| ко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мар |
| ита Пуља <ref target="#SRP19024_N8" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна дв |
| Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене |
| већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— |
| ијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па |
| И заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би |
| се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одр |
| ђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чеж |
| вири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а |
| ко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чуд |
| а одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S |
| орави, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се |
| еке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек |
| његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколици |
| га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кр |
| рче хартије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох |
| <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone u |
| ве донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се ол |
| љачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном х |
| гова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осм |
| омене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по |
| и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам |
| аче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се про |
| ења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака |
| таху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S |
| ви одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше |
| у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше по |
| .{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугач |
| — снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само |
| ирока пољана, равница... нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко |
| } Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда б |
| што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радуј |
| > <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се |
| ија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је |
| о уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То |
| и, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се м |
| да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} С |
| де се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру |
| p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, гро |
| дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста |
| <pb n="74" /> нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као т |
| аље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лан |
| ен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунац |
| S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно |
| аш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо саст |
| вог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан |
| све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> |
| -Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду |
| ва месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и н |
| .{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опе |
| пкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у дво |
| ише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за ру |
| ехотице управите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} Т |
| који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети |
| ци морадоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци |
| Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га з |
| ија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим шт |
| ог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш ку |
| маза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци |
| е само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде |
| .</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{ |
| ш у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>Посл |
| } Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, |
| а њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — гов |
| p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им п |
| о ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано ту |
| неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, |
| шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <p |
| дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица |
| планинским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за о |
| ме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек он |
| есак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и он |
| , па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним |
| улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</ |
| пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас оп |
| све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста |
| омишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то |
| аладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.< |
| >— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мај |
| овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га |
| оје кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Ба |
| ај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше бл |
| о урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече |
| у и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је н |
| а извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да т |
| му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> |
| он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— Поклаше их све!...</p> <p>— Слуге?!...< |
| ејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не веру |
| та!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби ка |
| сли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштан |
| } Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — р |
| и дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад |
| , када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> < |
| — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душ |
| ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој |
| Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружан |
| едеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно |
| нту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочиј |
| а једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак |
| м парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А |
| Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочиј |
| </p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима |
| зналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло |
| м срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! |
| .{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели д |
| } Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако |
| виде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, сп |
| рамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли |
| одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> < |
| адо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазив |
| не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену пр |
| S} Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети |
| видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} |
| <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни о |
| тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа в |
| м кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у |
| и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опр |
| е груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је |
| и на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} |
| а по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефен |
| p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка |
| S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску |
| опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је |
| p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумња |
| а он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим р |
| јдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Ар |
| сматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је |
| они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто |
| анимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви |
| >— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако бил |
| ! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније ме |
| акви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговар |
| и.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери |
| и ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта ви |
| S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара ду |
| ући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, ка |
| ети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала |
| се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове |
| о заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села |
| престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био с |
| и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали љу |
| кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но он |
| овањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће се |
| ети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог |
| и исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јес |
| више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у |
| нково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и да |
| а дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг б |
| м никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мр |
| вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш |
| о!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хва |
| едан велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У |
| извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога |
| а, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно |
| <l> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од |
| и хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Сул |
| био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то нај |
| се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ак |
| није!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!. |
| p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана п |
| креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, |
| d>III.</head> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто |
| S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли |
| лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак |
| оким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослаб |
| одиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите сам |
| човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова |
| тељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, |
| туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам ка |
| види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко. |
| ана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око по |
| роговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, с |
| са свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало |
| овијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас |
| } Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, ч |
| вако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад |
| аше опет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски |
| и да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за |
| побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харам |
| p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак год |
| рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помаг |
| ј, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи и |
| </p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, |
| робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад |
| ше и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам зн |
| о!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... |
| од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутне судије са турским чиновником, |
| аједно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одг |
| ендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер |
| Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ пр |
| есте, зидом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може оп |
| епрестано око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше зац |
| еше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину д |
| хотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— И |
| пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочи |
| кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војв |
| би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, |
| ознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као |
| га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p |
| говори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Пов |
| о веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко ч |
| арте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаш |
| понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре дола |
| већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Ту |
| мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре |
| о играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе т |
| би показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћ |
| е, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ вид |
| ... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како |
| ин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје дожив |
| гство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку |
| сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ши |
| т седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.< |
| се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљц |
| ше веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Је |
| нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак м |
| другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се |
| о.</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби је |
| ајући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне |
| иди пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе! |
| пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да о |
| нио на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p |
| ше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим р |
| урвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше нек |
| ате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптуже |
| онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрен |
| мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и |
| остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који ј |
| имер кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S |
| {S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као д |
| натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемс |
| е.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг |
| .</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама |
| по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре |
| коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко |
| ух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета ра |
| осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагор |
| а виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опра |
| осле овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Ру |
| аљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, т |
| /> томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је |
| дно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га |
| нице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Три |
| беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког |
| одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше |
| </p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пе |
| рума.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци |
| е ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, ко |
| bSection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, |
| .{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} |
| .{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав |
| без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> < |
| реће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј |
| нестаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, |
| b n="122" /> присутност страних конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је |
| есељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега |
| <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на |
| и опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се |
| о, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу в |
| ад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на роб |
| > <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одма |
| анини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас ли |
| ти у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светин |
| а и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут |
| уна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гош |
| .{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с теш |
| заједничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> < |
| олике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.< |
| ожна реденика са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био и |
| и опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекива |
| <pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најза |
| цко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка |
| <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна су |
| зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Тал |
| идину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци |
| ..{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао |
| уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих б |
| устињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као |
| е, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било н |
| тва.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од преко ше |
| ко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопе |
| и бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао м |
| но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у н |
| и понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци ди |
| љене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чак |
| те.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} |
| их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{ |
| {S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад з |
| ише су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху |
| овога настављаху се многобројна питања а и одговори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, |
| сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су |
| > <p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равн |
| те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од н |
| остала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут |
| ј да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресве |
| мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било по |
| даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, |
| кочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаур |
| роклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну |
| њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако |
| , који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабу |
| убојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу с |
| у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим |
| г поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огрома |
| ане сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, |
| аху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручни |
| еће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте но |
| њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце |
| унчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, |
| и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим ра |
| ти читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан д |
| > <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест |
| ваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>С |
| анских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне |
| х баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени к |
| жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса |
| љубећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађив |
| ко Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека |
| олаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет |
| акле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Ре |
| знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> < |
| огом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицк |
| ти и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — |
| к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p |
| quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>М |
| ле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> < |
| удског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Ар |
| је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробуд |
| зман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у нару |
| и.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођ |
| ља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да г |
| сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрест |
| Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чинов |
| а а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалу |
| опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се |
| што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, које беше ка |
| са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у дру |
| Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове о |
| Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко |
| осматраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гос |
| е много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облет |
| који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p |
| етак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са з |
| ели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она |
| година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о м |
| па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману. |
| а би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне |
| о!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и |
| вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао чов |
| па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камил |
| који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбу |
| и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p |
| им брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео си |
| бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се |
| у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шал |
| епрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смеј |
| где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бег |
| примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотун |
| све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здрав |
| ивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже |
| уцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишест |
| ју тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али њег |
| ви прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> |
| } К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о |
| не онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само д |
| Оне свакодневне јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што |
| а ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са |
| до зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријате |
| <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро |
| у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са |
| државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путују |
| а околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је |
| ену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руск |
| афану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније од |
| мотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се |
| ..</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! |
| и а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</ |
| ове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапу |
| ил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху при |
| а својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног сво |
| </p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p> |
| им мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да |
| т...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} |
| лике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помо |
| ојводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме |
| љу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук с |
| обровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах ма |
| и увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, п |
| да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турс |
| ра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{ |
| колико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше рад |
| а седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико |
| д опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихо |
| рмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно ј |
| розан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, |
| невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас н |
| <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака ука |
| ! — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извука |
| српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Ма |
| е већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад |
| едати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> < |
| .</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе поз |
| е.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} |
| одужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је све ма |
| Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и њего |
| млатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и |
| у њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку ми |
| ска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је ч |
| ора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би |
| смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p |
| осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало |
| p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да |
| родирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакв |
| ероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде прове |
| немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га ота |
| н већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</ |
| лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се ов |
| говори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ ос |
| вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уси |
| ше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници да |
| ноги и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде |
| вежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инс |
| ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз п |
| <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гле |
| ки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружи |
| ао киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи |
| а мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше ками |
| ља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада |
| ти колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p> |
| ана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави пр |
| ећ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што ски |
| три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротни |
| астрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их |
| ког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали з |
| /p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачк |
| рело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, лев |
| којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође |
| умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, м |
| во слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је |
| ко, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све |
| јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{ |
| шао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беш |
| му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде |
| њима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз з |
| а Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док |
| поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома ра |
| лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прош |
| се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, |
| тив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезну |
| улкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака п |
| не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по |
| рже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Са |
| анаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну ду |
| покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харам |
| а два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, |
| ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да |
| е из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Ма |
| е поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуц |
| спод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики рев |
| аничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> |
| костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душ |
| равили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S |
| им срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго пос |
| ри покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих |
| а.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви |
| осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред |
| јурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрат |
| е сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо кре |
| е могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Сумо |
| ече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!. |
| вао вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често м |
| му.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се усп |
| ова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у п |
| успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — |
| Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!< |
| устан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше ост |
| вршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље |
| гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно бруја |
| сто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ |
| и нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут пр |
| вуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које в |
| видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, |
| седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехоти |
| страхом саслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.< |
| .</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размиле |
| зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и дев |
| > <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај м |
| вог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњаци |
| да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад ве |
| >— Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у |
| де опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро |
| о Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разг |
| ећ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Т |
| колико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пу |
| м поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде |
| p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се по |
| се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше |
| душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е |
| са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p |
| тавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може |
| м снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те у |
| ицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се |
| у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од ка |
| > до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао ов |
| p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} |
| разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а |
| ли, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао ма |
| више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p> |
| лаштом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Св |
| о тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни |
| ва имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имо |
| сет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, |
| сматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовос |
| кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком |
| који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем |
| .</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљ |
| већи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбр |
| } Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</ |
| p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах |
| Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које ј |
| реко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче |
| у Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева |
| рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> |
| то са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетано |
| лавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухват |
| <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина пог |
| /p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им об |
| штрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући |
| нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко |
| е пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три ча |
| о пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да |
| де се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је та |
| вља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ |
| p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава |
| бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав |
| са притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки ја |
| још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених |
| ровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиц |
| тање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и рад |
| оћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко с |
| стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограч |
| ше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху |
| ења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у |
| таф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, |
| ешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они бе |
| да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја |
| ила забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неко |
| {S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где ј |
| дела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </div> <p |
| на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, од |
| двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само један милион становника.{S} Но није опе |
| овова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зелен |
| сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му |
| се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путник |
| говор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд |
| о једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче пев |
| журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Зл |
| иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах п |
| на падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни |
| ога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклон |
| </p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице |
| е од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола |
| на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином |
| да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе |
| де капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и |
| ју на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-плани |
| и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавн |
| ћ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Сими |
| којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Н |
| харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најм |
| ицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу поз |
| жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвет |
| оменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављење.</ |
| кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га кра |
| храна.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни |
| ера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла |
| појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би нач |
| у?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазива |
| ...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, |
| ше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина уби |
| ико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше доз |
| Опрости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да у |
| т.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена ок |
| ху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе |
| /p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и |
| лу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе |
| вета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам |
| ник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врл |
| н.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће |
| уху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела |
| урђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљ |
| г доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо |
| {S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом |
| о очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта ура |
| на се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто |
| узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остал |
| ико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пу |
| о ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно |
| д њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на |
| Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар изв |
| уд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем |
| .</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном |
| на ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</ |
| <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, прија |
| у да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Ку |
| о и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и |
| .</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он о |
| <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим ч |
| својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и т |
| њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени п |
| тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко не |
| ви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачил |
| а се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље пад |
| ку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</ |
| лушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по вре |
| <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом н |
| ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, о |
| а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну |
| ине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху |
| тину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SRP19024_N9" /> који |
| не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуч |
| спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их дома |
| лно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом м |
| же могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час н |
| и ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стражара према њему било је готово горе него |
| з каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре |
| ху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе |
| Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у |
| аџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и закле |
| и црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повиј |
| куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к |
| кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n= |
| трво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упоз |
| тцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-к |
| есно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који л |
| сто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружа |
| ти да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пу |
| Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше |
| не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико зан |
| стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи |
| Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се он |
| {S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји бл |
| могао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да |
| стрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашња |
| његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртв |
| својивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, |
| рестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав |
| воме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земљ |
| ек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки |
| почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосн |
| је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим у |
| рати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме по |
| а и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на ов |
| том брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговор |
| скрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим |
| крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Т |
| одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече |
| Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хте |
| ов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепш |
| и посланици и конзули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни. |
| не жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете |
| и грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред о |
| е.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створењ |
| анка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом к |
| Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали |
| дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивал |
| ја суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздис |
| p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он |
| војим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љуб |
| рчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек пову |
| да не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што |
| чини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају п |
| неким узаним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p> |
| баси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко зав |
| — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> < |
| тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Ца |
| зо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну |
| </p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле |
| роз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и и |
| авши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> < |
| о сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема |
| тигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и |
| га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и по |
| те.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он |
| на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њем |
| ша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове ди |
| , твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти |
| још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак |
| паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то |
| се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеш |
| ћи се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше о |
| Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огром |
| ешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не |
| устаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурск |
| >— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. |
| а паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинув |
| ећ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.< |
| ог богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Човека, који би се см |
| лом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећ |
| аса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој |
| е беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери |
| паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехме |
| p>— Ти ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му ш |
| к што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови |
| а је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, |
| заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари |
| , нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о м |
| ам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта |
| , а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар, |
| турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, до |
| , дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефендија, је |
| више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у посл |
| и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путовања од неколико дана п |
| сто оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризо |
| а ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће |
| х и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заис |
| ати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како |
| цније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p |
| л’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на п |
| — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте |
| треља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и |
| мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њ |
| аги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одма |
| драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме |
| како друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућ |
| милео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећај |
| м, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се |
| тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</ |
| <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</ |
| ре.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолет |
| ра!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко с |
| д њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </ |
| Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и њего |
| је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Ње |
| шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — |
| Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ни |
| лно да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале д |
| н се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли |
| рашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мил |
| <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од м |
| ко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратк |
| но заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су виш |
| егову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и |
| , али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у п |
| он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што |
| је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овд |
| ла мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро |
| ава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А им |
| {S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него |
| оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га по |
| <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче сло |
| три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуз |
| е сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога М |
| Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p |
| {S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна |
| таш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати |
| Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! |
| склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, д |
| гнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави о |
| е решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено |
| везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет |
| на, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе |
| <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ |
| о одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да |
| и само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети! |
| шку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицк |
| у.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глад |
| ма! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана и |
| х мука доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца |
| те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истин |
| уцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би би |
| еће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они |
| кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> < |
| <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи х |
| Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.< |
| а ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— |
| ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове по |
| ост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њ |
| ио је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени простор, |
| ан неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га |
| свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље |
| ђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, |
| пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са |
| ду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало |
| у, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имат |
| на!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p> |
| ио тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужно |
| рају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи |
| >— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда на |
| о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу на |
| му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> |
| уне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош пре |
| стити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није" |
| и-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди |
| је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему само |
| не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> < |
| те, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> </div> <div type="c |
| ушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше приличн |
| роду, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски знач |
| е увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се |
| а му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша |
| p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само преви |
| И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то к |
| е и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило |
| зману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на трену |
| каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196" |
| Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто |
| онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио пр |
| иоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади |
| Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> |
| му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и су |
| ских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид у |
| раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество |
| арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот |
| и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, кој |
| о бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ изман |
| ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја |
| га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, |
| ајзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му са |
| позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p |
| оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом |
| и, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — ј |
| г.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући н |
| латки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да |
| пушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање пр |
| кривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права |
| јних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Ве |
| куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа так |
| о.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја |
| во са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђо |
| <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да |
| на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без по |
| тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хт |
| едоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше |
| их беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осе |
| за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове св |
| а више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — |
| згњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом. |
| да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи пр |
| хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше пр |
| ах продуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изаш |
| мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме |
| атвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне |
| му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф |
| p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, пој |
| улазећи у собу.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Аларазола! — одговорише им укућани, посматрајући их убе |
| а од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга к |
| ерује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови |
| него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога моли |
| и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свиј |
| е Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!... |
| е знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна пој |
| ојим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских ни |
| n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустаја |
| Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша рад |
| дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!. |
| убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — при |
| омисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три |
| еног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху да |
| рбин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толик |
| беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видев |
| ак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, са |
| Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти |
| оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи |
| се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се |
| ше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Ми |
| један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше дв |
| им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег |
| ресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се н |
| о је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} |
| пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешт |
| руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен |
| о да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, |
| у показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад с |
| собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бег |
| уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка је |
| и неколико мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, с |
| ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би |
| вих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>С |
| >Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p |
| још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} |
| да беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која |
| , где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из |
| исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена наг |
| тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у |
| овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако ниј |
| Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само |
| о лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да |
| ујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у |
| теше грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а оч |
| истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, |
| ко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством. |
| држи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева |
| је стотинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила |
| морао остављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима |
| о душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од |
| Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко с |
| , за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огр |
| p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ |
| оламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни |
| <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му коч |
| у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар јо |
| ај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— |
| да зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева |
| ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу |
| ицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло |
| аточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невес |
| да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— |
| рина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност |
| ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре ос |
| ва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод |
| је ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпати |
| p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном |
| ог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот |
| p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и пост |
| т у имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два син |
| ечи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слу |
| све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у |
| је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше р |
| епуно пола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им |
| у.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> |
| а друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако нем |
| аступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>Пос |
| и.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрве |
| у се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први |
| са мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи |
| , честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „н |
| не.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигура |
| је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овд |
| њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убија |
| одару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару |
| е морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Веза |
| са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ ал |
| да га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник |
| лабачке ножице не клону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пре |
| и комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћо |
| можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуш |
| /p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у о |
| толику невину крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стос |
| ебало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} |
| вију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање мога |
| пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.< |
| , то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље жив |
| једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је о |
| же у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио |
| зговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описују |
| Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, ср |
| ој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— |
| сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама |
| то млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова же |
| .</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камил |
| е застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с м |
| адија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још тол |
| цко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> < |
| њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а |
| се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само |
| и-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро р |
| о где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У то |
| тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чуј |
| ћине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спава |
| му наудити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде |
| на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> |
| јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа м |
| брзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам |
| највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово вр |
| а прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема |
| ка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к на |
| не предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћ |
| етири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а |
| паша са великом радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта.. |
| > <p>У једанпут узвикну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги при |
| вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p |
| ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! |
| очепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица па |
| одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживља |
| а јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле |
| /p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.< |
| могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на |
| посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио ј |
| очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да ма |
| </p> <pb n="190" /> <p>На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав к |
| је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p |
| тима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази |
| ли-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату |
| да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака. |
| а пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу свак |
| атког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од ј |
| он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка ро |
| еше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило б |
| раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти к |
| и Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног заједничког та |
| а нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два- |
| ешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у |
| у.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са |
| ицко поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава пој |
| санске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвес |
| посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи так |
| му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поч |
| а бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног |
| .{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — |
| одник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> |
| ретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку п |
| p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицково |
| Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч |
| се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунак |
| p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче |
| аваше онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</ |
| ћ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо к |
| ш у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уобр |
| , у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степ |
| се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше кам |
| ао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли г |
| их Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} |
| Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, отку |
| ти да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није |
| а моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми |
| p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам нећ |
| ароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на ј |
| више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја |
| а товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми н |
| по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по овако |
| малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-М |
| тим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече дом |
| ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — р |
| <p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја |
| Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба о |
| не.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја |
| чекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико |
| сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо ј |
| је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој приј |
| спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко |
| а се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био |
| аге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, вре |
| м жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема |
| о часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи вод |
| е би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песа |
| еким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису просл |
| а била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умре |
| >Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунц |
| "SRP19024_C3.1"> <head> Бегство Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. |
| јатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вра |
| тише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једн |
| а се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица в |
| — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај гл |
| ере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се |
| ао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше испред |
| ез марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се некол |
| је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или |
| аје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војн |
| твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полег |
| Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пус |
| кивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегле |
| оље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум |
| сте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви пон |
| га стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатељ |
| та.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху к |
| о после оволиког јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у |
| близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу. |
| еђе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Т |
| мнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она с |
| а већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p |
| чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао |
| слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на |
| у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Муха |
| /p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вред |
| p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање ст |
| када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — |
| <p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с време |
| итав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устал |
| рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, |
| тајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>К |
| <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младост |
| чезнути.</p> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаш |
| говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p |
| апком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако |
| уди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> < |
| љу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта |
| мишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се с |
| иштво крај својих огњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи |
| </p> <p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не |
| скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако пита |
| ако се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му |
| овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме |
| оме.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он и |
| </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета |
| бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда |
| ади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, |
| ара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница.. |
| аса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи п |
| .</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксава |
| аћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћ |
| они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избав |
| цаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар н |
| еше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — ви |
| а душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и |
| ље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор ско |
| а јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се д |
| долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у души им |
| утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла |
| у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их те |
| као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! |
| одице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача |
| не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко |
| њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и ж |
| ине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше |
| т почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по |
| бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су уж |
| ече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} |
| дан бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им раз |
| била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов |
| спитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да с |
| а беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</ |
| од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одма |
| ријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промер |
| ник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ни |
| ћ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се гл |
| ј стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>В |
| ћином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{ |
| вију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватр |
| и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радоз |
| мо ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно |
| увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са ками |
| човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном |
| , зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по њег |
| ја тако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брз |
| епљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле |
| и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицко |
| а му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и м |
| е у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло |
| плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајући небо — дуго ј |
| их груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а нај |
| није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, как |
| веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите б |
| дмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи |
| </p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да |
| каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — гово |
| ва па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина |
| ојим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, н |
| намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд |
| газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије |
| јда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то ода |
| <head>VII.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкови |
| неш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све д |
| им лицем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, |
| она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на |
| бро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове ре |
| ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} По |
| ди мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинца |
| старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде.. |
| о, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Ц |
| турским чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то |
| одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли |
| исто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> <p>— Ах!... ћопек једа |
| , да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Мес |
| стендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који с |
| чити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њо |
| се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, прекл |
| ани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, |
| има био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — |
| је преко тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толи |
| е, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече |
| једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је |
| и. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин. |
| ћу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p> |
| ав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, од |
| од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, к |
| овољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог |
| тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица |
| >Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих гр |
| ћу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео |
| н, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...< |
| Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста |
| лила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не |
| то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајск |
| ко због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дош |
| анише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од за |
| ирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну |
| о беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет на |
| ај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превел |
| ћи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то |
| је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај |
| и амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје стар |
| су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их је често обилазио, изгледаше му и сувише заго |
| а непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја |
| брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушк |
| ророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пр |
| ко давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе |
| грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог пре |
| е се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Гла |
| и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари |
| лама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као |
| е, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па он |
| д она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — уза |
| ко понашање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и |
| и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зебњом |
| за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19024 |
| ицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{ |
| — Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки чо |
| какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! |
| атвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се у |
| јан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им ј |
| очастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околи |
| рене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, |
| обио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови А |
| оста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} |
| ана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка п |
| котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у пр |
| т са једном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош |
| а пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет |
| , што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца с |
| зад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са |
| ке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара |
| ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И са |
| што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште а |
| ло наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке |
| н само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве |
| еку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да и |
| p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лиш |
| све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га |
| њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— |
| има а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши с |
| а, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо до |
| , не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно |
| цко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети |
| еним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати дов |
| који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби о |
| ах је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицков |
| у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова |
| Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих стани |
| и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само |
| би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство ни |
| војом руком на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан |
| д беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили су |
| Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вра |
| <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крад |
| . </p> <p>После овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да при |
| што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! |
| Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, к |
| занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих |
| ана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама |
| д неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, |
| авало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи |
| био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест д |
| тано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне |
| Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседелаца.{S} Били су |
| не одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном |
| мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама код надзорника тамнице — Ах |
| <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> |
| о је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духо |
| игурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер |
| ка!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, в |
| !{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави |
| > <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну |
| м видео како под ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник |
| како не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радо |
| <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бр |
| а и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арап |
| ао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Ара |
| н поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А |
| х премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урм |
| и их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима |
| око у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одм |
| p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно |
| ватише код Чифте ханова, према осталима Арапима изгледаше као какво савршенство.{S} Но и сама З |
| правник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно |
| етити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природн |
| а све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а си |
| Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а пон |
| кован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста ду |
| уховно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, |
| да ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као |
| И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p> |
| ту разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако разговарали |
| е.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором не |
| д Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Ал |
| — А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почас |
| јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Долазили?!...</p> <p>— Јест, |
| нику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у је |
| а камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерењем.</p |
| а ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да с |
| осле овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге |
| се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекивах |
| мој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицк |
| </p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у б |
| би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да б |
| n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био |
| p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим призором истрча напоље и дре |
| а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом |
| сти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и т |
| ренутака изађе из куће један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палм |
| и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, |
| у је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Ар |
| си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колик |
| рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се по |
| азно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p |
| и сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њихо |
| ма.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представ |
| ко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l |
| стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су |
| војом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то |
| е видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем своји |
| амо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и |
| свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још |
| ео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка п |
| а лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело |
| очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбурка |
| <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да м |
| ћи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој к |
| рапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе ц |
| аволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ та |
| ук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један |
| несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, мо |
| се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и ра |
| урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво. |
| — командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и по |
| апкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапк |
| могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их она |
| .</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан. |
| атска — „господског соја", међ’ осталим Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она |
| она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које |
| зашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не мо |
| њем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} |
| уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини п |
| ше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на |
| морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сјајног п |
| да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио ов |
| шчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко |
| ом, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак |
| ухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> < |
| и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше м |
| Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу |
| јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — ру |
| тно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} |
| лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу ду |
| блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и |
| > <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио |
| га Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мух |
| мно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p> |
| би се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и |
| а на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у |
| ојма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икакв |
| би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb |
| ости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... због |
| ли зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па |
| ста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p |
| p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним |
| >Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> |
| кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само |
| време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што г |
| а храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а |
| ојим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове п |
| легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> |
| атима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин о |
| овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и |
| те ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника држала је ј |
| ој једно повеће парче хартије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> < |
| ровући дању поред многобројних станишта арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да |
| , у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви |
| коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, |
| вору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на |
| путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза п |
| осле десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају к |
| ерет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце о |
| :id="SRP19024_C2.4"> <head> Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head> <p>М |
| ћ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толики |
| } Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулу |
| ски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица п |
| <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени |
| Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк — |
| далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо |
| путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима |
| есносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да |
| меда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више расп |
| упчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, ов |
| ство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", међ’ осталим Арапкам |
| загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један |
| Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а |
| како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише св |
| еког преступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато |
| ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} С |
| теже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, г |
| поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање |
| p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед н |
| оре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и д |
| у.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хте |
| урке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у потиљ |
| ник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први |
| ећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог ув |
| ролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети |
| ропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у т |
| ио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Вел |
| па.</p> <p>— Чудновато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чуд |
| Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично ра |
| цко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све од самих |
| људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SRP19024_N9" /> који так |
| ш и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одел |
| тан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <ref target= |
| ример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у |
| репоручених писама на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Гр |
| > <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се ча |
| местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p> |
| китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пр |
| ћа, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан саз |
| једно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <ref target="#SRP19024_N |
| тећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који бе |
| ајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, |
| а, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски ч |
| душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, под |
| која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог дол |
| најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију ст |
| ицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Ос |
| ска влада терала је највеће кривце у та афричка места остављајући их на милост и немилост управ |
| абулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземнога мора, између Туниса и Бенг |
| д доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мора, између за |
| иљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје |
| чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежн |
| груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заблудело момче!...{S} Признај |
| на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозн |
| и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она н |
| ино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} За |
| вног харамбашу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, опрости!... </p> </div> <div type="ch |
| е отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{ |
| а!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на |
| а се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па |
| бави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје д |
| ко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе сам |
| што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када и |
| ободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше |
| и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадикова |
| виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!. |
| — Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатаг |
| Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у гру |
| — Ама винце!...</p> <pb n="100" /> <p>— Ах!... ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко |
| шао на истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе се сад Мита, остављајући скоро празну окан |
| Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} За |
| ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тиши |
| е својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицко |
| аганом.{S} Сви се пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев г |
| душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са |
| д и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени дру |
| рудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у с |
| омилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој та |
| , као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од |
| очијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога |
| ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави своје кће |
| ђе Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо подру |
| </p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још |
| згледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више |
| својим молбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли |
| Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први |
| ше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу А |
| у реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања. |
| ен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p> |
| да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и он |
| /p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше јед |
| шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да |
| и је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о ов |
| , Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она |
| млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе рак |
| ицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се М |
| ац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад |
| руди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју млад |
| ше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да К |
| ман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо |
| тви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Нара |
| љцима своју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у |
| , да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног |
| амену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!.. |
| о посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада |
| уре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да |
| тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згр |
| н приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да нећ |
| шу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, опрости!... </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, издадох!...</p> <p>— Кога?!... шта?!... казуј! — |
| ти ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...< |
| е примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и |
| их лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико |
| а Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својом д |
| ереју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељ |
| кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још з |
| ајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места |
| 05" /> и ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи |
| свим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео с |
| први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Ч |
| ље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови |
| аљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва ј |
| ој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговора и они |
| сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота |
| нака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — к |
| <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> |
| р ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... при |
| чке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна м |
| јци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подб |
| варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у |
| p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се |
| Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлу |
| воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме не |
| предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слоб |
| ицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах дос |
| ву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло |
| де пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и |
| један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука |
| саном има у простору двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само један милион стано |
| ија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Ко |
| урских пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше |
| кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго |
| овима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да |
| {S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се |
| то својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да |
| још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ |
| ио би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> |
| Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на приме |
| ко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утека |
| му и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних л |
| е наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни |
| и нити у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису и |
| , који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље изм |
| ом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, м |
| м, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — наст |
| Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи |
| p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педе |
| </p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и |
| — Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— А |
| успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остат |
| беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у |
| убу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, ко |
| та, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „а |
| оз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Б |
| до, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балк |
| беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, оч |
| чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у ов |
| д самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, зат |
| са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбија |
| Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувш |
| ма ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано под |
| двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жес |
| а сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са св |
| н бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> |
| еди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} |
| аручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, |
| њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мр |
| дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо прелам |
| ра са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — |
| .{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне |
| х како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и веза |
| предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, |
| реговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита в |
| , па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо |
| >Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко |
| Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ови |
| а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури |
| је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда с |
| с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра |
| да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са |
| винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у |
| а примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у мах |
| аша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак глед |
| p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се ис |
| /> <p>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка |
| мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и |
| ну, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу ба |
| ет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и ошт |
| зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о о |
| па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам др |
| се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он |
| омоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би прев |
| смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, као да га са |
| и у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна |
| њем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед н |
| ије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте |
| његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах забо |
| цка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они п |
| риметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тад |
| ла само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зракова — нежних братинс |
| ја као какво платно широм разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{ |
| на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опрошт |
| не и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста |
| где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, иза |
| > <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се кр |
| >И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек забо |
| аву негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен |
| <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и вре |
| Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударив |
| алног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, доби |
| ко тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, и |
| харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да |
| је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад |
| а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али.. |
| ару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година. |
| амљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти |
| лу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судија, с |
| џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, |
| <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p |
| облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Тура |
| t="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер с |
| и му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због ово |
| сам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га |
| ј Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ |
| S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка |
| Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> |
| а им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је |
| ко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S |
| иличним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да |
| баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму ко |
| ледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се |
| хватати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро о |
| да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једно |
| упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуш |
| ашно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца мо |
| ђу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бит |
| Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће |
| ни гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да |
| Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Ги |
| е Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не з |
| ужио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она |
| к вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> |
| просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право |
| једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја |
| уљину <ref target="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опе |
| одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због |
| куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом |
| е плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене |
| ах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се о |
| у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неко |
| , када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— |
| ша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околн |
| ихаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву |
| сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за ме |
| напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све х |
| бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне |
| цко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог |
| Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> |
| те, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те ј |
| !...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер |
| у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа |
| враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, |
| м. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} |
| икну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Ми |
| .</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до мој |
| а их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, |
| се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од ост |
| ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен |
| цко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам доб |
| а од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Вин |
| прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!.. |
| итрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухам |
| ! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим пона |
| Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а |
| губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас З |
| растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао пр |
| е, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ј |
| наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите |
| престано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху |
| Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових |
| и љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо |
| те ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! |
| мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — |
| тане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао |
| да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Та |
| — Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо поч |
| еше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно |
| мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати |
| авити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша свој |
| ема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске вар |
| .{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало |
| у и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — |
| га Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва к |
| сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако |
| им димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} |
| ад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Миц |
| слити само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзи |
| азнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде |
| ором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздр |
| залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, бе |
| све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у ру |
| он проведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазн |
| ог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он |
| да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветл |
| 9024_N4"> Енглеидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </note> <note xml:id="SRP19024_N5 |
| ами у слободи окружени пријатељима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки |
| одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</ |
| а и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видинск |
| Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, к |
| не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> |
| .</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу |
| се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му жив |
| а му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Ру |
| > <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка |
| раво, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и прев |
| ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!. |
| је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онес |
| беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ |
| зјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружан |
| ? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег |
| ало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде |
| Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутк |
| живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао |
| ом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се |
| еколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— |
| скоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дох |
| потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Миц |
| /p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши |
| /p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ |
| једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Миц |
| дија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и ко |
| је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо |
| закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе |
| чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те н |
| ури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред |
| аса, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два ча |
| вде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао |
| е беле облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непреглед |
| мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова пита |
| кова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није на |
| да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, |
| ко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први м |
| зликовац!...{S} Што покла онолико наших бегова, што запали онолико наших села, што уништи оноли |
| ало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>О |
| ше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кади |
| з одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јатаганом рас |
| виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S |
| један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — реч |
| адамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђ |
| и у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши јед |
| > <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро |
| ого у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати |
| т!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На |
| , пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — с |
| ндур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тиши |
| стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштова |
| ало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са кос |
| вала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам призна |
| p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам |
| } Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми |
| ектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова |
| уву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потр |
| јдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргну |
| за им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, ка |
| уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> |
| руг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти |
| олико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе |
| ло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко |
| еше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав |
| нате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог кона |
| Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да |
| и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако |
| е како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из ку |
| оноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова ве |
| крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до |
| /p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и д |
| ећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија |
| шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно с |
| тац — Христа када једном, после његовог бегства у планину, разговараше са својим комшијом — Мил |
| оју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у |
| ="group" xml:id="SRP19024_C3.1"> <head> Бегство Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Мил |
| ицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од ње |
| е заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао |
| остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да до |
| буни, не знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини! |
| беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи б |
| ранца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко про |
| н умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n=" |
| ојуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна < |
| епријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речима на овај глуп |
| вога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим |
| о тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносн |
| таџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и |
| и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као |
| ш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, н |
| искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао упо |
| Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и чи |
| а се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се ра |
| насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, |
| ока и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су он |
| сретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је |
| мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке |
| рњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано п |
| унаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србиј |
| о а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у он |
| моћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и зауз |
| топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумрт |
| дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном под |
| Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз |
| видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви |
| е могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије |
| тражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не з |
| о не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа ј |
| пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="17 |
| у они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од раз |
| — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен |
| ти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, ка |
| се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не б |
| за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} |
| >Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, |
| ction" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажа |
| еваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необичн |
| о њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, ув |
| , пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео р |
| ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref ta |
| е опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му |
| аме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најм |
| и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с |
| стаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас |
| цко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му вр |
| еко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен сам |
| ава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само |
| а жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и так |
| .{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивш |
| га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну |
| могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико с |
| чи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева сна |
| то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Нем |
| <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, |
| и казнио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</ |
| м — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држа |
| ет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она |
| њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда |
| Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — превијаше с |
| рацима обасјаваше онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове |
| не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његово |
| ику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слу |
| ако журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грех |
| њев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху М |
| у.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва пок |
| гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке", н |
| еру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући |
| ма и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заустави силна писка од турске т |
| управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на т |
| и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после дв |
| дрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турак |
| падају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не |
| да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са |
| више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа д |
| беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицков |
| е пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни реч |
| у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само ст |
| издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази по |
| ма само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само дима |
| p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћем |
| Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ бе |
| реваром!...</p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи |
| </p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да м |
| Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма как |
| селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ иза |
| трахопоштовањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, |
| рске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Са |
| ак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то |
| лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђ |
| и последњим зрацима својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротно |
| у, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref ta |
| знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — опет з |
| лас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из М |
| дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним |
| . </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То б |
| пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладал |
| овници пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, |
| се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто с |
| но притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истр |
| богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у сам |
| беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И |
| вију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки погл |
| > <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао чита |
| да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на поло |
| и, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{ |
| њи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опе |
| мља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко у |
| ру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зо |
| ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узви |
| гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш |
| тиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога |
| b n="184" /> <p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш |
| ам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљин |
| е опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p> |
| </p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет |
| ојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздр |
| али, Средоземнога мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога |
| овори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бе |
| атељем Илијом војним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руско |
| еђе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Срби |
| ју и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref |
| е са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у |
| КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> </div> <div type="titlepag |
| осну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> < |
| већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p> <pb n=" |
| њигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </text> </TEI> |
| ml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml:id="SRP19024_ |
| анак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином |
| {S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад куп |
| масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ |
| Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело г |
| е својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад |
| дужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Ду |
| м.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више раз |
| S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана довед |
| еху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ |
| ва укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је видети |
| док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два мл |
| свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништ |
| у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, а |
| баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а он |
| е његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима |
| њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто м |
| ужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако п |
| вајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у |
| и заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским п |
| теру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише се читави б |
| давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ће |
| им селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове |
| {S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у х |
| доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његови |
| ску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> |
| нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових |
| > <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у ве |
| у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} |
| жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, |
| и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у сам |
| м! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак, изгледа, |
| рака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак |
| них бораба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше јо |
| ћ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који својим разјапљеним |
| ишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.< |
| е а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују М |
| анци са великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како |
| лиже.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун |
| та! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трза |
| сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу |
| посматраше, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му з |
| >— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слобод |
| та, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилам |
| омешаше.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нис |
| бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, ка |
| чки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно размахивао својим оштрим јатаганом.{S} Продирући |
| ред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка сво |
| мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним правцем но после неколико корача |
| амога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве сува |
| раво ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — говор |
| раљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући ти |
| ве турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и сами о |
| да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико |
| лу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, к |
| рча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од у |
| и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S |
| дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи |
| учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клон |
| лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотун |
| мбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај б |
| ана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској |
| вода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови бе |
| живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо с |
| његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи, |
| е, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би са |
| и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не д |
| е, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Г |
| "61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску собу, ми |
| ти свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна |
| хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки |
| пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђив |
| стих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седа |
| иво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет |
| отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> |
| жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и са |
| умртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ве |
| скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, |
| и! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харе |
| >— Другови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка н |
| уморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зи |
| да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стаја |
| едњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} П |
| учју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи између Србије и Бугарске |
| и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p |
| на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да је |
| карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на |
| оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се |
| а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагл |
| гу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову друж |
| пима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама пуним в |
| неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одав |
| ружином на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није бил |
| и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кр |
| им искоренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} |
| завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчи |
| месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали |
| бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед ово |
| дметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само пл |
| емаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода |
| ма непрестано продираше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке ја |
| а је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одгово |
| да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљуб |
| еше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му о |
| скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно п |
| правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са до |
| ија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, п |
| а њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множи |
| ту, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов |
| е, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина ов |
| дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође мо |
| мена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене |
| ad>I.</head> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске оморине н |
| ок допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јат |
| вију првашње расположење.{S} Управо сад беху још много расположенији, но што беху онда, када Ми |
| е поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном беху ту |
| лазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S |
| ни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за с |
| н се стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену |
| дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ н |
| и.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих кур |
| ше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на |
| ко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у д |
| та пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не раст |
| јног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после |
| хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султа |
| досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше |
| м мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да |
| аци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене г |
| ли су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни |
| рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га |
| роши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са кој |
| а, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, |
| иштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху |
| рцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македони |
| чице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по |
| оћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у ви |
| ао диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стр |
| рговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим |
| жва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из |
| красну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар |
| е! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заи |
| виждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху приближили својој стражи приметише они, како се из |
| а и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго |
| д се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око спремања |
| рдну множину од онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} С |
| е", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко |
| пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упа |
| шњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права дети |
| ад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, |
| на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху |
| оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Турска села и к |
| да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>М |
| заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно |
| ека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца б |
| еко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући не би |
| сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај |
| ку навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дру |
| ћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да н |
| медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака |
| му своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на |
| са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени |
| а Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој п |
| Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу |
| ћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божа |
| око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, |
| морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — |
| лу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и |
| не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв ј |
| ана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прил |
| астаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога старог |
| иште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90 |
| ојих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за трену |
| ах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се б |
| двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да по |
| се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега |
| ро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повук |
| разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са |
| навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој с |
| кну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> |
| снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу на гр |
| ави чету од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без и |
| ге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p> |
| ђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналос |
| и се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку |
| енадног напада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху прона |
| вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хват |
| скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису н |
| инама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</ |
| љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко |
| навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Миц |
| накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегл |
| и.{S} Српске породице у његовој околини беху пропиштале услед његовог разбојништва.{S} Зато га |
| ија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи |
| н од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише |
| тремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише п |
| p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже |
| > <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две годин |
| је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје з |
| Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису виш |
| ху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била |
| епом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он |
| ише ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, |
| елика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још |
| сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p |
| нувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушт |
| га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћ |
| и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумртви од гр |
| и продирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чек |
| де још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} |
| стиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се |
| <p>После оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о т |
| јих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, они сад по |
| боди од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p |
| са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и |
| коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а с |
| ога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и ст |
| ишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и |
| евету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе |
| ами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше о |
| кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а д |
| них слатких часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се |
| обом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не з |
| урили су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он прост |
| акупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера је у з |
| миле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не б |
| о као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појури |
| ћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста |
| Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није и |
| аније и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном с |
| трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрме |
| арали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само ње |
| обођене својих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до з |
| редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и с |
| у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед непрестаног путовања, то брзо |
| ање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито б |
| ли-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци произво |
| 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцим |
| ног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по кој |
| ицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце сам |
| бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p |
| ћ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беш |
| е повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>П |
| е планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана прв |
| бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ бе |
| о се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, |
| осферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела с |
| ад беху још много расположенији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p |
| м данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко о |
| амерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и |
| ком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поч |
| тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом, сада морати да се ра |
| ко тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху |
| а бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са своји |
| им раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке пл |
| за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодостојни |
| н овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им М |
| ка одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше |
| чекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад нас |
| бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и |
| мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала н |
| ат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубиш |
| р-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане |
| и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у |
| пекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци |
| ликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разја |
| ештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престај |
| ре, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах |
| па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуци |
| умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину с |
| /p> <p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало. |
| овој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са г |
| месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све |
| p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — уп |
| плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно поју |
| даде жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се стра |
| то се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њи |
| укама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кад |
| етити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли |
| ом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јур |
| а скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде па и не |
| изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њ |
| о се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им |
| и га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамни |
| но узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу |
| уде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио |
| с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за |
| га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p |
| приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да би га |
| Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> < |
| , мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрајући како се пламен висок |
| даље, на неколико корачаји испред себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом кро |
| иво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни по |
| ане.{S} Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши |
| е да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко б |
| е великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао с |
| Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вр |
| , јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... |
| вој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао |
| еши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, |
| p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу |
| ирославом <ref target="#SRP19024_N6" /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четам |
| иљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Миле |
| азвија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се в |
| је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се |
| ем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> |
| па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у б |
| за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк н |
| Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> |
| Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало ок |
| гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, д |
| јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по |
| ла на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску |
| ако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа |
| упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј |
| ског министарства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као најве |
| нда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако |
| ни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Заш |
| да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново прас |
| оже бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет |
| о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло |
| е бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> |
| сана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети вла |
| јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за |
| за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше и |
| осле дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњ |
| лу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{ |
| о је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко у |
| бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је са |
| овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки |
| дведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе ф |
| кспедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне ти |
| Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци |
| — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме при |
| и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од |
| <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</ |
| е као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој |
| за на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, |
| атим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевим |
| ледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели |
| ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не п |
| тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> |
| ад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружин |
| нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка |
| ло као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је |
| зо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага |
| је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и са |
| ој војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше в |
| тиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицк |
| Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим |
| вих ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће ве |
| му Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се пренеразише.< |
| на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фер |
| си ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> |
| ! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у |
| путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених вр |
| н у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Се |
| одуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим |
| окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како |
| с.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кро |
| ја и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није м |
| ога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му ара |
| <p>Потера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски |
| аде као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и |
| и сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње време нико |
| својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка п |
| еднаки тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога |
| стином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се |
| ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова више не |
| не стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши пре |
| лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен М |
| ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се пр |
| га се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандур |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледа |
| воре наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је о |
| са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша |
| цу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним ма |
| се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио |
| рског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко |
| мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла ду |
| нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, к |
| ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са вел |
| -Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицко |
| собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњава |
| не породице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и вели |
| !...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестан |
| другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми дана |
| високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и многим друг |
| ш није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пушт |
| ити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S |
| ма беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „ф |
| рањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало раст |
| наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да |
| ја заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе у |
| ао какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", међ’ |
| х слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у јед |
| <p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одм |
| на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да |
| д беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак |
| ицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за |
| ћи.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — |
| вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она дава |
| им правцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту |
| екиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровал |
| е га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге |
| тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствар |
| м је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више ко |
| код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог |
| а дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљав |
| Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су ва |
| мо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их ов |
| пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда |
| > <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не |
| грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</ |
| ираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се сам |
| ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јек |
| његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери |
| еше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.< |
| јим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — |
| ли.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанствена суморност.{S} Умилна пе |
| вркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сна а |
| рмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> < |
| добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек |
| и најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како војвод |
| беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли |
| и они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мај |
| и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао |
| артинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а ј |
| кренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са |
| р-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде м |
| де разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онд |
| асом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Миле |
| рвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! ви |
| ху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које |
| онотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Св |
| даше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је |
| , склони код својих земљака, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Како је имао п |
| записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузи |
| тиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — кл |
| дан повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он |
| ef target="#SRP19024_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје д |
| у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала св |
| ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он и |
| то за једног кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је |
| бно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, к |
| отпуно наоружаних турских пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба |
| вог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правил |
| еле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’ |
| фат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху ов |
| ца сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} |
| к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше |
| х Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињ |
| ладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер |
| делић неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега |
| ндилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из зад |
| смејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истр |
| у ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... ч |
| то њено непријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне с |
| ви од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу. |
| мах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од как |
| зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Ми |
| али су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посети |
| Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама д |
| око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га |
| грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је |
| баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тел |
| његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је |
| зурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше в |
| а у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од |
| заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак св |
| ом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једин |
| од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био |
| p>Запиткивању свију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако дес |
| Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} По |
| турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и |
| је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се пу |
| еком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све |
| p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни је |
| једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше стра |
| у црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве реч |
| вљено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; гла |
| тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах |
| , иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше |
| г истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде п |
| ири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да |
| ећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и |
| шта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презри |
| и близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па |
| уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по траг |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} |
| оград.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко ч |
| еше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p |
| тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно из |
| сти, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем по |
| его да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређ |
| ока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде д |
| ди паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} О |
| урно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са св |
| у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још једа |
| аједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.< |
| амучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми |
| е Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са |
| беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи |
| ећ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на самом подножју планинском.{S} Ово с |
| <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — ви |
| свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа |
| воје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита |
| живо створење у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скр |
| пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху |
| адби једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требал |
| м.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати з |
| Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим |
| о! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога |
| дремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> |
| већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета п |
| крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њ |
| ује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са |
| } Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и д |
| осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, кој |
| м и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној не |
| је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n=" |
| ет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајући у |
| а натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> о |
| бра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а пл |
| Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур |
| поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године к |
| му провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и |
| аклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да ј |
| ј адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доб |
| само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих ог |
| м оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки началник — |
| у полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{ |
| одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану |
| тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се позна |
| " од пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко мо |
| а веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишче |
| бом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад |
| еме још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није |
| сти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто |
| телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зли |
| а пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру |
| у варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, |
| ом придодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са |
| и овога јунака после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђе |
| команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руско-српском војском, која ј |
| ше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да р |
| до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </div> <pb n="111" /> < |
| кова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију |
| } Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатс |
| беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за |
| њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, мо |
| јатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p |
| Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сја |
| нак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамен |
| урчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да |
| Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за т |
| ! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громк |
| упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед |
| ространој тамници, управо подруму, који беше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћ |
| ривши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест д |
| од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркивањем.{S |
| азговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милев |
| ном.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S} |
| пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину |
| у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, ко |
| се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улица |
| погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који је могао |
| са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к |
| одговори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико би но |
| а се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко за |
| прави поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... за |
| е <pb n="107" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печење |
| е!...</p> <p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из |
| на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове |
| она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он п |
| о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да |
| ма, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш |
| вици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколи |
| — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... целу пород |
| . </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из |
| могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту ни |
| о <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>О |
| ду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају ш |
| ешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> < |
| усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запи |
| p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види |
| нини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали ч |
| нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продир |
| тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, пос |
| ао громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} |
| би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати |
| рочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и |
| е оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне ха |
| ити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код |
| дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје ск |
| /p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а д |
| непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они с |
| хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнаје |
| ди за та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разго |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Чим беше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорнико |
| о већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, |
| ског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно неприј |
| етио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да |
| ушом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови |
| ло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељст |
| овом лепом месташцу са својом породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је б |
| иста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало |
| p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет ме |
| еме више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража |
| устендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Тур |
| беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превес |
| ста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху |
| А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ план |
| ла, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине поро |
| сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једно |
| в друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када |
| што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео |
| стој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је М |
| о и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице |
| </p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела |
| > <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога |
| ху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га одмах и |
| едаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. |
| ш чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као |
| ом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из |
| у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{ |
| и и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то |
| н беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет забли |
| је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не про |
| вар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то ј |
| послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне ми |
| једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Ми |
| егства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она при |
| а, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд |
| едан од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутк |
| идети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали карав |
| цко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени |
| ики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа. |
| о и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли |
| ји год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пиј |
| конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав |
| ко часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега |
| гане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну букт |
| мници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p> |
| — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> < |
| Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест својих другова, да би они ту п |
| е исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Миш |
| мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејко |
| </p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подру |
| верен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, |
| n="173" /> <p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да а |
| да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продуж |
| или око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и ст |
| з са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови |
| ије смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за |
| ом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне о |
| 24_C1.9"> <head>XI.</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, |
| ад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трп |
| са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не преста |
| вало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потп |
| хнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестан |
| и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну пов |
| ше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и |
| а беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он |
| и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Рад |
| и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом п |
| аготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чул |
| му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хлад |
| амбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беше од ва |
| Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци бе |
| узаврелу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже с |
| а, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затвор |
| увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе |
| идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке А |
| ајвернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахме |
| о.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и н |
| рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Ми |
| ће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а |
| прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бе |
| адиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му пок |
| ладих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне позд |
| чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> < |
| ше на стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне мом |
| шкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за вре |
| адоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" |
| ледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турц |
| уздисај, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да |
| азили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, к |
| о! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђел |
| чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Прек |
| а, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши |
| наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког ог |
| Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно п |
| етио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних |
| глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у т |
| пници казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да |
| мир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био |
| рио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашаг |
| српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и |
| кше поднети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог |
| са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису д |
| Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта виш |
| престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није |
| еко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извал |
| близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — |
| ци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не |
| и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У |
| ата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао |
| стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака |
| љени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, у |
| зад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски би |
| окој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно н |
| Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетњ |
| деш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше пл |
| јс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи б |
| ва је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да се пу |
| улминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би |
| боке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p> |
| >Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да г |
| све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се М |
| уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Госп |
| е покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.< |
| сеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити да |
| , па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима |
| било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n=" |
| пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се шт |
| Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше |
| а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... нап |
| улске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно на |
| — упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефенди |
| овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одг |
| гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} |
| тао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнул |
| estone unit="subSection" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад п |
| миној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све |
| неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за во |
| Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно св |
| ући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према М |
| о границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни |
| ље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци |
| не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико ме |
| сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она |
| .{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и нек |
| припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађ |
| ко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, ко |
| — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p |
| пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Хал |
| својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у |
| ицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где |
| ју жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати ме |
| ах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и |
| и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе ј |
| а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дан |
| у отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код |
| Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци кре |
| еху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кро |
| ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио по |
| а са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину јед |
| му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} С |
| којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ |
| ити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> |
| помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у гла |
| тендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћере |
| чја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пи |
| лизини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p |
| дија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како |
| свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног и |
| опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Је |
| пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дох |
| ладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} |
| >Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим са |
| ка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну с |
| ју.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као ка |
| друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у |
| ка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, д |
| и ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!.. |
| х другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо ја |
| ила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још |
| ије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио |
| е неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но уту |
| азио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше |
| > <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи зн |
| другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</ |
| већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у |
| јером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звезд |
| ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се гов |
| авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разиш |
| илу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по |
| о је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи |
| > <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да преговара |
| ање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман |
| олико корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један повећи г |
| Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неко |
| ај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — ст |
| оћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланц |
| више поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пан |
| узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше т |
| где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у том |
| т му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго сла |
| <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} |
| близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са п |
| т враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом зат |
| је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи уса |
| је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепа |
| шан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</ |
| и да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру св |
| његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она с |
| бину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је не |
| лана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као познато још из заједничког р |
| .{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широ |
| тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше с |
| ази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" |
| рчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и коме |
| рује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на р |
| никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио |
| мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат п |
| кну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, зап |
| а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> < |
| ова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге вла |
| онако развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p |
| он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</ |
| но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гор |
| бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шт |
| /p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, |
| одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седам |
| риште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе |
| седморицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада |
| аишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих |
| то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетод |
| ндилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да |
| оследњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим |
| му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, |
| ка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве п |
| му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то љ |
| . </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш ч |
| Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, чес |
| мо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ов |
| а жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но о |
| м мезимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој |
| кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S |
| помично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке |
| оставио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети |
| дет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима |
| по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино ш |
| који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у момент |
| о лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Ми |
| кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се о |
| Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе |
| ољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак |
| ја, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Вла |
| клавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} За |
| са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске п |
| ом пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити |
| ицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb |
| дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Тур |
| и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — к |
| тнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — |
| ху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца |
| иступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше |
| овито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада о |
| учку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита ве |
| са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припазио |
| еше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p> |
| мислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </ |
| ово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па д |
| врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грд |
| и беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После не |
| то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овак |
| својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ сас |
| етили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њихо |
| амо режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="s |
| од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, |
| аљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још |
| услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, кој |
| да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова ус |
| и се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури |
| и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког |
| огори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>С |
| ромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задо |
| ом, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војск |
| усти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p> |
| напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:id=" |
| ши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио |
| афату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p> |
| >Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му |
| </p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно к |
| </p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Ко |
| последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не |
| Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, п |
| обровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, ј |
| кочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору |
| дговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах ск |
| а својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После некол |
| то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? |
| њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је |
| урије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам бе |
| рцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не |
| мед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну |
| ножина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као успом |
| /> одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро |
| ну воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово |
| а он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и |
| еколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову нам |
| нку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су |
| арош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</ |
| е, када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — З |
| пљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењ |
| ост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобр |
| аше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приме |
| или на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гом |
| т, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Ста |
| војих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини тол |
| отражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве |
| не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> |
| дмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да в |
| уго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И |
| икну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ пла |
| аде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну о |
| -Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим |
| ед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен мо |
| ецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдаш |
| -јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ |
| оја допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} |
| .{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет |
| } Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује |
| о Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То |
| беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајућ |
| зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душе |
| ише пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S |
| престаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале т |
| о у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је |
| ов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и по |
| му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ов |
| да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а |
| да и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од |
| о, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде |
| ад Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором |
| како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — |
| њене пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову побед |
| изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, |
| тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом с |
| е, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкар |
| земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена на вр |
| силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>После н |
| су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику сили |
| ћу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи н |
| опственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све |
| S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрд |
| ко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и |
| } Каткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p> |
| ине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и з |
| ојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметил |
| урака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваље |
| ише угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљ |
| осеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод |
| адоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил беше о |
| ла неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у исто |
| ог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Ни |
| рибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> |
| , па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу. |
| наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут |
| p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста ниј |
| ство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ прода |
| , се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има д |
| био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, |
| и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро |
| ању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево |
| ара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и бл |
| т премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} |
| м је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли Косте ј |
| авили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланц |
| а у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана ве |
| Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако |
| то је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{ |
| му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — свак |
| у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали у |
| све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци |
| ицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахр |
| и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној |
| да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко |
| тницима, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грм |
| Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог |
| о рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беш |
| дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући |
| и какво скривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако бе |
| више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке |
| њава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се изва |
| ма, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође |
| гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељу |
| остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке р |
| иву Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугар |
| .</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето поз |
| p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко |
| ег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало с |
| отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Рас |
| долети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Ми |
| S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!.. |
| тар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још п |
| ад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше |
| појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ |
| омовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је си |
| одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима |
| ању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, он |
| која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њи |
| ш из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљ |
| се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</ |
| то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Миц |
| ле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико |
| пи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покра |
| н, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити |
| аљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође мно |
| која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и т |
| тна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним |
| естано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ват |
| и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или |
| ут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако |
| м месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра н |
| х снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на |
| је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љ |
| , задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си |
| а се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неко |
| и и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне омо |
| о је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени |
| </p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколи |
| то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пу |
| ерен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да |
| и трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не |
| би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо п |
| има у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако да |
| погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се понова увери |
| његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и |
| опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у круг |
| ана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске с |
| реплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама о |
| и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта арапс |
| грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата |
| и ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у |
| , дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</ |
| везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога |
| ало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам |
| да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са |
| у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јун |
| храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће |
| ане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а |
| је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим |
| е на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</ |
| ове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у |
| е крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p |
| робницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још ни |
| ао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Кад |
| ђење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао рад |
| ом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити |
| о би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону |
| Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без |
| дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Ист |
| сто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој |
| з Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много |
| .{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твој |
| са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може издрж |
| Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај |
| зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од |
| а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Пр |
| певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а та |
| равици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p |
| које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако н |
| а.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову |
| рску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки |
| везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој |
| , морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху посп |
| ошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене |
| да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са свој |
| спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у л |
| ко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>Пос |
| о тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних |
| за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Миц |
| них душманина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше ст |
| ије се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{ |
| о на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовс |
| ше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type="chapt |
| ли су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до |
| Они одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили В |
| пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му о |
| престано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећ |
| и брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко н |
| о није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, к |
| ном полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су |
| ој околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један |
| оји од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће |
| дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне |
| час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Миле |
| ече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долаз |
| и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надм |
| жину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје дож |
| и они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и |
| аточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спушт |
| ње о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, т |
| ала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са д |
| лок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако н |
| мнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом како би откло |
| а, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да б |
| у.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуб |
| ање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и ост |
| јзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угас |
| одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.< |
| би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић |
| ђе много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мисл |
| агарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити |
| ћина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири м |
| век није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћ |
| , да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покуп |
| нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесде |
| аше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а |
| тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш |
| лук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да н |
| мах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху |
| еме и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, к |
| анине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе |
| тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове бла |
| сто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не над |
| p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јуна |
| ло.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мра |
| вом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако пр |
| си тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он |
| начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метар |
| <p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драг |
| веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о |
| управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p> |
| е и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, |
| ржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздр |
| смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњ |
| јмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види |
| опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде на |
| се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли |
| — Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободн |
| јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега |
| ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом ви |
| беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div |
| ек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то н |
| о беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која об |
| небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као |
| ећом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво п |
| еда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим ч |
| зук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у т |
| р је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? |
| чеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p |
| ким селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потп |
| апоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бега |
| S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве см |
| дбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— |
| дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли |
| и био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</ |
| д Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и д |
| јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чу |
| ућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</ |
| он договараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одуз |
| реко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће |
| сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти |
| овно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли да проводе сво |
| сигурности затрпавали улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисањ |
| Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p |
| тао краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, ј |
| и и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у |
| .</p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе |
| вања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа ј |
| твореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како за |
| сунчеви зраци управно падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега р |
| јмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци упр |
| у мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на |
| <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио |
| сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџ |
| срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога ни |
| Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба ос |
| а се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља ј |
| } Туна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њ |
| и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— |
| од таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро |
| во друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедн |
| наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је |
| ко исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му б |
| и увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На |
| тили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Ка |
| и-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом. |
| загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одма |
| ова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог |
| слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љуб |
| и он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Гла |
| није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, |
| га није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на |
| њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног |
| тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, п |
| им би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао |
| околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке |
| новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{ |
| > <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје ку |
| имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се |
| убав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у п |
| <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији.</p> <pb n="195" /> <p>П |
| зили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома уз |
| Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше |
| е приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села |
| су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у та |
| {S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са |
| о а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколик |
| мете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци м |
| а, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да |
| бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одб |
| в беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Ту |
| војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Сол |
| од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је ж |
| иле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само |
| његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања.{S} Она м |
| по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљив |
| о коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да |
| : циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи |
| ави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још више стр |
| сну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и на |
| н од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим |
| оди.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И |
| његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом з |
| ио дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити |
| ром од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочит |
| азговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуљ |
| ше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невеш |
| хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога су добијал |
| о кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> < |
| Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која о |
| ака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио |
| уге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, |
| гао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине |
| као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не може |
| ико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна |
| ишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се бе |
| м брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за др |
| лу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није чов |
| ни.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у П |
| ан тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} А |
| у се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај М |
| све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди по |
| о сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазил |
| се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са врем |
| но арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева |
| затвору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора ни |
| це, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала н |
| ом право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, |
| ков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику |
| мче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија |
| ку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим ра |
| > <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп |
| очише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно |
| одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, |
| ке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што с |
| ажно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> др |
| ј прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумара |
| р-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци |
| ав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може сам |
| и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбин |
| ици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали |
| оваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ дв |
| мбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, |
| тим правима.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума |
| ма сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривен |
| више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју поми |
| гли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвор |
| {S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и |
| ешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим би |
| рах.</p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још в |
| могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Миц |
| Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се |
| ке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и |
| добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрас |
| та потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да ј |
| /p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над једним отвором кроз који б |
| е две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.< |
| а подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не |
| а им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове" камиле које су могле да |
| о је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Д |
| .{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} |
| кривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</ |
| ваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама та |
| е тамнице, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали |
| у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом. |
| руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико д |
| сем неколико Турака — староседелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем |
| ата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло вид |
| ла није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се |
| ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну мо |
| морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их |
| и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и на зап |
| буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавн |
| есту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не п |
| сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко |
| нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type="chapter" |
| е одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им |
| њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Св |
| уду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате |
| им пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Мак |
| Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше М |
| о спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунч |
| ама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> |
| зори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Е |
| тао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто ур |
| а неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек |
| Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат ка |
| а како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се |
| поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> < |
| свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе нав |
| мелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад после неколико да |
| је мушких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он се измеђ |
| Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што |
| ио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што бил |
| па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети чи |
| па?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гар |
| , да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага б |
| се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.< |
| м Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостој |
| е много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p |
| урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда п |
| ог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за |
| Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог др |
| дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико да |
| пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан провед |
| не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки |
| опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук |
| же издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло |
| харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинув |
| сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са зе |
| p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} Турци! — муцаш |
| у не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са в |
| Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S |
| ди прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брз |
| -паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштовању од стране Арапа, |
| зи на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би |
| пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Чове |
| има у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен болешћу бран |
| свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрвављено тело Мицково.{S} На целом т |
| момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови |
| и што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, н |
| год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих дру |
| чан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан де |
| шинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали |
| више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато б |
| и...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца |
| е издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка |
| право сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, |
| гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био за |
| не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне год |
| ућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} |
| брији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвож |
| који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху примети |
| и бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много |
| а би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт ње |
| зно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицк |
| онака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити |
| ла права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, м |
| овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек |
| у блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе пока |
| на мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су и |
| узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S |
| к ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које с |
| свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арап |
| о усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а |
| јим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким |
| ријатељство.{S} Но то пријатељство није било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</ |
| е стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна |
| у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завлад |
| га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана |
| е стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и да |
| ди нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се |
| је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редова |
| </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Та |
| ицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети оп |
| растојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечера |
| латити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће доб |
| син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и пошто |
| е пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке од |
| ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити би |
| ај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вал |
| није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо ст |
| оља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки |
| на отвореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да ка |
| аврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Л |
| да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне н |
| а треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Мицко. </p> |
| они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу снева |
| амбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.< |
| </p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за ха |
| оворе остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... |
| о још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати |
| брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано од |
| он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља |
| пе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на т |
| овараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму сво |
| еше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог д |
| тов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би коси |
| > <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друг |
| наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... ш |
| век добро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима |
| слободу а понашање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</ |
| о са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју ј |
| крадом провлачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Вет |
| хова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што ви |
| ним паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђо |
| се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји ст |
| травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Д |
| устош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода м |
| планинских поточића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од гор |
| са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозн |
| го а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и бе |
| p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — викну |
| тоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бег |
| .{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет кора |
| на дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну п |
| о, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма ка |
| и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је као да су пр |
| чао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака |
| p> <p>— Разумем, светли пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђ |
| се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Ал |
| ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се измакну, |
| сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се к |
| дног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, |
| Јесте, честити ефендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно |
| >— Нека уђе! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одме |
| ред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживе |
| аж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се плем |
| <p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоруж |
| никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по нек |
| Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господ |
| када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте |
| ест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог |
| {S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, |
| о страх и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи |
| а где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашо |
| p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и теж |
| одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од п |
| <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — ц |
| це.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био скло |
| о код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S |
| > <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се |
| че:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја |
| ашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању |
| о зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четр |
| е истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава среств |
| ену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако |
| а им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време ње |
| атан, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само |
| ио му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га па |
| је?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те |
| адовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> |
| <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Мил |
| епрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гле |
| та од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло д |
| у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим |
| м себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договара |
| и ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у |
| на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа |
| Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осве |
| ицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше |
| еће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мо |
| рен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме изба |
| после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да |
| а зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходн |
| он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то в |
| а се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да |
| е и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези |
| су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би поми |
| раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима |
| .</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била заба |
| раброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, |
| између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После |
| за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео један ство |
| адао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне |
| ле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одоле |
| > упаде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S |
| езу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испр |
| по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав |
| ме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то м |
| p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обез |
| Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге. |
| својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога М |
| држљивији.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а в |
| пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец д |
| , и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних план |
| аше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} |
| м, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n |
| у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, |
| ио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непре |
| рски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову ств |
| ош пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да ост |
| би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, шт |
| ну и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини так |
| ет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве |
| ер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Ме |
| у те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити б |
| их пријатеља.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, |
| е смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо с |
| подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро |
| т кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилаз |
| е и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. з |
| рло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, |
| и га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, је |
| се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и |
| <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила |
| дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било ј |
| о кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би |
| , а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи |
| с на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева |
| на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио |
| жили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арн |
| дини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет м |
| вео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{ |
| рб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране |
| <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражи |
| 109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у ис |
| нога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p |
| </p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицк |
| Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у р |
| -Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и тре |
| лугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући |
| винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p |
| трашне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгр |
| однијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега о |
| што већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцал |
| Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето |
| се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S} |
| редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дан |
| е било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као ве |
| p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљ |
| — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бо |
| теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n="109" /> јунаштва и смел |
| n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио |
| , да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено |
| а тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није мог |
| </p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и ж |
| од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тар |
| ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше н |
| на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрест |
| о и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше ве |
| да.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цин |
| Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Миц |
| ела и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина пр |
| је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> < |
| кућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је |
| је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не доз |
| > <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорче |
| ом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p |
| стајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</ |
| Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Д |
| каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову ле |
| шањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према врелом су |
| хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p> |
| пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи д |
| како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онд |
| а не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потре |
| н има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и дан |
| ром неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгину |
| су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас у |
| ти.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изаб |
| но се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, кој |
| већим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пус |
| ли наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</ |
| још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p |
| родужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} С |
| } Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, |
| p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач |
| еник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ поч |
| .{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— |
| Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад б |
| мо срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи |
| ља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жен |
| S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде |
| све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.< |
| ачин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се |
| и пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана ж |
| неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитељ |
| ата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао |
| S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче |
| мбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, када чу |
| беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ от |
| или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по |
| {S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била |
| зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на а |
| аше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе они, да се |
| ака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.< |
| дог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га |
| т Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</ |
| тотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измак |
| бља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и с |
| ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Доб |
| шта.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да |
| вода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше |
| лавнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљ |
| е неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно ле |
| </p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Б |
| би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после ово |
| pb n="140" /> карактера једнога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају |
| поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, усл |
| саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао |
| х и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје к |
| .</p> <p>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....< |
| >— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога |
| <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлић |
| /p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донес |
| тавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за |
| ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> < |
| ах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише |
| за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна |
| тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— |
| са?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да на |
| .</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.< |
| часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме |
| и још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и |
| у као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. |
| но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> |
| ио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад М |
| је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — |
| егове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем |
| напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо |
| евелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</ |
| киваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми осл |
| жите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни |
| цко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина |
| е — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!.. |
| <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим |
| ка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} |
| нао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре по |
| егови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих |
| ма и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико тренута |
| >Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила в |
| ом старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па по |
| начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и |
| обар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српс |
| ишта!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти тре |
| неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> < |
| почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је з |
| ше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу |
| по можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну д |
| га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој че |
| Тако, синко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{ |
| сети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S |
| матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно к |
| риметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јо |
| Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадикова |
| ретураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и ње |
| ко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, |
| > <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толик |
| мбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по |
| ље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог п |
| е то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било до |
| исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178 |
| ачин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— |
| предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за овак |
| ћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје милости, кој |
| и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа |
| елу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико |
| кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су прола |
| /p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили су сад часове у највећој срећи и б |
| мах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сир |
| је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана, у чел |
| те обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад нас |
| е дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова више неће би |
| којима цело човечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено тело храброга |
| биље којим је обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше на његово изнемогло и уморено тело |
| е онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> < |
| и се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <milestone unit="su |
| ах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђор |
| потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио о |
| ји.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али- |
| еља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав која се развија полако према своме ве |
| водили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде |
| и најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге з |
| има дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморе |
| њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и по |
| диковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} |
| судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко |
| е као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунча |
| уже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом н |
| сковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад н |
| е.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кр |
| ори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они |
| главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед |
| ло и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице |
| е на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака |
| ав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно с |
| онаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи |
| Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубње |
| ршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </ |
| а извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У |
| о се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро |
| p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух о |
| тити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је ов |
| ње смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој |
| растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар п |
| ало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих |
| и један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исук |
| валу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки |
| /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то |
| чин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих б |
| а, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим из |
| а мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Б |
| онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и |
| свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња |
| .{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По |
| беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становниц |
| жи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили |
| аво ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, пр |
| м ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Вод |
| цко са својом дружином налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Ту |
| аних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмица |
| наути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко о |
| а његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слободне час |
| ј пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој |
| едном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо ис |
| </p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И |
| и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље |
| знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинским кланцим |
| јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, о |
| ваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер |
| p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских |
| оме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако |
| у Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила д |
| х пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сл |
| II.</head> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица |
| ection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, н |
| а камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у кариј |
| мирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спрем |
| да пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село |
| иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спас |
| беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крст |
| ада, када се њих неколико опет појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете |
| они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они с |
| , а затим се са својом дружином улогори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибр |
| и се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} О |
| један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева ками |
| сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да р |
| ше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села |
| 19" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесн |
| коваше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицк |
| де-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичи |
| ’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на пл |
| та дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и к |
| нажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше.. |
| {S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p |
| Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана |
| љда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „о |
| везали па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не |
| Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци |
| p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слу |
| > <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда по |
| /p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друг |
| <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах по |
| посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-мож |
| одећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе |
| се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — о |
| Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко |
| </p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не поврат |
| жати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са |
| > <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послуша |
| ој варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је м |
| ј, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође зај |
| ота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред |
| .</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин тре |
| и-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и виш |
| есу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p |
| обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја уве |
| ици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га в |
| еће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у |
| кох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Д |
| месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздање |
| ља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али |
| Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше |
| лико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири к |
| p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Госп |
| ну и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима |
| дица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само |
| и тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој кап |
| p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту д |
| едан оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти каже |
| удити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет |
| Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих |
| путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је мо |
| мбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама цел |
| , чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко |
| Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од прилик |
| .{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само пр |
| е српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — |
| и-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не |
| а — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем пе |
| а је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још овол |
| ... нисмо још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— |
| ући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој по |
| ну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни |
| е један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред врат |
| /p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — рече један од њихови старе |
| онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и из |
| лева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сва |
| ој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвов |
| а, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она че |
| аве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се |
| Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Х |
| у Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунац |
| гога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад |
| њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, |
| ада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад |
| држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле и п |
| " /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се |
| дио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни са |
| тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена |
| е Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од ка |
| прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... прод |
| , Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p |
| оспода Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласн |
| аву.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.< |
| аићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснил |
| са тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером |
| ац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> неки Михаило Томашевић |
| идбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанк |
| ечење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим гал |
| а.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, али га зато |
| аска од убојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сат |
| еху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, |
| но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријате |
| <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у си |
| стаде код њега неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео |
| месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чист |
| и Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је ист |
| ог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, чим б |
| и човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадила |
| а љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} |
| </p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ |
| ји беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са рес |
| Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могл |
| па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, го |
| еретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајн |
| еве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим |
| шља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатс |
| сом изгледаше према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> |
| аје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсеца |
| ста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме д |
| шко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота ви |
| . запалио конак!...{S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, претварајући се |
| ио у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и |
| пасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом бри |
| ..</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Ба |
| > <p>— Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... |
| сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни |
| оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора |
| а на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе своји |
| бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се испо |
| остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И б |
| кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити |
| му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима с |
| да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да |
| бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP1902 |
| ицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи |
| , ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила с |
| њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говор |
| ћ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану |
| мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци ком |
| разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили су сад часове у највећој |
| ристос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љут |
| м, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</ |
| релим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није |
| А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум д |
| тити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет год |
| сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — прошапута полако он, прекрстивши се а за |
| и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се по |
| де онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезим |
| ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко виш |
| могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страхо |
| горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Св |
| .</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим |
| шо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са си |
| бодно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси |
| га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је |
| гибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} |
| у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p |
| унчани зраци, те премилостиве благодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа, благотво |
| ко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, |
| но. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, веруј |
| далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су |
| а као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежиј |
| ће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана |
| , да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не |
| и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо |
| цаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... с |
| омене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука |
| коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поч |
| тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милев |
| ао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га сло |
| чупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да с |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>И бој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде |
| /p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на |
| Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли с |
| — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши јој после |
| о да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да ос |
| старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи о |
| .</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи |
| {S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и од |
| никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, шт |
| p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном ре |
| безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, |
| њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер т |
| " /> <p>— Ја сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу |
| морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и |
| мнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те кр |
| урска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, који беху |
| ... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе др |
| -кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечеро |
| до! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њ |
| у и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах зам |
| Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако ми |
| и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је |
| а одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> |
| е трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још |
| који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се т |
| и то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопи |
| ...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један друг |
| увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као |
| </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то |
| >— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни |
| ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, је |
| а ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га |
| изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и |
| и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарск |
| оде и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, |
| ружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гош |
| .{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S |
| аца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет п |
| е, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Т |
| омешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку. |
| м врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише, |
| о олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и |
| > <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гл |
| чила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а |
| таше.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. |
| плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!.. |
| паво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу м |
| вога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљути |
| јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> < |
| фендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, синко, та |
| несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не |
| д им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орања |
| о болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог ли |
| бо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одгов |
| , јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тел |
| ио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> < |
| о погледати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, д |
| жна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — пе |
| и предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо др |
| > <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унес |
| вању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као |
| оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред ј |
| су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зо |
| мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћ |
| а би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| </l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дој |
| е последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није би |
| ти сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Ми |
| <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој |
| н могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други |
| и ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине |
| а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, |
| он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се |
| о си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа |
| Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а |
| у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div> <div |
| Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим човеком, који им |
| о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част |
| опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} |
| иње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био ј |
| у натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно |
| } Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али |
| шта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била м |
| ина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули мес |
| готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне ра |
| „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрест |
| стасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада бе |
| — Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, |
| чког четовања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили ме |
| толиких ратовања, после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би |
| догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ |
| До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но М |
| а бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одстрањен од сунца и |
| неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гла |
| Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрв |
| је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{ |
| за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако са голим ја |
| год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они те |
| и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му ј |
| ријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, |
| усија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а |
| то науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североист |
| о медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутс |
| а.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и |
| да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</ |
| ове последње речи није радосно примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изг |
| телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе н |
| .</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — |
| је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима н |
| већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков по |
| етлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче. |
| учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељс |
| , из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у српско-тур |
| </p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду |
| крст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој |
| ци њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је |
| да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријате |
| узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узм |
| адовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка. |
| дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а н |
| коврхе јеле... стари храстови, китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинов |
| ду.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше |
| ем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и С |
| тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова, продавш |
| Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добр |
| .</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да |
| да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, |
| ицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да б |
| </p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако т |
| их руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! |
| пет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Ду |
| ни!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од |
| же да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико |
| удина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштри |
| ледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од |
| као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој зав |
| .</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он пр |
| ји би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да м |
| н.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад ви |
| а и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S |
| Section" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче из |
| већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте |
| ари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко |
| док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чим беше |
| еке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од грани |
| а, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше м |
| и шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бр |
| е у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су они т |
| иву којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги |
| нутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је |
| вога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n |
| обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Ми |
| авте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке н |
| ати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му |
| р, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко |
| бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савлада |
| ери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јо |
| и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а иску |
| ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет о |
| дговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Миц |
| вио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружи |
| Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" /> ње |
| p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турск |
| ересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те је и он д |
| то испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови |
| брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и приб |
| брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити |
| <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пу |
| у.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред |
| али чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-Коста, здраво! — отпоздравише му остали, — носиш л |
| , тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи! |
| гу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да |
| за се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог |
| /p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник |
| иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима. |
| арљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави |
