све је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих 
 већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толи 
чки.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ак 
а, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале 
{S} Маса радозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно 
а неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора д 
рти пророковој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.< 
ом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толик 
ну оканицу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а ок 
ог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко б 
шицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а 
ји читавим облацима од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао,  
е били изложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице ч 
ђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећи 
стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико трену 
ка крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примет 
оче хватати, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећ 
а и узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше доб 
ба подизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али  
>Тако се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S}  
се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болес 
и тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога се М 
руга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушк 
ио доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала  
ији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио 
гови пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави ју 
вно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и с 
Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и  
лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи л 
јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што  
о два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватит 
рши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S 
пској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли 
ину, облеће око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и  
то, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p 
 у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседелаца.{S} 
S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а  
ницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када в 
е би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко пр 
 <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натова 
у веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— 
 сувише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морад 
им његово детињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од сла 
врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуч 
 и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они,  
 чистом плавом небу хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би 
 облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржа 
унце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише са 
време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бу 
својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мра 
а јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, шт 
>Караван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и ни 
ђоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жар 
наутском батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном  
> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на д 
овца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац да 
е.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку,  
ростране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућин 
> <p>Разговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p> 
сле једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не 
дром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога  
 попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој б 
 у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њ 
 самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је 
} Он је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може и 
оју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не кл 
о.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибају 
 поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзан 
однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме 
раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до  
куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и 
 <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом наста 
ију, Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p> 
 све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последње 
ивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све врем 
х и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шт 
у души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио целог свога ве 
ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже 
p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав д 
S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, м 
т а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са в 
и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могу 
кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фес 
е пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да 
е за својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се 
е.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији.</p> <pb n="195"  
е су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође  
ора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на от 
ижавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше  
био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретниј 
од беху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S} Много је српских синова тада пало и 
Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онак 
што дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би 
етнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући не би ли н 
ету од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде и 
, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} Онак 
ста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потп 
 баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздр 
p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— Поклаше их све!...</p> <p>— Слуге?!...</p> <p>— Да, слуге!</p> <p> 
 разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка п 
ро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, др 
Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никак 
 се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко и 
 поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином х 
ћ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића,  
о дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-М 
 кроз одаје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење  
мо монотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S 
згледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом сам 
Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, вен 
о ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој  
 пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху  
ако хватала несвестица. </p> <p>— Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хап 
ога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњев 
Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћус 
већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој  
 највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да 
/p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла дево 
унаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упоз 
 нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим најмили 
Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне  
а ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафан 
мах послаше пандуре да позову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху  
се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто 
е сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко 
 <head>VI.</head> <p>Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафану,  
ве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути се право ка Мамутов 
ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујући се што је све овако 
дима, недалеко од Петрињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедник 
ила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамни 
теља свог.</p> <pb n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве  
икупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом 
 /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Миц 
е добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их 
ху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Трипол 
лу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем на 
оље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној 
ежао, расхлађујући своје заморене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са свој 
аторима, да окрепе своје малаксало тело свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима 
ше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано турче, попр 
аме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху своје умилне 
орока — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бог 
ора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли г 
ед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жу 
седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора дон 
ајљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном расположењу свију њених сродника па и целе ва 
 верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи: 
ајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без стари 
лабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној несносн 
а у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мис 
 нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда ова 
 са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{ 
ај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према  
дицу... запалио конак!...{S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, претварају 
 тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да ја 
што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави  
аци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би п 
одина је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Је 
а под земљом борави човек заборављен од света — одстрањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беш 
дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Н 
га.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и 
 светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S 
n="118" /> Ђурђевском уранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужн 
и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа 
суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!... 
ити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он  
итрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помо 
г на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем 
а се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахивали с 
 неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу 
тринајест својих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који 
 а и одговори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, 
лужи више као предмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, после толиких ратовања, после толи 
х Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога;  
дава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољ 
> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке из 
9024_C2.4"> <head> Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је  
ао да му смета у бегству утичући својим светитељским речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав 
 тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим непријатељима, са једном гвозденом 
а!...{S} Разумеш ли? </p> <p>— Разумем, светли пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се 
— цикну паша!. — На вешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Миц 
и што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не пад 
Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљ 
 гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих о 
ени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост непознати човече, — рече Мицко.</p> <p>— Немој 
орених врата приметише ови како продире светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „и 
су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер с 
загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила 
та га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оној подрумској помрчини, изгледаше им у прв 
ом, густом, црном косом изгледаше према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p> 
 миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендис 
на даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лица.</p> <p>Одмах спрам Миха 
а беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се ви 
творен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђ 
сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како проди 
јеђених правоверних сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди 
и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!...</p> <p> 
ше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само р 
 псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио б 
 који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Ј 
који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожни 
 нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заис 
избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански на 
им да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем  
 ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних пр 
 остале су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана  
х се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко 
b n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишт 
ашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и 
грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то 
ог где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n 
арочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефе 
и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога ј 
} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непреста 
а од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не з 
нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у т 
/p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих 
> <p>После оваких речи рускога конзула, сви остали посланици и конзули напустише судницу а руск 
кве морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков ота 
хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочеп 
о таком времену није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом про 
 није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као 
 <p>— Још како, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам а 
</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су зак 
и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као 
p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако 
осталу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а так 
ављене као символ његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшно 
сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман,  
 рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудо 
ђу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи 
апин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за нек 
нија беше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљ 
ако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио  
лим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија ка 
рчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела к 
до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху  
> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око сп 
ах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога ст 
Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</ 
е бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узвикну Мицко 
виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше 
ни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како 
атну срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се 
 Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела 
<p>Збуњени и преплашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико тренутака не рече ни једне ре 
е а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ла 
p>Пандур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је  
исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се 
други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се  
рагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад 
скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном каз 
 у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му 
наку претњу рускога конзула морадоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и п 
>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p 
му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити па 
нци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи 
хамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљут 
и што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрајући како се пламен високо повија 
грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска 
е се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после ов 
 се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и п 
p>После оваког срдачног састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да  
очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта  
двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n 
нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицк 
но.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није би 
прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о трес 
оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба. 
и, којих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за т 
ећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S 
ао какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко,  
грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb n="70" / 
усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p>  
м придружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко  
м Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад  
и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је нас 
 код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што 
рска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помог 
ојом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога 
Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше с 
изине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су се белили  
многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из  
угови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!. 
руму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед непрестаног путовања, то брзо сад  
 њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се  
 упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише своје погледе радознало на Мицка, 
и а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чеках 
а одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> <p>Сви се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша  
еко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто д 
е тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час  
у Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхт 
о да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако 
због свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и  
 ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њ 
на којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро  
 викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов вес 
војим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом пораж 
а убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник казамата трудио се свим силама  
је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом затегнутошћу очекиваху <p 
рубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се поја 
 тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле 
са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Трипо 
и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турских низама с наперен 
 Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо усле 
силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наоружаних турски 
лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а ова 
 веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гур 
ивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко 
д тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, 
цка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заис 
да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте 
ад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију првашње расположење.{S} Управо сад беху још много 
 беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен дола 
ок најзад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> 
 много старијих у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији и најспособнији за такав 
ја је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који н 
и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Миц 
и га о искреном и свесрдном расположењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> <pb n="164"  
било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе,  
 <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску с 
 саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних  
а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, црном косом изг 
јућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је ур 
 горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта 
 Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати а да му свако 
а ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до  
д уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђо 
 су ћутали, управник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени д 
 Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћ 
 мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа.</p> <p>Надзорни 
ко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два син 
ци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у највећој брзини  
16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше н 
рећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста од радости сјај у оч 
златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-пој 
после дужег разговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му бе 
о дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изашао н 
 изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</ 
 је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати р 
хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове реч 
арена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће п 
слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења ра 
ратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посма 
да беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати  
.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицко љутито. </p> <p>Као крвожед 
 ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији 
пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло ка 
ви се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је цело 
 покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. 
ље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној а 
ругове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђ 
о уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше св 
ном и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушак 
<p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, сав 
апетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} 
а југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Рус 
ити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет на г 
е!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".< 
} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надат 
ако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше  
 од својих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега  
дбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> < 
вог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати у 
ши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је неп 
д к небу ка престолу, јединог спаситеља свог.</p> <pb n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и то 
Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: ка 
одара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот. 
вину; ја <pb n="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, бе 
који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агин 
дмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно 
о се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком гр 
ело Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи-Мишом. 
у превару.{S} Гледајући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потп 
ом, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фе 
е сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће н 
а, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја 
ко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, п 
арава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жа 
као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код  
Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Тур 
S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са св 
 лако појмити.{S} Човек, који је целога свога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе  
 Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себ 
ави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на раније ми 
ву, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли м 
ле наоружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом т 
цко просто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Н 
аћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> неки Михаило Том 
Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а о 
оје је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада 
то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>—  
и у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами 
у са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен ме 
аје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чи 
у неописано радосни, када понова видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико 
тумачећи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго с 
 сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обуз 
реда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сут 
матраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровал 
ма не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као с 
е дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> < 
ака, они сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојно 
 у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења одмах закла неколико младих јаг 
између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} 
 <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових  
Тако вам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на как 
још већу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће 
 је није могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хва 
арди кандила гори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет 
 да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле н 
рђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним прол 
ом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бу 
а и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са пре 
 живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ј 
 свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се 
смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p 
ко удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанин 
анцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла ов 
рчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гор 
јим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забр 
цу.{S} Ушавши у Македонију они управише свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао н 
ко беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и њег 
едње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте с 
потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног путовања од преко  
 на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! 
— рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокаже 
који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека прим 
> <p>Мирно и нечујно продужавали су они свој посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну т 
еницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко вр 
ом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p>  
стивши се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но т 
пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бок 
 одговори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен 
начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много п 
ст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној ва 
љаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса  
е само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо з 
м очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора 
е узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћ 
е Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури заједн 
але — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!...  
о браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови дру 
ерова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ће им само  
г угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p 
енутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора 
 ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу,  
им срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју ра 
ко обезоружаног Мицка, они опет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и за 
невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је в 
.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} К 
 сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чис 
што извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо 
ицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној несносној дневној врућини 
ису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најб 
а беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на вел 
угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли  
 па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он  
чја.{S} Мара загрлила њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" /> груди а он дес 
ошта онесвешћена стиснувши обема рукама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузма 
ху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију  
авши му неколико препоручених писама на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише се  
јући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у ње 
p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихај 
че.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољу 
и-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда об 
да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распали 
ји беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши г 
о је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав прем 
Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео,  
о па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико  
Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни пом 
ла права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и с 
како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер  
упио већу добровољачку дружину, саставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним добровољач 
х бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, када б 
дно у потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана ос 
рак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Мил 
љу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје своје — познавао је себе једнако је наваљивао да иде на 
та помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бе 
тао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Ње 
а таким мислима Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после не 
.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут 
а.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиков 
ву.{S} Сем овога, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и  
мрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поно 
 остају пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало тело свежим поветарцем, или одлазе ка с 
ина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, освојише цркву 
 радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се  
ред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом ла 
иш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ов 
вршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу, прво врло по 
о у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало в 
вњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Ка 
о добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јатагане.{S} Само онај први, помену 
а љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само сме 
 Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле и пођоше.</p> <pb n="197" /> <p>Сметови од 
кој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој чети.</p> <p>— Паљбу пре 
На ове речи одмах сви присутни управише своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он 
г познанства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову п 
аше к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S}  
ко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.< 
кав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме  
оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ће им само још за н 
кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад  
ије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> < 
-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори  
одмах је приметио оволику силину љубави своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, 
; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!.. 
рапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они 
азјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плах 
ра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало  
а да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да 
урака почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим другови 
вуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он  
а и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа 
и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове по приватним кућама, да их Турци не би пр 
 се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек пр 
 стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био р 
но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p 
 тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћ 
и-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамн 
тако разговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> < 
</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорас 
 оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше з 
вео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно ста 
ије мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији 
p>У том очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о т 
 намештену собу.</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p 
ивоту, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била  
 харамбаша Мицко, све <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са вели 
ко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у 
од каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљај 
атству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сј 
ед саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</ 
 га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три да 
ле свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко вре 
Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру 
енски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се састави друга што пре  
 проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегн 
у сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у животу,  
озив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галантериског 
 а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине 
жину у природи, те сад радосно извијаху своје умилне песмице, лепршајући по оном росном лишћу о 
вај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног 
дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова св 
 приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом пуним чежње.</p> <p> 
зи од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} Најзад он  
и, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман  
 му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S}  
{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да лиј 
а пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег час 
 добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромна маса од  
о тело свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> < 
добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ов 
етњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и н 
и и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Најзад, посл 
том тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у 
ивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p> 
 се разговара са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.< 
о зашло за хоризонт и последњим зрацима својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n="161" / 
је очима својим видео како под ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Кл 
у, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцима својим падају Арапи, кој 
а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са свој 
у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали о нечем 
вега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружан 
191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пр 
то Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу.</p> <p>После п 
еде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене са пљачком, и предаде 
 <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска з 
гаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одговори му одважно  
ћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четв 
је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Т 
S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још 
дичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по ко 
ндева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{ 
већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и 
оравка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу —  
 читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваз 
а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је в 
 се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано продираше даље.{S} Најзад  
о, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили. 
обровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од 
рињи.</p> <p>После примирја Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ 
S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{ 
ном.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му са 
о ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице  
ољупцима, којима се Кузман обасипаше са својим друговима и са својим војводом није било краја.< 
говог бегства у планину, разговараше са својим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох  
ћану.{S} Непрестано се он договараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну гр 
рдачно поздравише и братски изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине њего 
ухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав  
зман обасипаше са својим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са су 
о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин 
.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљен 
 северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај ис 
ахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши ви 
 поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало ништа приме 
</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, осталим добровољачким вођама и п 
 правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли к 
сије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих земљака, којих овде 
мог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли  
 Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај му припрети да није пробит 
 за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше  
ду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене 
} Но како Турци не престајаху никако са својим насиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати 
засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико дана. 
цима.</p> <p>Под овом командом Мицко са својим добровољцима своју храброст испољи први пут на Б 
 тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесе 
ати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бр 
им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, М 
одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, напусти Беог 
морени и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном 
.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часо 
окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље р 
епрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И последња нада њихова би  
шта, из рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало тело свежим  
 гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Ј 
осао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у  
{S} Негда их увесељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да 
д Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте 
 Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скор 
олети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке  
 чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> </div> <div type="chapter" 
и лав плахо је размахивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе покланих Турака само се котр 
ного више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем толико, да надзорник мораде пристати  
 он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним  
и водом, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им п 
муца момак, јер га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p> <p>— Куда!?... зашто?! — ч 
стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допр 
ина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као успомена 
вем бесним и крволочним курјацима, који својим разјапљеним чељустима излокасте толику невину кр 
прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе настањени ок 
.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— поче 
.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини 
ди се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате 
ена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше п 
у, истина погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ нап 
} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим непријатељима, са једном гвозденом полугом 
 је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речима на овај глупи народ.</p> <p> 
лила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} 
оли Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не п 
г Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста  
 најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и  
а зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама њ 
 дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запо 
 мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше  
ој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицк 
 је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази о 
 младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних  
едној пустињи месец се појави и млечним својим зрацима обасјаваше онај једнолики предео без топ 
 по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бист 
своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако неколико година, он се 
ма.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси 
не.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровали 
 они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време не 
светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забр 
непријатељске редове и бесно размахивао својим оштрим јатаганом.{S} Продирући тако кроз оволику 
— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потуко 
је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата о 
 згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— 
ађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српс 
е.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад 
Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су  
рапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се ре 
ицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично задрхта у том тренутку  
! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Добро,  
ца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, 
 довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама  
о њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љ 
 за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне в 
ваху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше  
ше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати  
а.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од ср 
у би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може с 
и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанко 
ве пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у в 
и мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> 
 сад он са својим друговима, склони код својих земљака, којих овде беше прилично и то стално на 
ше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле сво 
има грозних предрасуда, платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Ј 
припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, 
а други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све зап 
пи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама 
х девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуш 
ећ разастрла, цело се становништво крај својих огњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи 
 Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце н 
> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светина да би видела тога 
уманова, Мицко беше оставио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште з 
чаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њем 
се сада повући, оставивши за собом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало пр 
кога народа, као једног од најопаснијих својих <pb n="126" /> одметника одговори краљу Милану,  
дети, како се појединци извлаче из оних својих склоништа, из рупчага, и онда или остају пред св 
> са извора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Та 
и се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није 
зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу 
као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа  
{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и ње 
 дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ухвати 
 као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опа 
ко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони ова 
шнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура преста 
pb n="13" /> <p>Када се беху приближили својој стражи приметише они, како се из даљине правце к 
почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, размишљајући ка 
и Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и 
 већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb n="190" /> <p>На лицу родитеља Али-Миле 
као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апс 
иш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону 
силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмора.</p> <p>— З 
још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ  
} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више 
и, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо  
/p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефенди 
досно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако о 
едне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, ц 
 ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет сед 
те где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за  
 Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да би чов 
стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови б 
аган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се  
ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано турч 
ет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p> 
ако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше,  
p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њом предаде капетан-Илији. 
х размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84 
ојим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p 
>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно д 
у Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији  
ог тамновања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на оба 
 наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Ми 
да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не 
његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома 
 осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћус 
грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо 
већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је з 
их планина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљен 
 места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хл 
је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио  
ло, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин с 
 наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бу 
метивши Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући  
што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих др 
н и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села — у равници,  
твараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </di 
 Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествов 
 коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство 
о сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу 
 одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео бој 
и не прибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуб 
чка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад б 
ратинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај п 
Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи је 
.. чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебес!. 
д ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог  
о.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима ул 
о зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши момка  
Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни  
продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p>Турцима беху ве 
г тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатле у село И 
Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше н 
 се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, ст 
 донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало 
у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро 
 шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови б 
Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опр 
ти право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села пролазили су као 
устендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у к 
, да потражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и ми 
лама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицко 
чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружн 
".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који бе 
о однесоше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да г 
бла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро  
лови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим пр 
</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турск 
а.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’  
>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, одмах нареди  
турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског насиља, они му зат 
еницу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад 
игурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој ч 
сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће ру 
 растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калаф 
што проведе неколико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накв 
</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је би 
х другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> ко 
лан, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој б 
х турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе не 
вши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима б 
ава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше населио још пре двадесет година.{ 
е борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом 
} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{ 
ицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Т 
.. тамо! — рече им Мухамед и показиваше својом руком на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за 
{S} Но и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољ 
 подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он б 
на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ов 
а брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје ма 
, то се Мицко место ње мораде послужити својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му о 
 стропошта стрмоглавце, силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружин 
 имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен ка 
о, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати а да  
"84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу 
опија, хлађаше млађано турче, попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогла 
ре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко одело беше ве 
е опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка  
сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они 
 до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше  
м командом Мицко са својим добровољцима своју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јун 
ко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Ха 
е, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши д 
и на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од  
дом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању 
 расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило 
</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно  
еме у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</ 
но појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="7 
јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју десну руку преко његовог рамена. </p> <p>— Запове 
и, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је он 
сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они ка 
азаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немам 
вих добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здружени најпре пређ 
ше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добр 
реговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу 
о доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Мно 
 од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У оваком лутању скоро 
о зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тренутака они већ  
ди шта има на стени, и немогући одолети своју радозналост попне се на стену.</p> <p>У једном кр 
било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> < 
га сиротиња управо и натера, те напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му 
/> Ђурђевском уранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово 
лаксава појури у највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко он 
ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше у 
зо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S 
ну.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав поса 
сти у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с н 
 одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, честити пашо! — поз 
черу, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанк 
исте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заје 
може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу 
м несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господара свог  
та, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p> 
свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао је 
Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{S} Они се сећ 
p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана гл 
пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још  
тва он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху же 
еће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендил 
ког поверења код Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе 
ном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле с 
стима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе 
то лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој бе 
као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и некол 
 самоме пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до сам 
ва синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те 
} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љ 
 је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S 
.</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се узд 
услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше в 
змановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче в 
ицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређ 
на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше 
ети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На 
стиво раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што о 
во повлачење са својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да ј 
 северније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опа 
адније од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета 
и.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући плотунима масу Турака улетеше 
ни планински кланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добров 
<p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави тако да  
а љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и сам 
ата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p>  
е да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S}  
ак конзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да што  
о је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је т 
м сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са с 
ла честити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год бу 
 осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали 
и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не престаја 
ра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, оч 
а којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши  
ога свога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка  
шћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му  
у, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још нек 
олико наоружаних Турака одјури право ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагал 
ст и љубав која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељск 
 Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </ 
осле пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам  
љива према њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{ 
и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапим 
ког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинил 
ак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S}  
из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Ара 
талим укућанима и упутише се право опет своме пријатељу који је становао на крају вароши. </p>  
Многи изненађени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих 
ари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издрж 
ини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њ 
 да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером он једном  
и племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присеб 
.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на  
ти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газ 
адржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p 
венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и  
 уједно беху и збратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења 
буди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за веч 
о и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао 
 он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима 
у јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши  
урци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и на Македонију.</p> <p>К 
 пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више  
estone unit="subSection" /> <p>И бој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде,</l> < 
ало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови бех 
види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да пу 
ог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и 
лико је труда требало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>После дугог саветов 
ћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" /> <p> 
убити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао 
чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет 
аба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{S} Они се 
е тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она  
сле оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом, сада мо 
а Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго 
уд који јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>М 
м и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и ос 
 што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на ј 
p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестан 
латке часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновања у „Занд 
а ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што  
ушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се глас 
а Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишин 
, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу кој 
 најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде ка 
 заједно су увек ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не растављаху се никако, да простиш, баш к 
пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинака к 
 заповести управниковој умрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им њихова в 
а ове речи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађ 
ле и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао не 
“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назва 
лико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа све 
еше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети т 
то услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом 
пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу  
м него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао непов 
висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад вид 
глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S 
а сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе  
 ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је ла 
 он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну 
на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метн 
<p>— Ја сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти 
чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Ј 
не претвори у праву љубав — љубав каква се може замислити само између двоје младих, када су баш 
простивши се, са својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну го 
 он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарин 
 одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и о 
ван у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунак 
половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S 
ш више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и растав 
д виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> < 
 годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму про 
сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са 
.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мис 
да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзу 
таћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> < 
.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На 
а за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад  
ли одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била 
ру беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро пла 
цивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се понова 
хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не 
 <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један  
раљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два дру 
ство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога мест 
јаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгледа 
>После неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она  
 пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадиј 
едостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, 
зи са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао  
де да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чег 
љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ б 
о јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-Кост 
о, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше по 
— настави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад вел 
тви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећ 
— Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харамбаша Мицк 
ганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у исто 
д Турака беше завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том дру 
те?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{ 
ам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника и  
а прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се  
дарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој д 
своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике 
ев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском  
 гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>В 
нина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!. 
се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде  
 Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много бла 
рештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, изв 
илом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац 
во исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак 
из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одм 
{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси л 
о пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. </p> 
ка суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама! 
Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се и 
аво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво!  
 Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцим 
у ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирање п 
опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље  
зе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p 
стина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада с 
вати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде,  
се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зор 
{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p>Сад 
рци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> 
у ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само  
вио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, ј 
ожеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од 
инити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Б 
 засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час  
ладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он то  
упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непр 
ђете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — к 
в дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, о 
омак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он бе 
е јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао  
рај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући 
он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном 
b n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане ос 
заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, 
ођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком 
жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са в 
киваху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегст 
к — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад ул 
<p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крад 
"150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљ 
 први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} 
рак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до  
ред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са р 
Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође и ст 
 се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И треб 
амо да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </ 
влаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутар 
земни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и ј 
у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, 
 Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-бегов 
аслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турског  
говоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у хладн 
и можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> 
од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене ч 
 игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са овако 
ито његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После о 
 погибију своје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он 
лази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уни 
во.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му  
си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим  
нали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се 
ху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој  
д ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не  
токе у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су он 
о је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што  
 — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> < 
као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђ 
нички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војв 
примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика М 
може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њ 
па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— 
м крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> 
и.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој 
у, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пре 
рења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, о 
 <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека 
 посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који 
во чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Ми 
устаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у  
да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцим 
већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода К 
 беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он њихов  
м стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу 
а услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо  
ељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам се 
 к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло  
.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није мог 
иховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је мест 
 се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милев 
рљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође  
лиже и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, прибл 
ол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још ј 
ови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута  
а не престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишт 
страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицк 
 је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па 
 доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари зан 
 сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по 
се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Б 
ева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце в 
ко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков 
и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју кит 
цко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" /> <p> 
 молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко  
 од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече 
 да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим  
је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрозн 
а и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему с 
оју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но М 
.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком вре 
а у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше  
ље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава  
и и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Ми 
то био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедициј 
еколико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да н 
 његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити нек 
 јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збогом м 
<p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад 
 се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несн 
ву мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате 
рака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако  
путаше Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало под 
агло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је мор 
 могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и  
н! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у 
са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах!... 
па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерат 
осни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, о 
згледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његово 
’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— 
тов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да та 
ешише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољац 
 види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало  
ајвећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се 
...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па. 
р.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће  
>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћин 
 брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би 
е и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина ви 
о соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, на 
цко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној 
стог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријате 
и места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако г 
ђу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепо 
 трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се њих неколико опет појавише близу овог истог табора М 
 Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца бех 
з заједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребн 
на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је 
о намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако  
 сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном  
реме! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И  
ју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извиња 
е још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној  
/p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} 
тављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... мора 
а војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећ 
ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их 
у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски  
несахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има с 
 хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако пос 
оље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано с 
ојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао  
 Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што 
му славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш 
о звиждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху приближили својој стражи приметише они, како се 
{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и  
{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би ла 
довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано прич 
 скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном 
 да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и о 
очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје ра 
 се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седе 
> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време,  
лаву к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="167" / 
ло лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — с 
исти и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше  
дњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џин 
аше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми н 
е тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро,  
јнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер 
 Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а р 
 када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n 
p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико с 
о нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља н 
жда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једн 
ико дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је свак 
ни свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толи 
појити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у ц 
о Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да 
одмах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигл 
сељачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по кој 
 многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски доброво 
е већ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на самом подножју планинском.{S} Ов 
, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један 
 се упознати она блаженост и љубав која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p 
ојури са својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака од праш 
 рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се у 
{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон  
о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Миц 
колико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ  
са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци 
о да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се  
ола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислу 
<p>На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав која се развија полак 
нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва 
 у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветри 
ећ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија 
њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, којима се Кузман обасипаше са својим друговима и са својим вој 
хапсани једног дана отворише, на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато  
виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="4 
 великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у п 
чне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>На 
<p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гл 
ој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, ка 
 њихове узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по 
о много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бу 
је, па послуживши их неколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи 
У том очекивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Со 
 и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће 
весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а у з 
јну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узавр 
 мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!...  
а.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{ 
д виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он 
 одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице сво 
амљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети 
ану прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем,  
жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни 
м тренутку изманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са:  
то би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад о 
едан од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих  
нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима 
из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече д 
<p>— Пусти их! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузман 
 змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!... 
арантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиж 
 њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како се  
 гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушн 
своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, 
. немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опа 
а још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са она 
ни себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и  
у веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа 
јају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, 
S} Пред очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га 
се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појурил 
мах одјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>—  
тном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, д 
на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта онесвешћена стиснувши обема рукама с 
ема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које 
 беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, 
дом управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху н 
к што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођ 
те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролет 
{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко тр 
е седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, 
<p>И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крај 
амена. </p> <p>— Заповест кадијина мора се извршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка  
 вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се пој 
м.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно 
видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> < 
 одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оде 
има умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} 
олима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, та 
десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са предњег седишта позади у кола 
илно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохвати 
ка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувши својом главом 
а из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши  
ити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још 
 и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која  
.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком н 
S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаило се запре 
} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра нем 
вешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Крис 
Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух  
јзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му с 
ицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнат 
<p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>—  
p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — 
икад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радознале масе, Мицко се брзо скло 
они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуна 
есам, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој сво 
ицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред  
, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бе 
 <p>— Нека уђе! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског о 
поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити  
омче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да пр 
ој спољашности Краља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару! 
рдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше неколико њих на камилама од оних истих Мицко 
ујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, ка 
рајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно мор 
да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb  
уго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то 
беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који нач 
ко скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном  
 је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је ср 
војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p 
ти да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не 
 а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим т 
и кроз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко ј 
и човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p> 
ду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати 
какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље п 
полис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у  
вника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и 
ак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше ј 
ћ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је  
 и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму з 
о од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.< 
 било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p> 
и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p 
рем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше оп 
 се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на с 
цка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај му пр 
то њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p 
лако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових з 
рана око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турских н 
 само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од  
ажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико п 
 не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S 
дети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а 
{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S 
алих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-бегово 
јим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Вес 
царин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око 
јали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши  
азливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морс 
оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је 
о своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му чести 
морност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако нес 
се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш  
атког очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњим 
ицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу 
 можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај ма 
S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се 
рно.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се по 
време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовц 
есе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка ју 
х зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у јед 
 Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим што је он 
<p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку 
ачно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико  
ви:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то  
е фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: 
у већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, поч 
рми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А  
 сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет 
мах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је са 
p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови сво 
ка посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган  
ледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим сти 
>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је целога свога века сл 
есет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за н 
вој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— 
тих предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и п 
њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Миц 
 он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и т 
 дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко  
ети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе м 
јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — по 
наре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се деш 
ана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и п 
аше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидб 
он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опе 
аква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова од шатора, испод којих  
да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одгов 
лавеж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момц 
а.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити  
Но његова зла намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина беху 
ста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им  
жасна и несносна, по таком времену није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p>  
 им прети опасност од оног камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то о 
ње речи није радосно примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове 
нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за  
да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову год 
ти живо створење у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах  
p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опет сви у  
ј!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по с 
м радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с 
p>— Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји 
 бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а с 
и о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним м 
ода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</p> <p 
леда, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђ 
 и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се б 
ва се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка  
 <p>Радоје пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> 
и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за ув 
ада ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Ос 
рим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, п 
што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и бригу ње 
лиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p> <pb 
носног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од  
емогући одолети своју радозналост попне се на стену.</p> <p>У једном крају испод једног великог 
 другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отво 
ужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, пр 
 црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, т 
реме сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="144" /> освежавајући ветар.{S} Одмах  
 /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле на један дугачак 
их.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охри 
. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе се сад Мита, остављајући скоро празну оканицу. — Не ваљ 
ше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико д 
а грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи б 
све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то б 
дмах закла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра  
инашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у 
> <p>Преплашени Турци најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставив 
и и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису ви 
одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добро!...</p> <p> 
е оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне ч 
усрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ов 
/p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, га 
аче! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јад 
ад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>После непуно пола сата настави 
 што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера 
 Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом.  
зман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен пр 
ора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћо 
 појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа и д 
авно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху  
ом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потужити 
јом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дуж 
не и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем.  
ако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су тол 
и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, после оноликих  
!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук 
лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена  
 свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи  
 човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S}  
цко усплахирено, претварајући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо 
ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! 
о појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... 
</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку до 
презањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемог 
.. живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале 
 плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, д 
м својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако д 
ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико упра 
 рика.{S} На неколико тренутака указаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху 
вде онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше  
рно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и  
.. сиротиња... голотиња!.., — превијаше се сад Станимир.</p> <pb n="115" /> <p>— Знам, знам, си 
ва.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово гро 
љаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше  
луја која мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на  
{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ 
инама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да пр 
пко, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... з 
ко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо 
м.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома  
га ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је  
 грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недал 
атрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да  
Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте д 
пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао д 
 дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу 
а.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а ода 
дилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци од 
да Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, н 
ругова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко  
апуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} 
ируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовал 
многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурз 
сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите  
ела олуја на појединим местима створише се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пеште 
еље у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши 
домаћином и осталим укућанима и упутише се право опет своме пријатељу који је становао на крају 
владан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <p 
ћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши за собом масу својих покланих 
а онаку претњу рускога конзула морадоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста договор између валије  
сталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу. 
ела.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Па 
оран.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго сп 
војицу што остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Б 
епо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка 
и беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак бе 
 са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије 
о одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n= 
жином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци  
поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца.</ 
упи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да  
лио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div 
 и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па доша 
 режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="subS 
е а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка 
ри близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Сере 
 напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска б 
{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од  
и са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S 
, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и о 
ш, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p>  
у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Станов 
би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb 
 Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И ве 
у Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану  
 за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну обли 
ора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и о 
им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а ја 
што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио. 
мљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена на време 
 и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загу 
камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никак 
 Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста није т 
ли читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланцима 
ка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако од 
 се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко са 
е беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непо 
/p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову уж 
 се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S}  
ије био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како 
 полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му 
ни врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту 
S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и 
 само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић св 
много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио  
рије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пре 
 није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин. 
 донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да насп 
ела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и 
, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим чове 
 селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпома 
е удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је з 
илеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p 
 у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог урм 
е могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, кап 
 само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p 
тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Виш 
ви му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!... 
 уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах  
е ни по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се 
рабра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак п 
дрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сва 
/p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и нареди 
ова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их  
о коло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Т 
 <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забру 
ком времену није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролази 
чага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом ду 
обом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њих 
 беше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! 
>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око спрема 
јури некуд!...</p> <pb n="91" /> <p>Сви се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да и 
им опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем прем 
ака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само  
>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p 
> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чује 
ејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — в 
ан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си 
 њега, и тако сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађ 
ожју планинских огранака Малеша, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са 
но или руска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српс 
 свадби једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана тре 
 очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажн 
е грдну множину од онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S 
ушом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухват 
овораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!. 