| , она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка се |
| ко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја |
| беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће |
| а.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите м |
| а све стране милијарде зракова — нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом |
| ет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово и |
| ом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а он сам |
| беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се од |
| буђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.< |
| ме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p |
| опуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> |
| <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав |
| ги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зор |
| е врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше и мекше |
| ка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се та |
| ави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Миц |
| о упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са ка |
| мили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} |
| се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго траја |
| и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицк |
| ан другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здр |
| да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обо |
| вако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему |
| од највећих разбојника и крвопија наше браће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и |
| .</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када |
| рљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и |
| као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу. |
| дговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и |
| n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори |
| одно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, |
| дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужи |
| приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Ми |
| м рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед |
| а? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео с |
| их руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи |
| оћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна |
| рвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети туж |
| ранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пр |
| са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време о |
| Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логор |
| е водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских пл |
| почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њихо |
| младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше |
| до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаш |
| и.</p> <p>Овако продирање преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских клана |
| ојим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толи |
| знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо |
| тле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са ос |
| , па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S |
| равио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се |
| жно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га и |
| е.</p> <p>— Турчин!...{S} Каурин!...{S} Бре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџа |
| т са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, |
| а дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, ко |
| ња, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викн |
| помагај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартин |
| е би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па |
| јући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још ош |
| _C1.1"> <head>I.</head> <p>— Камо селам бре, ћопек <ref target="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко |
| које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мо |
| на појединим местима створише се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе |
| у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горос |
| да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да ј |
| у кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n="19" /> <p>Костин |
| ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева |
| чин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивн |
| . на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и |
| уче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно |
| ареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зо |
| ху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде |
| бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђен |
| вцима размахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не |
| остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут |
| вршини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урм |
| је су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава |
| уг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласн |
| ст од оног камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет |
| а грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини сам |
| .</p> <p>Караван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше уму |
| у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здр |
| p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са |
| мила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета к |
| нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе |
| од.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка в |
| p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом |
| а.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђ |
| у.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима по |
| Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била так |
| и већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољим |
| е а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.< |
| зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S |
| ренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине |
| ... преко зида.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим |
| > <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја |
| се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко |
| да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше...</p> <p>— Т |
| м! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну р |
| з Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашња |
| е, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове ка |
| ику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а |
| стрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам |
| пчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицк |
| ојави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са |
| ко у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n |
| .</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не |
| име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма |
| потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних п |
| његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену |
| кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако пр |
| p> <pb n="117" /> <p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је |
| о шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p>— А |
| војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се мо |
| вуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, |
| ђења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само |
| о су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно прову |
| а и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} |
| ише задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ни |
| сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жерав |
| устио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} |
| <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’ |
| шћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За н |
| ела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а у загр |
| иде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се |
| и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах |
| са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако нач |
| стиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид о |
| сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} С |
| а Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко прим |
| а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више про |
| од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слобод |
| редини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко |
| во село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад |
| се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једн |
| чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па |
| човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљ |
| pb n="57" /> <p>— Који, који? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружа |
| вог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — |
| 01" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се |
| о бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави с |
| </p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Ст |
| чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", |
| p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад |
| ко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да |
| ином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они |
| лизу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могл |
| ше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу м |
| плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше |
| S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турч |
| о са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — |
| истаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате т |
| признај, заблудело момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на у |
| ћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још |
| џанум, чука наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вече |
| осподњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најм |
| ко се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у |
| .</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа |
| да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одм |
| цко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко |
| p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од под |
| адом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор |
| озно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те |
| о к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја |
| да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху. |
| радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била |
| ову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену |
| ко звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се није д |
| емена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сусти |
| млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав |
| b n="46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се |
| однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он |
| ше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљен |
| најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Саста |
| гладнели услед непрестаног путовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући |
| већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше |
| апе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба |
| и Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— О |
| са ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p> |
| а чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долази |
| уканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и |
| опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивал |
| очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног ж |
| ше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ |
| ђоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће пар |
| ан да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је виде |
| матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и |
| .</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, |
| ко причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он |
| то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не |
| — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, |
| има пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} |
| у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лица.</p> <p>Од |
| о одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих к |
| е, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а |
| ако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p |
| n="115" /> <p>— Знам, знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и |
| неповерењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар ј |
| знајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту о |
| шо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут |
| је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре оста |
| ом обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако за т |
| омих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшен |
| „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом п |
| ствен.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p |
| датле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S |
| разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца |
| лиже и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p> |
| и другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике |
| време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире с |
| збуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико |
| јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављ |
| скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се ме |
| бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту |
| да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— |
| лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца |
| внија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође |
| језик.</p> <p>— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупље |
| ела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином |
| већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са |
| својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муње |
| иумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симин |
| уће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурн |
| упити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове хр |
| аља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још о |
| друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир и |
| p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Стани |
| срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n=" |
| ападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћ |
| оба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и на Македон |
| дник бугарског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да |
| ећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их |
| илично затегнути односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.< |
| буде продужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до г |
| многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцниј |
| Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не мог |
| рине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један |
| наду полагао и на ондашњег председника бугарског министарства — Каравелова, који га беше веома |
| стављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </ |
| ко дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Бил |
| ндила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио |
| љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што |
| .{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер |
| илу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ до |
| ним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плану |
| како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македон |
| ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год |
| ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се |
| игао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше |
| е они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки |
| ређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год |
| ве дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарске војске. |
| о му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </div> <pb n="124" /> <div t |
| аху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на руски ма |
| ам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, к |
| ест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да |
| што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама са |
| — Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели |
| асловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, кад |
| ...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, осве |
| ош исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог си |
| ева.</p> <p>После извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком о |
| Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи |
| Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дет |
| ду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!.. |
| ахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахр |
| — И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад |
| да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, |
| снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избач |
| како није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега |
| ог оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У |
| а ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, честити |
| послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p |
| н је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он г |
| да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову т |
| одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од капетан |
| У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и |
| Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана |
| е брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се о |
| е нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Н |
| а то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну пр |
| а:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам п |
| лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Х |
| волику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> |
| Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале з |
| колико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Осве |
| ко друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла |
| е; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} |
| у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом |
| ко побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг прија |
| у, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... т |
| а ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извешт |
| да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указа |
| неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, а |
| пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— |
| да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз |
| </p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лир |
| е опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању р |
| а одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи |
| мо на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...< |
| ет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код о |
| Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} |
| време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> |
| Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</ |
| ужише путовање.</p> <pb n="198" /> <p>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду |
| <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се |
| ше да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те |
| ај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом прол |
| те да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би |
| ким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> |
| дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио |
| освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <mi |
| у жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог |
| сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и |
| з лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но М |
| и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се |
| ато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље траг |
| Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну п |
| >Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> < |
| да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога |
| о као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико |
| n="116" /> да размишља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како |
| е повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да |
| ичне ствари те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њен |
| да а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што ј |
| и, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па се не |
| самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете |
| већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека т |
| Снажна — снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па |
| ction" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасн |
| ’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И |
| гибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S |
| ковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном зан |
| по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножј |
| плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасив |
| едара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ суст |
| Седи! — командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ сед |
| злив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро однос |
| рани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине: |
| у долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаш |
| илним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше |
| усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зв |
| их шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада |
| рвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се с |
| ут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинских поточића, место оног дивног |
| у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад с |
| рави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и са |
| аламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирк |
| а, који се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице |
| сам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман об |
| ако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами |
| ује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надиш |
| ула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним б |
| на њена страна сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвеће... <pb n="10" /> та |
| ле подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште ва |
| ом међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Ту |
| шити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само |
| цима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи |
| ра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div type="c |
| о оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и с |
| ра а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и |
| еде пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао |
| неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах |
| ицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан т |
| екиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурн |
| то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Беогр |
| обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кућ |
| } Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лиц |
| ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло |
| уста помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полак |
| м дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је |
| } Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јеше |
| ту кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри с |
| је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> |
| дуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претур |
| <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштен |
| ови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов |
| ати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када |
| колико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но |
| Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдес |
| близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно |
| .</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној ок |
| {S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разли |
| накресаног Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим другов |
| ваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> < |
| ваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зр |
| разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало ис |
| аће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и најопаснијих царских одметника казни на ст |
| власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше н |
| у изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколи |
| </p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пута глед |
| ој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> |
| , а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чист |
| тало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у |
| ли-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико м |
| асну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Св |
| егове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гу |
| колности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спас |
| ало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поре |
| лови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> < |
| силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад |
| ин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најм |
| а страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, |
| /p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Н |
| им — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и Старој Србији.< |
| е, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ крен |
| !... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Те |
| то коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситн |
| беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине |
| /p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну |
| све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у |
| ришту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткам |
| , као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако ду |
| крочи на неколико корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши ј |
| " /> <p>После кратког очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, |
| брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму |
| сто! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ва |
| еше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи г |
| човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и |
| продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вере |
| о попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу |
| врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p> |
| у кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора |
| но било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им |
| ај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> |
| , к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." |
| а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у сре |
| ивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S |
| p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешч |
| убњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше |
| помагање, — све то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни |
| ицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и |
| свог.</p> <pb n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благо |
| олико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку д |
| стим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од |
| о од Петрињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли о |
| милама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Ми |
| ве што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с в |
| — До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Св |
| нпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учини |
| ом а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафи |
| , правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако исти |
| /p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и нез |
| асхлађујући своје заморене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушк |
| е дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Из |
| .{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне |
| ла да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће |
| ко јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно до |
| ала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном касу тр |
| ану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као |
| зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Јед |
| и и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја |
| нко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, |
| на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак т |
| ите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостоприм |
| >Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref target="#SRP19024 |
| д већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, |
| кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутне суд |
| таше право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у |
| ар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти |
| м баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накр |
| аравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се |
| ба крити!...</p> <pb n="86" /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — |
| и „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говор |
| језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи н |
| >— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише |
| многи турски великодостојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{ |
| то, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна реч |
| Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пан |
| царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који |
| ама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, |
| цу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски велико |
| остале турске великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога |
| мирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који тако скупа и састављаху п |
| га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирн |
| Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на |
| беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седмор |
| дуре из предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја |
| изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале турске великодостојни |
| еме мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном |
| но од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а н |
| чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И |
| у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место г |
| ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за че |
| е да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и |
| остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је нов |
| ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, трг |
| а могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо |
| тне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у |
| говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је роди |
| ара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када |
| Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аг |
| ли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јан |
| чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег |
| кну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, шт |
| Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао кака |
| лично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек |
| аметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре |
| одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од как |
| кај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио |
| са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> |
| омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче |
| !...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му б |
| ли сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицк |
| даше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале виш |
| ужина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!. |
| сто, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено улазећ |
| а вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, да в |
| у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И ка |
| мах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око по |
| <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати |
| нде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани |
| <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно повер |
| но Ламбро.</p> <pb n="65" /> <p>— Хвала вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви |
| е очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> |
| о својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајес |
| јом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди по |
| мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но вел |
| .“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом н |
| обро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за веч |
| ако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу |
| које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варо |
| јина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што ва |
| 024_C1.2"> <head>II.</head> <p>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показива |
| кину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има |
| а! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, о |
| е баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах у |
| му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се |
| е већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовц |
| ј крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба пр |
| у, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре ше |
| а Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако д |
| и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — |
| рапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. |
| бравајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} Мицк |
| џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртв |
| дам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је с |
| е.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко јо |
| кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити |
| ло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусл |
| ова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој |
| head> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста тр |
| p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их у |
| еца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p> |
| као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и оп |
| аму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на |
| га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко и |
| тар поглед његових крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебело |
| ност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати ов |
| шању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, |
| ћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне |
| од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава |
| хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових посл |
| <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> |
| на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, д |
| иковце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, јо |
| о да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> |
| о било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турц |
| ике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> < |
| сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо |
| кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но |
| све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре помену |
| и на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам |
| препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убо |
| видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан |
| га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одма |
| ку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!... |
| Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни |
| беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава |
| </p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих |
| онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрл |
| е проводио по неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о |
| е је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладн |
| једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Не |
| ети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше |
| еше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p |
| ео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус |
| за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и |
| до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!...</p> <p>Надзорни |
| ећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{ |
| ела, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножј |
| стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху |
| Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један |
| ело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар |
| p>Убојна звека љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, запомагање, — све то страховито проламаш |
| едва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце |
| риград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигн |
| лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих |
| то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихо |
| знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког |
| ице. </head> <p>Мурзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Турска влада терала је нај |
| ећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У к |
| ема већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше наста |
| 7" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на |
| његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземно |
| дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених са |
| у и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин врати |
| ме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад |
| пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p |
| н и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више к |
| д он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једн |
| Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се |
| ису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, д |
| лико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Ру |
| они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и ни |
| путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се о |
| е јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се зап |
| кову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивш |
| ше Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како уву |
| Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и м |
| уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели с |
| чела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле |
| за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгледала је као какво поприште великог боји |
| да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сва |
| испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога |
| адала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке неме тиши |
| ами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да |
| срећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија |
| стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер посл |
| , коме се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљени |
| нарочитим правима.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмов |
| хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкарац |
| хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова би |
| е Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведе |
| и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако ист |
| положењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина да с |
| а опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док ј |
| ком мору лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са |
| тала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место |
| есрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском ур |
| ад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p |
| ком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрест |
| ива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами |
| убоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар које п |
| кође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, |
| краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — |
| неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> |
| да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где прона |
| <p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше у |
| н је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Т |
| оме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и су |
| а заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.</p> <p>По заповести управниковој умрлом ефендиј |
| није поменуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средозе |
| ју.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 ст |
| милост и немилост управницима појединих вароши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике р |
| иполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је |
| у варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </ |
| н, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} |
| } У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних станов |
| и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде ж |
| За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи |
| ког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у са |
| ех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме ма |
| .{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро |
| фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе |
| бојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који својим |
| одољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место |
| гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопиј |
| стављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за |
| p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — |
| /p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, ч |
| То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће |
| , да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи |
| Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад |
| крије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Ка |
| ј планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају д |
| , зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладал |
| есила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и д |
| </p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почасти |
| ке крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш |
| оћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мој |
| о и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице управит |
| па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек бех |
| прам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових пријатеља.</p |
| матрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада. |
| конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спаса |
| Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</ |
| душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сад |
| је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио |
| ле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Реко |
| цкова мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуно |
| и у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и |
| воју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, под |
| дмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то |
| прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, |
| и.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренута |
| о ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи к |
| то дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жерав |
| да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, к |
| <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код к |
| јте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарај |
| изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накреса |
| аких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још |
| а они се најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше |
| у зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако пр |
| ра?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на зе |
| а њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног с |
| тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни п |
| ле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало пр |
| аљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађ |
| мтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома пон |
| ма.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још |
| {S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! |
| о је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода |
| убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим ж |
| уришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуш |
| чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један н |
| /p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи |
| ну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на н |
| е.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p |
| становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта |
| сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за рук |
| е ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Ва |
| ма да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нем |
| у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита М |
| ана отворише, на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p |
| осматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што |
| грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах |
| вога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љуб |
| о ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили св |
| ао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слобо |
| <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу ови |
| часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма д |
| још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад |
| други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беш |
| еху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да |
| узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Ф |
| е од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах |
| е силна љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, |
| /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређен |
| куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бе |
| брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше д |
| у мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три д |
| ... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми |
| н беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог ме |
| а кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени |
| ајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би прим |
| акога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{ |
| шао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Ш |
| ко је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тег |
| раћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...< |
| Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.< |
| е још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалиц |
| појмити.{S} Човек, који је целога свога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и неја |
| и противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, |
| ољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки убијају њ |
| и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена |
| иград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштит |
| ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} О |
| ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што је |
| 19024_C1.7"> <head>VII.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну једа |
| но погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ам |
| но око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од |
| ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи |
| осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецка |
| и скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не |
| ок бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, |
| } Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да |
| а све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задир |
| грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— Море, оставте човека, |
| вој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p> |
| арина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би |
| ам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од |
| њеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S |
| звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм. |
| бична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да |
| и да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не |
| де је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бог |
| ке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко |
| .{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и благ |
| ање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поч |
| хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма. |
| ли овде и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</ |
| p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђе |
| чане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму |
| исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} |
| ки друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге |
| м нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља |
| д не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се |
| ти од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, |
| је вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починиш |
| стано ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </div> <div |
| ко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље којим је обрасто извор и хладовина благотворно |
| ством није се могла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и и |
| дно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високо |
| амошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим пр |
| p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женск |
| м подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог проле |
| д овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Ми |
| фану код осталих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни |
| вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.< |
| како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Те |
| /p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S} Мара |
| На неколико тренутака указаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили |
| а оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, о |
| рака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци ч |
| лаве до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, |
| ad> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к |
| а би било стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику |
| ећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку |
| </p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са којима и |
| ри доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, |
| е ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није |
| од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан |
| зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са с |
| „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатст |
| арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као |
| одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја |
| , о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчин |
| поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре |
| величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка. |
| егоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики с |
| број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква о |
| говори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско |
| Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} |
| ачки јатаган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око круп |
| се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са златницима, звецкајући, тражећи мест |
| оћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако прити |
| </p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивн |
| од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, |
| аган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о М |
| а су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицах |
| а за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове |
| ћи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — за П |
| а замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стража |
| вај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Ч |
| у и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове последње речи а кожа н |
| p> <p>Осамнајест камила, натоварених са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било |
| људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами |
| може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео ј |
| <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и пове |
| и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да их о |
| ора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивни |
| p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророк |
| ајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху ха |
| елики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би |
| м могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p> |
| ену.</p> <p>У једном крају испод једног великог камена опазио је змију необичне величине.</p> < |
| .{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сј |
| ош сама изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од |
| издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му своју намер |
| обали Средоземнога мора, између залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се мож |
| а или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник б |
| разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово |
| алију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлој |
| еху сакупљене многе паше и многи турски великодостојници као и сам валија, који ће имати да суд |
| побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} Но најзад на о |
| гоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегст |
| гова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухв |
| } Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сложно на турску војску и |
| ваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> |
| Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније з |
| ут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} П |
| на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — |
| та?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити паш |
| ћ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзор |
| нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје мило |
| се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="169" /> |
| је то измождено тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одл |
| амиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна је била веом |
| и кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси |
| такленцетом уља.</p> <pb n="46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за |
| пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и |
| ана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни с |
| ешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живо |
| ле неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Руси |
| много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарског |
| сти и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „ша |
| ику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — ви |
| мо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за те |
| неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече д |
| о спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рука |
| пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину |
| већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нек |
| беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> |
| остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје опту |
| жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — одговори Мицко н |
| Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики број гра |
| великог камена опазио је змију необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не см |
| у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи |
| Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ев |
| ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече |
| но са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал |
| ..{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли |
| случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем |
| а!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег разговора са начелни |
| збојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, |
| ако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд |
| ОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> </div> <div type="titlepage"> <p>Штампарија |
| и сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише ка |
| е и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицко |
| у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са |
| вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> |
| иле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и свато |
| ти.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не п |
| отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако к |
| г разговора Станимир одмах појури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислима непрестано се пре |
| беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше |
| Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалу |
| ином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу х |
| вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се сп |
| Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> <p>Но нам |
| рбији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и |
| , ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те их преда |
| и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, бр |
| елио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако н |
| вога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна шт |
| <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радо |
| вао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сеља |
| светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>Посл |
| орба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но |
| са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест |
| он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах од |
| адјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и в |
| Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у |
| министарства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-т |
| Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко |
| родице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики бр |
| вши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, |
| но непријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са сво |
| је, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p> |
| гоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења |
| је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна р |
| о-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и хара |
| е повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> н |
| га племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени |
| иње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и к |
| азирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко испр |
| љубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање и са не |
| се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад |
| га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загр |
| тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинск |
| рв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају |
| мао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону |
| оклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да |
| у у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашани |
| , ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око |
| , честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Ми |
| вић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога о |
| а их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо |
| злога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, |
| агума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} |
| аш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они је |
| езекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме |
| Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, |
| кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећа |
| {S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p> |
| ху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи |
| љубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах |
| и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p |
| ли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко са |
| жином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега н |
| у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том приликом и пр |
| /p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече М |
| ћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но ка |
| кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хв |
| одавде! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! |
| шног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да |
| рати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу т |
| .</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> |
| му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њ |
| и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у з |
| лико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зар |
| вио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом ма |
| о од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не |
| много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он |
| нагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дан |
| преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је с |
| се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори |
| Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>П |
| ..</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p |
| ва.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају о |
| уга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам |
| ма ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано |
| тељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и |
| хове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" |
| ге његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се од |
| у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће |
| никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећ |
| 68" /> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; |
| нту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посмат |
| цу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако |
| p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што |
| пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам |
| {S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не приз |
| је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један ј |
| и и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p |
| н борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{ |
| 66" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова |
| свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог |
| жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче |
| пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Ала |
| му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавст |
| дговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ниш |
| ожији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству |
| вде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је |
| дан Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — р |
| је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на |
| а скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се |
| крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га |
| ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Ми |
| } Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље н |
| азује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно |
| не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> |
| чке ножице не клону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред со |
| сположење опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави |
| еше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до с |
| ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше |
| рделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одм |
| снуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано око оне његове ране. |
| то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше ст |
| инограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам до |
| дножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а к |
| не у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, |
| онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ |
| у, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| м дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисно |
| ја.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заход |
| име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, рас |
| си и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и та |
| који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са |
| опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима |
| би је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше |
| бљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био |
| Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој ду |
| е чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста о |
| ише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије вој |
| ј души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам б |
| девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне поздраве. |
| /p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је вар |
| се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у г |
| p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ ш |
| Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског |
| оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</ |
| познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове последње речи |
| <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора |
| релог песка, који подизаше овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најз |
| аги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би пон |
| и са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да ж |
| се јављаше <pb n="144" /> освежавајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извл |
| Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему б |
| ако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше све он |
| ди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само за |
| рзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу |
| ом: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жар |
| нији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћ |
| роменуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и |
| дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње н |
| е сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.< |
| аганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а сво |
| хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто оп |
| иром засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно |
| скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама |
| дух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, к |
| а су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквог |
| ро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} |
| урцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им б |
| жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.< |
| да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно ј |
| Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би с |
| ј гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад б |
| д непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S |
| ана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења |
| p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању |
| Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог п |
| као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка. |
| акав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Мног |
| тегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом глав |
| p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах зас |
| да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и го |
| е пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога |
| морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешк |
| арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но з |
| е и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у |
| пуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке |
| ола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита |
| ровести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестан |
| м, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, с |
| колико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у м |
| жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са свој |
| обро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружи |
| д намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја |
| сти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пу |
| гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и пр |
| иким мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде |
| за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на |
| , чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у гр |
| p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презриво у пандуре.{S |
| урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шес |
| цкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> |
| ад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S |
| одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од доб |
| д хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! |
| вољци не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пож |
| аде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, к |
| али као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су |
| са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчан |
| а испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе |
| вих кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од под |
| {S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ б |
| ћара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... |
| чи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној бу |
| поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних п |
| лико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад |
| и научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p> |
| у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је бил |
| душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Три |
| . — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудно |
| ко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу позна |
| ђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљуј |
| не јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилн |
| цко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари ова |
| у.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о т |
| другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојн |
| че да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са с |
| ла права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начин |
| и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко ш |
| јниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.< |
| ше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бек |
| ај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види т |
| аша?— упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити еф |
| ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — |
| но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе |
| , како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што |
| д остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заог |
| поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се с |
| уг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! |
| је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу |
| је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал |
| мо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти к |
| баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја |
| у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, |
| , од неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди з |
| n="125" /> <p>После неколико тренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни |
| p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва |
| аво ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је |
| Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа |
| иховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојк |
| чно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на |
| им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравн |
| а ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви рас |
| ди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав пре |
| а.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене |
| ете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крво |
| бојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства |
| n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху |
| дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодост |
| ли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поно |
| опао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како |
| е, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста |
| ују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче |
| unit="subSection" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од |
| ш даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској вој |
| нова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколик |
| опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрип |
| да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, |
| чере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и |
| аној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пр |
| и силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох |
| Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином |
| нили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравн |
| јмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>С |
| ре?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи |
| евалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сум |
| м, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути ја |
| беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са |
| а га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњах |
| с а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, ш |
| згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја |
| ћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори |
| долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им М |
| орам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156 |
| ити пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— |
| војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином напа |
| у са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилеп |
| и дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад |
| ат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... |
| с пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плат |
| репасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у по |
| уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, |
| рно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочиј |
| шли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Миц |
| о жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти |
| одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задр |
| више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах на |
| а оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан. |
| је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јунач |
| то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се |
| во у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем беск |
| н се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, д |
| апка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејри |
| еше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљак |
| ав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и т |
| освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очим |
| /p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, |
| ше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима |
| у осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад пу |
| у.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали |
| ори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо п |
| чекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица ве |
| фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хури |
| и ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако так |
| развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У |
| као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ бе |
| м.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао |
| ику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог |
| причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} |
| азговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихови |
| лио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. |
| вори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли она |
| > <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Мицко...{S |
| силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, к |
| ао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му |
| S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или к |
| голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и |
| ра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још кој |
| еху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогориса |
| невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, |
| убав која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељски позд |
| добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друго |
| драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава |
| их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, б |
| алафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљ |
| ити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркв |
| ачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која ф |
| оге Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци |
| то беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете |
| Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јата |
| ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опази |
| мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало |
| ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину |
| ојури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ха |
| ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је сто |
| дна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко |
| ених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пођ |
| их осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да и |
| таше Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Св |
| оло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек |
| раше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{ |
| киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и ал |
| га драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све више и |
| чен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дру |
| пију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху ту |
| брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на вратим |
| вог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јаг |
| евши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезава |
| ну у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>К |
| честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. |
| ихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама |
| тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у |
| омила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Ше |
| мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Доб |
| убоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском бл |
| у они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74" /> нападима од |
| ало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и пр |
| Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто |
| наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче д |
| у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p |
| и.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико |
| мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</ |
| зашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радо |
| најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини |
| Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка ј |
| Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p |
| на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Миц |
| отера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман |
| stone unit="subSection" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше ка |
| ојом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, |
| министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са св |
| ови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осв |
| е било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху ч |
| све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време |
| p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чиф |
| ху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити о |
| онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бел |
| лавама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну |
| свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој |
| .{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира д |
| овећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад в |
| а Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је |
| ? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, |
| ајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" |
| са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и |
| мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих огњишта |
| елом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезавах |
| снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга |
| че Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... целу породицу.. |
| чито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању к |
| их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празн |
| није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за ру |
| беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од |
| својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позва |
| .9"> <head>XI.</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одма |
| ови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери о |
| с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се |
| м, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од |
| е женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Миц |
| — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо м |
| о сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пус |
| је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" / |
| нуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренут |
| ко да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за се |
| орицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуна |
| начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> |
| на Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драган |
| оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци |
| ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="1 |
| то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p |
| м дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме |
| <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{ |
| ло је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима.</ |
| вог плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој |
| и почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но |
| јави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мал |
| даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну |
| енут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— П |
| села песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све сн |
| тинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху |
| м испекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово доброво |
| оноликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као р |
| е крештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не пре |
| ш горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури од |
| ећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} |
| ак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки у |
| и кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} К |
| и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозн |
| икну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p> |
| еше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p> |
| ма спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз п |
| наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n |
| } Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се з |
| и не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то |
| >Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Кап |
| пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, |
| не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у паши |
| ну.</p> <p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше посп |
| Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше |
| енутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по п |
| ро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Ст |
| — Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се ма |
| ла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар |
| лни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо |
| , који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка |
| мислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска ство |
| тост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадн |
| вањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањ |
| , пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, х |
| ном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се |
| е.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? |
| од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно |
| , нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се |
| е смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши за соб |
| пак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се |
| м, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време с |
| ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом |
| и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о |
| е роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу |
| н треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари |
| јду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!.. |
| <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учини |
| > <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p> |
| м рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, о |
| устан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> <p>— Трудићу се! — ре |
| > <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чи |
| >Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше н |
| оши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим с |
| од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна ду |
| ош није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморно |
| S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од преко шесдесе |
| } Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... |
| о дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње |
| Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — вик |
| рањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу ка |
| самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово м |
| нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом |
| и — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег пред |
| ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Кумано |
| е Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног га |
| езиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> <p>— |
| че Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и |
| алим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и прези |
| Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицк |
| ако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> <milestone |
| Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Крава |
| гових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плах |
| остигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покуш |
| Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p> |
| и.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са |
| !...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли: |
| страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хо |
| е радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Ст |
| муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одго |
| е речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио |
| олазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко |
| ет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад о |
| топе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да пад |
| сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова в |
| пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху |
| Пошто се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколик |
| ао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињ |
| p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и дев |
| ржаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но |
| о опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо иско |
| е.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p> |
| .</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњ |
| на било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом пој |
| ити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— |
| чајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" прав |
| и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше |
| е свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се |
| ад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ исп |
| била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви о |
| ени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој з |
| /p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустен |
| јући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је |
| еху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржа |
| већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у ста |
| у за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и са |
| д и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела |
| дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг в |
| Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село В |
| и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb |
| и Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и сами бе |
| ом на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Тур |
| вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му |
| одозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Б |
| бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од |
| рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{ |
| валу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином |
| де. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из ар |
| ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одма |
| ути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чул |
| сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе с |
| тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жало |
| левиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили |
| има и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет у |
| амо превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беш |
| јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што в |
| владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима |
| година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пи |
| ћим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало веч |
| лулским касарнама.</p> <pb n="51" /> <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{ |
| ма рукама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима |
| арош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обичн |
| ој тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, |
| ушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} С |
| буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јеш |
| естре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управиш |
| тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако т |
| каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена з |
| жи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљ |
| дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао д |
| ли изложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији |
| ицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Е |
| близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>О |
| ћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио |
| то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави |
| љеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне |
| сто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступањ |
| еше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, |
| тра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати |
| зраци управно падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања |
| на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће си |
| а ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, плат |
| није и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по много већу |
| онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто з |
| Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашт |
| Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненади |
| им пијацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бог |
| RP19024_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје добровољце ује |
| тро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ћ |
| но до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако м |
| има и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером он је |
| акав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лиц |
| ет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег |
| C2.3"> <head>III.</head> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колик |
| иромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунч |
| оји би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је |
| е на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплаш |
| онизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави |
| хове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пил |
| ем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у п |
| Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем |
| о свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за нек |
| ве мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" /> сп |
| <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, |
| ведајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И т |
| нџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше гото |
| p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" /> спавао, као и обично, н |
| в својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још виш |
| , да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — у |
| Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепо |
| арских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време веч |
| Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код њ |
| ужила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{ |
| ви још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, к |
| до, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...< |
| е Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову |
| , примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехме |
| во, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко |
| унце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање |
| умени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом |
| спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увел |
| итви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриот |
| но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шт |
| овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а |
| Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом |
| слови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n="19" /> |
| .{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј в |
| тигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галант |
| цком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопстве |
| нцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и м |
| тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна |
| н детелином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи |
| ски створ није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.< |
| своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој ј |
| орачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом |
| агодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено |
| и часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И |
| тину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те |
| сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!.. |
| и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог св |
| азбојник, крвопија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован |
| о сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти |
| ите га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад |
| одметник, разбојник, крвопија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицк |
| — Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На вешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни |
| тна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој н |
| ху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде |
| {S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која ма |
| рже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са велико |
| о овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својо |
| ита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозна |
| се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора! |
| а Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним |
| есенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „б |
| к!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу нев |
| већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја ми |
| в од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и ње |
| аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на |
| нко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... р |
| емо! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто |
| о вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујућ |
| отице управите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То |
| такоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемски |
| их вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он у |
| гао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!...</p> <p>— Како, како?!. |
| стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође к |
| сенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признат |
| <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта? |
| домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево но |
| ... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући |
| ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — г |
| ...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питаст |
| агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас" |
| је оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам |
| љи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато са |
| агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! |
| ам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, ш |
| у децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем |
| друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви |
| очеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здра |
| ешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, |
| ао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.< |
| себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је |
| су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак |
| поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један |
| е се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака о |
| е дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико пл |
| звао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како с |
| а натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме поган |
| радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху ср |
| на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још |
| ином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога |
| га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с |
| а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице о |
| , но нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклав |
| е се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје |
| , добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаш |
| ко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турак |
| аф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође |
| анђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи н |
| ило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милости |
| довао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</ |
| чекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетк |
| .. моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— |
| <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немад |
| рамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу |
| Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том трену |
| вић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полициј |
| недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="1 |
| } Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одв |
| сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Крис |
| их другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини толике |
| , па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјури |
| а има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо |
| изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у ка |
| ју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туг |
| {S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити! |
| алаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у најве |
| напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с |
| не са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо д |
| синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао нек |
| и само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала оне |
| 86" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневају |
| икну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја |
| јег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се |
| Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцима својим падају Арапи, којима виш |
| још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</ |
| е и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и до |
| Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Тур |
| .{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> о |
| шта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био зна |
| онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом ж |
| на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше |
| После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицк |
| оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинак |
| д поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урм |
| је земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећ |
| кама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадо |
| и и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било |
| > освежавајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извлаче из оних својих склони |
| и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отво |
| ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило о |
| , хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућута |
| шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не пи |
| Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у кон |
| ћи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непре |
| љци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши |
| ом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку рад |
| ицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па |
| као!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја |
| вом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак |
| што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забру |
| Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, н |
| а Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за |
| .</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око |
| .{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохва |
| у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино |
| и Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, |
| говима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се са |
| уних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ |
| се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ос |
| не.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече |
| о времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</ |
| Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан п |
| шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје |
| мах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака о |
| 877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики |
| м сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозна |
| , очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом |
| <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb |
| им би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претеш |
| је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Миц |
| прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи пог |
| ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са живот |
| вни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко |
| -Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазит |
| а неким опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем |
| пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не |
| а довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено |
| мбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог |
| ан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо |
| тпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима. |
| смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још |
| .</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирн |
| а, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаш |
| Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти каз |
| јзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмо |
| ран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, ха |
| теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми |
| е и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тр |
| аш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ за |
| .. </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочиј |
| 34" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве |
| /p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад б |
| продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога кр |
| .</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти |
| ти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и |
| ову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког |
| својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19024_ |
| најем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за м |
| м, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дан |
| <head>III.</head> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниск |
| је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији |
| е, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у |
| — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким стра |
| , зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да |
| ега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваш |
| S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухва |
| агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царс |
| узман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиг |
| успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти |
| е онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и на |
| ицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вар |
| а.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјај |
| рама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине |
| а као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Миц |
| жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S |
| да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено нек |
| еџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама |
| плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви |
| авите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна |
| ороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— |
| <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се |
| вајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија в |
| — Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <p |
| } Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7 |
| кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!. |
| раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зов |
| ајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ |
| и „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежи |
| , на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег. |
| пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша ве |
| и дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге |
| који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ |
| д смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне |
| о... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим |
| створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се |
| е на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав др |
| ећ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и |
| даше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак |
| Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, н |
| го а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, талам |
| камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи |
| о!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за д |
| p>— Идем, идем... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах |
| ризором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“< |
| еше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској |
| улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти |
| губи се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек |
| ..</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који |
| ј чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник казамата тр |
| е као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат |
| оклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше |
| му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав |
| ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет |
| ћопек <ref target="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше |
| /p> <p>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога |
| шао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлат |
| к.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не п |
| траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, пра |
| ="22" /> <p>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p |
| >— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ |
| /p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p> <p>— Станија |
| воју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани |
| али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p |
| аршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми |
| ше не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упад |
| .. разбојници!... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:< |
| мо сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зи |
| да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војвод |
| речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред |
| случајно прошао какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> |
| а густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. |
| , па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не п |
| утуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>Опростивши с |
| у!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ за |
| о пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, |
| ка.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, п |
| <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет изв |
| к!...{S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, претварајући се и поче се крст |
| <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико тренутака пандур уђ |
| у једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p |
| е, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташ |
| !...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши се ка панду |
| — Заповест кадијина мора се извршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — уста |
| е.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бад |
| <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху с |
| pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — |
| следњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у |
| ста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастиш |
| а мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао |
| шао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — |
| и се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично у година |
| брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е н |
| олети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мари |
| на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуш |
| S} Збогом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Куз |
| Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и |
| Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши ка |
| > <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их |
| и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бит |
| on" /> <p>— О, здраво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кућ |
| че!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не |
| и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опра |
| кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толи |
| ућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> <pb n="59 |
| шио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>На |
| .. чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему |
| устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо о |
| тера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју |
| у главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се ов |
| егове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одмах изађош |
| и... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре |
| ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> < |
| <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако |
| да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужн |
| мана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, |
| у као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — з |
| .. ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на св |
| исати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи н |
| а си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му |
| главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава нак |
| и не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мо |
| вораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога |
| .</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} |
| ...</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути овол |
| арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове н |
| ији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> |
| ...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Та |
| крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p> |
| даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим у |
| не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли жив |
| собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида |
| у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, улазећи у собу.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Ал |
| ери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећ |
| </p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову в |
| беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео |
| га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина стр |
| остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> < |
| ван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> |
| ети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети |
| и гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p |
| е он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове |
| ровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему |
| аког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, од |
| </p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је |
| коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером са |
| живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једи |
| да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле |
| само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржен |
| а умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p |
| а!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, ба |
| око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се |
| е... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари на |
| се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После неколико минута Мицко |
| :id="SRP19024_N8"> Исти и сада живи као винар. </note> <note xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Еписк |
| на, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије в |
| воју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакв |
| о зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имај |
| мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Сре |
| екаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да по |
| у је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да |
| ро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му |
| уже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из в |
| сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он |
| одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и |
| хота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију же |
| осле неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице |
| ише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше |
| е да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на стотину места умилне |
| која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ какво |
| досно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они |
| тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше св |
| ше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S} Свеж јут |
| ом моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Н |
| шао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" /> < |
| и пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p |
| еше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задрж |
| е и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ал |
| ве самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гошћења Мицко се |
| се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div |
| сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије |
| о му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако |
| ом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толи |
| /> <p>— Ах!... ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десн |
| n="100" /> <p>— Ах!... ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци п |
| изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> <p>— Ах!... ћопек један!.. |
| сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по |
| иста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја |
| околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно дру |
| и још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} |
| дом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи |
| ’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} С |
| ту.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице |
| вор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадов |
| своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за с |
| а на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полего |
| о какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена о |
| о тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој п |
| часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху |
| и негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицк |
| то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко |
| и задубили, посматрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану |
| својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне |
| опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка |
| ри храстови, китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што |
| бит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху о |
| кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Миц |
| <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су б |
| свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Кол |
| одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима њего |
| очех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, д |
| оворили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспок |
| лахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло ка |
| .{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, п |
| рзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, |
| а и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Ви |
| о неверство и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је чак и жи |
| ве недеље изнесоше они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако |
| е јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је |
| беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако цел |
| рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамб |
| естра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом баци |
| гостање.{S} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујањ |
| м гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш |
| стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, он |
| дари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча |
| право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мрак |
| стави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој |
| ама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до пос |
| — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!.. |
| од ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се ј |
| аца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да |
| .. густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве.. |
| то пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне пон |
| ског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну |
| сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — |
| с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији |
| ање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су за |
| вој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти с |
| Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и |
| .</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у |
| тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико |
| мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав |
| испод њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ п |
| ам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињ |
| на љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редо |
| а и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опра |
| ве то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато М |
| лом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и ве |
| е још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Н |
| воли свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морал |
| руком на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута. |
| камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта л |
| ној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље упот |
| на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развије |
| а као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбој |
| нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у рус |
| о да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде |
| адала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бе |
| иритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другог |
| .{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мо |
| честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај оп |
| та, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина м |
| и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова им |
| >— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати |
| убила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ |
| </p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврш |
| у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише |
| ше овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раста |
| ао да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале стр |
| Маса радозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дел |
| ком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да ри |
| пророковој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> |
| уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико сн |
| каницу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканиц |
| лати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко бивах |
| хватати, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи шт |
| одизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Миле |
| ака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше и |
| беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим |
| сно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што св |
| } Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући с |
| убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу |
| г заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без ика |
| пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није мо |
| реме свега ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и |
| апуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било |
| о у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежн |
| Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он |
| ре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или рак |
| аху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се |
| се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачн |
| Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он |
| } Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на в |
| лих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p |
| сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено |
| онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљ |
| цко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер А |
| родужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, |
| ема врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано с |
| д ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се |
| дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са велики |
| попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници. |
| лободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може жив |
| ружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или |
| акав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више |
| од њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневно |
| а а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице |
| .</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са |
| у пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише се чит |
| о заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се |
| дозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} С |
| њом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као |
| вој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Разд |
| у Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да |
| па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро |
| рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све р |
| , несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше |
| к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — са |
| прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радоз |
| ећ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} За |
| оварао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаш |
| је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју и |
| а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико да |
| рстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, |
| сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунч |
| дару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} |
| <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он в |
| ! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти п |
| — Хвала, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе |
| уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах ж |
| ђу Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгуб |
| да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна |
| вој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом |
| нима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се |
| она њега.{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љуб |
| ху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо |
| д понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах п |
| беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као |
| — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштовању од стране |
| вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем то |
| едаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја |
| га што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толи |
| њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место |
| е се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао |
| сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, |
| господару једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љу |
| и ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке мол |
| Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{ |
| ицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> |
| ру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, нов |
| утовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођо |
| ну.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Св |
| вим речима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи |
| се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време н |
| а прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице упропасти |
| то му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, |
| предоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да |
| о из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама о |
| је са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале турске в |
| они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивањ |
| шан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци |
| наутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његови |
| ји беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка усле |
| илева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Н |
| е онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и више о |
| Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и н |
| к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвеза |
| лико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегст |
| умњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом плати |
| по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урм |
| бава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико п |
| сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> |
| е што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Л |
| е их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Х |
| ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једн |
| примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад |
| ело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахив |
| е чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као |
| млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећ |
| је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је |
| — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а н |
| вљати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Мил |
| и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га |
| да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавство такових дели |
| — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са ур |
| ихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак |
| тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да |
| укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћн |
| ена варош са широким улицама.{S} Турска влада терала је највеће кривце у та афричка места остав |
| статке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто |
| и и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана |
| није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жељ |
| чито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се |
| } Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Ев |
| беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом па |
| Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p |
| тајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појав |
| грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, |
| беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страх |
| {S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од преве |
| по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} Њима није ништ |
| на, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пир |
| цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажаре |
| рби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен оптужи турској вл |
| јсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <re |
| . </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друго |
| као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и |
| акрије уље и турпију између пукотина од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз н |
| лост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрум |
| оку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику праску б |
| дморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са |
| Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и мас |
| {S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они н |
| ше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку з |
| морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и о |
| е је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путова |
| како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и о |
| тије, и сувише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркв |
| ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учини |
| требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га о |
| га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко и |
| ужасну катакомбу, која служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржа |
| се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се д |
| као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма |
| м животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама |
| S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју с |
| то даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref target="#SRP19024_N3" /></p> <p>— Тако је! |
| >— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко. |
| ет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Ми |
| воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева М |
| ен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или |
| своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма к |
| би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџак |
| пустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације |
| о да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још |
| воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже. |
| даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одго |
| колосални облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана по |
| е високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Када је А |
| жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> < |
| веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> < |
| роз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</ |
| спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и |
| о за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Ми |
| еће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, |
| иш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где н |
| <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p |
| ад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше |
| ошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пус |
| премљене и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду прола |
| Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па |
| Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њег |
| одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и |
| јше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се |
| говоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад јед |
| ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу |
| настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код от |
| оље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кр |
| га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеко |
| Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем свој |
| аву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ст |
| је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас мог |
| упчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако поврати |
| а спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточен |
| викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто |
| стендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес |
| и Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{ |
| арој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га |
| ко руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили на |
| <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као |
| на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ |
| планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n="14 |
| најеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, |
| о? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.< |
| на он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Как |
| одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је |
| љупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило наме |
| ор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урма |
| ни товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљ |
| уштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с |
| са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране |
| о се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако ис |
| Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут да |
| а би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као |
| робуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама ко |
| асејана поља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, п |
| гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становници ове тамнице, која је им |
| <p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били |
| ше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче ха |
| пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="19 |
| ци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У т |
| и у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му |
| ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако |
| жасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> |
| та и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу да |
| ицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је |
| р још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до |
| арочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. |
| али из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно нај |
| јих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот |
| дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде бр |
| оћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., |
| поморски ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци о |
| вуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити |
| о се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Так |
| Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење |
| љци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, |
| ци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотун |
| м, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз доб |
| сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{ |
| м ратним друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p |
| петан — Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници бли |
| сађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на турску војску, п |
| ко сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно |
| нда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле |
| м вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се при |
| стали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако п |
| ани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах |
| .{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружани |
| } Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми |
| ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка к |
| ту.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP19024_N8" / |
| } Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p |
| знајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао |
| га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћ |
| дужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p> <pb n="65" /> |
| е ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и рус |
| ховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да |
| озволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше |
| аурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло б |
| од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p> |
| /p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ |
| <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред, п |
| >Радоје пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l |
| {S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да |
| и.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а вој |
| зу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај б |
| page"> <p>ХАРАМБАША МИЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ |
| ..{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохва |
| о сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад |
| > <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...< |
| </p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше ов |
| у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбр |
| <p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се звиждање |
| оја такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, |
| шно згрозио од смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предл |
| би, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{ |
| >— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и |
| ивео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који |
| а се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском. |
| епријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оно |
| ни сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља |
| д Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустах |
| Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен |
| } Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по |
| вим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома |
| — настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упалити! — упаде један други. |
| од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... продужи са |
| — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши |
| а по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђ |
| шком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан |
| ео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо |
| ! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то |
| у преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не тре |
| а и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи |
| оме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожали ни једног српског злотвора |
| мите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија |
| о и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мен |
| расно девојче!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузм |
| продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозвол |
| а и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а |
| никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сет |
| амо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, мож |
| га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се |
| >— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! — вик |
| само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а в |
| клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у зн |
| ољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, |
| асипаше са својим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним оч |
| еома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.< |
| м речима.</p> <p>— Издадох нашег доброг војводу!... — издадох нашег славног харамбашу!... издад |
| речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} |
| па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског насиља, они му зато радо и помо |
| а срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да ј |
| прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није |
| х не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао |
| >Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог предговора рече им: |
| <p>После подужег опирања пођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сун |
| авивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари |
| а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да б |
| ети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p |
| и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте |
| ног и убрзаног марша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци бех |
| имирје.{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ес |
| био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби т |
| 5"> <head>V.</head> <p>Чим руско-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло |
| е била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати |
| ку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског |
| то, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног нап |
| добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на |
| ен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује |
| до вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром још задржа |
| Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли и |
| м придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиж |
| а придружи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близ |
| егли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је би |
| p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а о |
| околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не |
| дужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а |
| на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили з |
| есни Турци морадоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о |
| беше главни командант над руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под |
| ма онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на |
| у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи с |
| емо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, |
| рски одметник, што покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p> |
| ишти онолико наших људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, |
| добровољачким јуначки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} |
| жестином нападоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћус |
| обивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом |
| ачки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених т |
| а кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на самом подножју план |
| заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов |
| о са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је прилично времена, зато су остали мора |
| После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Жив |
| о крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, |
| гла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињена војск |
| исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Сви |
| маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атан |
| је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сада и пок |
| го а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лако |
| већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по |
| жена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> < |
| p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће? |
| и је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове |
| , Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не так |
| силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко |
| но чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Бе |
| ко их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а наро |
| и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно |
| а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да с |
| зглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, |
| /p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} |
| огме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војвод |
| д ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</ |
| асом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су |
| ј!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, |
| мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед |
| бро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово |
| би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} П |
| од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само |
| рима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и з |
| ом.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један |
| трашно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{ |
| е цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу ник |
| олико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара ниј |
| да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што б |
| изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{ |
| Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времен |
| о.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње |
| о к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се |
| њу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми ж |
| ја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојн |
| рапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он |
| те, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренут |
| ругове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у нај |
| о он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше |
| е праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p |
| привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљ |
| другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{ |
| ле неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у |
| са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он |
| ог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} О |
| дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, М |
| пље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за његовим траго |
| ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позива |
| ах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах пој |
| ре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светин |
| еко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од И |
| ад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да пр |
| да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у Вра |
| ође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих др |
| ого а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у |
| за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за изв |
| мах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Милану Стојићевићу...<ref target="#SRP19024_N7" / |
| p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш |
| амо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао |
| а му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше из |
| зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ |
| ра, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла. |
| путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то |
| еговог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима |
| де ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овд |
| е тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у |
| а моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Е |
| ђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — р |
| икиваше Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били наш |
| ћ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше |
| а келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну |
| в лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави |
| десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима с |
| е уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похит |
| би.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете. |
| оби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, нарав |
| а издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се пој |
| онда неколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер- |
| па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше с |
| ђу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <p |
| p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти. |
| ! — рече кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — |
| време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S |
| — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну |
| — Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице пра |
| и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед |
| икну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама с |
| ге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на са |
| упцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљај |
| , све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет |
| аје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином |
| шу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за |
| ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече: |
| сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с ме |
| дна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са |
| , када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n="61" /> ко |
| шагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се |
| друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише ови како продире светлост. </p> <p>Мицк |
| пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучк |
| међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружј |
| ше, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца ј |
| >Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад в |
| ко ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени |
| и, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одго |
| Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и |
| далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му |
| шен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су б |
| аф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Бра |
| /p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фал |
| да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тиши |
| турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене час |
| где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути |
| о се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокна |
| ма.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нис |
| вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.< |
| којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у |
| крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о |
| трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих св |
| с опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, је |
| Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, реч |
| тавивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити е |
| еху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним зав |
| соко повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — |
| да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зо |
| пима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Н |
| чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би свар |
| и <pb n="101" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало н |
| пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви |
| да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p> |
| вајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече |
| ма.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима |
| ако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p> |
| прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог од |
| ен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћске?...</p> < |
| овога пута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>С |
| ло, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га из |
| своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом. |
| еше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе с |
| ад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} |
| кочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико тренутака изађе из куће |
| му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па н |
| а се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — |
| <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S |
| сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погин |
| ронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера д |
| и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо к |
| очевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган |
| у те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој |
| ожеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p |
| ог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем т |
| рзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распор |
| дмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом |
| и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p |
| тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства |
| и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умоли |
| .</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— Ја сам |
| аган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заис |
| p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало уле |
| урака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p> |
| >Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује. |
| х стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула |
| богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он с |
| p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља |
| беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и прист |
| док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— |
| шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне |
| <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док с |
| неговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову |
| ева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времен |
| и ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога |
| уће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше са |
| у врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде н |
| полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе с |
| устињом.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кр |
| све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. |
| итниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бај |
| ...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и к |
| есну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је |
| се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очи |
| јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за |
| ао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ ј |
| д њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело ка |
| повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јата |
| хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве об |
| а, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна |
| ицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом п |
| била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак |
| г песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изг |
| ажи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело с |
| :id="SRP19024_C2.1"> <head>I.</head> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свак |
| ом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко |
| де.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом |
| има, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од ја |
| не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, коли |
| обро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> |
| убећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му ш |
| и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не |
| утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихових мар |
| мешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали к |
| осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ дваде |
| е груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљај |
| грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кав |
| е губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео |
| } Мара загрлила њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну рук |
| ољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умр |
| не беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу |
| за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била н |
| у!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше овај пламени ветар, других |
| рова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи |
| — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са |
| опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то о |
| шћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је до |
| е, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога ди |
| цад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно |
| капљицу, које падајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћно |
| загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умо |
| лије са својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу |
| на од како продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали |
| их српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко в |
| и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} М |
| хлађаше млађано турче, попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Миц |
| гина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па позд |
| беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова кр |
| Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} |
| још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хо |
| </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снаг |
| .{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — на |
| лио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах |
| /p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло |
| > <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане изв |
| шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих |
| онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их ј |
| крзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и са |
| војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доб |
| својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са З |
| мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицковога стајао је више пута на м |
| огледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све ч |
| дознали сељаци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" |
| тура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздуш |
| — јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном |
| у у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их |
| ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што |
| ђу ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> < |
| напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов |
| ти их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сад |
| ко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.< |
| ила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд |
| икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек ш |
| да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дворана н |
| д трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају |
| ењем очекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном |
| пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним ул |
| у пак то њено непријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нап |
| или грозно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка |
| завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Миц |
| растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао |
| је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, |
| пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано |
| осле ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кол |
| оваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сам |
| и је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би он могао |
| ницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и |
| другом своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време ско |
| до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима |
| дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> |
| Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о којој |
| ече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и х |
| нио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису прого |
| атили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено |
| увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опе |
| {S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су |
| е из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није н |
| т саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пр |
| рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са |
| То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помо |
| ладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом |
| к и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским р |
| , што онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљ |
| ознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед не |
| и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овд |
| то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша!... |
| ећ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловањ |
| Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељем час са д |
| који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше уло |
| се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту с |
| али јатаган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, оде пра |
| брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S |
| вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо |
| а сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Ал |
| збини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље д |
| не жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине т |
| увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њег |
| да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кр |
| у.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на |
| ва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита тур |
| ицу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше |
| ђе у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка гра |
| и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању |
| ицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним лов |
| тендила, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берко |
| ижњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцн |
| То контролисање трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко |
| е ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од |
| д присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све чешће, ј |
| а се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко с |
| еома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" / |
| У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он |
| заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би |
| доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S |
| пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће |
| и беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова к |
| тор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину |
| ас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толи |
| кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb |
| ођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана |
| о целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамб |
| лога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смир |
| е овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, |
| олико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на |
| рје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не |
| о краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда о |
| ве учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим |
| на.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у и |
| а са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочи |
| пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очаја |
| ве тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је |
| ела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим непријатељим |
| , где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би изв |
| о исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко |
| а се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направише један богат |
| а потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пеци |
| о беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури з |
| .{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право д |
| га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спу |
| да ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} |
| Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека |
| је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Трипол |
| ваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад не успе да састави дружину |
| бишао турску војску требало је прилично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак. |
| укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p> |
| који су радознали сељаци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> < |
| се температура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на ва |
| ника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум бе |
| носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник |
| е какав дух од првих становника минулих времена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма |
| као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бац |
| ава детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док с |
| p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али |
| } Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло путовати, сви се сложише да сачек |
| ањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>После неколико т |
| ко да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше |
| ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад нас |
| орни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде |
| вних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро св |
| част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким расположењем он се су |
| гнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и |
| стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузма |
| ече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа же |
| а он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаље |
| одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знају |
| мо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбаш |
| га тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао |
| еме и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по нек |
| епрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, п |
| еговог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, |
| а.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре |
| опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе |
| ад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пље |
| на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше об |
| Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој |
| е нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, м |
| убима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> |
| ју.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њих |
| ум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне |
| им.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени п |
| S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио |
| у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највер |
| они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја |
| ћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму зем |
| љу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да |
| евати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је с |
| цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак |
| е са својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на г |
| у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и |
| џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши ни |
| стављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју |
| до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становни |
| да, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> < |
| истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко са |
| дизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навик |
| ахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n="145" /> песковитих предела у ово |
| срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и с |
| шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних паш |
| ва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши сам |
| део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} |
| харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшат |
| су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да у |
| миле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p> |
| ваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Т |
| p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба м |
| и Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обич |
| !{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузман |
| позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сак |
| ао и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најза |
| стано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по с |
| ином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине зл |
| а велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља. |
| био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко п |
| нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи и |
| се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опаснос |
| о, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да пр |
| гама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао о |
| , све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали караван реметио је ову врућину |
| и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладн |
| > <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спре |
| застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Ал |
| слове који се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје |
| } Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора в |
| , само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су |
| било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што |
| о сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом |
| м стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапр |
| рмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су |
| рмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урм |
| егов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, тво |
| талих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — снажнија много но остале...{S |
| је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко |
| /p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> </div> <div |
| titlepage"> <p>Штампарија „НОВО ДОБА“ у Вуковару.</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div |
| ак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са зао |
| ју к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак б |
| кове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но |
| његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силн |
| ући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мр |
| p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна зв |
| а пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</ |
| а Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Ми |
| аједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годин |
| ок не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>И |
| остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одре |
| <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге |
| Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на други предм |
| аја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејс |
| е.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај |
| то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако |
| веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи сл |
| p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жељ |
| и зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!. |
| рио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасв |
| орао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над |
| о они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође мн |
| и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као с |
| дно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ п |
| .{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци бех |
| ко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то тур |
| досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато |
| , зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет |
| p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто та |
| са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде с |
| ах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши |
| ћу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (т |
| лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ |
| набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи |
| тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана неп |
| их обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за |
| м одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило |
| <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то |
| никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље |
| а му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Муста |
| жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од |
| Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапк |
| пасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина |
| емио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капиј |
| који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на |
| војим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, |
| ше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам |
| гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Ми |
| е у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да п |
| је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за доп |
| на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> |
| аше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p> |
| , а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} М |
| ржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са п |
| би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакл |
| на за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну |
| или, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у ово |
| е, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро д |
| зни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, |
| ед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се ба |
| а потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од |
| море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да п |
| ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад |
| ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он са |
| се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Тун |
| оје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="6 |
| е је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад бех |
| ишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате |
| ас на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у В |
| ући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.< |
| окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-ју |
| ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Миц |
| ећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочи |
| или су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора |
| или Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни не |
| ви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би |
| одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу |
| ад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио |
| ио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, |
| уна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенск |
| шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрп |
| д Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врело |
| вода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше |
| апомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни |
| ста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арап |
| обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о |
| он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну |
| х да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи он |
| из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пас |
| љка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не про |
| ом месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео о |
| че јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми |
| к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вај |
| никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето как |
| сипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак |
| а врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке с |
| ! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прс |
| о решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет про |
| че Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, а |
| ков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p> |
| , кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро ум |
| али.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама з |
| апала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску вој |
| могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган |
| , да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од |
| четку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и |
| а истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га |
| новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицк |
| и се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се |
| и мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> |
| а док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он |
| ајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала |
| " /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да ј |
| у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју све |
| > <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p |
| о било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — в |
| сто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла ресе |
| својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оној по |
| и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристани |
| е беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под |
| скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и б |
| рже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! |
| приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрп |
| о се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га и |
| творен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим |
| пних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а так |
| ! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</ |
| ах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу је |
| жан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у нару |
| да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, д |
| акође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо по |
| ледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му к |
| гу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— |
| ј потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом л |
| охватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћ |
| је.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и |
| .</p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да |
| сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину |
| које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве |
| та дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили чита |
| обом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђ |
| е све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше д |
| лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но те |
| мешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Меленти |
| ..{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окрену |
| к његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— |
| чи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...< |
| азове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се ку |
| </p> <p>— Море, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време овог ра |
| намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p |
| један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>П |
| где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју на |
| најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p |
| нак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из то |
| дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, ла |
| брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше м |
| — Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузма |
| о на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и нау |
| ише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже |
| аш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето |
| еже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко нек |
| лаго, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслу |
| е старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу |
| за његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом. |
| мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интели |
| n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p |
| и.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог |
| Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним тур |
| о снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашег |
| били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се в |
| игао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p> |
| х беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног |
| то проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду |
| њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова породице не |
| ично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке как |
| и беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту и |
| азмишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као |
| лија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му ни |
| лико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру |
| на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила |
| х умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде |
| допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Нај |
| } Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пођ |
| то му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни |
| и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ови |
| Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, к |
| е огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе |
| су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до нек |
| и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када |
| е сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — |
| је жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хв |
| аља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог |
| сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер |
| баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату о |
| и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко ви |
| ака.{S} Једно непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи ње |
| жљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</ |
| шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропош |
| гарског министарства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као на |
| је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награ |
| ане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше |
| и случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао бед |
| са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А груди с |
| х истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох с |
| ружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре пита |
| о вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у |
| пода, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге ш |
| етињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} |
| рикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколико х |
| стотинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p |
| имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и |
| пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патр |
| и мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — вик |
| ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја к |
| еде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше...</p> <p> |
| уштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, ве |
| 2" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слуша |
| па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p> |
| ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Т |
| рчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.< |
| Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препор |
| Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за |
| онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после |
| је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај при |
| орђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара |
| их лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— |
| ше као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше глав |
| брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> |
| мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> |
| !...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одма |
| — тепала му је најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном расположењу свију њених сродн |
| очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> |
| ина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p> |
| е, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> <pb n="86" |
| ужина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Миц |
| млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек |
| товаху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна ко |
| ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са мо |
| рима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нис |
| не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре |
| подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им |
| .</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ |
| га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана |
| е добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити п |
| Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицк |
| ети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— |
| начки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Д |
| поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузм |
| аном и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше свак |
| И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ м |
| {S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај, |
| и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p> |
| радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— |
| уде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</ |
| чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} |
| данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Ј |
| ође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се н |
| доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради извесног саопштења.{S |
| ицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упит |
| зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брз |
| и Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те |
| и воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га к |
| не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} |
| у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани |
| зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пус |
| у даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Тура |
| ом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — вик |
| а онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају |
| јури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и |
| и пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти |
| па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које б |
| Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну |
| еће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одма |
| {S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станиј |
| кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили |
| </p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се |
| а беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше |
| пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном прест |
| вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба |
| а одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не |
| p>— Јесте, ефендија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно запомаг |
| е беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном |
| Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то ст |
| и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган ос |
| и Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај бе |
| а, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да б |
| у у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Занда |
| д, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, |
| , у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кош |
| извршио над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је |
| ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бект |
| але услед његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничк |
| вом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, к |
| аше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n= |
| орављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њ |
| /p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не |
| криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час оп |
| којни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} |
| ању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га од |
| е, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново п |
| ди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се |
| у Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> <p>— |
| збојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицков |
| сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим ј |
| екуд колима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p> <p |
| — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, к |
| у се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву у |
| е може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју о |
| е.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S |
| и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровољачким во |
| , да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини мо |
| и, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Обро |
| стане љубимац свију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дот |
| време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све ст |
| обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као |
| и.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио ј |
| ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ћ |
| Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, ве |
| S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали |
| е дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нит |
| даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, вод |
| једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и М |
| његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Пи |
| неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се |
| руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад з |
| хамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управ |
| и најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, зати |
| да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, не |
| Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још |
| а од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође |
| мбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту |
| једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господа |
| .</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са |
| мах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Миц |
| ешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Зна |
| е би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше прим |
| лану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што п |
| цу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не |
| те са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом |
| да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ |
| харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога |
| х његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим п |
| екаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску децу из |
| највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.< |
| рчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и |
| лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је |
| га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} |
| <pb n="147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p |
| ећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи онако ис |
| год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?.. |
| јући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана н |
| ро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто |
| темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p> |
| било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, |
| S} Хајдук, разбојник!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — теп |
| огу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као |
| је од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.< |
| оје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не |
| .</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> |
| ви се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надах |
| а бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког |
| би ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше за |
| а неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено |
| к.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног п |
| дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да п |
| наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше |
| та ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар срп |
| е марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске ре |
| у га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника |
| ико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они с |
| ке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену |
| вац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко н |
| ном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко |
| Шалим се, харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче |
| и началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде |
| скога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, |
| рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и ниј |
| друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— У |
| </p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицк |
| ше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи |
| пираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по ње |
| нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка ово |
| е Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно у |
| сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговор |
| уо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — поче |
| о дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. годи |
| > <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са |
| налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још |
| светлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час там |
| свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S |
| а појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад наст |
| ко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за кам |
| тко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шк |
| ле неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у т |
| неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и уз |
| p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>К |
| Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о |
| и својим малим непријатељима, са једном гвозденом полугом убијао је свакога миша који би се дрз |
| је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље |
| трбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници имао |
| сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али |
| о у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери н |
| жем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p> |
| астави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и |
| живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим кам |
| тпоздравивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један |
| ел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="# |
| гњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала пост |
| чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатагано |
| ци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. |
| сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он |
| дведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, |
| p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно ј |
| ога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпу |
| ста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариг |
| <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l |
| ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих |
| споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах |
| Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре |
| радоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли с |
| Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беш |
| .</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— |
| то и да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>М |
| златницима, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — |
| о ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — вик |
| Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури |
| ма.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе |
| и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах н |
| а друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не |
| Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не |
| ом Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, од |
| о бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, п |
| о ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> |
| н се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на њ |
| де по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p |
| ед војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ и |
| 169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угле |
| понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи |
| га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано рад |
| им.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган |
| косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми при |
| редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мрт |
| од песка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали ве |
| села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму п |
| м.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког п |
| шој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд јед |
| ао да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на |
| а, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</ |
| ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно в |
| ? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријат |
| на му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, |
| ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору д |
| зујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Феса |
| На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви |
| могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест д |
| ма је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште |
| загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> < |
| ин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај М |
| ни плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах појуре на |
| у се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ |
| икну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики т |
| грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаган |
| а, више је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким дано |
| ге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Миц |
| Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села про |
| и гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкрит |
| се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грознича |
| јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити |
| вор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Стан |
| n="54" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог бе |
| опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} |
| која служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> <p>То бе |
| терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и ка |
| </p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собо |
| /p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходни |
| рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га |
| од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима б |
| у Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> |
| пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и прв |
| на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је јо |
| н, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци |
| ош задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог маг |
| ћи Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мен |
| у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мрта |
| гари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председ |
| о посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји ср |
| непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, |
| изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да |
| ко дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на |
| дно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед |
| ишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко и |
| се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би |
| зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи измеђ |
| лно на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како |
| -бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.< |
| каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> <p>После неколико дана |
| све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, |
| пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како |
| роводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не далеко |
| свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова п |
| е на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио |
| он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учин |
| нак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турс |
| усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са |
| рака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна |
| лед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зат |
| .. наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у сме |
| много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Миц |
| алимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми |
| е отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она б |
| драве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одм |
| ога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао |
| Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева н |
| се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им |
| ина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога |
| ка јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <p |
| > <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутр |
| Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити |
| не огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да с |
| на погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пу |
| беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена |
| прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пев |
| ивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла |
| ад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, шире |
| рата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаш |
| жи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина. |
| агоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова |
| е изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојн |
| и јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне т |
| Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, ш |
| о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у |
| вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено |
| ци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту |
| дњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само наше |
| песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у ду |
| не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p> |
| <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је т |
| рати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у пор |
| ош какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p |
| Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само |
| ве речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот |
| оју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријат |
| вом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби |
| орко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохва |
| о је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</ |
| ла а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, н |
| не и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био тол |
| пети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са |
| ду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руско-српском војском, која је има |
| е и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио |
| за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одго |
| е пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било ду |
| шта стрмоглавце, силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувш |
| више и више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.< |
| у он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па |
| ?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце д |
| а једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зида а гр |
| p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено |
| бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>К |
| > <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет |
| — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху |
| .</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викн |
| авом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме сп |
| } Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шт |
| беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кре |
| чи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија |
| о када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемер |
| и Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду |
| ући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но |
| аша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухват |
| д шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше |
| ећ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима |
| /p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је к |
| {S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па |
| а, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме |
| у толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе |
| је могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан а |
| м што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турц |
| пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле с |
| et="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прош |
| акав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и |
| из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхи |
| услед оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто |
| д видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...< |
| какавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро |
| овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме |
| еди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели |
| и драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточењ |
| > <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше св |
| друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Пр |
| хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је |
| уже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора т |
| д само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први |
| р.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршит |
| Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Уб |
| дело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све д |
| а да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, |
| илева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеу |
| дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се |
| нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а о |
| едо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мрт |
| .. лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи ј |
| живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Ту |
| /p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио п |
| а, освета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицк |
| „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толико се све ви |
| ... украдоше...</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрча |
| рак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p |
| зити странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће |
| се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола на |
| и тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорни |
| ветлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} |
| >— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто м |
| знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко |
| дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући так |
| ако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit= |
| о, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би |
| своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко по |
| ко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n |
| ндури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни |
| мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку |
| {S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи |
| ви Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</ |
| вета.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но г |
| >Како им пак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући |
| преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња сева |
| на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на |
| зедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале пог |
| га нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p |
| же са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила |
| > <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да са |
| е му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за |
| ло мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру. |
| грмљава! — понова забрујаше многобројни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, ни |
| Србије... — забрујаше опет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као |
| ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим |
| <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Та |
| мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш је |
| илева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— З |
| >— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицк |
| за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за не |
| </p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај шт |
| > <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много |
| ш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановим |
| да сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити п |
| ког ћутања, чисто заповедајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора пог |
| асао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, г |
| .</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} |
| ! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек па |
| а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драг |
| е!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну. |
| драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не |
| Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити |
| ши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао |
| p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено |
| нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.< |
| матрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} |
| и одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали |
| аша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемир |
| овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко |
| м ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од |
| ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју |
| чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни |
| , — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше |
| p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чуде |
| и ту девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни вид |
| девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а |
| а просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код |
| ја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан! |
| кињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на |
| у њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} С |
| петим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ват |
| и ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о зак |
| 64" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављ |
| тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, прошаране овде |
| га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно б |
| ђе.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После ова |
| што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша |
| да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој нам |
| по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у |
| розница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезев |
| ајмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући онако снужденог свог ратног друга а познавају |
| аћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обојица у једном правцу, изгледаше као да неш |
| а бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па н |
| а заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много |
| хладнији морнари који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је |
| из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључк |
| танија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва |
| Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од прек |
| Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио |
| атише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина ка |
| т.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако ист |
| јајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непр |
| ко дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> < |
| саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним ди |
| >— Знам, знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових д |
| ушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И за |
| ...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им |
| а Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арап |
| ше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посма |
| ара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази |
| ргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не |
| деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома |
| >Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним |
| ило би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакн |
| еше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и |
| је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена |
| били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефенди |
| овог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не |
| чући својим светитељским речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да ч |
| дину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овако |
| о му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, дру |
| надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — бе |
| ена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непри |
| е задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{ |
| ицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријат |
| што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да |
| се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с то |
| му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако ист |
| Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом с |
| ућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} |
| не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка |
| могоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његово |
| еш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. |
| урило још неколико наоружаних Турака! — говораше Милоје усплахирено.</p> <p>— Ха, зликовци!... |
| ору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње вр |
| д си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше ма |
| у веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни |
| гослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију |
| е а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арап |
| а... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, |
| а неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече |
| и кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, п |
| p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте. |
| , како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пла |
| вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је |
| сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак зап |
| при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, |
| једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћ |
| н позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се крену |
| т завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — ре |
| иш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро би |
| , ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш |
| спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хапсан |
| >— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{ |
| 106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гараш |
| је човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова све |
| они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p |
| м језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. |
| и непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали |
| то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде |
| им!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољуб |
| раброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен |
| куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где |
| дија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Еф |
| неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb |
| !...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — п |
| ћи Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си |
| са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је о |
| било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, |
| >— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти в |
| /p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу |
| реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбри |
| <pb n="51" /> <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље |
| смелости у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, то |
| пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја! |
| Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — |
| да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Ча |
| еше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпава |
| а бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, |
| ове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Т |
| пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пусто |
| p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког проле |
| ровуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док д |
| ао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, |
| <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника ч |
| им тренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио |
| ва остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да с |
| суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> |
| да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између ср |
| напио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му ч |
| с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљ |
| ем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се узда |
| још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега |
| ом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек из |
| која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и |
| ајзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још |
| е дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један дел |
| како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година |
| који се још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко с |
| му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости |
| брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све х |
| е незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке та |
| шагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде |
| е свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није пра |
| ао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? ...</p> < |
| су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао |
| , били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко добр |
| лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни |
| ојим радом.</p> <p>Радећи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста нова |
| иковац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Ра |
| граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они |
| дметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке |
| и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му |
| одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} |
| а робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је |
| ња Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишко |
| породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња |
| мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> |
| богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од п |
| единче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њ |
| <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како |
| p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то |
| јлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само ши |
| и Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} О |
| сни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он |
| и у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... дос |
| pb n="154" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, док најзад ниј |
| о лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак прек |
| ј турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се |
| оклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрастоше... заједно су увек ишли у |
| а стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ри |
| е година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p |
| же у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад |
| урака још у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> |
| луса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке |
| е у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији |
| увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се |
| ам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам |
| ћ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачк |
| претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне там |
| да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадош |
| вио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а |
| чки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.< |
| а ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега |
| еће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их |
| p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика |
| ека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не с |
| прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Бо |
| години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p |
| напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је |
| зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше в |
| беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но |
| који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једн |
| царских одметника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као та |
| <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} |
| десет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет |
| тина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сам |
| објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, |
| у, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мркл |
| у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, |
| па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће |
| с му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посеч |
| Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, к |
| милне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се |
| он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова, |
| су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као |
| еко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, |
| <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољи.</p> <pb n |
| до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> |
| куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убо |
| рестане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душм |
| ле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше м |
| } Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко |
| ојску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу да |
| местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом |
| рна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и ошт |
| сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — превијаше се сад Станимир.</p> <pb n="11 |
| виде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Т |
| ронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арап |
| замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им |
| стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах поч |
| станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наста |
| ступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до посл |
| бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — |
| их урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог |
| ра и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско ник |
| га војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но дос |
| шке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> |
| да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Ј |
| одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњ |
| отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с |
| што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих |
| <p>— Невоља, харамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред |
| ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Х |
| настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изглед |
| ање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по м |
| ега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима |
| ри, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролете |
| <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p |
| тови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихови |
| рође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје п |
| кана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака пре |
| но одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних д |
| Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на зе |
| ну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на планини Пет |
| /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стен |
| глед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањц |
| </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тих |
| г и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где |
| уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши |
| љног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво |
| сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмеј |
| ледајући сваког тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, так |
| крено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</ |
| , а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегну |
| свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог деб |
| че Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде |
| читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане и врата дал |
| шање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек пос |
| ју разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му ј |
| има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа |
| одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на |
| ди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се кр |
| е те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која ја |
| маде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на |
| ишта ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Тур |
| множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Ту |
| 5" /> онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и д |
| розно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка". |
| S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог по |
| Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, в |
| ну моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу п |
| , када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курј |
| у они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> < |
| дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за |
| p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави |
| >Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, д |
| " /> <p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак ја |
| оје и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му |
| цко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па |
| на и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се о |
| и онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртах |
| грливши га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на сво |
| како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је к |
| ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се |
| трана сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвеће... <pb n="10" /> танковрхе ј |
| ина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела л |
| гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на по |
| пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци |
| ила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од в |
| оглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од |
| штала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, |
| их руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледа |
| њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке |
| S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити |
| им зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жу |
| ајзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p> |
| ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више |
| ати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p |
| ју, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више |
| наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда |
| одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу |
| розничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишл |
| ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. |
| рансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако |
| а, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div type="chapter |
| е девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и |
| /p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави |
| на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва |
| обро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су |
| га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренутака |
| е Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас са |
| још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ов |
| Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше з |
| ом од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство |
| кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно С |
| .</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војво |
| у!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очек |
| љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и го |
| о земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни |
| своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и наро |
| једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — |
| а, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— Отров да попијеш! — пр |
| сподар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштов |
| г друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — викну с |
| некако на други начин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на ду |
| лужи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја |
| му поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпозд |
| оста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко вео |
| ице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="110" / |
| <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и |
| беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог дру |
| ецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема |
| једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћ |
| оше и предадоше Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто ј |
| десет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како т |
| змождено тело храброга јунака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Кр |
| а година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од |
| и познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, |
| Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирен |
| кав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — |
| така изговорио.</p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао тол |
| да спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати ка |
| а Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", међ’ осталим Арапкама. <pb n="153" /> |
| боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзл |
| ста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Ос |
| угих.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапи |
| домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а |
| својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да |
| да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не бр |
| ндија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда |
| рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код |
| аху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и поро |
| и господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опростише |
| неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бе |
| ство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему |
| а се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш |
| ни зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се оп |
| расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада |
| /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто в |
| > <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у и |
| ле пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, с |
| трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком |
| Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико |
| да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све више |
| ичари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> < |
| да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника |
| плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по |
| у били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су |
| а понашање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И |
| стародревни лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно |
| х коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три |
| ћ неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тре |
| > <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и д |
| ици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но |
| </p> <pb n="199" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуж |
| и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором |
| у му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стањ |
| обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, к |
| лико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и |
| , у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и ру |
| м вином.</p> <p>После оваког тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у сел |
| оворе бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо.. |
| он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове пре |
| но Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, о |
| са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплаш |
| егов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на дале |
| уну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред п |
| коро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један |
| подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин |
| ешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко |
| неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој по |
| друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то би |
| едла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под С |
| оље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l> |
| ашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то |
| од стране породице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорин |
| ше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име |
| у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Миц |
| се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови другови. |
| у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче |
| <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно |
| ајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их при |
| .{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Свак |
| <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила |
| д осталих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када |
| што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре |
| н од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сма |
| ову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио св |
| ла је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отру |
| ко дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да целу ов |
| е, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" |
| е навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, |
| ста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он с |
| године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Тур |
| е.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</ |
| беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре |
| се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и < |
| савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима поју |
| рговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мора, између залива Вели |
| ње против турског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољц |
| дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицко |
| ма.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Ст |
| ћи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управише свој ход п |
| решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S |
| стендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и |
| њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита хра |
| на, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које б |
| њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p |
| пском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше |
| г путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у |
| и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један |
| само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој |
| Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укр |
| неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се |
| id="SRP19024_C2.2"> <head>II.</head> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и ра |
| у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкови |
| плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и два |
| , како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове |
| а северне стране појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испо |
| али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по р |
| тање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога гр |
| шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдук |
| е ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одм |
| кнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних м |
| селих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи |
| ина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету д |
| ови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки |
| е све је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се |
| /p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело |
| ја.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи |
| више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би своји |
| е са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше нек |
| unit="subSection" /> <pb n="133" /> <p>Грдна пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем |
| оз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху |
| сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како ун |
| Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као как |
| е путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење.</p> <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети |
| бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на че |
| хватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и оштри |
| већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од онаких медведа, који се беху накупили |
| } Пошто најпре побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци |
| мање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на |
| кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мис |
| дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све шт |
| " /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равн |
| "180" /> овако затворе наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка. |
| трашна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапу |
| </p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Миц |
| >— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставим |
| је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Д |
| изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и пр |
| p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим умо |
| удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као |
| </p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори м |
| е се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са с |
| и к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама |
| м у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грц |
| p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута |
| и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он |
| о.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{ |
| једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи |
| себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако ј |
| ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</ |
| тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили једа |
| ч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побра |
| а о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} |
| где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па бо |
| за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с |
| ером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка о |
| се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у о |
| еноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> < |
| } Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где |
| оба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку |
| ?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест |
| нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам |
| овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} |
| овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављ |
| p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p |
| ужица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљени |
| <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху пој |
| и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вођ |
| Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло м |
| ци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена рање |
| па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} |
| ћи.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он с |
| ког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Тур |
| на нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забрујаше многобројни гласови.{S} И з |
| егову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не з |
| ретоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јек |
| ад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{ |
| грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} |
| јим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ бе |
| е и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и са |
| да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка с |
| даљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, |
| о исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана ни |
| <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шал |
| бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варо |
| е већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што |
| их бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда син |
| и држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим уви |
| ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину |
| силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог пе |
| p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p>— Станија!...{S} |
| јдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{ |
| сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са јо |
| уј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим ј |
| каје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде |
| а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но |
| аједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и |
| рио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, |
| .{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њег |
| чно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</ |
| да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.< |
| руже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно |
| г тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицков |
| било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанин |
| е га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стра |
| ођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да |
| сао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и по |
| ију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> < |
| е ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по м |
| ликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на сто |
| и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање |
| улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе жи |
| Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код други |
| љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али |
| у арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапк |
| овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина!...{S} После онаке слободе и <pb n="45" |
| рам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне су |
| м.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} В |
| , пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зо |
| еска чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана о |
| ом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из |
| <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина |
| о на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> |
| ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> |
| /p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гл |
| вали, упадајући у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степ |
| нуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци |
| и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пу |
| није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, платио испуњење својих жеља као што |
| и по таким рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p> |
| ста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста |
| се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад |
| Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у из |
| нати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један |
| мах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко хар |
| опљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим |
| и, посматрајући их убезекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефенди |
| беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом затегнутошћу очекиваху <pb n="160" /> одгов |
| им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <p |
| добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у о |
| о уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се и не |
| и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај |
| са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци ни |
| езу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Т |
| ра кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједо |
| <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади с |
| а раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина |
| лонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад б |
| настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту |
| му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци упра |
| бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти |
| им јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као ж |
| ре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После неколико сати они опет на |
| ају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жи |
| </p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истин |
| сле кратког ћутања, чисто заповедајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија |
| дио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску |
| ега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ |
| алила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно |
| се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман |
| укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису |
| p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше |
| д судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти ни |
| ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се мо |
| дају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> |
| Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им |
| on" /> <p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако силна |
| ај... умрех! — тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} |
| љеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над сво |
| воје врело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врат |
| <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњ |
| свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало ј |
| е даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сја |
| или испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови л |
| шен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом брз |
| узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p |
| ј постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче |
| но непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху у |
| Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и |
| а стиснувши обема рукама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{ |
| у Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не |
| овог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и |
| човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно д |
| тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше с |
| ожеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, |
| време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове стр |
| мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — т |
| сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих |
| љај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној к |
| и по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добр |
| {S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из |
| од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ |
| жнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице |
| ваног из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и |
| и па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше виде |
| ко да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни |
| уби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке играј |
| !... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином |
| а, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадиј |
| осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм зас |
| д ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сме |
| Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином |
| S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицк |
| о видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска влас |
| ви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.< |
| може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму в |
| <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, |
| . убише!...</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата |
| с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опр |
| ћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим |
| има: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија" |
| око у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио |
| цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — гово |
| школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за т |
| ги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> |
| ска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} |
| укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p> |
| Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слуш |
| дија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се са |
| а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад |
| очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изг |
| ева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име |
| куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво лута |
| њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун |
| до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута ил |
| хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у је |
| е најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са о |
| о ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и једа |
| ad>VII.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових др |
| утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати свој |
| разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је |
| n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче |
| p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд |
| око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку прола |
| отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше |
| Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад |
| кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дрема |
| p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p> |
| зорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума |
| да их увесељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није б |
| .{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <milestone |
| ина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене као символ његових прадедова.{S} Сви н |
| јест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., ч |
| раци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} В |
| S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разгов |
| се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и уст |
| очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље |
| овој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођо |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, |
| че! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том |
| јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код |
| трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наоружаних турских низама он се |
| наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од дувана, он је |
| а агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пре |
| ивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овог |
| а.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.< |
| S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турских низама с напереним пушкама ка Мицк |
| но обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изнена |
| вног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите |
| м.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да |
| } Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, |
| повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошт |
| танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, црном косом изгледаше према светлости као каква |
| на планина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних пр |
| те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гл |
| аку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и ум |
| какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега прине |
| својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чу |
| ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морат |
| х, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војвод |
| , када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јат |
| покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свог |
| ој гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исук |
| тле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.< |
| бровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се |
| цко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи |
| еше оставио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој че |
| ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хај |
| војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И |
| на језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и бегов |
| олбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље |
| агодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зуб |
| м види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде не |
| девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бур |
| зад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше |
| p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче |
| ри по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једин |
| а радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се тол |
| а ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху и нејед |
| крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да вид |
| ње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Г |
| авише своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам |
| ладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за мест |
| довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора |
| е, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у мом |
| шина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најз |
| но за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> |
| вако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и |
| вом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да с |
| ја Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало зал |
| е више пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у заг |
| > <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво |
| етише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах п |
| ровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како |
| Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села |
| разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који свој |
| баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} |
| ене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињск |
| ивши своје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко |
| љеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан б |
| у Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> |
| , или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа б |
| ом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но |
| и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало тело свежим поветарцем, или о |
| ојом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појав |
| акше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше |
| } Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у ово |
| двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро |
| да и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво |
| цу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-С |
| петнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је |
| у да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А |
| пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се м |
| врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њ |
| учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше мн |
| место, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено ула |
| бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се пон |
| ло издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Миц |
| ве хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да |
| да ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Њего |
| беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег повета |
| приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чу |
| га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p |
| они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бу |
| ке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> |
| аштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и |
| ам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб- |
| Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јури |
| јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра д |
| да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га |
| крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити |
| ладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сад |
| гу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S |
| са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њихово |
| Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору |
| е дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет в |
| десет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> |
| е ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита |
| реше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах |
| екивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестан |
| оше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припа |
| не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и т |
| тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n=" |
| к беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> |
| намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> |
| маново и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, п |
| бродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему |
| ... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болес |
| ом за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но |
| своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити пл |
| годи зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, да |
| цаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! |
| ај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство |
| о, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику ва |
| оворио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше с |
| ви.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не пов |
| /p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по јед |
| ак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо |
| ет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у |
| сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После |
| или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не про |
| у, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе о |
| , затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство |
| са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ |
| <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, д |
| празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада и |
| иста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p |
| јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па. |
| отровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та о |
| м мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само д |
| и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му др |
| ке странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Та |
| риметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њ |
| андурима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман |
| ин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од |
| >Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше ј |
| Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови ни |
| о лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја |
| м краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два |
| > <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело |
| само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p |
| ори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће |
| } Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и н |
| а само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit |
| , то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође |
| да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че |
| међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може |
| бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога м |
| > је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до М |
| стајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгл |
| ше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њим |
| су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева |
| гом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно ка |
| ћаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са ов |
| ма од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овно |
| или свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо |
| роваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху ј |
| мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и |
| Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n= |
| у, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, |
| устендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро.. |
| српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло |
| лико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша М |
| Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова |
| егово изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма |
| оља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем б |
| ападно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић ве |
| пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је |
| <p>После неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је о |
| вац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару |
| ви, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са ка |
| и...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци |
| ивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пож |
| што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, м |
| ише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га |
| Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то |
| ше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, за |
| p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p |
| Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После ова |
| ан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу |
| д опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и |
| јам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим |
| знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја |
| Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Вл |
| осматрала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да о |
| а и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то |
| — Христа — никако није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било с |
| о недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површи |
| , те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутак |
| акве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико |
| вог <pb n="109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му т |
| !...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино |
| пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло сед |
| некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и |
| за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу и |
| икрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева |
| S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њи |
| улогори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> < |
| > <p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове по |
| е сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харе |
| сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много з |
| е веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је |
| губљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} На |
| да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гуш |
| и у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрач |
| кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора о |
| вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набац |
| таном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска во |
| аспусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</ |
| ах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:i |
| удићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур |
| аш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и |
| <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али |
| азумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И |
| аћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефен |
| , да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, д |
| е једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку |
| ароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удал |
| Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> |
| {S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних под |
| кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њи |
| аше <pb n="185" /> право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, ид |
| Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах |
| а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је о |
| ти валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!.. |
| ="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза само |
| анку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио св |
| <p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да |
| ом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшн |
| ати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико |
| , размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле |
| ра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— |
| и и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и |
| о да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, он |
| ећ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, у |
| упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и т |
| дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p |
| е родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем ме |
| у у последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и |
| Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у |
| ори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне свој |
| p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чет |
| дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак |
| овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беш |
| здаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед |
| } Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив |
| е их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешл |
| он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb |
| ко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад ве |
| /p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја! |
| о свуда!...{S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бес |
| орила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежи |
| .{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође |
| дан колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Ша |
| ива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Ми |
| јзад она успе својим умиљавањем толико, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе он |
| , кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан |
| вац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петро |
| нова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана |
| је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај нач |
| е са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју црк |
| умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p> |
| но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> |
| ладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином п |
| Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива чо |
| ху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође о |
| о и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — А |
| раво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-К |
| више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бор |
| еби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници? |
| уша.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја с |
| бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, |
| е овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Б |
| ти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но |
| ло пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад |
| у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети |
| као највећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно |
| {S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому |
| не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше |
| о добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана |
| е најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се шт |
| а чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је с |
| е трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> < |
| е снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и из |
| не, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије у |
| х скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шат |
| — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах |
| а прилика коракне на осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко |
| спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разгов |
| ндијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти в |
| е прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не |
| >Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но |
| унчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год |
| > <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше нас |
| > <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом |
| е са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После не |
| ма, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци. |
| и, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плат |
| од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло |
| е хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам |
| Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега |
| с бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно |
| лево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше |
| рви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се п |
| Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган трес |
| а! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад |
| мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То |
| у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрет |
| евој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> |
| надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче лом |
| а множина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као ус |
| ана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ах |
| ја — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харамбаша М |
| 26" /> одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ у |
| вати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју |
| атаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у и |
| ешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво о |
| изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, как |
| > <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му про |
| ама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину |
| вима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — |
| p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и и |
| и неколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову |
| ртинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци |
| моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут. |
| е, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо мла |
| ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на |
| у варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу |
| букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији с |
| {S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати куд |
| џи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места |
| сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, |
| љу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p> |
| је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне посл |
| реме, када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник |
| ему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи о |
| м десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудноват |
| одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Ка |
| Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том |
| ије доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} |
| ам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико м |
| о вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да п |
| дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом |
| .</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто |
| седам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника |
| ицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</ |
| ћ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко |
| али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тира |
| јем.{S} После малог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p |
| њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да |
| не, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у |
| није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајањ |
| чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сја |
| ци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави |
| и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној будућности као и о богатст |
| ићевићу...<ref target="#SRP19024_N7" /> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он |
| не, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах |
| Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да по |
| не, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>ту |
| ="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обад |
| ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало м |
| дмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> |
| а а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај |
| д ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далек |
| , просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не |
| е душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да |
| пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, |
| адати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пр |
| ист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то с |
| ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше |
| >Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двад |
| може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељава |
| ја са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да ид |
| ј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га са |
| ! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога |
| ма, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети гр |
| ји, — настави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, |
| ћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цв |
| икупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрп |
| чеше већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицам |
| ичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом тур |
| ог платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим у |
| а га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме по |
| а оштре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плах |
| талим друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, |
| атиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Да није случајно прошао какав хришћанин овде! — викну ј |
| што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицк |
| их све!...</p> <p>— Слуге?!...</p> <p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — |
| Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, устав |
| цко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p> |
| у у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</ |
| ика — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Бра |
| сус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. |
| буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не |
| хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и б |
| ! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа ус |
| ишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му |
| срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — |
| на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} К |
| Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску д |
| ко лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад в |
| у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини. |
| ину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци б |
| зан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, п |
| агодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његово |
| вили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} |
| срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посма |
| покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих и |
| рише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате |
| сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену |
| о вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често мор |
| <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му |
| до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао овол |
| пак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше о |
| Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, во |
| у да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што |
| неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — п |
| {S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га |
| о целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску воду са |
| риполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> < |
| аху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колик |
| а Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p |
| од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бле |
| тране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко уте |
| ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше висо |
| /p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> |
| за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лука |
| о непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опа |
| аћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав злат |
| оследњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} |
| Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљан |
| није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором по |
| ам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} |
| ски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојн |
| го тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана |
| урђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевск |
| услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Т |
| , као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> |
| смо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — гов |
| на турском језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у с |
| Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник до |
| ивоту.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побу |
| а у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> < |
| ашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господар |
| у, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симин |
| ад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах о |
| ане и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Сн |
| и и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне |
| ад руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са |
| м.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па мож |
| ора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душ |
| ин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео |
| атрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв са |
| говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем |
| за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много |
| лике навале наоружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но |
| стином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле |
| рских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео |
| јој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!. |
| .</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са п |
| а Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Л |
| њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће |
| етлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то од |
| и точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе к |
| дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни пр |
| !{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Госпо |
| се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је н |
| , одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са кос |
| м експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне |
| ше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у живот |
| м крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, |
| , силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај но |
| и не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S |
| кој власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста |
| знити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и су |
| } Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички зада |
| Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више |
| роз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и |
| ином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Миха |
| идим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући |
| зније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињск |
| што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му |
| за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Ту |
| чи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да |
| ?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме |
| у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брин |
| p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, |
| ка.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јес |
| бе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у ње |
| полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени |
| , ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропуст |
| лони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше |
| писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и са |
| је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место т |
| шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути |
| ко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! |
| и су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко преш |
| јурили на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква |
| управник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n |
| ли дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.< |
| , зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не ид |
| што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. < |
| утска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџа |
| <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му с |
| ам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} |
| а је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било |
| кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њ |
| за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа б |
| сто, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Миш |
| жину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопк |
| срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиром |
| ута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су го |
| а смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку у |
| би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног тр |
| цу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићем |
| Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p> |
| ко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би |
| здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здрав |
| сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по све |
| кну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машиш |
| p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p> |
| S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је |
| Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> |
| о подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мем |
| а она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше |
| де — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и |
| ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Тел |
| вану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе |
| то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у т |
| <pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је б |
| о пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само |
| т својих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини |
| ад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш |
| азаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одма |
| , опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет |
| оре, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-б |
| пчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разго |
| и, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега чес |
| ђу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су га п |
| што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву |
| ти, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допуст |
| {S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским клан |
| ши непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше о |
| ах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је ал |
| голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S |
| тица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, с |
| руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирањ |
| позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— |
| ед опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и да |
| p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— |
| да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се н |
| ови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</ |
| ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да |
| па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобр |
| олазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> |
| уначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо |
| добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војвод |
| p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како |
| о било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само с |
| ремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље с |
| и ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Б |
| а женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију. |
| актовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, |
| е, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним р |
| могле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над |
| ног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно оче |
| } Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сад |
| е примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде! |
| духвати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене вод |
| познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хва |
| — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> < |
| е за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и нев |
| вале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!... |
| ају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео |
| ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвник |
| Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у и |
| тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра д |
| јом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом |
| е и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на мно |
| уже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p |
| аше сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало |
| ао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не раз |
| д песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.< |
| ну љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белу |
| .</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабра |
| тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> |
| ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би |
| кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудноват |
| где никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и да |
| и да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Му |
| господари наредише!... </p> <p>— Отров да попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, |
| и.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Ви |
| <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила! |
| ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Миц |
| ца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</ |
| утовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али вид |
| уска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Миц |
| срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било ре |
| бро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је д |
| о? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и б |
| ву жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана |
| S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Ар |
| /p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху |
| ило врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са необичн |
| сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао |
| ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p> |
| ци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође |
| из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху |
| а тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши с |
| ога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох |
| ао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p> |
| добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p |
| аган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казуј |
| .</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те ис |
| и потражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније пој |
| Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети |
| </p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два |
| и живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала ми |
| ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја |
| Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. < |
| > <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, |
| е видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, |
| нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у |
| он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па |
| ро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, од |
| свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, ко |
| ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његов |
| а беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на сла |
| мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p |
| ао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку сво |
| а се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд |
| сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад пре |
| фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у он |
| аш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>С |
| астави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше заж |
| ицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав т |
| баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко |
| ваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p> |
| ума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу. |
| едаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милев |
| : рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога |
| {S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, др |
| о вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине |
| ији организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина по |
| p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може |
| — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама |
| <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полуд |
| ок сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> < |
| о њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума са |
| ру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету |
| о дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће |
| лико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке |
| дови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад |
| о опасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стот |
| вакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно увер |
| шљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет |
| обавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили |
| азболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</ |
| аше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Феза |
| ајзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини |
| оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути |
| ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залут |
| е ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није од |
| ишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> < |
| о је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаш |
| а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, |
| ипремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на ка |
| одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако н |
| познате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилам |
| д? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на ј |
| урно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их и |
| де и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p |
| о.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.< |
| уна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> < |
| т хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У ис |
| ољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Тур |
| у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац |
| и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и |
| и.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> < |
| ко ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше |
| новања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да са |
| не Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти |
| До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стража |
| мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бим |
| еучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ак |
| и, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име д |
| вој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на |
| етану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мери |
| а, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао |
| добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је |
| им, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{ |
| житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастр |
| чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!.. |
| би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост ч |
| редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав са |
| но времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Ми |
| ти драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпел |
| е овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата |
| друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, С |
| га је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, |
| очи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, з |
| за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу |
| еху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљ |
| римете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах о |
| ам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћ |
| p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и о |
| S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а |
| и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он |
| то ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који беше |
| згодној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.< |
| да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми н |
| } Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно пр |
| бро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одма |
| а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове поро |
| хори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га до |
| из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови |
| /p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са к |
| о пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из |
| и, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крво |
| тва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином |
| убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином поч |
| Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо |
| сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно |
| му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После о |
| е и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, о |
| и момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он |
| ла, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посмат |
| оје беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој |
| скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.< |
| рска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо са |
| беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клеч |
| ма.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз |
| тварај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекуј |
| и он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету |
| p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису мог |
| релих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, квар |
| радом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а с |
| а својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гро |
| се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са јед |
| само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па |
| рамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</ |
| <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане |
| ина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p> |
| <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно деб |
| ог биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим |
| а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и |
| дње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — |
| чин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</ |
| како из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад |
| е непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце ле |
| p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје ч |
| ише да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у |
| ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Л |
| чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад |
| песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> |
| у је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је зак |
| најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оно |
| аруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се |
| дњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <milestone unit="subSection |
| им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину |
| о и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и чита |
| аваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нис |
| до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је |
| узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао д |
| о злочинство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јеше |
| лобођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за ру |
| па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, |
| е то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и |
| им жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве с |
| ! освета! — Са таким мислима Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, да |
| цко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гу |
| иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сеља |
| лико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p> |
| ро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у њег |
| bSection" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне з |
| ма накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом д |
| свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но |
| весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичи |
| г тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шип |
| његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању |
| ељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у само |
| ледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад о |
| јаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела |
| рачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p> |
| } Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемогло |
| о планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу |
| новато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се |
| <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у њего |
| вом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су о |
| млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође |
| он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, |
| ендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше то |
| дјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бе |
| тетом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Н |
| паде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов ом |
| ави је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за |
| икако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} |
| ко би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружин |
| е! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једн |
| рник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад |
| , за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер |
| p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче к |
| тендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, |
| тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одговори јој Мицк |
| е и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и |
| и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног с |
| растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под зе |
| има, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад от |
| урцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу |
| авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа |
| а два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд ве |
| ма већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј ва |
| е осамнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, |
| укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хо |
| беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, |
| ало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет хра |
| их Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубим |
| адиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>М |
| n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прик |
| ана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} |
| пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни о |
| ре, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата |
| е а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узет |
| крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У |
| није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприм |
| радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На не |
| е у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци. |
| ра као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у ка |
| на намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени прија |
| досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он |
| на не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>Посл |
| е дужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за |
| м мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи |
| еди на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.< |
| као све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао усле |
| о пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева с |
| тца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши |
| прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од пра |
| пет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нап |
| пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те |
| и су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зори |
| ви уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варо |
| е? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и пок |
| аква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је |
| ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но |
| радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и ду |
| а да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>С |
| је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође и |
| ранице и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на б |
| амбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> |
| да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И т |
| , само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. |
| извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж ју |
| месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху |
| тајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јур |
| их сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p |
| су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим |
| подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто |
| и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима |
| ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S |
| S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</ |
| овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.< |
| се не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </di |
| хмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах по |
| ви у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на сев |
| и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нек |
| Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав |
| мање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се |
| било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху |
| врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи А |
| оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он лего |
| уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, с |
| меде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага. |
| у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостал |
| код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изне |
| о после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, к |
| мље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег зем |
| {S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпље |
| о дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрос |
| раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале св |
| > беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљ |
| му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо од |
| е силом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се о |
| умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>После кратког одм |
| ног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.< |
| > <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, |
| о бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад |
| о гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално |
| х гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада |
| а да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> < |
| рајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша в |
| јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева изв |
| одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.< |
| p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љу |
| азбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим кра |
| вај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, д |
| {S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-бе |
| куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицк |
| ко у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И |
| подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро осве |
| ак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој |
| ле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мен |
| у заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турск |
| говором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу |
| наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у хл |
| сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца |
| могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, осв |
| двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p |
| ре у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрли |
| ању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би |
| да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радова |
| Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После ше |
| уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али |
| рца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се |
| нским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p |
| сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солу |
| е са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај св |
| за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непреста |
| палили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у |
| усте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцњ |
| !...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— |
| <ref target="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не м |
| и.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући |
| о и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хо |
| а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...< |
| ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцниј |
| да од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажен |
| </p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак д |
| тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? . |
| авника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— А |
| иполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да ле |
| без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са ов |
| своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта |
| рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга |
| е одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, д |
| рочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>Посл |
| за погибију своје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} |
| налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како |
| а ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад |
| ад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се врат |
| усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом снаго |
| ва, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на |
| то види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очист |
| каше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добр |
| еше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, |
| " /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене |
| > <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он бр |
| вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, от |
| у знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да |
| владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе |
| ата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грл |
| аваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за пок |
| ада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио! |
| уди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} |
| кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— |
| ојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце пара |
| рво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пусти |
| и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S |
| и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу |
| велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добров |
| одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медве |
| прилично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицков |
| мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди при |
| г часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два |
| у и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много ве |
| кривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно н |
| и тако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још пр |
| они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог |
| отина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоруж |
| ендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у о |
| аса ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га |
| знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> |
| p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Туни |
| га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p>На четири дана пос |
| а.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше |
| понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамб |
| е се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да гов |
| д стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су |
| аузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и суви |
| слу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> |
| пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злоб |
| р спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка |
| аво на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски ками |
| и-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав |
| седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стран |
| што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво ш |
| ати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p |
| м се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га ти |
| услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се |
| а да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив |
| необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер |
| p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за |
| моћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким |
| тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече М |
| p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од |
| код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упад |
| муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје |
| сто у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се |
| ја као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађено |
| у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{ |
| птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а п |
| ском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је мл |
| једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... та |
| одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да прип |
| знут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, мет |
| свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно ув |
| море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пл |
| ојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле |
| и од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.< |
| докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе наводећи Мицкове г |
| нареди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{ |
| н оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Ми |
| бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар |
| ка села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Ка |
| уставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнел |
| — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ |
| остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једн |
| миње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно |
| сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену с |
| ејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицко |
| његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико |
| и беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак д |
| ам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимб |
| а те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше |
| >— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа |
| с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки м |
| су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима н |
| тојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху с |
| псовке могло се по разговору разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Вра |
| } Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрп |
| једнички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се в |
| .{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да |
| Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на му |
| о нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад М |
| Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико м |
| ећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да |
| оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необ |
| што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, |
| кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се |
| гледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Д |
| са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владик |
| ржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер ј |
| и!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није мог |
| .{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>С |
| о из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био по |
| на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде јед |
| војим пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама |
| > <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад види |
| се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у |
| се пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се у |
| змоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни |
| следње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, |
| ити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није |
| — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш т |
| .</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету в |
| <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не д |
| Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда наш |
| а, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Ми |
| ико од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, ка |
| вога, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после то |
| Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен |
| цко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хте |
| не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно |
| ло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још ка |
| арамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим сил |
| икну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скро |
| у, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим |
| своју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S} |
| <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео |
| о био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени прост |
| > <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли |
| воје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким |
| ка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> < |
| пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тр |
| ша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути т |
| јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али- |
| Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Е |
| можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док |
| ва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно |
| , где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше |
| ом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да |
| Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он г |
| и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће |
| инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искруће |
| згубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка сво |
| <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не б |
| угу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се пр |
| па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше п |
| ову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S |
| гурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том оче |
| агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.< |
| е већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског нас |
| тињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и њего |
| неколико тренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа |
| било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Н |
| дбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ поч |
| аље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.< |
| ош да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с |
| а се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ |
| иција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у г |
| рзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах д |
| ам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, |
| /p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цур |
| јску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле |
| јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини |
| > <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах |
| а оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна бо |
| је ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref |
| рло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... немојте |
| ад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулу |
| оз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му |
| ити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и ос |
| да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S |
| јом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу. |
| х тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у |
| ину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што |
| .. ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} |
| о ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје ка |
| наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша |
| .</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све |
| ржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, мо |
| м, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један |
| иткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори гр |
| жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад |
| плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.< |
| еве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим М |
| су ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он |
| ао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га м |
| а, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне |
| у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} |
| да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја |
| ебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Ју |
| /p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми кр |
| бо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јуна |
| јајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало д |
| е за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им |
| те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И ч |
| Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — прав |
| о си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао |
| ти од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, |
| ажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за |
| у Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражит |
| и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пођ |
| како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — д |
| <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пан |
| милним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S |
| е рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} |
| јмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку |
| ашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш |
| p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде |
| пио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном прилик |
| носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепе |
| — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> |
| у, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</ |
| а мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али |
| да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за к |
| ашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље изв |
| а ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} |
| жак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска |
| ло га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани вин |
| ревртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе |
| ланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим |
| , Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — |
| устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги прија |
| -Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегс |
| т, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратио |
| ци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p> |
| р се после спавања осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из |
| у и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожа |
| ивот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље о |
| икну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти оп |
| ешити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са с |
| ве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини м |
| <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази |
| — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{ |
| ојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и м |
| нити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb |
| би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{ |
| p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за |
| ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога |
| ад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвод |
| ео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских к |
| већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он њих |
| е куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих беше |
| Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да п |
| о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} |
| здано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди и |
| дили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је А |
| рећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветује |
| јатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам |
| — познавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И |
| гових крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речим |
| ао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапса |
| а арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимик |
| > <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа дру |
| ков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад о |
| ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што |
| тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као |
| шно пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил |
| тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> <pb n="165" /> <div type="chap |
| у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји св |
| Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када |
| шао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и вр |
| ребало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац от |
| ање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није |
| они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} |
| а јецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу нег |
| дија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силн |
| штером се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пе |
| Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутак |
| а је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да |
| д њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је м |
| влачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим |
| Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote |
| ну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђиј |
| своје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n |
| акрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> < |
| главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својин |
| на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равном |
| иле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Ми |
| див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко в |
| но пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне посте |
| мо смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љ |
| загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста по |
| епрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близи |
| pb n="203" /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући |
| , њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај |
| врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога |
| хом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко |
| е ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, пр |
| о која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{ |
| уди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час оп |
| тица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је |
| ају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно вре |
| рци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекивах |
| дух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише |
| где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад |
| зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло с |
| час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{ |
| азмишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му позна |
| жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и о |
| ао да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у |
| на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места ди |
| и бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар јо |
| х...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</ |
| о врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појур |
| узман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине |
| мрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обуз |
| вно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спрема |
| улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечнос |
| м.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову сна |
| ! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет |
| не, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Вик |
| ласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пу |
| чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се р |
| вина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У двор |
| и великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем |
| е су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се ис |
| у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, |
| равникових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској. |
| од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да м |
| х код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као |
| лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само с |
| е стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, јез |
| ди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без |
| обојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> |
| дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дан |
| ихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљ |
| и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb |
| у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али |
| но страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече М |
| а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека |
| шао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сј |
| још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи |
| здана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{ |
| оје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари |
| мет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су се б |
| рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави |
| и непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и нес |
| месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Ср |
| о на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре време |
| .{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задирку |
| е подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтели пр |
| .. одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, п |
| пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре |
| звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлега |
| имицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не |
| стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, боре, које се |
| њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Сна |
| е, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад прес |
| >Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим скок |
| /p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У пр |
| која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија |
| наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, п |
| је ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило |
| p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нов |
| беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом |
| сматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове |
| де се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p> |
| бун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса прите |
| .{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом |
| ом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" / |
| зад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју |
| шило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону ока |
| била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећ |
| и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, |
| ам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га |
| добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата |
| одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане прек |
| о смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сиша |
| овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да |
| дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи |
| план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће |
| аиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икакви |
| био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу. |
| ријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, з |
| тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да оже |
| о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове зе |
| — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који тол |
| твим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радо |
| Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунц |
| ност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разгов |
| ио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га |
| аспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што више злата при |
| /p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после д |
| скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали св |
| ошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} |
| Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Миц |
| еше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови |
| ој и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју |
| Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око |
| па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам |
| вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад |
| ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је т |
| о му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра |
| Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" /> |
| ога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Миц |
| аки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — р |
| ено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добр |
| згуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је д |
| вати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем ка |
| <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући сно |
| и, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и може |
| ве сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао |
| кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урм |
| је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито о |
| од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као |
| који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на |
| баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд |
| појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у |
| ражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док н |
| ши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да |
| ло је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгр |
| робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Мила |
| 7" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му |
| стао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укоч |
| купо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако не |
| f target="#SRP19024_N6" /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке |
| и дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задрема |
| > <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од |
| продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш неш |
| заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим ником |
| p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> < |
| и се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао п |
| слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане |
| уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али |
| ри у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака |
| ео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опорави |
| становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом ч |
| потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p> |
| о кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицк |
| е па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њем |
| >И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен. |
| а.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и от |
| ану. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости! |
| Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хо |
| животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, |
| е коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Н |
| </p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његови |
| мао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у |
| о да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена ју |
| упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} И |
| аја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком |
| људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, к |
| пски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај п |
| , па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успе |
| Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест го |
| че да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио |
| ...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прс |
| ору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они при |
| Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је бу |
| и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Муста |
| дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше чита |
| жише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана с |
| грми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и |
| ртинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о |
| исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експеди |
| ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе б |
| драв надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања |
| ојих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови м |
| мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву пол |
| } Неколико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо д |
| а.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети |
| ије било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овам |
| а, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — |
| шао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а хар |
| ају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити |
| а остављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да |
| а, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див |
| и га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје гру |
| . и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад |
| оја јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збого |
| p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И |
| и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, узда |
| цко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше н |
| едном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху саз |
| ико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја |
| шао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута ис |
| престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно аз |
| у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чуднов |
| д оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>П |
| е везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах |
| Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Та |
| шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало |
| а ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну |
| оловину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући |
| очео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга |
| по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с |
| к из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружи |
| а истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но в |
| .</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви бех |
| — Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не д |
| молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну к |
| овога часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност стра |
| доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће |
| ним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што |
| ка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки д |
| морао да прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице уп |
| } Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд |
| у.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а |
| зе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" |
| о самих снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветро |
| не престаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остал |
| за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весел |
| краћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим |
| лазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зо |
| укао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када |
| силили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни |
| е сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу |
| и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се |
| његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и |
| а је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари ш |
| е нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је |
| ијатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— |
| у ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаљ |
| !...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и |
| ије могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш |
| чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да се т |
| >Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако ж |
| ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили |
| асти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— |
| а.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би ли т |
| тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако |
| дни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем А |
| ахотном зебњом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху |
| сет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у |
| урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гом |
| м у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одмо |
| !</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једн |
| тво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, т |
| е ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, |
| роћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p |
| па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затва |
| ка.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би о |
| , овога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина |
| едан! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но он |
| е Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на |
| на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но |
| ицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} |
| е.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знал |
| ком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађан |
| их и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале |
| ао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекас |
| вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну |
| ди са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах! |
| Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рат |
| као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју |
| е хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} |
| о.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, го |
| во драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамниц |
| nit="subSection" /> <p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постој |
| инским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од п |
| х, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ће |
| узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега |
| дите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га |
| јање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не пре |
| и сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговор |
| ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> |
| арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у дал |
| бијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, |
| су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа д |
| у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију |
| д к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Св |
| нај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу |
| , изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по њег |
| >— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Миц |
| > <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Ми |
| е ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit="subS |
| Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо |
| осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној несносној дн |
| ко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбри |
| ...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа |
| човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду у |
| едни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се |
| ="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја ве |
| као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута |
| ваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> |
| ејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> < |
| Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беш |
| цко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде |
| готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да |
| х решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од доброво |
| и не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртво |
| беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај же |
| да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и |
| ило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак |
| прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе |
| аумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— А |
| м.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, |
| рмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао |
| мам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није |
| другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко |
| о к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зо |
| не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није пада |
| за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упит |
| да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем с |
| оћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.< |
| и суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био |
| ш нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ ве |
| пандура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, |
| С највећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад |
| рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресе |
| је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом св |
| ојим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточић |
| ја!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— |
| чићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну |
| лади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се по |
| орине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Н |
| влада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово |
| у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао з |
| и Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну пон |
| овор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави не |
| <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са дома |
| гов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио |
| пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код в |
| аску оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зн |
| орђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје |
| аше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... |
| ји на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он ј |
| ко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи д |
| Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење |
| затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издр |
| ом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек |
| ељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства н |
| утовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слоб |
| орчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога б |
| урчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што |
| звршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одстра |
| е тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као дива |
| у кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса |
| p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече |
| .</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим тур |
| ева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— |
| че Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти |
| .</p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте |
| а да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти стра |
| го, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" |
| данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек о |
| кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима |
| према сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — вик |
| беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за соб |
| и све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напас |
| су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да пос |
| Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве в |
| лобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина |
| .</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S |
| о је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени род |
| ас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хап |
| д њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне. |
| е по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, |
| ан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах зам |
| у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} М |
| ицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и ски |
| идећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра |
| Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па |
| викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у |
| .</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога |
| не де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{ |
| радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родо |
| о храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ре |
| ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да |
| ревијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако ниј |
| у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p |
| — А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нес |
| хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије е |
| сприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јеш |
| ке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је вели |
| зговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега бе |
| ли-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} |
| SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све в |
| то никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка и |
| ...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад |
| ући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p |
| г помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћ |
| а још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— |
| , можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p> |
| сеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико ч |
| не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и |
| — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p |
| смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ пита |
| ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећа |
| у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш и |
| снувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду м |
| ео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје п |
| Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у јед |
| 1" /> <l>У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разб |
| /l> <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан поди |
| /l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солу |
| е што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, |
| а — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, |
| ш истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе неприј |
| ра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још |
| ра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао |
| душманина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше стари |
| твору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о |
| ви беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Б |
| ="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад морадоше |
| емље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изг |
| мовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога ан |
| и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина ма |
| велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина |
| знајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пол |
| ра доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и |
| евни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, до |
| екова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Ми |
| није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима г |
| /p> <p>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни сванул |
| ађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђ |
| испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје пријатељ |
| е вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После |
| ћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупц |
| онова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет бех |
| ју више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помисли |
| саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне |
| у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са своји |
| а неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка кој |
| се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му д |
| е му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче |
| онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја — хара |
| ар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш |
| апин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину. |
| реле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — кл |
| е неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заист |
| повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је |
| .</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху |
| да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стрељ |
| , а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нек |
| нда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Ст |
| ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> < |
| иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p> |
| трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган |
| рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити |
| у Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћ |
| ицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! |
| на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овака |
| цкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти |
| ји нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник... |
| ни премишљали из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то |
| е или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у |
| а више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све ја |
| ма: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!.. |
| о љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он |
| ојних станишта арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинит |
| своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом |
| еби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> |
| почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мир |
| ш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да ј |
| њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми |
| која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше за не |
| лопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још пи |
| Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јун |
| ило је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако |
| ути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи |
| еше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, сада беше |
| брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака |
| ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој. |
| свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Т |
| да тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, |
| апин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Евро |
| на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах пр |
| — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и п |
| оживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је са |
| а.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, н |
| в.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше ид |
| струко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављива |
| курјака, које међу планинским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца о |
| па а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S} У |
| ле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l> |
| еколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, ч |
| агум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража бил |
| и падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуру |
| ко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим ст |
| рина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то м |
| е се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Хано |
| тигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на је |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планин |
| ар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога |
| видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком г |
| ну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим |
| .{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаш |
| пет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа |
| , то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је прав |
| о сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он |
| l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l |
| и се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно |
| ушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је |
| ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Миц |
| опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних ш |
| тавише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="19 |
| ви.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — да |
| ажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатага |
| ...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само једа |
| и, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато |
| млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће |
| а или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то |
| својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S} |
| ме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, је |
| а порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу ог |
| подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Т |
| простивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко вео |
| хватили у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше о |
| менту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће |
| о и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стра |
| ким нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступи |
| еликом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, г |
| ка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} Турци!...{ |
| док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати |
| , па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у |
| ицу што остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Бито |
| ђама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сло |
| својим пратиоцима непрестано продираше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали |
| .. </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш он |
| Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лута |
| Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео |
| у као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једно |
| у се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близи |
| војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не |
| от узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, к |
| шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му и |
| вљаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше |
| о време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да о |
| њем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као ка |
| да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осе |
| . — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упа |
| има гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У овак |
| ве узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који |
| Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p |
| казаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овим |
| Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и да |
| ко би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царск |
| а души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па с |
| , момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p> |
| ина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им |
| обровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но |
| зули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и |
| и и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружи |
| да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо! |
| веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на јед |
| ио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева |
| а тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, п |
| тољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да |
| душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још |
| .{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> |
| чења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном |
| кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, кол |
| онете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да та |
| ву жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! |
| сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, |
| ана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престај |
| мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде чит |
| давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би он |
| Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно н |
| страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, |
| је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које |
| ро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} |
| мак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка. |
| ви, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref targe |
| много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовит |
| а попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанств |
| тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Ал |
| у се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивал |
| морише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и л |
| Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} |
| дмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто на |
| е што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом |
| осле заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у |
| егов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећој |
| владаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћ |
| > <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — о |
| толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и |
| својој стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних тура |
| нда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви |
| ар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином |
| te> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> <mileston |
| итеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси |
| ен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „А |
| Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно р |
| сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шали |
| <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са п |
| амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Ми |
| баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само |
| о Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb n=" |
| ај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад |
| рацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Талам |
| едан учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило |
| су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађ |
| /p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио |
| г дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јав |
| сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је |
| гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кр |
| са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало науж |
| а страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Ми |
| не у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024_N11" /></p> <mile |
| најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљ |
| ати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, у |
| p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад |
| и га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турс |
| јгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је ла |
| у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> < |
| им брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, а |
| се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на |
| <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаш |
| ендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја с |
| алеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријућ |
| лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати |
| о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <milestone unit="subSection |
| кове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њ |
| ехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше ст |
| све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу п |
| некле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажни |
| ти.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> < |
| > <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима бе |
| у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи |
| ажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа и |
| ем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како п |
| са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се о |
| јој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грд |
| довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура ос |
| ију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опас |
| од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошл |
| бро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш д |
| <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огрт |
| и, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n |
| е сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног роби |
| ну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежљ |
| Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу |
| ам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош |
| ако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до дв |
| ак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко |
| да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према ост |
| престано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, коју беше |
| много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од |
| е, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо |
| оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он ј |
| дзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и ка |
| задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и претњама, примити |
| јући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, |
| хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још |
| таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви с |
| Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних часова ван тамни |
| з тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре с |
| у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> |
| па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и |
| "177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урл |
| њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној |
| нице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а |
| ћ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, |
| , и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим п |
| занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S |
| бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... тр |
| не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној прип |
| бро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни |
| е било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и т |
| ује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беш |
| Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} |
| му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола |
| /p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Ара |
| ољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустенд |
| е прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово ј |
| е и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуб |
| сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти |
| е још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до |
| све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и коленима дов |
| > <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се појави човек ведра погледа |
| е, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} И |
| према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењ |
| ла је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му при |
| арош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле |
| ен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски велик |
| Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но |
| м испод шатора.{S} Место оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачн |
| на.</p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S |
| своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло л |
| последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — т |
| рућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели |
| игне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су п |
| стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав |
| Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник |
| од како је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба мо |
| цко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од |
| чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али ка |
| ко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S |
| ти а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све |
| иполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева |
| те то турско страшило.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свану |
| ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p |
| и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из та |
| ле своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде са |
| .</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и |
| де неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако |
| брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом ј |
| т ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско пл |
| Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само М |
| Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, |
| т је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зо |
| у били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних ку |
| дње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао п |
| Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</p> <p>У и |
| стош није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и |
| лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И з |
| </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.< |
| де раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне п |
| екох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустенд |
| ина, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог познанства они једно другом и откриш |
| и дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје пл |
| тпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на ј |
| > <p>После подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само приста |
| окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављ |
| сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути св |
| p> <p>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, |
| ом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опе |
| у.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му |
| већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с |
| во.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче д |
| атаганима.</p> <p>Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} |
| ом.{S} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше б |
| етом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године |
| анини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од |
| пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву нед |
| мах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Миц |
| и. </p> <pb n="95" /> <p>После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и |
| Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и поги |
| ирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође б |
| дмах продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, д |
| у овоме устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, |
| ..</p> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па ка |
| ад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?... |
| устињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле |
| са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приб |
| варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p |
| види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим |
| рке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује |
| али.</p> <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте |
| му остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен.</p> <pb n="83" /> |
| тиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог пут |
| г мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше |
| м чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би п |
| а ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у |
| е и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — по |
| газили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створење у људском облику, к |
| до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице пр |
| е каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово д |
| о Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу с |
| анинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, н |
| змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило в |
| ћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу то најзад стигну |
| турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако |
| /> <p>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад |
| вако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и н |
| ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом врелом сунчан |
| ав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непрестаном путовању они најзад наиђоше и на пов |
| исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то удар |
| .</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она днев |
| одина а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не |
| амет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зл |
| те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето |
| ажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку г |
| и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два да |
| е му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао је он к |
| есто оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро пре |
| овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, |
| ти за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка исп |
| заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у В |
| у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође |
| есеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској вој |
| ставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадајући у турска села и пра |
| заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло |
| <p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Ту |
| носан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задрж |
| да, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Ко |
| после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнај |
| >Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Ост |
| другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефен |
| </p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Ј |
| и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима |
| ас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} |
| ег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту |
| се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једног |
| Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове |
| в. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S |
| нат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да с |
| тац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, |
| је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест г |
| Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина |
| биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљад |
| упила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мислим, |
| да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а ње |
| стендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада бех |
| е и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје сре |
| да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Кост |
| он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у ње |
| е жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме ра |
| агодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће и |
| у за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорб |
| пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали |
| приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство између ова два јунак |
| Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је |
| ак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким даном, уч |
| да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху ос |
| већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беш |
| Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024_N11" /></p> <mileston |
| нове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је |
| међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би прек |
| е понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод ка |
| и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували он |
| у силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко сам |
| е отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како |
| песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећ |
| па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта арапских.</p> <p>Никак |
| д тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био |
| е.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њ |
| к овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са с |
| а се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, |
| тинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаг |
| <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио. |
| еж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Ј |
| ше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити |
| о Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окре |
| а пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуд |
| раћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа у |
| нинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да о |
| толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи с |
| о вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <p |
| S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дуж |
| р се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после он |
| ицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пођ |
| пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — п |
| све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слобо |
| есемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео ре |
| синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде ч |
| био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и од |
| ева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој ј |
| </p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!... |
| е баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — п |
| лабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан о |
| не.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, прав |
| овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, к |
| о повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним метцима а т |
| p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— А |
| маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но је |
| ато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстар |
| о дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога |
| вам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у сам |
| учвршћивало се пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напа |
| лева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да ко |
| ћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим к |
| указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је пр |
| усте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у |
| ем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио |
| ла, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео д |
| о својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је |
| пандура, такође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити п |
| дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Стра |
| таде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих |
| ного је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чист |
| љешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих |
| ве другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у |
| болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад |
| својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете |
| p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у |
| насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце б |
| и су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бур |
| ој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури за |
| знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато |
| иховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за други |
| вао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он с |
| Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Миле |
| урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мал |
| {S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охридск |
| Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остал |
| у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> < |
| навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах! |
| але...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но |
| а би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањ |
| и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србин |
| пала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руц |
| ду чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било |
| ка, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О пој |
| } Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пан |
| ују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху |
| зумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца после смрти ефендијине прође, а још никако н |
| .{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом вр |
| јој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њ |
| цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам |
| а чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтер |
| човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, |
| мбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не у |
| сног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издржав |
| о нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвез |
| ри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из |
| а својом породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} |
| од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом |
| би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Ал |
| куда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнем |
| ана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталис |
| потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би |
| адније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу то најз |
| p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затв |
| вних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са з |
| обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синов |
| вијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У кол |
| <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекиваху час |
| о уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове страшне тамниц |
| ... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних звукова опет н |
| бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу! |
| твор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p |
| едно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само |
| нда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених |
| ако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Кост |
| Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут н |
| оликом кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да по |
| ољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео. |
| ин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајни |
| у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, п |
| ва нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пре |
| еном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више им није н |
| ве љубави према његовој отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике мисли непрестано бујаху |
| апасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је |
| у своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више |
| девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невин |
| p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти н |
| буђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, |
| од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непре |
| није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги |
| још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и |
| е сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</ |
| бав каква се може замислити само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p> |
| илева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође д |
| два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, к |
| вно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Ар |
| е беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S} |
| стали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за некол |
| х ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> |
| , и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини н |
| војом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За трену |
| . добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример ка |
| ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље и посл |
| p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref t |
| да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потп |
| док су они овако разговарали, један од дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> |
| хаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијан |
| целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — |
| е са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шес |
| о њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад ун |
| а природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмља |
| ве до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за |
| гим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет |
| ба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} |
| аса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено Турч |
| ра репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о на |
| ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гла |
| p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем шт |
| н то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— |
| емлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвод |
| се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда |
| а; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... к |
| би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</ |
| задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да |
| то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, луп |
| бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружин |
| од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је стари |
| Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо. |
| беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се |
| олуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> < |
| тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да М |
| ху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се с |
| хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и т |
| Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... |
| > <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, |
| е ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бу |
| p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицк |
| } То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је |
| својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних не |
| дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајес |
| човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока |
| д Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она уд |
| <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покретима певајући д |
| удима посматрајући како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p |
| препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито к |
| одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о |
| дина.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И |
| ак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други у |
| елу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Миц |
| крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — викну једа |
| о коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више ки |
| ом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, ко |
| и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове |
| едан кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто |
| е морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност |
| ије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које |
| се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја |
| на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> |
| а искусио неверство и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је |
| ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет год |
| , у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се |
| изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га каз |
| њао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p |
| на од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посматрати које беше готово увек |
| есело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зр |
| на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив |
| и, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафа |
| глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времен |
| да да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрва |
| b n="145" /> песковитих предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сме |
| својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што бе |
| roup" xml:id="SRP19024_P1"> <head>I.{S} ДЕО.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19024_C1.1"> |
| oup" xml:id="SRP19024_P2"> <head>II.{S} ДЕО.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19024_C2.1"> |
| up" xml:id="SRP19024_P3"> <head>III.{S} ДЕО.</head> <div type="group" xml:id="SRP19024_C3.1"> < |
| то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао там |
| површину, пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше. |
| острана газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко н |
| у.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пусти |
| у своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скор |
| то је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила ка |
| велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Ар |
| ладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несве |
| амницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, к |
| д њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> |
| д са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са меш |
| да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат |
| рске одметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после |
| е, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута |
| и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и са |
| рих планинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну ст |
| ак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пусти |
| поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу поче |
| не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се не |
| за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са уд |
| е немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.< |
| S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> <pb n="165 |
| е у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневног путовања наиђоше они најзад и на једну пр |
| вропљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје рук |
| иваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше |
| p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао |
| пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно |
| ицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чи |
| већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске стра |
| не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не дава |
| кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</ |
| У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} |
| >— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узви |
| обично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше |
| лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучи |
| шку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — кома |
| роз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини |
| цко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није |
| опет муцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но |
| чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву рук |
| викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту ст |
| риби уз њега, пребацивши нехотице своју десну руку преко његовог рамена. </p> <p>— Заповест кад |
| примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву |
| тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекн |
| ече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!. |
| ка га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник |
| му сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, д |
| где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи |
| зио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што |
| !...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — т |
| његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овог |
| дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па |
| грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете |
| иш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо д |
| ку предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.< |
| Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно п |
| сећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами пред |
| дмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање |
| блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога м |
| беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у н |
| ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и |
| једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне |
| ху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило |
| по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се врат |
| о вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ |
| код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита добра хран |
| и. </note> <note xml:id="SRP19024_N10"> Детелину. </note> <note xml:id="SRP19024_N11"> Када је |
| ака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада |
| емљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну |
| но пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да лије горке |
| а својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знај |
| — Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко |
| лано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш н |
| о заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љ |
| последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље |
| највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју врш |
| пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао |
| г Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов |
| потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о по |
| ом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игр |
| онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два |
| ао да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Је |
| чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи см |
| </p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{ |
| тву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била он |
| и јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> < |
| ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може |
| ећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред М |
| из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед овога, место оне суморн |
| {S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, |
| — Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? .. |
| ј јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар |
| ихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред |
| оја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да от |
| ћа.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очин |
| рају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео |
| урцима, који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беш |
| умћари, што покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски |
| само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да раз |
| ски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упе |
| не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одгово |
| ивала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску |
| хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једн |
| од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине |
| нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на ви |
| се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, |
| ас амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да и |
| ити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да с |
| оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде |
| и.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене српске |
| одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим с |
| е, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, ч |
| еко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили с |
| p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи: |
| уше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи |
| шину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Хара |
| и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад |
| ију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови |
| ! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, по |
| о се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђи |
| у.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће |
| {S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах почеше кот |
| о овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада х |
| ети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног |
| н из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете |
| еко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављах |
| ао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до |
| да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кра |
| ем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одм |
| о.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да |
| — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к |
| раном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у он |
| ростасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на плани |
| онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чисто |
| id="SRP19024_C1.2"> <head>II.</head> <p>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде |
| заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу |
| ео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да |
| , са најграциознијим покретима певајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати. |
| да је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада |
| која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од з |
| бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном зеленом трав |
| ало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S} С |
| лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њива и |
| ла је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} |
| ве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</ |
| цу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри |
| о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да го |
| брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејан |
| ом окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватр |
| и и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на |
| године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње |
| сма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па |
| чно.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у п |
| свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуно |
| вега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом |
| они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој кр |
| ра зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан |
| ише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњ |
| једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али |
| хладних планинских поточића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама |
| а силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Ма |
| г логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима |
| ко безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини се |
| је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, г |
| је из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.< |
| е стране насипа засађено, правило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} |
| ицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крен |
| обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се јед |
| дног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно ј |
| к наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" / |
| Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихов |
| >И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на гр |
| и морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, и т |
| у хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенак |
| елушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим |
| тарешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за св |
| јим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантов |
| ви беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Смат |
| беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да вич |
| ог смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један |
| урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај к |
| ам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p |
| ало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту |
| беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма |
| рци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долин |
| а — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено |
| у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>С |
| од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се |
| у, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дуван |
| Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врат |
| има диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоћ |
| лио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а |
| пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитр |
| из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи |
| попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и н |
| чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би уч |
| .{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми |
| <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и они ср |
| и.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренут |
| димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња се |
| саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућ |
| Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p |
| во се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над |
| она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после о |
| јући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив |
| ш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> < |
| ављеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} |
| ижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> |
| и су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчо |
| мо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, п |
| Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Панд |
| p> <p>Неколико тренутака трајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји |
| ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се |
| ну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а |
| у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један |
| >Пандури веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак. |
| _C1.4"> <head>IV.</head> <p>После онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом |
| јним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Стан |
| оју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало от |
| својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем М |
| не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p> |
| 88" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекив |
| ритискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. |
| вота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет |
| е све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија |
| ска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у ве |
| овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, кој |
| сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни по |
| ових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви |
| нак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом др |
| е да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље |
| анствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих |
| а беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ дод |
| оји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар |
| ања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам м |
| а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и п |
| а се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито |
| вечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено тело храброга јунака.</p> <p> |
| судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајт |
| о.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно |
| ови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се |
| беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он |
| то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> <p> |
| јо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти |
| што се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оно |
| </p> <pb n="35" /> <p>Сад кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> < |
| тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче нев |
| ном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначк |
| ећ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам |
| арила тихо ноћно спокојство после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и те |
| им рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би п |
| о више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p> |
| своје послове који се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позв |
| отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оној подрумској помрчини, изгледаше и |
| д разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледал |
| својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Пе |
| ост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгл |
| ="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану. |
| искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићем |
| цко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са своји |
| Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са в |
| оговорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина с |
| ш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш це |
| колико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако |
| еношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} |
| > <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но о |
| спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} |
| очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада уб |
| анимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш |
| ну, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје свед |
| новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје |
| јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио |
| а 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоб |
| већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто проб |
| , висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би |
| е убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и з |
| очео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита |
| .{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам |
| S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко |
| ост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дуг |
| псану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је би |
| непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му п |
| твору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Ли |
| ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџ |
| давде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све |
| ада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за ов |
| а својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање весели |
| .</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим ид |
| улетао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим доб |
| један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику г |
| узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио н |
| е бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари |
| >Разговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како |
| ушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели |
| је дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша |
| ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуб |
| На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде у |
| ако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месец |
| својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се вис |
| му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни |
| оћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану. |
| за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваља |
| етар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустен |
| и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао |
| </p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не приста |
| звољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из о |
| о на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти ве |
| е прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> |
| своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро пре |
| аг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте |
| зањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогуће |
| и друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — туж |
| ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као п |
| с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много мали |
| ину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем гал |
| p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав в |
| чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да з |
| Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздр |
| о уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један |
| клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерн |
| сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци ов |
| еше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p |
| ио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи |
| н.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у |
| опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степениц |
| али би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} |
| еликом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине |
| неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак |
| аоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сет |
| обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан |
| пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму |
| ријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре |
| и човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опа |
| еду.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} |
| г зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најз |
| само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним ч |
| та на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пак |
| беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, криј |
| .</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па т |
| !!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</ |
| ше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уве |
| ћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би јед |
| жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да |
| јске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено |
| <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганим |
| еше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу |
| руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Ар |
| а чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту пре |
| О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што вид |
| знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после де |
| , јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а |
| летеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— од |
| } То не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећ |
| } Фесан није ништа <pb n="147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део |
| ад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бо |
| рстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим п |
| уше љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарк |
| уштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облак |
| лели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад |
| <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јач |
| ужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом |
| пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо |
| нас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и С |
| етње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p |
| пасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припо |
| ебу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз к |
| ега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз ова |
| ваца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног |
| оју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде |
| дих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону дво |
| е! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухаме |
| p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Н |
| дуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби |
| да је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћу |
| о исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и осту |
| јом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турци |
| ког рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после с |
| одневне јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора |
| да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и |
| v type="titlepage"> <p>Штампарија „НОВО ДОБА“ у Вуковару.</p> </div> </front> <body> <pb n="3" |
| е зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{ |
| е сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ |
| оживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе |
| такао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покретима |
| њаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што |
| о бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве |
| аги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у |
| акав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде |
| ок овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изн |
| у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овд |
| релом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури т |
| n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кади |
| вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с р |
| ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружин |
| о дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради изв |
| ресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако о |
| S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу о |
| <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p |
| да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у ве |
| ош како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</ |
| Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дан |
| е долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гоми |
| да већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком |
| ви пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два ме |
| ас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јеше |
| ицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за коноп |
| > <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гариј |
| га мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат против |
| ијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасл |
| више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужиш |
| алих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви зн |
| ково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмов |
| кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног |
| /p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад |
| азили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањ |
| иним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали злико |
| ином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, |
| <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читави |
| добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко |
| сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми |
| ошњем становништву служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита |
| дравише му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, |
| рата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени по |
| ожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до ја |
| шћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Мо |
| што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и суви |
| .</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше у |
| за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и |
| ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{ |
| стазицу!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не прави |
| одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко |
| е се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти ј |
| Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> |
| е то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко |
| ... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мал |
| већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да вози |
| и „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе |
| Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег ра |
| одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и |
| Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро |
| ... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се |
| ам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу! |
| че се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би |
| ко ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет |
| аничним гласом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по нал |
| ећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш |
| рабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујет |
| шчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад дон |
| питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати |
| те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицк |
| до, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај |
| огу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даљ |
| > <p>— Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још под |
| огодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђур |
| хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече |
| што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува |
| а нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.< |
| не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде и |
| и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обаз |
| ати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шт |
| Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпр |
| и погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ |
| а који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да раз |
| ицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник |
| и пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добит |
| ру док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим око |
| , лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и п |
| ићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Ми |
| еома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпо |
| -Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страш |
| Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаш |
| а је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186" |
| <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га |
| из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> |
| д Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много |
| си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} |
| И треба! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да |
| — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору |
| а ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p |
| ка беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... нигде заклона, а и |
| ио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа |
| о тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у х |
| ао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећ |
| давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и |
| бу.</p> <p>— Халаразола, синко!... које добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његов |
| озничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну |
| ... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харамбашо!.. |
| вољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова про |
| вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада |
| го тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћет |
| већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапи |
| га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене. |
| ана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишт |
| one unit="subSection" /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После |
| хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај дом |
| грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ дв |
| да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије |
| ! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко.</p> |
| ва — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} |
| тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и |
| аче хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем |
| — Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.< |
| е морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од сме |
| еху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима |
| о најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S |
| амо играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђа |
| рши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко! |
| на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед |
| имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао б |
| дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за |
| .</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбашу Миц |
| тано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што |
| ше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушев |
| сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чвр |
| као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхо |
| ворили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе ил |
| нимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични ра |
| о било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... разбојник!... зликов |
| е шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем станов |
| један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве |
| ош не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и |
| ће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те |
| да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пр |
| апад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака некол |
| бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ |
| вим ратничким <pb n="74" /> нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им б |
| ате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Ми |
| ху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на ко |
| се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секули |
| пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} |
| .{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани |
| њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном |
| не као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћус |
| миче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није прест |
| и ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом измеђ |
| урски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на турску војску, па пошто |
| рости са својим ратним друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином право за |
| га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се |
| добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Р |
| ду на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао |
| момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њихови |
| веде лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и ње |
| настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљ |
| аца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом |
| , то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристај |
| 24_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје добровољце уједно и |
| .</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Н |
| RP19024_N6" /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македониј |
| ећу добровољачку дружину, саставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким од |
| ет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му ка |
| рке по Македонији.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак саз |
| у и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} |
| ћи Турке при продирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар- |
| } Сад настаде још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од |
| ојска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи о |
| овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко вре |
| јска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ да је |
| жи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед то |
| самој средини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, |
| срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се дог |
| у количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb n="70" /> <p |
| , у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвод |
| ика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначком крвљу |
| е Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом ж |
| сти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, одмах напуш |
| еше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу |
| ујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре з |
| самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама |
| ином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин к |
| ом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, |
| > <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у кош |
| натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама, |
| м логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је прилично в |
| ко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши |
| шетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о сно |
| p> <p>Под овом командом Мицко са својим добровољцима своју храброст испољи први пут на Бабиној |
| </p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до |
| te> <note xml:id="SRP19024_N6"> Српским добровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и |
| змановим речима.</p> <p>— Издадох нашег доброг војводу!... — издадох нашег славног харамбашу!.. |
| послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за к |
| ем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</ |
| Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са с |
| га дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгледала је |
| уждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут |
| } Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, ко |
| нове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p> |
| > <p>На заповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових другова. |
| дмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао ј |
| и на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чек |
| ости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар |
| бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ б |
| свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још |
| оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали |
| Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен |
| о избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћа!...</p> <p>Проша |
| чећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} Цано!...</p> <p>Но од |
| сте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — п |
| а је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода ни |
| елу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко с |
| беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто се с |
| Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да п |
| ом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хлад |
| о одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, |
| е у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неко |
| продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је |
| /p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са |
| љачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеш |
| бе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p |
| инце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>М |
| заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S |
| ећим напрезањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо |
| себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло мно |
| теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећ |
| на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се зви |
| еки певаху „турске севдалинке", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, |
| руштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим друговима: како би то било, да јед |
| радоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који тако скупа |
| се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} |
| еху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше |
| остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непр |
| село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да |
| се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </div> <pb n="124" /> <div type=" |
| ј души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед не |
| ложи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде рас |
| >— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но В |
| час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзе |
| е место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се |
| ријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом др |
| .{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да б |
| истарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом |
| ивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје сво |
| нски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аг |
| ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посм |
| На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заи |
| ну дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост непознати човеч |
| ег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пр |
| >— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} |
| ориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја |
| е Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о |
| они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бић |
| ао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер |
| ича, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер- |
| — Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно |
| у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови п |
| ав зачета.</p> <p>После неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече |
| е је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из нек |
| да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати |
| продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би |
| прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на с |
| мо да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би о |
| рима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не п |
| е за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901 |
| пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вај |
| стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио н |
| јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну |
| не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче |
| <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао |
| ћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својо |
| жином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто с |
| десет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за |
| клеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање |
| а својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци |
| у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне |
| е напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Ис |
| чно, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пја |
| ато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у |
| ави.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро |
| позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p |
| ато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он од |
| ело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењ |
| говара са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p> |
| е је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Му |
| <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил. |
| , и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло до |
| драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела д |
| се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем |
| нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико време |
| живео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} |
| и.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> |
| ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да |
| } Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p> |
| ова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече |
| сту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бе |
| шло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је бил |
| есило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога |
| Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добров |
| > <p>После подужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу |
| неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и |
| употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка |
| ји.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је хара |
| своју победу.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог ло |
| ту кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> < |
| ин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући |
| о пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који х |
| ог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако и |
| ном небу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} К |
| вите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одма |
| исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора |
| а сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариг |
| се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би бил |
| Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну! |
| одини...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко |
| х умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе |
| .</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше ут |
| око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} |
| ва и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храб |
| азговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја |
| тену собу.</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И |
| Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим |
| Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамен |
| о си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на врати |
| мана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} |
| и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет |
| већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Ми |
| !... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено |
| е ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робују |
| ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободно, шта жели |
| аци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На гл |
| већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег благ |
| S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што п |
| непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љ |
| па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и |
| ћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ов |
| > <pb n="56" /> <p>— Милоје, Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> |
| јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они |
| Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не окле |
| око и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — вик |
| у.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела |
| наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да прим |
| сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака |
| ого но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је |
| оком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обви |
| прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мух |
| Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брз |
| лико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна ви |
| кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим |
| их он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="1 |
| просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се т |
| /l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> |
| евет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се |
| пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао |
| по три стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали |
| најтежим тренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко пр |
| .{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је в |
| .</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гр |
| што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладај |
| зговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича |
| ску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба из |
| и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снаж |
| граде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n= |
| за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да ј |
| е пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објаш |
| ли у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <mi |
| а из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дворана непреста |
| ј суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили |
| да оних слатких часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Он |
| свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа бе |
| ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се |
| елим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ож |
| о брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше |
| .{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пођ |
| одина његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубо |
| ајмањи џбунић употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема се |
| ла-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио |
| p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љут |
| Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се |
| >Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна |
| поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S |
| леда као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, до |
| пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом |
| сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се т |
| дуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војс |
| , намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим |
| ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме |
| тељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће н |
| м морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју бр |
| лугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу |
| њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква с |
| на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким |
| ти их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме там |
| цко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, |
| Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вар |
| ојска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и |
| анину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, не |
| помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — од |
| Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину |
| ђеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — ос |
| у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе уб |
| екај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече |
| е опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разгова |
| добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико по |
| е...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздис |
| у нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>П |
| > <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Каж |
| поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све д |
| а слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ б |
| авник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="1 |
| урски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!...{S} |
| ј исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом |
| раже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p |
| о, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми сн |
| /p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се жи |
| ју.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! |
| већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, |
| еварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше јо |
| фте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну пис |
| мо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а З |
| е.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће |
| ли-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — |
| ад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. |
| рачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом |
| ре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Тур |
| ваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одгово |
| свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај |
| таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада |
| и међусобно престављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и |
| настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Долазили?!...</p> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана |
| и.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле да и |
| трану одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да |
| упају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p> <pb n="12" /> <p>Пуцањ читавог плотуна з |
| и бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S |
| лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим г |
| ка.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне околности, али га о |
| шла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би |
| почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде |
| час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништ |
| преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дет |
| кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на |
| и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и |
| <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би |
| о не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начел |
| о.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиж |
| у Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе |
| не.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакши |
| реди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у хо |
| оја беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, |
| по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и мног |
| наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а о |
| и-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева п |
| адној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, оков |
| и чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, |
| једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се |
| атима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човек |
| ивота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Миле |
| рош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још сп |
| /p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</ |
| /p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите пос |
| занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина |
| p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти |
| о распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и за |
| о у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младост |
| отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се мож |
| као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.< |
| угом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни о |
| као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то |
| година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живо |
| /p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кра |
| а.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита дома |
| домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног млад |
| вној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи |
| м сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим |
| ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле |
| киваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек који је седео у заче |
| аћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p |
| вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде |
| е а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотр |
| у били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те |
| ући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски |
| ече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упутише се право опет с |
| са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те к |
| г, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обре |
| зи, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ у |
| отиња управо и натера, те напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се ок |
| ећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господара свог ја жив |
| помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крсти |
| а га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицк |
| — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде |
| ећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред о |
| да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше |
| ини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад |
| карање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом зав |
| неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она се и |
| са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју с |
| ије долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо |
| ему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</ |
| Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацив |
| ад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!.. |
| <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Миц |
| ста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> |
| , газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји |
| ма и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана је |
| S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> < |
| ора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од |
| ри управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацић |
| казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је |
| ростасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настаја |
| их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз она |
| <head> Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окружен |
| .</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем |
| са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично |
| > <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли т |
| је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је |
| јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и |
| и над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамн |
| ао да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово с |
| апред, па обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ |
| овољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико пораже |
| ланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим |
| познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне сл |
| {S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне |
| ицков отац — Христа — никако није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само д |
| то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезн |
| моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај к |
| као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим б |
| Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за |
| би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а |
| ници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу |
| е још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо |
| г истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да пре |
| е да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко дваде |
| Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гл |
| имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам б |
| заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и |
| овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах |
| ка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а |
| одрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили ок |
| пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начи |
| Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневе |
| едан ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко уте |
| својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била |
| е престајаше са својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно |
| псана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово и |
| ујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кући |
| и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе измеђ |
| прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према |
| ела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их почин |
| тре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али ка |
| бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, |
| заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хај |
| као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, |
| и.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и |
| другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео нај |
| ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили на |
| .</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је н |
| дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи |
| слиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити |
| ове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p |
| од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб- |
| стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да у |
| ентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— |
| а, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало |
| .{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухва |
| цко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и в |
| м четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана |
| рећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Т |
| х од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет |
| а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху ж |
| апа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла прим |
| јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стра |
| стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше з |
| тац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Вид |
| .</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, има |
| обично зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташц |
| т је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S |
| је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, назива |
| школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас |
| е — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек |
| у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Ту |
| </p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је |
| имњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По у |
| ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко |
| .</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно п |
| цка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажиј |
| м и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, де |
| . на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши |
| ни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, |
| једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ |
| ш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрст |
| ог места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правил |
| Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном буј |
| .{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крва |
| заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на |
| ихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год |
| у Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала б |
| агрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезин |
| киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. |
| да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао |
| ште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, ко |
| <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико ла |
| >Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао окани |
| никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вр |
| ду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху |
| кови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... |
| по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и |
| јев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше речи Михаилов |
| им гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беш |
| помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За им |
| речицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али |
| и.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок |
| ишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. |
| то важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је к |
| здрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи |
| , тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко |
| клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чим |
| ву треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху о |
| ртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обе |
| асиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би |
| ра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Т |
| опца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, о |
| <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p |
| добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друг |
| на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но М |
| дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук. |
| ад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.< |
| не! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не |
| а, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тре |
| ед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најз |
| је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладов |
| рзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеш |
| снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p |
| владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању |
| за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но |
| ину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грм |
| зно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну |
| а прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турски |
| на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као успомена на сећање храбро |
| ш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се |
| и припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су |
| посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох |
| амери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мал |
| — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи |
| ућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га |
| није мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашц |
| гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарског министарства.{S} И самим Б |
| мо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је |
| ипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине и радозналих гра |
| слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи с |
| ом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добро |
| ошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских |
| изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Д |
| добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у п |
| велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види то |
| јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је |
| нају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а |
| ора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га |
| се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одг |
| ога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево в |
| српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побего |
| > <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла в |
| га преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као |
| орио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> |
| дозналост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај вр |
| до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Р |
| стила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, |
| свешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче |
| } Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај ди |
| пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Ми |
| Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од с |
| д се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, д |
| Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицо |
| е познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да |
| ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</ |
| p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб |
| је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— |
| рио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши |
| > <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањ |
| љући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ бе |
| никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им М |
| прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам |
| ли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> < |
| жно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга на ч |
| о и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећ |
| еликог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицк |
| ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сат |
| пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадија.. |
| убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако до |
| се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, д |
| рачка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јат |
| а, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче |
| /p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — |
| пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, избавитељко! — п |
| јмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну од |
| /p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га своји |
| и се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>М |
| обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколико тренутака трајао је |
| вога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је |
| тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца |
| а му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му теп |
| јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо |
| Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!... |
| наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тренутака они већ беху д |
| бав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Миц |
| >„Тигар, разбојник, крволок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем ј |
| огиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, |
| ад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дох |
| <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то он |
| Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>М |
| ај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла |
| — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не п |
| ету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе р |
| а, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — |
| што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или ср |
| лева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ход |
| екрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колик |
| м објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се |
| /p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! |
| рењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је чове |
| </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— К |
| Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево т |
| >— Збогом, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — |
| ћно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која бе |
| ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољ |
| и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зо |
| , јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n="170" |
| пео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет наста |
| ти а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас |
| .{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти |
| ка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора |
| ини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— |
| них пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — |
| је могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, |
| Обојица су размишљали сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} |
| , који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он са |
| ли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше |
| едоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио |
| и изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али |
| дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама з |
| еже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... ж |
| луд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, ка |
| ало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би неп |
| би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, с |
| прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје замо |
| пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде |
| авући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p> |
| падају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака |
| адосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше р |
| ад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="1 |
| х шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дал |
| су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задираше врло |
| који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чи |
| иске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко |
| рање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа зас |
| ице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа |
| том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању |
| прегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвеће... <pb n="10" /> танковрхе јеле... стари храстов |
| ше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је на |
| зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу |
| морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових |
| исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи |
| на једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би |
| ног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пу |
| ски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зелен |
| е.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да |
| а и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата. |
| естрављен овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! |
| благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље сло |
| ежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово |
| продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} |
| најест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила |
| ским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одг |
| помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање према Мицку од стране овога Арап |
| шини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, |
| ратовању са Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1 |
| к не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше пот |
| ај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи |
| ичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и |
| ећ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Он |
| и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико |
| друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше прева |
| јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да ј |
| >Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он |
| у златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" / |
| е велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђи |
| мо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за |
| — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p> |
| } Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз |
| буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњих |
| о ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћер |
| лугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му см |
| екивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних |
| а чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните |
| м продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са с |
| ..{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу невину |
| се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом |
| из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања роб |
| У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три |
| .{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га |
| као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорник |
| леди месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне |
| <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави |
| х дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским |
| ећ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он |
| епрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хла |
| те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе |
| код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ |
| к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу |
| ака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини стр |
| у више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да |
| ад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељ |
| , и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак.. |
| м времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беш |
| сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино |
| му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније, |
| } Гледајући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова |
| када понова видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окова |
| што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код |
| лободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у |
| какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, шт |
| краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, |
| копље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са сво |
| воје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао |
| на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} |
| , попевши се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Ал |
| свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Дваде |
| очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — с |
| и.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бива |
| тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он |
| жете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је с |
| али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те |
| Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> |
| е године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше |
| Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — гром |
| тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатс |
| ију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ |
| у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је проме |
| другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је дивну хладо |
| длости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слоб |
| ољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двори |
| баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени кра |
| ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли госп |
| , како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благодар |
| е храбрио указујући час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само |
| причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да из |
| >— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!.. |
| <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} Н |
| вао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода и |
| и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви |
| ајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да |
| син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из |
| мартинка не хте упалити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му |
| суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} К |
| и да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше па |
| и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он бе |
| шта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој црк |
| Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућн |
| рлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта |
| р гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, |
| а срца, која су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осет |
| могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици кра |
| јући се час са једним пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четн |
| га, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском в |
| — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — |
| >Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане равнице а час |
| ена овде онде зеленим паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако леп |
| оју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим |
| ем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока |
| ео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет |
| еска, који подизаше овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши |
| S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!.. |
| бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков |
| е, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од камена.</p> < |
| из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p |
| — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му ј |
| ја беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад на |
| !...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог |
| ана.{S} Фесан није ништа <pb n="147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источн |
| а не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Сам |
| Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не |
| , што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други |
| м песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаш |
| S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком |
| беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек |
| предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, |
| аци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обуче |
| на, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио |
| пе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p |
| удо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму не |
| гове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем п |
| но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— |
| брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити |
| са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогу |
| м беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одат |
| ицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом п |
| ше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP190 |
| Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, |
| ку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно окован |
| суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко |
| но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса |
| се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22 |
| е Мицка и заосталу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало |
| о ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само |
| тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај |
| — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином п |
| ном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у |
| м учествује на свадби једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошт |
| пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заход |
| м Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувено |
| , Мицко беше оставио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму |
| а се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде једа |
| ћ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви |
| а и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко |
| иде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином |
| е плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да |
| rget="#SRP19024_N8" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљин |
| пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак кон |
| ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је |
| ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, |
| ом поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицк |
| ани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметил |
| ругога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила |
| стита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћа!...</ |
| е <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мислим, другови моји, — настави он после кратког ћутања — да на |
| распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати |
| олако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега |
| ан ти пут! клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мар |
| ем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се |
| ма.{S} Ово исто учинише и остали његови другови.</p> <p>После оваког срдачног састанка пођоше с |
| рци могли казнити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ип |
| рабри војвода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их |
| Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здр |
| јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре |
| <p>— Освета! — громко узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка |
| ркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да в |
| а здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими зај |
| ко бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Ми |
| о стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, |
| ти на каквом забаченом месту.{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порот |
| о са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицк |
| де право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да с |
| драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан |
| p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало во |
| /p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, |
| ју по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђо |
| би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавд |
| како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се шт |
| из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, |
| видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о |
| љусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу |
| у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошто однесоше Станију њеној кући, Ми |
| д оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</ |
| о још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу.</p> <p>После подужег |
| ити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељ |
| јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четворица о |
| евима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам |
| се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још грозни |
| Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу |
| а земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Оста |
| а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — да осве |
| о услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошт |
| а, којима се Кузман обасипаше са својим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p> |
| } Непрестано се он договараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке поп |
| док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи |
| се братски опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гино |
| а пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити се |
| Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих земљака, којих овде беше п |
| <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Он |
| то ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нада |
| иног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у |
| оказан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима |
| p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улог |
| ферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте так |
| о дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамба |
| е примирја Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настал |
| .{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јур |
| богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прим |
| и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до |
| густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране нас |
| ака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара није могао ни |
| и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Си |
| њи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управн |
| љубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и |
| Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поч |
| цкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру |
| али читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бед |
| о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за ж |
| <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељи |
| Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако |
| Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних шест го |
| би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако проводили време до неко д |
| ома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше пита |
| а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и |
| ше, у највећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се |
| ва а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младости изгледаше као да се |
| p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство измеђ |
| он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила св |
| уго су тако разговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку |
| дана после њиховог познанства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме л |
| пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему |
| аху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но |
| ај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на мир |
| отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здра |
| шава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над цел |
| но широм разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непр |
| и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од |
| <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко |
| а седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пу |
| ешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављ |
| ти зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигљ |
| било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се у |
| " /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у |
| аху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која |
| наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> |
| S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. |
| ог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје проша |
| драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не забор |
| ме од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — |
| својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да и |
| е породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендил |
| у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши оволику навалу од нао |
| авом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силн |
| — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружино |
| већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} |
| главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је |
| <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви |
| Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости |
| та смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њ |
| н, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се ово |
| горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш харамбаша |
| ашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша |
| еста — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но |
| ваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, |
| њава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи |
| усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састав |
| ио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело |
| } Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са |
| итава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олов |
| т пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти |
| вом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p |
| чи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ће им само још за неколик |
| мане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру |
| мах сад нареди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских |
| с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакуп |
| , који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конз |
| е је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, |
| вету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, |
| ло повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак |
| {S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше старина Радоје својим |
| — Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној к |
| у друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам друг |
| ад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као не |
| </p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и |
| сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} |
| иже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и |
| Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг јо |
| овања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале |
| гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно |
| м добровољачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила |
| ! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури |
| еговој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо |
| ина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен. |
| </p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зи |
| олини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно |
| се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву униш |
| и пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гор |
| Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрест |
| а предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села — у равници, да би с |
| са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div |
| ду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у ов |
| ибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а |
| јте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебес!...{S} М |
| бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и |
| им сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад |
| ..</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши момка недирну |
| као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за |
| пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозн |
| евног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S |
| воји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до |
| после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и |
| о ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села пролазили су као прави |
| л.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би |
| тражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> |
| Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном наче |
| <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који беше саст |
| оше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога |
| Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, |
| p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овч |
| <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинс |
| и Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, одмах нареди да се п |
| омоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска |
| ка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} |
| >Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ |
| ва.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S |
| се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, |
| а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним |
| иде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту г |
| е и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам |
| , одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме |
| } Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако пров |
| и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p> <pb n="9" /> <p>Покољ.... |
| ви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село |
| Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и |
| ојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањ |
| пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Р |
| рском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, оде право на царски д |
| и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би |
| г оступања... немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећ |
| а заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова б |
| ма беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и |
| тарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за с |
| ареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> |
| са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро |
| ми осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се |
| ад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и ова |
| г, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која ле |
| Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам г |
| цко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако |
| Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако оч |
| ти ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ |
| ко би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и |
| <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упадн |
| и такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје добровољце уједно и са тако ујед |
| ји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече |
| таништа арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу. |
| а и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила против |
| ини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темељ |
| гова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог |
| че и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен |
| рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — коса |
| пустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Шт |
| помагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брд |
| силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога |
| Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њ |
| иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаут |
| рво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра |
| ог Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђор |
| лижња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестано ј |
| ке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се |
| до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише |
| далеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <pb n="88" |
| вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекуј |
| е време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше |
| леп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајес |
| предавања.{S} Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је би |
| е час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напро |
| ов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у зн |
| био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматр |
| /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе |
| Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пиј |
| је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек |
| ао да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, очекују |
| а Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, н |
| з детињства он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се |
| траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан с |
| и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко т |
| .</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са |
| Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на |
| рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се |
| тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обесни |
| ви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараш |
| и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — |
| му зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са з |
| дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да реш |
| ше! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — |
| друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.< |
| турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— |
| раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у |
| у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, с |
| /p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху уш |