ањавили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском об 
апи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци брани 
ави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју 
удовицом једног бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Ту 
S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно свој 
У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово с 
дморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског биља, 
ад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У прв 
д са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мор 
љено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело ово 
ицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за траг 
 задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</ 
лико тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густо 
 који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја  
ше свет да посвршава своје послове који се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити 
еху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким ч 
} Неки певаху „турске севдалинке", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвоји 
инке", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубо 
 се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше 
д, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз  
еку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљати око оног прозорчића на подрум 
рајевима прележати грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора 
 потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те год 
и добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове. 
 у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху п 
а свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко  
у.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, 
је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвор 
 ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам к 
 утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да  
о је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Д 
Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу 
л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше разго 
пило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После д 
ртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добр 
че ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да 
првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображењ 
/p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли глада 
а их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није мог 
љама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни  
</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а ка 
 у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини напунише тулуме  
<p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија прину 
је се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед ов 
 ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у с 
чито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћ 
ризнати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пош 
 <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — вик 
то друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро 
 дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Крис 
ову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докл 
>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било 
м дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове по приватни 
ј домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицк 
спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође некол 
што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси јед 
епукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико 
 к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са својим хара 
ав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем стр 
<p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини  
а и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана ув 
ство после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико з 
што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да  
ади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу со 
дост претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, које проводише, док 
цко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављ 
рнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том дуг 
њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и н 
несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати. 
 вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права д 
S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима на 
 како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а  
 Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их из 
а Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи ок 
и да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним улицама кроз неке авли 
стопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упутише 
 име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу закл 
ати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правц 
ху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако  
ан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле и пођоше.</p> <pb n= 
 — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко поклониш 
ио мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887 
ужила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> 
</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету н 
о сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљд 
 <p>После овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{ 
д овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!... 
{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p>  
омрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубок 
викну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој!  
 Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом 
 вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше 
ка југу и после неколико часова улогори се међ’ планинским кланцима на планини Ниџеру.</p> <p>Н 
..</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас доби 
вета, освета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се М 
 појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и нај 
} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља Мила 
жих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се  
сно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив 
оче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јес 
ти сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те с 
ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави 
Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довест 
ле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p>  
, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево м 
оче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове з 
м крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са 
е моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авл 
 душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што  
ти натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући,  
да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше  
> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа 
 са сведоцима, изишав из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. </p> </div> <pb n="69" /> 
 чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паш 
<p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати  
живљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборс 
сталим понављаше речи Михаилове, чудећи се.</p> <pb n="57" /> <p>— Који, који? — упиташе брзо о 
?! — одговори усплахирено Турче, чудећи се.</p> <p>— Турчин!...{S} Каурин!...{S} Бре ћерата...  
е! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали  
>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре 
не судије са турским чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте  
. шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не трепљаху, посматра 
Мицко харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо 
5" /> са извора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p> 
.. убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, нећ 
 <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!... 
е, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћ 
..{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67 
{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шт 
ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Т 
све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>После овако подужег разговора Арап 
 сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену д 
 скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не 
ше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у живо 
м беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Ск 
ше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на 
p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џуманс 
 завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се ова 
>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га оп 
 намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност 
 /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p>  
оче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина 
 <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељем час са другим — све су то б 
 Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</ 
х! — тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо  
пели да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад 
ј!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, з 
мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо 
 ништа крив! — муцаше Сима, превијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p>  
вори један од млађих судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је 
 а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. < 
а њихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко,  
лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбун 
едно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ  
 дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина 
— викну Мицко усплахирено, претварајући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам ник 
љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски 
тељу! — викну очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом 
.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад 
пију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ог 
исер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, к 
 које беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p> 
} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефен 
ија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила 
е узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале  
>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се  
равно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко  
морао полако ступати ка конаку, кријући се непрестано уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до  
појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Од 
Сиђимо потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!...</p> <p> 
ако је имао прилично новаца, то кријући се, проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од онога пак д 
ако сведочити! — заврши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не 
продужавали су они свој посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само 
 но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису мо 
резањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на повр 
 али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са оволиком множином било би заист 
окретима певајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је по 
то киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и 
 варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана ч 
ближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена рањена стока поче б 
ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити 
 а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој 
 и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, 
и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшно ускомешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од  
ум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S}  
оче сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, вој 
ајпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p> 
ако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је с 
 врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу 
х примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одма 
 умро, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управник 
код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опр 
 Ћустендил.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију 
јно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у  
ј честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је  
 нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо б 
екивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови 
{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава  
јзад, после дужег разговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где 
е Мицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски г 
атворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, г 
 четом Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Њего 
гошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка севе 
} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико сво 
ше их свега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба н 
највећем задовољству.</p> <p>Опростивши се овога српскога крвника, који читава чуда ствараше са 
ози! — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре изв 
тагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо ско 
штре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одма 
о исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, виде 
 — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових р 
оче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји  
сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се ј 
 цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових р 
у сад руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили 
ј Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што мо 
ки револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст пр 
о изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb 
еле дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним п 
 нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брин 
ет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дође 
 Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћ 
е пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука дож 
е он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Ми 
а викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева ув 
milestone unit="subSection" /> <p>И бој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде,</l 
ицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на С 
се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — 
 пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да 
на, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу  
ње нове потере нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху 
гну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели  
к.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— 
ти човече, — рече Мицко.</p> <p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али 
196" /> <p>— Ја сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у пра 
 Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадиковаше Михаило  
још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шет 
 и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— За 
лико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— 
хладовини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет. 
" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пустињи месец се појави и млечн 
 варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још 
свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све виш 
шна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуба подизаше к небу, атм 
 буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} Ост 
 n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико ки 
есмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за ти 
 пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и  
 и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између 
ко га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних  
д с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу 
свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се мог 
 пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалош 
и зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се так 
на ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена 
ова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква се мо 
амницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу  
 ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али 
ет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали 
шао.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>После 
ободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше  
 беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како 
уштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи.. 
 Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам ма 
ш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрет 
добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке ре 
о сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>—  
 </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник  
тила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас мор 
 А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... 
>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и с 
ље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их по 
равцем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арап 
ицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дуже 
его да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме Миц 
аху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> < 
ини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ з 
нке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но  
ака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесн 
чи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет  
но његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико 
Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они ве 
ише по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb n="35"  
урака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још ја 
 су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног 
о!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се изма 
 вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p> <p>Разговарајући тако стигоше  
шинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе 
ту му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко 
Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!... 
ер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им 
} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као о 
 тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S}  
ца се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији 
ално корачајући напред.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше  
ђени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама  
и храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида  
ати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо,  
горчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб т 
хових звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула с 
илостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зи 
ише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S 
е, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби  
 подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког пр 
село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села — у рав 
олунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином  
е и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис р 
сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод 
огоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници 
да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, о 
 кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари  
 беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте  
/> друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Ф 
ће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и  
ише ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам 
та крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он  
ја је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а 
пско-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После сврш 
ју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пуст 
ше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би реше 
збачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом  
ња веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смело 
а.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратко 
допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робиј 
ишта боље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове  
дужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превр 
у те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арна 
и крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад  
 и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S 
у.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом мес 
аска од мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку за 
</p> <p>Радећи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у гото 
смех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... 
ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Њ 
на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дан 
грљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган т 
коумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прил 
оноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму  
ве уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што брж 
е сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и после 
 неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше насе 
 из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака јо 
н о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је с 
! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај 
њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику  
ико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набе 
.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га  
менити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је 
но пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа,  
леда Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко п 
на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чел 
е.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде п 
турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху 
м, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> <p 
ама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб- 
десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који се 
уго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка и 
ита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на вра 
е ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о за 
вши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онак 
ш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, је 
 редове од наоружаних турских низама он се страшно пренерази.{S} У први мах није могао да веруј 
 устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који бе 
е Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n="204" / 
ко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнај 
ше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно свак 
кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог 
вором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Ара 
 туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому  
, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, по 
ељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене на 
 вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху ис 
цковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано  
слима.</p> <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са ко 
србијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, 
 од њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији и најспособниј 
о, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више  
дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме 
љашност привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не мога 
 се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару,  
аним и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној 
у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао 
свесна.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129 
де онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својо 
ај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми о 
 ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао је он колико и како 
и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — по 
 као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и 
е на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Ве 
ла на самом подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, 
х седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако пр 
 Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-чит 
 чету од преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах прид 
 се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хо 
 она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у  
 он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њ 
викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку н 
но створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гом 
овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да  
 <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћуст 
 ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p 
Сви су ћутали, управник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђен 
на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи ко 
.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S}  
="21" /> спавао, као и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости  
 предњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се 
 а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без 
и корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p 
ва пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196" /> < 
 <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим погледом посматра 
 сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? —  
беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу.</p> <p>После подужег п 
ижили својој стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружани 
и ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извлаче из оних својих склоништа, из рупча 
мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко  
овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо к 
 паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не бу 
ав усплахирен и не прибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној 
да виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по кој 
њег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они бе 
ада је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о с 
.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као о 
p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано око он 
Беху се сви задубили, посматрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вра 
ам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху забо 
паметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p> <p>— Знаш,  
</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни де 
и њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Б 
таријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то наста  
шље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Ара 
ихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чи 
 најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше 
стати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цр 
 читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је 
кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим  
зракова — нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето,  
 па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође напр 
 али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше разговор између Мицка и Косте а растојањ 
м главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} 
ако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{ 
на уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рође 
елодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Миц 
ка „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толико се све 
 смрти пророковој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицкови 
 конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зе 
ким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи  
потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове др 
де те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која  
ало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само 
и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понај 
толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао сп 
ина од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у сло 
е врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Мил 
а и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах пр 
у средини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за не 
чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p 
Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но п 
своји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке 
ко је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb  
 опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она 
у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако  
испела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но пол 
б-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пођ 
у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања 
да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у ј 
ши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> 
ан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не  
и за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гин 
p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још ви 
на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Ка 
n="138" /> <p>Са оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у ње 
ом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста 
а и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим непријатељима, са једном г 
p>После оваког тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у село Степане а од 
ладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио то 
пут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону г 
е руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја 
за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зор 
јетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{ 
ш подужег разговора са начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали дру 
седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро с 
лару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах  
 шестомесечног тамновања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за См 
 даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је 
е код мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које с 
дно камење.</p> <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивља 
ојводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посм 
 једног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што  
е осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њи 
 томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима о 
 опет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајућ 
што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине 
еће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друг 
ој крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија  
ре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, остали 
ло дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би  
љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у  
 бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у по 
дају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</ 
о ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио,  
ругих облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону 
и се Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше 
година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је 
омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, и 
 и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да  
једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је  
 станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је б 
Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин влада 
> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је један међу њима умро од 
проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га бе 
езревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчез 
</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих огњишта разговарало о Али-М 
то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле. 
вешћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како пад 
ријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> 
ну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га 
новато стање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати 
м.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нес 
ецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих 
.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало к 
но.</p> <p>Тајац је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они д 
атаганом.{S} Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као  
и, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад  
напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћ 
мој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу приј 
ђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече 
ио у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим друговима: како би то било,  
овољан.{S} У његовим мислима непрестано се превртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан". 
га дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а ма 
мире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p 
удила.{S} Зајапурено источно небо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Н 
а има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће  
ах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо гов 
д и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Баците п 
увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше  
и други турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзу 
код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити својом сопственом ша 
об између обе непријатељске странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ  
 друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без преста 
ан ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито 
 Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим друговима. 
ју као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код 
еху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар н 
ја од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p 
 је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада 
 последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на т 
да би му задовољили ову радозналост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, о 
ну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај ад 
е одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Ал 
мешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови  
путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источ 
олико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим н 
 <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапс 
планини чека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добр 
ти на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом б 
у, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p> 
сто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мо 
 обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак о 
том Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Тур 
пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедициј 
а па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" / 
ве.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи  
 би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику 
плавом небу хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се темп 
S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора се 
ј памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што се з 
горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а ови већ б 
овања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код  
храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а 
ћ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и ма 
о.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг С 
лићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни рече 
а и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и изд 
 Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, је 
лико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху 
м гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање к 
 А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним турским чиновником,  
А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, ка 
афану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> < 
г логора.{S} Многи српски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу 
S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пан 
ао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговим 
а Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало порогушише око обезоружаног Мицка, они опе 
ма беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто с 
 сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} К 
а — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њ 
исуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља, он продужи пу 
ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаш 
 најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вр 
 им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевим 
вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу ост 
оду а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили,  
друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах расп 
 довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова  
ад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да б 
но воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милев 
орио после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада 
омогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу 
јним вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо 
и учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником ви 
 мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и на 
 хоћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером. 
унака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче 
ити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела  
 чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка ра 
отреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне 
чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Муха 
и тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако поги 
е месту турска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, к 
ћу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости неће 
аланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и н 
 пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p>  
 дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није  
мах поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове годин 
грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> < 
на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда 
 и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несно 
едамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те 
ратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика 
ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше повући испред руске војске, а  
 зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу 
ступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде. 
<p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада. 
ста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да је могао устат 
а баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише д 
S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на ду 
/> <p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код ње 
м потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом др 
рви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и д 
.</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударце 
ао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не уста 
и баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта 
беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гор 
ма, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна т 
 разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Ар 
о ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а 
лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на зас 
м, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудим 
дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из 
p> <p>Поноћна песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто 
рава светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, 
е да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се  
никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, ко 
ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да с 
 тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и  
 а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј 
 песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, 
ту он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах 
} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Др 
 ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам уч 
је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих 
о нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звезд 
појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути х 
мане! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> < 
оче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујај 
 небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовн 
оли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуд 
ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим другов 
а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твом 
у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо  
ла нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко морад 
чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он з 
е куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са ова 
ао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је 
Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака 
ти стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог там 
метника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у там 
ио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз о 
 Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и  
ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са  
зо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде села 
куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајк 
а Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p>  
у је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— С 
S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе  
 варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже  
и кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањуј 
зман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном 
ни отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози!  
 Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бо 
је је можда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен. 
них Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини на 
 Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би на 
} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а т 
летале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој мил 
их урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине или по који џбунасти ш 
осте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p 
ио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељс 
рђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило. 
 било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препи 
омоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у о 
ари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младости, хајдуковали су заједно и 
и Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицк 
о ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је жив 
стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p>  
тановници пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућин 
и продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радосниј 
.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале  
фрике са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, 
чком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки началник 
и се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове друж 
војом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а он с 
ћ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједи 
но исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Стан 
о лепо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко 
љубише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине његовој чети.</p> <pb n="50" /> <p 
осле неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} О 
еро, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обра 
иђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S 
авну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александрови 
ице између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих земљак 
ње одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбра 
им грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше прас 
у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним прија 
 слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмара 
 окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} 
о велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на 
иште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p> < 
p> <p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а 
то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>—  
бодно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан  
нага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.< 
авством и преваром!...</p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ћ 
/p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртв 
и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из ка 
риродне појаве и после овога настављаху се многобројна питања а и одговори <pb n="152" /> измеђ 
е... заједно свуда!...{S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и он 
шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они 
а.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, 
ом љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом  
ева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што  
..</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица в 
ани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаш 
Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> <pb n="36" /> <p> 
ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва 
 се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ  
уке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки пева 
родица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p> <p> 
.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S 
ашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилиц 
е дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском 
лећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрајући како се пламен високо пов 
се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац м 
ше према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше  
ледима.</p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам! 
ану... украдоше...</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дот 
 саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p>— Из Србије! — од 
су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћ 
о тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака указаше  
>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви  
} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше с 
зела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.< 
сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> 
ка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{ 
и од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледа 
илазити странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који х 
н га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке  
, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов разговор, који  
укова опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима  
а Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Деми 
Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једно 
 <p>Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Ка 
д ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} С 
г зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се н 
де, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута 
 <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју ла 
ан грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова мор 
n="144" /> освежавајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извлаче из оних свој 
Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Ми 
 одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо ск 
ђе даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешт 
ри стотине златних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p 
це прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше н 
баша изговори у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са  
>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту ј 
дговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну злат 
лажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих веко 
 неколико редова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових 
н и некрст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и наро 
осле два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних об 
к се расу по непрегледној пустињи месец се појави и млечним својим зрацима обасјаваше онај једн 
ре, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ покл 
река ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Шт 
он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Турска села  
 његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} 
, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмањ 
.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Посед 
ст година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{ 
вио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет 
ало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше сил 
земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисање трајало је неко извесно вр 
буздавао је осећаје своје — познавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, к 
 живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обузе 
олико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, ко 
 кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпн 
/p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко  
ла изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо цел 
 својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар 
н се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и  
је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупа 
то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвор 
ех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> 
за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но  
> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} 
о не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> 
в јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и др 
p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак к 
 стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову сли 
Отров да попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че  
на жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га 
ти ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више  
ш десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</ 
те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестал 
о таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као д 
 само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено разд 
ез икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке", неки се договараху о нечем, неки се беху о 
е вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју 
етарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огроман мор 
едно од најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 становника.{S} Ту се са  
</p> <p>И нехотице управите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S}  
чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</ 
.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивање нове потере нису за 
, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мора,  
 па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и после неколико да 
ндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим 
вши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе  
<pb n="5" /> Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла густо 
то пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ 
/p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си сега сос здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше  
и власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арап 
ни.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар 
ад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита ц 
 Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно  
а ради суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша 
p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе  
{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасне-ра 
 у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, 
јуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошт 
а Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} То су 
цко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фес 
ицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да и 
едалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи 
а попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе д 
 за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко у 
лађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— 
ше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> 
 оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сим 
.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> 
 — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима б 
са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разгов 
доше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито  
са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепотама ко 
аћин, млад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш  
уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на гру 
м чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, размишљајући како ће и на који начин, д 
>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презриво у пандуре.{S} Мар 
и се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему 
знао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као  
атраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има  
 и радознало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити т 
— све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостал 
ницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад заповеднички бујна Арапка —  
уго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прођ 
резриво у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само ј 
>Мита се у моменту стропошта са предњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне 
а не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од камена.</p> <p>Пошто овако разглед 
ита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с м 
 Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l> 
ремаху камиле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одва 
>Тако је прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> < 
мо још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих беше већ један р 
пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани 
обу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за М 
и колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким тав 
</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који  
ндије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одм 
авио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткива 
 <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала 
> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> 
није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> 
ца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмак 
ва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше  
г села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на једној узвишици и  
p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} Многи српс 
са својом дружином улогори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после овол 
адовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху и сам 
:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио 
е, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти де 
ак, после кратког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, ка 
ђоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стиг 
и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану в 
заједнички четовали, упадајући у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху сти 
де задржавали, упадајући често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао  
то, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на ј 
арене са пљачком, и предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да проп 
 са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест м 
<p>Мицко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде  
и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зр 
 жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику пра 
 после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше јед 
 и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно про 
лед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из  
ти онолико наших људи на Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и м 
p>Исти Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Миц 
мену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапч 
зе показивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> 
ћ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они сад пој 
ало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одма 
радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и ус 
а.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и 
огао ни име погодити.{S} Читаву трећину села заузимало је преко тридесет зграда, не рачунајући  
ву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах по 
он са својом дружином.{S} Преко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху пр 
 наших бегова, што запали онолико наших села, што уништи онолико наших људи и толику царску вој 
 оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука ј 
 — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тр 
имаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{ 
убоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одго 
кадијом поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље о 
P19024_C1.1"> <head>I.</head> <p>— Камо селам бре, ћопек <ref target="#SRP19024_N2" />! — викну 
 поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да  
, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и к 
вором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним сл 
е, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паш 
мански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову 
ош раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом др 
а који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевин 
то позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све 
нских огранака Малеша, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога бог 
на буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза 
Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у 
Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле ут 
десет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим  
ом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима ж 
а и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах п 
а ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму в 
он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он  
ређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде  
варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста,  
ужином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пр 
и на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и н 
о се спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко им 
Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у 
 покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и  
даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то  
Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али  
>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У 
игну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу мно 
оских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — 
 која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Њег 
lestone unit="subSection" /> <p>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он  
то његово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашаг 
лизини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружи 
 Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадес 
> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусиј 
оста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који б 
ље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али М 
н.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спава 
еко од Мицковог логора.{S} Многи српски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, који сад завл 
еху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили с времена на време није дозвољавао д 
из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и прекл 
сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не 
ње, натоварене са пљачком, и предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не могош 
артинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора 
а доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху  
 њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од камена.</p> <p>Пошто овако раз 
 и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</ 
 како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су 
о мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и стан 
.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседелаца.{S} Били су како му 
и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам н 
камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готов 
капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чу 
лина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума, тек овде-онде могле су се  
страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше овај пламени  
 код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није с 
у годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после своје смрти да остане  
не Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n="145" /> песковитих предела у 
оји начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Осим лана 
ајдучком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, т 
 дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели  
а неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кад 
ра.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дана, место о 
 заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете 
ли су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и п 
 из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све  
ену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи  
 платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари. 
цко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која б 
свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа в 
 па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед 
ко, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин ос 
амиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу растоварио  
ој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу насл 
ћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромн 
ати ка конаку, кријући се непрестано уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим 
н одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога М 
ер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помр 
 сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако славно прође.< 
о прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином  
вивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед  
— говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тра 
е и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута прим 
а освети толику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косов 
али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше гр 
b n="137" /> <p>— Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одгов 
и.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, избавитељко! — поче Ми 
има беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље  
p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> 
авећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он 
 у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку,  
 сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не  
д грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци  
е.</p> <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад 
 док се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом уж 
ла би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би с 
 часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S 
</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији 
 беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече д 
, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро,  
мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збо 
к је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мо 
цније послужила Турцима као успомена на сећање храброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођ 
ора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао је он колико  
о, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубав 
 увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...< 
> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они  
 и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом 
т претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, које проводише, док бе 
 дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, 
аше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> 
релим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до  
у тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ 
нашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избав 
м, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у к 
дећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад ви 
... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и 
чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша 
и Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камил 
 за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, 
и ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих 
и.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n=" 
одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и 
идин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> < 
а патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам 
Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много  
мља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на л 
.{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља М 
кључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толик 
е на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ  
ободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p> <p>— 
 <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, заш 
 тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш п 
— И ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!.. 
ме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га 
ко да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, 
 Ја сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд си тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем хара 
p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадик 
ote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l 
/p> <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме 
/p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p 
мах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га  
и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p>— Из Срб 
 жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам. 
. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си сега сос здравље! — одговори му овај, јер једва чека 
дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када 
доше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту,  
у шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра св 
му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима већ з 
заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наш 
светник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што 
усрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаг 
у отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S}  
јеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да 
тражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи  
те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, разбојник,  
аиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — уп 
 о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде  
p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што  
. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, разб 
и си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима.</p 
врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би треба 
Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама види 
..{S} Заиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаш 
г робијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим  
оворите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не  
:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом  
 кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — о 
а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радос 
 опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као  
нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи б 
 опет завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева!  
лушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не 
дмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци п 
ете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш 
о, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде  
 Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било д 
и?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>—  
јвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде  
сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зов 
/p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шч 
.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко м 
 војвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободрав 
p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо 
аги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не зауста 
војој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су 
адосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли  
и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па...  
је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамниц 
будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију пр 
трашна олуја која мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а 
еде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се ск 
шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... разбојник!.. 
цу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>—  
но пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не 
 ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Ста 
а јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико к 
 и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <pb n="88" /> <p>После кратког очеки 
едан дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а 
ом и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му м 
н па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> <p>— 
е мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги  
чина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да 
ламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији се један е 
 неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p> 
кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом како би отклонули сва 
Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> 
е верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је 
арочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим  
ху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попи 
о продире светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам ре 
 — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али- 
 а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући се од Турака че 
кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>По 
<p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало  
 стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело,  
е а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела рак 
.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очиј 
 била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка кон 
говори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом 
у тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толик 
ој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... 
отинама пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једин 
равник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом 
 му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p 
/p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у м 
ахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је на 
олико тренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа вес 
очи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> 
и онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разгова 
није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на дру 
ових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на п 
утали, управник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц 
ех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p>  
њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времен 
ед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, размишљају 
То је онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших си 
 туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше велика 
иду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узви 
 раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако  
о крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Ша 
ав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срц 
 отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави своје кћери, којом она љубљаше Мицка и ни 
сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, којима се Кузма 
ив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтар 
<p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах  
ањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишестру 
ве до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења х 
ој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не може одолети  
 своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему, колико је она везана за тога чо 
ов тако безбрижан пут изненада заустави силна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тут 
их и скоро нагих створења постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силино 
 <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да сто 
отуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмич 
вши мартинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо поју 
м му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака  
елој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску воду са Ср 
<p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам  
 заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спус 
</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте к 
!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", к 
 тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем 
афтер с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Са 
ти и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се од 
Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и г 
е се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} 
зео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која ј 
 Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три с 
и чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа  
венк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p 
— поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо пр 
е много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлега 
, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање све је то трајало неколико часова.{S}  
е љубави — познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима  
отеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на  
овори му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то не 
та! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пандуре из предсобља.</p> 
а стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> 
ла, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре 
и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени  
оје питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан 
к Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и  
ри Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома 
<pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ ист 
неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... 
ош истога дана мораде Станија принуђена силом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте 
лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе 
сто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи  
пазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладов 
тари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> <p>— Трудићу се 
ети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одм 
 одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буд 
отле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко  
 опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти т 
њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изговори у н 
а добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p>  
ицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасно 
та.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p 
 брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синк 
о учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Б 
и ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине 
p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, шт 
 ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p> 
нди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превијајући се пред пандурима, молећи их да не ди 
има, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара стајаху поред 
ма само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише с 
м, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху,  
ош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по р 
...</p> <p>— Па... нисмо још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удоми 
— Слушао сам о теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао сад?...</p> <p>— Чу 
а бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, ш 
ојводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком л 
 — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замол 
!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу.</p> <p> 
... шта?!... казуј! — питаше убезекнуто Сима, преплашен Кузмановим речима.</p> <p>— Издадох наш 
 <p>— О, здраво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> 
какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си  
p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи С 
ци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речим 
лу му старе српске гусле, остављене као символ његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим  
очевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, 
 то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано  
е бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити. 
ј Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извест 
 уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с 
 са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а  
о, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви 
ед собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</p> <p>Ранђија заг 
ви са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p>  
е престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким 
еше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело издавало је сумњ 
 и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше ду 
вирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљ 
ндура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, улаз 
х да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одго 
 је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га  
олико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог пошт 
 односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак 
 кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она г 
е он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесит 
— никако није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за  
не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед свој 
ху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S 
ицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома 
лашено. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, в 
по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег 
p> <pb n="196" /> <p>— Ја сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле поју 
а села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине  
<p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог 
Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији  
сконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но 
ма па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{ 
и.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појур 
а за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако не враћ 
S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И г 
 и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даљ 
 дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка пл 
рким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака 
етварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично 
би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — гово 
јурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> <p>— Идем, идем... пуштај!... 
ато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не м 
ити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима. 
ети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у 
у а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! 
зли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мо 
>— Домуз-оглуј! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицко љутито. </p> <p>Као крвожедни тигар 
љу мом треба одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</ 
лободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који в 
p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам 
без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да из 
пио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, синко!... које добро? — отпоздрави му паша, упитавши га 
аде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, си 
 дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста ј 
 неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме  
Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш 
ир.</p> <pb n="115" /> <p>— Знам, знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико 
риликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још ка 
— умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, синко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним глас 
ан, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши к 
огу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом 
заврши Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те че 
 пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду злат 
ино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца ста 
дмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицк 
ега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапш 
те!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан и одмах п 
има излокасте толику невину крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине ср 
ху све саму пустош.{S} Много је српских синова тада пало испод њихових разбојничких ножева, шта 
рабрих другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужн 
рском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник што онако мучки уби  
и храбро освети толике сахрањене српске синове.{S} Један једини човек, један јунак, који и даље 
иротана — птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље  
t="#SRP19024_N4" />.{S} Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</ 
ој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака з 
било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца момак, ј 
ову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја 
развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељски поздрав надовезив 
н, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испр 
плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније коме 
> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар у 
олела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио би  
о никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју 
ва сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ о 
зму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо  
Неколико часова јуришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Вл 
лотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неког вулкана.</ 
у имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по цел 
мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само 
ивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Жу 
 маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Тур 
е стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплашени Турци  
и! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохв 
м.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путов 
у прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким по 
ја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немад 
Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници 
кренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кор 
.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако је по 
д Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Пр 
им варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђош 
к те прати на сваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не прест 
десет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку 
 јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да ч 
упропастио он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових 
ити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — превијаше се сад Станимир.</ 
.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место  
саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера, те напусти своју домовину — М 
убоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни становници обављали махом су радили ноћу. </p>  
 ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио 
а мора, између залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који А 
им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка север 
мље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се  
ла кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше 
ка „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ј 
> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам по 
во, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Б 
во што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестан 
у његовој кући опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непре 
амо голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више т 
е би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену прем 
 је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не 
и према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погл 
.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, запомагање, — све то страховито п 
ић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се г 
ња најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} Помрчина сад 
бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно је јечала као оно кле 
дајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћном паду.</p> <p>По 
е сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово ја 
е се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> </div> <div type="chapter" xml:id 
је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђ 
се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јас 
а зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и ј 
јног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори,  
в просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива. 
аћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зрако 
ђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чистог и ко снег  
.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опрости 
о један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кроз њега и као да хоћ 
оче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о то 
или су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код ост 
 мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито м 
усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> карактера једног 
и од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог по 
 је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви 
д народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, о 
арајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно чет 
смејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту с 
ца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових 
Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Ми 
не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кун 
 те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лаган 
о оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако  
.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у јед 
кочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Зап 
и-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином  
 је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> < 
у а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — вик 
цка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам м 
ве до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула див 
 коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварил 
понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а  
ожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашиш 
е да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S}  
мо време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света 
н огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска пти 
p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих земљака, којих овде беше прилично и т 
и оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извес 
73" /> <p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да ако ов 
осле кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, не с 
испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се 
ако се појединци извлаче из оних својих склоништа, из рупчага, и онда или остају пред својим ша 
за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зим 
их другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај 
{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином провести зим 
у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш  
 што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S}  
S} Загрејане младе цуре уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само шт 
рло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Мил 
ски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна м 
 они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за 
 много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непре 
 он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури з 
не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана увидише Тур 
ико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара није могао ни име погодити.{S} 
 и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага 
но са оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?.... 
дници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху с 
ом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркну 
а позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито...  
 старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаш 
оз оштрих планинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огро 
ко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чино 
о дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јатагане.{S} Само онај први, поменути мом 
о доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} М 
беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одај 
 било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он ј 
 и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дот 
Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</ 
лограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се зап 
а чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако силна љубав!{S} И Ми 
ткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод пр 
хранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног новца — преко пет стотина лира и 
ас лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У са 
који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{ 
— Ах! — стресе се сад Мита, остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p 
ступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} Мицко пак ни најмање ниј 
 их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и д 
 којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од варо 
..{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p>  
вог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њег 
сак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Неп 
лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божиј 
о себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у по 
води слатке часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновања у 
и док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и 
.</p> <pb n="131" /> <p>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пусти 
ада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветрови.</p> 
авао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је в 
им и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове памети, а 
силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили н 
њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ран 
овог стражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза  
 <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> < 
Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишч 
, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоч 
стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка  
 одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко  
ах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ о 
ата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од 
уги преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви бех 
чише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не п 
бунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку 
кову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво,  
p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратим 
аком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако приђе в 
 својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Ми 
 Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни  
крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не уч 
дговор.</p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако  
</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили в 
мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио д 
е ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону т 
оче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! 
те а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опа 
 у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упут 
p> <p>Овака његова спољашност морала је скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушал 
и да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он у 
 средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упи 
колико редова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових Ар 
цко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која см 
ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у т 
озаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто  
{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће,  
а био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава срество — то  
ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први ма 
бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> <p>— Нек  
међу валије и присутних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у < 
ње са тринајест својих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка 
а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га  
аспростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Раздражењ 
ваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прв 
 је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли 
 земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у  
ако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га јо 
ће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је 
несвешћена стиснувши обема рукама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у  
у на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</ 
 тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n="113" /> Али весела мла 
ти му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад  
а слободно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n="166" / 
ији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар  
м Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> 
</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што  
{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са о 
вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посврш 
светљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко прислу 
и усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде 
 се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> о 
р баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Ми 
... богати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лес 
ни грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура  
ли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, у 
сли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршал 
 Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбр 
 неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлега 
ереза, као помоћ оној првој, која онако славно прође.</p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави б 
еху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чем 
ашег доброг војводу!... — издадох нашег славног харамбашу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости  
дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири с 
аг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb  
хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту с 
их груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне  
пет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах пос 
Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после ду 
/p> <p>У том очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачун 
е, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани  
 преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У 
де код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> 
енчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите об 
разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја  
ни у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, које проводише, док беху овако млади и  
, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклет 
м, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док  
кова — нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, так 
а, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{ 
но, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овак 
едно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и 
А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ 
г друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, п 
илу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На 
 надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји  
Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше као да 
и а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго л 
ицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се 
м!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручј 
поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколи 
своме са Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао 
н.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али 
го ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S}  
рапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толи 
жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидн 
знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи б 
ац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му  
о душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод једног урмово 
есносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кро 
земљи задавао страх и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слу 
иста, грозна судбина!...{S} После онаке слободе и <pb n="45" /> онако умилног живота у Петрињск 
 турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S 
ин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>—  
! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад ви 
 сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко  
 су размишљали сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки  
јом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустен 
тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>М 
>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кр 
а им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p 
е Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овако  
уче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> < 
валише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени пријатељима који бдијаху над њима.</p> 
естрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њ 
и вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад б 
 и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца.</p> <p>Не п 
} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — 
ија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути ве 
зини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом  
о им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-М 
опусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кљу 
ва, сваког дана је проводио по неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она  
ти.{S} Човек, који је целога свога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, г 
човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бој 
новцем од капетана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у пос 
ку војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Или 
а га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продуж 
сподару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! 
.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима  
 њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... ш 
ео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба  
ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати д 
ивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је м 
у.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше повући испред ру 
 облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрост 
рзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турпију из 
а је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати др 
реди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана очек 
и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана.  
трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стражара према њему било је готово г 
есто кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче 
." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гам 
повеће парче хартије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето,  
 времену није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио ј 
а и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном казнити 
</p> <p>— И које пржено пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — 
сле подужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и 
ндила, са великом жестином нападоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" />  
своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} Сад настаде стр 
{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд 
ом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу  
о је било погледати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба 
, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у  
 Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као да га је 
оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За ба 
це и приђе Мицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга их је пратио посматрајући обојицу.{S} Изгледаше м 
 и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посм 
рах приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је 
ве!...</p> <p>— Слуге?!...</p> <p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узви 
..</p> <p>— Поклаше их све!...</p> <p>— Слуге?!...</p> <p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... 
 јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А 
Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд 
ци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н 
има — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и  
 <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли  
ађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дође 
та, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим мес 
савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском  
Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија,  
а и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјури 
посматрајући ову ужасну катакомбу, која служаше ондашњим властима за место где ће преступници к 
ају за упад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у т 
{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелентије,  
аљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!..,  
естано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што ј 
ош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини.</p> < 
а, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!...  
а светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, са 
 пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово ова 
азама, и чији род тамошњем становништву служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница,  
ио је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детел 
лаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и о 
 Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те вечери она се 
 да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху н 
атељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патриотиз 
рали, један од дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упит 
ога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући онако снужденог с 
, зато откривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да 
.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато о 
опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.< 
да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у  
ске кланце, наилазили су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун  
чање Мицково тумачећи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n="205" 
у увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпомагати.</p> <p>С 
ицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Да није случајно прошао какав хришћанин овде! — викну један од  
 сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем  
ећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се ув 
о.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато  
е сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја ка 
 пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као 
 то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети т 
Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{ 
илеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се ку 
} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да  
 мучио — рече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те 
ра пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања.{S} Она му је редовно правил 
свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за 
о. — Ти ме канда познајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па 
ивот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледом а 
Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људи 
време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четничком  
може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и ка 
/p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког п 
ва више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p>  
 Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и оде на в 
време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>После овако подужег разговора Арапи се 
реме овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам 
буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му 
ког одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Турака беш 
апима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ као за 
јом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ с 
 диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се  
но.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава А 
у беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S 
ху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> 
 овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно би 
.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече  
љавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога уб 
а воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>—  
 воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје и 
овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у  
Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S}  
раху.{S} Нико се пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унут 
лије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приме 
 тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</ 
страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а 
 <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће 
асом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратн 
м јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, мор 
 да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви посе 
јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени 
е!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо ба 
пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претва 
о љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући 
 на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у ла 
> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох! 
онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!.. 
атио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} 
ака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога 
му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Гр 
о саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грдел 
.. ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбо 
— викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у то 
увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро 
т пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје ра 
 Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање  
обарајући плотунима масу Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан пок 
цко их увек добро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим ја 
 због његовог <pb n="109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само а 
 више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p>  
 о његовом храбром држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше 
 сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али- 
поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени с 
онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје 
у запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекиваху о 
им рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом м 
 у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да  
па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јеше 
тињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> < 
 могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам 
мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...< 
 са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једно 
вавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Н 
дна грана отровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пел 
ом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била  
т пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њих страшно ри 
јање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту,  
је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин п 
ном.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле ле 
на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбир 
крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речима на о 
пространом пустињом.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао  
 смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност страних конзула а нар 
е на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над једн 
јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти о 
родирање преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских кланаца трајало је ско 
 налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштри 
 камиле и пођоше.</p> <pb n="197" /> <p>Сметови од песка променуше површину Сахаре.{S} Где је п 
.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивају 
аш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је  
b n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом! 
ру.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој дра 
цом! — одговори један од млађих судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... 
е са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим же 
 појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око ј 
Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође н 
век нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, д 
 он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, —  
је срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадиковаше М 
ну ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадиковаше Михаило па, 
нко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби с 
ћу! промрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, 
агу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже 
S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој су 
у лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим  
надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тара 
војом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путов 
олуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} 
а попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио 
 дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором ископали, побећи 
елео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена издржати а да не  
апском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не м 
и-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, п 
ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у он 
</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо ла 
урјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те и 
сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим п 
ше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Миц 
ориш, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати н 
икну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријатељу?</p> <p>— Сп 
:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко з 
драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, н 
 се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди 
-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опе 
мени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и так 
ави Ђорђе. </p> <p>— Освета, освета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових д 
.{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очима!</p> <pb n="117" /> 
 Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе  
урно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На вешала!...</p> <p>— Светли па 
престано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом миш 
ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p>  
— одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На вешала!...</p> <p 
ковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и по 
питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато?!...</p> <p>—  
 Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не оже 
ко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, само да би ш 
Мицковом затвору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни 
рело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пи 
b n="164" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био  
ра и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p>  
<p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леже м 
 Сем овога, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек по 
баша Мицко, све <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом бл 
</p> <pb n="183" /> <p>Два месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да прон 
јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах 
 морнари који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао 
ш од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га 
мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми 
 је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толико се све више и ви 
лојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="1 
ћи сваког тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква чов 
тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрес 
е непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пи 
ада је Кузмана неминовно морала постићи смртна казна.</p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана  
и су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицк 
 једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њи 
урцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пр 
ожда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p 
д и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му ист 
ироди понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зрац 
 Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном 
даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пу 
ржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становници ове арапс 
а лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и  
оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb n="70" /> <p>При овом н 
 одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже п 
о после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је 
 бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држат 
агу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше 
боди.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — прошапута полако он, пре 
ене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цур 
о могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама  
владаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко 
но.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженст 
захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам д 
о већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и ова  
н, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно  
т једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти 
порављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</ 
о ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу ур 
Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. < 
стити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем д 
змождено тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност,  
зи.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше  
 пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо 
акше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше св 
а.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилв 
 је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један 
е часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновања у „Зандану" 
урили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="72" />  
о најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и ж 
а и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облац 
ишла јер се после спавања осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници 
рица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — снажнија много но остале...{S} Бујна, а на гру 
S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешко 
ашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише 
p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с  
осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојк 
у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим на 
ед ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, ј 
да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу о 
да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.< 
ад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко је није презирао  
еше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</ 
ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за  
а поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице н 
..{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задр 
е?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пе 
у! — викну очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шт 
, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Механџија 
кну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капета 
е стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попев 
 <p>— Здраво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> <p>— Здрав 
у.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту и 
ла већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити 
ратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра 
чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с  
и и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто п 
 Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од св 
 је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли  
носе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник стр 
ој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, с 
’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе н 
 бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису има 
 годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може 
S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — о 
је, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S 
ца у богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу  
тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како 
доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно с 
 с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин 
и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу 
киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се  
ту био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у  
т.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p 
ано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и н 
аслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најми 
љут.{S} Обојица су размишљали сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сне 
момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у 
а леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на с 
леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред 
ападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Ј 
ље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од 
а глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После непрестаног 
на дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле род 
 појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на 
есе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевим 
ака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише спаса 
на.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад уга 
p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом д 
 који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одгов 
поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на т 
 вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни становници оба 
да Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка  
ија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ мож 
г одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко,  
 <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> <p>Миц 
>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и п 
ла људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и свој 
ио на какву превару.{S} Гледајући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке,  
има.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, кој 
!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бе 
ном у судници.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим он 
 кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко вл 
ест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они 
иметити неколико мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остат 
отражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлу 
} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p 
 вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише  
лас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са златницима, звецк 
х изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Ку 
у.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше м 
 без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непре 
рата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од  
 и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S}  
Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби 
услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна 
трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар,  
, морадоше се сада повући, оставивши за собом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци б 
аље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зат 
ивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S} Много је српских си 
пуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим траго 
да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Евро 
pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто к 
ла.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао  
 Остављени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље 
дмах побегоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им беху задавали  
а душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, прошаран 
 <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто у 
му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>—  
9" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, 
да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом се 
ву опасност беху заједнички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко 
 потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно заси 
 милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму ра 
е седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше  
</p> <p>Разговарајући тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише  
уно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и  
 се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> 
 последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручив 
адија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стар 
тин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља Мил 
— викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад  
уће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока св 
ићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— 
кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и  
 Саба најрула! — викнуше они, улазећи у собу.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Аларазола! — одговорише и 
енутака пандур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p 
</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p 
 узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом 
 до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима в 
де знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме мо 
вих другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви погинуше, ефендија! —  
у онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још ж 
ећ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, синко!... које добро? — отпо 
звикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он  
мах отрчале у своју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазв 
Они уђоше у једну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје који су би 
аном, одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандур 
 одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући 
</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише најзад и  
 као каква —аристократска — „господског соја", међ’ осталим Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и  
 Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузм 
} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покри 
 врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних  
ајзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и није вар 
ници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота. 
раше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} 
<l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана, 
 ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У 
Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео, 
> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је премин 
 после онаког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од  
еднак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> < 
ста.{S} После шестомесечног тамновања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би сп 
рављању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео д 
 понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да та 
мејдан подијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:< 
<l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;< 
 Мицко место ње мораде послужити својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пру 
па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веом 
p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си сега сос здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше да их 
.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко вр 
даде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, 
ито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасност 
олико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвод 
стендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста,  
 за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, 
ативши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, гд 
 домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје 
 харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача 
>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренутака, 
 да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не с 
 све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед о 
ремена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милев 
 потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да  
о кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p 
 два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину 
 буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— До 
а има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти стражар 
— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа има 
 <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он с 
ст Господња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да је могао устати а донек 
 је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после  
о после вечере није одмах <pb n="21" /> спавао, као и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуш 
о уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p> <p>—  
 и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест  
а жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — т 
 месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p 
ли.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакал 
ки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p 
 срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле,  
 не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума 
е рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од  
најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет. 
ојим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конак 
смо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чв 
о, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што 
, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — 
Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p>  
да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и жи 
е њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ак 
 да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После  
{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С 
аху.{S} Многи изненађени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Нек 
и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева по 
је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине 
а, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што  
 овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми  
>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћан 
овика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикн 
 даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко  
ако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је  
 у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и  
ода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! —  
 Шта говориш, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада  
нпут узвикну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријатељу?</p> 
 да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, 
иниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама,  
ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управник 
рући поглед к небу ка престолу, јединог спаситеља свог.</p> <pb n="171" /> <p>Чист и свеж вазду 
ече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Ми 
луд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У је 
лева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показ 
 <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум. 
жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за 
аголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повијају као каква змија.{S}  
у се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили су сад часове у  
/> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и 
а толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник... зликовац!....{S} Ник 
 у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед 
м њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицк 
им јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре хор од умилних пес 
 се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</ 
 све самим сребром.</p> <p>Овака његова спољашност морала је скренути свакоме пажњу, како оних, 
каст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у само 
 огроман страх.</p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к 
упи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њему поздрави г 
бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а  
уче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошиш 
неси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone unit="subSection" /> </d 
јка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбаш 
p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао  
имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома  
очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим но 
 је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена  
ошћу свога анђелског лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, јед 
а коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одмора од неколико дана п 
еше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени не 
беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планут 
тиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за 
скупили око механџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вече 
Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазн 
тајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше и мекше седло за зета 
рош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Му 
а гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брз 
оше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мит 
аше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одговори 
p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то 
тра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Миц 
{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле и пођоше.</p> <pb n="19 
да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али- 
дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тар 
се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После  
се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се 
нула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху о 
овек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Час 
зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањем од ст 
љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чуј 
об, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Види 
осле оваког тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатл 
јави надзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију"  
јих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као д 
к галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати  
p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јес 
ожда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде  
аље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесе 
</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора  
ашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ве 
о који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Друго 
Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет п 
ило.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђан 
ша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судб 
аџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љуб 
бини — у Македонији, на освету за овако срамно нанети му злочин.</p> <pb n="138" /> <p>Са оваки 
ње није он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што није могао пропустити а д 
толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе 
гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили,  
Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака 
тан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, саст 
ју, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, з 
оју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире 
наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викн 
до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и н 
рјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелент 
 разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих  
 дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља 
вори му Мицко.</p> <p>— Из Србије...{S} Србије... — забрујаше опет многобројни гласови. </p> <p 
ратско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њ 
опет питање.</p> <pb n="151" /> <p>— Из Србије! — одговори му Мицко.</p> <p>— Из Србије...{S} С 
рбије! — одговори му Мицко.</p> <p>— Из Србије...{S} Србије... — забрујаше опет многобројни гла 
901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024_N11" />< 
а беху прилично затегнути односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не о 
четничких ратова по Македонији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријате 
м његовим борбама у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно од 
> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово  
ије ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој зе 
ораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипа 
а крвника, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и в 
бије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила с 
икако са својим насиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одл 
шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао  
ама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.< 
и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству в 
>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га  
ењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за 
ександровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара 
 Ресен — место, које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете 
ји и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоцено 
а преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— О, здр 
.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу  
 покажем место, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство — посте 
а Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...</p>  
зу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам  
и вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војс 
руче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са дале 
> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за 
 иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, осталим добро 
њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са својим харамба 
али његови другови.</p> <p>После оваког срдачног састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им  
асила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врело 
S} О рамену мартинка извезена све самим сребром.</p> <p>Овака његова спољашност морала је скрен 
} Једно непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове б 
сти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" /> <p>— Милоје, Стеване! — до 
> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточник 
ријатеља, коме се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо о 
ада га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако они прове 
аперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су  
нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у  
о сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у 
 још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не п 
ном, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, 
 неколико тренутака изађе из куће један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за 
и ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те мор 
 Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземнога мора, између Туниса и Бенгаза или још ближ 
 на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мора, између залива Великога и Малога Сирт 
у пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбин 
 заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За 
тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко и 
 њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољен 
роз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не би 
а не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када ка 
родицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек бе 
 патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Ми 
p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, 
лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева пос 
обијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гла 
 да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако  
 После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Пе 
лом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са нај 
ну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења одмах закла неколико младих јагањаца, 
и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше то 
 да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живи 
..{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својо 
оба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим  
 лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пр 
/p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" /> његови другови са  
збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху < 
/> неки Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казн 
е у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се г 
ећу, проводили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчи 
 прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Миц 
кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — довикиваше 
<p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, па извади одмах новча 
лио а из превелике захвалности за овако срећно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капета 
ева хазна плаћа!...</p> <p>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{ 
/p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његово 
бично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега 
пељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на ур 
уде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Пе 
ник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ак 
мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те  
сто рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и неколико ов 
раћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добровољци беху  
о су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n= 
а су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше М 
 затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За непун 
 цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак  
од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p 
ном и свесрдном расположењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није т 
менима и мучки убијају њихове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-у 
ренутку изманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не 
их душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n=" 
ног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одај 
га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Ми 
јекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи 
, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што  
али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није 
{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустенд 
кадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Крат 
ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфов 
024_C1.5"> <head>V.</head> <p>Чим руско-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох,  
беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице у његовој околини беху пропиштале услед 
", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што  
ку, који храбро освети толике сахрањене српске синове.{S} Један једини човек, један јунак, који 
 Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се дост 
 кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!...</p> <p>Надзорник тамнице, у којој бе 
је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене као символ његових прадедова.{S 
 бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху ст 
и.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, одма 
, недалеко од Мицковог логора.{S} Многи српски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, који с 
е већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку С 
3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу невину децу, 
љу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека 
жио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице у његовој околини беху пропи 
="titlepage"> <p>ХАРАМБАША МИЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p 
сти.</note> <note xml:id="SRP19024_N6"> Српским добровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по ч 
Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки убијају њихове најмилије срод 
уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видет 
м чељустима излокасте толику невину крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те н 
а и овог пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и припрем 
 остављаху све саму пустош.{S} Много је српских синова тада пало испод њихових разбојничких нож 
 где је он са својом дружином.{S} Преко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год 
адесет храбрих другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе 
храбром држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радо 
 заједно са Мицком противу Турака још у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом у 
ати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник п 
, војводо, тако!... не пожали ни једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад кр 
задовољству.</p> <p>Опростивши се овога српскога крвника, који читава чуда ствараше са Србима у 
 n="8" /> <p>Мелодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци 
одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам 
инство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затво 
 само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад ч 
а, који беше главни командант над руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p 
адним Турцима, који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце  
 Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ  
будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Ми 
ако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као диван з 
етнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, 
су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити 
да им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом 
S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мај 
ј, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечиц 
нутака жестоко изуједати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђ 
кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж 
 и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за другим, која би м 
е тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај с 
, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко  
ах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" /> <p>— Милоје, Стеване! — дозиваш 
знио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> < 
и родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, ка 
тајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љубав, не мога 
лне песме.{S} То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весн 
месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајућ 
ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школ 
>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — 
ко и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове дивне мл 
гова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицино 
ји начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђе 
у.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела ј 
и шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа увере 
нину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога  
ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ан 
и?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј,  
кне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико не 
амнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузма 
чима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта  
е из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из з 
 ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој  
гавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, издадох!... 
творење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после  
..{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како 
ек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог познанства они  
стано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљив 
ки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белу 
ћи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да ј 
, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.< 
 млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и ч 
а Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје и пламену љубав није могло  
ђемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а зати 
ила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За п 
де си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје  
ровнице — стреле које јој најзад невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за А 
 твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се ср 
згледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но са 
ка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дан 
ио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића. 
ела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отп 
рема њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да  
 тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140 
у силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одго 
левина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p> <p>И отац и мајк 
ином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она 
љу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Турцима а за ти 
е Кузмана и отераше у тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузм 
!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко хар 
се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежњ 
о да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шах 
е онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! 
ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S 
танку.</p> <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који беше  
Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти. 
њака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики бро 
оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада 
оведи му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посматрао  
више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па п 
кушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то ни 
да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје к 
и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радо 
о уским улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами ал 
ољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бунд 
ше и четири пандура, такође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме зва 
ре, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја  
о воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p 
у — остаћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ кој 
p> <p>За време свега ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако бе 
к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада  
ма.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.</p> <p> 
ди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше  
м Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег  
Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p 
у врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља.</p> <pb n="46" /> <p>У великом узбуђе 
ја нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И ј 
овела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо  
аволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађ 
ше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Ша 
ко умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално корачајући напред.</p> <p>Мицко им се одазва са  
не грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добров 
 човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која г 
 а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано и 
 јунака, овога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити  
 једног кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај  
</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма 
 опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жесток 
о води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим што је он по народности Г 
 земљака, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Како је имао прилично новаца, то  
p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави 
не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве 
ехмеда о под. </p> <p>— Станија?!...{S} Станија?!... ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем стр 
аци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на извор а об 
али и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се прене 
има.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.< 
сећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макн 
цко, треснувши Мехмеда о под. </p> <p>— Станија?!...{S} Станија?!... ја не знам! — муцаше Мехме 
рмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p>— Станија!...{S} Фатима!... — поче опет муцати Мехмед, по 
сну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада  
 само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и претњама, примити и Ислам.{S} 
тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској  
дном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p> < 
дравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало  
дино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи 
ијег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то наста вел 
ти Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике на 
но у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше М 
а нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаесто 
лопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и ната 
ло тело Станијино беше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву кр 
ка одјури право ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, 
ажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви поч 
адиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем му — П 
те.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p 
узним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах запале 
хлађивале узаврелу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи 
кну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невинашца а суз 
нуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђ 
вог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, иза 
еговим друговима.</p> <p>Пошто однесоше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином одмах прод 
гу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се так 
једно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за 
ег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто  
рати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посече 
ајрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{ 
ше свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ћ 
 те чека.</p> <p>После оваког разговора Станимир одмах појури кући, веома задовољан.{S} У његов 
 онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив  
тиња... голотиња!.., — превијаше се сад Станимир.</p> <pb n="115" /> <p>— Знам, знам, синко...  
<p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега  
— Сабанајрула, честити пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у ње 
аша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познав 
ица, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше почас 
ри, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гл 
/p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са 
сти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који их обавештава 
ајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} Мицко па 
богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био ј 
говор, а нарочито због свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где с 
 Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито зб 
 и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева да 
ете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би  
, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он сво 
говараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и 
одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако зго 
ано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лиц 
тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турц 
 скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и п 
апке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да 
и могао провући дању поред многобројних станишта арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ак 
 са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупч 
ође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Здраво харамб 
 био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.< 
и око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да о 
 <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је 
. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега 
е се право опет своме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријат 
рашњости северне Африке са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу к 
полуострво а међу тим само један милион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да  
о нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, приближава к Мицку.</p> <p> 
Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грц 
рчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били  
е.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су се белили заст 
ого малих мешина с водом.</p> <p>Једини становници ове тамнице, која је имала много оделења, би 
ну.{S} Јер послове, које су ови сиротни становници обављали махом су радили ноћу. </p> <p>Лаган 
ли и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, —  
> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих огњишта разговарало о Али-Миле 
иполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су 
ева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи онако исто као добра храна, као код  
тан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извад 
 Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.< 
а узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују,  
 Европљанина чији организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Б 
стала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{ 
 осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али  
овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијан 
абро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио н 
д се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно л 
 — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!...</p> 
агај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком  
лом.{S} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних  
љанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> 
 знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Миц 
евима прележати грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. < 
но!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и с 
не!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома 
вео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђиј 
 а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p>  
жавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија н 
 покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не 
о вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене као символ његових прадед 
ку Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста п 
те му како знате — рече један од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и  
ема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од преко шесдесет које мушк 
 гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако они проведоше пуних осам месеци  
веће... <pb n="10" /> танковрхе јеле... стари храстови, китњасти борови, продираху високо кроз  
једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певуш 
> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лука 
p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гин 
ица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали  
приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p> 
ијатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Македони 
аскаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тог 
јамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — 
код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харамбашо!...{S} Турци  
м подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p 
о утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њи 
 драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Зб 
е!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш 
ну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снов 
ица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше као нај 
ин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повуче 
га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали 
 кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, оста 
цковој дружини.{S} Негда их увесељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим д 
каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молит 
досно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звеке 
 Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто 
ицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од нагло 
му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако 
ати на сваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.< 
а толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово г 
са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки ј 
ривуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и усл 
исано радосни, када понова видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месец 
звор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи-Мишом.</p>  
аздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро! 
у с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-М 
вим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чув 
 Македонији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће  
саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко 
осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са којима изобилује готово свака вар 
бурних четничких ратова по Македонији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га  
оследњим његовим борбама у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома ј 
и све сами Арапи, сем неколико Турака — староседелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње,  
о одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави доб 
љону“, који беше састављен све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки 
 Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све 
и ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... мој 
>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— А к 
буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапк 
ек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о рос 
е почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</ 
илазио, изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би  
х речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>П 
турски чиновник, послат нарочито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, 
авладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слободно!...{S} Каж 
а, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер с 
и се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово д 
а хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафира, руби 
у.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у т 
вога српскога крвника, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружино 
твовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову  
ицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} 
Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари,  
ма његовој отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, 
н да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца после смрти е 
 време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Ле 
им а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станимир и  
, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И треба! — одговоре остали.</p> <p> 
але су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — у Македонији, на ос 
ко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — у Маке 
 би човек могао замислити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и  
одина и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, вечито је владала г 
к, јер је на површини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Миц 
беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи ди 
то, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу  
да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их завол 
после толико дана први пут примети живо створење у људском облику, које се беше згрчило у једно 
еопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, више пут 
о ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе 
к што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену 
" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им 
 га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад з 
н беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За 
више беснела олуја на појединим местима створише се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше к 
 вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p>У та 
ећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ев 
 је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, и 
ше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите б 
 <p>После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а  
но. </p> <p>— Море, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време ово 
онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину 
мници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно пов 
ед срца!</p> <pb n="56" /> <p>— Милоје, Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, 
 овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они зајед 
 Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући,  
</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар  
ога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и 
ој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах М 
ет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што 
ах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољ 
ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах при 
<p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне по 
з далека изгледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем час 
метова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простран 
и ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгл 
ој поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљиц 
моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде  
 врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим др 
оје се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово 
говима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила,  
 необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун  
ицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозналост попне се на 
ајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спа 
 кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланац 
та.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{ 
и одолети своју радозналост попне се на стену.</p> <p>У једном крају испод једног великог камен 
кочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака,  
о за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кр 
није, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, 
ари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да ра 
 са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколико мрач 
} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага  
...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непреглед 
ма а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунц 
спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао је 
ље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље  
 кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој  
ата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја 
а за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у о 
ак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} 
уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга их 
 се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> 
 неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p 
 Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Б 
 враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну  
га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје п 
 тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под не 
 југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада  
ад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније реши 
 сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Миц 
оложајима спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле 
ћи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договор 
рске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше за 
аузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после овога војс 
граду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави 
а, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки н 
ом натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао прек 
ле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи жи 
ређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пр 
93" /> преко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У  
осле кратког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он 
е преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко 
фију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Види 
осле доста мучног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се 
нога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћустендила, одм 
већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Ту 
, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овог 
едоше на овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше  
 преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре бил 
ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор. 
</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мал 
а борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападн 
рамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола 
о да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све в 
очним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Гр 
да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи  
бровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да 
и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао гра 
пет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породиц 
вцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, 
радоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а 
њем од стране бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам  
епрестано уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах  
а једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви бех 
уно поверити.</p> <p>Разговарајући тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде у 
читавог часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а  
смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш М 
! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше ста 
уде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, 
има.</p> <p>Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се 
Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше  
родужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко ни 
{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове 
ви читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у ње 
 Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто вр 
ену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно хра 
у, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пу 
ше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући пре 
рци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да б 
сност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та р 
ке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и бле 
тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши 
, опростивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, које беш 
p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, свој 
 осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи н 
 чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби о 
 <p>Мара се одмах стропошта онесвешћена стиснувши обема рукама своје слабачке груди. </p> <p>Ве 
<p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње  
то су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, по 
ка.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих  
>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустенд 
 тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ преп 
p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показив 
к извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола 
ије га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулу 
з Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Ми 
најопаснијих царских одметника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем о 
ом од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта т 
м од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведош 
ивети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на 
си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши погледе на закла 
провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би била права г 
шав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти 
Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од о 
— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којеку 
 има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко д 
и а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би 
ноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ бе 
беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему  
 судници.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опа 
ше и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не прође мног 
е мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и н 
ена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само  
бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше 
и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски од 
колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши,  
дањем окружном начелнику у Врање Милану Стојићевићу...<ref target="#SRP19024_N7" /> да исти изј 
страшно ускомешаше.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађен 
 да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </ 
пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од ха 
мо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране. 
љу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако награди лакоумне Турке  
аног путовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући час по час рујним вино 
дан сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуни 
ица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p> <p>И о 
многу и многу кап те невине српске крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и н 
нали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика оп 
н, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки ј 
коро половину од оног новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти 
ре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере 
 грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златн 
Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне околности, али га овом прилико 
 у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није за  
несвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> <p>Страшн 
сна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку  
ај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у прв 
лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних турских лира и одмах се усели у њу са с 
знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-п 
{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи изнен 
здани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздрагани 
зад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архиманд 
, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност глед 
нско створење јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p 
о показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну Мицко — Остали нека зауз 
ласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код  
о удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки 
едном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз 
д пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестан 
вога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стр 
 Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си  
естрпљењем очекиваше на даље речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад пођоше 
шили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка ст 
и се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова. 
никако не пуштају на слободу а понашање стражара према њему било је готово горе него према Мицк 
уних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се остали или д 
</p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S}  
та с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у 
даш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и з 
доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо по 
К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарака д 
еве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, ј 
слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешини 
 одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда смени 
Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини неп 
3" /> <p>Када се беху приближили својој стражи приметише они, како се из даљине правце к њима,  
илева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се ски 
тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Ја 
ин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се нач 
азиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небр 
S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише с 
дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле празн 
ко 12.000 становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса,  
ве дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турских низама с напереним пуш 
 — клицаху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рање 
писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наоружаних турских низа 
ао из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулк 
 наоружаним Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући  
иг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи 
тигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине и радозналих грађана беше веома  
 ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одм 
један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p> <p>Мицко је пре 
о држање, овако понашање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапк 
ило у почастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сам 
ом кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре 
p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомеш 
.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им шт 
ндеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољ 
ицко умакао, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако 
азјарени лав плахо је размахивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе покланих Турака само  
сматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро нећ 
 бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да пр 
/p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зракова — нежних братинских руку и так 
 јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зор 
о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана... сјајне ва 
у.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива. 
г дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је дивну хладовину.< 
/p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огроман морски гале 
 показујући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</p> <p> 
ини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности в 
 је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм засејана житом, које кад  
не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и по 
за то сметала <pb n="122" /> присутност страних конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам прод 
 поновни сукоб између обе непријатељске странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бу 
Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p 
ахом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут 
ш много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изр 
ом разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледн 
немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка  
 се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче  
, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати. 
аши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? 
ед и показиваше својом руком на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, к 
ужили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак н 
 су са неким поверењем почели прилазити странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. 
ћао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао је он колико и како силно љуб 
{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилик 
дицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећ 
ве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му т 
ој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од 
су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који  
 смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</p> <p>Мицко је био 
м и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког  
е се толико причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчину.{S} З 
робљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност 
, тога војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да  
уму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити  
 тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се  
тво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а д 
поглед његових крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ла 
м и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома 
харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц н 
лих времена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не ви 
мо плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима п 
новником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господ 
журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грехе, и 
 одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго д 
и.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на  
да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми у 
/p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада  
инише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над нашом д 
<p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали 
е зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који кат 
у учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама 
јне варнице, јаук, запомагање, — све то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура 
у у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — А 
 Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који редовно н 
и но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у т 
на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <pb n="157" /> не с 
ући их убезекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита  
и много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они 
ад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове последње речи а кожа на телу п 
 Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом вите 
гови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он  
 а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ћ 
страшне околности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће д 
ко је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачн 
 из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекиваху они непрестано да и њихове  
 ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — гр 
следње речи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке 
гинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— Поклаше их св 
ише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да  
ош јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" />  
и уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да  
амбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!...</p> <p>— Како, како?!... на који начин?! 
то, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беш 
="72" /> дочекају напад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од сто 
 у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода 
о славно прође.</p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а 
и већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, 
/p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји 
сио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиграше се са  
Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостив 
о скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака указаше се четир 
чита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S}  
а — одстрањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку мор 
ва дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким 
 видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да ис 
не дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно  
вају заточеника проламао кроз одаје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у тол 
а учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми  
но прекаљен долазио је стотинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре б 
/p> <p>— Страшни, ефендија!...</p> <p>— Страшни?!... </p> <p>— Оружани!... око петнаест!...</p> 
 он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефендија!...</p> <p>— Страшни?!... </p> <p>— О 
па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге мед 
а свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи. 
жили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена рањена стока поче бесн 
ададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшно ускомешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од вре 
дове од наоружаних турских низама он се страшно пренерази.{S} У први мах није могао да верује н 
мање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како војвода Кол 
а неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху две с 
од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад 
жати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у брад 
ли паше и други турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу руско 
тица. </p> <p>— Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их 
кама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је 
ери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и 
а се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним правцем но посл 
 удараца по свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрвављено тело Мицково.{S} 
 пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, до 
 биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни је 
 ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote> <l>Разб 
ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од в 
.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко и 
снут овим речима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах с 
ошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневног путовања наиђоше они 
аше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке 
 на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p> 
и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце самртно ранише.</p>  
 узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори прв 
.. чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим с 
ну, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима. 
p>Кузман стајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на ди 
 истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе се сад Мита, остављајући скоро празну оканицу. — 
и и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику какви 
љци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен тур 
 и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувши својом главом о пешчани др 
 потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном ма 
десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се  
ан пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би  
! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p 
љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувши својом главом о  
Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура 
ко зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене на Ми 
прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни у 
р-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаил 
 свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са предњег седишта позади у кола, ухватио се  
пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта онесвешћена стиснувши обема рукама своје слаб 
а право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска пот 
з арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бес 
Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети 
никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</ 
два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљиви вета 
леву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S 
ошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромн 
арећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину. 
.{S} Песак се на неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све више и в 
а.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава  
ре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душ 
таганима и напереним мартинкама, полако ступају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p 
ијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се непрестано уз сеоске плот 
уштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бим 
 и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Миц 
адиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики л 
о беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попо 
би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на  
а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности К 
, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то 
е и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а 
примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па по 
имир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, синко!... ко 
е речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њ 
ени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седн 
Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би 
је Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога  
даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима,  
 тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки 
даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима мо 
ивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је А 
добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад п 
 сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше поче 
у, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не 
нопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А б 
и немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote> < 
 полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху н 
великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем по 
 близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су се бели 
ћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био  
његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с вре 
јдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елеј 
амислити само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није м 
S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали б 
м положајима спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са кам 
<p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом,  
ад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за другим, која би можда и саго 
.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да  
.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца  
мена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марама 
настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре по 
 изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више н 
{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесош 
им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка  
 и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, по 
ер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући снове о драгој слободи.{S} О че 
уо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, гл 
само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној с 
има одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац  
урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</ 
 много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овде онде о 
а је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и виш 
Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му н 
 се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{ 
 помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се н 
чин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини 
а једним пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова  
ши.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио целог свога века,  
p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији.</p> <pb n="195" /> < 
 да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> < 
празне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска  
била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове" камиле које су могле 
ш Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — старосе 
 <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а  
е им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га моли 
оји начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још је 
прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> < 
ацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S 
још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни становници обављали махом су радили ноћу 
је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицк 
 нарочито познате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И сами 
ију и успење се на једне степенице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од п 
а изговорила ове последње речи казивале су мржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш 
/p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њим 
 одлетале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој  
Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога  
раних урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине или по који џбунаст 
тећи кроз ону пустошну равницу, правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два 
ке војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад их зауст 
аклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као заклон,  
бине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их је чес 
да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини на 
 невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађивале узаврелу крв, којом цело  
лађавајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а н 
аху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одлико 
у имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Мног 
 бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Миц 
ега.{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{ 
сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто 
од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадиј 
ка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде би 
е за неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и у 
е госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> 
ћени, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>О 
ојим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро влад 
ио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник казамата трудио се свим силама да д 
обегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом затегнутошћу очекиваху <pb n= 
 страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као  
ест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глув 
и нежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити гордог  
<p>Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат 
одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па.. 