| во ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника је |
| а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду |
| пасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као д |
| осматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му ј |
| ихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Ми |
| ине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали пре |
| у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаће |
| . </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум. |
| егово детињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славног |
| аван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико н |
| они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степ |
| тињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града |
| кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео |
| м експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</ |
| пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадо |
| та, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао оста |
| и ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S |
| рапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто ду |
| олико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини по |
| водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се так |
| дова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} М |
| а мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давна |
| тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.< |
| услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше |
| -Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> |
| аја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом |
| цка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобеди |
| асти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у |
| , спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље ко |
| сног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче |
| т сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила п |
| /p> <p>Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад п |
| сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње оста |
| знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p |
| ху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема госпо |
| уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и б |
| .{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка п |
| ..{S} Млатарење и запомагање одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владик |
| прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!. |
| оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши |
| и.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</ |
| ку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман |
| тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капе |
| о после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто |
| ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одај |
| Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби |
| да морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом дру |
| се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, |
| /p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више ч |
| pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем |
| ивот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима својим поз |
| ло код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху читав |
| иким растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом кој |
| рајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни станов |
| није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчет |
| ада је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се заву |
| — Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Н |
| аху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија вр |
| и се пуштаху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту ком |
| усте и према светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target="#SRP19024_N |
| један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пан |
| јзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, н |
| орана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, |
| {S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Мила |
| е место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приб |
| дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветро |
| ојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> < |
| ве одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим неприја |
| S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сук |
| <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрест |
| ина лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлог |
| дне степенице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а хо |
| би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чува |
| ко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{ |
| опа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред |
| ју као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Пра |
| аше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидо |
| див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу |
| чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од |
| иста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не од |
| ла је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити |
| од њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики револ |
| г отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дох |
| ла.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских б |
| ама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо гд |
| вне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не |
| ка славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замор |
| су знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајев |
| дјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би с |
| ед њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и та |
| а изађе из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до |
| Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом |
| аше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час оно |
| говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни |
| на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завл |
| право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов |
| празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до |
| летела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупа |
| и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p |
| ини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свеж |
| елења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко |
| о разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико час |
| љен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућ |
| исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станими |
| олико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — |
| ородици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакл |
| у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најза |
| звољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за |
| кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили |
| авили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ов |
| .</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста б |
| да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом |
| дмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах М |
| и.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро ис |
| и сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева |
| !...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, |
| сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме |
| в беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике |
| беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалн |
| е Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пуста |
| сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом пуним |
| ота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако разговарали и причали једно другом своје д |
| осматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као |
| о Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, |
| док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-М |
| е.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} Посл |
| још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста |
| им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне |
| <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи пле |
| и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— |
| огаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати |
| ршио може сваки помислити.</p> <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем |
| S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад по |
| ше у природи понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чи |
| разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми н |
| е оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и |
| и, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> |
| ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од |
| јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и |
| ата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа б |
| сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... н |
| и с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али- |
| — Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p> |
| ко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они |
| да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из |
| ти слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p |
| не тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозни |
| ег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса б |
| зни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у т |
| ћи, Јуда и показиваше место у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто |
| ..</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према Мари и |
| ези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на |
| радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> |
| но Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, п |
| ћи.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу св |
| и конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамба |
| ку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу |
| му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој к |
| у вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу |
| енутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ |
| /p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да |
| <p>Са тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У т |
| м.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу д |
| ну Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје др |
| } Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, |
| би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому б |
| турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу |
| ао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек |
| стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p |
| провца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио |
| гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} |
| <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам |
| ма свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, |
| видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у |
| шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час |
| ина више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да под |
| , сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p |
| м, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} |
| вога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на |
| следње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим другов |
| иже.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, приближава к М |
| а мило што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и |
| е Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не вер |
| бе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! |
| ро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са они |
| аху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како |
| е јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше |
| не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хориз |
| овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, |
| лону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по не |
| Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и з |
| то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пр |
| ре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, м |
| увише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{ |
| а!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, |
| сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицк |
| еше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је |
| е спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило |
| звали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми м |
| прцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! |
| пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дана, ме |
| је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана |
| ешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше |
| о се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n= |
| у могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој д |
| и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту нап |
| Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p |
| ити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму з |
| ше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дан |
| умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељ |
| у је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је |
| е беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па |
| ругу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} |
| ицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трул |
| е је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети |
| пет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешк |
| а клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> карактер |
| разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је |
| ло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешки |
| вином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих ум |
| ости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвел |
| ке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Бож |
| еома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па |
| њи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искре |
| у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нест |
| ад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и |
| з Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који |
| зекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима |
| вета, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазн |
| -Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим ок |
| исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи пр |
| а мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да ш |
| харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе. |
| аном у руци поносно шета поред убијених душманина кољући поново онога, који би давао још каквог |
| орђе. </p> <p>— Освета, освета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другов |
| ну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! узд |
| иста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила. |
| мах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио |
| морност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим |
| <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам |
| <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати |
| е и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се |
| ало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само |
| ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — прошапу |
| ава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога |
| е Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше па |
| , не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, изда |
| , то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139 |
| да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да |
| апско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, |
| о гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу |
| .{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, кој |
| ико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створе |
| ике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав |
| и.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варниц |
| лости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добр |
| ти грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S |
| ог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У оваком лутању скоро од тр |
| тињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не |
| види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Мил |
| овеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онд |
| ш јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дош |
| што бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме |
| но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} |
| ила сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорил |
| утака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се |
| {S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе н |
| ти а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се над |
| у и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="3 |
| андур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико |
| рхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам |
| силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сн |
| удновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срч |
| ко зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети од |
| ен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изаз |
| ико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руск |
| рања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму вароши |
| истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што б |
| ар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изне |
| ружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зо |
| оза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увид |
| а Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђор |
| развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он |
| ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђо |
| одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из р |
| е већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш |
| енут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри ја |
| те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Ч |
| и прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> |
| било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па он |
| ога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у |
| о, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сја |
| м, идем... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други |
| м <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју д |
| ко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. </p> <p>— Освета, освета!... смрт душману! — зах |
| један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, |
| сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када ве |
| д подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у |
| p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поз |
| сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сус |
| бојници!... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p |
| љу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обе |
| урског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да |
| уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га од |
| непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а т |
| ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S |
| нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и |
| ..</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се з |
| ости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи ск |
| ко дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријатељство |
| ао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо |
| о опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимо |
| ији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о бр |
| <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, ко |
| ве.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да пре |
| је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} |
| а беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — настави Сима.< |
| дух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је |
| љоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше в |
| пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, |
| p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она ма |
| мире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да |
| аше.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зим |
| она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али само светећи своју погинулу бра |
| роши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Н |
| гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има |
| да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!. |
| , рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен |
| ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори |
| е баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам |
| судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши тур |
| а и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да |
| н другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окуп |
| >— И треба! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, д |
| ењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јуна |
| што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад к |
| два дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду дост |
| по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и |
| својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb n="85" /> <div ty |
| ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не пит |
| још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љути |
| ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи |
| и док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке н |
| за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам с |
| во?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда |
| да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по о |
| орни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p |
| ушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо |
| ха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узне |
| ицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како зна |
| атише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и са |
| на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је м |
| ..{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> |
| м тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу |
| е, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових про |
| о понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} |
| а тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке неме тишине.</p> <p> |
| ја за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не може да |
| аћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, |
| а Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин т |
| .</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ј |
| ећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашн |
| како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Јо |
| ти беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target="#SRP19024_N4" />.{S} Час је неш |
| е јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче |
| "SRP19024_C1.7"> <head>VII.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну |
| . зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу |
| сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома н |
| арио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну |
| о овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља по |
| и наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где |
| о зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање |
| исли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, п |
| осто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, који |
| пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад б |
| <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се упр |
| јаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>Пос |
| од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у |
| у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто |
| ем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, је |
| есет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ ско |
| — А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре |
| лаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> |
| — Оружани?!... педесет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, |
| ју. </note> <note xml:id="SRP19024_N4"> Енглеидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </n |
| ши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала н |
| појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено |
| латара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим |
| ="SRP19024_N9"> Садањи Епископ у Жичкој епархији. </note> <note xml:id="SRP19024_N10"> Детелину |
| ше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка ј |
| ote> <note xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Епископ у Жичкој епархији. </note> <note xml:id="SRP190 |
| ска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска.</p> < |
| рати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно д |
| Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од |
| ада већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све |
| бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а м |
| њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох |
| .{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се |
| лови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толик |
| ива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек |
| — Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с де |
| е! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се |
| сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! |
| ог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добр |
| поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово |
| безекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и |
| са својим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море же |
| и она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p> <p |
| а каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се |
| у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли кр |
| разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му н |
| к и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим |
| и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијо |
| о изуједати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она ди |
| грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створ |
| едмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, после толиких ратовања, после толиких тешких бораб |
| вде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — ме |
| она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на не |
| ј земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним |
| , попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуни |
| о, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрч |
| хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превиј |
| ћи узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем м |
| ши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињају |
| дног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за |
| , је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефендија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуш |
| у.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуц |
| преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида:...</p> <p>— Људи?!... пре |
| ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадија...</p> < |
| изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефендија!...</p> <p>— Страшни?!... </p> <p>— Оружани!.. |
| поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром са |
| о је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех. |
| да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — јед |
| као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би |
| утећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одгов |
| <p>Неколико дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које м |
| е старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.< |
| издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да |
| се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефен |
| сом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се т |
| — Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне та |
| p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимб |
| <p>— Јесте ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника др |
| — И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац ник |
| иста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управн |
| и су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка |
| ући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо |
| л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити ефендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека у |
| чело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, опту |
| то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </p> <p>— |
| рски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.< |
| он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А |
| доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја |
| !...</p> <p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни |
| вац!....{S} Никад!...{S} Ја сам честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли |
| p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им |
| </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одго |
| аше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, каз |
| p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се на |
| селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се |
| м гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега жи |
| , како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицков |
| чи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао закл |
| им страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> < |
| та ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине |
| о чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпље |
| ди ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> < |
| у!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја |
| азамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> |
| /p> <p>По заповести управниковој умрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им |
| ристио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</ |
| се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где |
| pb n="183" /> <p>Два месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу на |
| ужини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа б |
| ого што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нис |
| етврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица. </p> <p>— |
| p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стража |
| ође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="181" /> < |
| есвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били зас |
| <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили с времена на |
| а јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изгово |
| пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замис |
| S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја |
| </p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!... |
| е доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је |
| шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањ |
| обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, |
| ма и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен б |
| едаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, |
| њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само по |
| е слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на при |
| оја вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четова |
| лази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упа |
| ас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па |
| ани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и |
| рах и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се оч |
| е према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим |
| .{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> |
| војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, к |
| а упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, бу |
| ако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за т |
| овно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{ |
| пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би |
| а, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазор |
| оче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим |
| а и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога |
| у зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p> |
| сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његов |
| месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ приличн |
| ушу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадај |
| е опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> |
| дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар |
| ио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако |
| оше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да ј |
| заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у |
| подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дак |
| моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред |
| После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени |
| шљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се м |
| о даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше |
| ого бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али са |
| ао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98 |
| Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у там |
| пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Ми |
| ма није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану зем |
| аму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="144" /> ос |
| ли су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и заг |
| ши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видет |
| вори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то л |
| илева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.< |
| е тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог |
| дине.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладниј |
| оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветар |
| <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са ве |
| бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто |
| и мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — о |
| дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} У |
| едан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ус |
| дуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Ал |
| мо присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жест |
| , њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи вел |
| рме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше |
| овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се |
| <p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше |
| ноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише |
| да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— |
| оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни |
| послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то су обично обу |
| скопали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили |
| е редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саоп |
| сму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је |
| д и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обас |
| их ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном |
| амтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврш |
| ..</p> <p>— Говори старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би |
| ачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав ч |
| т помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала ов |
| „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилн |
| ља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надја |
| Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за освет |
| ко заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не пр |
| ом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искљ |
| вичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим |
| јатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста см |
| гов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у сам |
| ражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве плано |
| зних предрасуда, платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне но |
| на тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда |
| се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом |
| у радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално д |
| домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> |
| д. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са свој |
| p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништ |
| анства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњ |
| избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао не |
| ли, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет |
| ужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог |
| иру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост неп |
| тела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, р |
| њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља до |
| дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађа |
| тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чет |
| Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p |
| ам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас о |
| ио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамниц |
| краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље |
| , морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славн |
| p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S |
| својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Кост |
| > <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после |
| е, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољит |
| ста оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величанства, кр |
| Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по ов |
| ви му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — н |
| "#SRP19024_N7" /> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.< |
| х Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру |
| ов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p |
| Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гост |
| о, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо по |
| јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те ниса |
| јало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога |
| p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, |
| тра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у |
| а криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаш |
| је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} |
| опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћи |
| знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сре |
| <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а деца се зат |
| увени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима |
| н мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их вла |
| p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за |
| ем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог |
| — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону |
| у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а |
| вора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми б |
| ко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена с |
| поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су |
| е, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</ |
| арији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина т |
| сталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање према Мицк |
| екох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} |
| ј дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламен |
| .{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још |
| ве до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p |
| вање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима ве |
| јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од у |
| сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи н |
| дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек |
| еше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{ |
| седелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су и |
| становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјај |
| уге, од преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много стариј |
| у са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако д |
| ијатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изг |
| а.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко дра |
| земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, в |
| еднога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ов |
| ико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p> |
| ош кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — |
| ене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после |
| е убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би готово те |
| у беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, који већ бех |
| остале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежа |
| влачење са својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се |
| рније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, |
| е од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на п |
| Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући плотунима масу Турака улетеше смел |
| анински кланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци |
| па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Ча |
| је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицко |
| лисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од м |
| таве са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S |
| ћ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сложно на турску војску и она би |
| је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред, па обарајући Турке <pb n="77" /> допре |
| тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не |
| ошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па с |
| му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто |
| ја ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са т |
| ком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песк |
| .</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако н |
| кла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, по |
| гарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у је |
| око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете |
| њу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска |
| еше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} |
| часова јуришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} |
| пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> < |
| и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни ј |
| ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и д |
| > </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> |
| јен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посмат |
| би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну про |
| може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни |
| .</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине пос |
| несвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих бли |
| — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваз |
| с, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље мора |
| писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </tex |
| а покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а |
| дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја |
| ог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, нед |
| ише од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, |
| иска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>Пос |
| такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p |
| рдна пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дан |
| онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет |
| ти, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, ње |
| е и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узј |
| дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и |
| па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, |
| еше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на |
| је на површини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио |
| урзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседел |
| — Војвода!...{S} Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазе |
| ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина |
| "subSection" /> <p>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло |
| заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише |
| о зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах |
| ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! |
| овако срећно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајш |
| Ура!... живео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бе |
| рашан:</p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га вид |
| тру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова |
| .</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Ара |
| .</p> <p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се зв |
| краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху ра |
| </p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаш |
| а Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео хара |
| ији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови др |
| ове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху |
| џеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покриве |
| ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зва |
| био изузетак, јер је на површини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога |
| лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Ми |
| х Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматр |
| тле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18 |
| ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим |
| о на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, ка |
| се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов на |
| гово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S |
| то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се пр |
| овцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. годи |
| </p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе прода |
| роче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — |
| ће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — прод |
| <note xml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml:id="SR |
| <note xml:id="SRP19024_N8"> Исти и сада живи као винар. </note> <note xml:id="SRP19024_N9"> Сад |
| а показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти н |
| ..{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима |
| одаје.</p> <pb n="179" /> <p>— Јесте ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> |
| ја на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан |
| рад, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024_N11" /></p> <milestone uni |
| ну не би човек могао замислити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је би |
| дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији |
| о „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српс |
| и ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И |
| <pb n="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми |
| Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, син |
| писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </text> </T |
| ашну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичиј |
| атства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Ми |
| ужином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађан |
| бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише св |
| устави огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гу |
| ских власти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани по |
| ошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, д |
| а би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан |
| породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да бу |
| жеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали |
| ицко после толико дана први пут примети живо створење у људском облику, које се беше згрчило у |
| дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље |
| — Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то син |
| екосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — к |
| илева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се |
| е просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смеш |
| — Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш п |
| ма.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада |
| погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је |
| ?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, |
| огао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од који |
| Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо по |
| цко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Ми |
| да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, |
| епено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а изме |
| ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се п |
| иле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и |
| {S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот уз |
| паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земљ |
| никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло з |
| зад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти да |
| падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали с |
| он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стего |
| цка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очим |
| твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако т |
| нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомичн |
| укао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања еп |
| изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај |
| време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада д |
| род свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби б |
| година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</ |
| и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, |
| ру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што своји |
| ...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато |
| ћи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако |
| ишћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћ |
| > <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах |
| затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — ј |
| е слободе и <pb n="45" /> онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и |
| ..{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последње |
| чевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као |
| зналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тоб |
| глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што с |
| чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури |
| у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како муш |
| бро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" / |
| <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Миле |
| нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак |
| о кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да не |
| е га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без |
| бесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова с |
| за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем |
| ну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> |
| сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарск |
| даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је х |
| онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву |
| то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>С |
| ладости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче |
| о са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се |
| о беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да |
| Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди вали |
| {S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по |
| це и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у суд |
| ицом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{ |
| не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и |
| , као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде |
| страни пустила се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно с |
| xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Епископ у Жичкој епархији. </note> <note xml:id="SRP19024_N10"> Д |
| са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војв |
| погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и |
| уса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалиц |
| а сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са с |
| .{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино де |
| отице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи поред бу |
| ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, ст |
| нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слоб |
| наке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само се |
| ојима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — реч |
| кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{ |
| пута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из варо |
| ји се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приме |
| начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но с |
| има својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак |
| о неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb |
| аква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зрац |
| </p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p> |
| p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних н |
| ија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, |
| у.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаљ |
| ати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш А |
| ко да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!... |
| дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустен |
| . </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опе |
| удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, од |
| мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над |
| е исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и ост |
| ају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — вик |
| неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди |
| а је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Миц |
| лећи турска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У |
| бровољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која с |
| р на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила м |
| .{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће на |
| ваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бу |
| је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био св |
| шком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља М |
| /> <p>— Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Н |
| беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p |
| Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше м |
| ва грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су мог |
| љено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крил |
| ије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радоми |
| им мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у |
| ли вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером сад и у сам |
| акутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Миц |
| ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако |
| рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више |
| ља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући |
| подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше н |
| ору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним |
| коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb |
| ј већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустенди |
| после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и |
| асположењем, одмах одмах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством н |
| реплашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Јед |
| а зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога |
| ендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура! |
| атрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с мес |
| <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, громк |
| S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, |
| урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече М |
| >Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни она |
| естаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, ко |
| једничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p> |
| тала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут ј |
| — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао |
| ати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p> |
| окла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамба |
| поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у |
| >— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погин |
| арамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмањ |
| о Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружани |
| прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само ду |
| ви мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем |
| ито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један чов |
| p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бе |
| чи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој |
| пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — к |
| ђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењ |
| {S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за |
| /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. |
| као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! |
| о му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p |
| као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови |
| ашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан |
| сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n= |
| неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била |
| изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али с |
| енидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p |
| м оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и |
| ашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било |
| >— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе о |
| д његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то в |
| и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грм |
| .</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији о |
| је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — |
| чио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када |
| акође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног |
| дуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура |
| дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни |
| већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са |
| раће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством |
| ђу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су |
| грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на |
| је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и изва |
| дану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Ара |
| повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше |
| тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за |
| ство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше |
| био налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} З |
| еницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у вра |
| такомбу, која служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> |
| љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно |
| сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заб |
| ну воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, је |
| она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како |
| во.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да |
| а девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То |
| а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по |
| ултан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова за |
| ђу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они сп |
| је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И з |
| p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} С |
| .</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се састави др |
| кне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли м |
| аља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Са |
| решнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шт |
| ! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини |
| и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће |
| он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лул |
| има богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога п |
| а да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милев |
| ати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскуди |
| за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} Велика |
| {S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгл |
| , но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђе |
| е место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху н |
| ака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног су |
| м.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Вр |
| војих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога |
| те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Зд |
| у, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим са |
| аљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашл |
| е вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу госп |
| да, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а |
| а Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од |
| продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p |
| Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="3 |
| на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да |
| зну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турског насиља.</p> |
| лони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разиш |
| .</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави чиновник и поче да чита о |
| се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од |
| ворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врат |
| ама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу |
| тва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одат |
| } Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменут |
| една експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са ов |
| храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S |
| никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаш |
| два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег |
| ији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабри |
| д ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, |
| уре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Ду |
| </p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане |
| лу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри с |
| јвећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада б |
| м и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, |
| и и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобри |
| синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остари |
| борави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу он |
| у тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз бе |
| Принцип: циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ с |
| е био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још |
| та говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодне |
| ечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви |
| предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност страних конзула |
| > <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренераже |
| , момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед |
| као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге |
| ошто Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену |
| {S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српс |
| {S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет |
| чекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да с |
| /p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе. |
| смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би |
| ти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лев |
| у, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што |
| о ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од |
| ами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не см |
| ни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој друж |
| у, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах |
| апин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> |
| је беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— К |
| естити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је вој |
| едњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се уг |
| му.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распуст |
| /p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... разбојник!... зликовац!...{S} Шт |
| ху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, к |
| , да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле |
| ило у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука |
| агум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у пом |
| де на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>З |
| у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна ка |
| ницима појединих вароши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви старод |
| лети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо |
| Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом |
| .{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било |
| тпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан н |
| у, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Те |
| се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p> |
| а... јаук и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у с |
| а у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако они проведоше пуних осам месе |
| и Турчин, што онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајду |
| ша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао |
| ци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од оста |
| жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са |
| ао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромно |
| момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то |
| празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не окле |
| ха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, |
| хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатаг |
| здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство па |
| аган судити!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи |
| нцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место он |
| p>Турци се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало ла |
| у.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде |
| честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> |
| сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је б |
| а и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер с |
| у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако |
| ко сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би |
| >— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти |
| пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари |
| овој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио |
| и.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Ка |
| икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком чет |
| ака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>По |
| одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у дру |
| ког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија |
| ењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних |
| ила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк |
| много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљ |
| ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p |
| во Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, в |
| та.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о |
| Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенст |
| молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патр |
| коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом о |
| век који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p> |
| опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста о |
| угим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се о |
| S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за к |
| S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њег |
| упу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоруж |
| ил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, При |
| ико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се у |
| стицаше као најбистрији и најспособнији за такав положај у тако огромној задрузи. </p> <pb n="8 |
| рчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чи |
| десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној |
| сте га напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше |
| а, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању |
| > <p>И заиста они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд. |
| и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим ш |
| вом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p |
| ва вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би |
| х пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} |
| одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељ |
| ови добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромна маса |
| ри, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицк |
| пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за |
| езно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слободно!... |
| еће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Да |
| у, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радознале ма |
| ког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху |
| ти разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у буга |
| у тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но К |
| ћ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође |
| Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Ламп |
| вртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак у |
| це бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посматраше, ка |
| , како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на |
| у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом |
| шао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>А |
| сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у с |
| цко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— |
| једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— К |
| по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак вета |
| огих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, нат |
| ате, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко |
| ке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак у |
| убио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој дра |
| Врање, непрестано распитујући и јурећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде |
| угарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасполож |
| .</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њом предаде капетан-Или |
| добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турс |
| у годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једног од најопаснијих крвника турскога на |
| знаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и |
| својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и н |
| ени, морадоше се сада повући, оставивши за собом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољц |
| о даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само |
| рсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утеч |
| </p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посе |
| p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу по |
| е и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад ра |
| и дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S} Много је српских |
| ку царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сн |
| Ја нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чу |
| да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref target="#SRP19024_N3" /></p> |
| ољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући узнемирено на |
| /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и |
| еш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче мо |
| одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше |
| ати и упознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p> |
| он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очеки |
| води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>Н |
| } Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препу |
| ађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без кар |
| о гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима н |
| све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ бе |
| а својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто неб |
| у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше пламену Ара |
| но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваз |
| ад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене |
| твор гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Бо |
| лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанпут уз |
| а својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег пу |
| добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паље |
| аво подруму, који беше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </d |
| се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у сва |
| аједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џаце |
| ало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога с |
| ери онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што и |
| оре, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У |
| сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих ј |
| а, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбо |
| У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l |
| ко заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас |
| у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтил |
| к Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао А |
| остали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, |
| каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држат |
| ароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је |
| је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савл |
| у своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом |
| чивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу Турака, |
| — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог да |
| харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и то, да је |
| тен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао |
| ео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да |
| ећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом к |
| ова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад |
| по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на св |
| рележати грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p> |
| јстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог син |
| се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Б |
| дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, |
| а смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су |
| чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на п |
| м хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам С |
| вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно о |
| танка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} |
| .{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити |
| а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попов |
| у ухватили у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беш |
| тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су А |
| вршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </div> <pb n="111" /> <div type="c |
| нимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Хвала честити п |
| ајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатак |
| војим заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напушт |
| лева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вре |
| "88" /> <p>После кратког очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачко |
| ката:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му М |
| испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим тр |
| и нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се у |
| ње.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење так |
| </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и доста д |
| камиле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше о |
| а напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су им |
| ај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима својим позлаћиваше беле |
| да се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> |
| пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет |
| рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече |
| ашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајд |
| ђана срца, која су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не о |
| како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и зве |
| амници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ шт |
| више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева мор |
| гум остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да |
| лики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо |
| м.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се висок |
| , сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким ра |
| упити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаљ |
| ов повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално насели |
| ет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио он |
| ниште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па |
| један турски чиновник, послат нарочито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицк |
| био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> < |
| ти тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отв |
| S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први при |
| м ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n="19" |
| !...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Е |
| ем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад доз |
| и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што |
| ..{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Т |
| х лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да |
| , честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па |
| знати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио |
| обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким |
| се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, не |
| куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју ј |
| е с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издр |
| к могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од к |
| ри, после онаког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји |
| ти са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се |
| ко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> |
| отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту |
| ик, тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</ |
| је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="185" |
| а страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има х |
| триоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим |
| и са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шес |
| ут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Мил |
| ћи.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то |
| распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицков |
| чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћ |
| тава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „теф |
| </p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не |
| на за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, ве |
| ру. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу |
| еше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} |
| свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жрт |
| ко срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са |
| едну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних турских лира и одмах се усели |
| могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, |
| .{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле |
| гасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заблудело момче! |
| те ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне |
| о тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S |
| лизу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али |
| искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и |
| илој отаџбини — у Македонији, на освету за овако срамно нанети му злочин.</p> <pb n="138" /> <p |
| о, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи |
| и краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.< |
| зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако х |
| а јунака као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На по |
| о би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ п |
| у са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и |
| оле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамна |
| укнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом |
| замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом |
| аних, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога вој |
| жви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим |
| ници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћ |
| е пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p |
| и силна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његов |
| својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и стадо |
| тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно |
| ена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га до |
| — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за |
| а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође ули |
| на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли с |
| лих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> |
| и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири |
| ика право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали го |
| немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара и |
| е, — све то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамб |
| нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са таким мислима М |
| ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заце |
| .</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицкови |
| , као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав |
| аше празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и |
| ка војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог |
| но очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и |
| не отровницу змију, која ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати њихова јуначка |
| /p> <pb n="198" /> <p>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-М |
| им својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења с |
| начких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Ми |
| /p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадор |
| мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стр |
| ар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар М |
| и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} |
| би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицковога стајао је више пута н |
| могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дв |
| у у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</ |
| пуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, |
| као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Бр |
| и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко нај |
| тва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са свој |
| итез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно |
| на, тек се онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих |
| што на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесдесет |
| елу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као |
| -превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са велики |
| за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заблудело момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно не |
| деш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадиј |
| ручја свога новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало д |
| триња.{S} На очекивање нове потере нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготр |
| трља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде па и не помиш |
| тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита с |
| момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта |
| мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — |
| би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} |
| и већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно мес |
| ом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно јецаше мл |
| .{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу |
| теру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињ |
| мницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одстрањен од сунца и месеца.</p> |
| земље, колико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задр |
| ије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је ос |
| то коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља Милана |
| ма и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, размишљајући како ће и на који начин, да избе |
| p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p |
| о.</p> <p>— Из Србије...{S} Србије... — забрујаше опет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су |
| чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забрујаше многобројни гласови.{S} И заиста њима ове пој |
| грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на стотину места умилне песме.{S} То беше изл |
| да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане млад |
| полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Иг |
| и отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну до |
| ати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегство правц |
| у Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Мит |
| као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овог |
| — Пусти их! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом |
| ли-Милевина намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окруж |
| Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко |
| о.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци н |
| ава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко |
| војке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно |
| устумарао по соби, носећи један велики завежљај са златницима, звецкајући, тражећи место, где |
| зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, иза |
| Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да |
| о је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана |
| е ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — С |
| а, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другов |
| а име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви о |
| осећи му мало намужена камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном мес |
| е усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p |
| ну собу, час претурали кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од |
| /p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем |
| то се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замо |
| оче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на из |
| кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице б |
| ражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну М |
| } Место онаког пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанствена суморност.{S} Умилна песма м |
| омуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> <p>— К |
| зо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p> |
| <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>М |
| куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху читаве облак |
| е нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдн |
| тигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње време нико и не |
| Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје ко |
| рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни реч |
| Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да |
| ју.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарск |
| арства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског |
| пке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбин |
| .{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n="109" /> јунаштва и смелости |
| Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед ов |
| ко силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји м |
| е кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и не |
| це и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда |
| ђашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на сво |
| ку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђе |
| } Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онак |
| остоји онако силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта виш |
| — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону окани |
| ена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што |
| ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, |
| ца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко |
| и нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, зауставивш |
| мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно |
| ој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!.. |
| е морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? |
| милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро.. |
| ра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујући се што је све овако добро испало |
| видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по ра |
| здвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај поступак.</p> <p>Тако |
| араши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет пов |
| аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, па извади одмах новчаник и нагр |
| <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље |
| да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико л |
| Сад можете ићи, кривице нема никакве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из |
| ...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> |
| читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и |
| друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Феса |
| ни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би је мал |
| рабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог урмовог дрве |
| врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту оч |
| , ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако |
| нинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут |
| да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде н |
| њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле т |
| га Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше |
| <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то |
| ако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> <pb n="31" |
| е често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају. |
| се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} |
| S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је |
| абрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим скоком па све као |
| змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-М |
| ко ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, |
| исто умираху од радости.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољу |
| олетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила своје врело чело на његове < |
| е он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од мило |
| в.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један |
| већој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна о |
| з икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се |
| атима, отргнувши се силом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помис |
| Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим |
| ољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његов |
| сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто пол |
| и, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се пока |
| м.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши |
| о дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Мицко |
| ђе много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им крати |
| <pb n="12" /> <p>Пуцањ читавог плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Т |
| гови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанка.</p> |
| p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гор |
| близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се |
| велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</ |
| бу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — само на |
| труја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од |
| <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p |
| јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладов |
| и велики број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загроз |
| сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слободе.{S} Био сам б |
| урцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова спољашнос |
| јунаку, о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — |
| војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Миц |
| његових крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног |
| знаваху, али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет ве |
| стано слао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају |
| је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше ј |
| их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав кл |
| миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још некол |
| мах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за н |
| ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и по |
| већа, које са својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наила |
| им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико дана од |
| беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, |
| — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, ара |
| хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум |
| уде поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и с |
| опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</ |
| овора Станимир одмах појури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислима непрестано се превртаху |
| их ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опле |
| ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који беше иза |
| ама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Стан |
| било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са |
| му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова успужа п |
| што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, |
| сам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да издрж |
| ицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хвала, госп |
| им анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло р |
| ору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио с |
| ћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувш |
| менио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио |
| ..{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{ |
| моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>Опростивши се овога српскога крвник |
| ча врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико з |
| Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако |
| орђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> <p>— Иде |
| испео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако |
| му.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} |
| ћ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима јо |
| е ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устан |
| тник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— |
| да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ по |
| ца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако д |
| <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — |
| ш онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Турска села и кољући Турк |
| заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стиг |
| а њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и каз |
| pb n="64" /> чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан б |
| цко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио посл |
| сту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плат |
| око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им |
| ахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да м |
| у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са |
| <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечер |
| и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> |
| е стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше...</p> <p>— Турци! |
| ози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана увидише Турци, да |
| еше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочи |
| е неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одав |
| бали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко б |
| ћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара није могао ни име погодити.{S} Читаву трећину |
| дина а он већ постао старешином огромне задруге, од преко шесдесет које мушких које женских лиц |
| обнији за такав положај у тако огромној задрузи. </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам Миша није знао ко |
| тресну својим јатаганом, који необично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казу |
| о ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрајући како се пламен високо повија, ва |
| цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још пода |
| ужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузи |
| е конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Са |
| не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут пр |
| рије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> |
| е тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод |
| е мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> |
| ди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туг |
| ом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, |
| а Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, |
| својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један по |
| прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прош |
| оју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, в |
| не — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдн |
| в толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила |
| о силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе дево |
| ојводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана., |
| а-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгл |
| има жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ им |
| ти Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миш |
| рума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непече |
| нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамба |
| ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско |
| метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка марти |
| амоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му ост |
| Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p |
| на страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.</p> <p>По |
| да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весе |
| ну.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши јој последње р |
| амет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> |
| арамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p> |
| ојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И |
| во а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко о |
| а тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... за |
| то више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим с |
| , јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p |
| ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о. |
| али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, |
| анију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се пренеразише.</p> < |
| и.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и ви |
| орачаји удаљено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак гал |
| како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно |
| ова забрујаше многобројни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак М |
| фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто ц |
| да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га |
| де са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко о |
| Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања |
| или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше ов |
| до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно с |
| о морала постићи смртна казна.</p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешал |
| вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да на |
| Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина!...{S} После онаке слободе и <pb |
| овину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Ми |
| могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ гото |
| нули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Т |
| тво, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у пра |
| неколико тренутака изговорио.</p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после спа |
| у и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После шестомесечног тамновања у Солуну Мицко |
| антије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали |
| реном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завар |
| /p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од онаких медведа, који се |
| ј ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</p> <p>С |
| уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много после овога |
| о и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може |
| ечима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb n="85" /> <div type="chap |
| нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио |
| већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец дана |
| а осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина ниј |
| да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где |
| уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о ово |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро наги |
| ртинака у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше |
| </head> <p>Тек што је зора зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно се осмехиваше, објављујућ |
| бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива пре |
| и Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпље |
| ше се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадајући у турска села и правећи |
| да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који |
| ничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S} Ово исто бе |
| ћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом, сада морати да се раставе |
| S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, после оноликих тешкоћа и бораба, |
| ли-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног заједничког тамновања почеше тек ковати планове како ће |
| ше његово јунаштво — као познато још из заједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, ка |
| је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на к |
| лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички |
| аше га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав |
| ...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа о |
| стоше... заједно су увек ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не растављаху се никако, да прости |
| (1842. године).{S} Заједно одрастоше... заједно су увек ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не |
| ј Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрастоше... заједно су увек ишли у поље... зај |
| пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да |
| пу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко |
| даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоруче |
| атни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и аустријским м |
| цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који |
| -агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знају |
| </head> <p>Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад |
| ицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви |
| успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S |
| говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но ве |
| д нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, |
| лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору |
| вицом једног бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турак |
| за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по др |
| његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дош |
| ајданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд |
| рија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли с |
| а, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да г |
| ела Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у српско-турском р |
| нула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душ |
| дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да се и |
| ког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје блаже |
| која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретај |
| е те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — <p |
| није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толи |
| њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што |
| пустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе умо |
| уха.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним |
| навали из ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре |
| ишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не прође много а стари п |
| е младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу на грчке п |
| вим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног |
| и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код |
| цу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога с |
| погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи с |
| ка.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу |
| ак у част свога сретног избављења одмах закла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћа |
| егови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњ |
| легли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху на Ј |
| поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Ме |
| е се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв п |
| ! — одговоре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим р |
| ови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и |
| ао да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овог |
| и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се |
| и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео |
| друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...< |
| је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом ј |
| ајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, ме |
| х.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручк |
| и па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега |
| беше све јаснији.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај освет |
| бро.{S} Широка пољана, равница... нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то учини, |
| , где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и |
| ремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! |
| ега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овак |
| нице а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб |
| а све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти веруј |
| им оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер |
| Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} Пос |
| кама ка Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, ни |
| а, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за |
| само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </div> <pb n="124" / |
| ака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!... |
| од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посматрати |
| је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамба |
| /p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да |
| е више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавст |
| гладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнут |
| p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Миц |
| сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> <pb n="104" /> |
| Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке |
| е га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланц |
| ованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на т |
| ици, на обали Средоземнога мора, између залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко |
| Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, |
| а двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном мест |
| це и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом турско |
| и један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином, то |
| сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> |
| о казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову дружин |
| мешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем |
| поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара |
| ети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Пес |
| изини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb |
| мови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и |
| да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика сла |
| раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове |
| звесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства и |
| еше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, д |
| их куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре т |
| нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су си |
| угим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</ |
| ори у праву љубав — љубав каква се може замислити само између двоје младих, када су баш у јеку |
| атрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може издржати такве муке. |
| м издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила примицаш |
| ома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слобо |
| а тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му |
| о да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са |
| ло, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног њего |
| сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло |
| Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, н |
| урских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака |
| овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> |
| Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових б |
| а ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењ |
| и бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њ |
| држа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори с |
| но, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савладавши се |
| по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n="113" /> Али в |
| је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах |
| <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим камила |
| едоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши за собом м |
| у и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и она се сад |
| вог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се |
| лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај, последња мисао |
| храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често |
| ше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и |
| /> <p>Потпуно усамљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а |
| /p> <p>После овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци управник тамнице беше се |
| кну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се |
| да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да мак |
| ад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало |
| чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пу |
| рујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице управите поглед ма |
| ад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог |
| на љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне |
| инула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном зе |
| рви пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кроз гор |
| не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена кли |
| храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не |
| и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткуј |
| изађе на површину, пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не |
| ући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После |
| удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им наред |
| p> <p>После примирја Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше з |
| хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћ |
| н плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и |
| их другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатаг |
| ћ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би се |
| валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешк |
| да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пута и појуре свом жестино |
| ху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милин |
| и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше кона |
| да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно |
| његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продуж |
| андура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пандур одмах |
| {S} Што покла онолико наших бегова, што запали онолико наших села, што уништи онолико наших људ |
| у, — <pb n="67" /> ... целу породицу... запалио конак!...{S} Помози ми, света Богородице! — вик |
| га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! |
| ажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни |
| пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћем |
| а нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.</p> |
| оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не ч |
| у и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколик |
| Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог и |
| заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљеним на потеру.</p> |
| но и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка заду |
| Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— Ја сам пустињски |
| ћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин и |
| n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одгово |
| ио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, опростивш |
| век пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На св |
| .</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога |
| испод шатора разви непрестано причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се с |
| да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о |
| а са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова породице не беше краја.{S} Ал |
| и.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми |
| на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> <pb n="4" /> <p>„Тигар, раз |
| то шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно |
| и пријатељу мом треба одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али- |
| , а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кри |
| усти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену |
| ао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по зап |
| ор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немад |
| ну руку преко његовог рамена. </p> <p>— Заповест кадијина мора се извршити! — викну један од па |
| и сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори |
| ђу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и заоста |
| ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе |
| да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка од |
| пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе |
| јави одмах управнику вароши.</p> <p>По заповести управниковој умрлом ефендији свукоше хаљине у |
| а испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се већ извија |
| конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао |
| љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, запомагање, — све то страховито проламаше ваздух за нек |
| истаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака б |
| астаде читав урнебес!...{S} Млатарење и запомагање одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше |
| ољ.... звека убојних јатагана... јаук и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>С |
| ање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање све је то трајало неколико часова.{S} Грдна |
| том.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и |
| ра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И последња |
| како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада н |
| ..{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, |
| а од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када га извукоше из |
| м правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко ј |
| овини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} О |
| ену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, д |
| ћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде о |
| пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једну обл |
| у Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-Коста, здраво! — отп |
| ламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} |
| и, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља ма |
| нај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, |
| <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима |
| — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дав |
| од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Как |
| свешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, за |
| тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј |
| нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толи |
| > <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше |
| егаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше |
| > <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено Турче, чуде |
| би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако т |
| , и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о |
| мену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једн |
| дох устрашити од онолике турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на |
| <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске нав |
| ње, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, |
| робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S |
| евеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризна |
| мим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен ро |
| се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио |
| менту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну |
| — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти н |
| Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груд |
| саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљ |
| p>Сви се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледа |
| Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. ме |
| кну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста |
| ма радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси |
| и си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — тр |
| ече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може би |
| само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова је |
| Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти |
| ковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему |
| ку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неоп |
| онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бач |
| трљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не да |
| њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, кад |
| иком страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упит |
| вори сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— |
| ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни дл |
| е опет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски г |
| евину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас наз |
| се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p> |
| трашно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му |
| n="51" /> <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе |
| тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко с |
| одније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада |
| н се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време саста |
| са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беш |
| о, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јатагане.{S} Само онај први, поменути момак, бе |
| рата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанс |
| о ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око поубијаних Турака, који |
| цем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи п |
| а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — |
| , хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене |
| није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и при |
| , пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бој |
| S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — |
| е.{S} После неколико тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> < |
| ше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог упињања најзад избише и сунч |
| > <head>VIII.</head> <p>Тек што је зора зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно се осмехиваш |
| свим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак |
| једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да |
| е она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не мога |
| Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љ |
| беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су |
| еском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да |
| тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметив |
| реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита до |
| рој арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} П |
| ало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом.{S} За т |
| , и тако попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим пратиоци |
| На једној страни пустила се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири |
| дне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини ис |
| имети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и врати с |
| ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни једне речи.{S} |
| {S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју |
| авши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за |
| во то је заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не во |
| ну, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад Мицко прилично оштро.</p> < |
| по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му |
| рање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} |
| рница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — |
| , ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој |
| тере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и н |
| о а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види |
| <p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="2 |
| поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је |
| наког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После |
| аго ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Харамбашо... во |
| и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави б |
| као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а |
| продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} |
| их.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита |
| , то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах п |
| пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је |
| едоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не мо |
| њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце не |
| рам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакутала д |
| к сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им постеље |
| дговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева поч |
| јвећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p |
| ју Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивал |
| родицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p |
| принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи |
| и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицком, |
| ече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања |
| већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцала те |
| ано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S} Зави |
| а, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке |
| розорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, м |
| ше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише ови како продире светлост. < |
| ужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше |
| пин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо подруму, ко |
| које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота |
| , да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до по |
| ско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и ј |
| p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекив |
| се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је |
| на бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о |
| овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експеди |
| војих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је целога |
| вожедни тигрови трчаху право к Мицковом затвору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је била неизбежна.{ |
| ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај так |
| иковој умрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> < |
| за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао д |
| — Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну мал |
| амо она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се ов |
| авнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи између Србије и Бугарске, то он симпат |
| о.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом затегнутошћу очекиваху <pb n="160" /> одговор Мицков.{S |
| сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећн |
| лу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки началник — Риста |
| > <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво проб |
| из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку |
| рпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад |
| ас <pb n="6" /> онде, тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће |
| ко дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше т |
| од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звек |
| ших људи на Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима |
| , који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p |
| ећ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано ра |
| од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет |
| чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако |
| шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. |
| двуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беш |
| е Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто с |
| се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и при |
| а мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после крат |
| се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру.. |
| заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села — |
| пском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Мале |
| е ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше п |
| нутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Јо |
| лагим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово |
| цко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Му |
| Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико |
| твовање у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настад |
| /p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умири |
| ску војску требало је прилично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Н |
| орисан међ’ планинским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у пра |
| остати на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} Овом се прили |
| у наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p |
| н сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{ |
| } Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио ни најмање |
| вода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са св |
| је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима. |
| е отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете м |
| пет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се про |
| , да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — |
| лан овим речима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бо |
| ко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заи |
| љи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речи |
| ог, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му |
| била је силна и несаломљива према њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с |
| зневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити |
| ужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да ос |
| суђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу |
| опиштале услед његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбо |
| да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред оно |
| ваше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О т |
| т ове ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну бо |
| ако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном поте |
| Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим другов |
| .</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад |
| се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузи |
| х све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши го |
| његовом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом живо |
| раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша |
| ене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светск |
| њу колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и чет |
| ши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њ |
| и беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе п |
| у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Тур |
| ти у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војв |
| е бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> < |
| макне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили |
| а.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и с |
| мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — |
| којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употреб |
| у да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дат |
| Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколи |
| што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председн |
| војевати против турског насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим |
| >— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да |
| ХАРАМБАША МИЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ Т |
| у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако даље |
| о двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на пов |
| ха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове страшне тамнице.</p> |
| ендија арапским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника држала је још несвестица ни један не могаше |
| се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време не би зат |
| м и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мир |
| је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне |
| p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо |
| ља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да ј |
| ола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Ми |
| гаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце. |
| Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његов |
| од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше |
| .{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој |
| непрестано служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много ви |
| стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од |
| ћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћ |
| се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, |
| то.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су ра |
| рску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ п |
| ad>V.</head> <p>Чим руско-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло и прими |
| ка, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом |
| узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велес |
| беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са сво |
| љцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу на |
| е, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинко |
| сти, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестано оч |
| д саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече са запе |
| штов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка југу. |
| ни; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упада |
| се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осак |
| руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху |
| стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бу |
| и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За к |
| гушише око обезоружаног Мицка, они опет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накостре |
| ни име погодити.{S} Читаву трећину села заузимало је преко тридесет зграда, не рачунајући амбар |
| воје место! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што ж |
| нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровоља |
| но лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је |
| ом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим с |
| хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затра |
| !...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог |
| S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заустави силна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим |
| ао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Не |
| игоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјави |
| јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, како још живих, тако и |
| и паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — |
| о у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго посма |
| ове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на стварим |
| ош из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са оволик |
| и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу севе |
| уго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављење.</p> <p>Ура!... ж |
| жином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не зауст |
| аво ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом ув |
| </p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са |
| смом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док |
| жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја дан |
| <p>— Освета, освета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>С |
| е Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њем |
| раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извиј |
| а, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи |
| ..{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Б |
| — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ног |
| ад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељ |
| ао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико недеља дође у тамницу упр |
| дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у |
| ла уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше њег |
| .</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познајеш?!...</p> <p>— Слушао с |
| и не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арап |
| , очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{ |
| ку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се ла |
| ихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и |
| уша, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима својим позлаћиваш |
| због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле |
| етвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024 |
| агим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја са |
| p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју к |
| } У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и прек |
| ивот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</ |
| рда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв. |
| им оштрим погледима.</p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда? |
| с изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ |
| ија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те |
| > <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је д |
| сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досет |
| да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за |
| вљао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицк |
| њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо! |
| у ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамни |
| на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде наг |
| илу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог магацина. </p> <p>После на |
| Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и гла |
| о и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>После кратког одмора, пошт |
| елите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на са |
| Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви м |
| аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — |
| је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n="109" /> јунаштва и смелости, да је |
| ство није било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када с |
| {S} Но то пријатељство није било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још |
| а вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти каже |
| бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због в |
| их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад н |
| а није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми |
| раху неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо |
| јводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, |
| ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољу |
| олом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, мој |
| њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађо |
| јшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме |
| шта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му стари |
| ј ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а вре |
| — Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се |
| млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збо |
| ом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пођ |
| о! — поче Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени з |
| убоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збо |
| а — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} Опрости! — опра |
| вој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, изб |
| не!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!. |
| о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> < |
| гови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Ту |
| године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцима Коста |
| ма, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После оноликог ћутања |
| ет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у др |
| е.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камил |
| 62" /> и Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике навале наоружаних људи, није могл |
| о вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени погледаше Мицка сви укућани — за н |
| ’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је но |
| да беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је |
| xml:id="SRP19024_N5"> У кући су је тако звали од милости.</note> <note xml:id="SRP19024_N6"> Ср |
| авник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам |
| син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије |
| ним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечера |
| ва корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше п |
| наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хт |
| има т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се |
| дног свог старог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са с |
| ма и пашњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крав |
| живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година |
| ...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљ |
| о, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </div> <div type="cha |
| ближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући очи |
| сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди |
| изгледаху према врелом сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћном паду.</p> <p>После киш |
| што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} |
| тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Ч |
| ја светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, |
| авнице и посматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз гла |
| ој цркви.</p> <pb n="9" /> <p>Покољ.... звека убојних јатагана... јаук и запомагање... све то п |
| му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке д |
| ваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, запомагањ |
| штрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање све је то |
| доје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А с |
| га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — ви |
| уцањ читавог плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа |
| , који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погл |
| > <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одмах устукнуше.</p> |
| ћи један велики завежљај са златницима, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> |
| ом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана |
| нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним март |
| Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</p> <p>Чу |
| ш не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви ско |
| еле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов разговор, који би |
| ш не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са сво |
| им кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху приближил |
| договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку таја |
| полако ступају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p> <pb n="12" /> <p>Пуцањ читавог |
| да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца, која се в |
| ико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је с |
| ови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И не |
| лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових |
| атрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној |
| ванајест.{S} После ових тужних поноћних звукова опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад как |
| ше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху |
| м, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са |
| а будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, |
| а би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Хвала честити пашо!...{S |
| /p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па н |
| рећину села заузимало је преко тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p |
| и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, и |
| и некуд!...</p> <pb n="91" /> <p>Сви се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их и |
| ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!... |
| ређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како војвода Коле и Калм |
| емаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази |
| створење у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену п |
| кривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је б |
| а се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета по звездан |
| а још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чис |
| } Нигде људскога створења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху |
| га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Со |
| су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звижда |
| ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{S} |
| </p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари |
| и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је ужива |
| е питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се |
| Нишчо нема, нишчо!... идите си сега сос здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се |
| очито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше |
| је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у |
| <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој п |
| препастише.</p> <p>— Здраво брат-Коста, здраво! — отпоздравише му остали, — носиш ли нам какве |
| ="subSection" /> <p>— О, здраво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче њ |
| <milestone unit="subSection" /> <p>— О, здраво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана |
| иче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и не при |
| т.</p> <pb n="59" /> <p>— Здраво, Перо, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођен |
| а кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави |
| и к њему.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ бе |
| чав му у сусрет.</p> <pb n="59" /> <p>— Здраво, Перо, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљ |
| а вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали |
| усрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а к |
| се остали чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-Коста, здраво! — отпоздравише му остали, — |
| на да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплах |
| а доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коњ |
| аниште он одмах појури к њему.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он о |
| најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав |
| Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} |
| а у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="ch |
| болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.< |
| p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не трес |
| ружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи тур |
| толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ |
| > <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки |
| шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дру |
| чекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примица |
| > он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков повратак и освет |
| — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер- |
| је смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну |
| у говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, |
| е грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја |
| ажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго оче |
| та се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по којој му он д |
| еше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који |
| ким ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се це |
| које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште |
| Е ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> </div> <div type="titlepage"> <p>Штам |
| S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се |
| ама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> |
| аци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице |
| ним пролећним плаштом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним биљним ш |
| попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко пет |
| жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p |
| са својим друговима, склони код својих земљака, којих овде беше прилично и то стално настањени |
| укурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи |
| ику, братско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан |
| Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака |
| олугу у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљи |
| ије опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима |
| или а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и |
| а донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење |
| и кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} |
| ом беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, |
| p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — о |
| цко је био изузетак, јер је на површини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поре |
| стиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То |
| шину, пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} |
| види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb n="176" /> <p>Мицко је копајући наишао н |
| има.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души М |
| , кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на неко |
| небу хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температур |
| !...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лиц |
| S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слободе.{S} Био |
| је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љ |
| поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране п |
| цом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један |
| земљу и тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква сумор |
| p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, |
| тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до |
| али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шум |
| а тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у |
| а би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка врати |
| — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одстрањен од |
| це, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је ц |
| они би ради сигурности затрпавали улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То |
| оћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао је по другим м |
| Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђе |
| ајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... ук |
| >Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, се |
| ећ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, када бе |
| а помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајућ |
| зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мар |
| <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И А |
| воје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су мо |
| S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обичн |
| удо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једн |
| мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" /> |
| е девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје своје — позн |
| баси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престати а с |
| извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме |
| ов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње остатке земљине влаге.</ |
| ко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце |
| ових његових угоститеља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју по |
| о наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом |
| ин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о |
| сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог за |
| наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар |
| миле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од М |
| ни какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, |
| н Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби |
| .{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафат |
| Гурајући се непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, з |
| ва саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори кап |
| на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заист |
| а бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет |
| наслонио на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глав |
| азио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, |
| ке плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од друго |
| Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зид |
| преко зида:...</p> <p>— Људи?!... преко зида.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а др |
| <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида:...</p> <p>— Људи?!... преко зида.!... какви људи |
| <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцима сво |
| до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се п |
| гледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дота |
| е л’ кућа ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p |
| дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узвикнуше Мицко |
| по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином тако, |
| беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, х |
| едну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата. |
| и, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} |
| ео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њ |
| ме шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се св |
| овима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Пали |
| преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно про |
| задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад ост |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека из |
| и се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се д |
| а му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Ј |
| ећ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} |
| ако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порас |
| о хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишл |
| де у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како т |
| , који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом пролетњем чару осва |
| .{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаш |
| не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као |
| а би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, к |
| де би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мисл |
| за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали |
| ђе беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, д |
| а проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво к |
| на јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, |
| ма је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући се |
| дног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако |
| а брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не трепљаху, посматрајући Јанка и са нес |
| ви кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим погледом посматраху пашу, очеку |
| Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак жи |
| у натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством није се могла овим искоренити. |
| хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Н |
| Мицка, који почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом за |
| исока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би он |
| у праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући |
| зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом |
| ви и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице упропастио он |
| метише Мицкову чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они сад појуре с |
| харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-а |
| ај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!... |
| ку царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а |
| поубијане хајдуке, не били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, |
| тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером он једном и оде |
| анин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да |
| ску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних турских лира и одмах се усели у њу са својом ба |
| ах новчаник и награди Мицка са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице нема ник |
| ава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још сво |
| ш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још |
| епрестано се превртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да |
| о соби, носећи један велики завежљај са златницима, звецкајући, тражећи место, где би их могао |
| отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{ |
| вога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку |
| им момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам ин |
| добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити еф |
| те за харамбашу Мицка!... разбојник!... зликовац!...{S} Што покла онолико наших бегова, што зап |
| а ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник... зликовац!....{S} Никад!...{S} Ја сам честити ефендија, |
| арске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском пољу, п |
| . </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не дај |
| као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбри |
| прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... |
| е знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но |
| има одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дат |
| вораше Милоје усплахирено.</p> <p>— Ха, зликовци!... разбојници!... — Освета.., освета! — викну |
| ој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима |
| вала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао на стр |
| ао да решава о казни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="169" /> решише |
| ости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се ов |
| д заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора тр |
| чињено више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши ве |
| елом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а |
| то већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском паши у Па |
| е он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице у његовој |
| о, тако!... не пожали ни једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан |
| сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>М |
| о тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело |
| ља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде |
| ји, на освету за овако срамно нанети му злочин.</p> <pb n="138" /> <p>Са оваким помислима Мицко |
| да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, |
| узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није сме |
| >— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.< |
| како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском пор |
| подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како ј |
| табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ов |
| де да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му |
| ђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног |
| не па се изнад очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по ле |
| рамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда |
| >— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, ниса |
| у испод једног великог камена опазио је змију необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца н |
| кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако пу |
| наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ће им само још за неколико тренутака жесток |
| . нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p |
| О... о... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући |
| — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви м |
| о да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p |
| е се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно |
| је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из св |
| ао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l |
| цко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове др |
| Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци |
| p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> |
| а не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је јед |
| ка.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да |
| егу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му |
| ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко с |
| која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступ |
| <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види. |
| и део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах |
| ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином п |
| ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни |
| па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора зн |
| о, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S |
| е истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако буде |
| ала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка друг |
| им, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем |
| пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне о |
| Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше сво |
| осе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p> |
| ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> |
| азумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да и |
| дморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора шт |
| Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним сво |
| ... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег убицу и душм |
| о и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једног од најопаснијих крвника тур |
| шаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са ње |
| им изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим |
| аше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У |
| м четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских |
| Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова д |
| м пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаштво, позваше га одма |
| авцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље от |
| рима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против тур |
| и.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој |
| у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Ш |
| ато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загр |
| са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху сам |
| још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> < |
| ртинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху с |
| дара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и |
| о затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, |
| војим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно |
| ња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан |
| која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Тур |
| ом и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово |
| амо по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га |
| поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде |
| им ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по |
| и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.< |
| сата иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за место |
| да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако |
| његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, |
| оје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему, колико је она в |
| са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сад |
| земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, |
| уку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жар |
| беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче |
| е, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онаких |
| е морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пусти |
| Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневер |
| амбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме к |
| исана велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских |
| "148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, |
| су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом оче |
| миле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких |
| опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој сте |
| вима правцима.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од ст |
| ре одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p> |
| уршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо п |
| овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху |
| Станимир.</p> <pb n="115" /> <p>— Знам, знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико |
| довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... |
| е сад Станимир.</p> <pb n="115" /> <p>— Знам, знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те к |
| дном приликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— |
| рни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња |
| толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни |
| упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријате |
| <p>— Станија?!...{S} Станија?!... ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— Казуј |
| те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p |
| саше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти |
| о си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те з |
| ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— |
| <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак ка |
| вину њиховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> |
| за паљевину њиховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас остали |
| пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одак |
| голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљиви |
| се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баб |
| силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде |
| осле овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су мора |
| грљају своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право |
| ојом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, |
| да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, д |
| поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу Тур |
| тица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове к |
| он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без и |
| ом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати гроз |
| </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, |
| >Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је |
| е не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се н |
| ако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по |
| и он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Цел |
| трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је з |
| ?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше б |
| ник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и то, д |
| ам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој нево |
| нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет д |
| Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из о |
| ава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако неш |
| Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако з |
| згубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да |
| х:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p> |
| д суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његов |
| ! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам |
| ика и убице нашега бога; судите му како знате — рече један од њихови старешина.</p> <p>Ужасна с |
| ?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... разбојник!... зликовац!... |
| ада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко |
| на Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем м |
| ер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу. |
| и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео само месец да |
| ка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу |
| слушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицко љутито. </p> <p>Као к |
| note xml:id="SRP19024_N4"> Енглеидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </note> <note xm |
| ито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах- |
| „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овог |
| а великом радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сирот |
| о и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Пет |
| и!...{S} Хајдук, разбојник!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! |
| а опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведе |
| та и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне |
| че слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... ка |
| сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p> |
| ох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се ко |
| јој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</ |
| олази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не з |
| ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада |
| ео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> |
| омоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— |
| не сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна сте |
| ређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ов |
| а не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај |
| познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турс |
| кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у |
| ијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не попушта, већ |
| оравих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, еф |
| е у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ |
| <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n |
| е Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга пос |
| о тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицк |
| p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турски |
| ок ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је |
| маћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на ту |
| а њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на миру |
| таве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је уз |
| <p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бит |
| се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побит |
| сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — те |
| да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац њего |
| иваху <pb n="160" /> одговор Мицков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погл |
| мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, |
| вни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дан |
| роз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.< |
| </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на |
| p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— |
| оде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као |
| би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одговор да није |
| аше као какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", |
| рагане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и цр |
| S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испи |
| оје се појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове последње речи казивале су мржњу и о |
| шини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена с |
| не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог упињања најзад избише и |
| C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Тек што је зора зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно се осме |
| дице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама |
| лед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео? |
| знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндов |
| бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора п |
| ућих кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху |
| еше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, |
| зговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакут |
| идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну кам |
| /p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме |
| где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не п |
| ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, мој |
| ако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина |
| на Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} На |
| S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко |
| не.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да ј |
| ја сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендиј |
| — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе с |
| опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запи |
| p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па ш |
| а њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше опора |
| дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу |
| Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио |
| е. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад б |
| збежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се |
| погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— |
| да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму |
| си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то нево |
| заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама зна |
| их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорин |
| свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопаж |
| камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> |
| а.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог |
| у! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој. |
| рата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обич |
| сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи |
| па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му |
| ност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач је |
| стајаху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у |
| њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику сил |
| </p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и |
| ви и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> |
| </p> <p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо изм |
| исали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са најв |
| ободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слоб |
| е гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи |
| ле ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити пак Са |
| у љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим ногама и |
| ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} |
| мати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу |
| но тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S |
| нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрају |
| изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} |
| змеђу њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по год |
| највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још |
| ад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Ов |
| ине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше и мекше седло |
| једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали |
| ржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обојица у |
| ше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочека |
| из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужет |
| хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љубав, не могаху ср |
| за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — дале |
| .{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао је он колико и како си |
| беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браћ |
| </p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} |
| љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом брзином с |
| нуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаље |
| н окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле |
| > <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, ка |
| ше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајц |
| } Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, п |
| азивале су мржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несре |
| код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; з |
| сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој пор |
| и почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па с |
| или из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb n="154" /> |
| њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> |
| шест година његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконач |
| p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако м |
| ицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудно |
| Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и |
| хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>З |
| ио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура |
| /p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочит |
| апред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беш |
| /p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расип |
| згледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — ре |
| емена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мал |
| хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> < |
| и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек |
| и се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео в |
| сунашце бацило на све стране милијарде зракова — нежних братинских руку и тако се слатко грли |
| Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно ор |
| гога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило би мало већи простор у т |
| .{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угас |
| руна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И |
| великог упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} |
| ник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не прест |
| C2.1"> <head>I.</head> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске |
| >Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Божије, којима цело чо |
| а нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.< |
| избегнувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина |
| је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кроз њега и као |
| ша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они |
| нови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плашт |
| устињи месец се појави и млечним својим зрацима обасјаваше онај једнолики предео без топлине ал |
| но оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стр |
| ло жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> <pb n="192" /> < |
| и из оне сјајне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим бле |
| но дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n |
| мљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих дру |
| уги суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, т |
| грађиваше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> <p>Нај |
| противу Турака.{S} Једно непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Посл |
| во ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет |
| мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} |
| он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана. |
| — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...</p> <p>— И на |
| ио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина |
| а, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да ов |
| ш раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и |
| шћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ниш |
| ојим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петри |
| 0" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p |
| } Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма |
| е ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе |
| чи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурск |
| толико утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржава |
| Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену к |
| ети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но мла |
| као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим г |
| их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пла |
| ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташ |
| гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу невину децу, наше с |
| дица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео |
| мо срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и стар |
| ревртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о св |
| нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне биса |
| е из оних својих склоништа, из рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје |
| брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> |
| је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> <p>Кад |
| и им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо |
| обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сат |
| и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, к |
| то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Н |
| <pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за уда |
| n="152" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, |
| к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, |
| е необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи онако исто као д |
| иновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправ |
| ђе ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаш |
| укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземн |
| а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и |
| ађени оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{ |
| ј бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицко |
| сталим Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапк |
| м Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Буг |
| гна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p |
| а како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у т |
| ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} |
| <p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пута гледали см |
| сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> |
| видети и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, и |
| Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{ |
| стојали су заједно једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из о |
| огао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по з |
| воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева |
| лни облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p |
| ном те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике |
| а зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Но |
| акије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и |
| у обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би др |
| са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и |
| илично навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говор |
| во лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само |
| ренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} |
| рви пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се |
| {S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило ка |
| ом у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до |
| ранпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су д |
| на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са |
| сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по |
| био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозналост попне се на стену. |
| у му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну ми |
| деше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако они проведоше пуни |
| по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, |
| он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако |
| е мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна |
| а нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у |
| а свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и д |
| друговима коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни се |
| 68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина ова |
| дмах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови |
| се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вик |
| p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— И |
| > <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чуд |
| на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он |
| а је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође |
| је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога др |
| ! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо |
| је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му с |
| им отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> < |
| p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> |
| ељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ уста |
| >У једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражи |
| адост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да б |
| еху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Јед |
| мах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му жи |
| границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на |
| арамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p |
| но везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несноса |
| толико љубави према једном Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачет |
| ознат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да |
| теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, |
| они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они са |
| у веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S |
| од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p |
| је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није з |
| звади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ић |
| их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истрг |
| оло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, |
| лико причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га |
| урака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељ |
| мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког дана чу |
| ш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, та |
| <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онак |
| ајзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти |
| а га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И |
| е да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни |
| ну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући |
| ости у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога во |
| е околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше р |
| мети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике |
| а.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Г |
| ицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планин |
| и густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране н |
| створења постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Ара |
| рави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> < |
| му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, зна |
| глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири |
| и председник бугарског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па зна |
| успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозна |
| баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када |
| ало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао |
| и, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душек |
| ласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хл |
| Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао |
| корачаји удаљено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак г |
| да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n= |
| је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у пр |
| е и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да л |
| о како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а он |
| беше сад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начи |
| доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их |
| онова забрујаше многобројни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак |
| за собом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од |
| зетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало |
| е вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуг |
| м да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p> |
| ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на |
| S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила је човека.</p> <p>О |
| Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све |
| да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урм |
| магаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташ |
| неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису про |
| вање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме ча |
| го а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин п |
| нче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} |
| но фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто |
| де добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држ |
| чно радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</ |
| ве мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, изд |
| а не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на |
| био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дуж |
| радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири њ |
| а све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — ре |
| > <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би |
| море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одол |
| , честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</ |
| ева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времен |
| и.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци |
| ће признати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови |
| м путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева на |
| у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те |
| а многим и многим местима?!...</p> <p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!. |
| тујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И треба! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш т |
| таћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашт |
| ко!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, |
| лим на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, |
| .{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?... |
| о тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онакв |
| рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презриви |
| а, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А |
| да нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пр |
| х ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и |
| год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро |
| сни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо н |
| ао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И |
| а.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претов |
| недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ су |
| ије! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше Мицк |
| ока пољана, равница... нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко из |
| Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше |
| учко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арап |
| ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више |
| веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси |
| ругу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се т |
| и пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!.. |
| е да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен |
| стаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јур |
| } Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да |
| ле овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руск |
| би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робиј |
| и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је |
| а три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гошће |
| вога настављаху се многобројна питања а и одговори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, и |
| Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наг |
| аз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет ко |
| а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд |
| много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетат |
| оји већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> |
| оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> |
| ујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се о |
| а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> |
| p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>На |
| ама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер |
| а села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је чов |
| талих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало о |
| киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи с |
| а.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у под |
| опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро ус |
| Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разгов |
| Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потп |
| први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како |
| зиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а за |
| имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имови |
| т крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, в |
| мртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој |
| пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да пр |
| ње Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радос |
| ф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да |
| ојавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин |
| !</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивају |
| /p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одм |
| дашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одм |
| ну људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SRP19024_N9" /> који т |
| ија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети |
| тотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи г |
| елиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо |
| </p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времен |
| рачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мр |
| адо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави д |
| о са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове п |
| етили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је |
| удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста нес |
| се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је |
| <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајн |
| ше и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на кр |
| тио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младо |
| нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али- |
| у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци |
| је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са т |
| вољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он |
| а и ливада, поред необично плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљ |
| охватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и његову |
| зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнау |
| > <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу о |
| <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— |
| по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Стр |
| <p>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p |
| преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских кланаца трајало је скоро десет |
| њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но г |
| ео због његовог <pb n="109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само |
| ио је млађим људима као пример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не св |
| ешио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продуж |
| отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју |
| атив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифт |
| љаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта. |
| p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био |
| еше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше сво |
| ма, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невољ |
| се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж |
| је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили п |
| </p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља |
| .{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као как |
| ругови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</ |
| њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара стајаху пор |
| енских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше |
| е поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио марам |
| уд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јо |
| јнога месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дич |
| бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јаг |
| инио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, |
| у, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје |
| ан средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима у |
| лико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за |
| едоземнога мора, између залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети |
| видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добр |
| аза или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник |
| ешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са сво |
| он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> |
| из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обу |
| љен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду |
| треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше да |
| ажност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како |
| ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у бли |
| вим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на |
| ти.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувиш |
| а војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко |
| ивот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, |
| Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мен |
| задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу з |
| им Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно проду |
| види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте у |
| ика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добровоља |
| з милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео |
| ђе и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико трену |
| ако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бу |
| не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И чове |
| ње брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку оп |
| га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виногр |
| авномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Ми |
| } Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом зг |
| о се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканиц |
| новали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорб |
| тном зебњом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, д |
| е.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не преста |
| икну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> < |
| јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија бе |
| ти у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила љу |
| вукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за |
| срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, ко |
| очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напр |
| е јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек шт |
| м путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога дру |
| за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим |
| их Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше до |
| а светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно шета |
| 08" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са |
| тиву Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитавање.</p> <p |
| не а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда |
| м месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад бех |
| на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је |
| Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало ј |
| а извињења могаше утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако. |
| дица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор |
| чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове |
| славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена б |
| било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p |
| тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније |
| уше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко два |
| не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Г |
| p>ХАРАМБАША МИЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ |
| ок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци св |
| оша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника једном од судија |
| цко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору за |
| ли заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдач |
| пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здр |
| Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попу |
| приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никак |
| томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних |
| ала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Пр |
| стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу |
| ећ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да завед |
| чија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефенд |
| нема никакве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути се право |
| а Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно кли |
| цима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише |
| га и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.< |
| ?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пандуре из |
| до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш |
| у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ће им само још за |
| и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло ј |
| у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му |
| м кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се са |
| народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном |
| излив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро одн |
| анка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна је |
| ви не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p |
| Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А |
| е ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш |
| естајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова ј |
| х јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајеви |
| шњака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара није могао |
| колико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Ск |
| ном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њива и осталог имања, |
| акве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак. |
| избаце по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну |
| њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> |
| доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг |
| анаца, као један од највећих бунтовника и најопаснијих царских одметника казни на сто и једну г |
| пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — рече један |
| Мицко, као један од највећих разбојника и крвопија наше браће Мухамеданаца, као један од највећ |
| за Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од пр |
| , чисто не трепљаху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p> |
| утову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио |
| рних сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> |
| не друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мисл |
| ало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, д |
| > <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше с |
| их тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!.. |
| ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, |
| ше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <mileston |
| залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>М |
| шли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она |
| лине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Бел |
| , одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају ро |
| > <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али нем |
| ху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше к |
| сти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамн |
| /p> <p>Овака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој кол |
| , па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} |
| .{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа |
| макли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е. |
| до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не по |
| њом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладн |
| аса била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да ум |
| дољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у н |
| ви своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној |
| p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и уб |
| беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се |
| т валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових другова.{S} Сви беху те |
| <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени су |
| нога часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога ч |
| е они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад |
| и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га мле |
| и су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са своји |
| d="SRP19024_C3.1"> <head> Бегство Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицк |
| чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна са |
| не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, |
| беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служ |
| ко се продужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било ј |
| p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад |
| авно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одмо |
| <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, к |
| о:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо б |
| <p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио и |
| Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани |
| нако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбин |
| инака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртво |
| у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог магацина. </p> < |
| време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се по |
| нички четовали, упадајући у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у |
| државали, упадајући често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Кал |
| цко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је мо |
| ујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!. |
| узе бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</ |
| казивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>Н |
| ана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа |
| н реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храб |
| чића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова |
| зазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог загрљаја.</p |
| робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао уст |
| и ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код села Крст |
| им стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело |
| чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p |
| вачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто |
| ично одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све б |
| еше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену |
| утовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> |
| ко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Ст |
| упа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лаг |
| да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год п |
| а подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети ст |
| > <head> Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окруж |
| авнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћустендила, о |
| ле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћусте |
| та искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили |
| за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто |
| могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, ка |
| Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лу |
| ах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p |
| друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, т |
| еколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у том |
| врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Миц |
| беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше кака |
| ора паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Го |
| ој узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Краварем", |
| м друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До |
| тукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И д |
| } Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође |
| олазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зор |
| је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси |
| брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од |
| их са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хран |
| Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доб |
| исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући |
| ријатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по в |
| а, један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико |
| Мицко пође, после онако сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубив |
| це је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и ов |
| езда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толик |
| Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду |
| о два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумар |
| ка, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно је било по |
| гао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху |
| дмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу |
| p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, |
| се Кузман обасипаше са својим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се |
| ="35" /> <p>Сад кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни |
| узмана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — реч |
| е му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пош |
| ана са највећим напрезањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види н |
| Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Ал |
| амед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, размишља |
| да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајеви |
| са голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} С |
| ри у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Так |
| S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог |
| звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, полако ступају у правцу, одакле |
| авалом од Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и мно |
| им ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пе |
| остише са домаћином и осталим укућанима и упутише се право опет своме пријатељу који је станова |
| т векова тиранишу над српским племенима и мучки убијају њихове најмилије сроднике, па им и то н |
| а ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би. |
| .{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи. |
| адала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је л |
| из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито |
| азнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева |
| отпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, з |
| петан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше |
| "101" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то |
| е оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За |
| <p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде с |
| Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Приста |
| огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изн |
| домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на |
| ше покривена овде онде зеленим паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе |
| ободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чек |
| и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, ко |
| ивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изне |
| о које лепше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, |
| Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинул |
| да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника |
| редника, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} |
| а се не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </ |
| краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, због |
| рвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндо |
| претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у ј |
| >Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p |
| о бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је |
| ту је давно превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову ч |
| вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за |
| p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{ |
| раном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближав |
| >У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки |
| ђоше и четири пандура, такође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме з |
| .</p> <p>Пандури одмах изведоше Кузмана и отераше у тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — рече кади |
| ја и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радо |
| д трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наоружаних турских низама он с |
| ужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а |
| <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да |
| Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мал |
| >У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он се |
| ула, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наруч |
| изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Ме |
| тиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Ара |
| ажарском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете о |
| Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах |
| ="62" /> и Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике навале наоружаних људи, није мо |
| из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ни |
| непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих |
| за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху |
| S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и |
| све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамни |
| е, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изрече |
| ад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но |
| ео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напун |
| непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо |
| а величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицк |
| еше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петро |
| да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана јед |
| ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би |
| ше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите |
| сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{ |
| е заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не може одолети своме |
| Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на |
| римиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође м |
| шер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p>Миха |
| је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само |
| пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" |
| како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло путовати, св |
| ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима |
| ољно одморио после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> |
| и кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је један ме |
| је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан од силног путовања |
| и остали.{S} После непрестаног ћеретања и разговора сада настаде нема тишина.</p> <milestone un |
| е веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим |
| успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет |
| тави у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на с |
| ин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури право ка сво |
| Пашага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Ве |
| ти.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама |
| /p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе |
| ија, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Ку |
| ти Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити с |
| чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на |
| ојурили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} |
| евати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих д |
| о и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати боје |
| ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</ |
| где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им ве |
| дима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она дв |
| раше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш |
| от изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> |
| S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних п |
| ном расположењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку први |
| дале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевим |
| ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак |
| ица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душиц |
| авили на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у сме |
| Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко |
| е.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камил |
| у очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим |
| рској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а пон |
| оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површин |
| е прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, док најзад н |
| о се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго тра |
| агацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу |
| асузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је ра |
| немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих |
| ата... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скот |
| ... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> |
| — Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина |
| е и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од с |
| им плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор пото |
| ке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко |
| рски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериг |
| и то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> |
| алије и присутних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у <pb n=" |
| ини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеш |
| ружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто |
| ђу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре б |
| ма Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим глас |
| ватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили су сад |
| урчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не п |
| тари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би нај |
| доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње |
| нину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— |
| обра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, ј |
| ље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам |
| тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после онолик |
| од оног новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа б |
| за четири стотине златних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином |
| Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања о |
| за савет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резул |
| гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у |
| p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће |
| дно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала ко |
| а и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Ми |
| > <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од ко |
| >— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад |
| у твога зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима |
| обали, Средоземнога мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великог |
| ло и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И п |
| овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Ч |
| јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан о |
| а сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надах |
| , отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се м |
| не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Ми |
| е и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Р |
| > <p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> < |
| изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="4 |
| је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — в |
| че кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и |
| {S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора |
| ри сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Ци |
| а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> |
| У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнер |
| > <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С нај |
| ицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђо |
| гом.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу |
| а тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео ка |
| днији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано |
| у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене гр |
| песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто п |
| зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по див |
| правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка |
| га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто |
| мбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гл |
| тео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овак |
| каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује роб |
| остише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На је |
| предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевш |
| ти по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам |
| е и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па н |
| {S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много после овога а он б |
| педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он з |
| сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, |
| нешто западније од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла |
| — Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у кака |
| одиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n= |
| паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> <p> |
| ко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе |
| ко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а за |
| ложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су пр |
| ао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> |
| .</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> </div> <di |
| аше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а |
| ничког четовања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили |
| војим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према |
| о године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника пролама |
| > <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави тако д |
| исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — зав |
| ј на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле би |
| ично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачи |
| >Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му некол |
| Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га н |
| у никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу. |
| аво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више |
| та-кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вече |
| и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву исто |
| т!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и гр |
| ки су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне б |
| — викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако |
| тив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље њ |
| у.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хриш |
| ла веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> |
| аборављен од света — одстрањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у |
| а цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и |
| о, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и п |
| — то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Н |
| чи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тар |
| ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела г |
| меном и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав |
| >Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних неприј |
| ко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим г |
| шер-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у |
| им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ов |
| Разумем, светли пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре |
| жити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева |
| > <p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је састављ |
| ајмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко с |
| ; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и пред |
| и капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> |
| ћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p |
| } Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а д |
| . живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се сам |
| . </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p |
| {S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја |
| сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позв |
| елези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде |
| лочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дан |
| и радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</ |
| као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна. |
| тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то врем |
| азише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије в |
| ..</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Пета |
| ц писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </text> < |
| е оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч пр |
| је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не в |
| војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши |
| х приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> < |
| ажио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком. |
| ху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <m |
| да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је мног |
| !...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са сво |
| гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врели |
| свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> |
| ви пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, |
| естан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p |
| и су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред |
| иховог магацина. </p> <p>После напорног и убрзаног марша од неколико часова војска их сустиже б |
| аше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад ос |
| ог лица у богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом |
| их конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбо |
| позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган писну и о |
| и од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су |
| :{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Ми |
| ивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше |
| држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са |
| турали кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове |
| и ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у кр |
| ође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за њего |
| сетодневног путовања наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње б |
| паднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> |
| а опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степен |
| се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као как |
| ио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад т |
| опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему ти |
| ање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p |
| „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац жив |
| ори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у |
| само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и же |
| јући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече доста |
| ије грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твој |
| тизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију |
| лијом војним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци |
| толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то м |
| Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога |
| ... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста |
| оследњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења |
| месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћед |
| зуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дот |
| ипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше у овом т |
| ико тренутака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечи |
| м!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драг |
| нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> <p>После нек |
| умњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша |
| Сасвим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео |
| Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Велич |
| испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, |
| какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p> |
| јриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ |
| p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и показиваше својом руком на источну страну.</p> <p>— А |
| ана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> < |
| е опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији |
| аже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију |
| и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, |
| наге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одма |
| а кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!.. |
| мо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клица |
| одно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n="166" /> горд |
| Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали б |
| <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да т |
| ли да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе. |
| више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање |
| Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла пр |
| сада објашњаваше и ове природне појаве и после овога настављаху се многобројна питања а и одго |
| скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука н |
| ећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни им |
| /p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних уз |
| p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа |
| лику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете |
| начки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно размахивао својим оштрим јатаганом.{S} Продирућ |
| дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај прваш |
| ла.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калаф |
| еше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура |
| ве.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је |
| то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови бех |
| лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, чисто вам страх з |
| каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких с |
| ога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је она |
| а!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не пита |
| ф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски па |
| мрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — Н |
| ши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — |
| н бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> <p>— Не |
| ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави |
| ки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко просто не мо |
| {S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, је |
| Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама вра |
| а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку |
| а осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која ва |
| груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од |
| ман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Ма |
| та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... кака |
| Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално н |
| арамбашу Мицка, који почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим ж |
| брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погин |
| p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њ |
| љци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а в |
| {S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламе |
| ажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко |
| час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гара |
| еху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто |
| > <p>После неколико минута Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који |
| од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш |
| Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући |
| о, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му в |
| вши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се ни |
| ом.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше с |
| го задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше |
| они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — |
| ти камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле |
| на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави |
| и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је |
| јрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и |
| ром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху |
| з врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи |
| сле сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано пома |
| брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњ |
| а мирисне љубичице, прошаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах |
| а незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед изма |
| озна судбина!...{S} После онаке слободе и <pb n="45" /> онако умилног живота у Петрињској гори, |
| , али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} П |
| ме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он ле |
| ене и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили |
| н, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу нап |
| штали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{ |
| онеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а зати |
| код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</ |
| те вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</ |
| /p> <p>После извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову |
| нком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно |
| </p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па |
| е сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју стр |
| .{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задр |
| животна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док је год у |
| ном растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицк |
| унав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно |
| дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и после неколико часова стигне |
| лико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, |
| е уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, |
| не престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са нек |
| јдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог |
| Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, ко |
| е на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светло |
| би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би он мог |
| а са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки |
| ости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је |
| вом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју |
| а суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, в |
| ро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно п |
| и!... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, |
| > <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. < |
| тано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше |
| трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву |
| текао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се оп |
| Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове бура |
| је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одм |
| н најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколик |
| се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати. |
| де пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зар |
| и и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. |
| шење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његово |
| а растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар |
| едало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од први |
| смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчаг |
| великом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружи |
| ндил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и |
| о пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим ошт |
| мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах п |
| више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај поступак.</ |
| у пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што бе |
| утовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук. |
| По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и |
| } Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би наруши |
| е мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите |
| е и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих ја |
| јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада |
| n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад |
| му и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши |
| ео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Ара |
| > <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле |
| и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што ј |
| /p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом |
| доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па |
| одметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и |
| еко удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда не |
| право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградит |
| ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум |
| лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату раз |
| рављаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беш |
| /p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!.. |
| дмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави |
| о је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест |
| ан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначко |
| Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} |
| о плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и д |
| ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околин |
| о воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији |
| опримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у |
| о месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он б |
| булус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака |
| — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> |
| бијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то по |
| м Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико |
| уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзо |
| сто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да |
| авих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава ста |
| жедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди пос |
| сећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни |
| чењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као |
| м Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у |
| едњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ ње |
| <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на |
| за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше опо |
| па причали један другом своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су пр |
| раздрагано срце њене узбуркане осећаје и пламену љубав није могло овом приликом ништа да разби |
| ивеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху |
| и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамни |
| ника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће посл |
| а тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко мног |
| игне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024_N11" /></p> <mi |
| прилично затегнути односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо |
| пи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} О |
| </p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{ |
| заним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде |
| х добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили |
| хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље о |
| у са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад М |
| ља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијаца |
| ли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које |
| за сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да |
| сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично |
| унаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, ск |
| снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од |
| .{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође н |
| аше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својо |
| а онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митри |
| " /> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>О |
| ити са Мицком, што је оволико задиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се |
| p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше о |
| дмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико т |
| араху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно |
| ота не узима као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, осуђени су на робију од десет годин |
| у у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, одакле би могли д |
| и да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи о |
| заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> < |
| моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што ва |
| о је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.< |
| Мицкова мартинка, одмах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшно уско |
| и нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим доброво |
| p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефенди |
| у, буде продужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до |
| це са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог |
| да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће |
| о целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра |
| е у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заост |
| ни тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једи |
| лико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да |
| сен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде |
| вене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим |
| и анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што |
| већом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицк |
| омоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова п |
| ицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројиц |
| пио воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би сваког ча |
| вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико |
| ће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и увед |
| се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.< |
| своја старија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они с |
| >Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би |
| >Они се спремише, узјахаше своје камиле и пођоше.</p> <pb n="197" /> <p>Сметови од песка промен |
| сто а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да ви |
| о понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад н |
| те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока |
| ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стиго |
| ико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злоху |
| вога разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовал |
| а тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова, прода |
| д смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, |
| орина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да |
| ма, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан п |
| елео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опе |
| и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело |
| то остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта |
| ... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да у |
| еколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час |
| детињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога град |
| е кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није см |
| -Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, распитивах |
| унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, син |
| p>Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слоб |
| престрављен овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убије |
| одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово |
| бодно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турпију између пукотина од влажног подрумског камења, |
| /p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје ср |
| њаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} О |
| учка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кола и по |
| тролисање трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улази |
| p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли |
| и, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио |
| ни, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим какви |
| ше зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, |
| убима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У ов |
| — Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — гр |
| е је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од м |
| водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник М |
| но сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме |
| кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови. |
| доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис |
| разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаш |
| дну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три |
| другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред к |
| своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Ала |
| , онда неколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јеше |
| — па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше |
| ући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити |
| да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко |
| ило за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем |
| неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицк |
| идиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где |
| p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.< |
| заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљ |
| ји.{S} После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дођ |
| о је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је п |
| /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је дивну х |
| земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурн |
| а ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт мо |
| горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јата |
| ма чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи |
| ба — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право |
| {S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би |
| <p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко |
| а погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам он |
| боди.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији |
| адно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудн |
| и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех н |
| е доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} |
| ом јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и ст |
| у овој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излази |
| ови.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p> |
| се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело издавало |
| ерен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава |
| >Дочек Мицков од стране породице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела п |
| овори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто ч |
| } Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти н |
| S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја |
| паде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, ка |
| сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи |
| им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и |
| о код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово из |
| /p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље којим је обрасто |
| истовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра |
| аше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и |
| ио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рек |
| </p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, неш |
| њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после ве |
| ого после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, |
| једљиво посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман ба |
| оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање све је т |
| ле допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих |
| и испод шатора разви непрестано причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се |
| >Настаде читав урнебес!...{S} Млатарење и запомагање одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се бе |
| сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе |
| <p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко ј |
| кле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на п |
| земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег з |
| а ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо |
| воје доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лута |
| села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...</p> <p>— И на још пед |
| ио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском |
| гао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне обл |
| о тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико бога |
| де раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како б |
| дну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде пр |
| источни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n |
| <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно |
| сти изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш А |
| од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у |
| и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим |
| У том разговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошл |
| се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако |
| ло.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Кад |
| ..{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрп |
| почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препро |
| ајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано ара |
| е беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре |
| дмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место рани |
| се најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатаг |
| и неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед па |
| жно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опр |
| ише озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе с |
| дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском ура |
| днемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрест |
| од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Б |
| де икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком ч |
| мирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Меле |
| све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! |
| е престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту с |
| враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у |
| е како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="49" |
| хове узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по ко |
| ао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, |
| он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим триј |
| ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да |
| ин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око ме |
| ог очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима и |
| предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по к |
| са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.< |
| и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p |
| нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико |
| близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Серески |
| пусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш |
| да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и пс |
| а.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни пој |
| вај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико |
| о ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ дод |
| икну Мицко усплахирено, претварајући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада |
| ћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, |
| дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прек |
| ам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! |
| по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb n="35" /> |
| {S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и пла |
| њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{ |
| испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка исто |
| учени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружи |
| S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Срби |
| ако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине |
| им? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, т |
| гове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од |
| ред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сл |
| спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца. |
| јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не ос |
| ање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште |
| станишта дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада |
| м Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго |
| за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није |
| наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} А |
| е друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох.. |
| доше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад ка |
| ка североистоку, пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику вар |
| римети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{ |
| о се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена пла |
| паваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку хар |
| чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један |
| илазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном бе |
| ио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од дувана, он је само „ |
| атака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p> |
| поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта |
| сенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући |
| , почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтед |
| са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса |
| де!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду ка |
| наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>С |
| .</p> <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ р |
| овања почеше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко |
| је седео забринут, размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су |
| д се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно |
| та!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му |
| рену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неко |
| м драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар |
| он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали |
| а извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} |
| ћно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у ко |
| г песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму |
| е по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — вик |
| стивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p |
| <pb n="92" /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да убл |
| <p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанк |
| водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као пример ју |
| ш раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале |
| лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, |
| радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p |
| га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга их је пратио |
| оше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ла |
| агум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности за |
| еко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим д |
| /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прику |
| и му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо |
| њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрља |
| на сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Ми |
| ало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ај |
| Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и в |
| ик! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, р |
| д више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па |
| ака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке |
| тражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена |
| егове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли та |
| и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да б |
| ару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, |
| , одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у д |
| апима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природне појаве и после овога настављаху се много |
| да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут о |
| ајстарији Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он ј |
| их јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када га извукоше из куће и пов |
| или, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је |
| цко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ испраз |
| ично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="144" /> освежавајући ветар |
| беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и |
| S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало |
| еног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодостојници као и сам валија, који |
| p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} |
| м", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не прес |
| који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’. |
| ! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно а |
| капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима б |
| !... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела |
| >— Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.< |
| S} Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта б |
| Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандури одм |
| више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку |
| и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш |
| pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им |
| ину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ б |
| .</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за |
| осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, |
| сај, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пируј |
| ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Тура |
| открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину г |
| а обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савлада |
| сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетис |
| {S} После великог упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним з |
| а да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно |
| ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још |
| удућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребит |
| и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! |
| и Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској в |
| им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде врат |
| дну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише се ч |
| ако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити |
| радозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} |
| ебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне к |
| ковој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Ра |
| егу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге д |
| у па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканица ско |
| — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све |
| ти, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што леп |
| ше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — |
| д прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из рад |
| већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} |
| дговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све мог |
| а је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју |
| ла, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... |
| још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са с |
| беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Ко |
| ечима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да |
| ошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Миц |
| ћ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се |
| сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху с |
| удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути |
| ако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана |
| p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати |
| ја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збр |
| осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови другови.</p> <p>После оваког срдачног с |
| зо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После непрестаног ћеретања и разговора сад |
| јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог |
| Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође бац |
| ајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и |
| еда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и његова же |
| ад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би прим |
| ише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оа |
| неш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Миц |
| ца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одма |
| ни пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друм |
| ко раздражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? уз |
| е.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господару ове варош |
| ано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну она |
| непрестаном путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европск |
| Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јур |
| ути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су о |
| Прикупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша М |
| обеду.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S |
| а и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде |
| Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — ви |
| м — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и стадоше на два кор |
| ове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да |
| мог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу на |
| еше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ в |
| орина спремаху камиле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако |
| ајзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху сту |
| анџарима, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде |
| аблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, о |
| „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, ср |
| <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Св |
| бра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу так |
| осталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p> |
| езирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаути |
| фаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде |
| у, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ с |
| ојом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ састав |
| ушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:id="SRP |
| > <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно крив |
| следње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте |
| војом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После неколико |
| и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га |
| ка само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним |
| е непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли Косте још |
| } Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју о |
| а коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, |
| не.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, к |
| таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро пу |
| вац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} |
| не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора вид |
| оврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као д |
| амнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву |
| бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чу |
| е Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом |
| га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја са |
| на небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали |
| да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хт |
| по непрегледној пустињи месец се појави и млечним својим зрацима обасјаваше онај једнолики пред |
| b n="25" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</ |
| ће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови др |
| ла воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p |
| ли најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше |
| јвода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, |
| или су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арап |
| се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна |
| ница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али |
| ј срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он нем |
| цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су ми |
| не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске |
| нице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко |
| гом, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејри |
| пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша б |
| уку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе |
| оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учиниш |
| х да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p |
| а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто н |
| ама људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зор |
| а, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милош |
| .{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабо |
| На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кроз њег |
| дознало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као |
| ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађ |
| ином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да |
| укама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> |
| " /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> |
| <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Ми |
| ших села, што уништи онолико наших људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог ца |
| ријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху управље |
| дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора |
| ред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у прв |
| че Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милев |
| еч.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста па |
| ивот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је ова |
| корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презрев |
| лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква |
| Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек н |
| р.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћусте |
| Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote |
| тним правцем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> < |
| аше силом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се |
| ет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан осв |
| х и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је ужи |
| сове.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да п |
| он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред свак |
| р, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која |
| силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем |
| х бурних четничких ратова по Македонији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су г |
| последњим његовим борбама у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома |
| .</p> <p>Али, као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, |
| иближаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песк |
| они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блаж |
| е између свију истицаше као најбистрији и најспособнији за такав положај у тако огромној задруз |
| е умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>После кратког о |
| } Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да |
| ку војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као ка |
| указаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка ов |
| } Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и |
| и први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријатељске редове све д |
| је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> < |
| у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као ув |
| а више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би сво |
| е беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихо |
| p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ опра |
| ко би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод так |
| траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... ни |
| урака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S |
| зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали |
| полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко он |
| е претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста |
| ци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно веровах |
| n="205" /> <p>Дуго су тако разговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће ре |
| ђе напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати |
| а.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом |
| како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе цар |
| струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке о |
| г <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.< |
| у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хлад |
| <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њ |
| ет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> < |
| лам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, н |
| војим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После |
| нце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети |
| амницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе |
| амо два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухват |
| адости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се |
| х... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гро |
| ечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама |
| адржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становници ове ара |
| ском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у |
| > <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицк |
| се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су ред |
| — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешк |
| ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав |
| , могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-к |
| на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па |
| јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се пом |
| ше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо н |
| својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, |
| тражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јан |
| скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала је |
| разговора са начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} |
| су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо |
| ојих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двад |
| </p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тре |
| <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p |
| кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до |
| ође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разле |
| е до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини станов |
| употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирући пог |
| нут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко |
| ти.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако |
| звршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти |
| целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упад |
| лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ по |
| едног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао |
| к’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати к |
| а лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева п |
| тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Миц |
| — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмора.</p> <p>— Заповедај сине м |
| добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико |
| та, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад |
| у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као |
| ише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и |
| дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше |
| арош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по |
| е неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче |
| е и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p |
| чека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца |
| p> <p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узал |
| Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово |
| /p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очим |
| им харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истог |
| оје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао ј |
| сним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло |
| ако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Катка |
| >Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После дес |
| дно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како |
| и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — |
| свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендиј |
| .</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збого |
| ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну вр |
| олако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> <pb n="3 |
| то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стал |
| них гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких ста |
| ћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спав |
| огинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков поврата |
| љан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p |
| <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што реч |
| куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бу |
| тови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је це |
| и грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време пос |
| људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по ошт |
| сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми |
| гледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Хрис |
| .</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака: |
| ћаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загаранто |
| га на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н |
| ете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — |
| ти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У |
| тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да |
| лази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и уби |
| ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамба |
| како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим човеком, који им за неко време изгле |
| /> <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а наро |
| пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пр |
| песме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице д |
| да пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше |
| ута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се а |
| по сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубо |
| х Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у |
| радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и зве |
| ка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урмовим др |
| ш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене |
| обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко |
| бљивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах |
| ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда нап |
| /p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са сам |
| ћи погледати, један другоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и |
| колину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро |
| S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је. |
| и га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> |
| ија принуђена силом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була |
| ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташ |
| у пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева. |
| и.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини испод шат |
| у, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада |
| зом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави према његовој отаџбини.{S} Те д |
| божника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени гр |
| <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Бр |
| тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађен |
| ари после свршетка рата сигурно напасти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир непрестано |
| дно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу н |
| </p> <p>Пандур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>С |
| на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а по |
| /note> <note xml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml |
| /note> <note xml:id="SRP19024_N8"> Исти и сада живи као винар. </note> <note xml:id="SRP19024_N |
| а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо |
| му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да |
| .{S} Одмах полетеше, у највећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљ |
| ечи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узв |
| му то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</ |
| на овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храбр |
| сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са |
| ињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" |
| е харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, |
| ху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дош |
| пеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час л |
| > <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност |
| ужени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за тим прек |
| роводили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и ов |
| орока и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су |
| ро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> < |
| и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беш |
| /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пр |
| х са својом четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или |
| и за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос с |
| и рускога конзула, сви остали посланици и конзули напустише судницу а руски конзул и даље остад |
| бровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска |
| на биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљ |
| ора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> |
| једно лепо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је |
| на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом |
| се безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при са |
| .. ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо |
| арина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко |
| p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, м |
| урке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу |
| pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одго |
| атрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша |
| ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, |
| атио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S |
| о доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље |
| же, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђ |
| акли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху |
| добровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Н |
| пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли. |
| ли бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву ва |
| о недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n= |
| менуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога м |
| г зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад М |
| ком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на исто |
| е!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што |
| иња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица |
| е најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу |
| , како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Макед |
| лаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је п |
| ном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирис |
| њској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи ч |
| е јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева и |
| а и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка |
| , чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком" |
| еној кући.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашча |
| појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све |
| чекивао сваког тренутка Мицков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: |
| е био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућ |
| а падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали |
| готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{ |
| о зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?. |
| у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који сам |
| најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим |
| а одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима |
| ваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефенди |
| му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим |
| рски чиновник, па извади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад |
| ти од сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити |
| за неко злочинство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{ |
| затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, как |
| p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Не |
| пиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим |
| Ја сам честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко |
| окољ.... звека убојних јатагана... јаук и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p |
| добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жал |
| г да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће плани |
| .</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњ |
| лским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се |
| <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје |
| онзули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше |
| и помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки ру |
| али.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрн |
| скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са |
| да разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњи |
| ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажи |
| и за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врући |
| на рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би |
| а Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — п |
| у Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију. |
| цко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо мој |
| о, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отр |
| вала вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у ово |
| Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како м |
| еком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="1 |
| х починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над на |
| н морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрестано текао све |
| ус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши и на |
| разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим к |
| ешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је |
| тивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p |
| Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беш |
| док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-М |
| апа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене ко |
| свију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>В |
| уђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђан |
| Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p |
| Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, п |
| на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, платио испуњење свој |
| осила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „проро |
| са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његов |
| бијају њихове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на |
| и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но |
| ерао испод њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био |
| томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо ха |
| ="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је че |
| синко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби |
| затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...</p> <p>— И на још педесет, честит |
| тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше |
| шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, |
| у.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније г |
| сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</ |
| а вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посв |
| ећ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање |
| већим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који својим разјапљеним чељусти |
| Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се з |
| оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Вра |
| у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не з |
| овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, |
| у очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шт |
| кедоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склони |
| ом његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Ми |
| породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.< |
| а и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у |
| настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сиша |
| обегоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики |
| ема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта вели |
| наку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја |
| <p>И опет настаде рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они пол |
| са својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земља |
| ине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сма |
| сле њиховог познанства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила н |
| ло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више оп |
| е никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на ср |
| а тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру јед |
| аре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посм |
| највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ д |
| да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="199" /> |
| камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то доју |
| о на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <pb n="157" /> не |
| најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, |
| дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин |
| аду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамниц |
| му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразн |
| н повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што |
| .</p> <p>Мицко се користио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма |
| се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско п |
| дага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском |
| е стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док до |
| <p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пу |
| и своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеш |
| 9" /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог раста |
| ки изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине његовој чети.</p> <pb n="50" |
| даје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добић |
| заједно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <ref target="#SRP19024 |
| ога дана мораде Станија принуђена силом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечер |
| што се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако |
| е непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зра |
| пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пандур одма |
| измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре |
| е Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут |
| да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су к |
| ш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да сил |
| </p> <p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам жив |
| кој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени вета |
| њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаљ |
| ска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад |
| најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном расположењу свију њених сродника па и целе |
| Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најз |
| ом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и му |
| једине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} Сад наст |
| и Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанко |
| изини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се |
| зад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Уб |
| љака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и то на сам |
| олико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави с |
| ицко издвоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од |
| ог камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа из |
| ак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући плотунима масу Турака улетеше смело и у сам |
| то се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арна |
| , у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опа |
| </p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упутише се право опет своме прија |
| сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p>— Шта ј |
| сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <miles |
| скиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и |
| ј.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер- |
| мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — вик |
| што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет |
| ад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и лива |
| у мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да |
| један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили |
| вом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је прилично |
| очиње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени п |
| а они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> |
| биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> |
| ошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени н |
| о је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година у |
| ли-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам паз |
| никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико з |
| амнице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, поп |
| де много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се в |
| ма, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао з |
| јунаци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло зви |
| да борба престане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред уби |
| е и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.< |
| де.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да |
| живао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода |
| ад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква |
| едобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које ср |
| Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани г |
| ко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беш |
| мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нис |
| им ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> |
| ских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи де |
| е задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекиваше на |
| ати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дру |
| ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — |
| кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а оч |
| ђе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло бла |
| ји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан |
| вог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, гд |
| ође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не |
| ! — упаде опет паша, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за р |
| у беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да |
| брости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко |
| и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху саку |
| његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опр |
| сле извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту |
| е из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагариј |
| брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко н |
| а остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала њег |
| — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још од како се растави са својом дружином |
| .{S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад М |
| т, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити |
| у собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зи |
| тито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> < |
| " /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио целог |
| Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сма |
| те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћ |
| у и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству |
| у.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ов |
| ко узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ са |
| ше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на ј |
| /p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће. |
| сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, |
| живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да |
| p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом нагот |
| ти и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и |
| вога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хт |
| мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Стани |
| ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме реч |
| е одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином у |
| ад.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.< |
| >Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже ве |
| <p>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде чит |
| 4" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и об |
| се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену. |
| ољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</ |
| а пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за то |
| во већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарског министарства — Кара |
| помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када |
| ише пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било |
| жно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Ни |
| } Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам |
| а Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и жив |
| парчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, бил |
| анију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — |
| , када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48 |
| и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и у |
| Мицка као највећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и по |
| биново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да с |
| у и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га св |
| са својим богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим |
| ре није одмах <pb n="21" /> спавао, као и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе |
| рвог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он б |
| презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнау |
| сенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?! |
| ађиваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од И |
| ре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он на |
| их вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре свом жест |
| м кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем |
| ву и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p> |
| ва, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање све је то трајало неколико часова.{S |
| ао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарско |
| где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенс |
| а Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле |
| креност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљ |
| > Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак |
| м Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних п |
| марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, |
| ова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у |
| тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговар |
| ство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, |
| ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад т |
| о више наједио валију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, б |
| азмишља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје бо |
| аше и многи турски великодостојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дру |
| ут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а |
| же главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко |
| p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико |
| сто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше о |
| гова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама |
| се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га |
| грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто |
| еражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управникових речи. |
| сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта |
| нашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те се |
| ше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у |
| томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не рас |
| а Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1877. год. и |
| ановници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин жив |
| т душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом |
| pb n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Божије |
| дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше на |
| ветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У |
| нута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, |
| је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина прелазити, само да не би |
| ст и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Ми |
| оказивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих |
| речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час када ће се м |
| игоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата |
| мо на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права б |
| аље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му как |
| посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, ш |
| ом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то в |
| а онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад ве |
| ену, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="chapter" |
| ио прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потраж |
| хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера, те напусти своју домовину — Македонију и дође |
| </p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} |
| анства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему ј |
| а оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не |
| он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у с |
| .{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беш |
| сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог конака!...< |
| <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио. |
| а њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећ |
| .{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која |
| ужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад |
| од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би с |
| .{S} Како му пак то њено непријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад р |
| .</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке |
| а и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је цео чадор сваког чељадића јер |
| е, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један |
| ео земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о по |
| знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи... |
| породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу ода |
| > <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти |
| е у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и нај |
| дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности |
| пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом и |
| ед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично времена |
| против турског насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај са |
| и куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Ми |
| толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! |
| /p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био је ћу |
| е... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазил |
| те? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па је јо |
| имети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} П |
| ређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на с |
| д Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро |
| препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да саз |
| рстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при |
| сенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, једа |
| суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову ствар о |
| оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако ју |
| у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно изба |
| ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме и |
| Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Ар |
| нао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељство није било |
| повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узви |
| дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана вла |
| дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гл |
| но служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но оби |
| амнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуни |
| о јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина н |
| .</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни |
| љнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одра |
| че Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев п |
| о паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикн |
| сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знај |
| {S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај |
| иковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше |
| већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју |
| авије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> |
| тује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу |
| овица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пр |
| .</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше д |
| убоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохвати |
| олио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Миле |
| зама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од о |
| остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарско |
| њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један д |
| не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до са |
| ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он |
| Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах |
| роседелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су |
| о се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и вид |
| и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старој Срб |
| .{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније уверавајући |
| них, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав с |
| на маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу с |
| би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко от |
| гарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а не |
| а везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у исто |
| Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три ре |
| ва стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше |
| овани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рање |
| } Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да го |
| тигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то |
| једнога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је |
| и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сј |
| ка јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од |
| ества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег |
| > <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је же |
| уло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у |
| де, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху по |
| пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоваре |
| а да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са св |
| и спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у |
| егове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на ствар |
| што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи |
| лно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виног |
| страсне љубави — познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у г |
| вако у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— |
| адне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то б |
| м подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро ос |
| лики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети |
| да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога с |
| са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!. |
| валовита језера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — |
| ма својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао |
| а своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са |
| ма, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали п |
| ко — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај |
| то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се |
| штере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо с |
| огао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше испре |
| /p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало п |
| атак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У то |
| <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се с |
| без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се нек |
| баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина же |
| p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војв |
| але урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</ |
| ћи да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши оволику нава |
| врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши сам |
| те добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим др |
| е, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} |
| је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре |
| д је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства и |
| одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је во |
| да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Л |
| , море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико раз |
| ши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“ |
| во, Перо, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома |
| тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. </p> <p>— О |
| ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно тресну |
| оре, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p>— Станија!...{S} Фатима!... |
| жи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне пол |
| смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је шт |
| затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у о |
| ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћ |
| S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз п |
| онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Ми |
| не раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнов |
| ицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони о |
| и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb |
| ј тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис |
| а Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после |
| веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћус |
| само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не ле |
| стендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после овога војска се п |
| лаготворно, утицаше на његово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и б |
| вао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодал |
| ући плотунима масу Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са |
| зваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све сами |
| <pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе |
| моћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегну |
| , хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај д |
| већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху |
| ше...{S} Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо зад |
| држати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бр |
| остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на г |
| над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови |
| </p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одат |
| а, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb n="96" / |
| рапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџб |
| Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад м |
| Тако је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео вој |
| сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствар |
| то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону та |
| чни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на др |
| њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније бе |
| .{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда је |
| оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали |
| је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у |
| е овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Ар |
| ебо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где б |
| ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначко |
| изгледаше као какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског |
| осле неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} О |
| се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није мо |
| шта си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нераспол |
| ко слободна речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!... |
| су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као свој |
| д невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прођ |
| ше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сва |
| сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаес |
| Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то веза |
| животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и |
| орено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Ми |
| ису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против тур |
| у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за |
| з ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет г |
| ружину, саставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким одредом пођу одмах к |
| рте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, од осталих њен |
| обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забу |
| ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника |
| мео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска вл |
| обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале |
| ипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се то згу |
| приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што |
| главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и м |
| како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мра |
| а изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах запале конак и п |
| ..{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко |
| у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су они свој посао утркујући се у |
| пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владал |
| аномир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да |
| олио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p> |
| <p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе п |
| војих земљака, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Како је имао прилично новаца |
| глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш д |
| бином и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са п |
| моту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју |
| изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не |
| нско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк да |
| Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{ |
| турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!...{ |
| .{S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли |
| ојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, чим беше саз |
| Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим |
| је силна и несаломљива према њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим н |
| ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, ч |
| у још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред |
| м гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавај |
| тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добр |
| ораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заис |
| рим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" |
| га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</ |
| читрна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка |
| паснијих царских одметника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога |
| Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и |
| и ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мрт |
| уче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупо |
| у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко дожив |
| камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их |
| ви наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у |
| ет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењ |
| о и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су |
| а са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</ |
| р од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радо |
| ="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања |
| тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а |
| ри свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотво |
| P19024_N4"> Енглеидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </note> <note xml:id="SRP19024_ |
| ка од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он д |
| ријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста |
| што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицк |
| оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојни |
| <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда |
| p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмари |
| а Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првен |
| не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифт |
| ладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} |
| вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав |
| по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси |
| Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са с |
| раљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Турцима а за |
| ам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако н |
| ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — ц |
| ажара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за |
| уда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да |
| казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се с |
| е, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?.. |
| за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, |
| ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месе |
| ри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се |
| стрели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који ј |
| ету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, шт |
| ше цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S |
| речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама |
| рачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка |
| ухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихов |
| те увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ј |
| Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом д |
| ине и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слобода |
| матраше велибиље којим је обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше на његово изнемогло и |
| о се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва раниј |
| то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице у његовој околини |
| реја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде ов |
| овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој ж |
| једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Там |
| ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће |
| рђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута пр |
| ће после своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се б |
| унце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима својим позлаћиваше беле облаке који |
| ути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то бил |
| аврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!... |
| рва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а м |
| а се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p> |
| о кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су про |
| у казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече у |
| ситеља свог.</p> <pb n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостив |
| чала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове пород |
| /p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сва |
| афричка места остављајући их на милост и немилост управницима појединих вароши.</p> <p>Тавнице |
| левиних могла се упознати она блаженост и љубав која се развија полако према своме већ ожаљеном |
| а Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов са |
| агом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни после толиког тамновања није могла |
| се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стиг |
| се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све |
| фте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде м |
| убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваш |
| иштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу д |
| тене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане ра |
| е? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.</p> |
| да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочн |
| главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план |
| е само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко бе |
| не душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па ј |
| орави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко ј |
| већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Миц |
| Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни ца |
| се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се сте |
| згуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише |
| а Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећа |
| јка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb n="1 |
| уда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтал |
| упад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упад |
| одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури вод |
| .</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и |
| на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му |
| љаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а |
| да изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb |
| е могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, о |
| ња пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да |
| а двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> |
| шити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак ци |
| е слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љ |
| целом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим ње |
| ве више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p |
| ролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху |
| ти валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Р |
| вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умр |
| и кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у |
| ко окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би |
| српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко осветио!... |
| ну са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ’ планинским клан |
| ешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, д |
| то се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су то |
| који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да |
| вцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свим |
| зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p> <pb n="51" /> <p |
| } Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, |
| мичући, наведе лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицк |
| з које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко д |
| удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот насл |
| ознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.</p> <p>К |
| ицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>П |
| ништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова |
| Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а т |
| двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака |
| шнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху ве |
| олико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним ство |
| , што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је дво |
| а је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> карактера једнога људс |
| е а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другов |
| ј молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке па |
| и-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и велико |
| њем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> |
| b n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле на једа |
| јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а д |
| ри бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је |
| те напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} |
| лично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село П |
| у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb |
| да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људск |
| викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до |
| у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под з |
| и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах |
| а појури у највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћ |
| ош по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножиц |
| у!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ |
| ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, м |
| Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, |
| оштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и к |
| Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам т |
| га Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други угледни с |
| ошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Тур |
| ли и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад |
| > <p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n= |
| > <pb n="195" /> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по |
| дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу б |
| ом нападоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил |
| же пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу не |
| о га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} |
| ко гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом од пшенич |
| .{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама |
| ијарде зракова — нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> < |
| у грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од |
| ваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошто однесоше Станију њено |
| ких низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је |
| врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста |
| му било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се |
| сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи с |
| е Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поз |
| .{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на |
| састављена ради суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, једногласно је одлучила: да се |
| а оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојн |
| рим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању с |
| .{S} Продирући тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, |
| ора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Ар |
| тово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Блед |
| илу, па онда обојица узјашише на камилу и продужише путовање.</p> <pb n="198" /> <p>— Буди храб |
| ра дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу ками |
| Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У на |
| целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— |
| ин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> |
| ога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкам |
| из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши |
| ен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p> |
| ад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над |
| /p> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и |
| и сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек о |
| сана их је често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не |
| ом душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Пр |
| <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p |
| то, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и |
| ...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</ |
| крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе ха |
| лних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволику навалу, јер је св |
| анимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, синко!... |
| о озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад |
| н се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно |
| .{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштин |
| и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грк |
| овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти |
| они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога б |
| а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је |
| д, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радо |
| ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом на |
| пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он вр |
| .</p> <p>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни сван |
| више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{ |
| урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком |
| о коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом |
| о се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се с |
| Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече А |
| и се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на се |
| овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капет |
| шише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином б |
| или, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, д |
| га овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече |
| а Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после сврш |
| х после тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.</p> <p>Пустошећи |
| </p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са сво |
| о турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене ч |
| склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватр |
| дало је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима. |
| амо Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још в |
| тавог плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својо |
| > <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Ми |
| у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, сил |
| и сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутак |
| а Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После |
| е уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>А |
| од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о зак |
| у истом тренутку изманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђ |
| кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још н |
| <pb n="127" /> <p>У том дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан б |
| ћи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресе |
| аузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка |
| ила ове последње речи казивале су мржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој з |
| о харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф |
| рчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се |
| ујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} М |
| } Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај |
| тарца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато с |
| ст, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколико тренутака т |
| но дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајућ |
| ио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пр |
| > гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега |
| ила већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> |
| <p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се |
| !...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!.. |
| ардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, |
| ли о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу |
| мрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко |
| </p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била |
| нинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> |
| p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати п |
| ај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно п |
| ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упад |
| .. хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко |
| и су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше оста |
| ненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља.</p> <pb n= |
| >Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нар |
| м: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити |
| е кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверил |
| е и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз сам |
| ћи снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста п |
| већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауста |
| сти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb |
| хаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му |
| свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скок |
| презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то вр |
| је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била |
| вој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве ду |
| још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим мла |
| већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима |
| е на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распиту |
| зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео |
| <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хр |
| ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и так |
| лтата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом |
| е сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Со |
| удем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју. |
| саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху своје умил |
| ворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро полов |
| то време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Са |
| да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Кос |
| , али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше |
| вота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове п |
| под њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заис |
| а па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге м |
| опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.< |
| је уображење.{S} Кораци се приближаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана човека беше све ј |
| Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом с |
| ељи уз пријатељски поздрав надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног по |
| о беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше иза |
| з истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није н |
| ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасе |
| од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са со |
| нега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Катка |
| речи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који |
| .</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде |
| крсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти |
| ој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два с |
| у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио |
| ђе заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаш |
| ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била ретко |
| чекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен |
| . године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцима Кос |
| ава о казни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка |
| ш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то з |
| а харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђ |
| дне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај |
| ужином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока он |
| веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћу |
| у ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табо |
| в турског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако с |
| а за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непрес |
| доше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се |
| кој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку хладноћу |
| дам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb n="120" |
| ћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — н |
| ли-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвор |
| — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, |
| ро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потп |
| могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, издадох!. |
| створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, посл |
| аспалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима |
| !...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, ка |
| ало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина б |
| рзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му д |
| де и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу |
| е прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p |
| над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Ко |
| а би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се с |
| ојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави ан |
| Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније |
| " /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу |
| о да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренут |
| аша који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи. |
| емена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види неп |
| пада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> |
| момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у велико |
| латио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он виш |
| Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поч |
| стивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} |
| и овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимна |
| разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани |
| авивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако нагр |
| ио веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинских поточића, место оног дивног биљног |
| ста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако силна љубав!{S} И |
| /> <p>Ранђија и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, |
| ђу Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Крист |
| /p> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочека |
| ину реметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неумо |
| м Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад |
| цима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После оноликог ћута |
| вљати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> < |
| о за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час он |
| ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а |
| поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отп |
| ог члана његове породице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили к |
| он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, гд |
| рућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а |
| пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневног путовања наиђоше о |
| ећ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим |
| опусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пу |
| це му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p |
| ла!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p> |
| у <ref target="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не |
| баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од осталих |
| већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити |
| ави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провућ |
| лао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта |
| је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако м |
| и што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да н |
| и се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје уз |
| више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре |
| ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравил |
| рски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... |
| , а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!.. |
| ад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцн |
| {S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате |
| бојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... х |
| ни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да б |
| Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако . |
| танимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествоват |
| бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу л |
| ко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало |
| епасти, када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педес |
| а Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милости |
| појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногам |
| илни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на в |
| мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим с |
| ицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — |
| ашка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти о |
| га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијац |
| ишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као пре |
| ућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, |
| труне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош п |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>И бој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко оста |
| и, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим |
| оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко |
| аћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави к |
| } Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамнова |
| ше или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше |
| оме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није п |
| имбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше |
| ћи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно |
| ахота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поре |
| упирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ н |
| еше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добро |
| вно морала постићи смртна казна.</p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о веш |
| вник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да ос |
| ским речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео сво |
| аћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично |
| то вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице управите поглед мало северније, а ви одмах в |
| је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на ко |
| и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да |
| оворећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним улицама кроз нек |
| и ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама уд |
| рв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ! |
| ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне он |
| ује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Т |
| ше им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни |
| цу сваког члана његове породице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ож |
| учја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капета |
| ги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} З |
| и биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и кол |
| ше Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина!...{S} После онаке слободе и < |
| су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике |
| за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу |
| оловину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p> |
| се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ го |
| ренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} |
| ушкивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прег |
| нство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у п |
| боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагу |
| его према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обма |
| опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге |
| S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте зау |
| рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефе |
| имитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мух |
| ре неколико тренутака изговорио.</p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после с |
| мора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевим |
| ога гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и у |
| <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је уз |
| ји би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз о |
| пред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињ |
| рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после че |
| рну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После шестомесечног тамновања у Солуну Миц |
| уркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра |
| еђу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} |
| запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око в |
| арантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали за Мишом, јер су зна |
| > <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога б |
| ’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повијају као |
| бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарског министарства.{S} |
| о одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа д |
| пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању |
| .. знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — превијаше се са |
| ивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један |
| <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешал |
| илела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредова |
| сматрајући како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обу |
| ас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Ју |
| аху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке о |
| непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мор |
| дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нех |
| е је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покретима певајући дивне пес |
| што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њи |
| на породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им |
| ођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости |
| ознавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек |
| боди и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а |
| ишта дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ух |
| ким кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прил |
| јест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к |
| успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад твр |
| данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да |
| ..</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови |
| тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио |
| ву драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, |
| ало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој з |
| е, сине!... куда ћеш?...</p> <p>— Идем, идем... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се |
| <p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> <p>— Идем, идем... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзај |
| већег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — од |
| бом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зо |
| оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири с |
| ивам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу уч |
| Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — одговори Мицко начелнику, када му овај беше про |
| — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа |
| па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци престадоше |
| још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да |
| а, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатниј |
| ца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке да |
| } Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, |
| беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши |
| ве ћу учинити, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом неш |
| руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кор |
| с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те вид |
| е стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! р |
| заблудело момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!... |
| Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, |
| ити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужно |
| оласку. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си сега сос здравље! — одговори му овај, јер једв |
| колико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху |
| и кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу |
| само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и А |
| S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху ве |
| p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је с |
| роши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је |
| ио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његовим трагом.{S} Пређе Крајову па пр |
| могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној |
| како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, |
| „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па |
| <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учин |
| га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздух |
| бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одак |
| динци извлаче из оних својих склоништа, из рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да |
| Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му н |
| > <p>Исти Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са |
| релих куршума није престајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> |
| а овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развије |
| .{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је |
| рџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са |
| је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби |
| ="168" /> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га бран |
| ариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну премештен у о |
| стати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко |
| и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за извесно време, пр |
| елове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим непр |
| а куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{ |
| емље, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових |
| се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p>— Из Србије! — одговори му Мицко.</p> <p>— Из Србије...{S |
| з Србије! — одговори му Мицко.</p> <p>— Из Србије...{S} Србије... — забрујаше опет многобројни |
| енту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављење.</p> |
| во Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упозна |
| ајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћи |
| а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна Мара |
| А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> |
| де сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог магацина. </p> <p>После напорног и убрзаног |
| а беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, сада бе |
| је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет о |
| ини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мр |
| је време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове |
| настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше ме |
| брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би? |
| ика тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и у |
| боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на п |
| она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од ње |
| лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре же |
| ше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад пос |
| малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Ум |
| .{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколик |
| т још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко м |
| тву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако |
| вај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи ј |
| е ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беш |
| је мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! |
| одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико трену |
| у у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако славно прођ |
| затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног суђења Коста буде и |
| заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ло |
| ши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново от |
| кну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Ма |
| од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. </p> </ |
| ници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако оков |
| Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређе |
| е неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом о |
| бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна |
| во тумачећи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуг |
| по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — уз |
| ше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све с |
| .</p> <p>После неколико тренутака изађе из куће један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и ск |
| и и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко |
| ра, опростивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали |
| уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, п |
| ромери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и не поклањах |
| ше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја б |
| и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких по |
| шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све |
| врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Миц |
| врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се |
| реко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то су обично обувале лаке опа |
| ораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузм |
| раво ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли ј |
| друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки бо |
| ин причаху један другом своје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже |
| пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском |
| -Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и х |
| оги страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тог |
| инули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је |
| у силно рукама, позивајући тиме пандуре из предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и |
| услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом на |
| а а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се |
| и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први м |
| мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. г |
| дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће |
| ли својој стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних т |
| нака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњо |
| А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га са |
| реле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал |
| а, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком н |
| Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомил |
| могло видети, како се појединци извлаче из оних својих склоништа, из рупчага, и онда или остају |
| х векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног |
| занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи |
| ага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од кад |
| га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто |
| станиште.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примет |
| е к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрез |
| иближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После |
| уђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном уг |
| } Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови |
| ху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед ког |
| плакаше, <pb n="92" /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могл |
| ени Турци најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставивши на бојном |
| Многи српски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах поју |
| че.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу. |
| Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознал |
| то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би |
| еше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истог |
| стаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Са |
| у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су п |
| Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, уверава |
| , није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо н |
| Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло |
| и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} |
| оји џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши |
| дио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачн |
| е сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> |
| ом у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут водио п |
| ш шест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви |
| пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да |
| свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих ва |
| му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско с |
| ју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко |
| не породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху д |
| г упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} Помрч |
| са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и Старој |
| видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он |
| , пред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше р |
| таде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде |
| еколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја |
| о очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти к |
| >— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не |
| одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини В |
| кнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Б |
| Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Е |
| ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај са |
| поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и о |
| да шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, ч |
| ше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку с |
| док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко је ниј |
| а заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну го |
| ану, целу би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвор |
| .</p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</ |
| p>— Харамбашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више |
| авила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не |
| Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је |
| ман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кад |
| свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови |
| p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гор |
| је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> < |
| апин — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и л |
| {S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о |
| у, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што |
| ку, сипајући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко дв |
| ећ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети |
| ија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од бес |
| ораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непр |
| и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније |
| те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могл |
| тишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даљ |
| вала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не бе |
| а Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана мора |
| е ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома |
| и светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допа |
| е у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко |
| гачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов изл |
| цко брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих обла |
| је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се |
| све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друг |
| звикну очајно Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стоти |
| n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га з |
| већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све пот |
| са била је Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p> |
| какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о ово |
| ача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> |
| о тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника та |
| <p>Разговарајући тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њ |
| ем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, |
| >Услед овога Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га |
| нове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био |
| </p> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован |
| престављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по к |
| <p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата |
| а, који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше заш |
| е.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Ми |
| много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венч |
| а само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је р |
| оће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше |
| е и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју |
| му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо зас |
| беше његово јунаштво — као познато још из заједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, |
| вој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њ |
| ре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> < |
| ли-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који |
| о пример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дођ |
| акође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узви |
| ло, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села и ти |
| >Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Тур |
| мах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови |
| уре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах |
| икну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узв |
| Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p |
| е би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до само |
| у а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио оч |
| а тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не |
| е јаснији.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени пр |
| појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.< |
| , упутише у пустињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употр |
| добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојников |
| <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом н |
| родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да дон |
| јекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} |
| — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу ово |
| одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref target="#SRP19024_N3" /></p> <p>— |
| а Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на једној узвишици и ту се |
| ше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако они проведоше пуних |
| какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима |
| ји Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p |
| <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег |
| уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на |
| ало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвор |
| /> <l>У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболе |
| <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијел |
| ратима.</p> <p>После неколико тренутака изађе из куће један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бог |
| пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се |
| <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече |
| о, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежиј |
| ко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђ |
| зумем, светли пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре М |
| повести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако |
| ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из ко |
| да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостали део зе |
| азговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови за |
| в јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену. |
| ко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Ко |
| по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Ми |
| S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p |
| обро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и не по |
| — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p> |
| ошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на ко |
| и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост непознати човече, — рече Мицко.</p> < |
| две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има |
| кадија пандурима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху са |
| миче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође мно |
| устињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали |
| е Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето |
| ! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли |
| га јунака после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, |
| вори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се |
| дан поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb n="35" /> <p>Сад |
| Послушај ме, момче! — поче опет кадија изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај |
| а чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Ко |
| ећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отрг |
| /p> <p>После оноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ М |
| и алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, с |
| и се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <p |
| храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n= |
| а Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му |
| му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне |
| !...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? |
| о коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!. |
| се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде раз |
| чним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} |
| еме, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са |
| е лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пу |
| ош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер |
| војим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове прат |
| у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило |
| н упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајш |
| тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга |
| бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— |
| жарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали ч |
| е остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дл |
| ! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Миц |
| бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину с |
| здубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут |
| беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока |
| и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" /> <p>Нис |
| b n="172" /> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. < |
| наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цан |
| поде, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута |
| то пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p>— Шта је. |
| о јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико |
| се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— |
| драга сестро... збогом, моја јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збого |
| ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једини н |
| ак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар н |
| н. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те |
| у.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења одмах закла неколико младих јагањаца, те се о |
| или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — довикиваше Мицко. |
| з превелике захвалности за овако срећно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — кл |
| аше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у правцу н |
| говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе |
| га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Стан |
| д угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{ |
| Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После неколико сати |
| азмишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле из |
| љно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ з |
| на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гв |
| рудила.{S} После великог упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пла |
| рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је дов |
| игерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у т |
| је срећно! — заврши турски чиновник, па извади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет златн |
| > <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом п |
| х се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са св |
| турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Ка |
| ко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, н |
| ту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног новца — преко пет стотина |
| — заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да би га т |
| чки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш |
| е би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чу |
| ио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек по |
| аше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигош |
| ет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за |
| стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} |
| ин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану од љутин |
| у.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе м |
| чана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да приз |
| есак његових руку.</p> <p>Пандури одмах изведоше Кузмана и отераше у тамницу.</p> <p>— Срчана м |
| ндура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а з |
| едан оштар ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све самим сребром.</p> <p>Овака његова спољашн |
| дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хвата |
| ма и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпомагати. |
| ити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и |
| дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упут |
| се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p |
| срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са оби |
| } Из Ћустендила, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле пре |
| едну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} М |
| </p> <p>То контролисање трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло |
| у и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, д |
| >Тако под присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све |
| то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет го |
| којим га окружни начелник позиваше ради извесног саопштења.{S} Мицко с места оде начелнику који |
| заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан осван |
| </p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски о |
| овим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш |
| е извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— Добро, |
| Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, |
| оту и свежину у природи, те сад радосно извијаху своје умилне песмице, лепршајући по оном росно |
| ...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви св |
| ше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он њихов зет |
| и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и његову Мејриму |
| 0" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају |
| дмах се могло видети, како се појединци извлаче из оних својих склоништа, из рупчага, и онда ил |
| век повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци |
| овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су б |
| тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} |
| ја, као и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на к |
| едаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па сам |
| и? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег |
| м најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пријате |
| ом посматраше велибиље којим је обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше на његово изнемо |
| овцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци с |
| а Цане <ref target="#SRP19024_N5" /> са извора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која ба |
| ама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше о |
| октобра 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањи |
| урима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и |
| угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом |
| оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано и |
| <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p |
| овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} Мицко пак ни најм |
| љу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — за |
| знале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га одмах и ухват |
| и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци б |
| на. </p> <p>— Заповест кадијина мора се извршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Куз |
| /p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да |
| лом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се |
| журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, ид |
| ко оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом |
| о бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и з |
| са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу |
| магаше и плакаше, <pb n="92" /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то |
| p>Преплашени Турци најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставивши |
| огора.{S} Многи српски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, о |
| највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те |
| естоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројн |
| у земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим корако |
| сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна о |
| ећег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, |
| и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему |
| ско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах |
| спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веом |
| јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p> |
| е велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> < |
| <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— |
| сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед непрестаног путовања, то брзо сад посе |
| е се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као |
| мождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друшт |
| ке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију си |
| а.{S} Пред пештером се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више |
| ски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с јед |
| м ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку |
| амо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветр |
| броту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљада |
| и су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, ј |
| ника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко |
| да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога |
| <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Криста |
| њати у истинитост управникових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао |
| но царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су с |
| аџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чо |
| орку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кос |
| њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S |
| раму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с то |
| о оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} |
| и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни звездани одломц |
| зглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни |
| је тужно одјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спрем |
| ну светлост у оној подрумској помрчини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мал |
| о пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> |
| } Управник апсана их је често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Ср |
| ше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ј |
| пред гледајући обојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну м |
| /p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> |
| а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима |
| чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим |
| а неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допи |
| а их је пратио посматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај дом |
| пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и |
| на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, |
| <p>Камила је у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Миц |
| од Чифте ханова, према осталима Арапима изгледаше као какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше |
| са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из |
| ар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш харамбаша!... жив |
| сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно в |
| час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Ниј |
| ај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда закл |
| утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио н |
| Небројена звездана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном не |
| едан другом своје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет поч |
| уљи са распуштеном, густом, црном косом изгледаше према светлости као каква богиња, чу се очајн |
| ећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао |
| ко назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но как |
| миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода |
| сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сваке кућ |
| елики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његов |
| обра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засеја |
| ко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весељ |
| ица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефендија!...</p> |
| Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојк |
| ом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се измакну, бацивши |
| <p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Во |
| е појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове последње речи казивале су мржњу и одврат |
| слишати, коју је пре неколико тренутака изговорио.</p> <p>И заиста, милост Господња није га оби |
| ијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и |
| ч беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим |
| ко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Ми |
| о из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад ум |
| ну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пусти |
| се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуст |
| рашне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао |
| атаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше н |
| е урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> |
| толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} С |
| а и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити |
| еци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, за |
| и су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код свију п |
| тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново праска од |
| ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — в |
| сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до после |
| мерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих |
| Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах пом |
| S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зид |
| екидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицк |
| ицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаш |
| дина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах и |
| за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако н |
| највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, издадох!...</p> <p>— Кога?!... шта?!... казуј! — питаше |
| . — издадох нашег славног харамбашу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, опрости!... </p> |
| <p>— Издадох нашег доброг војводу!... — издадох нашег славног харамбашу!... издадох Мицка!...{S |
| , преплашен Кузмановим речима.</p> <p>— Издадох нашег доброг војводу!... — издадох нашег славно |
| породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверењ |
| јзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао.{S} Одмах сад нар |
| Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} Велика обе |
| жи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!...</p> <p>— До |
| а следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, |
| ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД |
| оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; |
| .</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико с |
| нски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином нат |
| срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз |
| араху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени.</p> <p |
| дучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Ње |
| већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над њего |
| а, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинц |
| лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао |
| са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пратио |
| година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за |
| његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После шестомесеч |
| руг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећој радост |
| за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке |
| је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљ |
| а смо оздравили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги при |
| огао замислити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно пог |
| ободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и с |
| ка!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповес |
| <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> <p |
| организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеш |
| је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани |
| са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га оп |
| </p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек ост |
| лижаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песку |
| и опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажен |
| жавали су они свој посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разг |
| нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових |
| ом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то су обично обувале |
| > <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико |
| и један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. |
| ..<ref target="#SRP19024_N7" /> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да г |
| пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду |
| тка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши јој последње речи њенога мужа.{S} Од тада <pb |
| кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим гра |
| донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом друж |
| } Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као ш |
| ..{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је |
| је била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на небу уга |
| а.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, ра |
| га, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и |
| -Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није м |
| и успење се на једне степенице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од посл |
| време мога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца о |
| је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од нас |
| Овако обучен и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не с |
| дна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом |
| стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадиј |
| преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни |
| и-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест |
| ди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено улазећи све дубље |
| цима, који својим разјапљеним чељустима излокасте толику невину крв српских синова!...{S} Али ј |
| олетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога за св |
| > <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци |
| ња од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, д |
| , здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадов |
| ли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах прис |
| едан другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>О |
| е сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних шака.{S} |
| а опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од онаких мед |
| м друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га |
| а изговори у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са сви |
| и другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред, па обарај |
| учак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о залив |
| аш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани к’о разбијено |
| S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега м |
| ха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће д |
| ваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, |
| увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те |
| га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма |
| па послуживши их неколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи ка |
| и на Афричкој обали, Средоземнога мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Ма |
| ој граници, на обали Средоземнога мора, између залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој варош |
| између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то |
| ојна питања а и одговори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома |
| <p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равниц |
| амо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што |
| лих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када понова |
| p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске странке, то се они још одмах р |
| Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p |
| зговор између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</ |
| њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији и најспособнији з |
| ку варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим |
| ако тада беху прилично затегнути односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима |
| ћутања, које беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Миц |
| ке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их |
| аким даном, учвршћивало се пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на |
| Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне |
| ав — љубав каква се може замислити само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.< |
| ...</p> <p>Тако се продужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћев |
| гробну тишину реметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p> |
| е сви умирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који тако скупа и саста |
| ући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турпију између пукотина од влажног подрумског камења, Мицко се |
| — Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толик |
| сма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} |
| рућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обојица у једном правцу, изг |
| ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страхови |
| S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртам |
| обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено тело храброга јунака.</p> <p>— Господе помози |
| беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед његов |
| само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом снагом а ватре |
| ега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p |
| у а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, цр |
| цима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силази |
| ном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посеч |
| уше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и за |
| Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к м |
| а ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и ут |
| није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још и |
| и му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са |
| оје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{ |
| овој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само ра |
| а спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења глади |
| уне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је д |
| чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу |
| ладовина благотворно, утицаше на његово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз нег |
| е за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд |
| пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Коста тако сн |
| уновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заустави силна писка од турске трубе.{S} Одмах |
| е својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест наору |
| то рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваз |
| базривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе н |
| ојска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, који беху мало ра |
| поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> д |
| </p> <p>Турци се страшно ускомешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од врелих куршума, и то са дв |
| p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише спаса у своме оружју већ наго |
| има и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само х |
| лед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо поче |
| p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао |
| ко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турп |
| покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, покл |
| мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, |
| и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико |
| ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној |
| ко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једн |
| и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више им није нужно било д |
| на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више б |
| огибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али |
| дилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добр |
| о куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми н |
| нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао д |
| Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убиц |
| вину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о с |
| да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједн |
| ако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно у |
| јс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један |
| или какви стародревни лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзу |
| влији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од сам |
| Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Т |
| вају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и |
| ским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуц |
| ве симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, же |
| имиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекн |
| ћ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као |
| а имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код |
| е никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од камена.</p> <p>Пошто овако разгледаше ове |
| ком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао на мно |
| очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојниц |
| ом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада |
| издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} |
| кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!.... |
| свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео један створ, ж |
| само још за неколико тренутака жестоко изуједати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том грано |
| и проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше н |
| , нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!. |
| ас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда |
| а ни после толиког тамновања није могла изчезнути.</p> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Али-Милева ре |
| ка доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога |
| е изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко |
| Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, |
| може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог та |
| рка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га |
| у.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке", неки |
| хије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар |
| доше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна |
| својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских |
| ешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља |
| њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би мога |
| ога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> < |
| ак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у н |
| јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ |
| своје малаксало тело свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразг |
| у дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад |
| би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година л |
| н ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у |
| га, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што |
| p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине |
| шта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или |
| о, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ла |
| адоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да |
| их својих склоништа, из рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје малакс |
| доземнога мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. < |
| е чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па пр |
| у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивн |
| згледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале |
| х се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети |
| <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, |
| кву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по це |
| за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са којима изобилује готово |
| ти а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације, сам |
| </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу |
| гле су се приметити неке суве травуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло |
| беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али |
| ијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грдели |
| ароши нити у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини ни |
| ић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем о |
| ог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и на Мак |
| не од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морал |
| јатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— |
| еху на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се |
| кажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма |
| а о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле |
| би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет |
| ише да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n="28" /> < |
| ама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог др |
| док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са ису |
| ога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их |
| екну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S |
| , што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених |
| епрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао |
| сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71 |
| S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром |
| 2.2"> <head>II.</head> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, |
| начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на д |
| ко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и |
| оге Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало о |
| нији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и аустриј |
| и, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо не |
| том, то команду над њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави. |
| ужином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, напусти Београд и пође на исто |
| виштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чекала је чит |
| чи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрастоше... заједно с |
| питаху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p |
| брзини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци ве |
| , док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> |
| ама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље по |
| ше, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах поче |
| опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p> |
| атим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство пос |
| акао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p>Пот |
| власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста, с |
| марака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, б |
| врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са необичном |
| ба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко ба |
| и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— |
| .</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином нап |
| бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет |
| речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — оп |
| о снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и ка |
| досно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На некол |
| ло, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Срб |
| сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p> |
| дамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране с |
| <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!. |
| таде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељ |
| планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизал |
| цаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не диш |
| та пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих о |
| ро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви с |
| аме и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му |
| S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они |
| и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> |
| њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела п |
| корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у па |
| га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после |
| апа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већу |
| бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb n="3 |
| х Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још |
| за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били к |
| Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, |
| д урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито поз |
| сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они прест |
| и убијају њихове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу |
| ана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десето-днев |
| се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом стра |
| ве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p> |
| на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог чо |
| </p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> |
| .</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p |
| о исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, |
| година нису имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже т |
| ома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње |
| само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се и |
| у.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом |
| а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза |
| у сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, ј |
| е тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше дост |
| ака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p> <p>Разговарајући тако стиго |
| p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p> |
| напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко |
| да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни |
| своје дружине отровницу змију, која ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати њих |
| да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и показиваше својом руком на источну страну. |
| p>— Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се |
| оружјем.{S} После малог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p |
| а их поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојн |
| т у оној подрумској помрчини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше |
| деље изнесоше они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важн |
| n="32" /> <p>— ’Аларазола! — одговорише им укућани, посматрајући их убезекнуто, са неким грозни |
| мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пред |
| ко би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Ку |
| <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, |
| огледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Ми |
| а собом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима н |
| варати и упознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> |
| , а нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при про |
| апи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговим |
| аде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p> |
| их шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да |
| Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али в |
| Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и |
| чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Ми |
| раху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут |
| ад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке! |
| он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу |
| поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је леч |
| , јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести |
| истерао испод њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Б |
| у се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога П |
| нише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови |
| .{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео ка |
| али ни једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим! |
| е шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <milestone unit=" |
| е, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n="113 |
| а, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, појури н |
| а — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ |
| еко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{ |
| а за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка |
| ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро в |
| вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, |
| ће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Ј |
| еше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у су |
| брећи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и |
| ојица се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепк |
| но напасти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који их оба |
| у као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа. |
| одаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења одмах закла некол |
| не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад вра |
| нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мал |
| к је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природне појаве и после овога |
| стално корачајући напред.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто бе |
| с друге стране насипа засађено, правило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишл |
| брађени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без мара |
| а не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне |
| р чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А |
| метити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а |
| ву дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје |
| по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо |
| боко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{ |
| оше хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том при |
| Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше |
| рцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео в |
| танка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дан |
| овећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се |
| сна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад |
| бузело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбу |
| веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покри |
| Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и д |
| били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Преки |
| и другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају ј |
| </p> <pb n="19" /> <p>Костина кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакра |
| е напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама вој |
| е Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Си |
| — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му и |
| иближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— О |
| Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као |
| сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за ц |
| цковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приб |
| тице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има |
| шом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човек |
| и ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb |
| иждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше |
| свим распала његова лешина, тек се онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} Остали друг |
| бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пр |
| могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и распитива |
| Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над |
| а би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласк |
| p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозналост попн |
| арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим к |
| /p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да |
| ико није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања по |
| мињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они |
| <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадес |
| ијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дој |
| кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околи |
| шевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца п |
| у о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше н |
| цићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, дра |
| урјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будем |
| ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је л |
| да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско полуострво |
| . — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанп |
| о назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто |
| ку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и |
| ко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!.. |
| "89" /> <p>Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, колико забра |
| и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за т |
| им он поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики |
| мо да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је |
| > <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној год |
| .. зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. |
| еме изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Миц |
| вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђ |
| и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином |
| племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри љу |
| потребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он в |
| >Једини становници ове тамнице, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После д |
| дант над руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Ми |
| ље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се шт |
| о су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана не |
| ца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али |
| сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата |
| да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролаз |
| су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по |
| уно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки т |
| шеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> |
| ет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јад |
| нице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ст |
| око оазе у својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се |
| и да погину.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху |
| Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и |
| ти још кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог пожи |
| Имаш ли ти још кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их |
| наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја им |
| рми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи |
| ње милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло |
| вао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да |
| уша ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у |
| ису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за |
| ивада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара није могао ни име по |
| , поред необично плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца |
| волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је к |
| p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беш |
| необично плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако |
| о ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, |
| .</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са ве |
| а Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху чес |
| од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда о |
| ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му своју |
| гих драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — Христа када једном, после његовог бе |
| ично и то стално настањених.{S} Како је имао прилично новаца, то кријући се, проведе овде некол |
| видовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавш |
| } Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца |
| , он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане |
| аца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но |
| лугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближ |
| а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пријатеља, кога обично зваху чо |
| богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима делов |
| и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и т |
| другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — |
| p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро.. |
| цка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а против |
| фалила противно закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После оваких ре |
| но јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у ко |
| икодостојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових ви |
| а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имат |
| /> <p>— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сат |
| у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три дана н |
| илева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнес |
| ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужи |
| Па, биће тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жен |
| о одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Ју |
| мена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учин |
| /p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене |
| година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осет |
| другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну |
| и почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прил |
| а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Миха |
| ило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два ј |
| а му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љ |
| } Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се |
| поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја |
| Скоро половини задругара није могао ни име погодити.{S} Читаву трећину села заузимало је преко |
| у.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко |
| ећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални по |
| ти Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко |
| аша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb |
| <p>— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, |
| Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А |
| е пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи |
| о — полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогуће |
| су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, |
| рат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и прово |
| жда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле |
| ="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако |
| леђењу, одмах послаше пандуре да позову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци |
| месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збу |
| у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше |
| имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја дв |
| оја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашка |
| Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p> |
| с сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да мог |
| што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе с |
| и, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не окле |
| ојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу |
| о са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како н |
| нској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један |
| за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, |
| пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је |
| це, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још са |
| ро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, |
| тву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да |
| гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> |
| ћи га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече доста сл |
| је причао своје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лек |
| кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се нај |
| косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухва |
| т, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ |
| ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> |
| еној хладовини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и |
| одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко |
| а и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју б |
| и мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бо |
| заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не з |
| Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни |
| ђа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, код ње |
| еколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено ш |
| то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји |
| ош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме М |
| есвестица. </p> <p>— Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Води |
| м, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њихово |
| их Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи доброво |
| <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан п |
| овима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући с |
| је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце |
| уга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, |
| да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође |
| трих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} |
| посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђо |
| смо толико времена са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас о |
| спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро |
| езрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину |
| намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отро |
| о буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па је |
| има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче |
| Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</ |
| ђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому сла |
| бо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.< |
| ну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко |
| ост ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лава — |
| ала му је најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном расположењу свију њених сродника п |
| буђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем |
| нији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести |
| је.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места па |
| војицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} |
| те вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду по |
| ти злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше извук |
| и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око спремања њихов |
| , кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа, молећи га за пос |
| а никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавство такових делија, више је п |
| ачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не верује |
| никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци |
| о на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге |
| а принуђена силом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фа |
| чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори |
| /p> <p>Судије, које беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позову именоване све |
| се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по во |
| ма беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи |
| цко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хо |
| готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и |
| почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из о |
| ци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнут |
| ов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане и вр |
| говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> |
| о па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи |
| до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за у |
| млеко које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али- |
| не као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигд |
| ађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке тра |
| да и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упи |
| Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би |
| е на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не нала |
| у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јес |
| рисуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким |
| , да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још ви |
| рмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна бил |
| дан од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одма |
| , да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда ј |
| приметити по неколико редова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или с |
| притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јата |
| ан морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигу |
| о ње сада чујете само монотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде љ |
| у к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољуп |
| рче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав кр |
| еше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која обичн |
| лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог ј |
| ично опорави, сада се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано причање и запиткивање.</p |
| ако слободан одмах се прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, ра |
| се често завукао у мало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморе |
| S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дана, место оне с |
| икако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мис |
| ротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство |
| ајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... |
| инити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је како лако трепер |
| ш.{S} Много је српских синова тада пало испод њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пуст |
| ше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим главам |
| опне се на стену.</p> <p>У једном крају испод једног великог камена опазио је змију необичне ве |
| апу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море |
| уке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, |
| о са својим добровољцима своју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустраш |
| <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити |
| иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учи |
| талим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путова |
| не! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати механџи |
| све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, до |
| а, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед М |
| атриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколик |
| то ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњ |
| којству од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n="24" /> он посла |
| ва.</p> <p>После подужег опирања пођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за д |
| Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да мог |
| <p>Сад Мицко крочи на неколико корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, п |
| Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бл |
| но, јер се обесни Турци морадоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су с |
| да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио он |
| и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, труд |
| вори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, |
| рдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и |
| за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед ч |
| , — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако тронути као пољуба |
| ећ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицко |
| едва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку ли |
| жио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје д |
| ла ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме |
| дити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја |
| атриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам ин |
| Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у |
| к ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку |
| ише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би савладан |
| под утисцима грозних предрасуда, платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити. |
| е.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — по |
| енутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Ми |
| но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут п |
| део био је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака |
| кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само ј |
| тво нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше веза |
| е беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону ње |
| у собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао |
| ву пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сн |
| очетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препрода |
| Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње |
| румице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусре |
| у повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Ми |
| услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те но |
| тњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за |
| за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>М |
| а и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Па |
| ге је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова, продавши им и кућу и пок |
| ад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше за неко врем |
| ду. </note> <note xml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <not |
| ер. </note> <note xml:id="SRP19024_N8"> Исти и сада живи као винар. </note> <note xml:id="SRP19 |
| тровница, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше |
| ји, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци при |
| пита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад |
| вићу...<ref target="#SRP19024_N7" /> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад |
| то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разј |
| се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед |
| се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да пр |
| м.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њих |
| по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не б |
| гим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како н |
| у и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p |
| баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само |
| ије мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој бра |
| вили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод в |
| , да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, |
| с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту |
| у друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на |
| са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> |
| Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашња |
| ко дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову учено |
| оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} |
| > <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући |
| нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требал |
| прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, афери |
| тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама! — |
| , међ’ осталим Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга мла |
| Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на рани |
| па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку з |
| ошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p |
| десет које мушких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он |
| најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог д |
| не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, |
| гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оц |
| ању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводи |
| е, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ор |
| судија, који познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела ч |
| е кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судија, кој |
| S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш |
| беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Вр |
| почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непо |
| њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и |
| ина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављу |
| илом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} |
| Њега ће планина и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он с |
| најприснијих Мицкових пријатеља.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико њего |
| појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим камилама да пр |
| <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управникових речи.{S} Изгледало му је као да |
| } Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити стр |
| ем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити драги „ |
| шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће н |
| што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест |
| е ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и т |
| трија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли д |
| казаше неколико њих на камилама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за |
| старијих у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији и најспособнији за такав полож |
| је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет в |
| ml:id="SRP19024_N4"> Енглеидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </note> <note xml:id=" |
| дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаш |
| ежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су |
| ругога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, а |
| са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови другови.</p> <p>После овак |
| ки лакше поднети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехме |
| код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много |
| Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше јо |
| ежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, ш |
| </p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо зав |
| и род тамошњем становништву служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и ос |
| њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога пон |
| Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све м |
| ије ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела как |
| сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.< |
| ој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија у први мах, уплашена и збу |
| ван са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто ниј |
| су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та ш |
| деника са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан! |
| чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и |
| згуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад б |
| <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прику |
| , али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с |
| м.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{ |
| да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непр |
| аше презриво у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се с |
| азва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба н |
| оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — |
| ова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> |
| буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу |
| Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговарах |
| и на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, б |
| о ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у ко |
| , изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударив |
| ђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После непрестаног ћеретања и |
| примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекива |
| би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га мо |
| му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са д |
| збијена.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било ј |
| Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао н |
| ет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца к |
| ш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!.. |
| да, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле ка |
| е њих неколико опет појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и глед |
| се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког ко |
| ела стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турц |
| о беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио |
| близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад над |
| а Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше з |
| породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да п |
| од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и пође д |
| рчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и претњама, |
| пут примицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p> <pb n="9" /> <p>Покољ.... звека убојни |
| Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни |
| је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог |
| ко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић |
| слали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше ка |
| ромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о |
| им капетаном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Р |
| тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најз |
| но ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана ју |
| га ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, о |
| така морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били пре |
| неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} |
| Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор бе |
| цко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био само |
| да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја д |
| ше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на ње |
| игерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигур |
| бавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган писну и она се сроза на |
| г онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче |
| децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{ |
| над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељуст |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{ |
| и богато његово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху |
| ао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе се сад Ми |
| једна пространа газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је |
| ова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либис |
| јеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био ма |
| осле неколико тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна |
| Тек што је зора зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће |
| стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је чита |
| им Мухамед и показиваше својом руком на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у п |
| — Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: |
| лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на |
| , чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта ј |
| ила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан р |
| еколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотр |
| одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један други суд |
| дан Арапин па престрављен овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „п |
| м! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао |
| д момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори вр |
| десет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ет |
| овољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска в |
| шао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у једа |
| о не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши са |
| ако ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> < |
| е један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, |
| цку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њ |
| ити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у |
| p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. |
| Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — од |
| ре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... |
| </p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле |
| али. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, полако ступ |
| ури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту уч |
| у, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном п |
| где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они |
| е ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око поубијаних |
| лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство |
| м ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хи |
| p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухаме |
| ко хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за с |
| а време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већи |
| а ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила му ј |
| чи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће |
| ет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овак |
| десет златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице нема никакве? — заврши један од судија и М |
| Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду |
| у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасп |
| торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини |
| Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да |
| еше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љу |
| своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе |
| ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај |
| ако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући К |
| ера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како |
| а а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицко |
| риђе Мицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга их је пратио посматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као |
| вољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се он |
| и своје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дун |
| е и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, д |
| во изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и п |
| 0" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог з |
| та момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у вел |
| .{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову |
| кшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна |
| е употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} О |
| је но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској |
| дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> |
| аће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} О |
| д чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и |
| ах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не с |
| — одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну з |
| Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> |
| ући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло |
| врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи |
| м оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младо |
| >Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде |
| који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му ре |
| а ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно з |
| , одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајн |
| х уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му п |
| и веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше старина Радоје својим гуслама а сада ова |
| новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за с |
| ње трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимба |
| могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и |
| као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, |
| брзаног марша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потук |
| старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се поче |
| жише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од пр |
| али прекидати посао.{S} Управник апсана их је често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна с |
| тано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад |
| дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њег |
| ро јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, како још живих, так |
| и влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих в |
| они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад мо |
| коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не мо |
| ојника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали |
| храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху п |
| адосно и одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за |
| се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, |
| Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p> |
| или и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дан |
| му, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и у |
| море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чув |
| е Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ з |
| <p>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> < |
| поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им па |
| > <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— Поклаше их све!...</p> <p>— Слуге?!...</p> <p>— Да, слуге!</p> |
| њем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим најм |
| ве већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} |
| ли.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом |
| ту и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p>Куз |
| ремлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он |
| цима, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну |
| је било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог про |
| ници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад |
| м обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво плем |
| ицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита д |
| анимир непрестано шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију к |
| нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише |
| p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор к |
| Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измак |
| е још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог |
| p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пусти их! — одгов |
| ови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају б |
| </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини п |
| тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да ужи |
| ћ пошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек онда три |
| ="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Со |
| <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин |
| онопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> |
| жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но С |
| апустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{ |
| кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не премес |
| та њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био |
| устити?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пусти их! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> < |
| о, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио |
| , превијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако |
| , љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху м |
| е кривце у та афричка места остављајући их на милост и немилост управницима појединих вароши.</ |
| ! — одговорише им укућани, посматрајући их убезекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> |
| да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу к |
| а већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посм |
| снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јат |
| ко исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома |
| на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убр |
| иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на м |
| још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познан |
| ога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу А |
| је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинак |
| > <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали |
| ова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама |
| ке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то |
| ead> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној |
| ако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту |
| а постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта |
| ад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати |
| оји га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост било врелим |
| ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} С |
| вали, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p |
| азговарали, један од дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! |
| Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао |
| ам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди |
| и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху |
| е Мицку и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решиш |
| одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас |
| и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху. |
| н <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако |
| це, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова |
| ри очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њено |
| ије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саста |
| >При овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске ги |
| н услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си |
| узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S |
| извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Бо |
| т Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемо |
| га у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} А |
| би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци |
| вог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није пр |
| шта да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовал |
| право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у бл |
| ху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да с |
| то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква п |
| гао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли м |
| воје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по |
| се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и то |
| Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дуг |
| је са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јаха |
| улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдал |
| е за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је б |
| хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке песме б |
| S} Заједно одрастоше... заједно су увек ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не растављаху се ни |
| д а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да не б |
| сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час |
| Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма |
| <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не м |
| авајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а наро |
| опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, |
| дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са сво |
| аш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — превијаше се сад Ста |
| ед поља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l |
| заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно |
| љи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином тако, да му |
| е да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах с |
| с на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са |
| ар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Т |
| за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{S} Зар једно арнаутско п |
| го све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Истина |
| цка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те |
| /p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке нес |
| не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, |
| ода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја и |
| ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти ка |
| бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни |
| p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не м |
| раваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће м |
| <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Д |
| о овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Н |
| преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко. |
| желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> |
| езику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко о |
| год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p |
| ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро |
| залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин! |
| ут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</ |
| 41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша на |
| . пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче са |
| то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те |
| дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио |
| ћу.</p> <p>— Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., |
| еби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи |
| о.</p> <p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к |
| е за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у |
| би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право |
| шко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми м |
| ао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у шко |
| </p> <p>— Станија?!...{S} Станија?!... ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— |
| а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари ју |
| та је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви |
| а се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добр |
| е да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед |
| >— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разгов |
| моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем |
| о!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...< |
| о, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домо |
| очајнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; |
| о заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро |
| 0" /> <p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи |
| ...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Ка |
| да је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету |
| бојник... зликовац!....{S} Никад!...{S} Ја сам честити ефендија, само осветник и ништа више!... |
| м а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим глав |
| с осветласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мислим, другови моји, — настави он после кратког ћут |
| е звао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико |
| к и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} З |
| та <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> |
| не српске крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао ост |
| е његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да бу |
| бри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа |
| тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си т |
| p>— Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко |
| еру.</p> <p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како исп |
| цко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бего |
| пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <p |
| ти:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="110" /> до своје смрти |
| <p>— Хвала вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помо |
| на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, |
| е бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref target="#SRP19024_N3" |
| и, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што |
| ви ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> |
| сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао стра |
| p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па |
| ћим напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада с |
| ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, |
| ишта, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгле |
| е из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја т |
| могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n= |
| благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на јед |
| харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</ |
| о, претварајући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер |
| ости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за |
| .</p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колик |
| и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаган |
| Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога |
| обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине |
| огла изчезнути.</p> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био х |
| — запита Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— Ја сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</ |
| едно ћемо носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео |
| огу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада |
| а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — о |
| у овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени |
| само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваљ |
| ем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где ј |
| ица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечов |
| уком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви тро |
| да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата с |
| а Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се р |
| упаде срчано паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу |
| лног поздрављања и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајц |
| превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!.. |
| учка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја |
| вода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаш |
| ко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. |
| и изађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.< |
| да већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти |
| шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно М |
| му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ уве |
| , ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па |
| очекиваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми |
| е је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, так |
| ? — упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближ |
| кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљути |
| ри врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махн |
| љење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ног |
| ? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва уста |
| анко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд си тако појурио? |
| а, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило с |
| дно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — |
| вече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што ј |
| Ко си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гла |
| p>— Ко си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас |
| о нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја |
| ? — узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Доб |
| новник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чуд |
| Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је ј |
| Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба о |
| откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватиш |
| >— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, пр |
| чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим ср |
| енди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год за |
| /p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} |
| Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка |
| еми си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш |
| вадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зл |
| иди да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</ |
| тво.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — |
| /p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позва |
| мрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој |
| дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по т |
| ли-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p |
| жи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ |
| стано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав си |
| не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но |
| воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p |
| за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, |
| истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но |
| а вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, |
| ма, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, п |
| ране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пије |
| воју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, |
| то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће... |
| ја <pb n="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих |
| а бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још ма |
| тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пр |
| , а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци |
| ше и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... |
| ај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава |
| — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем |
| један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк |
| {S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... |
| есуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! |
| пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Ми |
| <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да с |
| естра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по ко |
| </p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапш |
| вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго |
| </p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!. |
| путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева наре |
| S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</ |
| нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој приј |
| ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и м |
| ро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени |
| емо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестан |
| јмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим в |
| Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — пок |
| починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над нашо |
| и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога м |
| Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то д |
| !{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име |
| ку невину крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стострук |
| о да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја м |
| м ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! |
| и му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро п |
| а радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме в |
| , мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да з |
| , у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, каж |
| ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за |
| дока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено |
| што сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице ка |
| глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!... |
| ао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} А |
| бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски |
| м.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја те |
| па на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас м |
| је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p> <p |
| то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> < |
| Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста |
| p>— Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју |
| ли зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас могу за |
| х у силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би о |
| ик, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика па |
| убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговор |
| ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— |
| а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="18 |
| ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... |
| опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за |
| ...</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и по |
| турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Срп |
| та.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у ку |
| на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да |
| </p> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог б |
| рив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш! |
| ним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> < |
| одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег |
| устрашити од онолике турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на сра |
| Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; |
| е смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда н |
| о сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина |
| ху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох |
| о да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, |
| /p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и од |
| Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере |
| аше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и о |
| цко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>С |
| мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити! |
| а својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... |
| знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{ |
| који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно |
| тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{S} За |
| се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и |
| вши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.</p> <p>По заповести управн |
| ина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцка |
| гоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио г |
| рло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана |
| ође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беш |
| е сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="144" /> освежавајући ветар.{S} Одмах се |
| од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Ч |
| {S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као |
| г избављења одмах закла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.< |
| Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових |
| о беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже руску |
| гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког трод |
| рцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове |
| трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше д |
| p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду с |
| вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако дави |
| гао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је |
| Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од |
| ног харамбашу Мицка, који почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим сво |
| а ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакат |
| .{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад |
| ија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове га |
| пним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Не |
| аве, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина х |
| Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у |
| а, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p>И заист |
| луј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа |
| ајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... |
| ера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отвар |
| тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си сретниј |
| олни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер- |
| ма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљ |
| атељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време мога та |
| слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила |
| м, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше св |
| нски народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када са |
| кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би |
| разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе |
| тном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси |
| м сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према |
| ивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурско куче? |
| , а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> |
| могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p> |
| дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког |
| ко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да ј |
| возденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања ве |
| ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним турским чиновником, јер |
| али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишља |
| самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јеца |
| узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде |
| .</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим погледом пос |
| !... рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} |
| трже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху |
| овог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку пој |
| ноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> < |
| устали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже с |
| шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њим |
| им облацима од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Ар |
| тојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са стр |
| беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се |
| ста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела о |
| инувши, чисто не трепљаху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</ |
| " /> <p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је би |
| мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења одмах закла |
| p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, |
| чи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — |
| туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — |
| би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им с |
| вену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци коп |
| маше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се |
| /p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изн |
| ају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храб |
| ано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру |
| веној бујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Краварем", јер је неговао дос |
| ао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи о |
| ћ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд си тако појурио? ...</p |
| ти у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вече |
| ћи не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како |
| . шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p |
| ну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли |
| их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини |
| о устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу |
| >За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и |
| и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те |
| оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојури |
| се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити |
| Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанково |
| ћи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p> |
| кох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај |
| показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев |
| и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења |
| дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за по |
| пат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога се Мицко |
| е и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на с |
| </p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више д |
| Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила |
| кну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг од |
| коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мен |
| ити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвод |
| p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној к |
| пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви |
| Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само |
| е Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре |
| а се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нест |
| њим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турци |
| крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} |
| т реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружи |
| показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша |
| зне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зи |
| ета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— О |
| еше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здроб |
| д и позна, но у истом тренутку изманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Стани |
| Напред јунаци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше |
| амо ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, н |
| е довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са предњег |
| у а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рам |
| тро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га |
| би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођен |
| драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не мог |
| рса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицк |
| онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета п |
| сну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у |
| а од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а н |
| Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру |
| } Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — и |
| <pb n="9" /> <p>Покољ.... звека убојних јатагана... јаук и запомагање... све то параше за неко |
| има.{S} Јурњава, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање све је то трајало некол |
| а све стране.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, запомагање, — све то |
| поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се и |
| но његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и поне |
| них Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је р |
| м, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло г |
| иховом крвљу опраше своје скоро зарђане јатагане.{S} Само онај први, поменути момак, беше и сув |
| о — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику невино |
| дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!. |
| пели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p |
| — ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соб |
| " /> <p>Пуцањ читавог плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или |
| пати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака поч |
| већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније комешање.{S} Добр |
| Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</ |
| су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши више ни п |
| утра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у |
| аљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољи.</p> <pb n="14" |
| кове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И |
| ћ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне ре |
| <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, полако ступају у пра |
| ојом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине гроза |
| ко грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу пог |
| и већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине с |
| {S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звека оштрих јатагана |
| врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад после неколико дана, стиже он |
| гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, |
| о турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p>— Станија!...{S} Фатима!... — поче оп |
| бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и |
| отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бе |
| лахо је размахивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе покланих Турака само се котрљаху а |
| ш оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично задрхта у том тренутку у његов |
| е извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душманина |
| гове породице, све одмах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда |
| Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и |
| редове и бесно размахивао својим оштрим јатаганом.{S} Продирући тако кроз оволику навалу и кроз |
| истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани |
| а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једн |
| ... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде као как |
| метити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око поубијаних Турака, који све у к |
| сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и мн |
| ,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <milestone |
| се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за |
| .{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако |
| па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пуст |
| војку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше, <pb n=" |
| о што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1902 |
| огранака Малеша, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства |
| p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Тур |
| беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанк |
| са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у |
| ечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... у |
| и!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још |
| ам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и не |
| звека љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, запомагање, — све то страховито проламаше ваздух |
| <p>Покољ.... звека убојних јатагана... јаук и запомагање... све то параше за неко време уво.</ |
| онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нек |
| е тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, о |
| а, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бесно |
| а временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љ |
| ном и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав ка |
| Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много |
| да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, к |
| ше у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом |
| збојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једн |
| А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Чов |
| ника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће м |
| му, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и веш |
| ! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, раз |
| /p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем св |
| ом из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} |
| још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише он |
| арб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто би |
| ам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отвор |
| га па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју десну рук |
| нити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође |
| {S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније гол |
| ре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га та |
| шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуж |
| ле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефендија, јесте!. |
| и њенога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често правио посете тој удовици.{S} Њено јединче |
| о и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико |
| башу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити ефендија! — |
| и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судиј |
| х је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре н |
| ан Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај |
| ског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, |
| друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немају |
| едно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одгов |
| те, зидом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет |
| > <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, в |
| колико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Рат |
| комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио зем |
| а после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су м |
| Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описујући у најтуж |
| утито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су |
| лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смет |
| метио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два ча |
| а завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, |
| д ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од |
| ајвећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p> |
| ко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на други предмет |
| небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче |
| етио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беш |
| знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам д |
| ао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али |
| жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Миц |
| — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође |
| а је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од ње |
| ћи у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му |
| лучај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао беда.< |
| целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А груди су м |
| и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђ |
| Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија М |
| ...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се ни |
| се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека |
| , чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од |
| чила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао туж |
| је, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема |
| иди тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — т |
| јмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му |
| је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p |
| извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица. </p> <p>— Поред свега ов |
| скрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче |
| ише пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрља |
| ати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим. |
| ини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много |
| издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицков |
| таре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обе |
| ивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет види |
| е и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах ње |
| к памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" |
| дошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у |
| за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и |
| дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику варош |
| она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо рас |
| >Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да б |
| р се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па... |
| чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу ре |
| пази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам |
| ти и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам |
| <pb n="109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то б |
| ад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и са |
| Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и |
| p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове пород |
| ад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемск |
| рцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нар |
| поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улог |
| ита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже |
| .{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје в |
| га Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше ч |
| ла и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежишта |
| ше вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и |
| ећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, од |
| пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви |
| то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од |
| највећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно тра |
| иновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скор |
| то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље |
| рилика коракне на осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си |
| вају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара |
| рође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не пре |
| еко дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Миц |
| ане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је |
| ацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и б |
| ј кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p |
| хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих |
| ну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији се ј |
| видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последњ |
| о харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> |
| ушу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћут |
| ти дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре д |
| ао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је |
| зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу |
| а.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војво |
| камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{ |
| потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{ |
| апи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у у |
| о, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му са |
| а да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти п |
| — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то |
| какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали |
| у душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе гр |
| беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамн |
| Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честит |
| ле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над от |
| знаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала |
| им издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, |
| н.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, |
| идеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њ |
| бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах |
| ога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, који |
| осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предуз |
| ав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен |
| не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Ч |
| за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... р |
| ете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде |
| ојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше |
| ак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p |
| Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој |
| у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и ју |
| хвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног суђе |
| етио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то |
| улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападн |
| а је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је он |
| њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не |
| дове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појур |
| нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљиш |
| а својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој |
| S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дањ |
| ахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом снагом а |
| приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, оп |
| /p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше ка |
| жњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и |
| села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када |
| е Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име |
| овке могло се по разговору разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата |
| — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао |
| } Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Суди |
| врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну |
| pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише |
| од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве |
| мбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним |
| Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео ниј |
| е пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким уза |
| но, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекив |
| ја га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у глав |
| лева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегство |
| е после спавања осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из да |
| а.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма д |
| е тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да из |
| n="203" /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући стр |
| ћину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шу |
| ром нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло се к |
| а.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела |
| азу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност г |
| му се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретк |
| никових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p |
| на чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана ч |
| о зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге |
| мио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, прав |
| а, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и |
| одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" /> < |
| мејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!. |
| >Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући снове |
| е није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао проб |
| нака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пу |
| в надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</ |
| шице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети |
| з Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином |
| рајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се бе |
| е.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што |
| ме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако тр |
| њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморив |
| ’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима |
| утао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit="subSect |
| 67" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја веруј |
| ко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше е |
| е само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовањ |
| ли-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова |
| ма сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну |
| Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли |
| идин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицк |
| ћи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — |
| никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка исто |
| тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их т |
| сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, ор |
| тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за |
| ла варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилази |
| а му је опасност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</ |
| шло неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не |
| рнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за |
| ању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твој |
| мом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги |
| note> <note xml:id="SRP19024_N11"> Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио |
| међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад |
| о се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, |
| p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава |
| а прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, |
| , које се појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове последње речи казивале су мржњу |
| му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине |
| овали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и |
| могао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и |
| Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је укр |
| ше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у |
| авестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи смртна казна.</p> < |
| не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Ту |
| .{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па |
| е окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао |
| /p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али- |
| на пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан про |
| ном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахар |
| не види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да |
| } Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде какв |
| ше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева |
| а би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> |
| ше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови му |
| уло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се |
| текао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од т |
| ма, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твог |
| н, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек мог |
| и право ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би л |
| живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију |
| је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала |
| е читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је састављена ради суђења харамбаши Мицку и његових сед |
| а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго |
| <p>Једини становници ове тамнице, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} Посл |
| мандант над руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом |
| саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафте |
| нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако зај |
| наишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се |
| глеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>Н |
| завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љуб |
| не и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом. |
| и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!. |
| сти у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити |
| у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак |
| ца, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S |
| аде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јур |
| а живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-М |
| може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зара |
| родуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли и |
| p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љу |
| p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума |
| емљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто са душо |
| .{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично |
| ма узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај |
| и?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна ј |
| <pb n="178" /> <p>Варош сама изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи ле |
| зиком.</p> <p>Обојицу заточеника држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити |
| } Руска војска заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању |
| широким улицама.{S} Турска влада терала је највеће кривце у та афричка места остављајући их на |
| веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у пос |
| .</p> <p>Овака његова спољашност морала је скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слу |
| лна песма многобројних птичица престала је.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкрипање испо |
| </p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопи |
| па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} По |
| ога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави према њего |
| овршини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважен |
| дина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео |
| однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њих |
| ве другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону |
| арају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на |
| овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога су добијали хра |
| и својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Ч |
| ка појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако |
| тране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђ |
| а јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не може одоле |
| шини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па |
| нину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су зн |
| чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Ара |
| Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која |
| равима.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума, тек |
| збити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору наш |
| /p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још више р |
| </p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше |
| о промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у |
| а валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећ |
| ље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговим |
| {S} И сама његова спољашност привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при поко |
| ознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхра |
| у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђим |
| е непрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да |
| то!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та остав |
| чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врл |
| а, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних часова ван тамнице, а |
| иком брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за |
| снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога |
| вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз |
| ругом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега |
| већ од како је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба |
| Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана |
| који познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија |
| и.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да |
| целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није |
| варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници свом |
| Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда |
| на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — |
| а дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то |
| ужини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала |
| а ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S |
| своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему, колико је он |
| бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се |
| "153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, ал |
| Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Ар |
| о, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе |
| ра и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, шт |
| дно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она М |
| с беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — |
| ве ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност |
| {S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} |
| Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!.. |
| екао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа бе |
| посматраше презриво у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а |
| о.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У ис |
| уци по казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову д |
| о су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити кра |
| че Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} З |
| на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично бе |
| ху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди |
| амо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и м |
| ко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен д |
| — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — |
| (на арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше к |
| у због његовог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша |
| си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра |
| бог њих више пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сув |
| речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате |
| — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не |
| ем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао и |
| ких харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зи |
| цу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед. |
| оних турских харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p> |
| јући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... у |
| сти сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са |
| у вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — р |
| само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у |
| ојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка з |
| сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен ч |
| скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морам |
| д.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као |
| > <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} Турци! — му |
| сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша с |
| ад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњав |
| но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога драгог бег |
| ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глад |
| настаде страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.< |
| ски одметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, ка |
| тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак |
| му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу |
| <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз |
| ри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и |
| а док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо |
| p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, два |
| розорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадо |
| аселио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изг |
| кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се зви |
| би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име ц |
| у урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души у |
| и се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола |
| онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се дову |
| ала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао |
| е речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткива |
| ико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апс |
| адиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем |
| првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није |
| декојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ојим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb n="85" /> <div type |
| {S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина |
| рих јатагана као и силно запомагање све је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Тур |
| а дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</ |
| це упропастио он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихо |
| а што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице упропастио он на тај начин.{S} Многе је сир |
| Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пријатеља, кога обично |
| е пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку |
| о до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наила |
| и, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи |
| то не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</ |
| једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p |
| далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда |
| , дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну К |
| де право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах награ |
| о вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p |
| ова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подр |
| песка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи х |
| деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један о |
| оцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> < |
| питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране |
| ћи руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, |
| е био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p |
| ер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села пролази |
| еда у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритични |
| 4" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше к |
| те одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђ |
| ли-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</ |
| ао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина прелазити, само |
| о од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твоји |
| звади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад |
| у руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, |
| зо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} О |
| од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не мога |
| само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p> <pb n="179" / |
| рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ових дв |
| ицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам |
| јест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла |
| а.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лага |
| у гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци би |
| варајући тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових л |
| <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па о |
| ојуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где |
| инкама, полако ступају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p> <pb n="12" /> <p>Пуцањ |
| знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> |
| му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, |
| овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном бујном — |
| тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једном, ка |
| и га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најгра |
| благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти ве |
| — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, |
| омрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави |
| p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да л |
| дговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу ис |
| ало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер се овако бојах |
| <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква п |
| беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млек |
| </p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа ст |
| не вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, |
| м очекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица |
| </p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде посл |
| /p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћан |
| ж распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме |
| свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без |
| вим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет |
| ваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече |
| потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне з |
| во не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да |
| о да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Си |
| Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у |
| сна.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" / |
| аништа ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био |
| аху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њених другари |
| Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву осве |
| евалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се неп |
| и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди |
| ао лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату |
| у мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао п |
| <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и к |
| на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и |
| >— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца |
| јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима |
| } Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, који му |
| ерство и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о |
| сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он догов |
| бар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштовању од стране Арап |
| им људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавство такових делија, в |
| ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама |
| другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је тр |
| јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и он |
| у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из |
| затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео |
| оше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским х |
| брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћ |
| едан крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па |
| ог мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду |
| дан од његових крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељс |
| аборављаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то |
| ру може се лако појмити.{S} Човек, који је целога свога века слободно ходао по народу свом бран |
| ујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне поздраве.</p> <p>Песма |
| p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, к |
| ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога |
| } Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, али ка |
| ру захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата |
| нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у |
| цка одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко |
| ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад |
| и!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да |
| њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димит |
| ав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује је |
| Домаћин, млад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта жел |
| обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладно |
| тише се право опет своме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога при |
| у нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ раз |
| ње код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што |
| њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и др |
| и им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживља |
| /p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час кад |
| и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало |
| рујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк |
| Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гараш |
| тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— |
| ума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осе |
| ва прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат ни |
| и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одг |
| > <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћ |
| исто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода |
| > <p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не тол |
| p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама турским.< |
| тави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако |
| господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замоли |
| ..</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом |
| Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драг |
| раво не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, д |
| је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После д |
| раму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме |
| а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, |
| жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као ур |
| рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-М |
| .</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по а |
| њихово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — |
| д опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким |
| вор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака од |
| већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша теп |
| е буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} |
| , сиграше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као |
| ше још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренут |
| ко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше |
| точније од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Г |
| > <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија |
| га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач |
| ако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S |
| ојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а |
| .{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову т |
| као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде у |
| ишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику ка |
| ше удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму |
| о и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког ва |
| иш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот |
| а, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га |
| е би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом |
| мшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Ми |
| део децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и |
| су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Ар |
| RP19024_C2.3"> <head>III.</head> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} |
| <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо о |
| тежим тренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко провод |
| к Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњава |
| илева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би д |
| пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску т |
| мигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта |
| појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши. |
| аћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> |
| сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој |
| ћим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста пронос |
| допада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Турска вл |
| свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости северне Афр |
| тина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно ра |
| ојом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест го |
| браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после |
| ка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — |
| а одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на гл |
| C1.2"> <head>II.</head> <p>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше м |
| њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има нек |
| ећ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ниш |
| ви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба преста |
| о то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснај |
| цку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкш |
| цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам х |
| } Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко још ра |
| цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била |
| око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, о |
| оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дру |
| > <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста тргова |
| ј рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесе |
| они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са в |
| неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет у |
| кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на јед |
| оручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода и |
| у.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Мож |
| о а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p>Потпун |
| ражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Дол |
| p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред |
| најест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са с |
| топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадр |
| рмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познат |
| орелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали |
| p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Уп |
| дина нису имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трај |
| лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза јед |
| у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још |
| ћи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зо |
| руге стране насипа засађено, правило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{ |
| орбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... |
| ћи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се ша |
| омим погледом посматраше велибиље којим је обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше на ње |
| им тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је |
| с живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Мак |
| н неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин |
| ог друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки |
| едној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то ј |
| уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме и |
| м рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело |
| заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна ол |
| загрљају своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи пра |
| а живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледо |
| до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да од |
| а светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target="#SRP19024_N4" />.{S} Ч |
| и Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најм |
| свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао |
| се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака |
| ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у оч |
| едном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него |
| х дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као |
| ању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестан |
| цко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због |
| ван гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} |
| > <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније вр |
| ашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <p |
| а, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта д |
| их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, |
| својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинст |
| и, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види |
| ке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога |
| г, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор |
| нао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када с |
| на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му сво |
| судити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако уне |
| м Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима ве |
| ишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он про |
| <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков повр |
| не, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу |
| Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуна |
| ури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ |
| , звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станиј |
| {S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} |
| ању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин ср |
| аш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати с |
| у да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у х |
| Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив |
| лити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па о |
| јом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном |
| на душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она |
| и ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала |
| одирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје своје — познавао је себе једнако је наваљива |
| p>Обуздавао је осећаје своје — познавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи |
| ћао се Зорине страсне љубави — познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце |
| <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково |
| толико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике м |
| а у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ св |
| , удови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и |
| а у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на те |
| према једном Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>Пос |
| еше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима правци |
| ндија презривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи прогово |
| као опасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет с |
| морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је како ла |
| у овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно у |
| ше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није |
| змана.</p> <p>Неколико тренутака трајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани |
| Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и оча |
| а време свега ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан |
| {S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{ |
| ла Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми |
| има, са једном гвозденом полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено |
| д мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али- |
| о Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је |
| змишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га оп |
| а.{S} Тако седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако |
| /p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сирома |
| ично плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто |
| тендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често на |
| вора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилат |
| своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима т |
| ли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео |
| ће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих тур |
| мах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ран |
| највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сад |
| међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо сп |
| ла сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње о |
| ико толико утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одрж |
| пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухват |
| о разболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу |
| ином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши д |
| дећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удо |
| за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је око |
| цко испод отвора од тавнице и посматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисл |
| ао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> < |
| Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борб |
| абунских планина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој |
| е — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке |
| емљу коју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међ |
| љао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и |
| ста — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, |
| едао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти |
| других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — Христа када једном, после његовог |
| то, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на |
| </p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави |
| већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пођ |
| новима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече кадија са погледом управљеним н |
| а несвестица. </p> <p>— Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} В |
| илази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако |
| једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Миле |
| бом остављаху све саму пустош.{S} Много је српских синова тада пало испод њихових разбојничких |
| црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ок |
| ђе из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закљ |
| рао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као да га |
| апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала нес |
| ction" /> <p>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води |
| /p> <p>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бу |
| /p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових |
| мед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху ка |
| село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> г |
| лико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстари |
| остопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он ј |
| одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то врем |
| ањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом |
| чекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Ф |
| лазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме |
| ут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи |
| у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад њег |
| о најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тиш |
| наредбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управникових речи.{S} Изгледало |
| о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче ха |
| ако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколик |
| зуком од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарст |
| година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог раз |
| Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да |
| узману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну |
| аху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесе |
| тина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава срество — |
| , али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по к |
| оз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили |
| ве до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све |
| себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаути |
| само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} О |
| арабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Тур |
| јег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде |
| ло реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита |
| клон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива |
| шким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао н |
| оњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано |
| S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцари |
| има.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко ј |
| нство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицк |
| >И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрн |
| ао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.< |
| убљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву жен |
| од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку |
| S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесе |
| ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </text> </TEI> |
| трићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Ка |
| д куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патриотизма.</p> |
| ему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар б |
| <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне околности, али га овом прил |
| екају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по ма |
| рају испод једног великог камена опазио је змију необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуц |
| Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP19024_N8" />, а о |
| о, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је |
| Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаш |
| ицко се користио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне |
| рђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову а |
| врућине, само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности |
| хаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се |
| р — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одма |
| у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, че |
| !{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколи |
| ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једн |
| ет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало гл |
| у палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и с |
| ознате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p |
| адобијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то |
| шио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да ж |
| Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ ост |
| фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су |
| Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> |
| под земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрет |
| , ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски значи св |
| аутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а ка |
| дном Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколи |
| аљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се с |
| поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и оста |
| .{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти т |
| зјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни нек |
| сле овога објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком њего |
| руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и оста |
| о он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућа |
| се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем на |
| та он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у т |
| рилично и то стално настањених.{S} Како је имао прилично новаца, то кријући се, проведе овде не |
| двојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само пос |
| плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране |
| p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ о |
| шке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како је жив зако |
| иховом обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало ј |
| подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом д |
| омаћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди |
| ео пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Ч |
| ав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здр |
| сећаје своје — познавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома |
| који је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p>То је М |
| с опет одобрава свој поступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоружаних Турака да поги |
| у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико |
| ад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се |
| тпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало п |
| е на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то н |
| а прве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху о |
| target="#SRP19024_N3" /></p> <p>— Тако је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!.. |
| воји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љ |
| а њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа при |
| док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слободне часове, када би га пусти |
| ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у |
| ањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сум |
| олико је силна љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а мог |
| скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу |
| љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од св |
| од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему, колико је она везана за тога |
| глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и ду |
| у напуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све б |
| то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али |
| је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може сваки по |
| > <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном |
| свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана п |
| > <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом |
| вестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његов |
| х снажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју |
| о да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима |
| "> Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </ |
| су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и с |
| ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путо |
| ција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, |
| веде и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су меле |
| Они су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би п |
| ва.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као |
| слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Це |
| бро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавил |
| би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арап |
| Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указују |
| камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност |
| од њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у |
| у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде |
| ти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гаранти |
| гло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била з |
| одица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за |
| ак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на т |
| а храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону |
| тво између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>Пос |
| ана за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео један с |
| мо Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорин |
| <pb n="141" /> <p>Потпуно усамљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља |
| околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} |
| шину земље.</p> <pb n="176" /> <p>Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је б |
| и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем о |
| аху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању |
| мо један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бој |
| овладао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у стра |
| и, убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек изв |
| ли уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на |
| не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и з |
| билато новцем од капетана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетан |
| ло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту |
| рака услед неког преступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Тур |
| воде своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је с |
| сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за |
| ано причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{ |
| он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био |
| да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Ми |
| г разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њих |
| заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу |
| знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све в |
| S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим љ |
| ојим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, размишљајући како ће и на који начин |
| амиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући од |
| в посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу |
| и му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз |
| овећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и ж |
| ј див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пу |
| оше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га |
| бровољцима обишао турску војску требало је прилично времена, зато су остали морали да чекају на |
| кући.{S} Његово хајдучко одело издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да |
| време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен |
| ле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив |
| су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и о |
| не оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па |
| и грмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p |
| бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким по |
| .{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И о |
| оје је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово не |
| е великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем му |
| кроз оштрих планинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну о |
| ладих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не смат |
| од себе.</p> <p>То контролисање трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{ |
| е је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, л |
| одити.{S} Читаву трећину села заузимало је преко тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге |
| зговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати се |
| е и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана поди |
| о каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова од шатора, испод кој |
| нака.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов ди |
| љима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Миле |
| спи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба. |
| аде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му ј |
| шких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он се између сви |
| читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава |
| ковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сен |
| била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа. |
| рам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} |
| же и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље оч |
| ж па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода |
| ојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} |
| /p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у |
| оду а понашање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p |
| здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Миц |
| су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је |
| опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све |
| мновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у |
| онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико |
| устошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед |
| је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата н |
| .{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом ч |
| ао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате |
| о за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојн |
| бећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута с |
| потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако |
| е Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко |
| је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко троми |
| ајест месеци, као што рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друм |
| " /> упаде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио |
| артама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узед |
| витезу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече и |
| аде по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слу |
| ше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све |
| , очи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу п |
| е нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Ра |
| нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не за |
| ку и његових седам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећ |
| а своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — говораше Ми |
| ровима у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен болешћу б |
| по свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрвављено тело Мицково.{S} На цело |
| о.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је |
| о, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!... |
| како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко |
| м гласом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу ве |
| Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бег |
| ама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева |
| у изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан ниј |
| руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше |
| време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом |
| га Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, п |
| едну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изу |
| д своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} |
| ш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицк |
| уплашено. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем |
| > <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало св |
| у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} |
| Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о |
| ко старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{ |
| момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо |
| и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф |
| а стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник, што покла онолике царске људе |
| горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на пл |
| нолике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском |
| еданпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то |
| {S} Принцип: циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества ве |
| а је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p |
| Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад ч |
| >— Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, не! |
| о је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а ј |
| и и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или ка |
| а:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник, ш |
| , Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече М |
| е га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... |
| кохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти |
| бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја св |
| Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитр |
| дари што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана |
| урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, т |
| а ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди |
| ор није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p> |
| вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни |
| ину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Миц |
| читаве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах н |
| во Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство. |
| вела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срце |
| Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што није могао пропу |
| <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих друго |
| .{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће м |
| </p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом |
| ни знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> |
| па, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био бе |
| да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источн |
| ад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих |
| он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и |
| ура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу |
| ао да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим сту |
| иличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан |
| .</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно о |
| чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га |
| олико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} О |
| {S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.< |
| аџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом храни |
| {S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више сна |
| аше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарс |
| д што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на |
| се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била |
| итезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да в |
| је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од гла |
| то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од св |
| аје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и |
| невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немог |
| дочити! — заврши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, |
| у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што |
| век и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Миц |
| ом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слаб |
| е другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође с |
| <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, а сунце |
| ош не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог упињања најзад избиш |
| 24_C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Тек што је зора зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно се о |
| тано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше |
| ји и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наор |
| давно стално настанио.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, о |
| да, платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је М |
| идели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко у |
| p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, н |
| да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Миле |
| вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — А |
| јаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим пут |
| начки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго н |
| а би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу |
| са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенског |
| ајвише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га к |
| мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шишта |
| зну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвор |
| којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова разд |
| у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</ |
| м ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и |
| већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, ј |
| ак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца, |
| га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе |
| ијатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојо |
| анко, кога обично зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом ле |
| дговори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли |
| урзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим |
| собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати г |
| аље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и дру |
| за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упи |
| ом на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцима својим падају А |
| ника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео један створ, живела је Зора, |
| а осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па ма |
| </p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Мицко.. |
| ="186" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали снев |
| и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицк |
| родревши силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху кам |
| <p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и |
| о! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за жив |
| од право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у |
| ше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз н |
| којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад |
| он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не |
| Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам |
| дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb |
| о“<ref target="#SRP19024_N4" />.{S} Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићим |
| у је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне |
| ... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко |
| вом затвору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора |
| сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировал |
| а и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега б |
| печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше к |
| издржљивији.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, |
| а и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месе |
| огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале у |
| , што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чи |
| илу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних п |
| јахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{ |
| одом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <p |
| ао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаниц |
| заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неки |
| ски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко ме |
| мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде мора |
| ће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — од |
| оћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћ |
| учи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најз |
| о време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и |
| е.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполи |
| лазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, не |
| реме му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} О |
| амници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, око |
| нице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке |
| оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И |
| жином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као да |
| угарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову |
| нако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, ње |
| али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Њего |
| тра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</ |
| гао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она |
| да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренутака изговорио.</p> <p>И заиста, м |
| се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад о |
| И Мицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за ко |
| лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан п |
| /p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу |
| о била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требал |
| } Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну |
| стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одај |
| о још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да |
| па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу из |
| заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима с |
| дмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако лу |
| S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са сви |
| p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, па извади одмах но |
| ер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када је он морао да тражи |
| путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном р |
| а и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце неж |
| уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања.{S} Она му је ред |
| најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну |
| ородице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош с |
| и слушалац његових предавања.{S} Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из |
| мнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те |
| и јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сва |
| к!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшиј |
| ве више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зат |
| S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји м |
| је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном прибл |
| разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим из |
| могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да |
| цку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сат |
| , газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче |
| чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање |
| Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Виш |
| >Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је |
| донији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан с |
| оследњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ |
| оше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима |
| тост управникових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости т |
| о је ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није |
| бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, |
| p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину |
| и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те но |
| није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Миц |
| Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а вел |
| и управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицк |
| га гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био |
| езимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Стани |
| четку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим |
| </p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло л |
| му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да |
| ута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, и |
| ућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и г |
| да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне |
| да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху |
| ен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила с |
| и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана |
| а кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{ |
| з сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к се |
| ац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, |
| јутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно |
| еко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога |
| азио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих сн |
| још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше с |
| шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он |
| ље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била |
| , код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликовах |
| > <note xml:id="SRP19024_N5"> У кући су је тако звали од милости.</note> <note xml:id="SRP19024 |
| крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини |
| одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто |
| довини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груди с |
| >Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узим |
| киде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и ње |
| >Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака |
| ко-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дан |
| е лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника и гле |
| рапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави своје кћери, којом он |
| храбрији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као кр |
| у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавн |
| е Мицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга их је пратио посматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да |
| во друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заво |
| аху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он |
| рао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше |
| прекидати посао.{S} Управник апсана их је често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна ства |
| њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ |
| свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пут |
| то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ |
| лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећа |
| оварали, један од дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — у |
| важним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас веч |
| да је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрестано те |
| мо грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к |
| па,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху прим |
| опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини ка |
| е — рече Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте |
| која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се |
| нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбој |
| ле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, в |
| Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске пт |
| н био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори. |
| {S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода |
| а па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако |
| жег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште вароши См |
| о гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шер |
| ве време, док су они овако разговарали, један од дворана непрестано их је служио коњаком и дува |
| су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође |
| е српске синове.{S} Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног |
| к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опан |
| ове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових пријатеља.</p> <p>Истина |
| вети толике сахрањене српске синове.{S} Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављ |
| рује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свет |
| </p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и |
| е речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута |
| има и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кре |
| <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше |
| ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их |
| ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка |
| а својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест д |
| на једне степенице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није бил |
| и-Милева га је храбрио указујући час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> |
| <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином тако, да му лека ви |
| е л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина |
| </p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим призором истрча напоље |
| ам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и о |
| човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са осм |
| Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој М |
| водина мартинка не хте упалити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не мога |
| го блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, к |
| нушао се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пушт |
| /p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог предговора реч |
| кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="172" /> |
| е могло се по разговору разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се |
| је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и јед |
| У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.< |
| .</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је |
| посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то ру |
| или руска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска. |
| p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно |
| би му задовољили ову радозналост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он о |
| ида, којим беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на з |
| истрже суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља |
| "19" /> <p>Костина кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „ка |
| и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штого |
| >После неколико тренутака изађе из куће један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући |
| ашега бога; судите му како знате — рече један од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понов |
| ..{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постоја |
| д тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим д |
| дом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који је могао да м |
| мена печење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са ов |
| че! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p> |
| њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>С |
| ку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</ |
| е мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из |
| воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији си |
| лус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака у |
| том разговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, |
| јасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све с |
| уд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову ствар од |
| ани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени |
| а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се ок |
| у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне ка |
| седали би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако проводили време до |
| мах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале |
| ква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако б |
| у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви бех |
| штвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и по |
| заточеника држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефе |
| спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сам |
| а.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, вечито |
| даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, |
| <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</ |
| био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеш |
| ах одведемо к њему твога зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузм |
| Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— |
| па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учи |
| S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са златницима, звецкајући, тражећ |
| шав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{ |
| собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бе |
| еше његова дружица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погле |
| ете ићи, кривице нема никакве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице |
| ..</p> <pb n="100" /> <p>— Ах!... ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довр |
| е!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, в |
| ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу |
| и крвопија наше браће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и најопаснијих царских одм |
| је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника и крвопија наше браће Муха |
| зузетак, јер је на површини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што |
| о испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познат |
| шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сат |
| p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> |
| егове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца к |
| аде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут курш |
| ао Балканско полуострво а међу тим само један милион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, к |
| учајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицко |
| се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбр |
| дмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и п |
| од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да |
| ене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљ |
| сти.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, |
| аког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на |
| и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скрен |
| ом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки |
| у, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турц |
| допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког д |
| он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме |
| ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки |
| а пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запал |
| .</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одав |
| но прошао какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— |
| вест кадијина мора се извршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па |
| </p> <p>— Харамбашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаш |
| Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рање |
| полетеше, у највећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као |
| изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да п |
| та а са северне стране појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склон |
| да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младости изгледаше као |
| азише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</ |
| а не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив |
| изаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, г |
| последњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко н |
| у на полазак.</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође |
| p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих д |
| ла па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не |
| ако би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:< |
| је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посматрати које беше готов |
| а, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Његови |
| мо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и |
| одине и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да |
| ма које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором |
| ем почели прилазити странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај |
| осао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанпут узвикну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени смо |
| та тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S |
| то но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим и |
| еше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Т |
| ше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са |
| он још синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим |
| о реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беш |
| к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође беше з |
| ка тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете и |
| другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчан |
| и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежишта.</ |
| сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвод |
| уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим |
| у.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену |
| {S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но |
| но из какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на |
| дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефендија!. |
| м ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, |
| а буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у ш |
| га сос здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипа |
| а детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно за |
| ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са с |
| ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— |
| у, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како мушки тако и ж |
| ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очим |
| апско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је зн |
| хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци мог |
| грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посма |
| и.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да ко |
| це од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко д |
| олике сахрањене српске синове.{S} Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на |
| првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазд |
| за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није мог |
| врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становници ове тамнице, која је имала много одел |
| кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} М |
| покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове вере |
| тегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико |
| <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну цела породица Зо |
| множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој |
| ру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зат |
| че Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледало |
| Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко в |
| њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог спаситеља свог.</p> <pb n="171" /> <p>Чист и св |
| тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може д |
| есто правио посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му |
| лаге и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од мене!...{ |
| тити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заи |
| елико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде |
| толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар |
| о вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој |
| би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила к |
| ндија се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљанину |
| нце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по обра |
| ромну стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви |
| е да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а |
| де онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном бујном — гор |
| {S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} |
| не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муц |
| к.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то |
| >У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да ц |
| аметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— |
| ице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребн |
| цуре уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из гор |
| есан није ништа <pb n="147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део пус |
| ко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могл |
| крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би п |
| бо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом з |
| очуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,< |
| ку,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Со |
| вао је осећаје своје — познавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како ј |
| вео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица. </p> <p>— Поред свега ово ј |
| ога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак, и |
| ромашак који је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p |
| а и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану сну |
| /p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло |
| ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о |
| о испало за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове ку |
| >Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле на један дугачак ходни |
| ку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Мил |
| са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше |
| ешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страш |
| > <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није |
| рапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и пр |
| ло дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се |
| ћани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило |
| заситио, нису проговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прил |
| илепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На том |
| , Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовц |
| /> <p>Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепел |
| од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа бил |
| ="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је д |
| крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој |
| оворе међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш ј |
| о што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и пос |
| — рече Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су |
| д једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују в |
| ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког вре |
| но рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру уби |
| оће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми има |
| <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио |
| бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељем час са другим — све су то били стари |
| ој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља.</p> <pb n="46" /> <p>У великом |
| р су махом биле у најближој околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реш |
| едан Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Ми |
| приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пође ломи р |
| е борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељско зрно погоди га по сред груди и он с |
| о неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да |
| азнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, |
| >Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, б |
| о код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким пос |
| ва млађана срца, која су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицк |
| .{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође мн |
| њу од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит. |
| ећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај |
| p>После неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да |
| а рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет таја |
| ка варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости северне Африке |
| </p> <p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство |
| та.{S} Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на једној узвишици и ту се опет уло |
| ног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслон |
| овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече М |
| > <p>Дуго су тако разговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин |
| олико дана после њиховог познанства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у мно |
| } Више пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S |
| >Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано арапским словима, |
| раћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца |
| /p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не прође много а стари попа једв |
| у ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Миц |
| надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то зна |
| дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина |
| > <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена и |
| ко беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше као да се небо п |
| тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна |
| ћи смртна казна.</p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци |
| повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално населио у |
| ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> |
| ано трагаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних вра |
| неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи. |
| >Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што ни |
| а једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вратниц |
| е прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буд |
| инуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а ко |
| ћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Ка |
| ободан одмах се прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађу |
| е на стену.</p> <p>У једном крају испод једног великог камена опазио је змију необичне величине |
| кида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку поједине знаке бли |
| -Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ |
| биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и колен |
| /p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање |
| >— Тако, војводо, тако!... не пожали ни једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде |
| p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни |
| а указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто пла |
| уке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се појави човек ведра п |
| о мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су нос |
| а Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беш |
| јопаснијих крвника турскога народа, као једног од најопаснијих својих <pb n="126" /> одметника |
| је.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једног од најопаснијих крвника турскога народа, као јед |
| тле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи |
| годаран, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре н |
| м Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зв |
| да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га на |
| странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да п |
| Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а |
| ове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаш |
| мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким |
| ка морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне |
| целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изн |
| јину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> |
| ежности самога <pb n="140" /> карактера једнога људског бића, како мушког тако и женског а не у |
| т више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко ве |
| ао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, који се беше заручио са једн |
| ло Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му бе |
| испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаш |
| роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу изд |
| арамбаши Мицку и његових седам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као јед |
| већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм засејана житом, ко |
| дући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у бли |
| >Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним л |
| га села изабраше једно лепо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци |
| се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, |
| пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је пут |
| ек провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу |
| целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживет |
| рође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p |
| pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо подруму, који беше на |
| са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко |
| људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу своји |
| млечним својим зрацима обасјаваше онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника |
| кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој ј |
| И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицков |
| а својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву |
| право је имао Мицков отац — Христа када једном, после његовог бегства у планину, разговараше са |
| у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано п |
| и показиваше место у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. |
| да једна Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и распитивао је, како је и на који |
| владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на |
| ји ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко це |
| светити својим малим непријатељима, са једном гвозденом полугом убијао је свакога миша који би |
| и овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од |
| својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и с |
| атвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Аф |
| ас опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен и |
| глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове |
| , па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред див |
| разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} |
| била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угаси |
| се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаут |
| ом.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и зав |
| н била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде |
| е само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S} Мицко |
| N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прошло, хватајући |
| атника.</p> <p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и |
| груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разг |
| место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко |
| ко би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу |
| и тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74" /> нападима од добр |
| припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p>На ч |
| поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш |
| 43" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три |
| ло измицати унапред гледајући обојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> <p> |
| дјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј |
| е из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазил |
| ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — ви |
| ћ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и јед |
| н нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод |
| еху ослобођене својих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко |
| "SRP19024_C1.3"> <head>III.</head> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, би |
| лити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а гл |
| радозналост попне се на стену.</p> <p>У једном крају испод једног великог камена опазио је змиј |
| мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш |
| коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му се и |
| право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кр |
| гло корачао са својим богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој к |
| н.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p> |
| а:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицк |
| S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше |
| рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у в |
| јеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милев |
| невног путовања наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху б |
| десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једна м |
| <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непри |
| очастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем |
| Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог |
| се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоћ |
| кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — |
| ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, сам |
| на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково |
| својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ б |
| живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то |
| врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше |
| /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуч |
| Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> |
| трна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка ка |
| снијих царских одметника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, |
| ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртво |
| е.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост |
| ојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.< |
| асти, када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет |
| о пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из |
| азе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узим |
| у, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, р |
| као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са |
| ицом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стот |
| ву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцето |
| олико корачаји испред себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још нек |
| p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за св |
| куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног изба |
| >За непуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснел |
| Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланц |
| миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је прича |
| радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време |
| етина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n=" |
| од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, |
| /p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху јед |
| полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце н |
| е опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од |
| p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико |
| ајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У истом |
| већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! |
| у га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином |
| ви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У гр |
| гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају |
| ој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Ку |
| се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак |
| обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но та |
| ена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а на северу |
| он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то име с |
| н и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким ј |
| и, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника држала је још несвес |
| и говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је |
| ник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — |
| ј да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби |
| ти.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш при |
| еси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло |
| луга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, |
| штоља или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој |
| а далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад в |
| /p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убо |
| љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! |
| чешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветро |
| ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неког вулк |
| о.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома |
| и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и друго |
| оноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се |
| иштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради |
| само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђ |
| те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у жив |
| > <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало |
| о густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страш |
| ојено дрвеће... <pb n="10" /> танковрхе јеле... стари храстови, китњасти борови, продираху висо |
| е су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока о |
| Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме |
| то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади |
| Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе |
| у мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је бил |
| од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба |
| у.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно п |
| знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек! — |
| ти и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски ро |
| им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им |
| ки Јанко, кога обично зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на ово |
| та и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетк |
| прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, ко |
| — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти |
| одар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, у |
| и разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Ми |
| ли Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога с |
| љу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па |
| ака чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} |
| ћ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ б |
| инути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако |
| > <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке |
| Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај |
| <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове с |
| ме је месту турска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољц |
| Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележа |
| и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.< |
| оз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и |
| о већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости |
| на, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поч |
| >Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини ка |
| тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после |
| римицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се б |
| ало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — |
| ај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ |
| ој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке |
| .{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном |
| још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се д |
| раља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као познато још из заједн |
| тљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над једним отворо |
| нуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.< |
| ње.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Ка |
| жа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад |
| мејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцима својим пада |
| и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко б |
| лико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању н |
| , и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се |
| <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— |
| .{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да |
| } Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове г |
| своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајн |
| али грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</ |
| лед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ м |
| дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара |
| жег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би з |
| сних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи в |
| леви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвар |
| очекивање нове потере нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, о |
| ораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег бе |
| >Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} |
| инили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео |
| укао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, н |
| и-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у са |
| оји га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много в |
| копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше дон |
| од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што ј |
| , објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и б |
| састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог |
| коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} |
| и сега сос здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко |
| де некуд колима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p |
| точеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео један створ, живела је З |
| сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— П |
| ше, заједно са оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на |
| S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напун |
| им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскину |
| ста они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зеб |
| побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим при |
| име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Миц |
| је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да |
| пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од гл |
| pb n="186" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали |
| тору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини на |
| икупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном чет |
| ху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратим |
| ени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао |
| S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јатагане.{ |
| м се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} О |
| је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше повући испред руске војске |
| еше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху |
| Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази гра |
| С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Нај |
| рвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на јед |
| мах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи к |
| } Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде п |
| одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S |
| ику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше про |
| ад продревши силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху |
| ало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сук |
| Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо |
| ворио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одго |
| ћани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак |
| чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и м |
| војише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бо |
| љо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћа |
| ј се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо |
| снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад |
| да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били. |
| нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p |
| беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни становници обављали ма |
| љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко |
| о наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на време више из дос |
| /p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих ј |
| лним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и с |
| заиста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да је могао у |
| ју са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се увери |
| лазили овде и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухаме |
| терала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги п |
| еб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети н |
| јаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина |
| во обузело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том |
| а ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и |
| Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо с |
| /p> <p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, више пута је мога |
| мучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за |
| аце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет |
| <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од т |
| њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> |
| о корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше М |
| и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом поне |
| Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко уда |
| ам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њ |
| и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или упр |
| лужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Та |
| 17" /> <p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао ко |
| ућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога ре |
| S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе к |
| неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ |
| > <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— |
| и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но |
| вога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макну |
| а и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се при |
| ио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласк |
| ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги |
| теље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо |
| </p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место |
| их покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тог |
| есма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује |
| не свакодневне јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што с |
| говај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги прија |
| ао да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p |
| луге?!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти ре |
| се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опр |
| пас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Ма |
| ав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ј |
| ћег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Миц |
| Сад настаде и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На |
| ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам |
| не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} |
| .</p> <p>— Долазили?!...</p> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана неколико њих на камилама бех |
| оше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> <pb n="86" /> <p>— Јок вал |
| ухамед.</p> <p>— Долазили?!...</p> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана неколико њих на камила |
| кну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} А |
| > <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробуди |
| лим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогн |
| еше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, св |
| — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> <pb n="86" /> <p>— Ј |
| и као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — |
| ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — пр |
| /p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефендија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуштај... умр |
| ка.</p> <p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо н |
| оглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисм |
| таф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефендија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим |
| оз пусте одаје.</p> <pb n="179" /> <p>— Јесте ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским јез |
| p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? |
| вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити ефендија! — одговори му бимбаша.</p> <p> |
| ну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као |
| и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно н |
| ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцн |
| то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> <pb n="1 |
| зад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref target="#SRP19024_N10" /> па б |
| реди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она |
| целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви |
| одилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтели прича |
| то одакле допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање пој |
| оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а н |
| У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало уд |
| вих!... збогом, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини |
| колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Господару мој, |
| чи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошт |
| х правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране ми |
| доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих к |
| убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p |
| х, она је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта с |
| ужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник бе |
| Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу |
| рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико на |
| , који? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јеш |
| и ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта виш |
| омке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед че |
| ти бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим С |
| тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских петл |
| Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђор |
| буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога |
| , како је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, в |
| ћи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јатаган |
| опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се |
| кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију |
| ом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом т |
| онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и |
| да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова друж |
| ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечер |
| олако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели |
| ше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у |
| да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто |
| } Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њихово |
| га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад о |
| он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио н |
| м селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ до |
| се силом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да |
| још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p |
| еко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући оч |
| одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше |
| ој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места |
| /p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> |
| .</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја стар |
| ледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално ко |
| ена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кро |
| опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} |
| јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без теб |
| епрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несало |
| ла тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!. |
| скочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто ва |
| плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он |
| е.</p> <p>Своју је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади |
| полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, п |
| е кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, т |
| пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то њ |
| ише он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би |
| ина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно |
| ећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше |
| ивотиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џиге |
| >Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „ |
| уна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега |
| омична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у с |
| Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — |
| запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, н |
| нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да м |
| .</p> <p>— Опрости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће м |
| Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате в |
| ад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се сил |
| а брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра врел |
| аиста упозна са том удовицом, изјавивши јој последње речи њенога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> |
| девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад ид |
| Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубок |
| нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољи |
| тави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицко |
| да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој к |
| , кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — птичи |
| ала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не сме |
| кивање нове потере нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остав |
| Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, о |
| треба крити!...</p> <pb n="86" /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умре |
| би, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништ |
| >На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ |
| ка тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и када саз |
| ином и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног и страшно |
| пази Мицка онако развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити н |
| „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, ра |
| и!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ |
| поред онога што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада |
| а сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама |
| еше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Турска с |
| риње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p |
| му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо п |
| и с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на карт |
| иша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао стареши |
| ра, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази |
| p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова у |
| гасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Миц |
| агаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву св |
| смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље |
| о се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} К |
| тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није о |
| освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећни |
| то какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види |
| о у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је |
| очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, |
| >— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Н |
| заповедајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— |
| ам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј в |
| л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендил |
| тар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу |
| ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фал |
| таше брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{S} |
| месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на |
| никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрск |
| на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било нек |
| } Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згр |
| рестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејућ |
| остију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа |
| могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморн |
| а забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколи |
| ко је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у бл |
| Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејство |
| а, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му није |
| лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Доб |
| око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубо |
| <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета ч |
| а размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана, т |
| ором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу ов |
| осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођо |
| еху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају. |
| запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких п |
| но по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан |
| тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, мил |
| борио заједно са Мицком противу Турака још у српско-турском рату — 1876. године, а том се прил |
| .{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горск |
| иком зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и до |
| ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше |
| ш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги М |
| ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он |
| жа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао св |
| гим и многим местима?!...</p> <p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</ |
| уго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође д |
| турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до о |
| ор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је он |
| да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене сл |
| они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване |
| обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва |
| едном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзу |
| е хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом б |
| ачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће д |
| Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури право ка своме ко |
| се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p> |
| S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена. |
| ишћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Кад |
| ији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} П |
| <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оно |
| ћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша т |
| S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред |
| ?!... на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радос |
| Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо |
| ицу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен. |
| сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наор |
| би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу ре |
| RP19024_N8" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто |
| а синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви кур |
| Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмља |
| ратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка |
| паша, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са весели |
| ко још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног гале |
| о и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим н |
| ха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честити к |
| ом.</p> <p>Обојицу заточеника држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S |
| ана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до |
| у...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!...{S |
| јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану |
| да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{ |
| Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </bac |
| е своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у |
| к што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би д |
| помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... иш |
| обро!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег разговора са начелником Мицко се удаљи и од |
| ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, |
| живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако |
| а, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p |
| глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борб |
| <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долаз |
| ићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дот |
| мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</ |
| лим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко оча |
| ах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и |
| , па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и |
| своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим што је он по |
| шцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћу |
| елу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село |
| ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју р |
| али са разговором, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрајући как |
| Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце |
| не љубичице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре |
| подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зн |
| ао какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског |
| а, већ хладна јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи |
| говој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину |
| ицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима |
| еко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвој |
| ао и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега |
| рица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом бе |
| ице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејком на |
| отуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли. |
| p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим |
| од конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе да ви |
| ожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазиш |
| претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана |
| азише да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени пој |
| дњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају |
| p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <r |
| увши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> |
| S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Миц |
| ома примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а |
| аћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новац |
| ему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише с |
| ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> |
| апалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити. |
| е смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари сво |
| е је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над |
| дитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP19024_N5" /> са извора? |
| многа мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> |
| још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} |
| ђу обе непријатељске странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се в |
| >Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло |
| еста близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад |
| ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, зат |
| не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!...</ |
| ријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно д |
| ње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се сп |
| високу урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и |
| ожеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој |
| и је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од са |
| во тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима разм |
| иваху на полазак.</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, |
| и, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган мор |
| ја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они |
| — Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на в |
| ..</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је ј |
| и ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изг |
| е и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, х |
| ал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севањ |
| а, <pb n="64" /> чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-д |
| што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где |
| стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше |
| то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца мома |
| е Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику |
| га Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!.. |
| Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним клико |
| ам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањац |
| олико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још т |
| нина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од |
| већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он својој <pb n="1 |
| p>На крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни |
| затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешће |
| из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако ист |
| ви ранији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, у |
| сташцу са својом породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиро |
| ше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе п |
| х заустави огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохват |
| p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милев |
| и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије. |
| pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> < |
| ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и њега п |
| краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах наред |
| владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље |
| равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи |
| р ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о овом |
| нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га |
| немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви о |
| венк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, ко |
| јаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спр |
| тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао |
| и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео |
| ло редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гос |
| наку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — говораше Милоје успла |
| е.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заостал |
| апу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав |
| о њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју десну |
| ружине отровницу змију, која ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати њихова јуна |
| нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба |
| а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш |
| ћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p> |
| р му беше његово јунаштво — као познато још из заједничког ратовања са Турцима, када се беше с |
| порављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али |
| почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да п |
| а и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му |
| љутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога |
| ње.</p> <pb n="198" /> <p>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше А |
| е он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то |
| Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што |
| га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли |
| ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остав |
| ивео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци станова |
| он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз који се |
| окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, ина |
| Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би |
| и Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и претња |
| вима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде н |
| " /> право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци с |
| а се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> < |
| о.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркв |
| у да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било теш |
| на после заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стиг |
| коренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не п |
| првашње расположење.{S} Управо сад беху још много расположенији, но што беху онда, када Мицко п |
| стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и |
| ром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут |
| ли свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право |
| појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</ |
| и, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Са |
| ицку и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише д |
| сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставиш |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора заруди |
| ре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код |
| ужило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њихо |
| иског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче |
| мо да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на о |
| , да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрип |
| Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право к |
| собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно кл |
| о онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, |
| рао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Њ |
| унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање |
| зећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошиц |
| </p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</ |
| бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кр |
| авладавши и потиснувши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим |
| х крену са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ’ планинским |
| то гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника једном од с |
| паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се. |
| у господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— |
| заједно са оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово |
| и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Еф |
| ју у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко н |
| е њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много |
| — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, зај |
| ру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Јо |
| о бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и |
| Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни не |
| о већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита јез |
| милама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, се |
| беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко за |
| ја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у |
| буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а |
| али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на |
| презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде |
| им сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро путовали нап |
| ке синове.{S} Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина |
| Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверн |
| леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакри |
| ршћивало се пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Ал |
| !</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да код св |
| стано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије |
| урскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрн |
| дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџб |
| ета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србина не могаше стално да веже з |
| апа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на д |
| дјејствовале на измождено тело храброга јунака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат |
| и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики страх зад |
| е.</l> <pb n="11" /> <l>У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин |
| као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима |
| срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне |
| х желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p |
| виног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је цео чадор |
| лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекиваху час када |
| а сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђ |
| Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху |
| огом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта.</p> |
| раги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и преваром!.. |
| Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога шт |
| лика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје велики ст |
| ...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, т |
| и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братс |
| } Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене српске сино |
| ину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајућ |
| до, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и |
| моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим |
| ма бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто з |
| ше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или нај |
| немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са |
| Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један друго |
| коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да |
| бе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харамбашо!...{S} Турци ме гон |
| <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, б |
| one unit="subSection" /> <p>— О, здраво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се п |
| .</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ |
| лико тренутака жестоко изуједати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на |
| а, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, |
| Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својом храб |
| з покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих м |
| — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништ |
| ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш М |
| у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њ |
| ст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријатељске редо |
| <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солуну |
| ањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и |
| ош живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а приличн |
| али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад при |
| кедоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у ср |
| а а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно разма |
| ах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добро!...</p> <p>— Х |
| у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио с |
| ијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Де |
| } Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на турску војску, па пошто је коначно ра |
| ојом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ |
| ун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад мо |
| } Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико ч |
| утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.</p> <p>Су |
| добровољци часно оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали |
| ого слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четничком ратовању са Турцима, о његовом храбр |
| > <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није |
| ице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ поче |
| био заволео због његовог <pb n="109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све уч |
| оји га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p |
| овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброс |
| га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Царигра |
| ећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је цео чадор сваког чеља |
| Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов саве |
| е храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча |
| га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као познато још из заједничког ратовања са Т |
| се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових |
| знате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама х |
| и и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци |
| </p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз ма |
| ића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли. |
| друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: |
| би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са с |
| већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицк |
| а се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да с |
| није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегов |
| ни се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} |
| у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше |
| Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху п |
| S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун марти |
| е запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S |
| а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посматраш |
| S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знали ш |
| траше, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузил |
| истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> |
| ло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и н |
| ’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим д |
| ста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких о |
| збивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошли, ал |
| ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, |
| {S} Његови добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромн |
| воме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — говораше Милој |
| <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Миц |
| устаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрес |
| и од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима ко |
| ла, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се са |
| а помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јуришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад |
| овољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно размахивао св |
| што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде |
| двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке |
| оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше |
| грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно за |
| нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опе |
| а се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренута |
| ет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ’ непријатељске редове и бе |
| {S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битољ |
| их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже |
| жи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својо |
| илично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разја |
| сто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајућ |
| код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са |
| ше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брд |
| да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са сев |
| недалеко од Петрињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а к |
| ају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом чове |
| p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{ |
| џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се ран |
| јаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Пре |
| p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати. |
| жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите |
| неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... ви |
| {S} Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> < |
| ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, |
| а к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена. |
| м а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском мес |
| ...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. |
| становника минулих времена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше |
| а да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!< |
| н је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена |
| џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџиј |
| ње опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах |
| , црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле |
| о прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуни |
| </p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгл |
| ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли сам |
| легаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</ |
| аше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} Цано |
| ци али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећн |
| разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог спаситеља свог.</p> <pb n=" |
| ородица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скор |
| е и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладови |
| Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се зару |
| га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ов |
| ији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био |
| ратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше |
| ану се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Ку |
| остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше |
| оса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрв |
| је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздр |
| код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволику навалу, је |
| оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као д |
| рк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може. |
| са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га ха |
| ас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџ |
| на за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно н |
| приметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше |
| па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран |
| а је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, кру |
| ваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па мил |
| а неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. |
| а.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а |
| ихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим са |
| небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер са |
| ови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија. |
| о да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у ра |
| обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих пре |
| већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувш |
| као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> |
| е поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима ја |
| ви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање |
| о свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око |
| цима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и од |
| изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млаз |
| и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дру |
| змамљује.{S} По уским улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, |
| роводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом |
| и што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже р |
| репасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим |
| сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здраво брат-Мицко |
| ма у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — в |
| уо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном |
| е непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца |
| Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише с |
| , да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака |
| видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје камиле!</ |
| и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милево |
| тко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила је ч |
| , а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне д |
| ство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S |
| бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рам |
| {S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост |
| рави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, син |
| н то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отв |
| p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко |
| тилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно |
| викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко |
| који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицковом затвору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је била |
| смех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</ |
| а краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. |
| target="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега |
| амо шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају |
| и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске |
| чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од пандура и одмах ба |
| ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> |
| сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> |
| мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са весело |
| Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и пре |
| турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња к |
| реди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по |
| улкана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад |
| асно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} |
| пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, |
| ева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у паме |
| иоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а з |
| ој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, |
| ш грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Покла |
| живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како |
| ељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а о |
| тати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{ |
| /p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Виш |
| , да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дер |
| >Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече: |
| много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог да |
| а прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра |
| екао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало на |
| ћ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукам |
| дови турских низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S |
| џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоно |
| ко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} |
| , једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l |
| еликом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканиц |
| оружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа. |
| Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то ј |
| .. — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викн |
| ку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они бе |
| цко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи виде |
| па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих |
| пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>М |
| час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, |
| а.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са |
| — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </p> <p> |
| фендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Миц |
| н да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јата |
| писано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом |
| сало тело свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p |
| ренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крц |
| зо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи д |
| а чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са |
| е у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских п |
| радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и ус |
| S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарак |
| момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле див |
| ји сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко ч |
| у радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беш |
| е паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} |
| паса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи |
| е кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да |
| е! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према |
| дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку |
| краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једв |
| кну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку |
| ад руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са |
| во добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за |
| S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, а |
| у Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, о |
| сле оваког срдачног састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је р |
| х беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса |
| цко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на н |
| вукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p> |
| м, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дој |
| о дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се непрестано уз сеоске плотове.</p> |
| алошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер |
| би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе |
| бе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и после неколико |
| чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако |
| дмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беш |
| трпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи н |
| за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо |
| драво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он |
| ги пут примицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p> <pb n="9" /> <p>Покољ.... звека убо |
| ући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појур |
| ив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, |
| ауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честит |
| и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигош |
| Македонију они управише свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се с |
| но ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па |
| х крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том пра |
| убивши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а о |
| аком злом намером он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо уб |
| коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још |
| цима, изишав из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. </p> </div> <pb n="69" /> <div typ |
| а заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицк |
| ицином, потпуно наоружани, хиташе право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови |
| ису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек |
| риметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одма |
| неколико наоружаних Турака одјури право ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запома |
| p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Прек |
| ивен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па |
| н одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши момка недирнутог.</p> <p>Као |
| Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалил |
| се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и |
| е, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на п |
| брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добров |
| стано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана |
| неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изаз |
| ај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима п |
| ти леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог спаситеља свог.</p> <pb n="171" /> |
| , савладавши и потиснувши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са сво |
| >Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бесних Ту |
| расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на М |
| вши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо |
| ви се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један |
| дмах крену са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ’ планинс |
| мах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита |
| ињеним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко пл |
| онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у поч |
| пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша к |
| а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што ви |
| ма.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спок |
| и пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, доб |
| и.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартин |
| ши оволику навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са св |
| во да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом |
| p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста |
| аценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле |
| О, здраво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— |
| олико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно |
| хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одгов |
| да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у нар |
| овори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно осл |
| — Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! од |
| као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и б |
| о.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, |
| вој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас |
| ма ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови |
| е ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и б |
| Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за |
| крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а |
| их пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зуј |
| Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неко |
| гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем п |
| ! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!.... |
| адоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслуша |
| но село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана же |
| пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво |
| ог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што |
| > <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи |
| ама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана |
| ивео! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весе |
| пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећ |
| ицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво |
| ући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест наоружаних Тура |
| сти?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости |
| ко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, нами |
| раћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно |
| о, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му |
| на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева |
| пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече |
| вако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусоб |
| те!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека! |
| Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко у |
| , шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а јо |
| далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Т |
| се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, |
| аше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, |
| .{S} Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовн |
| Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном им |
| тановника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пусти |
| огатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ п |
| .. морам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n= |
| ... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p> |
| ите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шали |
| оде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</p> <p>Најза |
| вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да с |
| а! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се з |
| стражу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — нас |
| камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно |
| и би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он и |
| х ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног дру |
| /p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио |
| честити пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> |
| но населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са |
| а је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше |
| наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити та |
| одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени |
| баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, д |
| </p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, |
| а и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе с |
| конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметну |
| мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену вик |
| ле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са ис |
| "77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, о |
| ких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по он |
| и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ |
| често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре |
| >Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умири |
| Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином п |
| била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ |
| } Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да |
| ла гори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да по |
| ена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином |
| ко и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста зас |
| као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је |
| ицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на по |
| крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Пр |
| ене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако н |
| да дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рука |
| е да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и о |
| о за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крх |
| ма, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се |
| бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред са |
| ада би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у и |
| ено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пуст |
| судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше пора |
| алу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло д |
| хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султа |
| <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак годин |
| х они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} |
| цко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од |
| о да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакл |
| онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па |
| дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S |
| о брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме! |
| би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже |
| јајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављен |
| амнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бе |
| тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па д |
| домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" /> |
| њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живо |
| но ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одмори |
| тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима п |
| ра је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, п |
| ба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо успра |
| на спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда |
| ном у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Си |
| Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињ |
| највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упут |
| е нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко |
| ила се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као |
| е умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој |
| — Срчана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да |
| а жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом |
| ..</p> <pb n="91" /> <p>Сви се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?. |
| оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, кој |
| запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику |
| > <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах |
| емој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и добро |
| и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радост |
| омилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у ду |
| би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад тра |
| пет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тиши |
| е не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љ |
| адорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бе |
| ум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затр |
| p> <p>Пандур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад |
| у то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> |
| Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, мил |
| атворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како |
| оше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и |
| ећ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зо |
| ке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а о |
| кну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до да |
| ирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на |
| одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принес |
| свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радоз |
| идови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином мног |
| ни, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најза |
| жао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се |
| обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. |
| утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи |
| — Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то |
| се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и |
| левом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — реч |
| он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо д |
| њем прагу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. |
| Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко |
| о кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом |
| ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру |
| {S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. |
| > <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмус |
| зничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум |
| ише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...< |
| а уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћ |
| {S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> |
| усти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је непреста |
| о умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беш |
| им лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да |
| и нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у |
| е, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n="19" /> <p>Костина кћи одмах и |
| у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива |
| , драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на по |
| да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме ви |
| ље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на пос |
| еметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни р |
| таде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нем |
| најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p |
| метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време |
| , што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо тол |
| </p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег проју |
| ва мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осе |
| војим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, још одмах |
| својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане |
| а не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који |
| оји као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спават |
| једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућут |
| ћи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин |
| анпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!... |
| е?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p |
| аши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — |
| опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а ј |
| ни радници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на р |
| ори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње |
| ројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивш |
| и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет |
| паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуш |
| то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну м |
| се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досе |
| и бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном к |
| е нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са |
| оји толики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом друж |
| ком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер |
| учиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и п |
| ано очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још о |
| војим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се |
| м и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицк |
| атим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и |
| аништу, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њ |
| рме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова марти |
| бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење |
| ако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одма |
| робави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином |
| и Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај м |
| ана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на |
| на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама он |
| , док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- тит |
| ли међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у |
| ицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим |
| у тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се њих неколико опет појавише близу овог истог таб |
| за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па кад |
| етио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недо |
| је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана об |
| много расположенији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Баде |
| у.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољац |
| н „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста |
| дмах скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако н |
| арамбаша?— упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, чести |
| ела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице |
| колика му је опасност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утек |
| — Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му ј |
| још из заједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома по |
| а ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу жи |
| е прошло неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никак |
| но је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n |
| водо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо приста |
| онио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Крист |
| варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празнов |
| вши, бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb |
| м камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упути |
| има, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехот |
| је сад Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — |
| </p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Миц |
| ивљаје као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по |
| ло дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би он могао да иза |
| ткуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимов |
| волико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, |
| анов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше речи Михаилове, чудећи |
| ље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако гр |
| дно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> |
| ђу ових.{S} Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога старог ратног друга, који дале |
| ћи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по |
| аслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у |
| </p> <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их |
| и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка П |
| о много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче |
| а своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се и |
| ! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију |
| му трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Ја |
| а беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Сим |
| сети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, б |
| ажи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!. |
| — Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге |
| p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више ста |
| о војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и иза |
| радо идем! — одговори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А |
| х среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бе |
| м Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме |
| и, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... |
| су, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бо |
| часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} |
| има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, и |
| шен.</p> <p>Турци се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада бе |
| оже замислити само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило н |
| у. </note> <note xml:id="SRP19024_N11"> Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и ж |
| жно запомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, н |
| ше и међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде с |
| најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре |
| ој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.< |
| Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на |
| /p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малак |
| то кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет в |
| ошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и бра |
| дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда |
| м је за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако са гол |
| другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући |
| ине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше оп |
| ше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима |
| беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавест |
| меда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бит |
| p>Та право је имао Мицков отац — Христа када једном, после његовог бегства у планину, разговара |
| есења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и так |
| и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрест |
| бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило би мало већ |
| плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упо |
| га часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога час |
| оћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, мор |
| тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> <milestone unit= |
| заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове к |
| јене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајућ |
| Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим |
| и.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> < |
| вање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљ |
| друма, но нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са б |
| боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове последње речи казивале су м |
| ница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зо |
| ви приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде март |
| а највећом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадити и |
| ји с највећим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе праз |
| на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Ве |
| е путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они вре |
| е чуло звиждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху приближили својој стражи приметише они, ка |
| ве блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очев |
| више могао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на кам |
| чнијим положајима спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи с |
| везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше |
| пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошину |
| огину.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне |
| андур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У со |
| олећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — про |
| дмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к ње |
| p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{ |
| ула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, ш |
| S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да извр |
| низно поклони.</p> <pb n="35" /> <p>Сад кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од п |
| ...</p> <p>— Тако, синко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је п |
| тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, |
| ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах при |
| Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини по заповести |
| е.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече кадија са погледом управљеним на пандура, — да га нисте |
| и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме ма |
| чисто опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја |
| о наоружаних турских пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најру |
| дијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очим |
| .</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо |
| војој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка |
| онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо |
| зманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше |
| ..</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја |
| </p> <p>— Море, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну пре |
| ..{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену за |
| /> <p>— Послушај ме, момче! — поче опет кадија изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах би |
| n="34" /> <p>— Пусти их! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђош |
| Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико тренутака пандур уђе поно |
| чи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово мо |
| другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови |
| о а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па са |
| и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни д |
| вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нар |
| ићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах извести |
| Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти |
| неким страхопоштовањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком |
| када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" |
| >Пандури одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бект |
| реко његовог рамена. </p> <p>— Заповест кадијина мора се извршити! — викну један од пандура, пр |
| са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{ |
| на, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створ |
| е на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори гла |
| у са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђау |
| </p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а за тим |
| ље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га |
| тајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запу |
| главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко в |
| који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи м |
| била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је не |
| Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> |
| у са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове |
| ис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у про |
| ака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако |
| , кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као св |
| еда.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христо |
| о нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче |
| ...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо |
| ј Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!< |
| викну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од |
| почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око поклан |
| валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</ |
| ажити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава |
| и за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се стар |
| а и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши |
| <p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на |
| наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> < |
| ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> |
| ни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ј |
| азна (благајна)!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p |
| p>— Кажи, војвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! |
| да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p> |
| само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута |
| о вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше |
| ја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путова |
| гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македони |
| у, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Ј |
| ва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио |
| камиле!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева |
| се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— |
| м на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, оч |
| лам".</p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.< |
| силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома |
| ки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује |
| он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја мо |
| био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p> <p>Ми |
| >И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако није мога |
| пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p>Ка |
| са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село С |
| <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</ |
| у Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како |
| на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, |
| ања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа ј |
| цко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави збо |
| ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро ов |
| брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало о |
| “ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премест |
| не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — |
| да је Зора изговорила ове последње речи казивале су мржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да |
| ко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више ј |
| јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарила н |
| усахнуле, удови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само п |
| олагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни после толиког та |
| ј смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казн |
| Кузмана неминовно морала постићи смртна казна.</p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман |
| мена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да по |
| оши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз пл |
| еше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — из |
| Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досу |
| ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p> |
| овника и најопаснијих царских одметника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову. |
| старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после дужих прегово |
| Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог магацина. </p> <p> |
| ом.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Г |
| овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турс |
| ко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео |
| несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку сво |
| сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без ду |
| — Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану |
| ца па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на |
| су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами оче |
| у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за |
| ложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>К |
| тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегств |
| {S} Из неких политичких разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за |
| алуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беш |
| и добровољци не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њих |
| им властима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума |
| и, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на |
| .{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут |
| јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза г |
| е и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да |
| дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш |
| издадох!...</p> <p>— Кога?!... шта?!... казуј! — питаше убезекнуто Сима, преплашен Кузмановим р |
| у сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах по |
| ом тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицк |
| гледајући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко |
| д грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши М |
| цаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеж |
| ода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само вла |
| српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо ј |
| них осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да пров |
| ију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих варош |
| ан велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У на |
| Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није в |
| о.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицк |
| еликим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваће |
| аћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</ |
| е и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, приближа |
| </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрч |
| не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!.. |
| ујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби шт |
| а у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непре |
| шкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p |
| ука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! |
| свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапск |
| т као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјај |
| љи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска |
| о ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрв |
| се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} Њима |
| њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, |
| ати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка |
| ом, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне р |
| них топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак |
| е и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ран |
| стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радо |
| ико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту бр |
| етреса поубијане хајдуке, не били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржа |
| n="136" /> <p>— Да није случајно прошао какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ б |
| ору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године много брже н |
| еше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске странке, т |
| своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из |
| прскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних ше |
| реба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја |
| же и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко ут |
| па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослобод |
| сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика |
| овом телу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и т |
| Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се |
| к трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо вр |
| ајзад не претвори у праву љубав — љубав каква се може замислити само између двоје младих, када |
| то опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тр |
| едан од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођ |
| трах.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>По |
| глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим |
| Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник |
| з државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити п |
| савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", међ’ осталим |
| ном косом изгледаше према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!.. |
| спојене па се изнад очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила |
| ј помрчини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгле |
| Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После поду |
| тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> |
| у биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далек |
| страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога х |
| ово учињено више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се св |
| ко свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош д |
| ити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и |
| отпоздравише му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори |
| реломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</ |
| м од оваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране. |
| двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ј |
| преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливад |
| :...</p> <p>— Људи?!... преко зида.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица ве |
| оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са којима изобилује готово сва |
| озније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Т |
| адијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузм |
| ви, продираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{ |
| во хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити. |
| ости и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан |
| носно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околина вароши би |
| >— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. |
| јала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стено |
| трпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите |
| а, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, одакле би могли да упада |
| трић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Баците поглед на другу |
| "178" /> <p>Варош сама изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је |
| де које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: |
| а, према осталима Арапима изгледаше као какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —ар |
| а гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро |
| како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само д |
| пет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј |
| т година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за н |
| ља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али в |
| пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па |
| сто завукао у мало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тел |
| права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног |
| се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p |
| јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Пом |
| Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о сно |
| у.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног |
| кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка |
| о се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> <milestone unit="subSection |
| </p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека |
| каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица. |
| морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне ч |
| кве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето |
| рло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и де |
| више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... |
| д се сви сложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. |
| томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је н |
| ва лешина, тек се онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} Остали другови харамбаше Миц |
| дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша непрест |
| {S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка |
| нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо з |
| и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање прем |
| амену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Р |
| {S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући онако снужденог свог ратног |
| заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом |
| ни га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцим |
| камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облак |
| светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје |
| зад их заустави огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки д |
| е извињава код ових његових угоститеља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора |
| ће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он м |
| са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи чит |
| — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са о |
| ош није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши д |
| 140" /> карактера једнога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела. |
| орђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је С |
| у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако мога |
| бојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора б |
| ма једном Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После н |
| а, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакл |
| као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Висо |
| ови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</ |
| ве зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и та |
| своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похва |
| ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ј |
| к се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу.</p> <p>После поду |
| м одбеглих Турака, већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се |
| томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвн |
| турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно |
| до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве |
| приближили својој стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наор |
| е и напоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да |
| вајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извлаче из оних својих склоништа, из |
| вар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио как |
| ко он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и де |
| да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> |
| е наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше |
| он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но М |
| } Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици за |
| бавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли изби |
| еома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако сл |
| ом код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцим |
| тима, јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момак |
| икну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опа |
| ци толико страхујете!...</p> <p>— Како, како?!... на који начин?! — питаше сад паша још брже а |
| друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, |
| м и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше раз |
| рапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, дол |
| а је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и |
| ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да |
| ет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!... |
| о пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз |
| и у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој пос |
| сти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође н |
| <p>После овога објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком |
| ше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по т |
| шност морала је скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, к |
| итиваше потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако |
| еба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег разговора са |
| о се он договараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им |
| љ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и |
| оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја не |
| аших људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликов |
| ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада |
| ашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко м |
| ам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они на |
| <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према |
| заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и |
| , јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, кад |
| оговорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до ре |
| јкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено непријатељство и последње време беш |
| зи војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињств |
| апале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака |
| ајзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — с |
| другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини |
| еколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на |
| а брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који с |
| ли с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са |
| еше прилично и то стално настањених.{S} Како је имао прилично новаца, то кријући се, проведе ов |
| прости!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиж |
| — Турци толико страхујете!...</p> <p>— Како, како?!... на који начин?! — питаше сад паша још б |
| ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капе |
| с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да бе |
| Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој приј |
| ш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је о |
| г ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан и |
| ...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала |
| им везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио |
| бији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад б |
| p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време |
| упи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколико хиља |
| а лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Ту |
| е приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74" / |
| јке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потуч |
| ни је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам |
| е бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви њего |
| е трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствар |
| га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пр |
| омислити.</p> <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем да копају отпоче |
| и, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао |
| ио већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка |
| наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким. |
| у то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало |
| рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? — у |
| а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непреста |
| је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше сам |
| токо плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге ст |
| <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се |
| г Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пламе |
| еше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арап |
| то.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана |
| ко тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како је жив |
| ан, сав усплахирен и не прибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе Си |
| ког тамновања почеше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> |
| {S} Једина разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог |
| а, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме п |
| испод отвора од тавнице и посматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли п |
| кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p |
| аду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му |
| одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p> |
| ато стање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати ко |
| а редовно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли да провод |
| оследњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, о |
| како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то |
| га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> < |
| на, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог глас |
| трасне љубави — познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у гру |
| аницу од затворених врата приметише ови како продире светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола |
| иња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да |
| рудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако зат |
| који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто за |
| рни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка јендек |
| о остављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од |
| <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне с |
| раху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb n="190" /> <p> |
| штање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем |
| по њиховом обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изглед |
| блику.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који |
| ти.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код теб |
| еколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој н |
| /p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано о |
| и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагла |
| p>Мицко је седео забринут, размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} |
| у још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лаве |
| > <p>Беху се сви задубили, посматрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а н |
| страшно згрозио од смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и |
| } Срце му заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додир |
| од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мра |
| а и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху |
| лиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, п |
| рбин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми д |
| ради сигурности затрпавали улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контро |
| својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове.</p> <p>Сад наст |
| још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану гд |
| крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцима својим падају Арапи, којима више лека |
| агане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и |
| <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, |
| не а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи између Србије |
| дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што |
| цко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа |
| тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са својим насиљима прем |
| ну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре |
| поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке о |
| ћ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пус |
| а — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p> <p>— З |
| олео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема |
| лева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму з |
| е а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и запо |
| крвника и убице нашега бога; судите му како знате — рече један од њихови старешина.</p> <p>Ужа |
| у, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по најв |
| и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Миши |
| епасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, за |
| лико Турака — староседелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног пар |
| ка.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрач |
| уке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> < |
| тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! |
| али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала! |
| ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, з |
| ђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше д |
| то сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у |
| најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то н |
| пуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед непрестаног путовања, то |
| јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну |
| ет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од деве |
| и у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одма |
| ћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и |
| сигурно напасти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који и |
| изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити. |
| зучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на гран |
| ивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он ост |
| ке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли |
| говим трагом.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стига |
| жином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове по приватним кућ |
| p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосн |
| војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да |
| смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да |
| ојвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаган |
| од тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосн |
| све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече |
| д које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би сил |
| <p>У једном крају испод једног великог камена опазио је змију необичне величине.</p> <p>Одмах |
| у.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној т |
| угих остатака, сем седишта изрезаних од камена.</p> <p>Пошто овако разгледаше ове мрачне одаје |
| д Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом |
| лица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — Христа |
| у између пукотина од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и с |
| видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше н |
| <pb n="195" /> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по с |
| влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрес |
| ике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење.</p> <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је |
| видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га прене |
| опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{ |
| екавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после четв |
| караван реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа ње |
| вим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама |
| сан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених са великим мешинама напуњеним урмам |
| ао да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном касу трчала изгледаше као да и |
| т!... пре неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да н |
| а.{S} Најзад се указаше неколико њих на камилама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који |
| p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуц |
| ри са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше у |
| стина, они су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би М |
| рапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сест |
| х беху појурили на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Јед |
| и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану |
| са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових кош |
| Овде су биле нарочито познате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзино |
| створише се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а |
| ак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне |
| са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини дода |
| уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чл |
| ицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, ал |
| приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва |
| ицко напио воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би св |
| и да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је про |
| риђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После н |
| ћ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле |
| и после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове к |
| . </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случ |
| ло одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и о |
| ли.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скину |
| ви Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу растоварио па јој онда р |
| са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина |
| на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону пустошну равницу, правиле су чит |
| браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору го |
| .</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено пос |
| ва се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица |
| </p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако д |
| </p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле и пођоше.</p> <pb n="197" /> <p>Сметови од песка |
| арно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радозна |
| !</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— Кажи твојој кам |
| пи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће с |
| а родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све до |
| ране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за |
| брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опаз |
| че Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљак |
| ва извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута п |
| е више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру |
| немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи. |
| н поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посма |
| болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, |
| мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поре |
| доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто |
| <p>— Право на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапс |
| </p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И к |
| нцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Са |
| било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{ |
| ову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и продужише путовање.</p> <pb n="198" /> <p>— Бу |
| у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леж |
| растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако б |
| чуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је више мо |
| са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и продужише |
| највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи |
| са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пут варо |
| он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови |
| о, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома |
| ћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на дру |
| н био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема |
| ећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове |
| ео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би |
| де принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сиг |
| d="SRP19024_C1.1"> <head>I.</head> <p>— Камо селам бре, ћопек <ref target="#SRP19024_N2" />! — |
| и и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаниц |
| и.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а |
| исам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му |
| к он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да ост |
| раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета радо |
| стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалам |
| мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле |
| нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут прем |
| мници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некр |
| ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну гр |
| о је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору зала |
| помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода |
| мо бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по |
| ано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа |
| оћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао |
| и, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота |
| ао да јецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу |
| анија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и |
| престајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљ |
| } То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и сам п |
| бије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и |
| ћ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време |
| д пештером се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху |
| ног парчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, |
| д најопаснијих крвника турскога народа, као једног од најопаснијих својих <pb n="126" /> одметн |
| {S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако славно прође.</p> <p>С |
| а Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турч |
| .{S} Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико трен |
| овим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да га што пре |
| еј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубија |
| на га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срц |
| е над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им |
| провлачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић ти |
| .{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <q |
| ваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n |
| а горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је нас |
| тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ра |
| а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пут |
| иштву служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као |
| стави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, |
| ивши своје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> < |
| орим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док с |
| ика и крвопија наше браће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и најопаснијих царских |
| а пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано прич |
| ња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек |
| за Мицка као највећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво |
| уд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак о |
| и закрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</ |
| >Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких |
| о Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши |
| е нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу д |
| воје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше св |
| мена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у ра |
| у Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На |
| одигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на све стране сво |
| камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Ал |
| нај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Миц |
| оћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> |
| војку и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад г |
| — Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Милано |
| бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне п |
| е само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се исти |
| његови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маро |
| м у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Кост |
| цније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то |
| !...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.< |
| чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљај |
| ји непрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у б |
| ћ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео |
| p> <pb n="203" /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађуј |
| овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово свет |
| атовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После |
| .{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са кој |
| чао са својим богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} |
| ажио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} О |
| тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За |
| ску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу как |
| вечере није одмах <pb n="21" /> спавао, као и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући г |
| је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је |
| е ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху |
| он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије према њој више су бил |
| сно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника и крвопија наше браће |
| али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бу |
| едно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако |
| г попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прав |
| и махом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Ми |
| је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим А |
| у све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена |
| постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога х |
| раци се приближаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n=" |
| Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све пос |
| а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раски |
| полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, ча |
| иња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p |
| ванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе |
| свестица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га |
| езавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно |
| и Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очек |
| и видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко поклонише кадији Б |
| Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после |
| } Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, |
| рано зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чу |
| ртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пу |
| Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра |
| иђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У ме |
| а а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час тамо час а |
| га размишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му п |
| а робије, јер му беше његово јунаштво — као познато још из заједничког ратовања са Турцима, кад |
| Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к |
| понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивн |
| д Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу |
| аше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Миц |
| е Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак |
| о у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Так |
| а ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запа |
| ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор |
| м.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег |
| ве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, стал |
| ови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног мест |
| харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у |
| е ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем ч |
| и ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Баците поглед на д |
| убоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или ба |
| награђиваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу |
| p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да код сваког до |
| ругих...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа. |
| ко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили п |
| робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једног од најопаснијих крвника турскога народа, као |
| а Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и то, да је он убио М |
| но пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу о |
| љачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре свом |
| у му остали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем |
| само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе б |
| не!... </l> </quote> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрло |
| ајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним ши |
| сејан детелином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изг |
| и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код |
| предрасуда, платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи ле |
| угошћавали га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође |
| их седам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, осуђени |
| јим костурима доцније послужила Турцима као успомена на сећање храброга харамбаше Мицка.</p> <p |
| рмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> |
| урњава, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање све је то трајало неколико часов |
| отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у буга |
| се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обич |
| >Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидо |
| у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојк |
| ма кадијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са |
| горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сад |
| остељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска во |
| ри Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи |
| о ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав |
| итељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је |
| аже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ре |
| ’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше |
| а дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се сп |
| г ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— |
| ћ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у ве |
| ладе цуре уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из |
| ласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову |
| м а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са сво |
| села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније ода |
| Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ трид |
| о око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово |
| у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је |
| b n="178" /> <p>Варош сама изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежал |
| 3" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али и |
| Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За н |
| Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Ње |
| празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — |
| се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овог |
| оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му |
| рмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У |
| баша и великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким повер |
| } Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он с |
| је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечуј |
| т управникових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турс |
| српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дана п |
| ад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше утекао од он |
| гло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} |
| ао какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храброс |
| >— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — |
| Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав |
| атора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно би |
| ом.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко |
| ра, испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дал |
| јим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женид |
| крилу му старе српске гусле, остављене као символ његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погну |
| ио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете |
| оре од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда |
| лед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одг |
| ху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја |
| <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу о |
| један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка |
| е Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклања |
| д њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше |
| ају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају |
| а неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> < |
| дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Ара |
| убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог конака!...</p> <p>— Знамо, зн |
| вих лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му са |
| Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је с |
| по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звона |
| да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, |
| груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу |
| јући обојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат. |
| кога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног |
| ња њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, |
| каше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и |
| {S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као б |
| је у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече |
| анова, према осталима Арапима изгледаше као какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква |
| овеком, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје лич |
| једно страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — ре |
| дну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било чов |
| е дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху свој |
| мпа још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној к |
| звездана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском сво |
| м своје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој ст |
| от и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога жи |
| ушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су |
| ок — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се г |
| ећ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кр |
| истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p> |
| и што више наједио валију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> <p>Валија, па |
| трињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су |
| о њених топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан кур |
| у и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут в |
| у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији и најспособнији за такав положај у тако |
| .</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела |
| кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се примети |
| кво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", међ’ оста |
| уцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послуж |
| ну само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро з |
| и буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином |
| ину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријеро |
| ити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, посл |
| еше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу пом |
| ша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисм |
| мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и |
| еома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси л |
| ога месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дично |
| и небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ве |
| Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправд |
| ле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим хр |
| мануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре в |
| кога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико зад |
| та... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је |
| xml:id="SRP19024_N8"> Исти и сада живи као винар. </note> <note xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Е |
| уди без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријат |
| р Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно |
| огледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицковом затвору.< |
| унак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са к |
| сваки па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ни |
| јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ као за свог оби |
| > <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше в |
| ем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај д |
| ити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти да |
| за те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтел |
| а је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења |
| ђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустен |
| ито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицк |
| Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко н |
| ења са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је |
| , црном косом изгледаше према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драг |
| да размишља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то свој |
| Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је цео ча |
| чао, и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се |
| одаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и |
| ге паше и многи турски великодостојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој |
| те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа чи |
| дмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од |
| и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| и?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Ч |
| дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу остал |
| може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да сва |
| подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за |
| {S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а |
| т.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у тол |
| ом исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно бе |
| другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на но |
| Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крс |
| емој се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицк |
| стави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— |
| већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} |
| е то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно раз |
| у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде прек |
| звијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али |
| Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, кад |
| етку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако |
| и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само један милион с |
| а примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и |
| болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се |
| ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, боре, кој |
| пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управникових р |
| на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} |
| га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да |
| и преко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни доврши |
| пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад |
| > <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим |
| а устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са ч |
| њу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— |
| не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су вер |
| још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је тако |
| ас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што |
| тамошњем становништву служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала |
| и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди т |
| е Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је |
| рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу. |
| ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно |
| P19024_N6"> Српским добровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни. |
| нтни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуња |
| д по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић пов |
| еше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говори |
| као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га д |
| са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз |
| ејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, к |
| а није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажар |
| уће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома |
| P19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml:id="SRP19024_N8"> Исти |
| брве спојене па се изнад очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се раз |
| у о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не |
| е.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је |
| ног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Мил |
| од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаг |
| о посматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да з |
| зи где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> |
| а зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса п |
| неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша н |
| о!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо п |
| њу са Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1877. го |
| борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зра |
| ном.{S} Преко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собо |
| p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин |
| кољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице |
| седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија |
| тадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стр |
| ко, како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева са |
| ој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он |
| радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло кор |
| >Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што |
| породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он пола |
| рима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха. |
| колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепот |
| е падајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћном паду.</p> < |
| </p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она туго |
| мској помрчини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да ра |
| ететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="5 |
| смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са св |
| најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем б |
| p> <pb n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Бо |
| е растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Нај |
| де опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у |
| ло није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Ста |
| пенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону |
| друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је бил |
| ски сине) узвикну Мицко љутито. </p> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишиц |
| пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су п |
| ући, оставивши момка недирнутог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} |
| а по Македонији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до к |
| и, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебде |
| изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лага |
| {S} Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем |
| синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко осветио!...{S} Ја с |
| Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује |
| уша моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом... |
| е Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — о |
| војом четом, то команду над њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим |
| одно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чекал |
| бављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше ови |
| у његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицк |
| пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед с |
| његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и |
| у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појур |
| да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Стар |
| покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровољачким вођама, да би |
| еста пуштен, награђен обилато новцем од капетана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, |
| а... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> < |
| шку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејр |
| лужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако н |
| е већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати с |
| их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Ара |
| ! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја |
| Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови ран |
| штву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да би се и |
| и.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да |
| га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — |
| лободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он проведе овде неколико мес |
| >Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са д |
| Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накр |
| неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било |
| > <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен од |
| /p> <p>Један од момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па |
| и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких г |
| скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано |
| м дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше пре |
| шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и |
| а неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљ |
| барале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према врелом сунцу као |
| у на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамници. |
| о дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше д |
| ло од превелике врућине, само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила и говором |
| а другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. |
| лаву своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом брзином све дубље и дубљ |
| Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других |
| ег председника бугарског министарства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог ју |
| еше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим во |
| то покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе |
| сјају и нежности самога <pb n="140" /> карактера једнога људског бића, како мушког тако и женс |
| е.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам с |
| лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од ма |
| <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу |
| .{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Је |
| Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој каф |
| , да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како!...{S} Цела чарш |
| дмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну поли |
| } Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покриве |
| p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује р |
| ем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — |
| тано у твојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш п |
| } Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се упр |
| таде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p> <pb n="51" /> <p>Већ у пролеће — 1877. г |
| спеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами |
| тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро |
| више и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само |
| орић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се з |
| м плива.</p> <p>Камила је у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.< |
| га кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, се |
| е тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухв |
| орало растужити посматрајући ову ужасну катакомбу, која служаше ондашњим властима за место где |
| ачин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу планински |
| проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако |
| мом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзи |
| апи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом сас |
| даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, кој |
| ак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског песка чисто |
| нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве сп |
| урче, чудећи се.</p> <p>— Турчин!...{S} Каурин!...{S} Бре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, |
| селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено Турче, чудећи се.</p> |
| из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. </p> </div> <pb n="69" /> <div type="chapter" x |
| мовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... —</p> <p |
| S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! |
| ћ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављењ |
| иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и његов |
| они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, |
| ћ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју п |
| и кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хт |
| у беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, |
| опију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са |
| p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада ника |
| p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде велика граја |
| начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у ка |
| ма заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доб |
| } Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који |
| м дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше ре |
| е, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да |
| " /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако |
| е кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Г |
| доци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</p> <p |
| ицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и ј |
| ве на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра. |
| Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској вој |
| <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицко.</p> |
| слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, појури на в |
| суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Ко |
| а.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити својом со |
| } Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћ |
| и место њега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њих н |
| он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше по |
| кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре хор од |
| аре тихо спокојство или најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — птичица.< |
| остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне оморин |
| ху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обе |
| беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад |
| ше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше наша |
| одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— У |
| се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због ова |
| јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима |
| го посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, |
| е собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, |
| па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не пр |
| тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет се |
| пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb |
| това, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам хара |
| руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице још н |
| гала, када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, прошаране овде-онде и по којим ц |
| о вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако див |
| харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пе |
| 0" /> танковрхе јеле... стари храстови, китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као ка |
| {S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на планини Петрињи.{S} На неким опет м |
| рисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да з |
| ећ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им н |
| пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам ј |
| аци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, као бисе |
| /p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасивши сам |
| а дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не |
| Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опе |
| о пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, |
| х турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривен |
| ре — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна ср |
| ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муњ |
| толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забрујаше многобројни гласов |
| облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} |
| им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се |
| била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла |
| едини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини |
| омци при свом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то ис |
| се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенск |
| да овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико |
| ице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у так |
| ашно ускомешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нис |
| и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним метцима и |
| > <p>Кад беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{ |
| шчаних сметова и кроз оштрих планинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наи |
| оз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакве случајеве.{S} Но ув |
| ер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре прав |
| олико часова улогори се међ’ планинским кланцима на планини Ниџеру.</p> <p>Недалеко од његовог |
| вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се |
| његове куће, улогорисан међ’ планинским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он о |
| урликање курјака, које међу планинским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од |
| рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му ј |
| ст месеци, као што рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{ |
| м бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је |
| /l> </quote> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> |
| м помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Трипол |
| узела, па заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљеним на пот |
| S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагизд |
| опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало |
| ти чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и н |
| идеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</p> <p>Ран |
| ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводом Мицком |
| харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје ја |
| p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету |
| </p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се |
| аш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у с |
| а предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка М |
| ко!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они одмах п |
| храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер |
| </p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у |
| > <p>Ура!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више |
| !...{S} Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазећи са Куз |
| ивео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што |
| > <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођо |
| можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али ка |
| аше Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље |
| к им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се са |
| Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И о |
| и.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су |
| ко повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кро |
| старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... напусти |
| у страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изнена |
| ао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно г |
| збуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... гд |
| га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он |
| ните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицк |
| шом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах з |
| егало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да |
| ести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> < |
| ! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да ув |
| и праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одај |
| хане, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише ови како продир |
| казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако тронути као |
| "SRP19024_N11"> Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </no |
| НИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕ |
| одар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и о |
| цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама |
| еху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, |
| чу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера |
| ије смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу г |
| е, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да нас |
| тав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на нек |
| ађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, син |
| p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не ви |
| а баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви |
| ском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забел |
| Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа ј |
| кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао к |
| ад нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продуж |
| е и опет завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милев |
| како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p |
| ити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са |
| „Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме |
| м одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Корац |
| векет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало |
| ме Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас |
| ростор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко разд |
| . о... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се г |
| едну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу |
| живљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно проле |
| нека страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је |
| — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} |
| ојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен |
| — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад |
| лица у богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом ср |
| доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} За |
| , којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од ко |
| који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— |
| више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја |
| у познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин. |
| најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да ви |
| магала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но уз |
| а мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само |
| мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жи |
| сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quo |
| — Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> |
| зношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да |
| о задобијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је |
| освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам |
| сечног заједничког тамновања почеше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну из ов |
| ала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајал |
| адо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је |
| ицко имао једног свог старог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био ј |
| т па кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врап |
| тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је бил |
| <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живе |
| На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петр |
| е био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да |
| а ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зим |
| ти био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Ми |
| тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором ископали, п |
| ујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Краварем", јер је неговао доста вели |
| м је онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зр |
| <p>— Опрости бабо, издадох!...</p> <p>— Кога?!... шта?!... казуј! — питаше убезекнуто Сима, пре |
| е то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко |
| да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — дев |
| их најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога шт |
| снији.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени просто |
| му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и д |
| сти, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски |
| ам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!...</p> <p>— Како, ка |
| на и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га |
| вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима |
| Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.< |
| лева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хран |
| била је Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p>Сва |
| сују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се |
| м да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш |
| ећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{ |
| па из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други |
| борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још |
| <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој |
| а тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица. </p> <p>— Поред све |
| се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се |
| стак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете! |
| енух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узал |
| Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! |
| братима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? < |
| } Многе црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и кра |
| а, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је о |
| и сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње |
| уништи онолико наших људи на Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим |
| ва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су б |
| да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он њихов зет не може |
| је била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, |
| ="subSection" /> <p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји о |
| о полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кро |
| мила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао у |
| многобројни Арапи успеше својим молбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из п |
| ар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег |
| слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио |
| <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијен |
| да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и дост |
| ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију првашње расположење.{S} Управо сад беху још м |
| ..{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“... |
| ад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињ |
| ља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у сл |
| усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући богато његово гостопр |
| } Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница је |
| е редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да |
| оле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Ми |
| у имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа дру |
| мири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се |
| ед затвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да |
| јави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад |
| оја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију |
| као, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не |
| ио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арапима изгледаше као |
| оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али |
| је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде |
| кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и |
| а си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерасполож |
| Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и други |
| а неколико часова Зора се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од |
| ој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки при |
| о четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам ос |
| у се сад он са својим друговима, склони код својих земљака, којих овде беше прилично и то сталн |
| о, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и мат |
| Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p> |
| у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до п |
| уди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпу |
| јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p> |
| ди на Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...< |
| дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, д |
| не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још |
| ир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} |
| били беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен |
| његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> < |
| у служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз |
| ог зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити |
| аде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То |
| ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... |
| о још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиромашак, ал |
| од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место |
| ах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада |
| стиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{ |
| ав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неко |
| им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од ко |
| ...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жар |
| приближаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n="173" /> |
| ху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреб |
| вог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од |
| ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После |
| засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер |
| аоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондаш |
| а сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! — одг |
| јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово од |
| — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код |
| а и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак М |
| ицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде велика граја између |
| ти, како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну |
| Његово хајдучко одело издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то си |
| <p>Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима н |
| становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет пат |
| а је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћ |
| оварали су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и |
| ="6" /> онде, тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још |
| рка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк п |
| трахом саслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p |
| оја беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да ку |
| потпуно наги, сем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>По |
| енскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} |
| а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко д |
| </p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним метцима а тако исто и |
| се.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху |
| еома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Ара |
| Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p |
| се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{ |
| упњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!. |
| S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману |
| песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо прелама |
| ад и на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више |
| гар, одмах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где су |
| /> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну ју |
| ше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Н |
| у без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина падал |
| и.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше шт |
| и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та гран |
| емље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца с |
| о да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је бу |
| таког огромног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом на |
| и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је састављена ради суђења харамбаши Мицку и његови |
| нова оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога мог |
| а са сељачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и п |
| ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за другим, која би можда и |
| петан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах поле |
| Он немилостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турч |
| танка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су |
| који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>По |
| паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштеном, гу |
| дужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворен |
| једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би про |
| г бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> < |
| радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је |
| .</p> <p>Једини становници ове тамнице, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} |
| ше сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{ |
| на једва сустиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, |
| — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја |
| стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке п |
| ослата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако славно прође.</p> <p>Сад настаде опет страша |
| која су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику |
| ни командант над руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом ком |
| се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је |
| ући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано турче, попрскано свој |
| ља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дођ |
| ут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде мо |
| чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземнога мора, између |
| они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — |
| лао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада в |
| и поглед казиваше храброст и одлучност, која ни после толиког тамновања није могла изчезнути.</ |
| жити посматрајући ову ужасну катакомбу, која служаше ондашњим властима за место где ће преступн |
| своја и своје дружине отровницу змију, која ће им само још за неколико тренутака жестоко изује |
| отуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски до |
| време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на самом подножју планинском.{ |
| ад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и гу |
| чаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте с |
| оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвет |
| вде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама рашт |
| томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и |
| беше окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} |
| оли а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овак |
| на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешино |
| p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, са |
| могла се упознати она блаженост и љубав која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</ |
| н се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану |
| ајући наишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Миле |
| и глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили мест |
| крио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да |
| етима певајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посма |
| ме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа н |
| у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он ј |
| ој енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> |
| е покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела св |
| ишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху о |
| плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се |
| тра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и нес |
| ви од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огр |
| ху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у коли |
| па.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима |
| ах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да с |
| зва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева м |
| имбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да в |
| Они се сећаху сада оних слатких часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о проле |
| {S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланцима далеко одјекиваше, а није |
| ио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрум |
| потребно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашани |
| ад да им прети опасност од оног камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене |
| ет, потпуно наоружаних турских пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— |
| азили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задираше врло високо |
| арак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род т |
| ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, п |
| о.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њих |
| штво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни становници обављали махом су радили |
| ај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче. |
| то вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандур |
| ао што рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турак |
| ацима од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не |
| вори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p> <pb n="1 |
| оследње речи није радосно примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изговорил |
| срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље |
| дају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{ |
| су вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада бе |
| Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се бе |
| љи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њ |
| допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај |
| Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да |
| воју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвор |
| оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ов |
| помагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за |
| пустила се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повиј |
| а птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатор |
| да могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом |
| разноврсних предела лежи Ресен — место, које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да |
| о упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим |
| ви харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике и царск |
| примети живо створење у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он о |
| носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад ј |
| Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који |
| оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни з |
| да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио |
| ву собу.</p> <p>— Халаразола, синко!... које добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за |
| им грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да |
| обро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харамба |
| а оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у п |
| /p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опет с |
| морни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ов |
| дник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p |
| око отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као |
| ече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да |
| у у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, |
| шља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим з |
| тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није |
| Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се |
| видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чуј |
| ти ону гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кора |
| а на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и |
| биле нарочито познате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И |
| у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога |
| Разговарајући тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихо |
| а пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> |
| вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А.. |
| .</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, |
| Један делић неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на |
| се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га на душек и з |
| де као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покрив |
| вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем |
| з пријатељски поздрав надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрав |
| о кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћ |
| на овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом п |
| ти у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали |
| ином огромне задруге, од преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Истина, било је од ње |
| само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пр |
| задруге, од преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много с |
| ажио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> |
| че домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стар |
| море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана |
| шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!. |
| им добровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Срб |
| ружином придодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбијанаца.</p> < |
| довољи овога јунака после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста |
| под команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руско-српском војском, к |
| је на свадби једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дан |
| ка бугарског министарства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и к |
| авицом испекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово до |
| е поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да |
| нали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико |
| убијених душманина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не мога |
| ну беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео |
| онова видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у теш |
| једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у нишком |