ужасна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сва 
ом камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</ 
ева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили с времена на време није 
ма су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи в 
едали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још изв 
није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише 
ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицк 
о пола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се м 
висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријат 
ој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су они свој посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону г 
 постане љубимац свију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом  
а горчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховог 
је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се 
 и са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Ш 
но време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све 
ко у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, усле 
познавали из ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p> 
му Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и 
уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а А 
азбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су об 
 <p>При овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске 
.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако  
p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки 
на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом  
сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, п 
помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не прође много а стар 
, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући нар 
 дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>—  
ут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало  
 седели су они око отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једа 
д хајдука.{S} Неколико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час там 
де.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите в 
пе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће и 
вог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне  
т корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се 
 Турке.</p> <p>Неколико часова јуришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше д 
м поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепотама које свак 
 покривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа 
нице, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали ника 
ту.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p>  
е војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана ј 
еколико Турака — староседелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног  
је за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није  
бији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служи 
 и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, д 
 спојени божанском благодећу, проводили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али 
 су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их 
 а час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан  
о, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашен 
но престављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују п 
ужином.{S} Преко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за с 
 Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома ми 
н Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако ш 
{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На о 
г ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалу 
како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет  
е се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене 
шина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „О 
 је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се пр 
у у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке" 
руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је било п 
ву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о ово 
т ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћ 
-разбојнике и царске одметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p 
но с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један 
на коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадајући  
но да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у про 
њаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из 
 овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хри 
ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их чек 
ди лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазн 
ла нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и оч 
и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима  
ајвећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да п 
 стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младости, хајдуковали су заједн 
а ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и М 
вило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака  
ести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и ма 
кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколико мрачних одаја у облик 
> <p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов на 
ote> <note xml:id="SRP19024_N5"> У кући су је тако звали од милости.</note> <note xml:id="SRP19 
он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје бил 
горисана велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српск 
ао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, 
ицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је  
ко дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарц 
а ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико  
ри стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </ 
 његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дворана непрестано и 
 као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле  
тоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицк 
м, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p 
и.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Оста 
ут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их  
у ови сиротни становници обављали махом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да кр 
е — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S 
у узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока они њима дају само в 
ваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уве 
еђу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако разговарали и причали једно другом своје доживљ 
ко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, ваљда 
е вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева 
ронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност с 
у се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко  
цко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде  
у цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толик 
 се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе  
водили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад 
цама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно  
ћу пријатељу — остаћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањ 
лева се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми 
и становници пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој вру 
е и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И о 
одине).{S} Заједно одрастоше... заједно су увек ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не раставља 
 човечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено тело храброга јунака.</p>  
зи изилазе из оних подземних кућица, то су обично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог ли 
 што год су више овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је б 
о у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p>  
ди, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а гот 
учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови н 
али су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду  
а сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама 
ојску требало је прилично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не про 
ираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза,  
 доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са  
отпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушк 
 n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене ме 
 коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтед 
ше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа  
ају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Исти 
ла добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја ос 
е умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као  
 живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једн 
 у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и  
ао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи  
лог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одмора од некол 
срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на а 
p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би  
е Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицк 
тати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радос 
ет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас  
о место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над једним отвором кр 
они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом  
 камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина ова 
и.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече М 
ране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз  
 друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути с 
а голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете 
го питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмо 
е као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима.</p> < 
е или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у са 
ајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је дост 
ст хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових п 
која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће сло 
је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет  
три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах  
мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада 
ек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су 
м те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ов 
>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на па 
 Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би  
сакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, са 
 тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отров 
 — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.</p> <p 
лавом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план н 
на их је често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не с 
киваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен с 
ај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј.</p>  
после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један други суд са каш 
з руку и место њега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како ко 
 дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да ра 
 <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски ч 
ше снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но,  
с а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше п 
стина кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шал 
брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде  
е год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не б 
знате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски 
тву.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мам 
Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја о 
p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја ц 
оноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина!...{S} После онаке слободе и <pb n="45" /> онак 
p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Ми 
гу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше  
ници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се т 
аше место у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте  
на овако било, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, госп 
кривице нема никакве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути с 
пом цурицом! — одговори један од млађих судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аф 
мбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним турски 
....</p> <p>— А што? — упиташе присутне судије са турским чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама,  
о, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаш 
>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — рече један од њихови старешина.< 
>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ак 
е макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни јед 
 Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. 
 судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. </p> </div 
Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.< 
 </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два п 
е прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад 
ви остали посланици и конзули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да  
/p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада 
} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да К 
шапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда  
огнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote> <l>Разбоље се вој 
на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем нареди 
е у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за 
рећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим. 
оста из Малешева.</p> <p>После извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година роби 
p> <p>— Порота, која је састављена ради суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, једногл 
.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше 
ет кадија изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одма 
<p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору  
 њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна 
ла је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породиц 
да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силн 
у крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више 
е из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баб 
клети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђо 
ком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад 
бећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађивал 
p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованк 
сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви о 
 Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним 
бе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би н 
бо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Ниг 
е к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све до после 
ом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— 
г Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и по 
змана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не в 
ан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше ма 
</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске странке, то се они још о 
те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p> 
ше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишл 
је знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало неколико минута.{S} Мицко се 
љи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је 
анице — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше в 
ом и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ух 
ноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ос 
рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руски конзул н 
ђе и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због 
уо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! —  
више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је М 
ни на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једног од најопаснијих крв 
ртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својо 
н у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом 
 Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и 
 У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за 
и из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута стра 
{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он својој <pb n="119" /> др 
едбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управникових речи.{S} Изгледало му 
но као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати  
је старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својо 
и.{S} Његово хајдучко одело издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је 
али улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисање трајало је неко и 
1887. године.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало 
S} Место оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни 
људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге  
о са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ 
ање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се то згура 
аге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто са душом да се б 
д огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{ 
уно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободра 
ра, сад беше завладала нека тајанствена суморност.{S} Умилна песма многобројних птичица престал 
наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин н 
рска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зракова — нежних 
 престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према с 
овек заборављен од света — одстрањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би 
обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних  
едно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо  
 решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</ 
е скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како 
напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не 
</p> <pb n="86" /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Ве 
/p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и  
 уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и виш 
рестала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад 
је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљи сти 
, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче 
 <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као д 
околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један уга 
пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунч 
ругова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се  
 сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар приро 
олико тренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбеж 
 па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше вре 
 био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и  
цу из наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор  
ада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше во 
ка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зр 
 на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока...  
на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије 
 вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S}  
њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран 
у, које падајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћном паду. 
ио је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу 
е настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог < 
азговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључ 
ицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико к 
м.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пеш 
ђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="14 
 беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко јо 
} После великог упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним зра 
а као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша  
RP19024_C2.1"> <head>I.</head> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневн 
1" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Божије, којима 
о у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагу 
де ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет б 
извршио, избегнувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа  
.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> 
није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> <pb n=" 
на јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше из 
ени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то су о 
ако продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић 
о би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило би мало већи про 
ти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним правцем но после неколико корачаји и сам се з 
лаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пусти 
ини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> < 
им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатар 
највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} 
 покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— 
поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ов 
екох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше з 
ијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <p 
беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!... 
 му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добро! 
ко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> <pb n="59" /> <p>— Здраво, Перо, здраво! —  
 га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беш 
омна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помо 
својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљ 
у Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!. 
ег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отми 
ијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих 
ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи 
о продираше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и 
десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад и у саму  
ст, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пус 
 снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад н 
рака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску са 
стано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао тол 
ког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> 
адржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог магацин 
рци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>П 
на.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили  
’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зора  
гањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође беше заузета 
и за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и ви 
аног марша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли  
и би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осв 
 нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно 
ика вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах 
ске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српств 
ма.</p> <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косач 
 би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> < 
а код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другов 
путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— К 
<p>Ту су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка  
овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један  
у успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми  
ко.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет  
 спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>—  
жаваше у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега 
лог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко  
еше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S}  
стоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на плани 
би — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је 
да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски  
 Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов пози 
е плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Стра 
саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што ст 
а к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је 
 сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што 
 свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станим 
 га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S 
, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</ 
е може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</ 
ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће 
раше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="11 
шем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежа 
о није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али  
 намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не 
Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.< 
ових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> < 
зи га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лут 
лавама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Ми 
му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са сво 
в начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, с 
 од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити 
ицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана 
 вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{ 
 распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико недеља дође у та 
Турска влада терала је највеће кривце у та афричка места остављајући их на милост и немилост уп 
убина, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — Христа када једном, посл 
тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али 
 Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки 
неколико опет појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, н 
— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>—  
 Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дуга 
 ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама турским.</p> <pb n="203" /> <p>Ове последње р 
дне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је како лако трепере звезде на плав 
ро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља о 
ст управницима појединих вароши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какв 
здену полугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају  
падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицковога стаја 
p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, 
нда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљан 
ше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе 
 се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и  
 никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је непрестано с 
ко разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати  
дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа сво 
саму пустош.{S} Много је српских синова тада пало испод њихових разбојничких ножева, шта више,  
ши јој последње речи њенога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често правио посете тој удовиц 
, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог сврше 
пире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи  
бог његовог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша ув 
околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше реш 
{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћа 
рљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах у 
а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше  
ну снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био т 
у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи између Србије и Буг 
рети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им пр 
хаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам  
 руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га б 
 када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p 
војом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Милану Стојићевићу.. 
и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и ја 
ицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не 
у!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се  
/p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што покла онолику царску вој 
се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш  
 Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одм 
атаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше  
ита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да м 
 примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом 
ше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</ 
ше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет лиш 
 јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p 
ом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план з 
 што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p> 
овољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове.</p> < 
> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе док 
у, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> 
 дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би  
 да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не 
судом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај и 
чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој бех 
 они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p> 
а пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да по 
> <p>Многе је породице упропастио он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостив 
 је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Нај 
а као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха 
 Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође 
и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му 
лио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изгово 
ред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку —  
м врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест годин 
ћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне 
м рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружин 
 ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Миц 
 овога објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом 
 чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола ст 
го а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да  
уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења  
на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост 
ало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у  
веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за т 
ста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших  
тник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што по 
руги је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се нај 
објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спров 
 болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њ 
нпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређ 
а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног суђења Кос 
на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут 
д Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави весе 
зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А о 
пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанствена суморност.{S} Умилна песма многобројних пти 
.{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори,  
ја презривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио 
и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из 
несреће — рече Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз  
ећ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи,  
са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове б 
а радосно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му ост 
цаше као најбистрији и најспособнији за такав положај у тако огромној задрузи. </p> <pb n="89"  
им речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој  
 и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три  
имир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава  
 нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што  
ата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са ча 
 кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које ј 
у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једно 
исто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем 
опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ови 
p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, види 
ине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто са душом д 
} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично су 
..</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија М 
ратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирање преко читавих брд 
слити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S 
није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина,  
азда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче оп 
 твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начел 
ој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису го 
 после оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-д 
вини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Ар 
викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — у 
за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са таким мислима Мицко поче да остварује своје планове за  
 отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљајући  
к сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак 
в сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућ 
се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и остали 
ко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу овим Арап 
о па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд 
 <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањ 
 им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од  
ве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остал 
— староседелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, ш 
 пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка  
ћ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p 
њству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старо 
вљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније уверав 
ећ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од њего 
 да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожали ни једног српског злотвора па недај  
чки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет?...</p 
... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, синко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — В 
 сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми к 
 и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташ 
 тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова ек 
ако оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>На 
огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за г 
...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, М 
аде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама,  
етно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро. 
 да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ м 
озна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју друж 
, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Миц 
 би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и св 
нице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљен 
 у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше 
ад предузе мало и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а  
 метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за 
ад њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у  
 заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући 
о проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Н 
има да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у 
 у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија у први мах, уплашена  
и, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он проведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то в 
шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 
мрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони 
 само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и де 
ричао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Миц 
 одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживет 
јмо на прве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клиц 
бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, синко, тако! — упаде кадија опет благим и смирени 
им никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожали ни једног српског зло 
ликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет? 
е Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — за 
која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори 
 чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не у 
к ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај заве 
 <ref target="#SRP19024_N3" /></p> <p>— Тако је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у во 
ше освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеа 
е окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се прост 
исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте 
на реденика са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био изл 
.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Т 
грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радо 
 читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део 
 не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се  
ко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху 
</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око  
очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта уради 
орђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.< 
 Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кла 
ти а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погл 
 се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле,  
, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој п 
ој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p> 
 газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и м 
га и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор 
ко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у  
ала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јуриша 
на бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека.. 
сти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостали д 
а лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> <p>Т 
ржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али по 
ци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех  
овати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди  
 сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години 
Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу  
љаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме п 
 сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читав 
, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесе 
 беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="16 
журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи 
фендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, 
вим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашко 
е миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи  
pb n="88" /> <p>После кратког очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном п 
и око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет кор 
доше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара 
у, саставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким одредом пођу одмах ка Буг 
е његовој чети.</p> <pb n="50" /> <p>Са тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико 
јзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако г 
.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> <p>—  
марцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заустави силна писка од тур 
ктера једнога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицк 
="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S 
о веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само де 
е не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега  
сматраше презриво у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она 
им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе 
ити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се  
 целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је ин 
} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом чето 
 и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га са 
note xml:id="SRP19024_N5"> У кући су је тако звали од милости.</note> <note xml:id="SRP19024_N6 
 чељустима да раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде ју 
обе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа в 
раво, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије према њој више  
и поздрав надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одгов 
ни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једн 
они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле с 
 угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} В 
е, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава 
рдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху 
 <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни 
о је носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера, т 
о, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху вра 
ће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали,  
ом појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад 
вету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко има 
етрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало порогушише око обезоружаног Мицка, они опет з 
на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима 
мах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Ов 
вукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да ко 
сле кратког времена печење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но тек што р 
одсмевајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прсну 
заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S} Ово ис 
ене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њи 
узеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајући у ове, 
зо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> < 
и облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p>  
нпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су дов 
 везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан. 
твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да 
ала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађ 
бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за 
ији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано и 
ше не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај поступак.</p> 
 причали један другом своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су пров 
 најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатаган 
азио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху 
х па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја 
ше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и њ 
е шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редов 
војим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, в 
ше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаг 
ке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу зм 
зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Миц 
дине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} Сад настад 
ад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <milesto 
иње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по  
 борба престане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убије 
из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије  
нице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних  
овом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше п 
је колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу.< 
днији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Ве 
 брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дру 
шту, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова на 
 по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице  
га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} С 
арде зракова — нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p> 
 задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p>Пр 
та из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он врем 
о сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје  
лином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњев 
} Севање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страхов 
х предела лежи Ресен — место, које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{ 
учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових роди 
ор између валије и присутних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложиш 
ој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа. 
 као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и вео 
разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета ко 
не са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитују 
се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сук 
узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да 
са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, 
то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје  
ка.{S} Неколико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час  
ила.{S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сус 
да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, др 
 сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд си тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамба 
p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми ј 
.{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S 
.. ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их л 
</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше д 
ва прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} Већ им 
 овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад чо 
умфоваху своју победу.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Ми 
уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах 
 да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани 
е пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премиш 
љу Турке по Македонији.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим па 
 потпуно поверити.</p> <p>Разговарајући тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хт 
вао по много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Нач 
реме био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећ 
о својим оштрим јатаганом.{S} Продирући тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, кој 
 места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре н 
какавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да са 
ше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално корача 
Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том ч 
кад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође 
ра срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до  
ју и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турак 
е нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни опазили д 
 још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n="109" /> јунаштва и 
упа један колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и ропт 
аздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моме 
о и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах срез 
а његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну усп 
едам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, осуђени су н 
<p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога  
дина дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвој 
одрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе А 
спод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свежим ва 
о понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="14 
/p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— До 
ући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако науми 
у књигу испричао, и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p 
асови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} 
 би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Ма 
кнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам 
гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипо 
.</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као шт 
</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и т 
 — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику ра 
рији и најспособнији за такав положај у тако огромној задрузи. </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам Миш 
е, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време  
а.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када  
азвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није 
рке.</p> <p>Неколико часова јуришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до с 
 Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако разговарали и причали једно другом своје доживљаје 
напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да 
 бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мр 
дни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p> 
Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исп 
жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варо 
 ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у  
 свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учеству 
...</p> <p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун рад 
оворе остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје 
м успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно 
пред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође 
ично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше разговор између Мицка и Косте а рас 
е вајде, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи бе 
 придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећ 
Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и нат 
 треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се  
>— Нећу пријатељу — остаћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки н 
бав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ће 
 се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад 
како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Вр 
гнутим главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила примицаше све ближе и ближ 
ања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слободне часове, када би га  
и, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођо 
 надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко извесно време а  
више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</ 
о одобравајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} 
Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турк 
е и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној к 
га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно око 
 Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту 
ма а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну 
редини, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по 
>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто  
и чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грди 
е је пута искусио неверство и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке околности гд 
} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било ош 
 њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која обично беху 
S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> 
ано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p 
два сустиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живе 
 гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Св 
} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире —  
дину један повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео 
а браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге 
 надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затво 
анчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> < 
Сава <ref target="#SRP19024_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе  
 падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У највећој б 
 досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ 
равник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог  
 њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском паш 
ује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло путовати, сви се сложише да 
онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — место, к 
око Симине куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потр 
шено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље т 
је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p 
 блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваз 
нега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко 
 само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чис 
у „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавин 
и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си т 
ојих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пош 
ене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну цела пор 
 сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити по 
пи успеше својим молбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би 
еше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа кад 
.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на о 
 речи, које тужно одјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све б 
прође и ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина веч 
, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора пона 
ет наоружаних пандура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата 
огу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну е 
ко ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен 
а с водом.</p> <p>Једини становници ове тамнице, која је имала много оделења, били су мишеви гл 
убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окружена варош са ши 
рошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света 
о небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било  
највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати  
орнику хапсана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа 
Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало све 
оченика проламао кроз одаје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је р 
о да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помо 
ах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико тренутак 
и, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако оковано 
ли јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је ов 
 слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним  
ла друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не би 
 доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{ 
јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли д 
„Зандану" од пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је  
де овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његов 
ом отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицк 
а. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано 
сне српске крвнике!...</p> <p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним с 
оводио по неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о веза 
а дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто  
 он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштал 
ошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година да 
ам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, 
ћа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје 
ицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="1 
Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигур 
ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су  
ад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо подруму, који беше нарочито намењен за  
, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час см 
бри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци  
ако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче 
овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из З 
овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен о 
а је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бив 
 у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и 
 те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p 
ући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али 
љине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узет 
бим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. < 
је могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као ч 
а.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута гов 
е напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и јед 
рицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још н 
цка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама 
вао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p>  
еност, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављ 
 дође и време, када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Н 
миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озл 
мах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опрос 
та.</p> <p>После неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му зван 
ше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш  
а <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена  
дури одмах изведоше Кузмана и отераше у тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи се 
ашна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од 
 се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за изв 
к.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први ма 
 припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разговор 
така Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше  
а Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошљ 
="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несме 
х у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку  
опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бект 
, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка п 
дура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам 
друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су  
њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb  
>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно в 
мо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отв 
 Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један мно 
крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна  
друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити,  
био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део М 
рен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чис 
да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је с 
, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} 
 и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко по 
а ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко 
рост и одлучност, која ни после толиког тамновања није могла изчезнути.</p> <pb n="174" /> <p>— 
/p> <p>После шесто-месечног заједничког тамновања почеше тек ковати планове како ће и на који н 
о сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци управник там 
/p> <p>И заиста.{S} После шестомесечног тамновања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у  
.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат  
сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих ва 
 разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варош 
д већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и показиваше својом руком на ис 
сеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја 
тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева 
рапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и показиваше својом рук 
му.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девој 
њства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Од 
сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p>— З 
ајпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубав 
 ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко с 
ка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После шесто 
куд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да 
а тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ који 
о ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико  
авеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са с 
 то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће ј 
како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, 
преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа др 
а а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — А 
ектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харамбаша Мицко.{ 
ш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од те 
ицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендиј 
на опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш 
 харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, ка 
 <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру 
те је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући та 
оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не пр 
ни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомил 
 им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, 
овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p> <p> 
одиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n=" 
држати. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак З 
овека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, 
 премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор. 
да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене сток 
а јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше  
ине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вра 
свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже вр 
ти и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} К 
у бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да 
>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково ту 
добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи онако исто као добра храна, 
стајаху никако са својим насиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и  
 Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска  
дјекиваше кроз поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После 
војка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бог 
црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повијај 
је се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па прелам 
м.{S} Небројено дрвеће... <pb n="10" /> танковрхе јеле... стари храстови, китњасти борови, прод 
јлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, црном ко 
лете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не  
</p> <p>Тајац је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у 
.{S} Кораци се приближаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p>  
</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицк 
вај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су Зора и  
о, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио 
, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а?  
} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозв 
н к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговара 
ћи! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановима и панд 
кли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... 
м.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Миц 
товања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мал 
едну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арн 
о Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој оба 
а преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у 
SRP19024_C2.2"> <head>II.</head> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније 
и али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S 
Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешк 
лико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да  
 завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај 
урук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови 
лице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у  
Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опро 
 Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од пандура и одмах баци свој 
еза већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. 
оме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, 
таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} М 
 га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нек 
не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати 
и!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком 
лева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим неп 
.</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и са 
 Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од 
ост.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да  
ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових д 
ече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим  
ујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} За 
Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити!  
ар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне 
ом благодарношћу не будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опе 
/> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>Опр 
руди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно је јечала  
к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— Кажи твој 
одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онд 
ас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од то 
пац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <mi 
— рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени бил 
е!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекош 
а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти ј 
 у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... — 
А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми  
..{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем 
.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да 
кав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добр 
ја Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко 
Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлоје 
у душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај тр 
и?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији 
ане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од 
ком паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он  
је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд о 
 Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до сам 
а и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb  
рипремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ра 
мањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти о 
 судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити сам 
</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити 
 сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ак 
ка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p> 
 беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколик 
ва спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањана 
и на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арап 
, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који бе 
 те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!... 
ци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће т 
ко згодној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Кост 
морна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p>  
а радосно и одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио  
анио.{S} Њега сиротиња управо и натера, те напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин,  
ину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но 
но да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што м 
ста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до о 
а одмах закла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сут 
дало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана 
нуо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не 
 да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јата 
ледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њених друг 
сто сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодн 
е.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи, који беху све 
невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћ 
</p> <p>Преплашени Турци најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оста 
.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно 
осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху своје умилне песмице, лепршајућ 
а више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како 
ху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је зна 
тупање од толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Рад 
 сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} 
 свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Божије, којима цело човечанст 
S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву о 
ости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису 
 превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се  
 има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младо 
 одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p 
н беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— 
ти које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је так 
 и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добро!...</p>  
се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај  
 повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да 
 је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p> 
 овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда з 
није оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једн 
егство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше в 
егове љубави према његовој отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике мисли непрестано буја 
немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одл 
 где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону 
 а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одле 
и шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви погину 
 зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Ми 
 ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуб 
о си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.< 
 синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па! 
опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко  
аш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p 
ажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењ 
 кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што зн 
дужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто  
/p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора д 
аш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под  
“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми мора 
ђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! —  
а?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{ 
 комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Меле 
у кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који б 
Но утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извали 
у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} 
ро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Станимир одмах п 
нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не  
ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана, у  
— викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув 
у.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, 
ог мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе  
>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго 
јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче  
ојавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелен 
оге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— И 
им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније 
т као лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме бра 
мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како! 
м, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Л 
есто јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <milestone unit=" 
међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трај 
о је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше д 
талим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам 
{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном 
цко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао свој 
 охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ј 
е погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде,  
а кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>После непуно пола сата наст 
 служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обичн 
/p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш чест 
/p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се д 
аган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што  
и су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>М 
ња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају. 
егови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби 
вој отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као  
> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сирота старица а  
> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи 
 <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хриш 
 да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p 
то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и нат 
м у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и  
ристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен  
 глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не 
ужја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустен 
ђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су  
 клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харам 
ну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p 
 После кратког времена печење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но тек шт 
 оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога 
а.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратко 
з ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом 
ад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не п 
 да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драг 
ова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко осветио!...{S} Ја сам в 
! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже с 
ко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опе 
а овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошт 
еде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{ 
ева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једин 
удем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— 
>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет 
ражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем 
ј, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као ка 
 Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково стани 
има га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— 
ам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко 
о би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p 
 криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца момак  
 Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!. 
уците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше  
ерен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца после смрт 
l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље ш 
гњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући А 
!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући узнемирено на Ми 
</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, 
 чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође 
 зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет 
ро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми. 
о!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! —  
 гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно пит 
а ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити 
стро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаш 
има.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p>  
баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу 
у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку 
p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онакво 
ну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p> 
лушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </ 
гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је з 
војих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћи 
 си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Ал 
 могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако мла 
> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не,  
...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p 
и се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... укра 
мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух с 
вори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе в 
ивота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како,  
нда познајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме п 
си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из М 
 а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави према његовој отаџбини.{S} Те две различн 
{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у ов 
или Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њим 
омом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго 
ћ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у  
и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и  
укоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео збо 
оста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је т 
ране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и  
к, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква су 
 их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из 
радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рек 
ругови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казн 
смеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи 
шао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{ 
устиња.{S} Сем пространих урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине 
 планина и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи шко 
а се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} 
и на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек  
трињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — ве 
о!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја  
и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!. 
 душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по ко 
 која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова  
аоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од  
у одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети 
шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико  
упи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гино 
ње.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину,  
ко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена а 
 /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог упињања најз 
асла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па ка 
...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас 
ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам с 
а друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p 
о у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако х 
 <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколик 
ек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, 
>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се 
ознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> < 
говори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот прет 
 баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, 
ису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај пој 
 к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурче 
 Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Миц 
Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка,  
ђом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да 
стаде страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> 
њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Од 
Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од  
 њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана увиди 
 га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше поврати 
о-месечног заједничког тамновања почеше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну и 
милиони горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а о 
ње говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадо 
<p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С најве 
овати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</ 
 Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{ 
остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његов 
 хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског 
са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах з 
после тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.</p> <p>Пустошећи та 
Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по  
о према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана 
српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дан 
 удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На не 
нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p 
 био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему  
оја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим  
дице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </ 
 ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к 
-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружани 
биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скоч 
циво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна р 
аправише један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појав 
има кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна 
Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p 
свој омиљени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по 
d="SRP19024_C2.3"> <head>III.</head> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години.. 
="SRP19024_C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Тек што је зора зарудила.{S} Зајапурено источно небо ди 
вог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори 
и непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано неб 
 његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Пе 
ући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у  
к му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а т 
оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потп 
у милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто  
 и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и с 
кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше з 
 тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S 
 доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и вел 
ицу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, п 
ао.</p> <p>Разговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</ 
ирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси 
о неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна под 
ржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрвављено тел 
ао што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> <milestone unit="subSe 
ј заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој душ 
г тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — 
ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавај 
ској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада 
 за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у 
 би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима 
>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах з 
д Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог  
ен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{ 
 нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <p 
јим шаторима, да окрепе своје малаксало тело свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим сус 
> расхлађивале узаврелу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове 
 тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да  
ове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим м 
лаготворно су дјејствовале на измождено тело храброга јунака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо  
о оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед  
ом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта  
>Страшно је било погледати раскрвављено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места 
ог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што 
, утицаше на његово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене  
тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савлада 
ак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да  
 који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт в 
аслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А 
о је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао д 
грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кош 
 раскрвављено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од уд 
 скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Миц 
 да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће дожи 
 дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена на време ме 
/p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко 
, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и с 
 си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама. 
држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли  
 Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p 
о и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније уверавајући га о искреном и с 
агрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедн 
 ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Он 
крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњ 
тинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом пе 
а виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беш 
 у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да б 
наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по 
рош са широким улицама.{S} Турска влада терала је највеће кривце у та афричка места остављајући 
њу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање б 
ти лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — 
 Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, 
јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створе 
о да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S 
е главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје глав 
ше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> < 
пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p>  
тали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија во 
е могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на који 
Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окружена варош 
Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога прија 
дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од 
во такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p 
Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора 
реко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} З 
{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и 
м снага ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама турским.</p> <pb n="203" /> <p>Ове пос 
а треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њ 
, после толиких ратовања, после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, 
и прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и с 
снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио п 
ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тишини.< 
каше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова ве 
већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S}  
 тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два  
и и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урође 
ију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Вес 
иди ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године д 
 падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде н 
 агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти 
пет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је 
и му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео плам 
 па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p 
 <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџб 
 <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му  
дморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један 
кује на последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у ми 
е.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматр 
е беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам  
осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <p 
од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гоз 
зни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после своје 
окојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед непрестаних пок 
ог заједничког четовања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички 
испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она најв 
тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и 
</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ј 
ог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се 
 потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смеше 
ки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> < 
— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну М 
Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, разбојни 
} Заиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — 
ите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не изда 
гај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу т 
 — упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша  
ласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, 
, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ва 
ац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! 
и!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је 
.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А ш 
 сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад т 
има. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, р 
— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима. 
етити сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, т 
фендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети и 
 иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпље 
ило ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> < 
, како?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>—  
Али-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека живот 
 одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се 
ог ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, в 
ја врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би тр 
>— Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама в 
ао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега 
шта да разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ вид 
овори му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима 
елиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи оноли 
?!...{S} Заиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харам 
само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметни 
твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин 
ући тиме пандуре из предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да каж 
и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораће 
ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери мн 
ти ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — наст 
ласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан 
 — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити е 
n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!... 
ри мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а г 
 боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући 
те! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, 
играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те  
 нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш 
 ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, б 
ева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, 
жину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> < 
 <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... 
!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!.. 
јо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти вели 
 доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Од 
 дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... 
и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и  
сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И 
Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!.. 
од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као 
!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље изврши 
само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам па 
а?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бе 
 мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такв 
овио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и  
де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S}  
 — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Ал 
ници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место ј 
м. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{ 
омче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао  
 рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, д 
Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора 
 издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада мој 
а да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу 
 узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, 
и Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажел 
 <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Ид 
де на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Ов 
ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава дов 
 Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу  
 некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се с 
 Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и  
мам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут н 
 какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, 
ку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="11 
 сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудро 
вљајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! —  
 само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се,  
 ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако н 
ани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи п 
е исте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p 
>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познај 
<p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговим 
 Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше 
и га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, от 
вори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добр 
аги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површи 
обом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурн 
, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — теп 
ца његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> 
н одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка М 
им упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наи 
е још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах призн 
Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, б 
 тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, 
ша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш 
м харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! —  
увши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не 
!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не  
, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можем 
камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе са 
веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S}  
знало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као м 
.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патр 
, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</ 
а сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теб 
е љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га д 
а долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да н 
е, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другог 
 у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетит 
 беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урм 
 једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се п 
 се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда 
 покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви од 
буни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p 
мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да с 
зници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S 
ког убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Мицка, када 
аде и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи 
е тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једн 
ђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, 
ита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели п 
 шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чуј 
р нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" 
онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти м 
на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће 
>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што  
епа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ —  
да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола 
/p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183 
у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га за 
 <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>—  
 послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га ова 
ази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као уко 
ко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не по 
х удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци прес 
 лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пр 
цко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да т 
ој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми 
е одмах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је 
га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јад 
 Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год с 
ади људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја тв 
е и њихово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! 
 луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о 
p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у ко 
докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </ 
<p>— Хвала, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јун 
и претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који беше прил 
— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводо 
 — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="2 
— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> 
су случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да је 
>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ о 
“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дош 
 кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са нек 
ира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ев 
честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиља 
— поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ов 
ишта!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег разговора са наче 
ратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко 
p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу 
да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... п 
 Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном. 
 са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим 
ци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја  
дине у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Ту 
дног робијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слаб 
...</p> <p>— Хајд, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p> 
причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, 
еси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— Отров да п 
 обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и т 
па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које 
та да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а 
срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио приз 
р још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа 
 страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита са 
врду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> < 
 ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад 
о будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу ре 
<p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се 
Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем  
да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да 
ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро 
е, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде сл 
ше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослобод 
 погледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Х 
ине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се в 
јеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не п 
ћу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, 
етли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома ра 
коро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — 
и говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те  
кну Мицко љутито. </p> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га пес 
 би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даљ 
мти, па само режи.</p> <pb n="4" /> <p>„Тигар, разбојник, крволок!“ — Не, не, драги читаоци!... 
ажене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицковом затвору.</p> <pb n="168 
га рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући 
 оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко  
јући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју  
ужином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил 
и турска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У сам 
ен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушит 
>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, громким  
атко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај д 
ничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Кра 
рошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из  
а онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша  
дравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соб 
Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути 
 дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија ум 
ред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> < 
 <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је  
ва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску дец 
што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом  
ер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошл 
рска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало рани 
 још поодавно стално настанио.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за 
 је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако неколико година, о 
м мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и ка 
p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући руком  
ни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом 
ним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не б 
 толико као Балканско полуострво а међу тим само један милион становника.{S} Но није опет ни ов 
ца и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко 
у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се њих некол 
 <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књи 
о липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</ 
мрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шт 
хове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту сагр 
зивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На  
 је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p 
> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце 
оје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! 
ти у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грдели 
> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! 
и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пандуре из предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, 
њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> 
 сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и  
, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их посл 
ед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb n="35" /> <p>Сад кадија  
у одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n="76"  
е тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест. 
иваше кроз поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ови 
ма стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се т 
 и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице у његовој околини бе 
бијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки убијају њихове н 
вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска сл 
 је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из  
 Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... доб 
ах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од о 
ављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка 
беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти 
есан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да п 
до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској 
ка.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче ја 
е за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакн 
 постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало д 
трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После непре 
ра и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Б 
ико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео д 
воје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} 
ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне оморине.{S} Он 
е али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се нек 
ама, полако ступају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p> <pb n="12" /> <p>Пуцањ чит 
са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре хор од умилни 
рите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског биља, ка 
рави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти 
и.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерењем.</p> <pb n 
ечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упу 
 грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним зној 
ци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, з 
ерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јаг 
ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом све 
 ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} 
м мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино,  
ћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход пра 
о он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> 
>Кораци престадоше и опет завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— 
о докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине,  
агано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из М 
тужних поноћних звукова опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у  
 ћеретања и разговора сада настаде нема тишина.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="133" 
це прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за др 
ирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао 
г.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзо 
манише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крч 
 главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пред очи 
Европљанина морао хватати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева. 
ени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина!...{S} После он 
спава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p> 
обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но д 
уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко пос 
кујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и по кад и к 
дске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дв 
и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету св 
у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је  
о да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко,  
леко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше 
 зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> 
 седам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам ј 
еше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Са 
{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму г 
/p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су зна 
алмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Мил 
има из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилич 
.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи 
уљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом  
{S} Пошто се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неко 
 својим насиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у го 
Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету 
блаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> <milestone unit="s 
а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задово 
.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак 
овник Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио 
ти сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје о 
 изгладнели услед непрестаног путовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевају 
ицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се ви 
за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђо 
њених.{S} Како је имао прилично новаца, то кријући се, проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од  
беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан  
ше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарк 
рује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко 
 жези изилазе из оних подземних кућица, то су обично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог 
, највернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — А 
и како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пута и поју 
метити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p>  
, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили жив 
ко код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити својом сопственом 
сукоб између обе непријатељске странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, в 
егнути односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гин 
зирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Пет 
 може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и 
ући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђ 
ло.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слоб 
вим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без пре 
је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној ки 
лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} М 
дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске г 
било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се  
 то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим ра 
 <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пи 
раћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> <p>По 
г лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и оста 
цу.</p> <p>Пошто Мицко плати механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од м 
} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му ј 
вде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стиг 
сти или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сад 
скога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче 
о једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био  
ругова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицко 
о од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{ 
 ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим другови 
едаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>М 
је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S}  
онију као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану  
ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим 
д Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце  
о беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли ба 
 али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ М 
Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Веру 
иција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима. 
у отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га 
мора, пошто рашчистише са оним печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз држав 
растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Ми 
бро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несн 
гале своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је ви 
ле онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом та 
д Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не про 
еше извршио над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да  
>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се 
оје је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>С 
обу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом  
о и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и н 
.</head> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста 
и, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора 
</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало 
ти.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде  
тендилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви д 
тигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај 
у пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах  
м, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога 
но, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{ 
езаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дах 
е ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те краје 
 Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му д 
Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу. 
дио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша 
{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к 
аш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут. 
и да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали гр 
е око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећар 
и, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војв 
што и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мус 
 јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S}  
нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник, што покла онолике царске љу 
ите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на 
 као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</ 
а онолике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарс 
 Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p> 
креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, 
се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> 
ко бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога. 
а јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му  
авио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у 
ише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, уда 
а младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне п 
 људи, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а  
> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда и 
? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p 
ујаше на стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне  
воје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и 
о деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p>  
 пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за  
цу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и 
устити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од вел 
 жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После непрестаног ћеретања 
о у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим ма 
ирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном  
у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално 
се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба 
нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="1 
У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу  
ен.{S} Принцип: циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества 
та учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, таков 
о гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Т 
е пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутит 
врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка 
и да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> 
р твоја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свл 
дњи уздисај, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче  
Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би  
а пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он 
ај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га са 
у је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p 
ве већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом 
водо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме ан 
њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Л 
.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим  
оге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху и неједнак 
ече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога да 
 и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се прибл 
 сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а 
 <p>— Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не,  
морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући во 
е да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицк 
д веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73 
 и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се 
ан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затра 
дао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност страних конзула а  
S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како  
 ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref target="#SRP19024_N3" /></p> <p 
им заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали 
ира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да вид 
.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлеб 
ој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађ 
амбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p>  
шим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријате 
адо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војв 
 као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p> <p>Ис 
 Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касар 
приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња 
па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицк 
ађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк 
ад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а  
е ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева 
е!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p 
нало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одг 
ко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је в 
ицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{ 
 „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S 
во.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да ни 
их јатагана... јаук и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше  
> <p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и  
сјајне варнице, јаук, запомагање, — све то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>—  
раска мартинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прили 
на, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и с 
не чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} П 
ном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли с 
 две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да с 
 је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима 
гом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка по 
авири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они 
вих Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од лан 
Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло 
у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији се једа 
 беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у упот 
{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Ал 
те а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног суђења  
е и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом снагом а ва 
ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да  
 стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве пл 
ање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...< 
ије обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди 
/p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је  
ромери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у кос 
чи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за 
одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не. 
и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао изда 
ику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано 
се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава к 
 јатагана као и силно запомагање све је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака 
руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мур 
p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ј 
хов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку т 
 за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српск 
судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, чести 
на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главо 
еви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p> 
е тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим 
 платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицк 
Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му с 
Пошто овако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да  
ад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, вис 
целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини 
ицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао  
чном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из сво 
ећ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} С 
сле неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и и 
ло у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У о 
Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се св 
.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повиј 
уле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким 
у, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p>На четири дана после Мицково 
накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ по 
да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви н 
држаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе они, да  
 једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далек 
богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, 
/p> <p>— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арап 
наквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо  
егову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше св 
ени оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} 
дети и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или 
вај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} 
ду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева ме 
<p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, 
ост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беш 
и примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад  
рно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаути 
е стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пре 
S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво 
рање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушт 
баце по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну г 
е бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> 
дника, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О  
 оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки кр 
 осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене 
викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако и 
 беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим гла 
.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је г 
ицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално нас 
Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њем 
ка казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после  
целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — 
>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још 
точни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n=" 
ах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место раније 
 око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у 
 пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио 
е путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе 
 би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког 
ажар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко 
жу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко 
зи Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио  
и мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите 
едаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p>  
јају њихове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на к 
 опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио 
ости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је 
е извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту и 
како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умр 
цка као највећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и пота 
 у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском  
де се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенско 
 Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев пој 
pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе г 
S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једн 
невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође  
 измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви свато 
јих земљака, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Како је имао прилично новаца,  
н беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам туж 
з лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{ 
се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно,  
вога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти к 
клониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре  
ви позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако  
не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то збо 
м другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb n="120" /> 
нимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати  
скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове н 
кле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли кра 
рпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да н 
договараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму  
д беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти то 
риметио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружа 
 помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ увер 
вима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник 
над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морам 
казујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си ве 
.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се м 
ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас  
куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>С 
та чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде 
оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити н 
ста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задир 
ши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се в 
тити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду  
чању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја 
ебу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — реч 
них Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— 
нија услед овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По 
непријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено непријатељство и последње време беше веома доди 
 <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад мор 
ог путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз ис 
p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с велики 
 не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће мора 
акле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од са 
им као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још ко 
 све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{ 
ао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису никако могли д 
в, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и 
сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!. 
поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме! 
тор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздраж 
и не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p> 
уцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, 
и!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже гла 
атите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан и одма 
право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне там 
а јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнет 
 алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај и 
ше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељство није било толико због Туне, колико због 
м било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако ум 
 је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је ос 
а љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и же 
, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољ 
р ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је 
 је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они с 
еме пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладн 
 ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицков 
ајстор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имов 
д нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време т 
че, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше  
м пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико да 
реко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о хар 
 Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у С 
веде овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за о 
неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак  
 поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледа 
пре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се 
ку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је в 
 готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би к 
ро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позн 
едним пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по  
{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, бра 
вде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... е 
е знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у  
ицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко л 
 дана проведоше на овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се 
ај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја 
ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не прест 
једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p 
вујеш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се  
/l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Ар 
ао Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Дим 
ни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар,  
агодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељ 
и отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисање трајало је неко извесно време и онда их 
ступници казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна  
ише урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања 
чува сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одај 
 твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за  
е оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заблудело момче!... 
/></p> <p>— Тако је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!.. 
 глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милост 
тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шт 
у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} Т 
— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; не 
pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p 
изнати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како!...{S} Цел 
дведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћ 
е Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече М 
меран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — р 
касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми м 
земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама цел 
едмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дуг 
ка села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију,  
да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} 
царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну н 
цка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупи 
му истога предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, п 
јави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после вр 
ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт 
 њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога с 
оћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чвр 
ак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз  
p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхује 
моли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао рамени 
ком усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни 
 од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као 
еше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турц 
е бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога крвопију, који нама Турцим 
ога разбојника, тога царског одметника, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! 
харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендил 
 присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти  
м граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Мила 
бав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, о 
естити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шт 
ти и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Му 
ова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини толике јаде и 
еца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки 
ној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>После кратког одмора, пошто раш 
наговешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао с 
цку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње  
м!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће д 
ло беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од ко 
у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој  
 имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на рус 
сти да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се  
", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед ј 
коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155 
 створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет 
би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дру 
 и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што није м 
овао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриот 
ности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{ 
десет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина,  
нога села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху 
релом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано се лом 
а.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин о 
едно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су пито 
 пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} У 
мена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p 
а.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао 
год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики стра 
оглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица м 
то тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; призн 
покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Т 
и паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога крвопију, 
је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана после о 
зна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љуба 
ектор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарског министарств 
<pb n="53" /> је он често правио посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше оса 
е сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер 
ве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S 
 па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његовим 
му, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усу 
 је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом ко 
да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим,  
е, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана по 
е могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{ 
е.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} 
амбашу Мицка, који почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим жив 
вница... нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја 
иди тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног  
га чувеног харамбашу Мицка, који почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и да 
ом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене српске синове.{S} Један једини човек,  
 јунака, тога војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Мил 
ље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>П 
томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде по 
и, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честити кадиј 
{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p> 
> <p>Ето, после толиких ратовања, после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у 
а радозналој светини.</p> <p>Ето, после толиких ратовања, после толиких тешких бораба са Турцим 
да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</ 
>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да 
рмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљав 
 тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p>  
ао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и распитивао је 
уге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељств 
е дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га  
Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само један м 
ужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах поле 
<p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управ 
стиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заб 
беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створење у људском об 
осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без  
велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p>  
олео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије прем 
енув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни н 
ако би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Ту 
 више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и бригу његов 
икодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти  
ах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S}  
 своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} У 
о! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Мо 
ло срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама 
 променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Как 
оста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па ха 
> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим 
еди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање,  
утих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не исп 
.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Ал 
тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!...</p> <p>— Како, како?!... на који  
ога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p 
хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христ 
о сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твој 
 браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му  
о.{S} Најзад она успе својим умиљавањем толико, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да о 
е га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по  
p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоруж 
ријатеља.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, али  
не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у руке. 
 више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путо 
адржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се 
не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је 
 ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима гулити ко 
ељство.{S} Но то пријатељство није било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p 
гли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то вр 
емо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором ископали, побећи у с 
... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад  
т-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора да се  
ви.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у по 
/p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види тога  
ћа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском свет 
Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако  
своји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити ста 
вао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни 
е и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањ 
одно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног 
ице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавијом 
 глас о смрти пророковој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором  
{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ  
моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорел 
 начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једна 
воје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душу и да га 
престано продираше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у  
преше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане 
цком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за стран 
сти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбр 
 одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше 
аше храброст и одлучност, која ни после толиког тамновања није могла изчезнути.</p> <pb n="174" 
наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Ме 
 својим разјапљеним чељустима излокасте толику невину крв српских синова!...{S} Али ја сам мног 
ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а за 
х села, што уништи онолико наших људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царс 
тагане врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског 
ожда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, којима с 
 јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна,  
 n="31" /> <p>Но сватови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово 
у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После  
сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Ми 
нске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, оч 
 тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за 
ледње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада  
 Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних трин 
ати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита 
у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заи 
сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на 
се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши јој последње речи њенога мужа.{ 
ем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прили 
а вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући 
уканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту к 
ишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде 
 читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болнич 
 бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мис 
ојим јатаганом, који необично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, го 
њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапки 
p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истин 
 тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb n="70" /> <p>При овом нападу на ма 
> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанка. 
 пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>После неколи 
и како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио  
неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше је 
тиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, те 
и у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:id="SRP19024_N7"> Исти и с 
месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци п 
никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који б 
, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно с 
чно разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога  
и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четво 
ве дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од пандур 
 воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је с 
 му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, који 
ва и поштења <pb n="54" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као 
 Најзад се сви сложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове др 
о Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, д 
трво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хид 
САНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ 
ош раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако  
и појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше нер 
а прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје вели 
ође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испр 
ом граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па д 
 којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином у 
е.{S} И сам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову 
ности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S 
са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на п 
ег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досет 
ше разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морал 
а, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико в 
шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их п 
 „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче па 
} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала  
а, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Так 
у он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p> 
 зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буд 
рви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу др 
 умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде 
азоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много 
ве пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког 
јући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрић 
 n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Божије,  
S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љуб 
ма обасјаваше онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пра 
м љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави према његовој отаџбини.{S} Те две 
мркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху са 
излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме т 
ћу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била 
и једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је 
ази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано з 
пара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је к 
Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад  
 Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на лега 
пским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањен 
ећним плаштом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом 
ћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p> 
ише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами од 
де-онде могле су се приметити неке суве травуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпи 
а бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref target="#SRP19024_N10" /> па баш и да ум 
Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прођ 
н сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше 
мете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом пес 
за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туно 
е та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прил 
м последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу 
ајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију 
на, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пута  
Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но 
ли у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео 
 беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ 
 рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних 
устаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</ 
познаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову ч 
У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син ста 
рестано распитујући и јурећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању. 
н одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његов 
ет продужи пут идући непрестано његовим трагом.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава сти 
ску остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се њих неколико  
ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако про 
ете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно  
ину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да  
ики завежљај са златницима, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отвара 
рлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе ви 
о тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Миц 
еше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак друг 
т за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор  
шер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!.. 
је другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружи 
ни су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — н 
ријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све  
е грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота 
рао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко д 
 Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог 
..{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Миц 
е уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли с 
? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још  
узману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако 
 трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које је у  
пи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за 
бро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело 
метова и кроз оштрих планинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на 
а само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграцио 
 жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет св 
чне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало приб 
одити ове напасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>К 
 двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима 
у сумњу од себе.</p> <p>То контролисање трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим н 
тагана као и силно запомагање све је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака ос 
на — Кузмана.</p> <p>Неколико тренутака трајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови уз 
оздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздах 
 Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода на 
и одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле 
ра седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Прем 
и смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо  
а жари својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким 
S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што  
ег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши 
} Најзад, после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</ 
д на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровн 
о!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе б 
ах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, 
није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово 
то сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, на об 
{S} Мамута-кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели 
>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим погледом посматраху  
гих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук  
 препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогат 
стави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоће 
и.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — хар 
и најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугар 
слећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>—  
 да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на п 
и а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грл 
..{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <milestone unit="subSectio 
ивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Те 
колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти 
и још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш 
руги, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> <pb n="86" /> <p>— Јок вала!...{S}  
.. кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — од 
.</p> <pb n="96" /> <p>— Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна 
ере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђ 
иљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад Мицко 
већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... 
јемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И треба! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш так 
ћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, 
стали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гла 
ва мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те с 
S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си  
 све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, 
у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може сваки помислити.< 
чио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању  
о наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наре 
о. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за из 
адржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си та 
 пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам чо 
абрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће нај 
том и добровољцима обишао турску војску требало је прилично времена, зато су остали морали да ч 
ијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами д 
.</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не тре 
ад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се о 
шку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у п 
ого саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше 
м одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде 
и из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци 
а још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лел 
брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Бр 
>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> < 
S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, н 
собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако тре 
тињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет год 
каже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана  
им болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина 
ела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који  
ењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу  
или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом мест 
вих шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крила, јер се ис 
а да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој бли 
места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.< 
гледаше Мицка сви укућани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце в 
свукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са оста 
еше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и 
ош гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се  
 змију, која ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати њихова јуначка срца.</p> <p 
 моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p> 
 где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети 
чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака указаше се четири велика медведа, који и даље 
.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну  
и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да  
а.</p> <pb n="125" /> <p>После неколико тренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју бр 
! — викну кадија.</p> <p>После неколико тренутака пандур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кади 
ешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S 
ипута по вратима.</p> <p>После неколико тренутака изађе из куће један средовечан Арапин.</p> <p 
, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобр 
ти своју драгану.</p> <p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p 
 молитву услишати, коју је пре неколико тренутака изговорио.</p> <p>И заиста, милост Господња н 
ало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S}  
своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на своји 
нога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколико тренутака трајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и 
ре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаг 
ранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свет 
} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков повратак и освету.{S} Он није могао да  
јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толик 
p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у  
јући саму радост, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколи 
 јатаганом, који необично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола т 
ко се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде 
миле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороно 
 одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два бра 
ен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на његову н 
а.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган писну и она се сроза на под.< 
о наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пишто 
ртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да 
ећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.< 
 кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p 
ејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет 
 ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близин 
плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му 
 зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу 
ора од тавнице и посматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му  
а који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</ 
ћи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не трепљаху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем очекиваху 
насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила је човек 
м своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао 
 се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и п 
јих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћ 
грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично задрхта у том тр 
бранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви  
снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, д 
својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S 
ј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p> <p>— Станија?!...{S} Стан 
с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицк 
 тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Т 
кој.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понаш 
а није могао ни име погодити.{S} Читаву трећину села заузимало је преко тридесет зграда, не рач 
аде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> 
не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар т 
 чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоз 
ним вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му  
... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрч 
оћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p> <p>—  
и на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар 
рзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</ 
, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним метцима и то два се 
Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у са 
 на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном т 
о и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином 
 ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Каб 
жђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог и 
 трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезн 
и грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часлов 
и шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њ 
.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: висок 
p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</ 
 после своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буд 
грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њи 
другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме 
цима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопљ 
де неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би 
еже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи и 
г имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>С 
 <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити 
друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> 
зо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом 
ше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се остали и 
аним ходом морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом по 
у онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева г 
звади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице 
 n="131" /> <p>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу о 
такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока —  
е опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе опро 
, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка М 
p>После овако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да на 
p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добров 
 Читаву трећину села заузимало је преко тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за 
ри растанку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за ј 
руговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ бех 
 ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом врел 
кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? 
сни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Чим стиго 
а предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.</p> <p>Пустошећи тако они до 
 а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестано је клао Тур 
у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светина да би в 
ицко је са својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало  
лед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору два 
 дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично нави 
> <head>II.</head> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једн 
ло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да  
зад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и  
ицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништво  
 најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији п 
рови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време  
 пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек ов 
у дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземнога мор 
на о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али н 
 један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> <pb  
рено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у 
апске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина  
p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нест 
те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар с 
е и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је  
ли-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико тренутака иза 
 сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубњеви, свир 
р-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И са 
здама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора д 
p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи в 
 и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дружином н 
024_N8" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете 
гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви  
е Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари прија 
кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример кафеџија —  
> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље којим је обрасто из 
p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у там 
 к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефенд 
ко се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњај 
своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак 
гу испричао, и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p> 
е се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млад 
била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незна 
 наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb n="96" /> <p>— Но 
продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S 
... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како ј 
био из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, 
пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топл 
— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли те 
 Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђ 
 продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју кра 
знемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S}  
 беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p> 
p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне ре 
изненада заустави силна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна о 
Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може сваки помис 
један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и  
/p> <p>Сви су ћутали, управник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били п 
<p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а шт 
 већ лукавством и преваром!...</p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети  
шапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док и 
а је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно 
харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Маке 
отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала  
ва.</p> <p>Камила је у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> < 
ом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p 
дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицковом затвору.</p> <pb n="168" /> <p> 
 Творче! — тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</ 
 турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престајаше ни даље са 
скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га уда 
ну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хват 
урише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у јед 
упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! 
лева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје ками 
тражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беш 
ли, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на из 
ака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и па 
 Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те  
мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ к 
д би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине  
ле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други с 
се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учи 
тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим 
то одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, по 
о, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем 
е Африке са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Каји 
стаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу под 
јдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки начал 
ивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове д 
е већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћ 
 покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секул 
а својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а о 
 већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уј 
 стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку мног 
ђе његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у 
о часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало  
и извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одс 
 шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ови 
Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређ 
брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим траго 
и у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо 
 да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то 
мбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању с 
евши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ов 
> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не пре 
и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јунач 
еши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо о 
 му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа б 
оли, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица. 
 у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} 
цка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни 
 дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном гра 
, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног  
 вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! 
јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше поруч 
 дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до пон 
 узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видел 
де он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакш 
а од мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђа 
 беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах проду 
у где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p>  
еговој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве 
а наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено  
а оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са С 
оста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да 
хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груд 
есак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто пре 
 и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се 
едно лепо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Ми 
 изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине његовој чети.</p> <pb n="50" /> 
је која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће  
p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S 
, Перо, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома о 
аше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим  
ле неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он  
 наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем 
оликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник  
атаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да  
се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се све 
ти самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лак 
и, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да  
Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости дра 
рању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Из 
о седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био је  
анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну  
о, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђ 
, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим. 
де није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си т 
ад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зи 
одије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо 
 дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће М 
ету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У  
} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаштво, позваше га  
нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потај 
шњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио нек 
 главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александр 
ји је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше оп 
мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морн 
ранице између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих зем 
агање одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за од 
његово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све  
ачким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше п 
ђе у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пр 
иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одм 
евног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне  
ко непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа об 
а га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана 
рце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи? 
 пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито п 
у.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb 
ружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, ко 
ву на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљ 
p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p>  
ешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељав 
м ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно к 
n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио 
е напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помол 
икад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S 
ћи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... целу породицу... запалио кон 
/p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</ 
 суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисај 
но камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чуднов 
 њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кроз њега  
аци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу ст 
шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних звукова опет наста нема тишина.</p> <p> 
 као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно  
ворећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, кој 
х, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’ 
лаго мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Осве 
заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да 
> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Стани 
 уби!...{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>—  
д тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му по 
ници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да п 
>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само наше тужно мезимче!... 
мо се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p> <pb n="179" /> < 
.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да се њи 
дноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин .... тан тин. 
у руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за уве 
а тужно Михаило. — Избави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано,  
но шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се  
p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из  
 и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И пос 
 њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси,  
творише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су  
ре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад  
једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када га извук 
и у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко  
би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто 
латиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!. 
ју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у М 
полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само 
вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се п 
не својих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, 
 твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје посл 
абром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земљ 
рзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле сл 
кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и ина 
гоше.</p> <p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Ка 
а у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се вр 
ке те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне случајеве из свога живота ме 
мрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш н 
орник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све што би јој овај затра 
>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добр 
говима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући  
ећ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више,  
ити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да 
о то пријатељство није било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са П 
вати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови пр 
ко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душ 
 саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све што  
ако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет не 
ричкој обали, Средоземнога мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и  
да се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепој 
о мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! 
p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко три 
ад настаде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет. 
ровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало 
се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падах 
е. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ре 
сто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе се 
 Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и  
 на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат,  
, но најзад их заустави огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се сад ј 
х нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множин 
 турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војвод 
да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава 
 потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако 
ци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога војвод 
да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{ 
ве беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p> 
ушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том 
азе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над  
 ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један 
 <p>И бој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погиб 
срео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње вре 
његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо  
рнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p> <p>Мицко је презирао А 
 су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседелаца.{S} Били су како мушки, тако и ж 
 Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељско зрно погоди га по сред г 
ово учествовање у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Са 
долети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руск 
јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у српско-турском рату — 1876. године, а том  
вом жестином и обарајући плотунима масу Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад нас 
о неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множин 
аље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би 
 не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посматраше, како његова храбра дружина 
множина, од неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша о 
це к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко врем 
 Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару 
ао преко исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата  
настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Ми 
приметивши оволику навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се ди 
е могао услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекива 
није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатови 
>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их 
ци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури право ка своме конаку.</p> <p>Станија је  
бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — говораше Милоје усплахирено.</p> <p>— Ха, зли 
тупи у хан са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе  
 својој кући преко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претурах 
ђану јатаганћину, облеће око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а п 
ане својим јатаганом.{S} Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његови 
 старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало порогушише око обезоружан 
ани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, 
оше најзад и на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа ј 
 усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га разм 
след овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и  
 великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка  
 им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Ш 
 Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута  
учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Ц 
нином Мицкова мартинка, одмах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшн 
одине беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у  
раше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове х 
 на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, 
 то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим д 
рог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онол 
бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши о 
Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и ј 
дмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ух 
им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће,  
хових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јуришали су тако Турци, с 
реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, 
> <p>Пошто Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело 
г свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у 
днички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племени 
вима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он пре 
 највећом жестином напред, па обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад 
 упадајући често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одм 
 беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Македонију, добровољци беху са 
сеци, као што рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Ко 
 другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово реч 
ља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљајући тако добровољце он 
овој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који 
г пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} С 
ко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опира 
им се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и др 
од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад  
<p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи 
дно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турпију између пукотина од влажног подрумског камења, М 
нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља.</p> <pb n="46" /> < 
а окружена варош са широким улицама.{S} Турска влада терала је највеће кривце у та афричка мест 
 Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.< 
жју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће 
... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, не!... кажи ко 
Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браи 
 ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бу 
ицко, пак, после кратког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог д 
пре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара 
раницу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму к 
ц дана заједнички четовали, упадајући у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад б 
беху овде задржавали, упадајући често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко 
чко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најз 
е послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненад 
 силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовни 
ан пут изненада заустави силна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију с 
У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег 
а који се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да буд 
једио валију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толик 
 зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је о 
и јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио о 
Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не за 
 он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро ј 
ли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке", неки се договараху о нечем, неки се 
ицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних 
p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење. 
ом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p> 
брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском јез 
>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — о 
Добро... добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</ 
уном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Тур 
а већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодостојници као и сам валија, који ће имати 
лија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} Но најз 
 аферим!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, па извади одмах новчаник и награди Миц 
p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче  
а његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову ствар од турско 
игну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким  
је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицко љутито. </p> < 
 малаксала робујући по тешким тавницама турским.</p> <pb n="203" /> <p>Ове последње речи, као д 
p>— А што? — упиташе присутне судије са турским чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто цел 
ошто се јако насмејаше, заједно са оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страх 
га брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад до 
 читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по много већу цену. 
 са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у изв 
у загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог 
 да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у  
авише са свију страна сами густи редови турских низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој д 
 -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком  
им он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турског 
заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре. 
ана и густе убојне редове од наоружаних турских низама он се страшно пренерази.{S} У први мах н 
 после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, које беше кадија послао бануше у Симин 
, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? уп 
 у Ћустендилу за четири стотине златних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и ве 
ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицк 
.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом во 
ћем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p 
не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p>На четири дана после Мицковог д 
 сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло  
у Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p> 
аде за онакво њихово пожртвовање против турског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места б 
е Мицко са својом четом војевати против турског насиља, они му зато радо и помогоше при нападу  
евино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће  
новник, послат нарочито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хте 
амену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Од 
услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко х 
ицка као једног од најопаснијих крвника турскога народа, као једног од најопаснијих својих <pb  
 не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му 
чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно 
ка Мелентије, и сувише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да им полов 
мануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да ов 
а ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али е 
о у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за ова 
м злом намером он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђе 
овече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само с 
/p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пусти овамо без  
разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек —  
пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турц 
 војводама онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и ка 
 својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу браћу  
а мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па н 
о а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћуст 
н само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули о  
 држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да 
о са Мицком противу Турака још у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно б 
 вођама добровољачким јуначки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Бр 
великом жестином нападоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена. 
 југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за 
ако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико  
ишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на самом поднож 
ом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не забора 
ше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у  
је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је прилично времена, зато су оста 
дмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних турс 
 шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... разбо 
уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка".{S} Че 
 када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оруж 
 казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак његови другови, ма д 
аче? </p> <p>— Невоља, харамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано л 
речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} Турци!...{S} Све укућане повезали па само претурају по  
оружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што м 
ило?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта  
заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење са својо 
ећ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од 
низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушк 
Потера се безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још  
 куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но не прође мн 
ху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена рањена стока  
здати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!...</p> <p>— Како, како?!... на 
 </p> <p>— Цану... украдоше...</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом 
очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} Турци!...{S} Све укућане повез 
} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је  
о је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Буг 
 оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арапима 
кобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину роб 
већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на време виш 
 вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер-бег 
љавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима  
виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.< 
 са својим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ замо 
идесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Тур 
кала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата  
/p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ  
гове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његов 
ји Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се уп 
аше.</p> <p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бе 
рсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да  
ноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали с 
 <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани 
војим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска 
во дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле, пошто поведоше са собом и  
ом грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се 
сти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалим 
међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шика 
веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе ск 
во мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцим 
да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се  
 ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплашени Турци најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и  
рије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и д 
 беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној 
и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n 
дао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, 
 три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудим 
Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше повући испред руске војске, а они што бе 
 где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p>  
вишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припр 
 оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са својим насиљима према там 
/p> <p>Неколико часова јуришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог  
ровукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они 
Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше  
 та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S}  
 по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неко 
воје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава 
} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућ 
на да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче 
 дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, ш 
тотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Ми 
о свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал 
ног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину  
јест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потра 
раг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално корачајући напред.</p> <p> 
урци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши  
у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И 
Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшно ускомешаше.{S} Изненађени оволиком киш 
м враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беш 
н старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> < 
 почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јур 
лис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му бех 
а би својим костурима доцније послужила Турцима као успомена на сећање храброга харамбаше Мицка 
ког одметника, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>—  
 тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни сп 
 лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажн 
атовања, после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и сво 
устендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их ув 
 Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнц 
е чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упути 
>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољ 
 познато још из заједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, 
после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Њего 
ратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и т 
ком војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са својим добро 
ајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, она се  
ав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вил 
 Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим 
се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну 
срчан у заједничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије 
 његовом јуначком четничком ратовању са Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелост 
 — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође. 
у и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко доша 
нежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на пла 
и! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они 
ма, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплашени Турци најзад успеше, те се и 
ренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску децу из наручј 
а се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натр 
аба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше још хладн 
е да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.</p> <p> 
почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман 
о било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту  
одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, доб 
својом дружином на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S}  
, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јаг 
ете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста с 
ко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкови 
на а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и к 
ином, која чисто опија, хлађаше млађано турче, попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав  
Турчин Каурину?! — одговори усплахирено Турче, чудећи се.</p> <p>— Турчин!...{S} Каурин!...{S}  
 — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прошло, хватајући се за н 
 нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она 
 усплахирено Турче, чудећи се.</p> <p>— Турчин!...{S} Каурин!...{S} Бре ћерата... ћерата! — цик 
ма живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непрестаном 
да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обич 
едаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом и 
гани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Рад 
ским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана м 
о, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још не 
аженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немилостиво рас 
ом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше за неко време Куз 
гли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста  
p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загле 
/p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Ме 
ју и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху поле 
ило вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај н 
ме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p>  
дњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде  
ијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица н 
 стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је б 
>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено Турче, чудећи с 
дучко одело издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајд 
родужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у  
шив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>С 
рши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стоја 
одијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко зау 
рах, и бригу његовом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом  
атови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из ра 
од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S}  
азио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са оволиком множином било би  
к, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — 
 дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опе 
 на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином 
!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше  
не да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није 
S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> < 
ао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдуч 
вољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у 
жњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма ш 
 ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој к 
вао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано т 
ју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план. 
зних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изја 
ајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да п 
удо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам 
мо један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> < 
 Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен 
е било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурз 
о нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицк 
 да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би  
лазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам  
ио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева ос 
у, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју 
, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тре 
 његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и ње 
вима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху 
дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но уз 
рљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— 
p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигу 
p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом бр 
 да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p 
<p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и изда 
Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и  
и склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, кој 
а и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бес 
је могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању п 
/p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда  
 је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љ 
 Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише з 
на први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опа 
одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обг 
ро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сум 
ту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ 
е, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се кре 
 а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> 
 је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, 
 Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он  
мах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа  
е и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме  
де да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милев 
наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим бе 
ју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S} Ово 
p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и  
 намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} О 
ећ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског насиља 
дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак,  
о дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за по 
ти на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стен 
је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџ 
ром се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пеште 
у га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искре 
жином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи чи 
ину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни 
у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он  
S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и откри 
p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху п 
 и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату о 
ема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ х 
 конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из 
а да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје дру 
ин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што бли 
ше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, 
ве до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти  
патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики  
већом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потуж 
највећим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и  
} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у  
 суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гл 
с у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{ 
а и своје дружине отровницу змију, која ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати  
 певајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, 
бодно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је нагов 
. али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар 
 задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе они,  
ађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! 
 вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то  
 стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегс 
има.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној 
ара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{ 
једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још  
снике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем прове 
авијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био  
а понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> 
ико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за св 
ашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине ку 
то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спа 
д њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој чети.</p> < 
дравивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један погл 
 служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> <p>То беше д 
агане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружје 
pb n="86" /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сас 
врејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што 
великодостојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових 
ај брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеш 
о и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, да 
матрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицк 
 <p>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш  
их само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гара 
еде радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефенди 
ени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!... 
>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме см 
омаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду 
амнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то нач 
на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш  
 Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао с 
д ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, ве 
паднутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <pb n="88" /> <p>После  
и сложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> < 
<p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Ку 
уде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина хр 
д изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— М 
пео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај п 
ренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— 
нцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо 
живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и  
иле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> < 
 о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе ку 
ити.</p> <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше ве 
амновања почеше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Ми 
ко је седео забринут, размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све  
никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су  
на)!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја,  
зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохв 
ар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћ 
 уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> < 
где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда 
 краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога  
ласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово нев 
 хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није ба 
 у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће  
 у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се  
ра и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, после онолик 
она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његов 
војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико ч 
ного и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је 
да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да 
алуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпу 
Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо д 
па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар шт 
гове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> < 
ислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно от 
ја изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди к 
тар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p>  
е, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим д 
 камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око  
уташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и т 
да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени ј 
ити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео!  
питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S}  
 воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога нада 
 ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећи 
памо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост  
ајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе 
ни смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb n="176" />  
ожемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неки 
одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После к 
гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скака 
Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хо 
могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и  
 <p>— Тако је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живе 
Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшн 
је му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за 
</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове посл 
>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу 
ева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — 
/p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче с 
 угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па и са 
и ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је 
рчин!...{S} Каурин!...{S} Бре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појур 
 у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ће 
.., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје 
е, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане и врата  
p> <p>— Турчин!...{S} Каурин!...{S} Бре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, б 
 невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а 
ј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна м 
тварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане 
ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додиј 
 учинише и остали.{S} После непрестаног ћеретања и разговора сада настаде нема тишина.</p> <mil 
има разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу један од његових 
оду.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за  
баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо 
 буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После овак 
!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Миш 
ам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујући с 
стадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра 
<p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и оде  
о к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изговори 
р га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> <p>— Идем, идем... пуштај!...{S} Освета! ви 
94" /> <p>— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 
Хајд, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало у 
ох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што 
 били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе 
док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Н 
 конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} 
дије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их к 
 ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— 
шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда  
ћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и  
а ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, 
дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источн 
... педесет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше  
 и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изн 
/p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> <p>— Отвар 
луге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише! 
/p> <p>— Оружани?!... педесет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се  
 на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. 
сну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли 
"> <head>I.</head> <p>— Камо селам бре, ћопек <ref target="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко к’о  
инце!...</p> <pb n="100" /> <p>— Ах!... ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и н 
ље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Та 
о гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S 
 донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зор 
ћу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће  
тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви 
>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али ве 
у тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p 
е беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на мор 
го а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, Стан 
ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А  
p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми 
Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Је 
 Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу 
ноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p 
д будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p> < 
е Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на 
/> <p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да 
 за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама 
<pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p 
.</p> <p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуни 
ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p 
.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — ре 
ђем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим  
Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> < 
слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Мил 
рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да  
>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седн 
је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени 
} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бог 
 <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде о 
аш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу 
 стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, приста 
 жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако ј 
да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је у 
абраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко  
 Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> < 
 у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запоји 
а са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој! 
 рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу  
 опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срц 
гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p>  
на истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади. 
једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту дец 
 све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде 
е паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ух 
 велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући уз 
жно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као ср 
сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора  
без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је бољ 
есиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да 
 би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје 
ђама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањ 
са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p 
/head> <p>Чим руско-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S 
ко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који води за Кочан 
јући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, 
на, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим 
еко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за изв 
е решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружино 
позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави  
 миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у нару 
љу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са свој 
 чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S}  
јор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са св 
донију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note>  
{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског  
ном право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који  
ne unit="subSection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огран 
стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за извесно време, проду 
цко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, уверавајућ 
ије хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напу 
дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко вр 
а Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сложно на  
S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са ве 
ко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали 
ко, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо 
ријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође  
>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада  
..{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш леп 
м ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарско 
ио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш  
 руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због кра 
чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово 
а.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да га 
ле овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је 
јим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то изнесу гр 
.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на захо 
који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затра 
г он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних турских лира и одм 
 Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник казамата трудио се свим силама да дока 
гао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом затегнутошћу очекиваху <pb n="16 
, веома потребно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом између Мицка и  
одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, громким гласом узвикну: — Ј 
ругови моји, — настави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не с 
! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћу 
! — поче опет кадија изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, ре 
 <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час када ћ 
их па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспе 
један, који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле 
дним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше 
га, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p 
и по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело на 
о символ његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.< 
 верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће 
њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у бол 
 опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се 
да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројн 
по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S}  
урци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.< 
змакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка  
ло од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборе 
 речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, 
дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад о 
ли после оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју 
овања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом 
е далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, налази се повеће 
ивотињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бо 
а, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</ 
који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да 
ах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три  
ом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, ч 
копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настав 
исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту 
о! — промуца старац, пољубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома заједљиво посматраху ово д 
ода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. < 
 близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дру 
 хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху  
олазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде. 
ма да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја 
ави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадил 
>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучк 
аше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана, те да му п 
како, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макн 
а склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у с 
е што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хла 
кне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио 
 <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p 
из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног из 
е крвнике!...</p> <p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим дру 
г издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, т 
левином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих  
а.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотун 
"143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и т 
радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако 
а усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> карактера једн 
попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи дру 
емогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту  
са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Ца 
, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и тол 
p>Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала п 
е и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би с 
љавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од  
p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој 
{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пал 
ајзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима  
јзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и с 
високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p>  
урци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у највећој брзин 
о месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно ч 
д седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест 
рашан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче, 
еше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаш 
купљати око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком на 
и на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наре 
цкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше м 
нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бег 
кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском св 
тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо,  
ти. </note> <note xml:id="SRP19024_N5"> У кући су је тако звали од милости.</note> <note xml:id 
тарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш 
преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за и 
{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав двор 
еће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p> 
странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко п 
аса док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан 
беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на  
тама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвор 
отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, она се најзад и уда 
ицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крст 
у но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима 
еше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и 
ом правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и је 
међу залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ  
оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито  
је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџиј 
 Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико 
03" /> <p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом  
аспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} 
беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи бук 
ских низама он се страшно пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима 
о на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзн 
кивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца ка 
ци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те и 
 прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гуш 
} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овак 
равница, покривена биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са 
 одмах појури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислима непрестано се превртаху оне речи „хиљ 
.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на ј 
ов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>—  
у, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његов 
има, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Т 
ху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они 
е као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он 
њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто у 
је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болн 
на бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним м 
је беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га ма 
унио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи п 
ну беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те 
 рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах о 
ша, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb 
но, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а ку 
арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једин 
ом дружином улогори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког ју 
урцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но как 
</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ни 
...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно т 
 на стварима у његовој милој отаџбини — у Македонији, на освету за овако срамно нанети му злочи 
 Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, с 
камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи,  
, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два  
 и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средозем 
сен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад  
име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, моле 
 џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сиг 
јак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>—  
="titlepage"> <p>Штампарија „НОВО ДОБА“ у Вуковару.</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <di 
твује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се над 
аше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па о 
ави, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се по 
мах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p> 
ских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љ 
ној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже св 
ану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде  
 и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху прили 
..{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Ла 
 са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, 
ш дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених с 
прости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцв 
огао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да и 
обије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Кос 
 Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано 
ивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одат 
p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’ 
 светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно проду 
храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али само свет 
ног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао 
p> <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну мал 
ући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине 
тражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело 
и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> 
не као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они пла 
еше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је 
 са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бај 
телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Ср 
иста када једном, после његовог бегства у планину, разговараше са својим комшијом — Милојком:</ 
као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од  
еру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> < 
не скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова породице не бе 
 вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... 
к плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би  
то видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад  
иној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... 
 истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео пов 
аху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> 
укло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први м 
ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови  
} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође про 
ересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао  
 једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо  
илом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се он с 
ујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад сил 
 морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опе 
тара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> 
тотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа т 
ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио у 
S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко на 
цко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогу 
 <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Бог 
 могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко с 
 Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> 
егових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то већ  
се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када 
 </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу са 
? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— 
 могли приметити неколико мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих дру 
имио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> 
у.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике навале нао 
 једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, 
 беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху ве 
цком и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} О 
иховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута о 
ог успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пуст 
uote> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> <milest 
ође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао  
ђе ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник пози 
на још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће С 
— љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... оч 
} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придруж 
олику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? —  
раних <pb n="145" /> песковитих предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешч 
ек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- б 
, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чим бе 
ubSection" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче и 
ајчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви вет 
на да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина 
тера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{ 
 жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на 
еку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно 
на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе 
кој, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва 
ику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} К 
нија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Н 
ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај т 
та ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет с 
риполис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско полуострво а ме 
>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години. 
ка, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело в 
е Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ 
хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како 
умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста од радости сјај у очима а  
ечовек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако 
ћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби  
и! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајду 
таве са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја 
 на сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — у Македонији, на освету за о 
а, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша ч 
на подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све 
есет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао  
донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снаж 
ен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице 
жину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојк 
ном.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реш 
рчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непрестаном путовању они најзад наиђоше и на повећу а 
а га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу  
 како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ М 
дмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио,  
ље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њ 
аде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l 
осле неколико дана од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му 
у.</p> <p>После овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци управник тамнице беше  
аиста.{S} После шестомесечног тамновања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би  
 после овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном  
ањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подм 
", те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p>  
заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове  
и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше виш 
 а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан  
е вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још 
дите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је з 
 љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке игр 
главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати 
 Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{ 
 кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} Очински се стар 
 појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна 
} Многи изненађени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њ 
и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на М 
грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још г 
ци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружин 
очито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасно 
ором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од са 
 непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речима на овај гл 
атовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за нек 
настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога 
де и <pb n="45" /> онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладно 
 Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Ју 
<p>За непуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више бесн 
рба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи. 
авно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре 
својим јатаганом, који необично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море,  
еше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружи 
о борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>С 
 бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} И 
мало измицати унапред гледајући обојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> < 
поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али- 
лна љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S 
 <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са они 
 врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апса 
а миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од о 
сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, он 
ежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, д 
одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко х 
а беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!. 
аху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше од 
ујући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматрајући А 
а, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским влад 
у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арап 
тераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{ 
 прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:< 
а и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S 
се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил 
лим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{ 
 пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дођ 
 освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити с 
одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестин 
 горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дох 
х, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неког ву 
а им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — поми 
танија?!... ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско к 
р су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови 
ренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слоб 
е позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растав 
одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опр 
ском благодећу, проводили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крво 
лне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овак 
 облеће око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и проб 
 границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму 
<p>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сад 
иђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше 
ко већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p> <pb n 
 младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимч 
е од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, та 
то и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и јед 
!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш л 
>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време  
хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље уз 
лабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. 
 и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у на 
/p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момч 
 које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Т 
о да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намер 
осле свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко в 
Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише  
 он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је познат 
 своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају ника 
рку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин вра 
 брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и јед 
лучајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" пр 
није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као 
о година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! о 
шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} К 
ратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се прија 
ико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, ве 
м турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин  
и спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, о 
а њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Његови добровољци дон 
-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брат 
сковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци 
чета.</p> <p>После неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му зв 
жи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се ма 
Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. сти 
оше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко в 
 пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овд 
ше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, неп 
јом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да  
му за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Ло 
усти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина  
он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.< 
дмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах п 
о исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Ми 
} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли 
.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах на 
е крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би 
тпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" />  
нако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада дове 
очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? ...{S} 
ли се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</ 
</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из ла 
апин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прик 
рђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и 
 пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи свет 
у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше  
Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Ара 
иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђ 
пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Ср 
 пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако д 
 тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, о 
 му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер 
понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се к 
стивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он о 
ети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти нис 
p>Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад с 
окри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>М 
ад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу  
лијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му жив 
 и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да би ч 
време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хла 
су ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта. 
у.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумар 
S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела ус 
ицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином ис 
и?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p> 
алима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа т 
ег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <p 
ом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је  
 по казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову друж 
воздену полугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивај 
аспара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је 
очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из пр 
 одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!. 
кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 
 крви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу  
ицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је го 
 <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак 
.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као з 
до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све шт 
 књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </text> </TEI> 
нуо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране вео 
 n="141" /> <p>Потпуно усамљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за  
и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очеки 
ама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох  
ана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n= 
еца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута г 
/p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се  
и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p>  
сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарс 
за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, ал 
, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој пр 
ао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити 
у припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело. 
ер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицк 
pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука. 
 чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако за 
p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над једним отвором кроз који би сун 
Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p> <p>И отац и ма 
у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста 
дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог  
ја је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно св 
вративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд,  
ад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницам 
о — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилеп 
 једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч д 
едицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p> 
 препоручених писама на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и  
а, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спр 
и, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса  
овио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Ба 
справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео 
! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n=" 
ви му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добр 
 па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — 
г бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке  
уци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помр 
мо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и неп 
 би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и 
фију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <re 
ајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратк 
преко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од 
атког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у  
 реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од гра 
одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> 
ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и ј 
убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> 
вниковој умрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> 
 да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> < 
икога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно 
вога војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но д 
у.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу с 
} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „а 
ико дана први пут примети живо створење у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги 
на по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах 
им истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју 
јајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут шир 
Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко,  
цко се спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко  
о се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S 
уљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} П 
ну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са  
урака беше завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму. 
ео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом  
рену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p 
ољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано причање 
 одјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Каз 
ну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са предњег седишта позади у кола, у 
д нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони  
у светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повик 
 осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поме 
> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољ 
дан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n 
ена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако д 
 <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову ужасн 
лима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпомагат 
о у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више ј 
и по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се св 
 мајстор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју им 
ружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове по приватним к 
ђама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше ум 
рвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са св 
— тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо мож 
и један од млађих судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је ср 
дужавали су они свој посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само ра 
 он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли 
Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој др 
ре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>Пос 
стендил.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а  
адијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.< 
љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом бла 
 потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Мил 
та би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви погинуше, 
о то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој  
 треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине,  
био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе 
уваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их к 
лавама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служил 
о Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ла 
доше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да ба 
ора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времен 
} Турска влада терала је највеће кривце у та афричка места остављајући их на милост и немилост  
ор и тиранин српски.{S} Српске породице у његовој околини беху пропиштале услед његовог разбојн 
с посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’  
 пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад  
</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Ист 
 му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе н 
дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад заповеднич 
ри руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због к 
> чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за о 
се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше 
 опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпири 
 Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p 
pb n="8" /> <p>Мелодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Гр 
 се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S}  
јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом момент 
, осећајући саму радост, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p 
 пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружин 
ође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би 
андури одмах изведоше Кузмана и отераше у тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи  
ни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову с 
ак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду јед 
кивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није  
 <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али- 
и и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и дру 
ицу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Ту 
овуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> 
 се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим бруј 
ећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше јо 
 поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху с 
чара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше п 
аху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сна а као к 
.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку,  
де са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он ско 
ише из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долаз 
сова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, пок 
 и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне гр 
 авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од с 
ом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу 
а дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна з 
Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отв 
на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb n="70" /> <p>При овом нападу на  
ђе са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се бех 
и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова 
х била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневног пут 
 почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико о 
ављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном казнити Мицка а 
ом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поруч 
.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} См 
{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непун 
.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турак 
е као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза рушевина а после су с 
 по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} 
трашна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен  
дашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио н 
ад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за и 
ваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Б 
има, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кад 
к осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм з 
ке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S 
мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са  
е жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине 
 <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Т 
тране бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова  
веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скоч 
 Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништв 
{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да 
/p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано арапским сло 
а пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помага 
ам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једин 
/p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена 
љавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> < 
 <p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали  
ше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачека 
/p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престај 
на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је при 
так.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први  
иле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.< 
у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и 
пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, ул 
е јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђе 
аре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо  
и пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али прет 
сто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипају 
 ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да б 
 то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па о 
на на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би 
 био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> <p>Када  
ије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и о 
ви витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> <p> 
од зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.< 
села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек 
коше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за по 
 голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви 
 кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и ст 
но обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, 
 брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и про 
од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су ж 
рали кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове п 
е у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за његови 
о тренутака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина 
вотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док је год у њ 
стаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који 
агаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву с 
ад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично за 
га разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало  
, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим  
/p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ов 
ке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог п 
 и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах  
икупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Миц 
рци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викн 
е жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он 
 <p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд 
 небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напре 
за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину 
ицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше  
а!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш? 
миле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојури 
 /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанк 
непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци 
ико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са  
 са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше  
твој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису  
овници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живот 
S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се 
и плотунима масу Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са о 
p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле 
ако је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војво 
 тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није мога 
хватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цик 
 изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n= 
о најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а так 
се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село 
и, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док 
во дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде  
 хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!. 
беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изаша 
 им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни оп 
ан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>После неко 
узману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бо 
еши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине 
 xml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml:id="SRP1902 
ина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да  
п Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски до 
ма само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од гр 
њи прилично одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настаја 
како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натр 
нту стропошта са предњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смеј 
ћала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хо 
праштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђ 
 <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прав 
та у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на  
ао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао 
 чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чистог и 
 тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а  
ободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једн 
мнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавиј 
и да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа  
хвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p>  
кедонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note 
м стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови 
 ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како 
а је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пан 
би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да  
их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко 
ашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас  
не, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свег 
оворе бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом 
пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p 
 онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово ст 
аганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, з 
са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко меха 
не покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да  
аније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже ру 
ре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна  
е златних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто пр 
су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или су  
аде на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој  
у ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добр 
он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком. 
 је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од ми 
ешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— В 
једно одрастоше... заједно су увек ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не растављаху се никако, 
="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше 
им гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хуриј 
завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени пријатељима који бдијаху над њима.</ 
ала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p> <pb n="51" /> <p>Већ у про 
отпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ћ 
ндија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ м 
ски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала 
ког одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко 
ка, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — вик 
т привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше узд 
је овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— 
и није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије 
их умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд и 
 не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо 
рчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећ 
пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад 
говима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде 
ији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, за 
 му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одм 
идећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама 
{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, ко 
 у свим правцима размахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега им с 
вши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испусти 
ке радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно врем 
 оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изглад 
највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.< 
са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша о 
аштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беш 
је и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум,  
нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај на 
лутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља М 
то беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста 
еб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — клица 
пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и бр 
> <p>Ове последње речи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на ор 
 <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо подруму, који беше  
е јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква се може замислити само изме 
зјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће 
! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их са 
 Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p 
ро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</ 
 куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока  
место да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе 
p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управникових речи.{S} Изгледало му је као  
 се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде 
га напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и  
а својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1902 
елици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у  
ве накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и  
атаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко с 
 врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и  
} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше прис 
тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно  
 више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... п 
а коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са д 
 Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је  
учићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p 
о да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови  
 попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> с 
д кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном  
 нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у 
уди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад 
— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} 
чен и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више 
з врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или ба 
а, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} 
е слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења  
ачин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели. 
</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш  
ри који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код с 
ог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по њ 
н, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> 
ког тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека мо 
 да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше  
пасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— 
свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и  
вори управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бац 
е допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког 
м храбром држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома ра 
би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} О 
дзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са бакл 
д неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше  
е.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазил 
колико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен о 
све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> < 
на са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе 
>— Саба најрула! — викнуше они, улазећи у собу.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Аларазола! — одговорише 
Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... </p> <p 
е може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако мо 
 Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да 
у.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има  
лог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Мил 
х обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ов 
ш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за к 
 загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати 
сец дана заједнички четовали, упадајући у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад 
ћ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или т 
</p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар  
узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим пут 
стрешио и закрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима по 
ао о робовању своме са Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Дом 
м се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго та 
ах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! —  
<p>Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, 
 што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома ра 
 увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, 
епријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{ 
ило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући. 
еко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад  
већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и ј 
ах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Два 
м он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га п 
.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управише свој ход право ка Кривој Пала 
осле овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко  
з Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Че 
 живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни 
 <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 становник 
стрији и најспособнији за такав положај у тако огромној задрузи. </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам М 
овој кући опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано 
поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузм 
ци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану  
д куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења одмах закла неколико мла 
 разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се мно 
ви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хлад 
де само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричк 
и овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пиј 
е и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и да 
уго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут 
а не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана увидише Т 
МИЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНО 
е тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше старина Рад 
 веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила п 
 може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо т 
 млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ак 
човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слободе. 
 у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p 
..{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да  
сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господара сво 
ратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља,  
p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну м 
 ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар б 
јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га  
 оној подрумској помрчини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, п 
е уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео вид 
поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> 
одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би пр 
ах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитуј 
а са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицк 
ше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни к 
, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио свом 
љив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати једа 
ајвећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна 
 а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила своје вре 
а Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху  
исукавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <pb n="13" 
 није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој  
аволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно 
 <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада ни 
н, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну о 
едњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било иск 
ј у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка не 
јзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри 
одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душманина кољући пон 
тренутака пандур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.< 
сле онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и  
у.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".< 
и. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два 
 и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред соб 
 шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских 
 Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео  
олуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</ 
 — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебес!...{S} Млатарење  
да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ с 
>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да  
н, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у В 
је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинским кланц 
 из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, ко 
 овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и н 
дију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био ви 
 <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде велика грај 
 и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, к 
безекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Си 
ш исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{ 
га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, ш 
он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и  
е пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га с 
о од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде г 
осле неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у 
 се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут п 
 учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило би  
<p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бун 
вом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <milestone unit="subSection" /> 
пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> < 
 снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног д 
за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капи 
сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше је 
ко је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на 
да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разгов 
рте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше дес 
еда као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свеж 
 фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио,  
Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p>  
итичких разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ то 
ћи народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необич 
дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и 
нутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведош 
аша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му по 
— Отров да попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја ч 
ао борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Јо 
војим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то изнесу  
беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су т 
светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n 
 баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакл 
.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S}  
} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаш 
ше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима 
, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, 
ше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио к 
<p>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— По 
башом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Македониј 
е више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита.. 
у, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он са 
ази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:id="SRP19024_N7"> Исти и 
држа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави 
 робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надз 
 камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу растовари 
сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу  
 ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, свак 
ство такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.< 
 Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом г 
 на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а  
а!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били н 
већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављ 
к овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p>Потпуно усамљен Мицко  
.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо 
у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и так 
ре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као  
ти ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га  
 још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врл 
вале, коју беше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког трен 
 из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они  
 посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му 
е земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, 
на прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попу 
ло светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три ода 
се глас о смрти пророковој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затворо 
 они тело једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p>  
м траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан 
де још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не 
чај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. < 
е како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S}  
е неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколик 
 њихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али- 
 Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учес 
прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих  
 са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Ту 
 n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и нес 
урке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху наш 
много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође  
раше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше на 
је могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арап 
ља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за 
 са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и грајала  
ом и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.</p> <p 
жег опирања пођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не б 
 свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му  
а начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у  
 намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински к 
о раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ам 
ави облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пу 
, седећи непрестано посматраше презриво у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па 
станак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружино 
 кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца пос 
!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познај 
амо Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахн 
пустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и  
уо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрс 
 узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!...  
ам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те о 
ти да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу. 
ико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Миц 
млад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријат 
т за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за и 
 исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не 
х и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко 
>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у в 
/p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не п 
би.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше с 
храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио 
</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред о 
ом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Муста 
д би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га  
ар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на за 
докнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних 
х ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад н 
баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. 
есију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад 
ла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Т 
њака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био. 
ронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог  
, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше зат 
Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест своји 
шу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, синко!... које добр 
</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да  
а Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као бор 
ља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у  
 он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу исп 
верио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше с 
пу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио 
.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху ј 
} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим  
рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар  
код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време 
едну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они  
м гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у најве 
ет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафан 
 крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек,  
ла би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, с 
егове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то 
 чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Је 
p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била цел 
латарење и запомагање одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелен 
 неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова  
ом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> 
рнутог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше 
турицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још 
ајсретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она ј 
 само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се  
се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке 
 оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беш 
<p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина 
дина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан  
јати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете виш 
х-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погледом п 
 поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>Опростивши се овога српс 
мо мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а та 
 света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није са 
м дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али- 
ли и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца.</p> <p>Не 
</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај м 
ке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше  
дух у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као нек 
 сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и  
— све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким расположењем он се сутра-да 
е.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана ве 
.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у  
е, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одма 
да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са 
 у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу сво 
огледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале  
 велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се 
о све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна  
год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изглед 
 беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубо 
ишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бе 
 наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако бесн 
 што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на сво 
а ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли 
можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје ками 
а?!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим о 
 <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је не 
p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p> 
мамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави 
, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти 
е страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>По 
ознајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за 
је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</ 
љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган писну и она се сроза  
односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околина вароши  
ше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објаш 
бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пу 
најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао.{S} Одмах сад н 
ајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше 
разбијена.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било 
последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим друг 
ју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег 
м месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци 
ла над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељу 
послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше  
ну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су  
и Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом. 
ло у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... 
 пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје блажене часов 
 ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Р 
онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња прем 
кну очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је би 
о да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве п 
Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким веза 
ле масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуц 
рство више је било у почастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим прав 
вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаш 
нај турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си  
азвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p 
а нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце 
 рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином 
трмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред о 
е по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљ 
уђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене пр 
} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гони 
казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после сво 
те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и мл 
— онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — место, 
полис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако чес 
рено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка за 
м пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао  
е беху овде задржавали, упадајући често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Миц 
раво и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ 
ачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта из 
te xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Епископ у Жичкој епархији. </note> <note xml:id="SRP19024_N10"> 
Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет. 
свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које р 
е.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно о 
ео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео!  
заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколи 
у имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веом 
о падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицковога ста 
 коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управиш 
 овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чи 
конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише нај 
нуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Са 
ви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово р 
је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је  
ко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији 
 <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог б 
дом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико  
 За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро!  
д одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, о 
{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да ј 
ом силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет се повра 
ко начини, пропуштајући дневну светлост у оној подрумској помрчини, изгледаше им у први мах као 
када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, З 
Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’ 
рмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало  
есец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пу 
реваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафте 
 од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и п 
</p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапск 
ким касарнама.</p> <pb n="51" /> <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} М 
 да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и над 
убав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> <pb n="36" /> <p>— Послушај ме,  
м мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" / 
часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вер 
дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у је 
а Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова у 
p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они  
дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пут 
ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог ре 
они похиташе <pb n="185" /> право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-М 
стајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве б 
дучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се на 
 се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Не 
мбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе,  
тила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, 
х станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, нас 
љавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је  
 и напереним мартинкама, полако ступају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p> <pb n= 
рђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако ди 
е могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој живо 
да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{ 
одмах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Милану Стојићевићу...<ref target="#SRP19024_N7" 
еколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војв 
м, који необично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! 
без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док с 
 уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је  
о тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обес 
Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста 
аљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали п 
ицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> <pb n="59" /> <p>— Здраво, Перо, здраво!  
ши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када б 
и ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим 
</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пусти д 
громна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као по 
а ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче 
ви Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао 
а својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски и 
 обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена ками 
кну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане 
етао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он проведе овде неколико месеци.</p>  
ном у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да  
у даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, т 
а овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколик 
>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више  
е ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толи 
абра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div type= 
ке птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху своје умилне песмице 
</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радо 
у они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или  
пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите о 
> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p 
вом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борба 
ћара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху на „хара 
, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар 
површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и у 
чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Миц 
в Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам М 
 коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ак 
 му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила 
аде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено пом 
ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обна 
 много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ресена. 
 <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од не 
 n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Та 
вог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних турских лира и о 
ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход п 
тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше као да се небо 
облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пус 
устављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивање нове потер 
нимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скри 
вари те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав 
озне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био т 
стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо ус 
ужином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је о 
ати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.< 
д надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Та 
рође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кра 
енутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрм 
ји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим дру 
мах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они  
е.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу,  
>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита с 
напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт  
јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упи 
.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разговор није би 
но дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{S} Зар једно а 
.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" />  
ски кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — хар 
уше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле ма 
и опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бе 
ах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка 
же те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те пр 
целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за 
дговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то  
 у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло су 
ендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Нек 
већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обо 
, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арап 
стина, било је од њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији  
е само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудн 
е такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо. 
 свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изоб 
његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка у 
 која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S}  
— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p 
у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код он 
д неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Т 
 има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене н 
г никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који 
 пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногра 
ју кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:< 
чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаш 
де, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно 
е наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин 
 преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о х 
то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — прав 
и само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђо 
о, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у ж 
ва Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у 
роведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за 
</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди  
ахотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста  
тност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља д 
чи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно  
нутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обази 
ио заједно са Мицком противу Турака још у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом 
ари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше поре 
време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио о 
цко са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им с 
 са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па 
цко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а д 
 крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни стан 
љ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди ва 
 све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема  
 са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих варош 
и мејдан подијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана 
> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година 
/l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточн 
унава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам М 
авати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све са 
 стакленцетом уља.</p> <pb n="46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и  
лично разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бог 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија 
d="SRP19024_C1.3"> <head>III.</head> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије,  
а и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку чет 
ађен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат  
тове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од панд 
нај, реци, па одмах иди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војвод 
а од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толи 
ђе воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је 
ило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлић 
ењем почели прилазити странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Т 
 врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене о 
ли-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим  
ама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грм 
е неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устана 
даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме  
та и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S 
е са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша М 
е — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је  
у да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим 
ер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа ве 
ође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и на 
вораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S}  
ва и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их 
 посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанпут узвикну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени с 
ако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Ш 
њи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију  
валити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а  
апта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже. 
ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, ко 
ди после оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев 
зином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старо 
ући богато његово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зва 
, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отро 
када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клат 
ца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но  
у радозналост попне се на стену.</p> <p>У једном крају испод једног великог камена опазио је зм 
Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика ту 
ци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двад 
ко крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешки 
и, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији 
ши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде о 
 Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешт 
лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S 
у на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан 
<p>— Кога?!... шта?!... казуј! — питаше убезекнуто Сима, преплашен Кузмановим речима.</p> <p>—  
 одговорише им укућани, посматрајући их убезекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p 
 Јесте, ефендија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно запомагаше 
S} То је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите 
r" xml:id="SRP19024_C2.4"> <head> Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head 
 збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над с 
 тиранишу над српским племенима и мучки убијају њихове најмилије сроднике, па им и то није дост 
са својом четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или су 
ријатељима, са једном гвозденом полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осв 
у погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — 
.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није сме 
 да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа доче 
 дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути,  
 гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила 
 наги, сем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После дово 
лим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душманина кољући поново онога, који би давао ј 
ш добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} Посл 
 почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>П 
с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врл 
ни ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p 
/> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу ж 
пита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море,  
о, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, уп 
рашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?...</p>  
лануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но 
ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћ 
 брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што  
е био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре ре 
Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви 
ка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — ци 
менусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, 
ћег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше з 
{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте,  
говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у 
ора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела  
, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је 
.</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месец дана 
Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине 
ио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевин 
ред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — рече један од 
јући за харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викн 
говог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша 
д озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи  
ејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Ми 
езана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах од 
страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет 
оји већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.< 
размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, за 
о би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb 
нима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових н 
а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наоружаних турских низама он се страшн 
улкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулка 
са, два широка кожна реденика са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста,  
ло кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а јед 
ви.</p> <pb n="9" /> <p>Покољ.... звека убојних јатагана... јаук и запомагање... све то параше  
ци.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепс 
, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још ј 
су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи виде 
љаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекн 
овог магацина. </p> <p>После напорног и убрзаног марша од неколико часова војска их сустиже баш 
 мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушка 
ицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p> 
амог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </div> <pb n="111" /> <div t 
ачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, је 
која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога  
очи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ 
оћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова пор 
 прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S} Много је ср 
 Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време  
 проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се  
аху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак узда 
роба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не м 
</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али  
ина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах  
био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових 
мнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако по 
b n="109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било 
...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте  
ега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</ 
вао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{ 
је смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике тв 
е.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И 
м даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— До 
лог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде  
ажени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управникових речи.{S 
дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би с 
p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Ми 
лева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе 
иту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p 
, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— К 
ледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано п 
могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима 
... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се глас 
зили су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ов 
е жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли 
не).{S} Заједно одрастоше... заједно су увек ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не растављаху  
 га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост било врелим зр 
осподар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатага 
а и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S 
к, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађа 
ндила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутр 
да храбрила — тепала му је најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном расположењу свију 
 Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било. 
јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре н 
о.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p 
ћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже  
/p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен 
још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само зару 
еба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </ 
и ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хај 
 ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах 
 кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она 
ли овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb n="85" /> 
цко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ з 
на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу пове 
ској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и при 
 што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је  
жи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="subSect 
а камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Н 
</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста за 
е одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин  
д варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> 
о јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <milestone unit="sub 
ка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заје 
су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исукани 
није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва  
еселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај В 
ољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и 
а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у спр 
о плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако некол 
 он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што није могао пропустити а да у сва 
 велико његово изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатит 
 Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим  
о живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде 
са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимиров 
Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он с 
ко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек 
олико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одма 
она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош 
Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу  
пин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када је  
и ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} За 
љу задржаше.</p> <p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији  
помагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама. 
н све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а  
 планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка  
та Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је 
 се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но ср 
.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину п 
стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад 
у, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад запо 
ене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кол 
ло, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана сп 
ко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је годи 
!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S}  
сматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тр 
и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружино 
о леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> 
а престала, која не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист 
збуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше  
ише и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарум 
 што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено  
е прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и још јед 
а сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досет 
} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако ист 
а ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка 
и други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху 
а, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пуних п 
у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, 
> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради  
поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он њихов зет не може никако ни бити, к 
одили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као пример јуна 
сти.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга з 
цко пође, после онако сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши 
да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата.. 
 макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Оста 
ању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше ст 
 и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге ник 
ваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да просп 
к је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних 
 свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је уве 
ра.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, 
Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је зна 
осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово н 
лазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> 
вајући снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од народа свог за к 
S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуц 
аху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч  
во дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико  
вором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" /> јеца 
одужег разговора са начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другов 
са, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђу 
ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота по 
итај пријатељу! — викну очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Б 
д скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад бр 
 Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било  
 одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исече 
за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они с 
ако немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пута и појуре  
ре! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по х 
и од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p 
плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с м 
ар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по з 
атницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико т 
 осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викн 
и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било 
и и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, во 
 па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја 
тварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дош 
е помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах 
жује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, ча 
ине, јер је очима својим видео како под ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p 
реме пролази.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље 
наче нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно зак 
да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а  
да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о он 
дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је  
не, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање  
ада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он 
n="53" /> је он често правио посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнае 
од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који се заједно са М 
осле свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши јој последње речи њенога мужа.{S} О 
>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах пос 
есту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедон 
 свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бог 
<p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, сам 
врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији 
увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да н 
, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" 
иђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао 
баша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p>  
дао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у  
! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо то 
 једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада  
ђе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружј 
турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан 
јно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у дру 
ља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? .. 
е, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицк 
Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> г 
гум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>И 
ну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћ 
и Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није  
ли у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет  
оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах мо 
ко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки с 
у Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајр 
добри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер мом 
аква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од к 
утин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи  
</p> <p>После неколико тренутака пандур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак  
це.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог предговора 
еху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванис 
p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти 
у затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече кадија са пог 
ва лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну к 
ури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Једно 
 у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јак 
а — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми м 
 је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} 
 увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и  
нији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезај 
да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко 
ело. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега п 
се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше 
 толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљ 
ожемо на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко  
 тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У 
оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и стадоше на д 
 и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше с 
ља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Миц 
.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко 
и су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у со 
говори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура!...{S} Разум 
о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ н 
нако заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у 
ест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог 
{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сад 
 Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пу 
товању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло путов 
месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше  
 рече један од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки  
е тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би с 
 нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— 
жи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет вра 
т беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — п 
овеку морало растужити посматрајући ову ужасну катакомбу, која служаше ондашњим властима за мес 
е потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као д 
<p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела кроз  
ла док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</ 
 <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене поро 
ави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажели 
 убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно 
мислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и св 
ад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</p> <p>У истом с 
/p> <p>Зора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не 
 отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на  
је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао ј 
леидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </note> <note xml:id="SRP19024_N5"> У кући су  
те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути св 
ривим узаним и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се 
ојом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца,  
ородица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих же 
е скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљак 
рсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе 
 полако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и  
ји се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељско зрно пог 
ису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — та 
 то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придружи се осталим во 
д чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхте 
 до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим  
 Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведош 
 и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опор 
у оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју десну руку преко њег 
оме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељски поздрав надовезиваху и по које питање та 
вежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костино 
у сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их н 
тупати ка конаку, кријући се непрестано уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, ко 
више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиж 
би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, на 
 Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренутак п 
у.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађивале узаврелу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.< 
амо још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, 
ше весник, који је хитро односио њихове узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет ње 
 се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царски дру 
живљаје из младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат. 
чној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрак 
ру.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и че 
евна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред ов 
 хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти проша 
<p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа 
о.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни 
а харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у посл 
ко истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није мо 
, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицк 
рака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плов 
избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и 
едати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да по 
.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах 
дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гл 
а па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сус 
ицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они 
>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет  
ље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стиго 
о ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе  
реме тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} 
иле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност ови 
ио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Ба 
у изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да г 
едан човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, платио исп 
 уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узв 
S} Одмах полетеше, у највећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљуб 
том уља.</p> <pb n="46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко  
и да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи 
а, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само  
што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да 
и да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје и пламену љубав није могло овом прили 
ј дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, после вел 
о, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престравље 
 дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је 
за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о с 
за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз ода 
<p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда 
уз-оглуј! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицко љутито. </p> <p>Као крвожедни тигар потрч 
а мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непоз 
ано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријат 
>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се снажно из њихових гра 
S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем 
/p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, т 
е.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шал 
и морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш 
т просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! — 
ања, чисто заповедајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!. 
 ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху 
речи нису прословили.</p> <p>У једанпут узвикну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени смо!</p> <p> 
дише Мицка из снова и прибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, 
паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сне 
зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узавре 
ест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу узв 
а живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима, неки  
 изабраше једно лепо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадо 
руги турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзула  
 бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово 
! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p> <pb n= 
у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и б 
рости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само вр 
ко оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p> 
следњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тре 
две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника  
.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега год 
ни смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље којим је  
ода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју  
{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи как 
 хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику на 
а и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као вил 
ху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком удар 
 Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако  
пуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи  
несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</ 
 и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и в 
адне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне  
војом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго 
, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свиј 
доније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склоништ 
ог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p>  
на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе 
 Тако треба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао у 
кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то уч 
 Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док 
овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! —  
цка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, ос 
евалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <mile 
у заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали 
емо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле и пођоше.</p> <pb n="197" /> <p>С 
-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријат 
камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцим 
да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу, прво  
 <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали  
убимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он  
и мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше 
а „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах 
етне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и продужише путовање.</p> <pb n="198 
м по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану,  
да ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматра 
ни нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много 
</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио 
м „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележи 
м рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим 
се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код  
не треба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба! 
и Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А,  
оже он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p>  
одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са ово 
авине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке  
 оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и осталих доб 
 кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови на 
 ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулос 
етара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} К 
ине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записни 
 тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти 
/p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих нас 
а овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је  
е последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе вратима 
</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к врат 
p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали  
ијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук 
 се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он засп 
 што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отво 
мо расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури з 
нима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно  
војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ б 
ставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарско 
љачку дружину, саставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким одредом пођу  
 рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После свршеног рата са 
мети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће 
нар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мал 
о да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не 
 последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лак 
о оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију првашње расп 
 страшна рика.{S} На неколико тренутака указаше се четири велика медведа, који и даље силно рич 
а магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше неколико њих на камилама од оних истих Мицкових 
м а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све човек н 
ао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на други предмет који би био 
е појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p 
пет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не зас 
и он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд 
 стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са г 
о хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по 
 је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време 
ош гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао 
 већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{ 
лни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше...</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стев 
 тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде д 
да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p 
 извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — уз 
 које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено улазећи св 
штом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Све  
с.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно  
стомесечног тамновања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирн 
и све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дуг 
рци... пуна кућа...{S} Турци!...{S} Све укућане повезали па само претурају по кући!...{S} Бог — 
јест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли 
 брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — уп 
буњени и преплашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.< 
м друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени  
екуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништ 
32" /> <p>— ’Аларазола! — одговорише им укућани, посматрајући их убезекнуто, са неким грозничав 
но приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а 
они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упутише се право опет своме пријатељу који  
 зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији  
цама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, 
зила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p>  
илао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да с 
времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад г 
т поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама 
.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, улазећи у собу.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Аларазола! — од 
лицаше веома радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара 
ко изложим његово детињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалек 
радосно Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... 
 врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="185" /> право улазу у лагум, 
оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци д 
 у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину ме 
о, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икак 
лазио они похиташе <pb n="185" /> право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— 
воме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у бли 
олим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, д 
Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријатељске редове све до самог свршет 
ом ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} 
вши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улет 
тином и обарајући плотунима масу Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде гр 
теше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ 
у дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у сам 
вивши момка недирнутог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се м 
о је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скоч 
он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — в 
ко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, ш 
 са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен и викну:< 
ега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> < 
колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101 
 <p>Сад кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни луле ду 
а хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере 
урзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Турска влада терала је највеће кривце у та  
а вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде 
ла, по кривим узаним и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове 
>И они се кренуше неким узаним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну ве 
 са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутр 
 </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа била  
} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>—  
е.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав нак 
де да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити  
естанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, о 
 правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ’ планинским кланцима на планини Ниџеру.< 
 пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села — у равници, да би се и он ма 
ху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на самом подножју планинском.{S} Ово се нар 
 својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинским кланцима Ниџера, зато сад ум 
и нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног напада.{S}  
p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали да  
и повећу турпију са једним стакленцетом уља.</p> <pb n="46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо 
 слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турпију између пукотина од влажног подрумског кам 
м узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гв 
осматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсн 
дају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Миц 
ог оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко у 
} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са својим кам 
ада кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши 
Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући  
ајвећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначк 
и иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним  
жати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после због т 
беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>М 
а како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално корачајући  
Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар 
 Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема к 
Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обор 
његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а 
 капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и  
јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћ 
че развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из живот 
ђ’ планинским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где  
 се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.< 
авладала нека тајанствена суморност.{S} Умилна песма многобројних птичица престала је.{S} Место 
.</p> <p>Сад забрујаше на стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздраганих срца младих  
 да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n=" 
 природи, те сад радосно извијаху своје умилне песмице, лепршајући по оном росном лишћу од дрве 
ветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи од 
х дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје 
о она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама о 
p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш 
ојство или најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови 
убоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше 
адошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њи 
е одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад осет 
сле онаке слободе и <pb n="45" /> онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у м 
ше но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем толико, да надзорник мораде пристати на њену 
би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад она  
 којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је по 
и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па 
 <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да ј 
но небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди исто 
Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p 
кога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље вер 
тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, је 
егови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе 
држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа н 
 претњу рускога конзула морадоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и прису 
м и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, они  
колико часова Зора се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицк 
. какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћи 
ше у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помислити да 
Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ моли 
 То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу св 
 су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Ал 
 иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сва 
зу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољу 
здрављања и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својо 
е му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> 
аху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> <p>— Ја  
 Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то р 
у да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа ход 
готворно, утицаше на његово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и бра 
 Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стић 
 што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва м 
 овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако по 
<p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> 
ицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису зн 
 чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да 
 Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па 
ости који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили 
ј врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се изб 
еши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима б 
.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну  
роши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је 
ицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи  
ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вра 
.{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— Мор 
f target="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу 
 наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћет 
</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми ј 
 Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— 
и бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше п 
мновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то  
ко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је те 
ш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка 
то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само  
да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>—  
и!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело д 
м рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци о 
је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим  
<p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, б 
мог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.< 
 ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше усп 
 Мицко га уби!...{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.< 
 — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, синко, тако! — уп 
цко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене  
 је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајско 
 по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с 
ароши.</p> <p>По заповести управниковој умрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све 
епка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лађа ве 
p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да је ефенди 
зговору разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апс 
S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је  
и са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, до 
до одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стеван 
дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко  
ака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још ве 
д и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као кака 
p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обојица у једном правцу, изгледаше ка 
 и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад 
ом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино 
 нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p>На четири дана после  
цко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући  
p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S}  
пет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет ће 
ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код села Крстца 
јом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не 
ова, што запали онолико наших села, што уништи онолико наших људи и толику царску војску!...{S} 
на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и оствар 
то већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколико хиљада, н 
само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени т 
Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90" /> зид, 
ом богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако воле 
ти да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Ка 
аре сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у 
p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 становника. 
ом уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколико мрачних одаја  
о са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу један  
ушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху и неједнаки тапат, 
 обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се 
о да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћуст 
вено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађо 
анке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и б 
оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чу 
д читав месец дана заједнички четовали, упадајући у турска села и правећи грозне покоље од Тура 
Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се 
ам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да с 
релази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и  
 <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан и одмах приђе још б 
.</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— 
 а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, баци 
о куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Миц 
попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — р 
 пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ  
ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво су 
ма војводина мартинка не хте упалити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке н 
 капетане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не пр 
ај ме!...</p> <p>— Тако, синко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш бољ 
</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и дока 
ског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако је! — од 
 пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знај 
о не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма д 
p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном  
ије решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све д 
аш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, 
рат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш поз 
!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не тр 
Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада  
мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде  
 <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упалити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше 
ко беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Ве 
ну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад вид 
сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</ 
ту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју др 
ким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око  
ше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, 
но мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или тр 
и већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодиј 
х па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско з 
’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет  
 што је зора зарудила.{S} После великог упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне куг 
могавши их све разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог спаситеља св 
>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у мо 
ба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.< 
ија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чи 
м на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку 
д очима!</p> <pb n="117" /> <p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвар 
м!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.< 
 чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово  
де, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори м 
ком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана уби 
дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ  
рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефендија! 
такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb n="96" /> <p>— Новаца? ...  
</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! —  
 Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p>  
<p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији  
 души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија ј 
м.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из  
 у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. </p> <p>— Нишчо  
 се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ћ 
зазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој к 
/p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни упр 
p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше 
<p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Ламбра.</p> <p>—  
и. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефе 
е скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бег 
 те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди ув 
.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам би 
p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака 
</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело исл 
е за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узр 
 л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јун 
о!... које добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро,  
џија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће  
ели жива човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— 
ши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Та 
е.</p> <pb n="57" /> <p>— Који, који? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико 
ри мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са  
неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутне судије са турским чиновником, чудећи с 
/p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} С 
сто <pb n="62" /> и Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике навале наоружаних људи 
иди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији —  
 <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши јој последње речи њен 
етак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који се за 
ло и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицк 
 у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељем час са другим  
 што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога х 
 кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако  
цко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пр 
На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав која се развија полако п 
ко би се могли што боље поразговарати и упознати са овим човеком, који им за неко време изгледа 
грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред ова 
е била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад 
била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневног путов 
не.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их  
ме, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част — св 
де у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљ 
на а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву  
Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај н 
ка тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, 
а, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице управите поглед мало северније, а ви одмах видите горос 
х, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој чети.</p> <p>—  
ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!.. 
оше границу.{S} Ушавши у Македонију они управише свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Станимир  
.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта 
аморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њихов 
стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и ом 
н клече са запетом мартинком а погледом управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбрижно примиц 
момче невино, — рече кадија са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S 
ева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник казамата трудио се свим силама да докаже ефенд 
 на време су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их је често обилазио, изгледаше му и су 
од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> < 
ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за  
новања у „Зандану" од пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, 
<p>После неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гл 
оше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умр 
весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек  
ао и увек почео је сумњати у истинитост управникових речи.{S} Изгледало му је као да је та ства 
х управнику вароши.</p> <p>По заповести управниковој умрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и 
д глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пош 
је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.</p> <p>По заповести управниковој умрл 
ста остављајући их на милост и немилост управницима појединих вароши.</p> <p>Тавнице за оваке о 
S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило би мало већи простор у тавници 
био је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храбро 
ед затвори у једној пространој тамници, управо подруму, који беше нарочито намењен за разбојник 
наста код свију првашње расположење.{S} Управо сад беху још много расположенији, но што беху он 
 није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она 
ку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да 
 /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наред 
се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера, те напусти своју домовину — Македонију 
друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућег му 
а Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао. 
ашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог суко 
 од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, 
а! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — 
же.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десе 
лата приграби.</p> <p>Многе је породице упропастио он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе  
м отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима  
ада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у 
дучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не ос 
у својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути 
 Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. </p> </div> <pb n=" 
д ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Ара 
ме, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца,  
ит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и после не 
 најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима 
од мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су и 
да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не  
отуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружи 
урук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-к 
>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу  
 у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли 
} Опростивши се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S 
ни пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне прати 
 беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му 
p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} О 
>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза рушевина а по 
тише са домаћином и осталим укућанима и упутише се право опет своме пријатељу који је становао  
ње зраке!...</p> <p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p 
 и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима 
роламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша!... живео наш војвод 
 дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и  
ности за овако срећно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арап 
а виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да у 
ој несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у 
и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата посл 
аужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре 
ама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао д 
 па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мириш 
 плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све ж 
е бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланцима далеко  
вог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „ 
ле су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отв 
Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долаз 
 натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз  
у, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и  
тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једно 
е на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посмат 
јвећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ дал 
товарених са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{ 
.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да 
а умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у м 
каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре шт 
 свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен 
Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини 
ну са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јелов 
то ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи ра 
 дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко  
мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наум 
ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћем 
ошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је неста 
рај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, же 
редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више 
штала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Миц 
знуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околи 
Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лис 
на бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу 
е било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те с 
з отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благода 
о су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да 
у с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било готово про 
ицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко ј 
довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини с 
 да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут п 
имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирућ 
S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> 
које лепше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, он 
а: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене коро 
лама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово ни 
а је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке  
 поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у п 
ако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом простр 
 рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би с 
 пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онд 
ли — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>—  
укао у мало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћ 
 <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла л 
одмах се прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући св 
 брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте 
је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима с 
ко често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задир 
дети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим газа 
ично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врело 
у биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и ками 
ана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био 
испред себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји  
 лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако 
 дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебес!...{S} Млатарење и запомагање одјекиваше дубоко 
бо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра. 
>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам 
се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура ј 
тог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежност 
 војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, који већ 
 утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и 
 пустињи.</p> <pb n="141" /> <p>Потпуно усамљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам ме 
ко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама 
ком, што је оволико задиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти 
овораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и 
 у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то изможде 
 беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p> 
а груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед његов казивао је да н 
но.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— 
амилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали карава 
стотине златних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>По 
 као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојач 
у, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин 
 још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху  
S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплашени Турци најзад усп 
 Плотуни само грме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јур 
најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшно ускомешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од врелих курш 
 умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да о 
рема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да прегова 
>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Пер 
овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна  
у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p>  
и их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву  
, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи напад 
егову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p 
-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле, пошто пов 
 многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин 
оравили, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан тра 
ако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о ср 
ренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних д 
м свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност,  
у то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг 
асељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заје 
 која наговешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би м 
, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству  
ер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то наста велика боја 
ина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи 
 који тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте  
озналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и  
женству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</ 
 Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике навале наоружаних људи, није могла да поз 
јатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо 
.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед непрестаних покоља са б 
 <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у ду 
одице у његовој околини беху пропиштале услед његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако бога 
 Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у пос 
Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре не 
аћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>—  
ко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, 
и већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p 
м казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошљ 
ш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед непрестаног путовања, то брзо сад поседаше око ст 
руга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ра 
едало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше. 
али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражи 
ћи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, уз 
 <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима:</p> <p>—  
обрава свој поступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овак 
</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то 
 Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у 
 у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед 
 неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div> <div type="chapter" 
љци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе  
качи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га  
опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — ш 
казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</ 
 му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће  
чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто у 
а појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од 
мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љуба 
у остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку 
н заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренутака изговорио.</p> 
знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора ум 
ада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас  
далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l 
све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом пролетњем чару освану и да 
ану, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође 
ихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице управите поглед мало север 
рапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком. 
ега много више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем толико, да надзорник мораде прис 
рилично времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>С 
ине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о сн 
, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака б 
дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи, који бе 
 од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву 
жаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много у ре 
ати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p>На четири д 
ли-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n="204" /> < 
n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле на један  
 храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољц 
S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покрет 
стиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана 
се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће при 
ади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је с 
аг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно проша 
Турцима.</p> <p>Преплашени Турци најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд ко 
у из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе о 
 учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут 
расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама код надзорника тамнице — Ахмеда,  
била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> 
бо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још од како се растави са свој 
/> <p>— Милоје, Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је зн 
ко наоружаних Турака! — говораше Милоје усплахирено.</p> <p>— Ха, зликовци!... разбојници!... — 
 де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено Турче, чудећи се.</p> <p>— Турчин!...{S} Ка 
ози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, претварајући се и поче се крстити. — Ја, ч 
 као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпо 
костурима доцније послужила Турцима као успомена на сећање храброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но  
заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке 
ви пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Ми 
азе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше јо 
а Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало 
или ову радозналост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци јед 
створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила 
и се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапи 
.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, по 
к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколик 
чеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у и 
рок је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђење 
, целу би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору м 
бијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за к 
а се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — п 
а виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слуш 
 мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и н 
исте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.</p> <p>Пандури, ко 
пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође д 
 о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При растан 
андур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S 
сто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. </p> <p>— Осв 
ова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— По 
а сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одма 
ош не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, 
="97" /> <p>После неколико минута Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијаш 
S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на панд 
— надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! 
ше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку,  
ној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили с вр 
ико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде к 
е — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не 
 од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди 
еограду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави под ком 
емљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презриво у пан 
глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима свој 
ио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежишта.</p> <p>— Мицк 
павања осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан  
ојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни 
е Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја — харамбаша  
 једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p> <p>— Куда!?... з 
 медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из д 
верским раширеним рукама ка Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да м 
е Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са злат 
обуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко 
 сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разг 
S} Нико се пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да 
рцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ов 
 да у последње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p> 
а остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак  
а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и 
и брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу 
 Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудил 
 Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума  
вољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још 
бро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељство ни 
или некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Долази 
 и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешча 
<p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у  
 на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умре 
ткрио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину гла 
морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрестано текао све д 
 а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе 
ики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, н 
о а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце 
е злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, 
упчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага 
ивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, тр 
беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p>Потпуно усамљен 
и. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу  
но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену,  
S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и  
раћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад бе 
а си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед гл 
цка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза 
и тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пр 
ах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово  
притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело изв 
 неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n="24" /> он 
лудело момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> 
.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Млад 
оме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, платио испуњење својих жељ 
 обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше на његово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту п 
ља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речима на овај глупи народ. 
} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху м 
 хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико р 
јзад се и његови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман сед 
ога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од о 
, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни п 
и нечујно продужавали су они свој посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину ремет 
к Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад 
 било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим призором истрча  
ла поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше као д 
обу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их 
ји их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то с 
чијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади  
, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срц 
 правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне  
ет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ов 
 опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш 
о да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} Погледи св 
ило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, мл 
 до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само г 
 од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то 
д оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Кост 
метно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше 
чини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да 
крио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> 
ћи.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима 
и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са велики 
оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам изд 
еху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исук 
а сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p>  
 камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, већ бе 
да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље трагање з 
рском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и посла 
пошта са предњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чис 
ра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке  
их вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — 
 оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже пу 
жи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао,  
ање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путовања.{S} 
 Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да  
а оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано венула с 
ам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас 
обровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом 
о и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арапима изгле 
д онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладн 
очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беш 
ик доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузм 
ештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци с 
с о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах 
ито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type="chapter" xml: 
ше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да пон 
престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће м 
авали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство између ова два јунака.{S} А 
 поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата п 
е, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то 
уња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујањ 
 скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> <p> 
а више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу Турака, зато му ово 
лужбу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:id="SRP19024_ 
дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После неколико дана  
на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он сад  
едних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и  
 овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, који се  
а! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Ламб 
е“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, т 
ганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изн 
анђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А М 
чка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо от 
 Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, драга 
да Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даљ 
Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби турску в 
Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад п 
елости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућнос 
цко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S}  
 ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отиш 
 у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господа 
 се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се  
 а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и стар 
ђе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Ми 
че кадија пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађ 
однети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог загр 
а.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и  
е овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше  
е испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналос 
драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.< 
да нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, ник 
 топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити 
Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било 
ицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније в 
ик а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што пок 
не, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сун 
но питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>—  
p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а ба 
ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти чов 
укче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог каме 
о ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одма 
ру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у 
е својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора  
{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису никако могли да п 
истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p 
ну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу к 
} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.</p> <p 
и се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, т 
м а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но к 
а за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их 
ашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови другови.</p> <p>После оваког ср 
о сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После непрестаног ћеретања и разго 
ме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и пакост 
 се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз р 
 годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне 
 Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управише свој ход право ка Крив 
та се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p 
зговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју бе 
ње није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем 
даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао  
громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске  
кренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га 
кренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах извед 
укше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла са с 
тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Ми 
 веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао с 
ри Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека т 
помињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њихов 
бри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p> <p>Разгов 
теже јатаганом.</p> <p>— Станија!...{S} Фатима!... — поче опет муцати Мехмед, подигнувши нехоти 
 више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-бег 
ах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто до 
 </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе т 
звати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог загрљаја.</p>  
оме гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија у први мах 
а белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се  
у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као б 
а дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамен 
 њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n="147" /> друго до једна простран 
ма а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних  
ратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они 
г и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана  
точни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполи 
 зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спрем 
Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натов 
, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n="147" /> друго до јед 
 Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и пор 
о се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{ 
е каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско пол 
га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном из уста свој 
најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем некол 
упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— К 
ЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИ 
унца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху да је ов 
онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, кол 
 потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из 
Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хо 
.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше  
 вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све  
оле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их к 
ице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чак 
ено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да го 
 ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се 
блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на св 
ножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} За 
 хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху 
љем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па до 
им краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— 
са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p 
 те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже 
— говораше Милоје усплахирено.</p> <p>— Ха, зликовци!... разбојници!... — Освета.., освета! — в 
, другови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћа!...</p> <p>Прошав овако срећно Мицко сад ос 
треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће 
Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гараша 
 ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити  
а, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет М 
 моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са  
а, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће 
ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта  
 се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од 
диш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје!“. 
ко минута Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том момент 
а, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Ни 
и му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и 
е дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му 
да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Т 
хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ћ 
 је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у ок 
њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су они тако да се 
реле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> < 
а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред 
ци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомеша 
зад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</ 
и на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш? 
p>Они су се познавали из ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много год 
> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умла 
 — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— Поклаше их све!...</p> <p>— Сл 
ка а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој в 
ена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд  
апред!...{S} Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стра 
 је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху св 
<p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на ов 
еме Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од  
дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело издавало је сумњу код овога Турчина, да  
у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска сел 
 пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тог 
и куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко,  
 што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах  
 који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>—  
а своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше за 
 понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке.{ 
 додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили 
им сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупље 
к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, синко!... које добро? — отпоздрави му паша, 
елу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше 
> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају  
јзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми н 
 на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора премишљао је Мицко 
е пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко при 
а у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове др 
буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша 
мо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати 
о се користио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне тре 
 n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамни 
 Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>С 
{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет т 
 Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг к 
ти управниковој умрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера нала 
ој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла. 
 пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Т 
 који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући  
илазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко по 
криљцима, као доњи огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Прек 
дмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се 
p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светл 
ожју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто 
екујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? ...{S} М 
 Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одм 
вима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му ве 
ру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жесто 
упи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни д 
аме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, 
а дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арапима изгледаше као какво савр 
тури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак Мицков.</p> 
ноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све што би јој о 
а неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би 
е на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој по 
рчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он 
под Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на с 
је: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... а кај 
... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се  
 јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све самим сребром 
гинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему дру 
о кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут  
 Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и многи добров 
 ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били 
равнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми 
толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се појави човек 
/p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="110" /> до своје смрти нећу 
и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одм 
 све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших људи  
и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што покла о 
а Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Миц 
шити од онолике турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и п 
е тамо налази познати царски одметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као нај 
пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — реч 
о коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре ј 
 <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не поп 
а.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад д 
е по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен 
е краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу 
сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаш 
старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S}  
другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника и крв 
> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни девет 
!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци свој 
реме.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлегаше се г 
е доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Ле 
а а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скр 
 онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио  
то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пандури одмах одвед 
Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху радосно  
ева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и трепет  
он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, разбојник, крвопија!. 
у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Мицка, када већ беше  
пита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у мом 
 зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколико корача 
>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник, што покла  
м истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Миц 
<p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето 
си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима.</p> <p>— Ја 
м га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S} Мицко х 
<p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер- 
огибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Миц 
са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, 
друму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без 
е изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосн 
text> <front> <div type="titlepage"> <p>ХАРАМБАША МИЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕС 
од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од сви 
Турцима као успомена на сећање храброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни с 
до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на 
о им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри 
квом забаченом месту.{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узи 
 Порота, која је састављена ради суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, једногласно је 
опусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато поз 
рињску гору.{S} Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још т 
е у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четничком ратовању  
19024_N7" /> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> < 
одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањ 
ро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смр 
 коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, б 
даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, зати 
добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, 
заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — викну један из његове дружине а 
, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — И 
која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, с 
он одмах појури к њему.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Ми 
 нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> 
поздравише и братски изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине његовој чет 
 већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{S} Ме 
 су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек с 
ажисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао би 
 <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... разбојник!... зликовац!...{S} Што п 
бро, — одобраваху му остали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског 
кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?.. 
рог војводу!... — издадох нашег славног харамбашу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, оп 
скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини толике јаде и толика зла о 
Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!. 
нао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад 
урио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p 
ј гори, Турци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дуб 
те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо 
 пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак. 
 харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би по 
ећ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не  
ја потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Не! 
 гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије  
, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше подн 
споре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и 
оји за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах 
у био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, као да п 
ље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на  
 у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпун 
зећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!... дозволи 
наче?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и 
 одважно Ламбро.</p> <pb n="65" /> <p>— Хвала вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да  
вољити некако на други начин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку  
ше.</p> <p>— Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>—  
не, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да не 
да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слобод 
за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом  
ом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја, харамбаша Мицко, све <pb 
и и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако 
одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S}  
Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном  
и смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљиво 
ина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— 
виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?... 
д Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо 
 и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} 
накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом друж 
м турчету, које беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појас 
ли-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица. </p> <p>— Поред свега ово је ипак с 
вили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облик 
па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па... па...ре  
е ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани тапат,  
едоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више п 
 бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} 
ође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање а 
 би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема о 
има, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са оним  
ш и наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад  
у и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пријатеље 
ицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море  
престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину. 
ше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и н 
нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад о 
ли.</p> <p>Огромна множина, од неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој 
мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који 
оји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Ту 
{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада п 
 је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и они су и 
ања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Своји 
 пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не  
ако лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешк 
ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико х 
тина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га  
о, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за 
 који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао 
слима непрестано се превртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116 
у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То 
м — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је велики  
 а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви  
теде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста  
е момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне поздраве.</p> <p>Песма се 
 јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, који су  
чани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, к 
 <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој др 
ружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово 
тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљи 
ом провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и к 
м.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од 
престаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S} Ус 
има ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог ч 
ио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но 
еге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса п 
 вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као д 
 часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По кој 
амо да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгле 
 каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана 
олазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се  
н постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким 
"129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако поврати 
пеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавају 
мени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска би 
мену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове посл 
лис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одмор 
d> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске оморине нестале а ј 
ије побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке 
о а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хл 
тенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав  
 веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинских поточића, место оног дивног биљног ш 
њу крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли 
снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слуш 
нствено је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p> 
кој гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час 
он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна кој 
е му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p> 
све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима 
олико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену же 
 мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјеки 
био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућин 
 ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики тер 
орало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо ч 
ирања пођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озар 
ећ хладна јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи скл 
 поново праска од убојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непу 
траше велибиље којим је обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше на његово изнемогло и ум 
место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела 
оке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој  
чити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у в 
ити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано причање и запит 
јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у 
се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако 
 ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладни 
Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Миц 
не насипа засађено, правило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место  
лико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрсти 
то бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>П 
изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и  
е, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано турче, попрскано својом врелом крвљу.</ 
 нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{ 
ицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од  
ора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> < 
носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера, те нап 
брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па... па 
ва сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, такв 
} Ушавши у Македонију они управише свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред 
и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили 
у, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но 
и се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек шт 
иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право  
ака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, ј 
епрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испи 
у понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — 
ленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које као кака 
век, који је целога свога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући  
о снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде 
ељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.< 
е већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам 
к.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло  
 да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да  
оје су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год 
енице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је  
тима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријате 
турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин гл 
Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да до 
зговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је 
.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, 
родужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше 
у ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али 
е само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомила 
хо спокојство или најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — птичица.</p> <p 
дмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ с 
ајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који сила 
</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима својим позлаћиваше беле об 
бо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и на 
драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Миле 
ела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!.. 
} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неко 
ка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој г 
ге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив 
p>— Отварај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, о 
на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у Види 
у, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамд 
ти.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нис 
чи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шум 
пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, 
 су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к в 
.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно врело  
врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и 
вих врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, 
еца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србин 
а њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена  
 кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опрости 
укао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио с 
вим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место с 
 Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој ду 
>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде сел 
што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да нап 
се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбу 
ња: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са својим рат 
 Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p 
већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге 
.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасн 
 већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а 
="#SRP19024_N3" /></p> <p>— Тако је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Ку 
p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто се сад овако леп 
вати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да  
ба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговор 
е радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас осталих.</p> <p>— В 
у — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>—  
 из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и х 
 свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се сн 
S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се при 
 и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час  
 тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда 
 дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а м 
ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?! 
а:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пусти их! 
а друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n= 
их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад и 
ј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много т 
у Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он 
, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот,  
ш доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми к 
им учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> 
а ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а  
ше живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре,  
 траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би 
 путовање.</p> <pb n="198" /> <p>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — гов 
Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Турцим 
цко!.., живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко к 
урака, већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрља 
све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ бе 
p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивајући га,  
стивши се, са својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору  
о и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама да 
ио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху з 
з младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— 
 дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како  
 Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници дале 
ставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови 
подар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху радосно његови другови и одма 
гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Му 
аставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети д 
ра га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније уверавајући га о и 
уним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео  
могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?...</p> <p>— 
је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на други предмет кој 
и хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо  
а пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="1 
> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше 
 наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке,  
, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом  
 најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синова већ пол 
вљу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки  
е помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене српске синове.{S} Један  
војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад их заустави 
ећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да подн 
анас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
а мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану  
, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство 
стима да раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки 
ослужила Турцима као успомена на сећање храброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођоше нај 
дела лежи Ресен — место, које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ак 
ворно су дјејствовале на измождено тело храброга јунака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се ти 
роз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном бедник 
етничком ратовању са Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелости у српско-турском  
</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху при 
 он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом  
еликом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни после толиког тамновања н 
ндом Мицко са својим добровољцима своју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и 
ан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом 
е са овако малом четом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>С 
 и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <milestone unit="subSection" / 
ене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле н 
но великом брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и во 
јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли 
становништву служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p>  
у мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузет 
војој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а  
ћ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знал 
изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова 
и.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа 
али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Пес 
 али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напас 
којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и са 
 Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наи 
али.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и х 
оде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера, те напусти св 
амо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу своји 
<p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужи 
еколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>П 
ко дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши ис 
ако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао  
но село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неколико дан 
амница једино место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко ј 
S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мур 
 са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повија 
е видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са свој 
{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на планини Петрињи.{S} На не 
. <pb n="10" /> танковрхе јеле... стари храстови, китњасти борови, продираху високо кроз атмосф 
ијатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па  
.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — Христа када једном, после његовог бегства у планину, ра 
и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако није могао допустити, да његов син буде 
ада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету в 
га одмах искупише као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо 
 лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три  
а Христу због његовог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Ч 
жу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S}  
опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса ве 
>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p 
 — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p>Христа је тада вр 
а живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозв 
>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш 
ни вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{ 
" /> <p>— Да није случајно прошао какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до 
ико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арап 
а невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> < 
азговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљати око о 
ету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и мо 
е Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио д 
лади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако  
а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Немој  
орђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и 
{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекл 
.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Беог 
колу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен! 
</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упалити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме  
енути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова,  
} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на  
јом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са ве 
их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са ов 
рујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само по 
 радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га на 
та које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У  
еста скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по ко 
 трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима  
лаксали добровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турак 
пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и дома 
охарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим другов 
S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа св 
... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, с 
— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војвод 
...{S} Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задрж 
159" /> <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} 
ити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут  
</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицк 
вој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ништа друго не  
ата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу к 
уре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал 
зили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухам 
прла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Најзад 
ако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измол 
и наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко поша 
 брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и оста 
ју под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу. 
— Куд си тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће  
 тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста  
е сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изна 
ћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћно 
ас се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пође л 
улата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само  
летку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему про 
јањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ 
оју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме мо 
нак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беш 
дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... 
устендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у о 
одо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободно, шта 
миле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заис 
 раздражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати,  
џи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави м 
па било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на  
х одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимба 
 опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И  
 камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа изба 
ила равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> 
као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи с 
 собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Је 
 умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а 
ш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слободна!...{S} Б 
д мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо 
p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP19024_N5" /> са извора? — рече Ми 
 <p>— Цано!...{S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вик 
амо наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где с 
..{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, 
 нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, 
очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p 
имче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{ 
 к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа н 
, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше...</p> <p>— Турци! — чу се глас Милоје 
и, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} Турци! — муцаше очајно Михаило и 
у Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!... 
{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, пребл 
а, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако 
шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак д 
.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше стра 
!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, с 
 бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Д 
— Пијте, другови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћа!...</p> <p>Прошав овако срећно Мицко 
из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући  
ш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхте 
 и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле  
Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четв 
p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди ко 
тража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких полит 
онај царски одметник, што покла онолике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што  
а не узима као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, осуђени су на робију од десет година  
S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, разбојник, крвопија!...{S} На вешала,  
, па напустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, зати 
мно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а пр 
и ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што покла онолику царску војску на Пет 
/p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласт 
 пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам зна 
то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник, што покла онолике царске људе на Петри 
обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је као д 
н од највећих бунтовника и најопаснијих царских одметника казни на сто и једну годину робије и  
баши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога крвопију, који нама Турцима ни  
} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p 
ку војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не мо 
 Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни 
паки царски одметник, што покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!< 
 што уништи онолико наших људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одм 
убичице, прошаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах образује о 
 двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша 
има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова 
ше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стас 
о Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам ц 
 беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они оба 
} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи 
, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Л 
!...</p> <p>— О... о... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Лам 
лих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле  
b n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и казн 
ли ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио 
ко је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак св 
 једино место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз 
а, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, б 
би, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући  
бро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још  
— Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у 
м расположењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина 
{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време. 
 се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу 
{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да  
и мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре с 
вником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са о 
и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је гос 
еност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљуб 
леви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих огњишта разговарало о  
ој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио нап 
е премилостиве благодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа, благотворно су дјејство 
203" /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх  
башу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше ст 
63" /> расхлађивале узаврелу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.</p> <p>Станија, чувш 
ијатељима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али 
олико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог л 
па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре 
току, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчано 
да Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а ј 
 ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, а 
т забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се  
ан.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примет 
несоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и 
нова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав мла 
ве су то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> 
 задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћ 
 он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, по 
ћаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију стр 
може се лако појмити.{S} Човек, који је целога свога века слободно ходао по народу свом бранећи 
>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мал 
ажио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу бра 
тра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапу 
>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хриш 
у по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски 
и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сва 
ек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години... 
шта више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим радом а 
мо да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном из уст 
ледати раскрвављено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице 
S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у Вла 
сма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време 
ава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Миц 
 прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и п 
 наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p>  
већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... целу породицу... запалио конак!...{S} Помози ми, света  
ровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отро 
таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престат 
те и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па при 
чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу с 
нскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!.. 
 је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна ш 
>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, 
 је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а т 
паше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му  
ирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обоји 
стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време  
 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а А 
 такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше реш 
јацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, 
о измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово д 
ило лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хва 
о да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда 
 тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако 
некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једно 
а.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични 
 час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <milestone unit="subSec 
грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p>  
 ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој 
авникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p> 
, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онака 
, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор 
 од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле 
мом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме 
} Каурин!...{S} Бре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче 
амим краљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивај 
руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, 
лаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав  
ука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај 
 и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На вешала!...</p> <p>— Светли пашо, чест 
гу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мисли 
ху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавц 
акав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава срество — то је за њега била права светињ 
 брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастир 
Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих ср 
зе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали  
 </p> <p>— Отров да попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подру 
.. ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је 
кате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га  
нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.< 
 стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је  
ста стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохвати 
 силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади ма 
араше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више 
тати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен опт 
ери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и не поклањаху т 
виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похв 
ном, потпуно наоружани, хиташе право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кук 
се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Тур 
 дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан чове 
> <p>Мелодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Поп 
имицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p> <pb n="9" /> <p>Покољ.... звека убојних јата 
е у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окр 
укло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, ка 
тарење и запомагање одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Меленти 
тве Богу.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обе 
> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчад 
ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро  
 викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебес!...{S} Млатарење и  
падну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим  
> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... продужи само ти овако, 
овијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> < 
на, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљеш 
..{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код  
 корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице 
 но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите к 
бузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стре 
 гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, чисто  
к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — 
<p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки 
па и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше г 
<p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако силна љубав! 
о исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али 
свиленој кошуљи са распуштеном, густом, црном косом изгледаше према светлости као каква богиња, 
 и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била 
ли по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој 
 оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало в 
е за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огле 
.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, 
од ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху о 
 лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сет 
 о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онак 
 коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим скоком па све као једна а вреле де 
ије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно  
 се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судија, смешкајући  
цко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их поглед 
} Јунаштво и ратоборство обузело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али 
p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали на 
о село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p>— Не жури  
p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Ми 
време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху  
итаво племе настањени око оазе у својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова дво 
ола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором  
шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављиваше харам 
 само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p>— Не ж 
> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко 
иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку  
 пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближа 
еше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомич 
па, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p 
и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Милан 
д куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек ње 
роведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Аф 
l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине 
ера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах  
лог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу нато 
е беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би 
стан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редн 
и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти 
</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и 
.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успав 
се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанствена суморност.{S} 
 се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p 
он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руско-српском 
 успаваности.</p> <p>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није д 
подине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро 
/p> <p>— О... о... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро,  
ом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{ 
у, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега никад не затекох код ку 
ити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га мес 
хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, ш 
Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и 
окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> 
 да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му не 
p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише најзад и у свак 
, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише 
га никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> о 
нђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећ 
и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он  
с је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега никад не зате 
 из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час 
дисао“<ref target="#SRP19024_N4" />.{S} Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унуч 
озволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што г 
пколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} Онако је могао усле 
е!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним уд 
е послужити својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са 
изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не  
, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би о 
 Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у 
атраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је н 
S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав ла 
 прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> < 
дирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакве  
пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три часа 
говом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог 
 ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побег 
играше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да 
зговарајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не ус 
>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељем час са другим — све су то били 
шких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово  
 Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост непознати  
ици и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна  
ако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене  
ше око стола и почеше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се 
о — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друшт 
гу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на други предмет који би био близу оаз 
 и са највећом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадит 
познавајући се час са једним пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурн 
вљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друг 
Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости. 
ва га је храбрио указујући час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пре 
већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, н 
одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да 
клети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне овоме ис 
 какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао 
жити својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком 
стола и почеше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и 
ао да јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див б 
, који с највећим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе  
<p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко о 
и и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити ск 
е, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кре 
 сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи 
p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-М 
— и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зо 
 да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и 
ше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му није за то смет 
 — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће о 
а ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за 
њеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пл 
се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није ник 
ака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне  
вету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске к 
 својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру 
тере нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху сад за со 
лу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p 
 има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога су до 
 Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напре 
јао непрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу 
 ходом морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом поднож 
отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једн 
 јурну понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени с 
 право кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.< 
к хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је  
е и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан  
 живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву 
и га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p 
98" /> <p>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку. 
 већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах си 
тигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То  
е напорног и убрзаног марша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се доброво 
жаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу д 
<pb n="93" /> преко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p 
овима у правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ’ планинским кланцима на планини Н 
о запомагање све је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном по 
ко обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јуришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и 
ети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к 
 дана је проводио по неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била ув 
.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све теж 
и божанском благодећу, проводили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови 
оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>Пос 
 <p>Тако је сад Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Ар 
устендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <milestone unit="subSection 
и, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше  
 слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапк 
дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на о 
ега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се  
и и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пре 
 сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, неста 
бити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима. 
унака као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола  
ори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n= 
куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења одмах закла неколико млади 
ло стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и посл 
беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха 
ји.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p 
да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После неколико минута М 
 што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, одмах 
д дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до о 
о.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељство није било то 
Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за њим так 
му, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топ 
 си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Ми 
ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, диж 
ећој брзини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Тур 
их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и р 
намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>М 
еше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле, пошто поведоше  
ме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стиша 
 казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском  
д, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" 
е, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S 
ао у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</ 
 врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и б 
и се пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се  
сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђиј 
лбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на 
ђе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова бе 
 до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу 
 препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко с 
 Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом 
а питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам  
војим пламеним очима, са погледом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилаз 
а се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заблудело  
 ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били 
 споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да с 
 изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла ресенск 
— брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо 
им кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зи 
тујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на 
зволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слу 
...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Станимир одмах поју 
 од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и беху кренули т 
о трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад он 
утин се одмах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш  
здиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће  
г живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто  
p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не в 
може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме,  
о у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако је, та 
се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у  
> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о 
лично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова М 
ијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том оч 
сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху  
 отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</ 
ику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Ц 
онеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n="19" /> <p>Костина кћи одмах им пр 
мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p> 
ше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S}  
какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног  
правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да 
веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазива 
ћ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима 
 зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом 
 здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак изва 
} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора б 
зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ј 
S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p>  
 загрлила њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку преб 
 — промуца старац, пољубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома заједљиво посматраху ово дир 
ој руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... д 
 те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прат 
м, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату к 
у.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани до з 
ина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одр 
S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> <p>Кузману се са 
ратоборство обузело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p>  
почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ 
о помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злоч 
зна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-С 
нутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом  
у, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Најзад, после тако храброг али 
чним курјацима, који својим разјапљеним чељустима излокасте толику невину крв српских синова!.. 
 у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе 
руди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од н 
подара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги М 
о.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала не 
 сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је 
текао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — до 
устаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, 
. — На вешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме ј 
нскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесн 
ретварајући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бег 
рио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, честити пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше от 
вац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да т 
а, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити ефендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њи 
тиме пандуре из предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш д 
еше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Миц 
е он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </ 
а сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чин 
— упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p 
болети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не  
ао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају д 
ах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p 
местима?!...</p> <p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што 
ком радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... 
лики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — в 
ко згодну његову намеру.</p> <p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти  
.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p 
.. зликовац!....{S} Никад!...{S} Ја сам честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p 
рака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклон 
о?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, б 
не заборављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говори 
ма задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и диво 
 <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина да му показ 
огледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S}  
ва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што ви 
екидати посао.{S} Управник апсана их је често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна ствар д 
Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог урмово 
 сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он проведе овде неколи 
 још се беху овде задржавали, упадајући често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да  
га мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често правио посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина 
био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, ко 
ници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највернији  
Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би с 
 омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше з 
јуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Ст 
жаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, к 
 отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти све 
ек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета  
се, са својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на план 
ни, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромн 
 у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S 
</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар 
цку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одговори му одважно Мицко.  
ео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљајући тако д 
овима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише  
ку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли он 
цко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога  
уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Сп 
ж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-М 
е курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На п 
ђе у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србиј 
и медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним  
и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружа 
лио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p>  
чно.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И 
ле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш он 
Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипљ 
а беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм,  
потражили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше она 
ицком и ту се одмах присаједине његовој чети.</p> <pb n="50" /> <p>Са тако повећаном четом Мицк 
 мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{ 
м жестином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из 
управише своје бегство правце хајдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим 
нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре 
, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али- 
у врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних турских лира и одмах се усели у  
н поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег 
да униште то турско страшило.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро н 
ка.{S} На неколико тренутака указаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху ус 
е обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров  
— сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и стадоше на два корак 
бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура!...{S} Разумеш ли? </p 
раже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни јед 
е су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и Старој Србији.</p> <p> 
о о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четничком ратовању са Турцима, о његовом храбром држању 
 они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадајући у турска села и правећи грозне поко 
ше што ће се после оноликог заједничког четовања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву 
елом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим њего 
чку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, 
ошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њом предаде капетан-Илији.</p> <p 
 да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Ту 
е.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и  
>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потер 
насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског насиља, они му зато радо  
S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад, да не 
зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да 
Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у др 
ш не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, 
твар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он 
ћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну  
</p> <pb n="50" /> <p>Са тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Б 
о пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови доб 
н са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне зад 
и у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она ја 
ајзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи, који беху све саме пуста 
друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва же 
прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ре 
узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зима беше  
бровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше гр 
ше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одма 
им га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега,  
 резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом  
де су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све то  
.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључ 
 радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фе 
изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаш 
 па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћер 
 и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше 
се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена  
у пристали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са т 
одише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!.. 
 истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбиј 
као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> 
сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или 
рођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не може да издржи ову  
заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били 
необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи онако исто као доб 
еху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у обл 
е муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p> 
седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико т 
агради за та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај р 
и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова,  
се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је  
то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>Посл 
 убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрул 
ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? —  
лиже ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини как 
 Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он 
за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружи 
данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у 
ас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећ 
ри.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.< 
у преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само гр 
 прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је  
 више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као р 
 већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло 
ве до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих олов 
н се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и ода 
афану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају н 
ала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један 
раћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући 
тру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе н 
овољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за ње 
 врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он  
о кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, к 
ију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џа 
 војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажно 
иваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понов 
ге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бац 
јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се  
 много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах почеше котрљати одозго г 
 време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне 
 било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху по 
о време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет,  
ми Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу,  
 би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини и 
о моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и К 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чим беше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзор 
id="SRP19024_C1.9"> <head>XI.</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код остали 
:id="SRP19024_C1.5"> <head>V.</head> <p>Чим руско-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као ш 
еме тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Ра 
фовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих се 
већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим  
м галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и  
за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пус 
 Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није пр 
се непрестано уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, од 
ј узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше п 
ио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви 
 врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пи 
ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов 
 многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила,  
еном животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељуст 
у с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он 
 Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спо 
 помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка гра 
 ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водо 
ицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо поју 
 рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да  
 намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на ве 
 онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах 
лазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он М 
 потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са к 
ко задиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази оноли 
е јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним о 
цем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али. 
тај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p 
ам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер 
мо.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>—  
омаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко А 
 може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, 
лу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда 
у урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежа 
 Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала 
ко ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови ка 
 Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Му 
ујеш овде за неко злочинство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао  
и ли ти, Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p 
мишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду  
мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p 
 кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одазва с 
. добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— 
!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, па извади одмах новчаник и награди Мицка са т 
, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати 
 позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову ствар од турског конзу 
р бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... ц 
о? — упиташе присутне судије са турским чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћ 
јако насмејаше, заједно са оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта 
дија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко  
> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p>  
 једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта  
мо ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде- 
г спаситеља свог.</p> <pb n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премил 
p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног 
о са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједнич 
стала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно азурн 
.. доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјај 
а трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћера 
 Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, громким гласом узвикну: — Још вечер 
цко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не трепљаху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем  
одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — гр 
 и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>После овако подужег р 
е и оштар поглед његових крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од  
иване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин н 
у па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кро 
 и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по кој 
 овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код 
сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да  
ећ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано турче, попрскано својом вр 
иже и читаве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није о 
 са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{ 
по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благ 
 кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру,  
смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...< 
те шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} 
но тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице у 
а.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му ка 
а, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти 
р ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећ 
змана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</p> <p>Ранђија загрлила Кузма 
е.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше  
, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко  
рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко 
и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка з 
— викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-Коста, здраво! 
тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна  
наца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се 
и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p>  
 облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милев 
еном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је 
ја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила 
атора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а 
и сјајног лица у богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у 
Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све што се на зе 
лочинство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јешер б 
ринесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст х 
војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="185" />  
. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадајући у турск 
добровољачке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} 
својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебес!...{S} Млатарење и запомагање одјекиваше  
!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко х 
уска војска заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Ми 
Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку па 
 својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупча 
арало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној. 
о заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, о 
апљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафира, рубина, и други 
У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет п 
степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда некол 
 кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је ч 
остивши се овога српскога крвника, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са св 
е, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху с 
них пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста вел 
а, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и  
{S} Путујући тако често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим 
пет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успе 
и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. < 
 овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама 
играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипа 
м месту насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање к 
како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он о 
ласт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико  
ка и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе кам 
ладала.{S} Они разговарајући се пуштаху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служил 
том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим оч 
 олуја на појединим местима створише се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере  
редела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по кој 
 али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше све оне јаме, које 
 Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних паш 
ње појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</ 
далека се није дало ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више 
е напасти.</p> <p>Овако продирање преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинск 
лентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примир 
 горостасних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине као да  
зненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима одавн 
на Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свако 
Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горд 
p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица  
е долазило. </p> <pb n="12" /> <p>Пуцањ читавог плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите  
ио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше на остр 
адругара није могао ни име погодити.{S} Читаву трећину села заузимало је преко тридесет зграда, 
је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако трону 
м могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</ 
и кроз ону пустошну равницу, правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два да 
јао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је  
р, разбојник, крволок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, 
мах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је састављена рад 
 живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, м 
 села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што  
о од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму п 
д онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арапима изгледаше као какв 
не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак Мицко 
ст и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p> <p>И отац и мајка посматраху 
ак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Ме 
оше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек 
у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је целога свога века слободно ходао по наро 
p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру 
у?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које ј 
он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о дев 
а готовост за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао р 
да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, ко 
поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа  
ану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном 
тељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој к 
што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочит 
на владала је таква суморност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на  
се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{ 
 би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз ова 
естој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не  
чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може издржати 
 тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надима 
дног дана отворише, на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обуче 
е у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одстрањен од сунца и месеца 
</p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p 
>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућутка 
!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже 
ахрањене српске синове.{S} Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на овога  
 <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" / 
> <p>— Ја сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи за 
народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати  
 <p>— Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — преви 
ам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да  
<p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалс 
испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утис 
зу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> < 
 Милева одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу с 
ер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање ј 
 а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешко 
таф — агина није се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браил 
д месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чуде 
 бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана 
аки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајк 
ј Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ов 
рема њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетит 
лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И те 
у и неједнаки тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон и 
, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору 
> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући М 
 И сама његова спољашност привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу  
вим равнодушно. </p> <p>— Море, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за с 
се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година  
 изгрди на турском језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да ост 
 не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полаг 
ће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да  
о боље поразговарати и упознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав пред 
не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љуба 
озналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он за 
ашне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</ 
на беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову ужасну катаком 
дух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет поче 
, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек он 
милостиве благодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале  
ало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику 
. </p> <p>— Изађи на светлост непознати човече, — рече Мицко.</p> <p>— Немој се љутити, пријате 
 неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се в 
, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беш 
х њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет  
 и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо 
дух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и лово 
нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зе 
 Куда?!... не знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <p 
аклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му и 
а уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да по 
и се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало в 
вог старог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога б 
ма чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи 
вете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице  
едаше према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То бе 
погледима.</p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не зн 
— Цану... украдоше...</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту  
има саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p>— Из Србије! — 
ар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла 
p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака указа 
 <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах с 
.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беш 
обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле женск 
и појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одм 
раше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по по 
е тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, преба 
прагу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p 
толики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином 
на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију  
 жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина  
 у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?< 
петан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах  
писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружин 
 и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то б 
не у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S 
и букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са свој 
 га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са свој 
ваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгл 
 прилазити странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели кој 
 сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбуш 
 да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S}  
ава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов разговор, ко 
 звукова опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим врати 
 Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева  
 урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone unit="subSecti 
ум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била 
и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесв 
ош више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-М 
најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу та 
ман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> <p>Но намера Му 
ће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> неки Ми 
 чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет г 
римство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Л 
и, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигош 
 Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета. 
дмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини толике јаде и толи 
ољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим ј 
ома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечер 
танијино беше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отв 
ке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то 
ову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} О 
шчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне 
оликог јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој б 
, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати  
оштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учини 
 јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је м 
ов.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, 
 беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав пл 
пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он 
 се овога српскога крвника, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом др 
 Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и  
 неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозналости да 
ар са осталим понављаше речи Михаилове, чудећи се.</p> <pb n="57" /> <p>— Који, који? — упиташе 
Каурину?! — одговори усплахирено Турче, чудећи се.</p> <p>— Турчин!...{S} Каурин!...{S} Бре ћер 
мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни 
</p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођо 
 присутне судије са турским чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти 
та је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не трепљаху, п 
...{S} Мицко харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад ни 
19024_N5" /> са извора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.< 
 Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од ме 
...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих уте 
си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето 
 Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <p 
ишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показ 
шче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> 
 га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>После овако подужег разгово 
е и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Ал 
за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> < 
Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, р 
страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— 
ће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј З 
иву јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволик 
зневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S 
дисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“ 
ilestone unit="subSection" /> <p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створ 
о се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло се како грде 
ли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман,  
Они одмах прекину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљи 
>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску, 
ање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Феса 
а Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га в 
лион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве 
 зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један 
извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <pb n="157" 
p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши друг 
{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ће 
правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, после толиких ра 
е до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао зам 
егство Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону д 
пет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка К 
> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казни 
апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама  
А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао 
 неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... ц 
/p> <p>— Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи 
ња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје и  
т куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне  
ти Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво п 
е заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламе 
сно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинк 
к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па  
престано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих у 
је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти как 
м истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер  
варали о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напере 
 војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</ 
p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник 
о шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не ви 
а и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи п 
х птичица престала је.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све бе 
мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко л 
чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>—  
ло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до  
ше своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, ч 
о удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахме 
чица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песм 
Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље к 
приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S} Срби путни 
 се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико ди 
та, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземн 
ле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само  
свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да  
о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радозна 
о сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно преста 
ш неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харам 
вим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше ума 
о чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше раза 
за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећи 
 /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик чи 
читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланцима да 
хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом  
лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху приб 
, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бегови! 
е преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо ј 
га јунака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце  
— Па како си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби 
ињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме 
 је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је 
ађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућ 
ће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обуз 
ој!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиља 
атних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј 
иви у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македо 
 и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone u 
окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајт 
 блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S 
.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он 
ик.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну х 
— Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и уби 
 признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и  
Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисл 
и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.< 
 <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну гр 
на да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> 
име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Стан 
а сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радос 
 га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то је 
, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p> 
пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје кој 
аса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер 
кресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беш 
Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте 
 овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забрујаше многоб 
/p> <p>Турци се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше ма 
ад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре са св 
то у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к ње 
p> <pb n="91" /> <p>Сви се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S 
ара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</ 
ма одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радознали 
ише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а један 
убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах појур 
а и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање курш 
 им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турц 
ио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, отку 
p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на са 
м крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У  
ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у  
суканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не у 
све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за 
полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S} Срб 
луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега 
иметити неке суве травуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бун 
 шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} 
 рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у 
сла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заус 
ек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и  
илева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож рас 
и-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу в 
ети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} Њима није  
е цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста  
опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> < 
леко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично велик 
 бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, када Миц 
одираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гор 
цима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново 
ла као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p 
.</p> <p>Потера се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Ми 
 прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попушт 
о ње мораде послужити својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај и 
едњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у  
 мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и  
 у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба од 
вога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим 
у продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, х 
рашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах при 
х закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло б 
дија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам 
амо крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињск 
дан не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко 
ошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан о 
ицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја  
p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче ку 
злегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! 
ка!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешник 
ткуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нех 
тиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>Посл 
.{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>На 
тва?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати  
 онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида  
е већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка з 
о у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада  
умице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ у 
беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и бе 
 чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто ја 
ова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах з 
на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Т 
ских поточића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасни 
далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји стара вар 
 а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се  
то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморил 
олуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l> 
ова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га в 
ин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикри 
, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапи 
хватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад заповеднички 
 могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку 
сте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чу 
тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изаш 
о је се приметити по неколико редова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као склониш 
ски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно сл 
 ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарње 
порави, сада се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано причање и запиткивање.</p> <p>М 
чано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дана, место оне суморне 
е упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и с 
на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се сил 
у један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшо 
е да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу  
 рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало тело свежим поветар 
Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрим 
рио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше сво 
</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли о 
то су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома разв 
и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је  
тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћ 
теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти  
а, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк, то је син Божиј 
Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи ниј 
утито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — р 
оци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи 
Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у ов 
 <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили с 
. </p> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави т 
е удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зи 
у полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p>  
ше није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим призором  
у прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рек 
о, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега н 
" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S}  
ио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да 
ао старешином огромне задруге, од преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Истина, било 
у на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим најмилијим, о 
грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о  
с онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ в 
д прилике? ...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> <p>— А ј 
тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво т 
помагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и 
 онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то 
стало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она 
у тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних 
 постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби 
дошао, попевши се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру  
/p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, док најза 
и само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак 
конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде ш 
а сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног заједничког тамновања почеше тек ковати  
код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га 
авају робију.</p> <p>И заиста.{S} После шестомесечног тамновања у Солуну Мицко се укрца са свој 
су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаг 
 тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душманина кољући поново онога, који 
згрчио и тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу.</p> <p>После подужег путовања д 
 капетана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Т 
уке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше дол 
еке суве травуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер  
сока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи ц 
и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне 
. напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуца 
алих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, испле 
у као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и с 
</p> <p>Како им пак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Ми 
м.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и њ 
осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> 
саних Турака почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим  
града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљним шаре 
ема врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о жи 
ста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... нигде заклона, а и оступање о 
вијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним метцима а тако  
ad> <p>Мурзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Турска влада терала је највеће крив 
 Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>Од Сол 
а.{S} На једној страни пустила се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне д 
има.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S}  
 пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно 
уже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто ши 
и.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је 
огледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и по 
 <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби 
када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толик 
ху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буква 
Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алф 
ла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми 
 Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} 
огао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту шк 
такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... 
а ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да ми 
самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше  
ту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху за 
де и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хамаде.</p> <p 
и прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пус 
.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S 
аца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душо 
везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод  
е у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамн 
ила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и он 
 брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутља 
м очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе гд 
да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако 
че је сад обвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> < 
ваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро з 
о!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог кра 
пало испод њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, в 
ни и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе о 
ак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова к 
о кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам ника 
жите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у са 
 велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражи 
добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са св 
"66" /> <p>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, м 
су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог д 
е нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се оп 
ом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка  
м чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно д 
заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозн 
ти?...</p> <p>— Говори старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш 
није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— 
је погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити 
укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где тр 
ти бабо, издадох!...</p> <p>— Кога?!... шта?!... казуј! — питаше убезекнуто Сима, преплашен Куз 
могнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам мог 
жили свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући с 
 — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!.. 
турских харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали 
а закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше т 
нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о 
p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај  
ивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да ова 
Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу  
је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето за 
а силом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде  
 беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{ 
ру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове  
<p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, 
јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево.. 
 и прибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини. 
равицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Муха 
> <p>— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад  
е од оних турских харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> 
ма код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, је 
ем са самим краљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама,  
адоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се  
и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.< 
у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, иж 
указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се 
 у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђ 
 мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p> 
х беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчи 
 брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерал 
у, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при по 
да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за не 
нати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као м 
ћ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турц 
. кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како ут 
разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарск 
. заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је м 
ја имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> 
, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чи 
дарајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану. 
зује руком на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши М 
га а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, ш 
сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље  
</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни  
налости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњен 
цкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ 
ано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста д 
ојим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, 
себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и раз 
и! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде д 
...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се 
ђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — к 
то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Миц 
јати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то пошт 
 две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у  
н слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p>  
што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобо 
 се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, м 
м.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозналост  
ора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко  
 дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као 
престано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху 
продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p 
равцима.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у  
исам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> 
.. продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S}  
укав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву с 
ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах  
<p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и  
е живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Д 
.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} Турци!  
ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трај 
сто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата  
о чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла  
ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени па 
дим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који  
Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> 
јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити само 
 сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад  
ати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... ка 
ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} 
 ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оно 
в, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им обја 
-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај ра 
зул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у 
 само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти  
 добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Станимир одм 
ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружи 
Ц“</p> </div> <div type="titlepage"> <p>Штампарија „НОВО ДОБА“ у Вуковару.</p> </div> </front>  
ди за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На т 
 а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек 
речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину 
!...{S} Што покла онолико наших бегова, што запали онолико наших села, што уништи онолико наших 
е му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још с 
S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељс 
есет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто вр 
е већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он 
има пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експед 
 бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше 
, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим  
.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што није могао п 
рно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо  
</p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих д 
одушно. </p> <p>— Море, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време 
ели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страх 
 бегова, што запали онолико наших села, што уништи онолико наших људи и толику царску војску!.. 
{S} Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта 
хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што ј 
 ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло до 
 а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, 
лужи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин не 
достан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад б 
та сам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми ле 
и један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад М 
аљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — п 
доше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно с 
ије престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још  
е, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како  
 Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожа 
ре.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако 
ео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Ру 
 — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и побрат 
ан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу св 
једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали. 
алеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="13 
Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p 
Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p> 
 месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слат 
и да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</ 
о.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" А 
 Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад би 
аху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало ис 
амо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо,  
опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Ча 
и преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога и 
о, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још ко 
p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети М 
брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи ов 
 <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељен 
ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше д 
А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ  
када он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђ 
уцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед ов 
ки измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве  
на цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем к 
 дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се  
ј покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!... 
ше дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све  
им гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово 
мбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на  
баша!...{S} То је онај царски одметник, што покла онолике царске људе на Петрињи!...{S} То је о 
 и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим 
и а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како б 
} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је зас 
едоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку,  
само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може 
ом букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у ц 
ечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и р 
лави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срам 
у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то г 
 донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— Отров  
 се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга б 
/p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код 
ла колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{ 
!...{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку каз 
ту!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу 
зман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости  
пољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се  
 би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за вре 
аш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но ниј 
 дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морат 
ених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP19024_N5" /> са и 
 Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом х 
ије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више 
 уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бу 
аслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Ми 
матрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не 
ам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, гос 
ко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што 
 што је онако срамно увећавао вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и по 
нчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поно 
о год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицк 
аставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад м 
е дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Миц 
, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вел 
 сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му 
 на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту  
 </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно  
ем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!.. 
/> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, доб 
Мицка!... разбојник!... зликовац!...{S} Што покла онолико наших бегова, што запали онолико наши 
несоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све в 
оседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S}  
ицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а ж 
д ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима б 
иш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> <pb n="86" /> <p 
е Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан 
о не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је ве 
бих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично задрхта у 
цко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима  
о са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најза 
е мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако  
 који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изг 
p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, н 
 и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао 
 мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутне судије са турским чиновником, ч 
дија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га 
рестано око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше зацен 
снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те уве 
ног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Ту 
у и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све шт 
ме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим,  
и била добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ј 
 ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке к 
отере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на ме 
беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако 
то баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису  
ицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите,  
 тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пр 
ао да прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице упроп 
у оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна,  
 Не брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погод 
ора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од 
н, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико прича 
да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца  
на уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} М 
мире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво 
 већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варо 
ачин живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем  
а ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, 
 има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p> 
им, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен о 
<p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана... 
p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах,  
у.{S} Туна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше о 
наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира  
свукоше хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том 
том плавом небу хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се  
 Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицк 
у — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S 
ђоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милев 
з одаје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихо 
беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и н 
у навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Н 
ђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први 
поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад  
иметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, опрос 
че опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p 
таф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти  
омишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће 
="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећа 
ему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, св 
оре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнији 
о напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало 
 да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div> < 
 за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Ду 
ао Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје 
 сведочити! — заврши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не бр 
вори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну  
ш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ов 
о дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, после он 
јшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све ви 
 му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима њ 
азивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих љ 
еома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћусте 
 се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толи 
еху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После некол 
ца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још ран 
сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — у 
нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молба 
естаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале турс 
блак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, теш 
ажи, војвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — обо 
усти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим човеком, који 
 да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да 
ас у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнес 
адоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p>  
ом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зор 
вој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p>  
157" /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је 
н човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да 
ко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало м 
 извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мр 
затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n= 
м бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — о 
и?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер  
дари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци престад 
залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевш 
сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са ова 
S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора 
и и они престали са разговором, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, пос 
г малог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одмора од н 
сли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака  
 самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је  
увши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је  
нина и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{ 
 крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што  
жаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакр 
љасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана 
своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином по 
/p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, а су 
алафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага п 
<p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог упињања најзад и 
S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, сп 
они горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а ови в 
ке и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана ве 
северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њем 
ију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Ту 
 и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из 
 поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика. 
више један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави гр 
 омиљени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сат 
P19024_C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Тек што је зора зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно  
тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се  
престано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо би 
ова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињ 
 најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турск 
кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно  
лину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше 
олако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам у 
 атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заоде 
а већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико  
за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпу 
аших синова!...{S} То је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад ка 
зговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера 
и глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако 
екох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p 
ок најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p 
цка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не 
 поодавно стално настанио.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њег 
ође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од оно 
и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у  
ећ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она б 
-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вар 
би непрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </di 
 л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А 
е врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то беш 
 био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или 
ања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После оно 
о хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху прис 
па при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави зл 
тојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храбр 
ких Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе про 
 на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута с 
с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу 
 лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о в 
била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко ј 
ако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код који 
расуда, платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао  
о будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беш 
и увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Миц 
ка војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после 
без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу  
, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не за 
еху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им  
о а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> 
ивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад 
амно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хан 
ше и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина,  
{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух. 
дну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити  
ш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је  
ризнати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј.. 
 се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш 
ј начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, кој 
и.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати с 
адемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни  
какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада мест 
 као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком 
ка учини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и 
траг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се на 
о мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишт 
ругови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref t 
/> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да 
во сад беху још много расположенији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p 
ело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је сло 
еко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> < 
своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана  
вали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице —  
, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си т 
ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога шт 
="SRP19024_N4"> Енглеидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </note> <note xml:id="SRP19 
p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњев 
човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S}  
ију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам  
рен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али- 
 Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очек 
p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље и после неколи 
Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером о 
 дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и 
 хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све р 
у је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа 
.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова  
била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слат 
им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онак 
д купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово  
де било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на  
чана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке суве тра 
 Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необичн 
сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови при 
арском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они 
оста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било ј 
улистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И са 
одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да 
ну.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се п 
оја беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижа 
видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варош 
а овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу,  
ујући тако често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врхови 
могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по о 
ж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се м 
етрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква  
јајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора  
Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше  
{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђаво 
и до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра  
а одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb 
ешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе. 
ачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин  
ио, па се разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S 
пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када  
l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових д 
трашноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну г 
ше.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> 
"subSection" /> <p>И бој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срб