| утака указаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право |
| римете грдну множину од онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами бе |
| са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах |
| ! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, не |
| а његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устр |
| било, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, господине... |
| рски великодостојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред |
| траја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах почеше котрљати одо |
| н, орањавили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људск |
| уло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекиваху час када ће бити |
| о потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> |
| аганћину, облеће око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекој |
| међу оноликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, |
| ина није се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није б |
| p>Опростивши се овога српскога крвника, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се |
| оше са собом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њ |
| заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше овај пламени ветар, других облака није ни |
| су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци |
| едаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, |
| би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а |
| ио прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је |
| ше један од његових крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим свет |
| а са удовицом једног бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме проти |
| љаци, пошто се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да б |
| а грме крештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба н |
| ар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Панду |
| дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди |
| назовем бесним и крволочним курјацима, који својим разјапљеним чељустима излокасте толику неви |
| имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро |
| у оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо |
| а да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових |
| е незаборављаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу |
| ише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно |
| {S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити го |
| поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.< |
| ко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзириц |
| олику навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у са |
| а све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </div> <pb n="111" |
| мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађ |
| > <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у |
| се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског |
| најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} |
| договор између валије и присутних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви с |
| Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим |
| д прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Ста |
| капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгл |
| лу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног б |
| беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У |
| ји беше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type=" |
| ак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македон |
| измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили. |
| задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и му |
| родужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих... |
| азивали су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајал |
| ре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу |
| ило погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицковом затв |
| он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушк |
| S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазн |
| поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме села |
| — викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта ј |
| састави чету од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, |
| чудећи се.</p> <pb n="57" /> <p>— Који, који? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још |
| бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p |
| их виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радоз |
| и од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хл |
| енувши се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка |
| ајпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимиц |
| у изненадног напада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху |
| — Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да |
| ! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са свој |
| еше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се на |
| евом:</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш |
| ве.{S} Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који |
| .{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије свој |
| затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је целога свога века слободно ходао по народу свом |
| о је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту. |
| и, синак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по |
| а и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне поздраве.</p> <p> |
| разговарати и упознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда. |
| ољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке пр |
| преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На |
| у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично задрхта у том тренутку у његовој десници. |
| ши Ћустендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, |
| ти.</p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпо |
| ило Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему ил |
| .{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да |
| света! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — |
| , што сте га напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом сл |
| дан из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам |
| брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ |
| лави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за |
| ити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског песка |
| наћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше све оне јаме, |
| <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваност |
| е.{S} Они одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присил |
| је миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тел |
| ма да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да |
| ро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, а |
| је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за |
| једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасава |
| зад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у јед |
| х га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га А |
| тога царског одметника, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша. |
| да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене српске синове.{S} Ј |
| та си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђо |
| урци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако |
| ној пространој тамници, управо подруму, који беше нарочито намењен за разбојнике, који би били |
| неколико тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој |
| бвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море ов |
| >— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим дру |
| тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Кра |
| ! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p |
| <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вин |
| диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одм |
| и беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у сред |
| а је скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад н |
| дан јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо |
| Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути |
| — Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако |
| дрит Сава <ref target="#SRP19024_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, сас |
| лове, чудећи се.</p> <pb n="57" /> <p>— Који, који? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с |
| ике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p |
| p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.< |
| р ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; за |
| затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се |
| маћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка из |
| ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме |
| пут сами у слободи окружени пријатељима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и с |
| ам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, бољ |
| остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Ми |
| ахујете!...</p> <p>— Како, како?!... на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му из |
| опљанину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико недељ |
| ише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорника |
| могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада |
| <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније |
| почеше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је п |
| део забринут, размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га на |
| говом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан с |
| и Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ |
| посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лаг |
| епознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима |
| возденом полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Ур |
| решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са своји |
| извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и мног |
| холи Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју б |
| са у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд |
| авог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког продирања кроз т |
| тише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив н |
| се беше свет да посвршава своје послове који се на оној несносној дневној врућини нису могли ур |
| </p> <p>Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов |
| казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мисли |
| зрацима својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} |
| ицу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу све |
| ије беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као са не |
| јближој околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у ј |
| рви мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како г |
| кнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— |
| едног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзук |
| таде ужасна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили бех |
| тапатом камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Миц |
| врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа в |
| оред њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. |
| И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, веру |
| > <p>Домаћин, млад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шт |
| да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли про |
| ибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчв |
| по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који р |
| у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед неког прес |
| утра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у |
| , ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих ш |
| ојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде приличн |
| да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и х |
| лаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, |
| јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старин |
| винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њ |
| лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том в |
| ата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке ру |
| се приметити неке суве травуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоки |
| дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом оче |
| У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p |
| е.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које не |
| трахом очекиваху на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари св |
| и-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили с времена на време |
| ујући час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али |
| у је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А гр |
| општења.{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Њ |
| и упутише се право опет своме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тог |
| је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозр |
| апуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спреми |
| д оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што ре |
| тове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од другова саж |
| не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицк |
| цковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради извесног саопшт |
| ући се непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше |
| осто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у вин |
| није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од сед |
| дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он |
| гог саветовања како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Ми |
| лико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера |
| томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенски Муст |
| строжан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили гр |
| е и тромим погледом посматраше велибиље којим је обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше |
| ме, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не расту |
| исне љубичице, прошаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах обра |
| од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <pb n="88" /> <p> |
| силину њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, којима се Кузман обасипаше са својим друговима и са сво |
| раци, те премилостиве благодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа, благотворно су д |
| паша је непрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицк |
| ј нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Т |
| како под ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — разд |
| нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи |
| читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Ми |
| ата на хапсани једног дана отворише, на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у |
| дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и |
| рупчаге или какви стародревни лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> < |
| ања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом, |
| азе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</ |
| и-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, ов |
| ако затворе наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка.</p> <p>Миц |
| м друговима, склони код својих земљака, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Как |
| куче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку |
| ру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од |
| мо двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из |
| дне са седморицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све д |
| у чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да |
| ла, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрест |
| бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће к |
| , већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно |
| ити по неколико редова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишт |
| час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледа |
| о туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру |
| едовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост би |
| те тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} |
| дмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко? |
| чин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике ч |
| мишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до |
| ленаш показа још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} |
| што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладн |
| крвнике!...</p> <p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим друго |
| ад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и сна |
| м у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту |
| "147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И |
| pb n="63" /> расхлађивале узаврелу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.</p> <p>Станија |
| ње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они |
| етио оволику силину љубави своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он |
| е много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и ку |
| и у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S |
| да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубил |
| а ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове с |
| а неколико корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један пов |
| када Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са |
| ако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој |
| приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом ис |
| ерен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренутака изговорио.</p> <p>И заис |
| у не будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код сви |
| беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато |
| елнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! |
| ћи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтед |
| > <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је |
| ного лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више |
| цко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио |
| посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда т |
| сте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале |
| ну.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни |
| и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овог |
| а узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили |
| очијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не з |
| мо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек |
| лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према врел |
| грапним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује |
| ма не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран сме |
| врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благод |
| ше мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — |
| има, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После неколико мин |
| оред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све д |
| весео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да |
| , већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он с |
| их крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова бил |
| пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке |
| име већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док |
| ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га бе |
| овала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> < |
| н је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним |
| а свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, п |
| јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и |
| на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе д |
| ни харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави |
| Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за коли |
| " />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а ос |
| у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина |
| њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађаним |
| <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за |
| ред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше реши |
| е пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да |
| шага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Веле |
| Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјавивши му у |
| ре светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па |
| имитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се ма |
| са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху |
| остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова п |
| прилично одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао |
| у стропошта са предњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејањ |
| ици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у вр |
| али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кол |
| } Сад нестаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартин |
| срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више ниј |
| е Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> <pb n=" |
| коро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SRP19024_ |
| обровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор |
| као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Таш |
| зио од смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Ми |
| ш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови бех |
| це па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевају |
| а са највећим напрезањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види неб |
| цко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Али- |
| ешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када је он мора |
| ланаца земље, колико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро полови |
| им пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још н |
| Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака и друг |
| ријатељство није било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње |
| ма.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала |
| вог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнички.</p> <p>— Сл |
| <p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а нап |
| а.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— А |
| знала колико је силна љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубав |
| есет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одгово |
| ати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да ко |
| м, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> <pb n="37" /> <p> |
| III.</head> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и |
| А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ћ |
| е прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до |
| .{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је |
| грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаље |
| аџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему, колико је она везана |
| у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао при |
| оса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се ду |
| и камилу напуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када ј |
| нко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... |
| .{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима гу |
| (благајна)!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p> |
| p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене ј |
| атељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми ј |
| Зорине страсне љубави — познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заи |
| <pb n="89" /> <p>Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, колик |
| има није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону пустошну |
| чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> |
| } А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац |
| од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толико |
| ас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну в |
| на, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обда |
| аду била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кри |
| што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може зна |
| а коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може с |
| ш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо |
| ендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрел |
| беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, к |
| нашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог не |
| не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану |
| га Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несв |
| о најпре побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабде |
| само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде на |
| </p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претовар |
| ођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руц |
| и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да |
| оло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и |
| о.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле св |
| изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће. |
| појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да |
| ку воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, и тако по |
| пуштајући густе и према светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target= |
| промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разго |
| а и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред врат |
| запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога миси |
| он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно |
| већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав месец |
| ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, срет |
| инуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, |
| мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Миц |
| ш му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћер |
| зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!. |
| голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, ра |
| ге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у |
| их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тираниш |
| рикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљајући тако добровољ |
| и поносно шета поред убијених душманина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о ж |
| Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу суср |
| жавали, упадајући често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калаф |
| који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Македонију, добровољци |
| урао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у с |
| дену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту свој |
| као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они плати |
| ог ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руско-српском војском, која је имала да р |
| инку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S |
| маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима. |
| а да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са својим добровољцима своју храброст ис |
| <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни ком |
| ицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође |
| е уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживе |
| караца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихо |
| еше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — |
| реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођ |
| еше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер се овако |
| ђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице |
| есто, које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму |
| азна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и бри |
| ј пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — одг |
| шан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не |
| пљати око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најз |
| </p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има ка |
| бично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља |
| пред.</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт ча |
| видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен |
| и најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу се |
| и јатагани.{S} Сад настаде још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грд |
| ио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} |
| стина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мис |
| е био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом п |
| .. срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицк |
| егства у планину, разговараше са својим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја м |
| оћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те н |
| соше њеној кући.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права |
| p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а други |
| естано уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад по |
| к и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав беше |
| и да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још н |
| n="67" /> ... целу породицу... запалио конак!...{S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко |
| чеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху |
| жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час |
| ових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то већ бе |
| овима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за некол |
| упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, |
| е високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није |
| гове породице као и за паљевину њиховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује |
| конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до у |
| ђоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет |
| ховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних мом |
| ренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног |
| друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозн |
| ом право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи |
| ан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се непрестано уз сеоске плотове.</p> <p |
| ећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико |
| наоружаних Турака одјури право ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагала и ту |
| тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова већ се раз |
| у са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечин |
| светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика |
| ки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не з |
| ше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил беше осво |
| ици и конзули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Оста |
| га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.</p> <p>Пан |
| олико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандури одмах довед |
| </p> <p>Чим ступише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и к |
| мницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку оштро |
| ом!...</p> <p>После оваких речи рускога конзула, сви остали посланици и конзули напустише судни |
| е.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзула морадоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста догов |
| етала <pb n="122" /> присутност страних конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> |
| послат нарочито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед |
| рускога конзула, сви остали посланици и конзули напустише судницу а руски конзул и даље остаде. |
| Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више |
| живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p> |
| фендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а |
| он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај |
| да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво |
| тклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисање трајало је неко извесно време и онда их ос |
| тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се јед |
| Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тре |
| Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури право к |
| воје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часо |
| > <p>Пашага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом |
| одо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти да |
| } Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> <p>Сви се зг |
| аца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је б |
| и таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим |
| : </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!.. |
| љ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио са |
| едан од дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Г |
| осподару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упи |
| а већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељацима села |
| о они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ |
| очи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За нек |
| ла, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, |
| ка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кола и пођу |
| заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али |
| p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. < |
| , правило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од марти |
| ете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави д |
| пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} |
| Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ |
| аспитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију. |
| спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку |
| амновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, |
| а и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако |
| на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од ку |
| е већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицама д |
| ко ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — да к |
| у земље.</p> <pb n="176" /> <p>Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је била |
| недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излаз |
| стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми |
| ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb n="176" /> <p>Мицко ј |
| беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладо |
| страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог |
| аху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p>— Стан |
| радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</ |
| ова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са |
| ана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> < |
| ца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди |
| ху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову д |
| дура, такође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, |
| и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зн |
| p>Тајац је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају |
| е све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.< |
| ор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени простор, да је полугом одмах удари |
| из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што |
| Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <p |
| лако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он |
| низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим |
| арамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очима!</p> <pb |
| месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они домини |
| бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усан |
| презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенск |
| то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху и неједнаки тапат, као оно код п |
| авници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као |
| то идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет завлада мртва тишина.</p> <p>— |
| ицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на дв |
| масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугач |
| ву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb n="190" /> <p>На лицу родит |
| 6" /> <p>Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше опазио једну повисоку урму, |
| и на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За |
| !...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколико корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица з |
| ури супротним правцем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањ |
| ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас |
| у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док |
| азговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, |
| Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао ов |
| не.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално корачајући напред.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуно |
| о се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p |
| већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једном, као и обичн |
| осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p |
| метала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражи |
| им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, р |
| ао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се њих неколико опет појав |
| ћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је ур |
| превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу. |
| ада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.< |
| знад очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о с |
| а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, |
| деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повиј |
| ова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— |
| да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљ |
| д тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Пал |
| >Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станим |
| већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{ |
| о њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете |
| м му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада нала |
| тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очеки |
| S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабост |
| елика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се п |
| време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој дв |
| плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има |
| инулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македон |
| ој кошуљи са распуштеном, густом, црном косом изгледаше према светлости као каква богиња, чу се |
| а, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања робије.{S} |
| изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! — одговори му Мицко веом |
| .</p> <p>После свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста |
| Малешева.</p> <p>После извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у те |
| ог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остал |
| кивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачун |
| це не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за |
| искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили о |
| тру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> година до |
| сове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедају |
| ? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично |
| , има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, биће их ок |
| његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} Он с |
| га објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом рат |
| тим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног суђења Коста б |
| ала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <milestone unit="sub |
| исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш пока |
| ен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, |
| ојим насиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, |
| неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе ј |
| ци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са т |
| ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Коста т |
| ненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> |
| исто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-Коста, здраво! — отпоздравише му остали, — носиш ли нам |
| ткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се јед |
| се продужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је |
| престали са разговором, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрају |
| као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију к |
| а љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не сп |
| ху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S} |
| амо кад чекати!...</p> <pb n="19" /> <p>Костина кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи |
| , изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртв |
| се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} |
| вца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада |
| </head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде вели |
| ити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш по |
| <p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро |
| ду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, д |
| сти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније, из сел |
| ри када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код К |
| <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</p> <p> |
| аде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као успомена на сећ |
| ужина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радос |
| и чим опазише ове путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење.</p> <pb n="146" /> <p>Миц |
| ганом.{S} Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да |
| Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци |
| ако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који |
| а, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по |
| ји се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најз |
| живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап кр |
| оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп |
| би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања р |
| е песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а к |
| {S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг ни |
| n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А |
| га и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP19024_N8" />, а оста |
| снајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије у |
| стаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места |
| ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!.. |
| х са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед неп |
| е у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма |
| Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он |
| ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Нат |
| ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејање.</p> <p>— |
| би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упадоше сл |
| ко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи ви |
| си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек |
| — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну М |
| — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и о |
| пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, п |
| ет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Ми |
| динци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима |
| ушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа ви |
| S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака |
| ни тело једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p |
| на је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни зн |
| ма.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз зем |
| могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код ж |
| ко наге, само са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у св |
| ло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити друга ка |
| ађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, црном косом изгледаше пр |
| узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете |
| ном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казу |
| ак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она бр |
| арем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породи |
| три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жен |
| тао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд си тако појурио? ...</p> <p>— П |
| шњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} О |
| ни примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Т |
| оју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није |
| } Чујете жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског биља, као да хо |
| ћ а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, ово |
| а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они |
| навом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, кој |
| вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би примет |
| спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту ода |
| у. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p> |
| не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог магацина. </p> <p>После напорно |
| lestone unit="subSection" /> <p> <hi> - КРАЈ - </hi> </p> </div> </div> </body> <back> <div typ |
| сао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони г |
| де на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је |
| тави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Ми |
| го лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут |
| <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се |
| држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам у |
| загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!. |
| а а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> |
| драви им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.< |
| радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> < |
| мановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</p> <p |
| ра појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он |
| разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико вр |
| оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Миц |
| еше већ разастрла, цело се становништво крај својих огњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те |
| </p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцим |
| p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу |
| расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од п |
| нде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да х |
| иткивању свију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето п |
| го трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује. |
| руговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом |
| акво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његови |
| Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од |
| и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не пита |
| он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да и |
| рилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{ |
| саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S |
| , јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} Очински се старао за њ |
| прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа.</p> <p>Надзорник кад |
| ћ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије |
| ући непрестано његовим трагом.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Т |
| стави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, к |
| пет своме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћил |
| у све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђен |
| заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", п |
| има изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у уну |
| 24_C1.3"> <head>III.</head> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је м |
| лост попне се на стену.</p> <p>У једном крају испод једног великог камена опазио је змију необи |
| кога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у г |
| оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и ду |
| на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаш |
| тарати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу оч |
| Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и д |
| !...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова |
| ора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако је! — одобраваше м |
| — Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} |
| страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врањ |
| на о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко д |
| м интересима.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но п |
| удијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к |
| а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша |
| до, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда д |
| Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јунач |
| и је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи чове |
| насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је М |
| е само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно поверовао, зато виш |
| да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам м |
| би а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војв |
| прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше.{S} Он је би |
| </p> <p>— На позив Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — одговори Мицко начелнику, кад |
| зна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом др |
| бринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерасположење.{S} И |
| p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ћ |
| жан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи н |
| и са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах |
| ад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на т |
| Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше ње |
| змишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије. |
| још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог рат |
| ају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни гос |
| одмах познаде и то по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p |
| о начелнику, када му овај беше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало з |
| да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу.</p> <p>После подужег разговора они нај |
| де начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величанства, краља М |
| их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> </div> <div |
| о што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче с |
| и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и |
| војих <pb n="126" /> одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто |
| у.</p> <p>После овога објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заје |
| ш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њ |
| а чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — вик |
| само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао |
| /p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</ |
| вољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се б |
| војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{ |
| ећ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, |
| Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ла |
| се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је |
| <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима |
| у уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се скл |
| зиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђе |
| осим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, громким гласом узви |
| метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направише једа |
| ислим, другови моји, — настави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежи |
| обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ мо |
| гурно проћи.</p> <pb n="88" /> <p>После кратког очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пус |
| и — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</ |
| осле због тога одговарају.</p> <p>После кратког одмора, пошто рашчистише са оним печењем, то по |
| и опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњев |
| } Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо |
| но и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одмори |
| " /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, налази |
| во на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга |
| <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле, |
| ицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре |
| то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи над |
| — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујал |
| цима наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки |
| на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{ |
| оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше |
| Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом |
| е се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У то |
| >Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим |
| ли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са свој |
| га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност |
| .</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и |
| гње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — |
| да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— |
| од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је |
| шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са |
| азбојник!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов |
| су <pb n="63" /> расхлађивале узаврелу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.</p> <p>Ст |
| еше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, |
| љеним чељустима излокасте толику невину крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап |
| и ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада |
| х ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.< |
| прође.</p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољ |
| ицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, |
| сторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, по |
| ога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p |
| и ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет их |
| сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста накла |
| се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време б |
| своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад |
| н се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, |
| ких синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ нема |
| и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у ва |
| за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> < |
| е маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је д |
| леса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца |
| блеће око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробур |
| ко војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг |
| накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и ње |
| то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јатагане.{S} Само онај |
| друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре |
| акваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивш |
| о се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, д |
| и часно оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољ |
| млађано турче, попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} |
| у српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено н |
| јима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздраж |
| ву.</p> <p>Опростивши се овога српскога крвника, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, |
| аша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, за |
| знеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — реч |
| ући за Мицка као једног од најопаснијих крвника турскога народа, као једног од најопаснијих сво |
| ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!...</p> <p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицк |
| велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанк |
| гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству |
| дати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицковом затвору.</p> |
| сине) узвикну Мицко љутито. </p> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице уд |
| </p> <pb n="4" /> <p>„Тигар, разбојник, крволок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огре |
| срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немил |
| ћим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који својим разјапљеним чељустима |
| баша!...{S} Царски одметник, разбојник, крвопија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неко |
| цко, као један од највећих разбојника и крвопија наше браће Мухамеданаца, као један од највећих |
| вем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацим |
| азбојника, тога царског одметника, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — за |
| ли у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али н |
| ха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина бех |
| мрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, боји |
| са.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рамену мартинка изв |
| Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом |
| то се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегл |
| еделе.</p> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче |
| у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску |
| /p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бес |
| нопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко |
| ико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беш |
| га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако и |
| ити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} |
| аоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близ |
| е пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада ј |
| и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n=" |
| ештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у |
| ед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успех |
| ма.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка све |
| оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наиша |
| у, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башин |
| т људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро стиже у Ка |
| Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу и после неко |
| са великим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера |
| Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{S} К |
| .</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед овога, м |
| елика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше м |
| м се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за |
| .</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом |
| а дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша за |
| је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било |
| ти, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало |
| и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу само |
| а је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним улицама кроз неке авлије |
| мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што |
| вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретнија, о |
| опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу |
| е они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера. |
| мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате ми |
| ла, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на |
| аше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— |
| , а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех д |
| Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху појурили |
| аму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо |
| у, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жес |
| <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превијајући се пред пандурима, мол |
| ана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.< |
| во да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох |
| , међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p> |
| </p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улицама ужурбао се беш |
| златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице нема никакве? — заврши један од судија и Мицко |
| и дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим де |
| аху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се она |
| ођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p> |
| ако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили |
| кедонију они управише свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви |
| и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли |
| цама.{S} Турска влада терала је највеће кривце у та афричка места остављајући их на милост и не |
| а се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили |
| широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један |
| .</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкама д |
| а.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређ |
| е Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се непрестано уз сеоске плотове.</p> <p>Чим сти |
| скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друм |
| твор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> < |
| емо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!... |
| их.{S} Како је имао прилично новаца, то кријући се, проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од оно |
| </p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’ |
| прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} О |
| тренутака чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово др |
| вијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене као символ његов |
| онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> |
| прегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чис |
| вима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па |
| ! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још |
| ирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлук |
| тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претрес |
| да.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једв |
| ну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим др |
| војој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћев |
| >У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а |
| њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала |
| , громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за |
| > <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са о |
| ве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах |
| је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање сл |
| и испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте |
| ве куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n |
| .. ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби |
| ћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је бил |
| по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, н |
| Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ |
| ита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, приличн |
| би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви погинуше, е |
| дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> <pb n="86" /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце |
| њиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја наглед |
| ..</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одм |
| ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом с |
| босе немилостиво истерао испод њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажн |
| шта.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, |
| ш раније беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као |
| пет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почи |
| ке механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише ови како п |
| им.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске |
| е знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи |
| знити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута в |
| им речима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се строп |
| ам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један |
| е кренуше неким узаним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућ |
| грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкр |
| <p>Мицко, пак, после кратког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог ис |
| жија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше |
| омаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и |
| Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што |
| јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стре |
| .{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки |
| отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли |
| знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни |
| е лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче |
| ца Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исх |
| божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средозем |
| одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни |
| </p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ј |
| ам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете с |
| својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чује |
| одрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се |
| ом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест |
| кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Ал |
| реко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских кланаца трајало је скоро десет д |
| а паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Госп |
| е Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде мла |
| S} Продирући тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он |
| ући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Миц |
| рапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући т |
| би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова експедициј |
| не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом |
| ћи свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито |
| великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Г |
| у мало намужена камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} |
| услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бего |
| гао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове пород |
| о колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону пустошну равницу, правиле су читаву олују од р |
| е неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако мл |
| појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што |
| у најближој околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премест |
| ница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су по на |
| азујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео ос |
| олим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је |
| из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум |
| сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци мора |
| нова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустињ |
| д понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз |
| стаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао ј |
| јим оштрим јатаганом.{S} Продирући тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, који бех |
| жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње остатке зем |
| џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопоров |
| тови, китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху пр |
| пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</p> <p> |
| дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p> <pb n="179" /> <p>— Јесте ли живи |
| тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим нап |
| аком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крешт |
| ни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n="145 |
| пуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот. |
| ћи овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакве случ |
| и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наила |
| ре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста приј |
| ева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали |
| ла, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим |
| бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сун |
| n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Веша |
| ећ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ пр |
| ободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада |
| на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће |
| оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Ср |
| ајчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне п |
| зраци сјајнога месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку |
| мницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам |
| коро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине ма |
| у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, |
| идети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би |
| к, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустен |
| воју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} |
| , но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицк |
| је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколико корачаји испред саме бусије, коју беш |
| једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини по |
| ад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне |
| Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} Цано!... |
| ли само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно ум |
| ко гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Ми |
| ас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се |
| па, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најо |
| нова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша |
| </p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет |
| вању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити |
| ан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предм |
| ., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Ид |
| е бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! — упаде с |
| усплахирено, претварајући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за |
| о.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти М |
| ници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оно |
| тошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} Многи српски се |
| са пљачком, и предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте |
| олико наших људи на Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим |
| ше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помо |
| .{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта |
| гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у највећо |
| ва све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно зл |
| ише радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса цр |
| унцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} |
| почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и |
| лвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прс |
| а оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате |
| есет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да |
| брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ |
| а нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} М |
| т се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до с |
| коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава |
| ко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија |
| танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи од |
| "40" /> <p>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније |
| у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази |
| 5" /> Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла густом гором |
| вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад |
| већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запо |
| је приметио оволику силину љубави своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта в |
| ио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у к |
| уг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још |
| коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предав |
| с из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах упр |
| е облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би |
| чекати!...</p> <pb n="19" /> <p>Костина кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега ч |
| соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе |
| па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било |
| ..{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакну |
| ад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би са |
| епом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој |
| м урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ д |
| о тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му о |
| С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — |
| Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа. |
| <p>— Ја сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд си тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем |
| , не били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и |
| еколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, з |
| , да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S |
| — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на изв |
| идиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — |
| се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружин |
| не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга |
| му.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко покло |
| право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем |
| улкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганим |
| а Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама М |
| но убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седмо |
| е до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са с |
| е се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и |
| ам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, ко |
| , и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже |
| спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући |
| ки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој чети.</ |
| беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад |
| ам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо |
| клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S |
| крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког продирања кр |
| вој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, м |
| Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> <p>— Идем, идем... пуштај!...{S} Освет |
| елише својим оштрим погледима.</p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> |
| чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а о |
| о и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арап |
| ах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо |
| S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зо |
| умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} |
| ше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих сед |
| лабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој |
| бузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те изд |
| зео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о то |
| еше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабач |
| и, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душ |
| .{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео |
| p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Стр |
| санулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — ви |
| ове љубави.</p> <p>Пољупцима, којима се Кузман обасипаше са својим друговима и са својим војвод |
| оз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а о |
| .., пуштај... умрех! — тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, види |
| викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — |
| тови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили су сад ч |
| чина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не про |
| >— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах в |
| >— Не, бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли |
| налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомич |
| дур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија в |
| дмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано пос |
| вратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се |
| >— Здраво бабо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још од како се рас |
| Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној по |
| гом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, |
| !...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури |
| ражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</ |
| доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али сам |
| Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пред очима непрестано м |
| ровео у загрљају своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина от |
| <p>— Ништа боље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све |
| естрпљењем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, п |
| у само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само стреља на кадију. |
| ! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глав |
| > <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>К |
| у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколико тренутака трајао је овај дирљи |
| века у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И са |
| м уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Н |
| аху од радости.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и в |
| ви поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони |
| ндура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше уж |
| > <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не |
| са.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман |
| о чекај сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — види |
| к да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зат |
| Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори |
| стити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи смртна казна.</p> <p>И |
| онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама |
| а! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да |
| вих руку.</p> <p>Пандури одмах изведоше Кузмана и отераше у тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — р |
| јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво баб |
| дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, баб |
| врши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах |
| лагословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома заједљиво посматр |
| ба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху |
| пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће |
| , — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, кој |
| ве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опра |
| и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" /> његови др |
| уј! — питаше убезекнуто Сима, преплашен Кузмановим речима.</p> <p>— Издадох нашег доброг војвод |
| ј ме, момче! — поче опет кадија изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} |
| ј, реци, па одмах иди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи |
| сно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху |
| ри.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Ку |
| тра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="39" |
| неколико тренутака пандур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те панду |
| ad> <p>После онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко |
| на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно |
| ачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине собе стоја |
| а радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше |
| и.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и пони |
| p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаж |
| викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— А |
| адија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми |
| — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према те |
| аш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, |
| е брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њ |
| е поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, па изљу |
| љаде, које је можда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом |
| говог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању ни |
| p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у |
| о као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пус |
| {S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а п |
| цама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих |
| огатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада неп |
| е хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин .... тан |
| престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време руч |
| се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ам |
| уту од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест својих другова |
| пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало |
| е ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би о |
| појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујућ |
| ку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преп |
| ко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у |
| 4_N6"> Српским добровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} И |
| ећ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам |
| те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган |
| убавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири |
| обавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био |
| — У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пешт |
| > <p>Камиле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стиго |
| Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу тво |
| P19024_N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прошло, хва |
| в.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунашт |
| донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху |
| Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-М |
| од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланцима далеко одјекиваш |
| ше станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у о |
| комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци п |
| ама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који својим разјапљеним чељустима излокасте |
| обичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са ст |
| не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</ |
| не добровољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихових мартинака |
| {S} Изненађени оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и |
| е мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са о |
| ио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше |
| туни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију с |
| уо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мал |
| а децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одговори Ко |
| ој кући.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско до |
| умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она |
| а — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n |
| егове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} Турци!...{S} Све укућане повезали па само пр |
| ком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вр |
| подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљ |
| ш истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да М |
| Разместивши своје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опе |
| к лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао |
| есоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога срет |
| арог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима |
| } Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> |
| од се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; ч |
| у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам |
| ој кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} О |
| али су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јец |
| /> онде, тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је |
| сте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ в |
| онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегле |
| кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била |
| цко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинским кланцима Ниџера, зато |
| е и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из |
| ут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим |
| ског лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприсниј |
| ом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то с |
| те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је то |
| о да су сви становници пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По |
| од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, |
| е сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се |
| p> <p>После неколико тренутака изађе из куће један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скрив |
| опростивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</ |
| а, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом о |
| каше, <pb n="92" /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло д |
| </p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} |
| ерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као прим |
| <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихо |
| авао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ |
| мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим |
| скога створења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихо |
| пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, прав |
| беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb n="190" /> <p>На лицу родитеља Али |
| е Станија услед овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p |
| ари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекош |
| крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност п |
| па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је ви |
| оваког разговора Станимир одмах појури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислима непрестано |
| >Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и |
| синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузма |
| сту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговор |
| дачног састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му цел |
| кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрави му Куз |
| еше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено непријатељство и последње |
| беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, |
| само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јан |
| ати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче п |
| упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом |
| о Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој д |
| !...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ухватив Кузма |
| обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у св |
| н се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све |
| ам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој д |
| /p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Хри |
| а мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двоји |
| и се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она задрж |
| ма.</p> <p>Пошто однесоше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћус |
| се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на к |
| ојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело издавало је сумњу код ов |
| а својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту |
| беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа пом |
| ури са својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши момка недирнутог.</p> <p>Као муња улети |
| о пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и |
| а је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет |
| "201" /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он пр |
| зад свршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно в |
| > <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове |
| е укућане повезали па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи. |
| све укућане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у |
| . </note> <note xml:id="SRP19024_N5"> У кући су је тако звали од милости.</note> <note xml:id=" |
| еше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ |
| } То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је |
| силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати |
| дор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку |
| ина, било је од њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији и |
| нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговар |
| мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе |
| то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја к |
| да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја. |
| лике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв |
| о се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији |
| ад целим Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ов |
| сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то су обично обувале лаке опанке, преплетене од |
| бљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва х |
| ло себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по ко |
| еле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, |
| ти.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном вр |
| м!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко ниј |
| чајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове р |
| ао испод њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је |
| е било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била у |
| скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова породице не беше |
| борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви |
| здрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Ми |
| илевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату |
| шли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начи |
| сао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Н |
| ма, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— |
| утог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше д |
| ени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то |
| м.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети |
| приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викну радосно |
| еобично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо |
| лије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин |
| сле овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних турских лир |
| јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци |
| и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први у |
| диш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог прија |
| које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, улазећи у с |
| тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицам |
| да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у са |
| </p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Гос |
| ?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша |
| ипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — |
| им друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, нем |
| у, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити ефендија! — одг |
| кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судија, |
| г.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, јед |
| о са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одговори |
| зидом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет пр |
| ко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честит |
| руди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па п |
| пова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овц |
| атагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на све стране својим јатаганом. |
| да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на ју |
| апутали љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— |
| бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кро |
| ну пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три |
| ј пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива |
| оњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише |
| ватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано по |
| — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. |
| иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћа |
| понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три часа док |
| е опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И пон |
| век хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} Пог |
| ицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицк |
| тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино |
| а а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавај |
| ицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани гов |
| обављали махом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Мил |
| а их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на ко |
| ињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико го |
| p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро и |
| рио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко дваде |
| ања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју |
| к не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет зат |
| а се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегство.</ |
| ђу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спаше |
| моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већ |
| ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са |
| <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја мор |
| а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њ |
| .{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> |
| мљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни реч |
| огли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве мог |
| улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагу |
| рачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, |
| ко за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у сл |
| ње им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен |
| ава беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!. |
| p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагу |
| на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би с |
| и похиташе <pb n="185" /> право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Мил |
| аније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицама дубоко г |
| јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором иско |
| ’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, |
| Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с |
| ху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом кр |
| ако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, |
| .{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем б |
| ао да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} |
| о за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit="subSection |
| неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко |
| Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново отера |
| ниште.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и |
| ваца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје пр |
| сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Х |
| евер, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се |
| ет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са с |
| p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним |
| Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху св |
| уну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> |
| ристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше по |
| нпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је |
| p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одг |
| одавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> < |
| воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> |
| аиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Усле |
| јајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Ар |
| избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био б |
| љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо пови |
| подземних кућица, то су обично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не б |
| омчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде с |
| ваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харем |
| а, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, ка |
| ао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећ |
| ећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђ |
| рне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље б |
| који је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који чи |
| се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад ј |
| ко је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је целога свога века слобо |
| н сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да кл |
| али већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ов |
| д отвора од тавнице и посматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођош |
| ени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене прес |
| вато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Ч |
| , већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{ |
| стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво |
| бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити |
| И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још јед |
| ањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површин |
| осле сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђ |
| > <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не б |
| ску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила |
| </p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са стр |
| е.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек ка |
| сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи д |
| S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много |
| продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше к |
| е човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, ш |
| дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке п |
| навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово |
| али, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштв |
| дно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, |
| — упита један од судија, који познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас ла |
| , Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко |
| о карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи |
| Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Ламбра. |
| е гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрест |
| ... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и м |
| се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p> <pb n="65" /> <p>— Хвала вам, пријатељи мој |
| на, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто |
| зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газд |
| ојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, |
| усти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — <pb n="68" /> па ш |
| Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конак |
| , то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше као да се с д |
| ило а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник |
| /> <p>Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, колико забрана, |
| ем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, о |
| S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но |
| ..{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућин |
| ика нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли д |
| а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш н |
| е опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... |
| кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би п |
| цима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне |
| еше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а |
| ам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се |
| ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спок |
| лику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се |
| ћ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.< |
| ресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили |
| камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> |
| у тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а о |
| био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако |
| одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њи |
| отињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се боја |
| пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га се |
| е понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по |
| ити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко ха |
| беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звон |
| -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само б |
| да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне зве |
| ан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи. |
| ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а с |
| ше над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете м |
| на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очима!</p> <pb n="117" /> <p>— Па?! — упита |
| ко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планинск |
| цварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> ле |
| ђе на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала |
| в пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његових дру |
| ицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, на |
| уку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само саг |
| на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, зат |
| подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрум |
| е камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље |
| павам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</ |
| на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилам |
| и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — |
| тано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемог |
| е се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и |
| уде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-М |
| д жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш м |
| ом Мицкова мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за пл |
| о и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо при |
| а густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су |
| поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у најв |
| Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је к |
| сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p |
| једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свежим ваздухо |
| ри Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао |
| о стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицк |
| е жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин |
| варио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу |
| сматрајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах |
| да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S |
| омилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, једин |
| мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хва |
| живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекуј |
| оли.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> |
| Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземнога мора, између Тунис |
| Ето у таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — место, које роди тако храброга Србина, о к |
| сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је |
| ава и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чис |
| Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом |
| могао устати са оног јадног робијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече е |
| „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} О |
| крпама, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле |
| он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, |
| арцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се један |
| лац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово у |
| и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао |
| ћена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а д |
| осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беш |
| да и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само вре |
| век рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова ку |
| оноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радо |
| ад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Д |
| ада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Турска влада |
| ије крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта |
| </p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом |
| о напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом. |
| поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја ве |
| дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицк |
| роклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја! |
| оворе остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи |
| њским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толик |
| — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пи |
| г богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће |
| е неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да би ра |
| Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.< |
| варати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је причао своје дожив |
| след глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се |
| које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је цр |
| на казна.</p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Вид |
| као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два д |
| но засити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано причање и |
| <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} |
| ста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше населио још пре |
| више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака |
| Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као боров |
| већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судија, смешк |
| ли су они око отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут |
| иста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чистог и к |
| а.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху сво |
| дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лица.</p |
| радосно извијаху своје умилне песмице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим своји |
| рошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савла |
| м росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљ |
| ма, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским у |
| оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут з |
| {S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних |
| на грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока к |
| ши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} |
| вајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па |
| раћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се |
| у ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо г |
| пуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци с |
| ко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздрави |
| већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још некол |
| ој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочи |
| јводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у ње |
| стом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повиш |
| га у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1 |
| поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ |
| и осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џ |
| е.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако |
| престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна па |
| </p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само д |
| онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону пустошну равницу, правиле су читаву олу |
| ку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако сн |
| по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви |
| трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он нећ |
| ану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не траж |
| ка — када се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахранити на каквом забаченом м |
| доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, |
| читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко |
| ко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше |
| но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно ср |
| ора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овла |
| се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Га |
| егледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још |
| ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви |
| сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, |
| посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— М |
| нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или |
| мој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p |
| одрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље |
| илева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат |
| ним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} О |
| ро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и |
| ма и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је |
| ом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближи |
| да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има бра |
| P19024_C1.2"> <head>II.</head> <p>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показ |
| оругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе поче |
| је!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Как |
| у запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крсти |
| /> <p>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћ |
| шалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Г |
| огледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефе |
| д мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи! |
| <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме |
| не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој би |
| ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако |
| да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефендија, јесте!...{ |
| е служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неко |
| Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чи |
| крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих |
| ви! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита |
| > <p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на изво |
| за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! |
| те одаје.</p> <pb n="179" /> <p>— Јесте ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.< |
| ндија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз |
| а по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио |
| да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те |
| са запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти |
| тали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редо |
| Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску |
| <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко из |
| Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаг |
| почне са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распит |
| ети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко |
| Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S |
| истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при |
| Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше ут |
| уре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ бех |
| вину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиром |
| ах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима од |
| и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они п |
| а се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њихов |
| з детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив. |
| почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> |
| е прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколик |
| е за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Миц |
| одник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дн |
| повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а он |
| рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ниш |
| ко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај от |
| шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па од |
| су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово |
| ах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бац |
| забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу! |
| не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико |
| !. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох д |
| ас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости |
| ?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине |
| грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!.. |
| урског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Мицка, к |
| астаде и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове р |
| није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам глада |
| огаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ м |
| ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, к |
| упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Мит |
| а му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра |
| шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега ка |
| ри му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима ве |
| ш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико |
| о осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, |
| аш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви мо |
| — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко до |
| </p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... са |
| ко их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Ми |
| е даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за |
| И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а вазду |
| никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запал |
| није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари |
| рагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета радосно у |
| у је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и с |
| у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и |
| доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио |
| , те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог |
| ош не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву |
| ораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам |
| , чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војво |
| већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом ст |
| прекину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да |
| родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP19024_N5" /> са извор |
| они престали са разговором, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматр |
| ре? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... нема |
| остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрл |
| ј околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри |
| о сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим ја |
| .{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се |
| > <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пусти их! — од |
| ше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бог |
| — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти т |
| биће тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и ј |
| приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вече |
| упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострел |
| а је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то м |
| еко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не |
| отпуно наоружана пандура!...{S} Разумеш ли? </p> <p>— Разумем, светли пашо — одговори бимбаша и |
| ну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?< |
| обро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми |
| зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="1 |
| раво! — отпоздравише му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — од |
| -бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мал |
| о непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n="145" /> |
| младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мело |
| лико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скор |
| м Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њива и осталог имања, им |
| штине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>М |
| ој а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Кр |
| брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> < |
| ом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најз |
| а осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све д |
| је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу бех |
| и, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n |
| стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на планини Петрињи.{S} |
| а веома радосно и одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охр |
| овину од оног новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога м |
| ндилу за четири стотине златних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом |
| ник и награди Мицка са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице нема никакве? — |
| ова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим граб |
| , знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш п |
| о се превртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишљ |
| .</p> <p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошт |
| анини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају да не |
| врати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузман |
| ма у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти |
| се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изн |
| да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав |
| брилијантском светлошћу свога анђелског лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки П |
| дговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па |
| идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чистог и ко снег белог те |
| ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на д |
| и резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку |
| преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кућ |
| дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед |
| оре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео из |
| о да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанст |
| сита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о к |
| <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, |
| њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи |
| p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле |
| ку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи |
| итисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из |
| јке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајн |
| се зора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, д |
| атим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара с |
| као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двој |
| о гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но |
| о као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена |
| да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи |
| Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{ |
| нинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас с |
| оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, т |
| >Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је дола |
| е само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у ј |
| сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p> |
| ајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за |
| ске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храно |
| ао да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко ј |
| досно примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове последње речи |
| одговор Мицков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и че |
| ву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</ |
| снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео |
| а кући својој.</p> <pb n="190" /> <p>На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаже |
| се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара ве |
| ше своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако бр |
| едмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку |
| у харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Ми |
| оја услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом д |
| е какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз г |
| Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху |
| вале лаке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашин |
| >Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је |
| а, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко |
| рић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше мла |
| , која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда |
| рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урм |
| илне песмице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне |
| је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра ка |
| стаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Виш |
| хо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза руш |
| кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>Н |
| Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</ |
| њем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху |
| а изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу с |
| ли-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> |
| Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собо |
| в на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму |
| нини Ниџеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, |
| амога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} Многи српски сељаци, пошто се извукоше из ов |
| и а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обиш |
| .</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођ |
| е сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суд |
| место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар |
| таган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — вик |
| ољачке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпр |
| .{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле ко |
| ну у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке. |
| оје беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Тур |
| н одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је позната |
| атле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> < |
| а Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туно |
| амеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кад |
| ец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуни |
| Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} |
| арцем сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, ни |
| дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса |
| у баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој јед |
| це бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не вол |
| оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њ |
| S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смрт |
| у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</ |
| народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично |
| и кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харам |
| је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са пе |
| руз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћ |
| е?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су с |
| Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи |
| поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, так |
| ољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг |
| изнај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.</p> <p>Куз |
| <p>— Не, капетане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пуш |
| оји не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бит |
| нај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од њего |
| /p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке ок |
| лком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Јед |
| и Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на онд |
| да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као зар |
| н-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> <p>— Трудићу се! — рече Б |
| спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одм |
| е тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</ |
| собу један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> < |
| ја Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласах |
| д самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{ |
| за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син |
| а ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри |
| и он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Дове |
| сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум |
| е на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скрив |
| вате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са аг |
| а беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су п |
| тропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше |
| цко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа |
| ју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчан |
| p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и |
| да.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у т |
| ешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.< |
| ава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора |
| његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Њег |
| рапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— |
| к се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква се може замислити само између двоје младих, |
| рска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претво |
| цка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријате |
| ућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одма |
| ам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све |
| ше дужност према свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— |
| ши, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не |
| S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ |
| Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго |
| пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у ње |
| ти.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругље |
| браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему, колико је она везана за тога човека ч |
| коро нагих створења постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силином душе |
| спитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико недеља дође у тамни |
| виних могла се упознати она блаженост и љубав која се развија полако према своме већ ожаљеном с |
| рца Зорина, који су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка |
| сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас |
| јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква се може замислити само између двоје |
| љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано из |
| ло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, ис |
| о су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора |
| о срце њене узбуркане осећаје и пламену љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <p |
| дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није |
| аспалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављ |
| о је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се ис |
| један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светињ |
| и му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколи |
| вог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно |
| али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству у његовим мисл |
| руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неиз |
| на беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше |
| > <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="182" /> < |
| као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њ |
| а је, наравно, осетити и топлину тегове љубави према његовој отаџбини.{S} Те две различне ствар |
| амо Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, којима се Кузман обасипаше са |
| за, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога |
| н минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао је он колико и како силно љуби пустињ |
| , очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S |
| она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љу |
| S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море з |
| дити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и распитивао је, како |
| Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој |
| ружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутк |
| де хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути од |
| е на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врл |
| на Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима |
| апин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче |
| угом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао |
| Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, |
| глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не прест |
| Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са |
| е било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да |
| тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко |
| ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав в |
| могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад |
| морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухаме |
| ви — познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посмат |
| дмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би |
| ора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} П |
| дем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог |
| p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су га пријатељем и тешко |
| е веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и по |
| тина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на как |
| би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећн |
| аздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са |
| дна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице још не беху засиће |
| ед собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, прошаране овде-онде и по којим цветићем од не |
| м жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са ост |
| ку силину љубави своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо од |
| рај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и |
| ћу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више |
| ви неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго |
| вели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесел |
| рски одметник, што покла онолике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче о |
| јурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама |
| ендија, прелазе преко зида:...</p> <p>— Људи?!... преко зида.!... какви људи море?! — брзо пита |
| матраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости |
| акво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у |
| p> <p>— Људи?!... преко зида.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше |
| уде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ништа друг |
| обројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне |
| и па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече |
| на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздра |
| слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида:...</p> <p>— Људи?!. |
| по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имал |
| уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени погледаш |
| то-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица |
| — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете и |
| не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Ара |
| Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећ |
| .</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето. |
| састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши |
| пе, те састави чету од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јани |
| спе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава |
| .</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева |
| ад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа |
| збуњена услед оволике навале наоружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S} Она га на |
| оставивши за собом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Оста |
| се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивн |
| о сваког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно ж |
| ћи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако велико |
| Мицко, што покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, |
| ко наших села, што уништи онолико наших људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за т |
| ђоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома |
| речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио не |
| куће и угошћавали га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Ати |
| пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможде |
| к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунц |
| ји и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата по |
| <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, вечито је вл |
| х простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје дож |
| самога <pb n="140" /> карактера једнога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњ |
| ве беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж п |
| да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањ |
| > <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а |
| атао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како с |
| о дана први пут примети живо створење у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги о |
| вој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки д |
| ало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицк |
| ва је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући снове о драгој |
| ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како |
| меј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано око оне његове ране.</p> <p>— |
| ве гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... |
| сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад |
| кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— |
| па! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа |
| p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десн |
| то.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p> |
| човече, — рече Мицко.</p> <p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Ми |
| p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад бе |
| <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бр |
| ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n |
| у?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит насло |
| } У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Х |
| најем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Милева је заћутао, је |
| орок, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— |
| урски значи свињски сине) узвикну Мицко љутито. </p> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и св |
| лахо на све стране.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, запомагање, — с |
| оју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужи |
| ћи тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се на јед |
| ад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмо |
| а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором |
| цко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да ј |
| ана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са |
| шњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не уте |
| беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у жи |
| ојом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуд |
| пак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај |
| нари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно |
| урској власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заи |
| казнити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и |
| .{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички з |
| ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше ви |
| у кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине |
| ружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни М |
| ћ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш у |
| презније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петри |
| — А што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што |
| ви за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га |
| скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ |
| ако?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да |
| во у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не б |
| > <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ић |
| урака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— |
| себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у |
| о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенски М |
| м се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74 |
| хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно по |
| ро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај плам |
| , што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као |
| би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, |
| Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако с |
| врдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет |
| еши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида |
| и простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко р |
| усија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </d |
| а великим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухв |
| ица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да проп |
| Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— |
| и ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви њ |
| дух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли |
| а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао |
| хаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Мих |
| у се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ст |
| хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше |
| е клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, бе |
| ган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и |
| и му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета бе |
| /p> <pb n="70" /> <p>При овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи |
| те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то |
| и казнила због крађе оружја из њиховог магацина. </p> <p>После напорног и убрзаног марша од не |
| вим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше неколико |
| </p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али |
| екао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши погледе на закланог |
| пасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводи |
| — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и |
| 78. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-И |
| аше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, ње |
| о детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га п |
| ад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде |
| та!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} |
| оклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоз |
| члана његове породице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили как |
| бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред |
| олио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише |
| тле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, б |
| да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкра |
| де и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут ј |
| кулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чу |
| "> Српским добровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, |
| идским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <ref target="#SRP19024_N6" /> беше о |
| ећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то време у Сол |
| ан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмора.</p> |
| знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад |
| ом те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице |
| на слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и ба |
| ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се већ |
| Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадиковаше Мит |
| х да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле |
| у код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са нек |
| дакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p> |
| га Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио |
| одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам к |
| 18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за с |
| орци из оних бурних четничких ратова по Македонији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветерана |
| ољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођоше |
| а стварима у његовој милој отаџбини — у Македонији, на освету за овако срамно нанети му злочин. |
| ј, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва п |
| о и натера, те напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло |
| осле свршетка рата сигурно напасти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир непрестано шиља |
| </p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, д |
| упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када с |
| српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, |
| обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ова |
| /p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управише свој ход право ка Кривој Паланц |
| сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихо |
| да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђ |
| орака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Ту |
| ла за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио |
| у, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то љу |
| овали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb |
| здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично задр |
| је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди панду |
| ља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало та |
| па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу |
| био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и њ |
| а, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео нек |
| и-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју и Мицко |
| и још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко |
| Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама турским.</p> <pb |
| ом крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише, не хтевши и даље |
| у пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало тело свежим поветарцем, или одлазе ка својим |
| оз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде |
| лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путовања од неколико д |
| Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше |
| и Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком п |
| воре, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног суђења Коста буде и осу |
| цима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како |
| а би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољ |
| чаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или к |
| вања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у уга |
| сакрило од превелике врућине, само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила и го |
| оше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зори |
| тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје |
| ре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао зал |
| га времена Мицко се поче светити својим малим непријатељима, са једном гвозденом полугом убијао |
| апин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па |
| идео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становници ове тамн |
| а.</p> <p>Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих д |
| <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бе |
| ијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у |
| а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се т |
| весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момч |
| ругу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кри |
| , да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где |
| рати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти свој |
| рака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака оста |
| м мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу к |
| му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бо |
| ном, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} |
| и ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше опа |
| > <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два час |
| намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени пријатељ |
| лису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне |
| омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} |
| ијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, го |
| ој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> |
| ша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле |
| е и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошт |
| ли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо крен |
| а дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", |
| камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па по |
| се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и н |
| истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То |
| ље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом к |
| љује.</p> <p>И нехотице управите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену |
| кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пу |
| .{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обич |
| де беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља, он продужи пут за Сол |
| а, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да б |
| мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једн |
| из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља |
| уку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, ко |
| угу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је треба |
| ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би |
| ио затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} |
| м а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни нај |
| лаго, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало да |
| левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завиј |
| одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је |
| добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— |
| след овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о о |
| , одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној ул |
| о у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, |
| падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb n=" |
| и шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а ко |
| се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>После непуно пола сата наставише |
| осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S |
| дмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97 |
| стајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца.</p> |
| ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав д |
| <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила. |
| слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:< |
| у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима п |
| чинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином |
| х прелепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог |
| м скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела |
| накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</ |
| иће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак |
| луживши их неколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав |
| <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, распитиваху о њему ко ј |
| приметно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледо |
| д! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто им |
| ест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође |
| авцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турск |
| еху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одма |
| вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранч |
| тац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ни |
| ану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обојица у једном правцу |
| <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше сво |
| тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео |
| о насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виногра |
| ма, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не дог |
| . </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и |
| ицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То ис |
| нчеви зраци управно падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега рато |
| вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио |
| мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p |
| S} Најзад се и његови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузма |
| — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита са |
| е крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина овај је пут б |
| ад отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" /> |
| е и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађ |
| огао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју к |
| викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицк |
| ј пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људс |
| Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господа |
| а и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из о |
| У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи ка |
| на.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља |
| и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне ово |
| ни одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слобо |
| самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Серески Али- |
| цко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе п |
| на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе нев |
| сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указ |
| ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабул |
| и око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало порогушише око обезоружаног Мицка, они опет заузеш |
| шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче |
| брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим њего |
| шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p |
| и су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се |
| о пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове |
| о један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује |
| ајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не и |
| .{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу |
| спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гоми |
| дужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра гр |
| Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што ре |
| крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и |
| ло је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта |
| и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жа |
| а је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се див |
| млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грм |
| ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту |
| S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка |
| очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а |
| о неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" /> о |
| Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и тако |
| му у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић, к |
| ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем |
| он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире |
| </head> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске оморине нестал |
| ру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху они |
| ог напада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли т |
| окланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, они сад понеше |
| лико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придр |
| инута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије. |
| сука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се овако |
| а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад ре |
| о и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало неколико минута.{S} Ми |
| тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спр |
| уђе један војник под оружјем.{S} После малог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор |
| и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад на |
| оземнога мора, између залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по |
| њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости неће моћи да пос |
| одом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Миц |
| сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и |
| после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милева.</p> |
| сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зо |
| ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши св |
| све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — реч |
| он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију |
| ти! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на |
| а, изишав из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. </p> </div> <pb n="69" /> <div type=" |
| а сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до |
| војим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му |
| змеђу њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но пос |
| ана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> |
| их и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вече |
| а дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није |
| Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се к |
| поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим |
| д ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски ро |
| о у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жа |
| ра, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>По |
| сто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила своје врело чело на њег |
| стано посматраше презриво у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне ре |
| Раније расположење опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се бр |
| </p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — |
| јим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав |
| /p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S |
| </p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никак |
| део још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње р |
| еба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље |
| Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клица |
| и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.</p |
| еше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „ди |
| глед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта онесвешћена стиснувши обема рук |
| Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили с |
| боди, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му |
| поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико |
| е беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа |
| ног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, |
| иде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеш |
| и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женск |
| ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те |
| ижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone unit="s |
| мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изгледало му |
| асом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и с |
| нџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца |
| рема свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, еф |
| /p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину |
| p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} М |
| извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{ |
| то ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није з |
| Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми л |
| очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо п |
| — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам |
| н, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, ко |
| ју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и сна |
| целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо |
| ко исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која б |
| но чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђ |
| е, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баб |
| без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S |
| о да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да |
| же пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сватов |
| и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приме |
| а обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На |
| д већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{ |
| ојводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дирљив |
| са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгле |
| за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад после |
| p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> |
| њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто н |
| ћ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два |
| ма није престајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколик |
| <p>Сад настаде поново праска од убојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> |
| заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропо |
| в знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако |
| <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из н |
| вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљ |
| ит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше о |
| онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упалити! — упаде један други. </p> <p>— |
| мењак и један оштар ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све самим сребром.</p> <p>Овака његов |
| они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, полако ступају у правцу, одакле је тихо зви |
| јући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренут |
| синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами в |
| по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући |
| баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за преда |
| ткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125 |
| један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре остали.</p> < |
| је давно превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чет |
| ругови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред кра |
| чком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такођ |
| и један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљеним на потеру.</p> <p>Потер |
| „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се с |
| У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} У тај |
| и никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком |
| према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам в |
| друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне у гом |
| тали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!... |
| вде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепше |
| у две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> < |
| нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта |
| у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ беш |
| појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, |
| ити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} З |
| радост, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколико тренут |
| исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа |
| цина. </p> <p>После напорног и убрзаног марша од неколико часова војска их сустиже баш у момент |
| S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све више и више на |
| рим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући ч |
| ођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се |
| је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак в |
| >Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о м |
| војводом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они |
| .{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из ва |
| беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихови |
| <p>Нашав се у средини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту |
| ајвећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда. |
| лу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини зна |
| ог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све |
| вадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и мало ви |
| могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p |
| е, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се виш |
| к, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје ја |
| ди из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су у |
| уре свом жестином и обарајући плотунима масу Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Са |
| одирући тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се н |
| ли на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник што онако |
| доше се сада повући, оставивши за собом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци беху ма |
| и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто |
| о ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он |
| ку нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете д |
| баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на |
| ад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро |
| гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> <p>После неколико дана од овог |
| женив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и ливада, поред нео |
| дава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га з |
| ашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекиваху они непре |
| Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Он |
| зама он се страшно пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> < |
| стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и од |
| ако исто <pb n="62" /> и Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике навале наоружаних |
| неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини п |
| амиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са к |
| г, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, в |
| >— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти зн |
| одрумској помрчини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше д |
| очено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> |
| га мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег си |
| им дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb |
| е, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху |
| егову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут виш |
| , а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде к |
| воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав |
| > <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама |
| које су ови сиротни становници обављали махом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто |
| есто.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над једним отвором кроз |
| <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медвед |
| за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Миц |
| о ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе нак |
| {S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне |
| ових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му |
| " /> <p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о |
| овој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одм |
| ле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише |
| ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суро |
| ост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневног путовања наиђо |
| Какво вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Мо |
| таријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? |
| вај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да |
| ре.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фис |
| ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још |
| мео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И так |
| , браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!. |
| ато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беш |
| у и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја |
| у му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет |
| 19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више |
| ош ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Так |
| вши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју |
| Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Д |
| мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> |
| шко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје |
| о ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> |
| не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа |
| знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од |
| ? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро |
| вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — |
| Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У |
| и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смр |
| 2" /> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p> |
| прости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћући |
| брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p>— Шта је... шта |
| кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> < |
| S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зор |
| на — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа ха |
| гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово |
| е у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне |
| а два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беш |
| о благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало |
| да! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у |
| > <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја н |
| да никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек |
| ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војв |
| /p> <p>— Невоља, харамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди п |
| са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, синко, тако! — упаде кадија опет |
| ли и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за |
| план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем сви |
| — рече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине |
| ислима.</p> <pb n="36" /> <p>— Послушај ме, момче! — поче опет кадија изазват Кузмановим ћутање |
| </p> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао приј |
| во Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату |
| беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузма |
| >— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и |
| ни код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш |
| Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди |
| пљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу |
| ца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи б |
| зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече ка |
| и... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он |
| звикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</ |
| у љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се |
| ла овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги прија |
| Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато |
| . </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје |
| ством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Ми |
| и и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је би |
| лико тренутака указаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој х |
| уше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њих ст |
| ад на том месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p |
| заиста примете грдну множину од онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре |
| ку.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близ |
| ква —аристократска — „господског соја", међ’ осталим Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и она је |
| а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, ко |
| е речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к |
| југу и после неколико часова улогори се међ’ планинским кланцима на планини Ниџеру.</p> <p>Неда |
| је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатства.< |
| е.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху ка |
| , па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да че |
| жином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде |
| на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно размахивао својим ошт |
| могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ов |
| својим друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> < |
| нама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— |
| о склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска ку |
| ка услед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест вали |
| седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p |
| мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се |
| апута толико као Балканско полуострво а међу тим само један милион становника.{S} Но није опет |
| — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а |
| ако исто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вр |
| е брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако разгов |
| а само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко пост |
| не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови |
| женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвор |
| аткад би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланцима далеко одјекиваше, а није изос |
| агодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се |
| је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p |
| n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Сло |
| /> овако затворе наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка.</p> < |
| о мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне |
| ери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један друг |
| о их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} С |
| има сву опасност беху заједнички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак д |
| беше потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно |
| ти, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Је |
| о се по разговору разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отвори |
| . </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, који већ беху по |
| је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну |
| у оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући са |
| и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им |
| чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили су из вр |
| ером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама бе |
| то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва на |
| ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах |
| о Михаило. — Избави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, Цано.. |
| са и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрањена.{S} |
| зађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солуну не има ј |
| не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- - |
| иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијеле.</l> <pb n=" |
| ма.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену |
| зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила А |
| ваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мал |
| т ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохвати |
| пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад о |
| је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета |
| Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да |
| живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само |
| . немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и |
| Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази ње |
| а и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена |
| није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше |
| ицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи ка |
| а могаше утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она с |
| ије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не |
| ина спремаху камиле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако н |
| а сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србина не |
| ут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спра |
| .{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесм |
| p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадио |
| е са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен оптужи турској власти све |
| шњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са о |
| мајци запојити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попо |
| из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и |
| ро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изг |
| еђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде |
| душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико |
| и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хај |
| жеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хр |
| штрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћ |
| на је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!. |
| тити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p |
| , па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У пос |
| е.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, пољуб |
| си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то ни |
| о.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се снажно из њи |
| их вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви |
| иш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши се с |
| еш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди |
| жишта.</p> <p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p> |
| ојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone unit="subSection" /> </div> </div> |
| и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она |
| ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе п |
| жи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино |
| кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и у |
| људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојо |
| х кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо од |
| зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p |
| — Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече |
| >— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој |
| а ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође |
| дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко. |
| радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па |
| ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти зв |
| овања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмора.</p> <p>— Заповедај с |
| горе што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пс |
| и на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!. |
| је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара |
| да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни т |
| да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>По |
| драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар тв |
| ског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и |
| зику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам |
| породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми да |
| ћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду |
| <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и |
| се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га |
| моћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p |
| страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на к |
| едним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним пл |
| — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предад |
| <p>Саставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадајући у турска села |
| ојска заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се |
| .</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да |
| та несносан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и |
| м, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> < |
| ва, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од се |
| /p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{ |
| цку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да ј |
| е сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу.</p> <p>После подужег путо |
| т даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хл |
| S} Мрак се расу по непрегледној пустињи месец се појави и млечним својим зрацима обасјаваше она |
| удаће.</p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков д |
| маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци ка |
| после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до |
| ичкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се р |
| ш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису |
| розорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изру |
| орављен од света — одстрањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у св |
| цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и ки |
| >Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед овога, место оне |
| а Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И т |
| — Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међ |
| провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца м |
| ног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком |
| у.</p> <p>Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим м |
| је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде ко |
| ног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији. |
| а, то кријући се, проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом ч |
| осету.{S} Тако он проведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} |
| и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А как |
| срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио |
| бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверних сети да о |
| далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у о |
| јутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестано је клао Турке, које б |
| својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но ве |
| S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступа |
| ечењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљешт |
| а га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни |
| и напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног заједничког тамновања почеше тек ковати планов |
| о неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још го |
| е, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, |
| ху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана |
| осто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те и |
| во.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у |
| зоружаног Мицка, они опет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвави |
| а терала је највеће кривце у та афричка места остављајући их на милост и немилост управницима п |
| за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином |
| страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамниц |
| еше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом |
| то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити с |
| стога предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па сн |
| усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни пом |
| насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у |
| ић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу |
| а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по |
| на, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, |
| замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од капетана.</p> |
| војим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, ко |
| та одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, |
| љете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а |
| хватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улете |
| аше ради извесног саопштења.{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву. |
| мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувши својом |
| ноград.</p> <p>Сад забрујаше на стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздраганих срца м |
| алеко од овога села изабраше једно лепо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> < |
| лики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше населио још пре дваде |
| д Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...</p> <p>— И на још педесет, честити ефендиј |
| {S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или ув |
| осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера поста |
| више и више беснела олуја на појединим местима створише се читави брегови од песка.{S} Камиле |
| p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући руком на А |
| ва на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само голо стење, чиј |
| децембра 1887. године.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху |
| д шатора.{S} Место оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћц |
| х бујних и хладних планинских поточића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по гу |
| S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада |
| своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у је |
| ма многобројних птичица престала је.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкрипање испод ногу. |
| игде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи вид |
| де год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладала нека та |
| .</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке песме беше наста |
| н.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинских поточића, место |
| ој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава х |
| оворју разноврсних предела лежи Ресен — место, које роди тако храброга Србина, о коме вам већ п |
| е ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане |
| је више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, |
| омбу, која служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> <p |
| ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</ |
| много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оц |
| оменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не |
| ет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајд |
| је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад |
| Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући ли |
| шеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на |
| узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника једном од судија, где беше Ми |
| на ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ ка |
| но у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="144" /> освежавајући ветар.{ |
| ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.< |
| гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом од пшенично |
| ола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов |
| жљај са златницима, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, п |
| неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, да вам укратко и |
| га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <p |
| брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим д |
| другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би се мо |
| Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и д |
| е беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити својом сопственом шаком.{S} Ч |
| Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p |
| и. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> |
| } Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од |
| који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у н |
| тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</ |
| {S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом |
| колину.</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртви |
| биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког пу |
| они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним |
| имира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међ |
| и кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим |
| у села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Ми |
| ј мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуд |
| раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер се овако бојаху и |
| есташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз |
| па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном |
| и их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао! |
| аве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од |
| одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до с |
| о сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме |
| прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет |
| проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} |
| онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих седам на |
| напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није |
| Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не диш |
| жењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као |
| места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих |
| доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив |
| орали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени |
| ко дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо |
| уде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се ве |
| ају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за ов |
| на рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али |
| готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи |
| ина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> |
| урили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко |
| ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана о |
| раги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосн |
| узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио |
| ади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи |
| а ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашише на ка |
| p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена |
| ио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> |
| широка кожна реденика са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би |
| {S} Три редника, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око п |
| , који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и послед |
| После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од |
| ече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отв |
| ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупња |
| ше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} |
| о ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа |
| <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо! |
| Потера се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова гла |
| ну Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак н |
| p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у |
| ни Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно с |
| ..{S} Станија?!... ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно т |
| ад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах н |
| ја!...{S} Фатима!... — поче опет муцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбран |
| сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се |
| м растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко |
| де је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p> <p>— Станија?!...{S} Станија?!... ј |
| .</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ он |
| учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку свет |
| их звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само |
| Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћу |
| дија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко |
| а на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест м |
| е читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становници ове тамнице, к |
| беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, |
| амнајест камила, натоварених са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове А |
| огу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам |
| <p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко |
| ле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио в |
| водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребно да о |
| шта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна меши |
| ли су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извука |
| S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> |
| а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков з |
| ог дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу |
| једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако |
| ру, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљен |
| ога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога |
| ба одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>Посл |
| им гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а ск |
| улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет З |
| рволок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овак |
| ум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо |
| вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана |
| би.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа б |
| војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад М |
| р нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а |
| жно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а |
| љу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, т |
| .</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама турски |
| о усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане |
| >Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну |
| оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, га |
| ! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај |
| ендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судиј |
| ању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао п |
| смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог да |
| ећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да |
| таћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од прилике? .. |
| Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје |
| ска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели |
| јша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и |
| исмо још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па.. |
| а где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети |
| ај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто м |
| мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашк |
| си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу п |
| чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед |
| p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нем |
| д куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше |
| м смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, б |
| а од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то у |
| т у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овак |
| атељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато |
| Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко |
| .{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.</p> |
| инише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дет |
| </p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне |
| е Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико |
| себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> <pb n="8" /> <p>М |
| ватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.< |
| и се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> |
| есенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај м |
| Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те а |
| код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, уд |
| гати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу |
| ропљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!< |
| де! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — од |
| још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Ми |
| да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те кон |
| арочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... |
| хиташе право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијан |
| помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешк |
| само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашан |
| ице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин |
| . — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> <pb |
| м вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама |
| о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, т |
| е признати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, |
| >— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— |
| и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше |
| о особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, кој |
| ојводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободно, |
| окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мисли |
| пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, д |
| ан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — |
| породицу... запалио конак!...{S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, претва |
| раброга јунака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја |
| аслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p |
| ао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — реч |
| > <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави сво |
| > <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мен |
| /p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — |
| а што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— До |
| аче дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га К |
| вору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој |
| његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Д |
| ла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави м |
| о што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много виш |
| <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, ш |
| има опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно |
| /p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта |
| <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо б |
| Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави |
| ем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију прваш |
| немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— |
| али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — |
| сам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ј |
| у до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb |
| — Страшна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — ш |
| ха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље |
| рпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом |
| оњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да |
| ка пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — |
| инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја |
| камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човек |
| Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да с |
| да налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Муста |
| упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — за |
| ла, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто зам |
| ћ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и оба |
| — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору о |
| ободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни |
| х помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни |
| баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му ж |
| н?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Бо |
| ас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша |
| p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> |
| може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које неви |
| једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, |
| јци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништ |
| есте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазис |
| Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очима!</p> <pb n="117" /> <p>— |
| добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остав |
| за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом д |
| и проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а |
| те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непом |
| опцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Зна |
| то будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете |
| >Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за ру |
| ећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Миц |
| пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се он с |
| сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном |
| а питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и |
| и да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекива |
| м. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га |
| /p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова план |
| а недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако је! — одобраваше му сад |
| ите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И ње |
| задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он |
| његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао |
| ересима.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после |
| нцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему |
| жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко |
| ај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати о |
| начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са |
| а, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко |
| о поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно поверовао, зато више и н |
| у и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много |
| очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!. |
| ци онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад |
| p>— На позив Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — одговори Мицко начелнику, када му о |
| је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином |
| толико!...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерасположење.{S} И сам не |
| о још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти |
| воја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди |
| ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам |
| Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово ј |
| о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> < |
| д, у овако згодној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног др |
| ш сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар! |
| познаде и то по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Пом |
| ам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицк |
| ашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах |
| реди тадањем окружном начелнику у Врање Милану Стојићевићу...<ref target="#SRP19024_N7" /> да и |
| <pb n="126" /> одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Миц |
| дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчић а бле |
| загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се |
| иваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да само |
| .</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, не |
| р где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гро |
| ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф упр |
| се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се |
| све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадо |
| а је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник каз |
| мад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом но |
| емо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај |
| ина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, а |
| арали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описујући у |
| > <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и |
| а опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p |
| лева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгл |
| ки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш л |
| и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, п |
| оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p> |
| још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је |
| беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам дра |
| ећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време |
| егледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где |
| еку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!< |
| редвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу ов |
| >У једанпут узвикну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријате |
| аше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше |
| ах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје и |
| ј онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било |
| <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> |
| ло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на друг |
| илеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и ц |
| хањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три |
| о за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оно |
| p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са род |
| поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури |
| гство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефен |
| И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече |
| и.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку појед |
| p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој ви |
| а и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч исп |
| апољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака ка |
| p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мал |
| хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степениц |
| дморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле |
| су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, откуда т |
| ћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и н |
| p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће би |
| и.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну |
| вар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо |
| песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком вр |
| оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милев |
| </p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин |
| и коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече |
| — На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја пола |
| ам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмор |
| /p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу т |
| ћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам |
| и бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер с |
| то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ |
| ати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко.</p |
| мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отво |
| да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време п |
| сова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — |
| убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословил |
| ља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима |
| се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једној е |
| простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља |
| паде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.< |
| и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одмо |
| и сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше испред војн |
| арама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико |
| ваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да |
| апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник о |
| јој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше |
| а знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу |
| о сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали |
| да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум оста |
| у оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> |
| — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Трипо |
| адића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на |
| ба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Миц |
| е Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па к |
| ути.</p> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша ко |
| ори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p> <p |
| их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>До |
| </p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи пород |
| ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу пр |
| као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити. |
| у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада |
| да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — ре |
| чну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по које |
| емо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне |
| Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обо |
| бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им разлага |
| а врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али |
| ше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> < |
| жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах пр |
| тељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од |
| врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа |
| ражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветри |
| м изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} П |
| војака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали |
| е остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе |
| к био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и |
| к остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а |
| то је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по његовом |
| ако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе ка |
| вајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скин |
| само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и метне |
| етнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајући небо — дуго је гл |
| руди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже |
| г пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела |
| ла је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у |
| 19024_C3.1"> <head> Бегство Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — С |
| а времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицк |
| шек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уве |
| <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди ос |
| ао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се стано |
| о крај својих огњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и де |
| какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо |
| ући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек са |
| цко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног заједничког тамнов |
| к и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>И |
| Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младости, х |
| мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше у ч |
| им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да мало о |
| та кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког ч |
| било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S |
| <pb n="190" /> <p>На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав која |
| исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} |
| збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, ж |
| азило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се |
| отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Миц |
| ета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је на |
| овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p |
| ке и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица |
| шао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући. |
| олико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу не |
| где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди |
| Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена н |
| те са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање д |
| е.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући |
| он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једв |
| бри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— С |
| p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те д |
| Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Меј |
| енув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, |
| Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зракова — нежних братинских руку и тако се сл |
| на јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{S} |
| бо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да |
| естаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кул |
| канско полуострво а међу тим само један милион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се |
| амети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што се зора |
| ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, да ис |
| брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно др |
| е бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинаш |
| Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p |
| иде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Мицко. |
| другим стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — у Македонији, на освету за овако срамн |
| ем по сред срца!</p> <pb n="56" /> <p>— Милоје, Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом |
| неколико наоружаних Турака! — говораше Милоје усплахирено.</p> <p>— Ха, зликовци!... разбојниц |
| момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вик |
| крадоше...</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, к |
| га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Зн |
| анину, разговараше са својим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши п |
| и ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча св |
| ветлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти |
| о тренутака изговорио.</p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осе |
| це у та афричка места остављајући их на милост и немилост управницима појединих вароши.</p> <p> |
| ро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напа |
| RP19024_N5"> У кући су је тако звали од милости.</note> <note xml:id="SRP19024_N6"> Српским доб |
| годарношћу не будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наст |
| а теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце к |
| помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш |
| а шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и |
| ру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и |
| је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је |
| мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне |
| /p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко.</p> |
| се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, с |
| ’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} |
| олео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно н |
| јка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелиген |
| шњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах |
| разише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао |
| урском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</p> <pb n="12 |
| толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад |
| ћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну К |
| /> спавао, као и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости беле к |
| о до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут к |
| гао и на ондашњег председника бугарског министарства — Каравелова, који га беше веома заволео у |
| р Иванчов, доцнији председник бугарског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало тур |
| као да се какав дух од првих становника минулих времена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гње |
| тице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао |
| у.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом окан |
| хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брз |
| било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, д |
| на.</p> <pb n="97" /> <p>После неколико минута Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — вик |
| лог сукоба.{S} Тако је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово врем |
| Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</ |
| ију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, за |
| ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно |
| ко таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси |
| тао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Ста |
| ма већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник... зликовац!... |
| десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као ба |
| други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Рист |
| цко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрастоше |
| е му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећа |
| заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!... |
| колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p>— |
| жасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по |
| листа.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одм |
| коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице још не бех |
| када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, прошаране овде-онде и по којим цветић |
| природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубич |
| ућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била |
| сти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову п |
| , а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сус |
| ај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p> |
| ивот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед н |
| /p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прел |
| шија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, |
| у.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом |
| ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и же |
| атрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Стр |
| ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су они свој посао утркујући |
| пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја м |
| ладиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <ref target="#SRP19024_N6" /> беше отпочео д |
| </p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чис |
| љда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} |
| ојадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, до |
| у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са својим н |
| знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и |
| звесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Про |
| <p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу леп |
| ом провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да т |
| аштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђел |
| S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео |
| амници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац — т |
| да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио не |
| савлада.{S} Последњи уздисај, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноћ |
| .{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том |
| дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p>— Момче, — поч |
| Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци г |
| По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло, |
| љиваше харамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше св |
| Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задуб |
| або! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благ |
| а по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" / |
| рчале у своју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати ст |
| ла.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износит |
| е склонио био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветље |
| те...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли |
| >Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледа |
| акнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошло |
| еговој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећ |
| ити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџби |
| драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да |
| и.{S} Те две различне ствари те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце |
| ење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му |
| {S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше |
| — Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, в |
| га му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро! |
| Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би |
| ело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и |
| о трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је ал |
| е га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до сам |
| у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркива |
| мисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се на с |
| уји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша |
| по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му с |
| у толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из ка |
| ошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што |
| светласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мислим, другови моји, — настави он после кратког ћутања |
| али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даљ |
| о ћемо носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео ов |
| е добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако ј |
| ди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су |
| — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи |
| ури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислима непрестано се превртаху оне речи „хиљаду златни |
| ност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> <pb n="36" /> <p>— Послушај ме, момче! — п |
| одмах иди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љ |
| — „освета!“ Освета! освета! — Са таким мислима Мицко поче да остварује своје планове за бегств |
| заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству |
| претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне граш |
| озна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отвор |
| све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан |
| тање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже с |
| тпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимс |
| ив мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{ |
| ах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тре |
| ије ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, |
| — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас п |
| ког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамно |
| ћи како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао ј |
| , гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на |
| ро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чу |
| ар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти |
| ом тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно |
| пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од |
| у пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи право |
| е овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш вој |
| <pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе се сад Мита, остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, м |
| а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p> |
| ај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети |
| и и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак к |
| е сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са |
| поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборав |
| , да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали про |
| харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Мом |
| е ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто М |
| обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што |
| адржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је чов |
| му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако |
| и учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а н |
| беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли ж |
| е прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да |
| /> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... бога |
| двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP19024_N8" />, а остале његов |
| ећ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи и |
| ом, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед непрестаног |
| лицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се М |
| ца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова р |
| ва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејање.</p> <p>— Море, ни |
| и.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упадоше сложно ост |
| да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цин |
| за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Дост |
| лахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са предњег седишта позади у |
| продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са |
| да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави |
| , и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па до |
| ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита П |
| оге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врат |
| азлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, |
| та Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше |
| право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примет |
| а се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наум |
| а њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је пр |
| а у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер и |
| о шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху н |
| Ах, проклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — |
| ћ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху н |
| <p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада |
| дмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— |
| н код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP19024_N5" |
| е запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Бо |
| ре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега |
| Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах |
| ријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> < |
| о му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} |
| лико богат у имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S |
| get="#SRP19024_N5" /> са извора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаш |
| уј, преблаги Творче! — тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно д |
| у баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје |
| а богаства и поштења <pb n="54" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има |
| по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно за |
| амбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах |
| . украдоше...{S} Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га |
| <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта ј |
| се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру |
| егов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, |
| а је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у тол |
| е, када Петар са осталим понављаше речи Михаилове, чудећи се.</p> <pb n="57" /> <p>— Који, који |
| вога анђелског лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од |
| су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како с |
| каже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе наводећи Мицкове грех |
| е измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би пог |
| је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p |
| д су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се па |
| ез топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко |
| /p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави чове |
| већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај |
| че Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина |
| рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф- |
| непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одма |
| де ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у јед |
| ужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за ве |
| надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.< |
| пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Д |
| тражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржав |
| т жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мал |
| же.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу а |
| каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њих |
| ака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им |
| водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и |
| у би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству |
| асана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста орон |
| одину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једног од најопаснијих крвника турскога народ |
| > <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету |
| рамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и то, да је он |
| у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је |
| са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да га |
| овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова в |
| шко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арап |
| по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, |
| е наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узвикну |
| Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим |
| чен. </p> <p>Овака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у велик |
| Последње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му једи |
| корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљав |
| му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у |
| ш и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствар |
| падали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем |
| само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега марти |
| утином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро |
| У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се |
| где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахирен |
| лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи |
| тни управише своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— |
| сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спа |
| а, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и ост |
| едом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драг |
| аље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> < |
| ронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућин |
| и се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод |
| сова Зора се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb |
| е тако мало порогушише око обезоружаног Мицка, они опет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се бе |
| а — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесв |
| и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зоре, гла |
| и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би п |
| тиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго |
| и за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на каз |
| своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је ода |
| он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше у |
| т.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пош |
| залуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли д |
| Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала |
| тврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен |
| ли-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној ме |
| од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао |
| лака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко бу |
| усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p |
| нином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n |
| овека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у |
| стала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину |
| ка неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо баци |
| риоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики пат |
| ах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас зам |
| о успомена на сећање храброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добров |
| господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сад |
| еном месту.{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као так |
| .</p> <p>Збуњени и преплашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико тренутака не рече ни је |
| рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер |
| ој грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога |
| у љубави своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше |
| </p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвник |
| нику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... |
| p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавио |
| арији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Ш |
| ама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, о |
| Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце |
| > <p>После овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе. |
| аповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових другова.{S} Сви б |
| камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању |
| .</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били излож |
| оликог путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му |
| ори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чуд |
| /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> < |
| ијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо прол |
| стави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао |
| тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис н |
| ј количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку хладноћу, |
| е, одмах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да ј |
| прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Сво |
| и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, го |
| на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико п |
| ник, па извади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи |
| <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин т |
| ом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, још одмах беше помис |
| још онога часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још |
| д опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему бр |
| дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они га позива |
| тупа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше |
| ој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила |
| ко тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашани |
| одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опра |
| их сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И оне |
| еше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита |
| стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погл |
| "123" /> томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка б |
| мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са |
| молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p |
| му кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — |
| адзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговара |
| p>Најзад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко о |
| доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, |
| је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не |
| {S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!... |
| обровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре |
| у.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћин да |
| нија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Пут |
| он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би так |
| Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам |
| у имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешча |
| Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефендија! — одгово |
| сти код врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, |
| та.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један жи |
| xml:id="SRP19024_C3.1"> <head> Бегство Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! реч |
| је само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за |
| на душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано ве |
| p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну та |
| овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију стр |
| уше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје н |
| <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милуј |
| ик тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у вар |
| не Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар |
| омак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком |
| један од млађих судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећ |
| раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама |
| пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би |
| ше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад |
| о се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер |
| а надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим о |
| које беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да с |
| <p>Тако се продужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће |
| </p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p> |
| ађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим |
| тајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — |
| из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима б |
| грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били гро |
| мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то |
| Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... разбојник!... зликовац!...{S} Што покла оноли |
| браваху му остали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— |
| ина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини толике јаде и толика зла обесним Тур |
| . ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!...</p> <p> |
| /p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао би |
| рци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страх |
| здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побр |
| дох нашег славног харамбашу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, опрости!... </p> </div> |
| из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а |
| његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева |
| створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше блед |
| ора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест својих другова, да би он |
| ужег разговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху друг |
| после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души |
| њезиних снажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, |
| пукотина од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше |
| , после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код кра |
| и отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим од |
| дија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави чин |
| ав се у средини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде |
| Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>М |
| ужио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико |
| ...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — |
| здаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, разбојник, крво |
| убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Мицка, када већ |
| > <p>Пошто однесоше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил |
| је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе в |
| а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и о |
| {S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја |
| 24_N11"> Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </d |
| итава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Вид |
| н!...{S} Бре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> < |
| апи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном |
| chapter" xml:id="SRP19024_C2.4"> <head> Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. |
| а? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име |
| . хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и |
| и, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко де |
| у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш м |
| " /> <p>— Јесте, ефендија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно з |
| — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у |
| мевао њихов језик.</p> <p>— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље ред |
| крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао |
| у.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S |
| ришу освоји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на |
| обровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима н |
| Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као п |
| и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапи |
| еше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p |
| р изврши скоро половину свога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Г |
| ге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим рођеним очима.{S |
| могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> < |
| ик позиваше ради извесног саопштења.{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу |
| кспедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ла |
| {S} Тако је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаш |
| ада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако с |
| /> <p>Они су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само ка |
| ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{ |
| чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> |
| гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њи |
| а му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо |
| осели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} |
| ан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође |
| еше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} |
| , јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму |
| ако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохват |
| у у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, |
| тали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најз |
| а јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не |
| Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а ос |
| другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, је |
| аш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи с |
| ицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим. |
| p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора п |
| ражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се |
| ког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га |
| е, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштв |
| брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог |
| 77. год. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах с |
| обом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се о |
| гачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто |
| p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио у |
| брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искр |
| , на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на |
| "58" /> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гино |
| рош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у с |
| емаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, у |
| тиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изгледало му је да ефенд |
| који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у ј |
| ло је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но ка |
| ше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спаст |
| нећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код |
| , никако — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази |
| шћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јеса |
| ног јадног робијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дан |
| разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао |
| а сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога |
| о да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, |
| у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи |
| рилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даљ |
| овцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ... |
| ити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> < |
| плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко |
| да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрос |
| — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније мест |
| Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека н |
| ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са о |
| > <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им обја |
| капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и с |
| жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавниц |
| > <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са |
| рај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту |
| мах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече пр |
| {S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створење |
| .</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> |
| јим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оној подру |
| <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да м |
| , Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог р |
| /p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог зл |
| услед његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка н |
| и пусти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше г |
| и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су т |
| онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе. |
| жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружи |
| својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су га приј |
| ко га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} Но |
| његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у |
| одом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки мину |
| p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и |
| ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S |
| че Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ро |
| и нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу |
| о расположенији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић |
| био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n="24" |
| илама.</p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка |
| рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман ра |
| , са погледом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног п |
| ало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто се сад |
| нака!...</p> <p>— Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, |
| видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе |
| ар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— |
| — Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у |
| ..{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбра бећарс |
| о је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они |
| ђе беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, кад га |
| славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, п |
| ије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што |
| о оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд. |
| вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто пр |
| м гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени см |
| није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше |
| је стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега |
| та!“ Освета! освета! — Са таким мислима Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> < |
| > <pb n="138" /> <p>Са оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остав |
| ла породица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урм |
| и чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је |
| души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Јед |
| тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест А |
| његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија |
| уће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим непријатељима, са је |
| олико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{ |
| </p> <p>После оваког тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у село Степан |
| о опет појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који |
| алутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— Ја сам пустињски син нем |
| ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— П |
| .</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. </p> <p>— Нишчо нема, |
| а.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</ |
| <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по т |
| — Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам н |
| ђе!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Ј |
| <pb n="97" /> <p>После неколико минута Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он к |
| ора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки |
| , није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у д |
| вала ти, господару!...{S} Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да п |
| итавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви при |
| чинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших људи на Карадаг |
| ше!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што покла онолику цар |
| ом пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто и |
| олике турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу цело |
| ази познати царски одметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвн |
| густе колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша |
| у од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане вр |
| n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p |
| у обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Т |
| ан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах за |
| дил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаштво, позва |
| апавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и |
| едногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника и крвопија наше |
| </l> </quote> <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест год |
| прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке К |
| има — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и је |
| кивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну |
| азне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пандури одмах одведоше Мицка |
| славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху радосно његови дру |
| песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, г |
| nt> <div type="titlepage"> <p>ХАРАМБАША МИЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p |
| нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, |
| тупање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Ту |
| ла дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </ |
| говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>П |
| и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сјајног пријема и угошћења од н |
| о месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уни |
| Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се с |
| не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио |
| очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази |
| идевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу ње |
| ну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако |
| рчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са го |
| од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеж |
| огавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи смртна |
| год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из т |
| тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у |
| престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао н |
| ...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш |
| ару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли |
| о.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки |
| а недирнутог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцниј |
| м и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то |
| Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући богато њ |
| тискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њо |
| ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаут |
| дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати как |
| ожеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Каж |
| /> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — Међер ви |
| алуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш |
| ди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучко |
| у, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколико корачаји испред саме бусије, ко |
| ела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пл |
| ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као |
| ени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви |
| ужину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SR |
| и да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре |
| и даље узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и |
| ашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и ос |
| као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само дворишт |
| здаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под у |
| честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осу |
| .{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много ве |
| јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распоз |
| ши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Г |
| и онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ах |
| ма.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди |
| е да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогори |
| краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</ |
| вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и ко |
| се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах |
| е много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуч |
| жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је иша |
| пуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} |
| ав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су |
| ушу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе грани |
| и неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах по |
| о своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то уч |
| огоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, |
| е то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она р |
| а и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се |
| лом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну меш |
| ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као |
| и-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући снове о д |
| крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у |
| тар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли ко |
| варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио и |
| чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и |
| е све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, пр |
| рави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тад |
| не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да н |
| епане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пријатеља, кога обично зв |
| ио задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> < |
| песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху |
| ајући тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа |
| не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би |
| лила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се непрес |
| ни се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, али како |
| p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија бра |
| т право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску треб |
| своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — пре |
| које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p>Потпуно у |
| ест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са свој |
| а нису имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала |
| тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грк |
| дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва и |
| рао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је како лако |
| S} Тако седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му |
| избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке ова |
| ила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на |
| } Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколико |
| ска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо |
| <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од к |
| раже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако ис |
| /p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник, што |
| а је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем в |
| била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, |
| ада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не м |
| оши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахме |
| и му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и х |
| ише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као |
| аш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и ос |
| сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је м |
| већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он н |
| ше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан прим |
| ила је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требало д |
| ан је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим н |
| ече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине еф |
| Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то |
| дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S} Нешт |
| патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвест |
| Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p |
| под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко до |
| се на земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у го |
| Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — сем ма |
| и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао некол |
| а.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанк |
| p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећ |
| о пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога места а |
| м турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Га |
| кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах |
| а.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, одма |
| еста у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако гроз |
| е стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{ |
| љаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! |
| на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај му припр |
| мо пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пан |
| Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} О |
| х као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом < |
| дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу |
| друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да |
| већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом п |
| ма врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да проди |
| /p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а одатле |
| искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудо |
| у.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. |
| к, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је |
| кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу со |
| љупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћен |
| могни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читаво |
| p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Пад |
| је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи |
| в савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим г |
| Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође напред. |
| њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити својом сопственом шаком |
| Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седош |
| ња међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код око |
| Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега |
| тима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу остали |
| гне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</ |
| шини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и напој |
| нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несносни |
| да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је не |
| досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, |
| ободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху |
| ање од толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја |
| еше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— За |
| меру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он с |
| додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског насиља, о |
| .</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и |
| Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио П |
| ке, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести |
| е ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на |
| е. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад |
| туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит |
| о. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћ |
| </p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред пештер |
| е од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две го |
| пао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад трај |
| овиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од же |
| Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицк |
| хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Сим |
| p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис.</p> |
| лама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ- |
| видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Ано |
| </p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p> |
| </p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то! |
| одо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познајеш?!...</p> <p>— Сл |
| се ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — |
| љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба |
| увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим |
| уше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Друг |
| м шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Мил |
| ђи на светлост непознати човече, — рече Мицко.</p> <p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам сужа |
| олико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — |
| по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени |
| еника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима |
| мо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су |
| пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека |
| м пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Миц |
| м брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пророка |
| <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону с |
| тиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одје |
| Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је опет завладао, само с |
| , моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се |
| </p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени погледаше Мицка сви |
| — Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали се |
| е бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — реч |
| ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то |
| тво.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи |
| ме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене |
| а нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада ј |
| олико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све |
| ше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним |
| преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни |
| p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо б |
| >— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Милева је заћут |
| нута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођ |
| рљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосн |
| о не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слав |
| бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док с |
| гом, моја јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... |
| заклао Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу |
| има била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће с |
| вот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> |
| цко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које |
| радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан |
| .</p> <p>— Пијте, другови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћа!...</p> <p>Прошав овако сре |
| .</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна с |
| сти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали |
| ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ |
| устали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Ил |
| вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови пр |
| и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми неће |
| Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>П |
| S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладни |
| прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> |
| слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и к |
| под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и |
| оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га проб |
| ећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха к |
| а, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не од |
| </p> <p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајеч |
| да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнајест Ар |
| хранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој |
| е уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша |
| при свом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод ј |
| и пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се р |
| једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити |
| творења постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапк |
| и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крај |
| ешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Ми |
| кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци п |
| ема никакве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути се право к |
| снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> < |
| ти се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је б |
| ажног, одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од к |
| илева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, распитиваху |
| нским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:< |
| аг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... нигд |
| и.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно |
| де на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуна |
| о преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где бех |
| слободна речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S |
| p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе пре |
| пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу нека |
| p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је |
| Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте зауст |
| че Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефенд |
| еђу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одма |
| љом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском ба |
| отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подр |
| просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко к |
| ете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече |
| к живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p |
| егове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигош |
| мирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бес |
| о момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у |
| ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста т |
| знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши оволик |
| ре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</ |
| јатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> |
| је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео ј |
| Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да с |
| јде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бес |
| </p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини о |
| добрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима |
| а породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одгово |
| .</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ кољ |
| .</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тога!...{ |
| {S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од с |
| >— Ја сам, честити ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко зл |
| цко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека |
| о плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазу |
| тва, краља Милана радо идем! — одговори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао краљево нар |
| ије пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече Шах.</p> |
| . </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме |
| живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али |
| и, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима.</p> < |
| ци, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S} М |
| га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погл |
| } Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.< |
| му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином ко |
| а дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставив |
| што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је исти |
| нда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са сво |
| ви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро |
| и ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> < |
| !</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Ст |
| .</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, |
| о и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, |
| пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мал |
| је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково |
| и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута |
| {S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту |
| ам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му бе |
| > <p>— Опрости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морат |
| е појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим А |
| м Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста врем |
| оже само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца |
| а баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и поти |
| Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> |
| ја букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Му |
| ни и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали |
| љеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је не |
| , да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости |
| ила је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Ш |
| <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и т |
| под оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше пр |
| од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Ч |
| о удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком |
| н дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из дво |
| паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско |
| јне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он |
| , ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупоз |
| милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње па |
| Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нис |
| Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, ко |
| ске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веом |
| рке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из |
| ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав л |
| SRP19024_C1.9"> <head>XI.</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих др |
| ам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов дру |
| намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брз |
| емлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашн |
| да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури с |
| ј Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се |
| је са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са својим добровољцима своју храброст испољи први |
| сле још подужег разговора са начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заоста |
| ни, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве роп |
| ту од седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, и нас |
| pb n="50" /> <p>Са тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд |
| тражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за |
| а лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао |
| се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У с |
| да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрав |
| .</p> <pb n="141" /> <p>Потпуно усамљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} |
| осна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</ |
| пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли |
| му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице |
| м — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тр |
| <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не треп |
| b n="117" /> <p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изаз |
| Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о вел |
| } Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онак |
| етко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад не у |
| , које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, ко |
| угим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> <p>Пољу |
| тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> |
| Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јата |
| кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колим |
| и се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом п |
| има, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост било |
| морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано пр |
| стане са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не |
| ц и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде мн |
| — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га |
| спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио о |
| ј заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све сп |
| г сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — ви |
| и и јурећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир с |
| ерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник т |
| и ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, |
| /p> <p>— То нећу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} |
| у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме к |
| на плаћа!...</p> <p>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов |
| д пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свију стра |
| атио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко и |
| дној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-д |
| у о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја са |
| ра, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о |
| а поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико да |
| Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толи |
| тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па ч |
| дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланин |
| P19024_C1.6"> <head>VI.</head> <p>Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Маму |
| тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио |
| и многу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вештачки пл |
| еше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад нас |
| <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на |
| сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да |
| сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом друж |
| и само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не про |
| . где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог |
| <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л |
| — Здраво, Перо, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху |
| роши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да |
| ...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— |
| јесам, честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај ст |
| ="151" /> <p>— Из Србије! — одговори му Мицко.</p> <p>— Из Србије...{S} Србије... — забрујаше о |
| Ђорђевић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После о |
| друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајест месе |
| дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани с |
| <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше |
| ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник казамата трудио с |
| .</p> <p>— Тако треба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако |
| био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет завла |
| <ref target="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред |
| >— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, н |
| ... ту је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле б |
| >— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p> <p>— Станија?!...{ |
| е и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, |
| а к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. </p> |
| го, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>Опростивши се овог |
| /p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде з |
| S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, претварајући се и поче се крстити. — |
| помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу |
| еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем д |
| рата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се |
| овољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање |
| баши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах |
| /p> <p>— Стража на своје место! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју марти |
| у нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и с |
| оће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у |
| а!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно |
| ек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јат |
| аумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео |
| .</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресано |
| ско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти |
| ! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицко љутито. </p> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шах |
| тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тро |
| олазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече |
| Шта си ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и аг |
| изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p |
| /p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне ско |
| у прословили.</p> <p>У једанпут узвикну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта го |
| таган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаг |
| зуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p>— Станија!...{S} Фатим |
| ј чети.</p> <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољ |
| и.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двој |
| , пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаган |
| После шестомесечног тамновања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен |
| близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по ди |
| ана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи мо |
| /p> <pb n="46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а |
| дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Ве |
| асова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало зал |
| p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би г |
| беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер |
| крено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је |
| али ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њо |
| ут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p> <pb n="65" /> <p>— Хв |
| д будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали |
| ре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се |
| > <p>— Здраво харамбашо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим. |
| рати се код мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице |
| се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари |
| зго грдно камење.</p> <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих |
| а површину земље.</p> <pb n="176" /> <p>Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје кој |
| и сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљ |
| тише ови како продире светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — ка |
| емље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морат |
| и ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужн |
| рилепа једног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно |
| тајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренутака, поче га већ с |
| кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој бе |
| повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао |
| престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да |
| илу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{ |
| ах је овладао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута |
| највећи, убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа т |
| храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслон |
| ју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са свој |
| ког а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако са |
| е своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да о |
| м својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега |
| ме, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природне појаве и после |
| веднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, к |
| је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је |
| они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто |
| ађен обилато новцем од капетана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често к |
| еше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он |
| и налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши оволику навалу од наоружаних Турака, |
| ане Турака услед неког преступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и са |
| а, они опет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посма |
| оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем оч |
| то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда с |
| паљбу, стално корачајући напред.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартинака, али тако и |
| да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, о |
| чило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева вид |
| е све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том приликом и прикрио је хаљине ефен |
| уде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала ј |
| нели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујал |
| .{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог раније |
| рви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он |
| крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се к |
| p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и о |
| цко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продир |
| и у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који м |
| се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да |
| епрестано причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арап |
| рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Ст |
| в је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући д |
| сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, |
| ице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамниц |
| растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, |
| ео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од дру |
| начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство |
| да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу прек |
| кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарс |
| кратког разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изра |
| м задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како неп |
| ну нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, о |
| ма у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Кра |
| р од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћу |
| оје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај |
| оља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког продирања кроз турска села ст |
| беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тај |
| у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају ви |
| на охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p |
| одмах заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио |
| чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па |
| и, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је |
| е која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум |
| м узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од |
| скоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, бор |
| ка ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припрем |
| што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за |
| све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристан |
| боде.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да |
| ко је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет вр |
| и о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, размишљајући како ће и на који |
| пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и |
| бо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуд |
| зиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, кој |
| јаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајст |
| били пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управник |
| еше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружин |
| воје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немог |
| антоваше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем |
| це, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладо |
| до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за |
| Мицков посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену |
| у Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше на |
| грли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут |
| ма већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</ |
| тар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јес |
| — Смири се Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посм |
| га Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног новца — преко пет с |
| другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, |
| ече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао ве |
| , да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му |
| ш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и о |
| едну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје који су били интересант |
| десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене пресуде само насмеши.{S} |
| да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{ |
| отиснувши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима |
| оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах пој |
| љу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење н |
| и по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са др |
| ену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна са том удови |
| време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај с |
| ејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што ви |
| о задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:< |
| се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах прод |
| а неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти н |
| коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног к |
| то рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника там |
| јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице |
| ана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен |
| да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим |
| нутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са велик |
| жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девој |
| ва, она непрестано очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од тр |
| по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине и радозналих грађана б |
| с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана |
| рагих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — Христа када једном, после његовог бегства |
| утошћу очекиваху <pb n="160" /> одговор Мицков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше ба |
| еху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако није могао допустити, да |
| о.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места с |
| на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планино |
| а није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве планове им |
| шина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни ј |
| ед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Завар |
| војом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах об |
| де код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну |
| леди свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, |
| престано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и |
| тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић |
| ет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше |
| д остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах појуре на Турке и нададоше најж |
| сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> |
| стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над |
| ама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучк |
| и ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а |
| тром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Да није случајно проша |
| уд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} |
| ах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Види |
| начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано вр |
| адни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из |
| - <pb n="180" /> овако затворе наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова |
| и скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зуби |
| н. </p> <p>— Освета! — громко узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова |
| гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њ |
| двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен т |
| и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда да је |
| стране Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њи |
| о ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног |
| м Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом р |
| амери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сул |
| тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беш |
| ише и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло вели |
| очеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српс |
| ун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>О |
| > <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко |
| а себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше |
| аг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Мл |
| и штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то ва |
| p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а |
| лед овога Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га уву |
| S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милев |
| душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом д |
| <p>У једном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се ко |
| Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових пријатеља.</p> <p>Истина, Петар није био толик |
| неколико њих на камилама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан |
| и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Здрав |
| ши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу Турака, зат |
| настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи |
| ешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па |
| ње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне случајеве из свога ж |
| ђани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>С |
| шно је било погледати раскрвављено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где |
| — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те ист |
| дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапки |
| раг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њ |
| одаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, кој |
| цка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљ |
| p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окру |
| хотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче к |
| ше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} Многи српски сељаци, пошто се извук |
| о страшило.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стража |
| ише ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Н |
| тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али ника |
| ви мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} Но |
| це са свом жестином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе |
| ва беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком по |
| тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше старина Радој |
| ему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочекају |
| егове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их кол |
| ји као крвожедни тигрови трчаху право к Мицковом затвору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је била не |
| оре му Мишини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову |
| млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ б |
| држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> < |
| јом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најз |
| воје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, з |
| које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и пр |
| е сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то бил |
| еколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад опа |
| ори одмах Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тв |
| .{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, нешто северни |
| ко исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине. |
| појури у највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћен |
| коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са док |
| који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити нек |
| мири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од рад |
| инке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зи |
| Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што |
| и то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Миши |
| послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је |
| но поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не с |
| зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек ш |
| ли-Милева је причао о робовању своме са Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њихов у та |
| .{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, говорећ |
| ше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — вик |
| ош одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били за |
| и. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви ср |
| у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и оставља усамљену.</p |
| , ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па са |
| ли.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од |
| г бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно |
| а.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у српско-турском рату — 1876. |
| па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претвор |
| д онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то |
| pb n="29" /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у знак њихово |
| д добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући |
| и братски изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине његовој чети.</p> <pb |
| после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружи |
| светљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошто однесоше Станиј |
| ле зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало |
| вор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у |
| роз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба г |
| ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше |
| ојурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и |
| и турских низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} О |
| ком оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица р |
| жаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p |
| ашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је з |
| а га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јатаган |
| исто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са зем |
| досно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед |
| сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу з |
| а више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још |
| ицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај |
| а оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко с |
| е она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, |
| > <p>Овако држање, овако понашање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју мла |
| ема њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Ми |
| ико паша! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд б |
| ађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до |
| Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му л |
| на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари |
| као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и м |
| — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Миц |
| зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга их је пратио посматр |
| и.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје |
| Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија |
| на спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чува |
| ојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио |
| јући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бим |
| ј кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још више озлој |
| та пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p |
| ов леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> < |
| најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше ум |
| Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан сти |
| упише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је |
| ђе.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... |
| му.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је хр |
| оја је састављена ради суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, једногласно је одлучила: |
| а се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још с |
| у.{S} Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Ве |
| S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четничком ратовању са Турцима |
| /> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не |
| е опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јур |
| тановника минулих времена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му |
| патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S |
| Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — |
| речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господар |
| ај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одм |
| је доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и |
| ве свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљ |
| е дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како за |
| се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робо |
| љењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као д |
| ва после једног сата иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао |
| што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке |
| е могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону пустошну равниц |
| ном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, ко |
| ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да |
| е вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини сл |
| ћ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле |
| ати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велик |
| м Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се с |
| ше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на гл |
| ромко узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва че |
| д очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпу |
| ојом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде ко |
| да је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи нап |
| сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно с |
| ном гвозденом полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> |
| ли за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам доша |
| ије и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— |
| ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Ми |
| обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни |
| ј задрузи. </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњака |
| да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и П |
| .. не знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" |
| ануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чуд |
| ао муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће М |
| тио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио ни н |
| /p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога пр |
| обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове о |
| е, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никаков |
| .{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у њег |
| истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из М |
| > <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков ја |
| је ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не пр |
| запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истога с |
| помагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито |
| н оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер о |
| а.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и |
| ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима по |
| дмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши момка недирнутог.</p> <p>Као му |
| разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше ве |
| у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше с |
| не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко је није презирао али је н |
| у лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујућ |
| н тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, |
| дни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха прост |
| оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да |
| ше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак његови друг |
| вато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Д |
| p>И заиста они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} |
| ог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства |
| ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и са |
| му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше |
| о му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали за Мишо |
| милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече д |
| ану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’ |
| Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар |
| боку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јуна |
| оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти д |
| исну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p |
| брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога |
| збогом, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, |
| нији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S |
| .. живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела М |
| !... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а |
| ! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија сед |
| ипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене у |
| у.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећ |
| , газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на св |
| да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко |
| не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била |
| што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сја |
| ворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приме |
| бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим скоком па све као једна а вр |
| а у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногам |
| беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу |
| асом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској ку |
| часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне |
| љану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако б |
| жину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После овак |
| ћ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође |
| прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим уче |
| есме.{S} То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, к |
| брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњак |
| ква се може замислити само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и М |
| ош жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу ск |
| сретног избављења одмах закла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба |
| -Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али |
| ане овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано. |
| ном и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са пон |
| даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како види |
| .</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кад |
| ма ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али бе |
| сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фију |
| , када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</ |
| а и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху са |
| деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је |
| вин.</p> <p>Они су се познавали из ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро |
| причаху један другом своје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже да |
| </p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у |
| о Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још виш |
| /p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах |
| стио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па с |
| етише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагорев |
| ојим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био |
| а је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} М |
| о их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p> |
| ом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за другим, к |
| ице не клону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гле |
| јом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано турче, попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ет |
| не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, о |
| да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> |
| уће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патриотизма.</p> <p |
| тра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... б |
| цко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а |
| баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... афе |
| {S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!. |
| > <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за |
| ледње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И |
| поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а |
| ало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко |
| д хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја |
| ву.</p> <p>Настаде читав урнебес!...{S} Млатарење и запомагање одјекиваше дубоко у цркви.</p> < |
| и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и |
| атворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одр |
| ндија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га на душ |
| > <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове" камил |
| у буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели |
| шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а т |
| што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати су |
| релим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке слом |
| пка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно |
| су један повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зат |
| ијући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време ц |
| непрегледној пустињи месец се појави и млечним својим зрацима обасјаваше онај једнолики предео |
| е не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху |
| Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, код ње се баш леп |
| породице упропастио он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испо |
| дан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} |
| е.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодостојници као и сам ва |
| а а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети д |
| ападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прик |
| урака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са ост |
| само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице упропастио он на тај начин.{S} Многе |
| се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе |
| продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га |
| Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} Многи српски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, |
| ино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, |
| ине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише спаса у своме оружју ве |
| е за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле, пошто поведоше са со |
| која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу |
| ог дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодостојници као и сам валија, који ће |
| џарима, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и |
| напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мр |
| ак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначком |
| Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељ |
| ј дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужн |
| овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимнази |
| е да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре |
| Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...</p> <p>— И на још педесет, |
| </p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане равнице |
| покривена овде онде зеленим паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе ов |
| атим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...</p> <p>— И на још педесет, честити |
| вивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ о |
| равани из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робов |
| отакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних |
| за собом остављаху све саму пустош.{S} Много је српских синова тада пало испод њихових разбојн |
| те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад Мицко прили |
| уди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паш |
| о и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљава |
| брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове |
| ених вршњакиња!...{S} Снажна — снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два |
| и становници ове тамнице, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго го |
| а.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на |
| викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што в |
| а ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли вид |
| суде само насмеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га |
| гови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то усле |
| екао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и д |
| отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Муст |
| на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарск |
| заједно једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпо |
| и сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу с |
| се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Т |
| гову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато о |
| у страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи у |
| ише овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало |
| удима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из т |
| облаке од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве |
| н заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учес |
| ма, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном др |
| естано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одма |
| предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети |
| а чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар |
| чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом |
| ака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се ок |
| земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је |
| ављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко |
| ао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточ |
| ав Турчин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичиц |
| и да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад те |
| ’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и ц |
| тишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у |
| аре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио о |
| ишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом друж |
| адо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду пола |
| ских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше к |
| овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нит |
| пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше ут |
| и велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а г |
| Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако |
| ше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме п |
| S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху крену |
| дмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их |
| аквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу ко |
| аћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p> |
| у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четн |
| је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га п |
| тали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше |
| иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да б |
| вора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становници ов |
| турским пијацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он с |
| овали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин п |
| И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, ка |
| нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег п |
| утовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и |
| н изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> < |
| о да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ре |
| кренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину |
| ед онога што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада има |
| шње расположење.{S} Управо сад беху још много расположенији, но што беху онда, када Мицко први |
| амо насмеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово по |
| пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока они њима дају |
| одне појаве и после овога настављаху се многобројна питања а и одговори <pb n="152" /> између о |
| а опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од |
| <p>Киша!... грмљава! — понова забрујаше многобројни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху н |
| Србије...{S} Србије... — забрујаше опет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо т |
| е из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама код надзорника |
| тајанствена суморност.{S} Умилна песма многобројних птичица престала је.{S} Место ње сада чује |
| опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта арапских.</p> <p>Никако, дакле, д |
| и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он |
| рпских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко осветио!...{S |
| ивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако наград |
| ну крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко освет |
| таде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно ор |
| а великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђош |
| оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би својим кост |
| би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше |
| их Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу |
| p>Тући се на отвореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледа |
| одаље измакли, они заиста примете грдну множину од онаких медведа, који се беху накупили око ва |
| ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p>— |
| ро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упад |
| бар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— |
| кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и А |
| , господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико |
| у, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару јед |
| у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко |
| затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље да дише |
| тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> |
| Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затво |
| р. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендил |
| >— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним |
| питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише |
| па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је |
| а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли |
| амо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти |
| много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака |
| е слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежишта.</p> <p> |
| жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хвала |
| оро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb |
| мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тог |
| да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, |
| н ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од |
| осле спавања осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана |
| њих више пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише |
| од његових крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским |
| захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на |
| ћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му |
| пет одобрава свој поступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине |
| очи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу рас |
| приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад |
| са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узб |
| како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску |
| имања.{S} Скоро половини задругара није могао ни име погодити.{S} Читаву трећину села заузимало |
| даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није |
| и му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то |
| ва и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио |
| ји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ниш |
| дневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубав |
| ија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са с |
| о гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да с |
| а лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? |
| ка Мицков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад |
| > <p>Мицков отац — Христа — никако није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не |
| ајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и |
| ити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.< |
| .{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави |
| зан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да |
| нако срамно увећавао вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде и |
| , јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, с |
| е баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало |
| е страшно пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах. |
| Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> <pb n="165" /> <div type |
| Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p>Сада ј |
| сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турп |
| мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било гото |
| вом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђа |
| ође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној сло |
| а је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта арапских |
| е они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи |
| и ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и д |
| упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефен |
| м посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може издржати такве |
| ри му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, |
| ло?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци то |
| је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урм |
| пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима |
| размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како б |
| ицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису никак |
| а је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин о |
| као из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова |
| ећи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове про |
| ве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима |
| питкивање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где |
| вора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових ли |
| а, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Миц |
| , који су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше |
| собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се њи |
| ама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из |
| е не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивање нов |
| је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ве |
| беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у њеној |
| што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну |
| има! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од м |
| ше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, д |
| рушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан |
| јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и н |
| ом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако |
| о овога јунака, овога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшин |
| . </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бог |
| ша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, ч |
| егове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умр |
| ка држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на |
| а да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинин |
| се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања |
| у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време |
| урску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њом предаде |
| дице нема ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непр |
| ев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред о |
| ао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе свој |
| а за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави прем |
| ко да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Поз |
| >Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова |
| ед оволике навале наоружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позн |
| што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња се |
| вом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове |
| т, која ни после толиког тамновања није могла изчезнути.</p> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Али-Мил |
| и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу |
| /p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да |
| његова зла намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина беху јо |
| дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беш |
| љавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</ |
| <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страх |
| ева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за |
| 0" /> <p>На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав која се развија |
| пространих урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине или по који џ |
| рочито познате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим к |
| 95" /> <p>После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога крој |
| сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморит |
| зини, како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко зау |
| ете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше мн |
| би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само |
| ква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста није трај |
| што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад д |
| био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би |
| а им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим човеком |
| снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пар |
| акво скривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбр |
| како би тако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је |
| којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак његови другови, ма да и са |
| ти, то они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа д |
| с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један да |
| дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима |
| нио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови нитк |
| питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог |
| струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од |
| на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да |
| рти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин врати |
| обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, увери |
| глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме д |
| где гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор |
| отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколико мрачних одаја у облику собе, а |
| а.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин |
| еше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова од шатора, исп |
| је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је |
| узбуркане осећаје и пламену љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <pb n="159" / |
| читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Миц |
| оведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан |
| де.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је један међу њима у |
| на и несносна, по таком времену није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p> |
| рабрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида ниј |
| p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз |
| 144" /> освежавајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извлаче из оних својих |
| било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаз |
| ела Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже хар |
| авцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p> |
| човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох за |
| у, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p |
| ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар |
| о и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> |
| опали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да |
| се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветов |
| ли за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече |
| истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, |
| пријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обма |
| плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часо |
| о што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није |
| да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела |
| ника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — |
| да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по к |
| сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али м |
| јбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и мног |
| по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва м |
| љао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих |
| .</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужи |
| лиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господа |
| само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим ин |
| не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у |
| Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! |
| ва за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђ |
| ране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бог |
| ше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је |
| само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у нај |
| ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са |
| а породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз |
| па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим |
| одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најза |
| ан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака по |
| а ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> |
| толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину |
| прекину њихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да |
| у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло м |
| очима, са погледом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мра |
| тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај поступ |
| јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мор |
| то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арап |
| га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног |
| а?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво... брав |
| Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу |
| , — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — п |
| ред сваким као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те да |
| а дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац по |
| сао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефе |
| {S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било |
| да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрет |
| је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напреза |
| лна и несаломљива према њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на веч |
| ти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и |
| а вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, |
| егових угоститеља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбин |
| ина чији организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зори |
| претвори у праву љубав — љубав каква се може замислити само између двоје младих, када су баш у |
| висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше разговор |
| алога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвиш |
| а и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га |
| /p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он |
| бар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у р |
| чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их |
| труда требало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>После дугог саветовања как |
| </p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису |
| отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо и |
| неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остај |
| уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Ал |
| љали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да |
| век могао замислити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшн |
| овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака и |
| p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је целога свога ве |
| шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, |
| ти.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог |
| овну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну |
| днемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> < |
| тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p> |
| и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти м |
| , он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На |
| } Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p> <p>Разговарајући так |
| ер кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} |
| са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице нема никакве? — заврши један од суд |
| предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и п |
| дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састан |
| Не, сине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, кој |
| Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му |
| ја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, п |
| да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које то |
| ој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— |
| беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сак |
| си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозн |
| никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома си |
| <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тап |
| уташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне |
| баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му |
| аби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и |
| гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му |
| о га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код |
| асом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган |
| , ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда |
| не тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то |
| спуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми ж |
| ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харамбашо!...{S} Ту |
| одник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> |
| и раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили дру |
| пак јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти |
| Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му об |
| > <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на |
| /> <p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да го |
| једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, велико |
| е Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрас |
| диш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја |
| сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни ос |
| ико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, |
| ја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава |
| е Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Миле |
| еле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше м |
| 2" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и под |
| лећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не |
| м треба одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p |
| род на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном по |
| епаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро |
| вуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком |
| ео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла док ов |
| че Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад |
| а ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу |
| Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... тргова |
| ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љу |
| да разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, |
| аху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S |
| p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја |
| > <p>— Збогом, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арап |
| срећно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, кој |
| од свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежни |
| оворити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мен |
| вајућим гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, |
| у услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим |
| Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да |
| ад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта. |
| има и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се |
| аној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, избавитељко |
| твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" / |
| хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гл |
| дно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хте |
| сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не тр |
| довести у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охра |
| То нећу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не зн |
| да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако |
| Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> |
| ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако т |
| /p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивајући |
| ога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ |
| /p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну |
| овест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И |
| а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслуша |
| е данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Ду |
| сус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицк |
| ли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не б |
| n="25" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> |
| азнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се сми |
| зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{ |
| к сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несре |
| и да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им |
| пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше |
| Цано!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци |
| ј храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> < |
| о вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— Отров да попијеш! |
| "15" /> образ!...{S} Ја мислим, другови моји, — настави он после кратког ћутања — да нама више |
| с осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам ва |
| <pb n="65" /> <p>— Хвала вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати |
| , од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој н |
| ојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете |
| и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се |
| шалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И треба! — одговоре остали.</ |
| а!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од |
| ечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господа |
| а ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — про |
| жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све уч |
| Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погледом пун |
| ш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не |
| — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команд |
| та после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага |
| , одмах многобројни Арапи успеше својим молбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Ми |
| азнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, |
| и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад наре |
| ше Сима, превијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове |
| искупише као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево на |
| гућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко по |
| {S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. |
| ежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко |
| све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не б |
| по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну |
| ацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувш |
| мбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија! |
| иш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку каз |
| ндија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно запомагаше Кузман, гр |
| спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико м |
| умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги г |
| ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа |
| она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Мицку, |
| Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али |
| хћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да доб |
| Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али- |
| лада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренутака изгово |
| ли.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војн |
| ељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно |
| што се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе |
| пске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим |
| Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо |
| ћеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чи |
| /p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледај |
| рано оде некуд колима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим оштрим поглед |
| е јатагане.{S} Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ в |
| Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да зак |
| ема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настав |
| кав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p |
| своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му |
| да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> < |
| арао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— |
| еше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких в |
| ање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и њего |
| је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад з |
| — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41 |
| и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике |
| лас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше речи |
| то! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само |
| руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са предњег седишта позади у кола, ухв |
| вама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило |
| атили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну |
| дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{S} Зар једно арн |
| неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Тур |
| на и отераше у тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — |
| ужином право ка Мишиној кући, оставивши момка недирнутог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућ |
| аше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову н |
| томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван |
| већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет |
| </p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натега |
| ре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад |
| ди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим м |
| и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви беху из |
| кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те |
| ће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> <p |
| да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, н |
| о а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда |
| нком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} |
| аздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њих |
| а принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, је |
| Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упи |
| ма.</p> <pb n="36" /> <p>— Послушај ме, момче! — поче опет кадија изазват Кузмановим ћутањем. — |
| беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко |
| ући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одго |
| " или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колуто |
| ирскога дувана чисто опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка |
| има и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече кадија са погледом управљеним на п |
| у само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. |
| тно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ниш |
| поче:</p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој |
| још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом ч |
| !{S} Ах!... признај, признај, заблудело момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељад |
| ма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце да |
| >Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{ |
| естала је.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и с |
| изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да ба |
| се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај |
| ја лежи на Афричкој обали, Средоземнога мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између зал |
| афричкој граници, на обали Средоземнога мора, између залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој |
| тињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад |
| умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужн |
| ће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опе |
| узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и ниј |
| и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у ко |
| да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и |
| вог рамена. </p> <p>— Заповест кадијина мора се извршити! — викну један од пандура, пришав ближ |
| ло десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примет |
| ко подухвати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивен |
| у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору |
| > <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо |
| рапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Бог |
| очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. < |
| ака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} Очински се |
| обуни момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он |
| хов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како |
| p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте |
| е, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог |
| ки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје сти |
| вољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и претњама, примити и Ис |
| живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима до |
| о код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити својом сопственом шаком.{S} Час по час |
| адјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, после |
| својим умиљавањем толико, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Миц |
| раброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, |
| оји радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад не успе да |
| ао да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полак |
| ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши за собом масу својих |
| најзад на онаку претњу рускога конзула морадоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста договор измеђ |
| непроходни планински кланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где беху оста |
| беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p> <p>У |
| ике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похватани |
| и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећа |
| д се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цр |
| ку сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше повући испред руске војске, а они што беху зао |
| . </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до |
| њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нар |
| > <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброва |
| ди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана |
| .{S} После малог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Ми |
| и свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође м |
| је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи смртна казна.</p> <p>И заиста!...{S} Јед |
| сребром.</p> <p>Овака његова спољашност морала је скренути свакоме пажњу, како оних, који беху |
| о дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог д |
| бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи |
| тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нар |
| ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, |
| штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к |
| ало је прилично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а |
| ао за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не |
| Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њихово |
| е тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их је често |
| племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко б |
| удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</ |
| и му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љуба |
| та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову ужасну катакомбу, кој |
| е воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слобод |
| шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи |
| живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само |
| ћ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам вели |
| гаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n="28 |
| да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> |
| /p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p |
| ти?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узвикну Мицко.</p |
| ви!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора |
| </p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће |
| одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде |
| би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даљ |
| м путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би |
| урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</ |
| чног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове м |
| Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа |
| а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина прелазити, само да |
| ако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред с |
| је у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p |
| м на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> |
| опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у |
| дала је таква суморност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос |
| е опасност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p> |
| S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се непрестано у |
| надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, али како тих да |
| адовољио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли |
| спуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод о |
| а не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што више зла |
| се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за |
| као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...< |
| кнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И дла |
| беху заједнички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, ш |
| обро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... зн |
| кох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујући се што |
| зведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море |
| вели ово нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Н |
| ће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш т |
| души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће мор |
| о и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је би |
| спало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости ра |
| зади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p> |
| тиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу |
| пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p |
| е, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, кад |
| сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шт |
| са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом |
| ан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?.. |
| грчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже ја |
| и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда |
| хмед у највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаг |
| арио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори ус |
| Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....< |
| не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!. |
| овори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— Море, оставте човека, што сте га напали! — викну сад је |
| ризна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како |
| те.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — в |
| Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран |
| даривши одмах у силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га м |
| лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај ва |
| и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још |
| ој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрим |
| атле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту |
| >— Људи?!... преко зида.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завл |
| нутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови др |
| јцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — гов |
| ином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамб |
| асних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и |
| миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи |
| n="133" /> <p>Грдна пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оно |
| узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећ |
| најзад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он |
| р-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никад |
| рвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пута гледали смрти у очи изгу |
| е испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше |
| мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њ |
| ховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ п |
| не појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер с |
| а силни поморски ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални о |
| рође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра ов |
| ња од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} С |
| оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то врем |
| т даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији.</p> <pb n=" |
| мљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчк |
| вади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах ст |
| о, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође мно |
| о а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самр |
| а бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи |
| орак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти |
| <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> < |
| на а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, |
| опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се |
| одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула |
| зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потужити.</ |
| жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у |
| била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљ |
| равцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ |
| рајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, |
| м четом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ по |
| .{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га |
| — Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — |
| р ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге |
| свим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата ис |
| еше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право к |
| све <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу |
| и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана п |
| елико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске план |
| љено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно |
| ="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пустињи месец се појави и |
| оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте гд |
| о дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су |
| на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.< |
| убац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше св |
| шћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од кра |
| ки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи |
| Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На ње |
| стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се бе |
| о оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лага |
| мена.</p> <p>Пошто овако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису |
| хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сно |
| ваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још |
| непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези |
| нутри су одмах могли приметити неколико мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беш |
| ећ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни |
| аком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста |
| по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако з |
| ше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет |
| да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужн |
| месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чаш |
| у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на по |
| саде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они |
| о чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не п |
| тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</ |
| у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вр |
| 162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чеме |
| т.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче |
| зговорила ове последње речи казивале су мржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у |
| друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи |
| ута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да уз |
| свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Ника |
| зговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Ми |
| јамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио нало |
| риња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непр |
| сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о о |
| северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храс |
| ио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се |
| је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако |
| рв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фа |
| пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И бој се |
| да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb n="85" /> <div type="chapter" xm |
| потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска потурицо!...{ |
| лануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са ш |
| који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, |
| ен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих ос |
| а вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се |
| /p> <p>Кораци престадоше и опет завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну Мицко.</p |
| а није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то т |
| Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S |
| у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> |
| а около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике вру |
| ајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врат |
| уку и три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури су |
| н са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе |
| добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пре |
| и-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта и |
| Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када |
| но у прса и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрање |
| трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика |
| <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак раз |
| ји, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко ова |
| /p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S} Остали о |
| м јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! викну М |
| љени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од кр |
| посећен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више све |
| е беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне |
| угу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, д |
| исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> <milestone unit |
| {S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престаја |
| ћи.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко изва |
| товања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близ |
| у истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не |
| S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова ожи |
| ету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} |
| S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и |
| велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет |
| ста где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у |
| вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапи |
| по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем |
| н поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бу |
| иди небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невид |
| ему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој с |
| одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стев |
| ва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у м |
| им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, |
| помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} С |
| е, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим |
| пског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <p |
| било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га сам |
| атрала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осет |
| колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахов |
| морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед |
| , силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину ка |
| есницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!. |
| е да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, |
| цем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра |
| Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико ј |
| едњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Те |
| Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, кој |
| мрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указ |
| ута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за |
| <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Има |
| ило да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слег |
| куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рука |
| укање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном |
| дној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> |
| <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе |
| ?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> |
| ешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог |
| дост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго |
| да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим дру |
| и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади |
| пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се увер |
| и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако |
| ло.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не м |
| их крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речима н |
| {S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија в |
| а.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са |
| ан а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, т |
| /p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу. |
| а.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћ |
| затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — |
| з оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.< |
| ом Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнал |
| га часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност страних |
| S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, госпо |
| ек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду упра |
| S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, сам |
| ем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима са |
| о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{ |
| } Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по којој |
| идем! — одговори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А коли |
| ај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака п |
| ласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ бе |
| .</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, па извади одмах |
| неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ О |
| е јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када је он морао да тр |
| Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један други |
| о се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref target="#SRP19024_N10" |
| кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!... дозволио!.., |
| им путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдно |
| ицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце |
| их уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања.{S} Она му је |
| а и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у је |
| е породице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варо |
| у беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико зад |
| овни слушалац његових предавања.{S} Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен |
| у близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње с |
| </p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако |
| тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и |
| стала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мо |
| де држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је |
| шер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај |
| ја беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</ |
| њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си т |
| ва већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у |
| ару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устад |
| да са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се пр |
| ка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распити |
| же мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} |
| вати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} |
| љ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> <pb n="59" /> <p>— Здраво, Перо, здрав |
| јник!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов ком |
| — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и о |
| својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и сам |
| Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов о |
| сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — го |
| е све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} |
| у.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освој |
| соке куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са |
| ина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној |
| најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он |
| ко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше ок |
| ицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах |
| ише је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном пр |
| опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом |
| камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда |
| зивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, кад |
| ишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о сво |
| цко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зо |
| Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га ј |
| Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао |
| и кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече |
| ош у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задирк |
| ко разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим |
| је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, |
| Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола |
| /p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са д |
| му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко |
| есни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око |
| — Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, је |
| > <p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Ст |
| о му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана по |
| а.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости |
| вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — рече један од њихови старешина.</p> <p> |
| на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано траг |
| х шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалов |
| ом.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пуст |
| је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остад |
| мор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренут |
| е.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалу |
| е и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и пођ |
| могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша |
| цко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише за н |
| да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену |
| реврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даљ |
| о, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати |
| аљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јун |
| толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она |
| бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог |
| ла је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи |
| ка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а тр |
| бузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог пла |
| ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из та |
| жем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — п |
| како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе д |
| управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, |
| > <p>— Сасвим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де! |
| е у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицк |
| гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита |
| <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, х |
| > <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте н |
| апсана их је често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако |
| аше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим ја |
| атио посматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде д |
| амо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и |
| је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је т |
| наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио |
| а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, |
| /p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где |
| >Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се |
| к обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из |
| проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновањ |
| слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и т |
| раво брат-Коста, здраво! — отпоздравише му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— |
| о духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморн |
| де на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога |
| в велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад |
| се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи |
| би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова успуж |
| га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, посл |
| вори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи |
| , који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спа |
| одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у |
| воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово вре |
| своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметит |
| никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову р |
| па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде ока |
| твеном шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све вре |
| љутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кро |
| био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не б |
| исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше |
| његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учи |
| !... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог стар |
| мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— |
| >— Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се ју |
| /p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Д |
| <p>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још од како се |
| <p>— Здраво, Перо, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви б |
| ола, синко!... које добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Бић |
| ли и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио ов |
| да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести ко |
| у изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но |
| лином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} |
| убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у ко |
| ти крпама, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Ве |
| руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах кр |
| ња.{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његово |
| могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било |
| у — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, |
| оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у |
| ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по н |
| да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко |
| .</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали |
| од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом |
| том војевати против турског насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Ч |
| е свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пр |
| вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио |
| не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по |
| фу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p |
| p>— Јесте, честити ефендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпу |
| >— Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојни |
| ... јесам, честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај |
| н од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. |
| > <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је |
| ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, |
| b n="151" /> <p>— Из Србије! — одговори му Мицко.</p> <p>— Из Србије...{S} Србије... — забрујаш |
| ста Ђорђевић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>Посл |
| . идите си сега сос здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> |
| Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш ње |
| — Нема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — нас |
| ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, ко |
| аве ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејање.</p> <p |
| им четама.</p> <p>— То нећу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била пога |
| <pb n="34" /> <p>— Пусти их! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад у |
| а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као |
| е да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама п |
| жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мор |
| онији, на освету за овако срамно нанети му злочин.</p> <pb n="138" /> <p>Са оваким помислима Ми |
| оздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслуша |
| ад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само д |
| ху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше М |
| поласку оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек |
| друму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић |
| и беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на |
| оже и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро |
| драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрост |
| " /> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— За |
| гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{ |
| доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам |
| ти га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје пријатеље у Ат |
| драви Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима иза |
| и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беш |
| и Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи сво |
| еликог поверења код Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у т |
| конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовањ |
| праштао са својим пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничк |
| виш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изглед |
| га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је |
| показа још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато |
| ам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће би |
| злишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку |
| ижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицк |
| био ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дај |
| /p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!... |
| а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само |
| S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учини |
| ђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, ч |
| брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде с |
| исли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру |
| ! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се М |
| ног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја с |
| ед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећива |
| де куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и м |
| у, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ва |
| амога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p>Мицко б |
| ости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учин |
| <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p> |
| >Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са ками |
| <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијо |
| <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео |
| у и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље нео |
| икако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати по |
| сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </ |
| у неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак |
| крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено непријатељство и последње време беше вео |
| јвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то |
| аиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да ко |
| у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу с |
| за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце |
| акедонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Мила |
| а последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима |
| астоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранци |
| инитост управникових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлост |
| ицко је ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа н |
| да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућ |
| во ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први |
| .</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашани |
| би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те |
| а му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p> |
| рашно узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би д |
| зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, шт |
| а штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја |
| о у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше он |
| ош није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи |
| ик Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а |
| или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада М |
| и пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Мила |
| таџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је |
| онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако |
| ше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо |
| е мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Ст |
| почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљи |
| ше.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врл |
| ано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи |
| ње у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и с |
| p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила је |
| о је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И за |
| е.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о то |
| ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо |
| нао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господа |
| ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што св |
| и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише |
| јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово св |
| да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плав |
| /p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!.. |
| и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и С |
| ице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после јед |
| Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као познато још из заједничко |
| га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више |
| има.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У и |
| и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, |
| а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази |
| а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло |
| ли да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га бе |
| , го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да |
| е у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Бо |
| од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, о |
| а, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог позна |
| Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустил |
| а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест да |
| — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — к |
| рен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом ш |
| , то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене као символ његових пра |
| оља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и |
| да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропас |
| о је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суд |
| дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над ј |
| ади и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. |
| рана подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да |
| ежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лав |
| и у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу |
| о год су више овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било |
| је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беш |
| ћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подига |
| вим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</ |
| трчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!. |
| бојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — продужи паша, окренув с |
| врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег у |
| ма, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се ис |
| беху искупили око механџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат |
| сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба ј |
| ири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте.. |
| за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би ква |
| е негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p> |
| већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="# |
| кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к |
| Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за освет |
| речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахра |
| ови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је са |
| новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од то |
| био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином |
| харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса. |
| акав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли |
| ја, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што |
| мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све |
| н има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где |
| х Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан |
| цом, изјавивши јој последње речи њенога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често правио посет |
| ог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула |
| а експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим |
| амисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експ |
| -Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче |
| ашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у |
| их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и А |
| о од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање |
| да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах |
| да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице |
| а човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана от |
| у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо |
| цко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благ |
| је доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутају |
| му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гл |
| урци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжеш |
| свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да с |
| , већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено |
| оставивши момка недирнутог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша |
| аткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У с |
| е ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из |
| жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине и |
| обовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор |
| да се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зор |
| у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених са велики |
| а својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сам |
| теља и допада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Ту |
| готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости севе |
| да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у ч |
| ико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако за |
| готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је господар |
| и-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам |
| зук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће |
| > <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не пог |
| S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Рес |
| шавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врело |
| 1" /> <p>— Ти ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, |
| азбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни |
| чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пре |
| да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече |
| ог огромног богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Човека, који |
| ко поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говор |
| о бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефенди |
| >Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њег |
| .{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У то |
| ом униште.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу |
| рамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Б |
| рвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Миц |
| и велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефенд |
| <p>— Па... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Ју |
| а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</ |
| — Ја сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, М |
| сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита |
| <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину |
| у и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости |
| лиже ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а т |
| беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка га |
| јше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако дру |
| е си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер м |
| да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Долазили?!...</p> <p>— Јест, јест!... |
| апетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће ни |
| н!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше ве |
| на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде |
| Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Миц |
| пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и показиваше својом руком на источну страну.</p |
| шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да им |
| ли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одма |
| , Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се т |
| Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бој |
| скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој и |
| Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили својо |
| утку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност |
| тос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни |
| самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би |
| ање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме |
| ва и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајш |
| јвећих разбојника и крвопија наше браће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и најопа |
| и платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги |
| дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са својим |
| — Станија!...{S} Фатима!... — поче опет муцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се |
| ан, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превијајући се пред пандурима, молећи их д |
| p> <p>— Цану... украдоше...{S} Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, |
| нија?!...{S} Станија?!... ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, |
| да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвес |
| је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да |
| " /> <p>— Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Ку |
| претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате |
| да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> |
| њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и о |
| ада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа м |
| живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гла |
| пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнички.</p> |
| да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко! |
| векова тиранишу над српским племенима и мучки убијају њихове најмилије сроднике, па им и то ниј |
| а!...{S} То је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви ч |
| х.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабу |
| кине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти као ж |
| љног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које к |
| обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе ла |
| а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две |
| , само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p> |
| преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном |
| едина разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парч |
| Турака — староседелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета |
| и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица и само им се |
| S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били |
| огромне задруге, од преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и |
| својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао им |
| /> карактера једнога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> |
| су!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се |
| ...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са |
| ој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре стара |
| !...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> <p>— |
| ани?!... педесет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто |
| к онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p> |
| — Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{ |
| , разбојник, крвопија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицко би око |
| ављале су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — у Македонији, на |
| трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на |
| брину.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао |
| ује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође |
| p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше опазио једну пов |
| е родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче |
| И сам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, |
| еху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После о |
| дио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрастоше... за |
| па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одм |
| врата на хапсани једног дана отворише, на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, |
| његовој милој отаџбини — у Македонији, на освету за овако срамно нанети му злочин.</p> <pb n=" |
| а, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим М |
| вароши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мора, између залива Великога и Ма |
| а беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним |
| <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је д |
| еђу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим |
| и се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче |
| аре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и буга |
| е ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, |
| м беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у |
| нава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пја |
| ужином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путовања од н |
| и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p |
| на стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније. |
| страхујете!...</p> <p>— Како, како?!... на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му |
| Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну |
| одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Кос |
| јицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете у |
| срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи |
| ки одметник, разбојник, крвопија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака М |
| могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код умирућег М |
| један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, п |
| са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака указаше се четири велика медведа, |
| им, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм засејана житом, |
| анинске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, |
| дска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Ара |
| могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивање нове потере нису заборавили, јер јој се св |
| повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене као символ ње |
| је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставив |
| леко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци с |
| самнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог познанства они једно дру |
| су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> |
| китњастих борова на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само г |
| погледати раскрвављено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше масн |
| ни већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још не |
| <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На вешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви си |
| и овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И о |
| тов — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— |
| му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — |
| чком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хат |
| ене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по др |
| снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само ли |
| високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! |
| и одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га зај |
| мбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли с |
| нова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долази |
| виног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки |
| ини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лиск |
| </p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен |
| традан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновни |
| вори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осме |
| атрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост |
| <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава .. |
| а: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла гу |
| да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузм |
| ог Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђо |
| еђу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Станимира |
| ора од липа, храстова, китњастих борова на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој |
| е му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да |
| дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве |
| ве било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивн |
| вошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> |
| ћим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам з |
| е и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узвикнуше Ми |
| ...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле |
| вши се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“ |
| ога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> |
| тле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале |
| време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерн |
| утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речим |
| иваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну Мицко — Остали нека заузму буси |
| м саслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p> |
| ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но |
| , да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо |
| у изманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драг |
| !...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— |
| — Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, сам |
| чи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја |
| а пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише се читави брегови од песк |
| вог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коз |
| ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да |
| а.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседо |
| апин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо по |
| опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао с |
| беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу |
| ривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за св |
| p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, |
| турску војску, која се беше улогорисала на самом подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало п |
| на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света при |
| суда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад н |
| х пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објас |
| тра, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа своје з |
| ало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање |
| отишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нит |
| p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој |
| е жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и за |
| о и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{ |
| н стајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, з |
| .{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи |
| женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са хр |
| , давши му неколико препоручених писама на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише |
| Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по им |
| p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозналост попне се |
| г лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцниј |
| ова улогори се међ’ планинским кланцима на планини Ниџеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора жи |
| ству утичући својим светитељским речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још траж |
| од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, |
| ући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан тр |
| вши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасн |
| .{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са |
| ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!... |
| м погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта св |
| радознали сељаци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="19 |
| ература једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваз |
| ци — јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у јед |
| емљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник апсана |
| доцније послужила Турцима као успомена на сећање храброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не п |
| у очајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ов |
| ао и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад н |
| са... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрв |
| оја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> |
| е посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине стр |
| ка а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са с |
| анија, као и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци н |
| /p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако ј |
| е врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у |
| Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, |
| жи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се појави чо |
| } Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи к |
| а већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа |
| римете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњав |
| ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој б |
| очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... |
| <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, |
| т почеше прикупљати око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом креште |
| Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што |
| ка је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ’ непријатељ |
| беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— |
| величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био |
| беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им |
| е у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пу |
| ко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> < |
| а, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, |
| страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, |
| аралици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје |
| ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, С |
| p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у |
| јници страшно се узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзула морадоше се сви умирити |
| тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза |
| ка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је бра |
| са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа и да ће то |
| неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о |
| аника — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго раз |
| о фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Ок |
| дан нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропо |
| латно широм разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље н |
| хмеда.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јо |
| своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да |
| егови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно покл |
| пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше |
| бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— |
| ава и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак ј |
| и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу |
| е стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду гал |
| кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато у |
| деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запев |
| принуђен те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију с |
| .{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их св |
| лим вођама добровољачким јуначки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо |
| .</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уоб |
| гледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле |
| ова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче |
| љ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред |
| у ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.< |
| остали, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом дру |
| </p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и |
| ија! — одговоре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим своји |
| Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Р |
| и посматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} |
| вао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек пос |
| <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубо |
| сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — реч |
| p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом че |
| самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јун |
| одметник, што покла онолике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче онолик |
| прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостали део земље на |
| естано трагаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних |
| свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су м |
| ицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљ |
| огледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па |
| .</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и |
| ојним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> < |
| Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је би |
| е појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, |
| — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде |
| а.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о |
| p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђ |
| ено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче кр |
| војом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој пла |
| ме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{ |
| ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у к |
| <p>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујни |
| , распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авли |
| а.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео један створ, живела је Зора, ко |
| ији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се п |
| а вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало п |
| н беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, који се беше заруч |
| хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претеш |
| а, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приме |
| но обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено тело храброга јунака.</p> <p>— Господе пом |
| се на једне степенице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није |
| мовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне би |
| по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ бе |
| пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за св |
| заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варо |
| пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне |
| та.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљ |
| — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са своји |
| твора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско |
| грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота |
| {S} Последње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му ј |
| ћи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма к |
| Невоља, харамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очим |
| човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код |
| е! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{ |
| а уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи |
| ало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и сво |
| ри које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и |
| вој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грм |
| pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како бе |
| ва уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга |
| ј.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Миц |
| вине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то кур |
| ер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — к |
| планином Мицкова мартинка, одмах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се стр |
| је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер |
| да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> |
| гући одолети своју радозналост попне се на стену.</p> <p>У једном крају испод једног великог ка |
| угова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори |
| и, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах |
| <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле на један дугачак хо |
| достоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за р |
| свет да посвршава своје послове који се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</ |
| обровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове.</p |
| илепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S |
| p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Ми |
| р већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, када |
| и се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са оволиком множином било би заиста л |
| ане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи |
| се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосф |
| џара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Њего |
| говао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше населио |
| кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колут |
| 1" /> спавао, као и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости бел |
| а њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гином. |
| вом небу хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се темпера |
| ру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се д |
| але далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој |
| — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити к |
| не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато?!...</p> <p |
| </p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе |
| чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбр |
| ћ је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-М |
| тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати |
| овога села изабраше једно лепо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Тур |
| нчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су с |
| право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом |
| подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаље |
| исте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би готово |
| савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак |
| анко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну с |
| — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, шт |
| Чифте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну |
| ењем, са великом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито бла |
| нце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђор |
| агиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздраг |
| акве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим д |
| један јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о њ |
| челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући |
| извор и хладовина благотворно, утицаше на његово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладо |
| вања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата п |
| гурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} И за |
| небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и |
| заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства |
| тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дан |
| лико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу св |
| лу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе |
| воје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је к |
| беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када ви |
| ближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних пл |
| лог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све жи |
| радосно примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове последње ре |
| ошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиж |
| ицкову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и продужише путовање.</p> <pb n="198" /> <p>— |
| часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переј |
| ири пандура, такође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честит |
| ан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигн |
| <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапс |
| Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете |
| сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу |
| аријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Ми |
| акође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет н |
| Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад |
| многим и многим местима?!...</p> <p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!... |
| елујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у |
| већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са тол |
| ражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.< |
| ицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани д |
| жени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су проз |
| .{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тараб |
| ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви |
| тодневног путовања наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње бех |
| кав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Он |
| } Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену |
| пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху |
| Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико не |
| верише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорн |
| ко поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да с |
| ла Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...</p> <p>— И на још педес |
| е сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако сп |
| ису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико ј |
| /p> <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ ран |
| ања почеше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко ј |
| седео забринут, размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га |
| , господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — |
| д беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху сам |
| престаном путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским |
| <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: |
| грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху. |
| оро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једн |
| и после свршетка рата сигурно напасти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир непрестано ш |
| а се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, п |
| нуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мор |
| тово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} |
| к се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Мил |
| његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Мила |
| д реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрз |
| већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарског министарства — Караве |
| са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најз |
| /p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни не |
| не.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане равн |
| /p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и п |
| Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заш |
| ...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ М |
| вом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан |
| га, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад |
| турског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако сти |
| оћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... |
| ући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} С |
| пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити та |
| ед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој |
| е краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> < |
| , а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> |
| Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми |
| оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја |
| Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S |
| о — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исук |
| га новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и |
| хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те |
| турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојиц |
| , ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све о |
| ао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стал |
| вољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опе |
| жини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још ис |
| е би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни |
| у.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пусти овамо б |
| , што покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпо |
| жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост непознати човече, — рече Мицко.</p> <p>— Не |
| Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземнога мора, између Туниса и Б |
| овца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу |
| да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се |
| ву, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер |
| нуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то |
| аиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну ск |
| бав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, |
| их! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, |
| његови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и о |
| те их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка |
| p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, |
| кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занима |
| о на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли |
| ан.{S} Путујући тако често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунас |
| оцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тараб |
| лас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, |
| им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да би га опет пронашли |
| онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова! |
| Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> |
| се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање п |
| а беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер се ова |
| вши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одма |
| вши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах изведоше К |
| о де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин. |
| омисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милион |
| рли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топл |
| м из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за |
| ма! — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p>Христа је тада |
| и најопаснијих царских одметника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Се |
| узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ |
| ећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удел |
| илоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику з |
| цка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу некако не упали.{ |
| изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би |
| са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Ар |
| узвикиваше Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били |
| Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицк |
| ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда см |
| !...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не помо |
| о сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — ст |
| жем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате ре |
| овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет |
| ини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет д |
| им, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb n="176" /> <p>Мицко је копај |
| и сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из д |
| ем толико, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко |
| и решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватај |
| авде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужил |
| су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раниј |
| да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено |
| последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за са |
| Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— |
| год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ј |
| егова лешина, тек се онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} Остали другови харамбаше |
| е ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам |
| и да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да |
| шина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, |
| нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана о |
| очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински ка |
| да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи |
| ете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мр |
| добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и |
| а другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{ |
| дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци приметише, одма |
| Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се уском |
| ш дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дођ |
| што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се саста |
| још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ст |
| у упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коц |
| војом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше |
| друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељ |
| сни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури прав |
| макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузни |
| г друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зо |
| p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци |
| ко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколико корачаји испред саме бусије, коју беше њего |
| ито. </p> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глав |
| воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наш |
| г комешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену сто |
| нажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом и |
| н је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунаштва он б |
| . године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи |
| свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављиваше харамбаши |
| ће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега н |
| се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима г |
| е, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које у |
| ко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} С |
| стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хла |
| му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега ма |
| — Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити. |
| тали другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојни |
| <p>И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још |
| ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански |
| о извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} |
| о почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу поги |
| запетом мартинком а погледом управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбрижно примицаше овима.{ |
| о, — рече кадија са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може |
| ети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јо |
| олику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицк |
| у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од под |
| начки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје |
| уста помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обара |
| /> одговор Мицков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и |
| криву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи |
| ћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим ви |
| ало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би с |
| аједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, сил |
| — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог ста |
| кле је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева. |
| че им Мухамед и показиваше својом руком на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре |
| наке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да |
| {S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па са |
| ицко се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијал |
| е <pb n="135" /> он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к ње |
| јави <pb n="101" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мал |
| живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар ман |
| рнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хит |
| а јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног |
| а.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се уве |
| оди човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину да |
| ан Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у |
| сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет |
| ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам |
| прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљ |
| кав посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак |
| ви му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим |
| дознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — |
| </p> <p>Многе је породице упропастио он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилос |
| е овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу. |
| пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да |
| пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је |
| ечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао ко |
| , као разјарени лав плахо је размахивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе покланих Турак |
| о опет своме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља прено |
| клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх |
| ере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да ск |
| трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да |
| и и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на |
| залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смета овака про |
| отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматр |
| још много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време |
| <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ |
| Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто ј |
| бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његов |
| пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> < |
| је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап |
| вима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> |
| свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Меј |
| тегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе се сад |
| та беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која |
| ту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахи |
| а неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад |
| овању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика доб |
| n="176" /> <p>Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и п |
| ти ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако |
| то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим |
| — У правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Ми |
| ину, па напустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, з |
| мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да п |
| мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> |
| г и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њен |
| хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчаг |
| уши владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио |
| оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестан |
| 55" /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, ба |
| испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Так |
| ав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Ара |
| да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хан |
| се и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дан |
| дмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао |
| камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удов |
| пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне ми |
| p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњ |
| ..{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова |
| вих крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — |
| на.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући онако снужденог свог рат |
| ећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благо |
| крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види |
| а свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, |
| ску.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пу |
| ну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду |
| ен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Срби |
| што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p> |
| просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано продираш |
| својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог |
| гледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p> |
| исутни управише своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> < |
| лила њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио |
| страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је ју |
| јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зракова — нежних братинских рук |
| чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови б |
| сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако |
| е нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, з |
| прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузма |
| бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им н |
| г урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу |
| p> <p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу |
| жња села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако је, тако!... у |
| д’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер- |
| о буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, |
| сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије |
| утку и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану А |
| уне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да и |
| аху на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносно |
| говори одмах Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју |
| са великом жестином нападоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбије |
| који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко |
| м дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се о |
| десмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се са својим за |
| с, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме кон |
| поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Мла |
| ик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепаст |
| а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени |
| усију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <p |
| звесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издр |
| ир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са |
| е њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Б |
| еликим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ст |
| ним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично |
| но разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек |
| правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом |
| згледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га зак |
| тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Од |
| уци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана... сј |
| и, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>А |
| рчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо |
| ш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао |
| је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што |
| /p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене п |
| ваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачу |
| м лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог усп |
| ше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га |
| Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на други предмет који би био близу оазе.</ |
| а је храбрио указујући час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред са |
| ече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво пов |
| е.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он |
| .</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао ни |
| трешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом |
| овољцима своју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он |
| даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре |
| ом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад в |
| ила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину |
| о на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и |
| мањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини тов |
| а, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег |
| e unit="subSection" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као ка |
| p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук" |
| песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, д |
| ицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећ |
| је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> |
| ојом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступиш |
| рапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестиц |
| мирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити драг |
| о и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва |
| они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета |
| но с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p> |
| у.</p> <pb n="70" /> <p>При овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондаш |
| о бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планин |
| окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ног |
| > <p>После неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, |
| ремена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка |
| фану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а п |
| и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стражара према њему било је готов |
| букла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко р |
| метник, што покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја гл |
| о па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са |
| иној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подву |
| ! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхте |
| p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни м |
| уну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- |
| на иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијеле.</l> <pb |
| Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је ве |
| .{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Миц |
| Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њих |
| а би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а |
| зу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску |
| у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао |
| онетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са прилич |
| плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих п |
| и и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једно |
| зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div type="chapter" xml |
| емо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote> <l>Р |
| ју само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али |
| час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан сам |
| збојнике и царске одметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Ми |
| у мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, |
| енутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били |
| Доста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузел |
| његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то у |
| рајући Јанка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} |
| иво праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пу |
| женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смр |
| ликим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Ист |
| Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијука |
| уни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху пр |
| њској гори, Турци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким |
| римицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гор |
| Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у ко |
| ци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали о не |
| лу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средин |
| осле оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе ш |
| н плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад |
| та већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав ме |
| воме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку ве |
| ци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и |
| ривце у та афричка места остављајући их на милост и немилост управницима појединих вароши.</p> |
| јест!... пре неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, д |
| раха.{S} Најзад се указаше неколико њих на камилама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,ко |
| удеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно |
| он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над мрт |
| че Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк |
| ос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— |
| ујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је вели |
| рача кући својој.</p> <pb n="190" /> <p>На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она бл |
| да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да |
| кла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — |
| ама на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и А |
| харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише своје погледе р |
| остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њ |
| о и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Кумано |
| рело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а |
| д Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви њего |
| самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је |
| и-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p |
| чвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку |
| ес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних т |
| ва пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је |
| ије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина |
| код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милев |
| Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и зао |
| д већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах |
| риближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену ј |
| тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престра |
| ли да униште то турско страшило.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добр |
| урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру р |
| ед саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну |
| острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво |
| тотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша |
| стигоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим м |
| сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан.. |
| и приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамни |
| а опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="199" /> <p |
| це као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— |
| чка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, д |
| и мах, уплашена и збуњена услед оволике навале наоружаних људи, није могла да позна свога љубав |
| а дана, када Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} |
| . нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра |
| се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обеш |
| </p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови тако |
| матрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне |
| у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџа |
| у и најзад продревши силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му |
| таганом.{S} Продирући тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега нап |
| ужина.</p> <p>Мицко, приметивши оволику навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој |
| аје своје — познавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома умо |
| навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких |
| ко могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смета о |
| псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва |
| } Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома суст |
| ућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, |
| е то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — вик |
| ни да Миц- <pb n="180" /> овако затворе наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиств |
| ако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када бе |
| тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невин |
| ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте |
| шли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да |
| озних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах б |
| у овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од убијене дивљачи |
| и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на стотину мес |
| овато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их |
| це још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по к |
| > <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{ |
| објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — шта |
| есак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једном, као и |
| еж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше к |
| игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више уд |
| оше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и |
| доја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... напусти дружину, п |
| прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи |
| н кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенуши |
| бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође ова |
| ћ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније |
| дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу |
| Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању п |
| је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а ка |
| ет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледа |
| овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасви |
| ином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове п |
| и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забун |
| ужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турског нас |
| ки чиновник, па извади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад мо |
| ништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, чим беше сазна |
| акаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он се са |
| ивео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— |
| а полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од капетана.</p> <p>Мицко је са |
| егове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој бор |
| сто нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима из мар |
| коба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим се |
| p>Станија, чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно преврт |
| .{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, |
| освету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!.. |
| не.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплашени Турци најзад |
| лост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али |
| то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у |
| урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} Њима није ништа сметал |
| нпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено м |
| ховао са њихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна с |
| би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где |
| ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, ко |
| оле одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, |
| , јер су махом биле у најближој околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се |
| том главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, ч |
| } Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милев |
| м му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах п |
| одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невинашца а |
| оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а зати |
| а Чарњејева, који беше главни командант над руско-српском војском, која је имала да ратује са Т |
| могаше поћи за својом четом, то команду над њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а |
| се непрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И последња нада њихова |
| ободи окружени пријатељима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитив |
| сне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки убијају њихове најмилије |
| рапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</ |
| ану и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је |
| о к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо |
| ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Т |
| својим мртвим мезимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два п |
| бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом |
| није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше |
| којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближи |
| аве на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да |
| цкова мартинка, одмах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшно ускоме |
| тери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално корачајући напред.</p> <p>Мицко |
| Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу ов |
| где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} |
| <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутр |
| ас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам |
| и, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> |
| казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече упр |
| нати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто |
| драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрест |
| но време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори |
| нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом ј |
| још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати |
| Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудов |
| Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурн |
| д врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се т |
| није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан |
| ет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако |
| а избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морат |
| дија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Некол |
| свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако под присмот |
| ком од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} |
| он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се поја |
| о не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а |
| д она успе својим умиљавањем толико, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону б |
| кога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико |
| премаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њим |
| крипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у подрум и пр |
| ово завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је |
| , ове пакосне српске крвнике!...</p> <p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутино |
| ајевима подрума, но нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону те |
| обројни Арапи успеше својим молбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подру |
| ицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још оно |
| оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах управи |
| начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и |
| би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако о |
| свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорн |
| вега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне тамнице, до |
| зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</ |
| су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом бех |
| као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу раз |
| и испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни |
| еселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту о |
| има већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно: |
| ветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде растави |
| инуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> <pb n=" |
| иознијим покретима певајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицк |
| /p> <p>Пријатељи уз пријатељски поздрав надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан |
| кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</ |
| га није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, |
| дњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом |
| ре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се н |
| дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајући |
| мо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држа |
| та.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са |
| гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</p> <p>Мицко |
| у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарског минист |
| ећ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те ј |
| Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек нај |
| отражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од су |
| да доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док је |
| де је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше на |
| е ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једн |
| Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли т |
| мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод је |
| стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит |
| атаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} |
| е га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за цел |
| вобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то н |
| еху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Његови добровољц |
| ао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се |
| ко појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...< |
| /p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> |
| већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Ка |
| , исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — ви |
| лију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано арапс |
| да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и |
| урска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од |
| га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад о |
| на од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружани |
| , — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примет |
| е Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас |
| ита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме |
| из куће један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пре |
| и о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он мо |
| он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где |
| да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који би га сам |
| ицима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који својим разј |
| и светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, |
| е непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од сро |
| примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Турака, кој |
| ч.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од г |
| идно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе |
| ла.</p> <p>После десетодневног путовања наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуд |
| дана у непрестаном путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим |
| ст.</p> <p>После неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зау |
| кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Те |
| ећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било ретко |
| не равнице а час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је би |
| рло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се т |
| ого јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овде онде опет |
| ста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са сво |
| а.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се |
| екима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти |
| ако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још ов |
| , а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! ре |
| ном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом |
| p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну стража |
| р у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега вел |
| /p> <pb n="176" /> <p>Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је била врло вис |
| пет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, ј |
| имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина ка |
| ало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зи |
| ући, но он се између свију истицаше као најбистрији и најспособнији за такав положај у тако огр |
| Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над једним отвором кроз који би сунце |
| теље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним поб |
| ници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо |
| ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за |
| амбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се он |
| -Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су |
| о обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Ара |
| убав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће |
| оким улицама.{S} Турска влада терала је највеће кривце у та афричка места остављајући их на мил |
| светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно шетао |
| д.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију слас |
| тали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, ота |
| цко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и то, да је он убио Муста |
| заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти |
| Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која ова |
| ко задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитива |
| га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ови |
| боравише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове по |
| нија?!... ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско коп |
| ина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Пра |
| несвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово стра |
| <p>Ове последње речи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оруж |
| ицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p>П |
| >— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— Покл |
| оздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>Опростивши се овога српско |
| само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно |
| наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао |
| ким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро путо |
| } Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на свету, |
| нији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и коленима довуче се д |
| з наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш |
| >Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> <p>По |
| д уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош бруја |
| , добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се |
| вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним |
| само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слобо |
| а наше браће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и најопаснијих царских одметника ка |
| ла: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника и крвопија наше браће Мухамеданаца, |
| ли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> |
| издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те |
| ом благодећу, проводили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволо |
| свим правцима размахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега им се |
| м час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| е двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наст |
| у хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га |
| > Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p |
| те да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред, па обарајући Турке <pb n="77" |
| за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? реч |
| више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи п |
| три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко |
| ед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако |
| се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, напад |
| старији Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је |
| а живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, стр |
| да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, издадох!...</p> |
| букта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стига |
| не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини |
| о до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покретима певајући дивне песме надмећућ |
| тоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљо |
| толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се |
| кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Ст |
| е добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудит |
| својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале турске велико |
| а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, |
| тинка, одмах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшно ускомешаше.{S} |
| у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са преко |
| ојави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше неколико њих на камилама од оних исти |
| т страних конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрск |
| ричали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте |
| ње и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p |
| ратиоцима непрестано продираше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати ду |
| јим разваљеним чељустима да раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног трвења са Турцима |
| један не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте |
| непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома |
| даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где бе |
| м оштрим јатаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном |
| објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза з |
| аваше око њега много више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем толико, да надзорник |
| утака трајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји мало утишаше, као |
| аш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</ |
| чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види какв |
| јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на к |
| који тако скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће |
| гла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган пи |
| е, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А ш |
| сустали од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p> |
| зора зарудила.{S} После великог упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњ |
| новника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за в |
| и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ак |
| елу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се пр |
| е, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и |
| ом очекивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софиј |
| ше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да |
| .</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Палан |
| е размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добр |
| вестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p |
| >После овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} |
| га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних миш |
| раци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако д |
| љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква се може |
| /p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког р |
| рај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад зај |
| S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па м |
| 138" /> <p>Са оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему |
| их облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону тр |
| ва опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима там |
| час претурали кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и |
| у се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Турака, која беху с |
| <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Иза |
| н и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу |
| ним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је |
| аху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно те |
| датле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово с |
| њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи |
| их Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволику навалу, јер је свак |
| су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали |
| у, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, бр |
| ушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а талам |
| ело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних сн |
| и бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен сна |
| о јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиро |
| село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријате |
| огу.</p> <p>После подужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити ш |
| осле десетодневног путовања наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо о |
| тнајест дана у непрестаном путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Прем |
| ешаним Турцима.</p> <p>Преплашени Турци најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре |
| ци, то беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његов |
| ор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само |
| а свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху у |
| Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</ |
| а његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку р |
| њи џбунић употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жа |
| о мораде прилично времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи |
| па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n="113" / |
| ицко затворен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> |
| м између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> |
| у осталих а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слобод |
| дње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту поро |
| цка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада |
| ружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и |
| о кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том прав |
| дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дањ |
| и види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само |
| и даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Ста |
| ва украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, |
| су храбро јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, како још жив |
| } Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> |
| кодостојници страшно се узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзула морадоше се сви |
| и, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве! |
| на проведоше на овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се за |
| нака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше |
| док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим гру |
| иво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко р |
| ста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је |
| рума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, |
| својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души растав |
| ће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за |
| дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са ве |
| ртинака, било оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином |
| ко обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.< |
| ам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, опростивши се са свима, |
| иве душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно веза |
| се душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сјајног пријема и угошће |
| ролазили кроз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} |
| чи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се аг |
| или време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S |
| противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких |
| а нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по |
| тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.< |
| сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предат |
| нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} |
| рчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово м |
| за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше п |
| за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пеп |
| да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} |
| ца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и |
| е са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава |
| p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пусти дет |
| ио остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> <p>Када су |
| падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свилен |
| оја сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Ви |
| ем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном расп |
| изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p |
| камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле н |
| а га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псов |
| ао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно уве |
| омни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махну |
| поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шат |
| p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ва |
| из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згро |
| лани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од ка |
| о половину свога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући онак |
| да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу |
| ривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осу |
| беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Бу |
| ком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини |
| прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, док најзад не |
| поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво |
| а стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S |
| ога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом |
| лину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро, |
| рпским племенима и мучки убијају њихове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још он |
| о да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усуд |
| снаест.</p> <p>Опростивши се, са својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада |
| туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и в |
| иша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са |
| ојом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему |
| крвника турскога народа, као једног од најопаснијих својих <pb n="126" /> одметника одговори к |
| >Султан, знајући за Мицка као једног од најопаснијих крвника турскога народа, као једног од нај |
| аца, као један од највећих бунтовника и најопаснијих царских одметника казни на сто и једну год |
| њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ |
| дмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему дово |
| /p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — |
| поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође б |
| у чету с њиховима.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, |
| ћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је |
| на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и |
| пет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он |
| игну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Т |
| ме расхлађавајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове зе |
| иму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе х |
| ! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веом |
| живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових пријатеља.</p> <p>Истина, Петар н |
| е Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Јо |
| лао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, улазећи у собу.</p> <pb n="32" |
| између свију истицаше као најбистрији и најспособнији за такав положај у тако огромној задрузи. |
| репкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао |
| була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија |
| дан Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S |
| и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше и највећу наду |
| другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а |
| тна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док је год у њен |
| о робовању своме са Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћ |
| >Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пута гледали смрт |
| ом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је било погл |
| тао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пус |
| иску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када |
| еном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За к |
| руко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!. |
| не кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> <pb n="4" |
| цко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — викну о |
| своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајући у ове, као |
| смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Ј |
| само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их н |
| снуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ширећи сво |
| онака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p> |
| па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева на земљ |
| крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешким |
| множину од онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад он |
| јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити |
| твору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том приликом и прикрио |
| песковитих предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-о |
| у подножју планинских огранака Малеша, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома ч |
| се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак |
| <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је |
| , само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је з |
| и оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђош |
| рнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши |
| а рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к |
| а, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи шт |
| , одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харамбаша Мицко.{S} Па |
| /p> <p>Пандури одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија |
| них седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак |
| д се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто с |
| то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места |
| ка.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Буга |
| ара са својим друговима о овом краљевом налогу.</p> <p>После подужег разговора они најзад дођош |
| м си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> |
| у сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.</p> <p>Но и М |
| и ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један пог |
| бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајин |
| тпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га |
| ро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујал |
| мео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме |
| ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање |
| Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... < |
| олису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— |
| атру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље п |
| уди хтедну предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па |
| у.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја та |
| оћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и |
| е у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близ |
| то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.< |
| у ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Ал |
| Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Је |
| апретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас |
| <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поус |
| ду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласо |
| изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепе |
| лаве! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</ |
| ту и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још ка |
| о! — отпоздравише му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одгов |
| а беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци н |
| ако?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е.. |
| о небо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див- |
| в разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек на |
| неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као |
| <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог |
| ва.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се ја |
| — настави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у |
| ујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка хара |
| гама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царс |
| царског одметника, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> |
| ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира |
| идиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје камиле!</p> |
| ао бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са |
| <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту |
| 46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ о |
| ици, управо подруму, који беше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. |
| траг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} |
| } Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, з |
| због свог огромног богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Човек |
| мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да |
| инко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, г |
| ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његовим тра |
| а ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође |
| у и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он |
| оре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а |
| одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично |
| ћу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском паши у Паланку |
| планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да |
| ама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољуп |
| /p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше |
| Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива м |
| је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах з |
| ош више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу се тру |
| јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добр |
| војке.</p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га о |
| наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, честити пашо! — поздрави |
| верења код Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изнев |
| ме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да мало отпочину п |
| и.</p> <p>Они уђоше у једну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје |
| е ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа кр |
| молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p |
| издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p |
| хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стиг |
| е сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо |
| н није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што бољ |
| коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а |
| Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослоб |
| p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад те |
| његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он |
| у Македонији, на освету за овако срамно нанети му злочин.</p> <pb n="138" /> <p>Са оваким помис |
| арђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник та |
| који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити ефендија! — одгово |
| конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p> |
| p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} |
| најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. < |
| х за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Ш |
| >— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура!...{S} Разумеш ли? </p> <p>— Разумем, |
| елу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене |
| ту напунио, а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми ва |
| урски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око њега. |
| <p>Огромна множина, од неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини |
| даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша з |
| вог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се право |
| о беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била |
| а свију страна и густе убојне редове од наоружаних турских низама он се страшно пренерази.{S} У |
| /p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но уз |
| <p>Мицко, приметивши оволику навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, |
| уплашена и збуњена услед оволике навале наоружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S |
| {S} Онако је могао услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег ч |
| и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бе |
| лни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} |
| вати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури право ка своме конаку.</p> <p> |
| тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — говораше Милоје усплахирено.</p> < |
| дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, које беше кадија послао бан |
| ction" /> <p>Чим беше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорником од тамнице пођу да из |
| и бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма |
| кад опази у својој кући преко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућане повезали и с |
| ого а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p> <pb n="9" /> <p |
| {S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног заједнич |
| ом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ при једн |
| ом и тако сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добровољаца је |
| орисана, јер се овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли |
| шта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар |
| ивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у |
| дњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са |
| х бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за тако |
| га буде принуђен те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре п |
| езоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па д |
| Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега пред |
| са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, зау |
| в близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још ран |
| једном са овим ратничким <pb n="74" /> нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицко |
| еома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на |
| овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско |
| у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, к |
| о беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> |
| се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом же |
| м друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Ди |
| ом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије |
| близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сложно на турску војску и она би коначно < |
| насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачк |
| у заједно с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.< |
| погледу.</p> <pb n="70" /> <p>При овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и са |
| е не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — уп |
| јсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ за |
| > <p>— Море, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време овог разго |
| о и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту. |
| ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим глас |
| а Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирање преко читавих брда од п |
| <p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли |
| ја била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а л |
| дећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — нас |
| Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је |
| или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир не |
| <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лу |
| з масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске |
| виждање а они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, полако ступају у правцу, одакле ј |
| рана сами густи редови турских низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беш |
| љ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу некако не |
| ку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше оста |
| ије могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на св |
| приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим д |
| одаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и напоји ками |
| о воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа |
| пин па престрављен овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк ј |
| хамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n=" |
| ога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S |
| атељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p |
| ужја из њиховог магацина. </p> <p>После напорног и убрзаног марша од неколико часова војска их |
| ум, кога смо толико времена са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео |
| ратког времена печење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчис |
| ског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад |
| бимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као |
| у Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о г |
| е на даље речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Ја |
| апће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође л |
| друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко |
| у опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у |
| двоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних до |
| милу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} |
| немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Ка |
| pb n="192" /> <p>Они су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће му |
| рчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та ст |
| Турци нададоше паљбу, стално корачајући напред.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартин |
| а измакнуо, појуре са највећом жестином напред, па обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до с |
| ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини |
| Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту |
| ажар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то |
| пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курја |
| т у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако |
| емаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од |
| ти, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву |
| ежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и коленима довуче се до отвора |
| слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима |
| и не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито |
| лену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи о |
| иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако је |
| лети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. |
| авали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је више могао урм |
| еколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви |
| и!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху у |
| ма! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну мла |
| умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе |
| се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.< |
| му место воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му ни |
| Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако |
| камила, натоварених са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и |
| на јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, |
| јим пријатељем Илијом војним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придруж |
| од наглог оступања... немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потер |
| околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је н |
| да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чи |
| о му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико мари |
| ваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божан |
| повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осве |
| јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је би |
| о.{S} Њега сиротиња управо и натера, те напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не |
| но уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, бе |
| к што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше ка |
| {S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који во |
| Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Тур |
| егне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да |
| </p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше |
| не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавст |
| конзула, сви остали посланици и конзули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p> |
| прикупљају за упад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учеств |
| ме не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога |
| > <p>— Тако ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријате |
| — Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Д |
| човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави према његовој |
| ише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи |
| дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака. |
| а и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву |
| е војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска в |
| ше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког од |
| донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну |
| е ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло |
| чено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој |
| и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твој |
| фендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео |
| роговорио, сви су били пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у ис |
| тов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разбол |
| нали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одго |
| лим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, х |
| . хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а н |
| их а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> |
| анимирово још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плоту |
| >Чим ступише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} |
| ругови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још |
| на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вра |
| беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на в |
| м сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од п |
| ружином налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли г |
| ту и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера |
| ’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Та |
| ао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Милану Стојић |
| p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са св |
| стати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p |
| ише напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку з |
| едну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори ј |
| знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах |
| ате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мо |
| ше, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати како сам |
| и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— Отров да попијеш! — промрмља Цин |
| тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита |
| ику, када му овај беше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и |
| ...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш |
| вог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p |
| целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Проб |
| гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.< |
| те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их дол |
| војим светитељским речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек к |
| ели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће там |
| једног од најопаснијих крвника турскога народа, као једног од најопаснијих својих <pb n="126" / |
| >Удаљен од својих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од |
| лно настанио.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га ј |
| по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на |
| мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непосл |
| је целога свога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тр |
| довно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама |
| поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околина вароши била је п |
| pb n="74" /> нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као тру |
| аднило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p |
| имира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви од |
| ље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се |
| иво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то |
| з срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p> |
| n="122" /> присутност страних конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л |
| Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у друшт |
| тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његов |
| ржаву Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући |
| в он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула |
| , и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало |
| жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете од |
| је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове" камиле које су могле да јуре |
| на самом подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, ко |
| аној тамници, управо подруму, који беше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени о |
| је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола т |
| је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p |
| бав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо ода |
| уре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто уми |
| д очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да ви |
| који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло |
| арке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на р |
| ри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Миц |
| пуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ће |
| ише заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољ |
| да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> п |
| ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила своје врело |
| ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче г |
| да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху приличн |
| посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си |
| би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Када С |
| ре, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али |
| свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — |
| ога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p> < |
| ћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах п |
| <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли |
| би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то |
| побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо |
| тељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Ос |
| ...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко. |
| о за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, |
| правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко |
| ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па |
| отрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држе |
| p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лак |
| те шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, о |
| о место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу овде.</p |
| а бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. с |
| само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} |
| ужи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз сам |
| рневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити свој |
| а овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада вел |
| оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испр |
| смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ће |
| ине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што |
| ране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се пос |
| И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедн |
| ко нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ни |
| и учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи са |
| p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ |
| Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори упра |
| н је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... |
| лепом месташцу са својом породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био пр |
| кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач |
| не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, о |
| ахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога ни |
| Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отиша |
| гато и награди за та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувш |
| накво њихово пожртвовање против турског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се |
| са својом четом војевати против турског насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магац |
| самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати |
| ко Турци не престајаху никако са својим насиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартин |
| бојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са |
| а, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је дивну хладовину.</p> <p> |
| лаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега. |
| ах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, |
| као, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назв |
| Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Карава |
| гом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" /> груд |
| мах <pb n="21" /> спавао, као и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према с |
| е по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туг |
| седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахн |
| ом трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зида а грозне и |
| о да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико |
| тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И са |
| удо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним турским чиновником, јер Јуда |
| јаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са св |
| првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разн |
| о се, после оваке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S |
| авладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ |
| на једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бак |
| ије могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лаж |
| механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји |
| ула морадоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који тако |
| — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И |
| .</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час |
| а услед овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Бо |
| После ових тужних поноћних звукова опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђа |
| ју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију првашње расположење.{S} Управо сад беху |
| кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно |
| па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Х |
| икну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. </p> <p>— Освета, освета!... смрт душман |
| — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничег |
| > <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводина мартинк |
| хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Долазили?!...</p |
| о, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... |
| ојвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p |
| увегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је в |
| образ!...{S} Ја мислим, другови моји, — настави он после кратког ћутања — да нама више нема скл |
| Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</ |
| > <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p |
| .</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада на |
| одморише.</p> <p>После непуно пола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и изд |
| зини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оа |
| хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног путовањ |
| аше и ове природне појаве и после овога настављаху се многобројна питања а и одговори <pb n="15 |
| е непрестаног ћеретања и разговора сада настаде нема тишина.</p> <milestone unit="subSection" / |
| но <pb n="72" /> дочекају напад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто виш |
| ше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, |
| прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о к |
| отуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини |
| ли кроз добровољачке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бе |
| ој, која онако славно прође.</p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на |
| ом гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све |
| волику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамба |
| га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних мартинака.{S} Хладовин |
| ог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би л |
| ину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час н |
| д острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари који су стот |
| пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непун |
| том у кафану код осталих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано |
| а једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад ду |
| јури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебес!...{S} Млатарење и запомагање одј |
| пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше |
| анци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужас |
| врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулск |
| тво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само |
| се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко к |
| л’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог |
| авине од мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је прос |
| његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, да нап |
| </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна |
| <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестано размишљ |
| повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то вр |
| оносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задоб |
| са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове по |
| из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим |
| јим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима одавно нису имали |
| а, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Како је имао прилично новаца, то кријући |
| бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </div> <pb n="111" /> <div type="chapter" |
| евајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Чет |
| једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног |
| би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином |
| {S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници |
| Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако |
| неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци приме |
| е однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ вид |
| да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све ви |
| тле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </ |
| лебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера, те напусти своју домовину — Македонију и дође у |
| стргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га мо |
| ије доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад ч |
| одмах похвата са својим друговима коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељацима села Крстц |
| } Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им |
| варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених са великим мешинама напуњеним урмама и водо |
| и са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретил |
| но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа виш |
| ше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко преп |
| И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана з |
| не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одм |
| о и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одговори м |
| ед но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотун |
| могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина нан |
| Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису засл |
| диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком нав |
| ицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Стр |
| га он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p |
| ликим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за изд |
| у пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код |
| ицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је |
| е пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад |
| ева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћем |
| у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, одакле би могли да |
| камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође они |
| храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо |
| вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S} Срби путници... |
| тио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У в |
| и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сач |
| — Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, хара |
| на кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али с |
| сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребиј |
| задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, п |
| и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах |
| ах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не |
| јвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше |
| гли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи |
| .</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркуј |
| претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и |
| рах вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од |
| да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам в |
| и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по н |
| затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p |
| ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb n="96" /> <p>— Новаца? ... не треба н |
| Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради извесног саопштења.{S} Мицко с м |
| .</p> <p>После још подужег разговора са начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му |
| звесног саопштења.{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— |
| Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Милану Стојићевићу...<ref target="#SR |
| раља Милана радо идем! — одговори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао краљево наређење. |
| кну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде ка |
| товању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад пр |
| знесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb n= |
| стано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, |
| рзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не о |
| би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благодарим ти |
| ороковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и |
| те!...</p> <p>— Како, како?!... на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе и |
| ину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико недеља дођ |
| а је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису |
| и да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и че |
| осле дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније запо |
| ше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после |
| абринут, размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде на |
| <p>Овакав посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да копају ду |
| ака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са |
| ружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заист |
| пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још |
| ци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове.</p> <p>Са |
| >Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче. |
| ле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се ч |
| м водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти |
| је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху ве |
| држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не |
| >Многе је породице упропастио он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво ис |
| ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад |
| моћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен |
| ође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апс |
| е, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача |
| вима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више |
| е пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине |
| пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</ |
| ђеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оној подрумској |
| жи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се н |
| де је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага |
| гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави прем |
| раља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш х |
| господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху радосно његови другови и |
| > <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Ми |
| н у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у суср |
| цу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором |
| ка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онд |
| х за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — раз |
| .. живео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, |
| <p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — |
| p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и са |
| ужине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху они ра |
| онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, ти |
| који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радознале масе, Мицко се брз |
| м вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари! |
| му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на т |
| пуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</p> <p>Средина |
| настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плот |
| т (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг в |
| ужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице. |
| већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе |
| Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотл |
| да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, |
| на би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се мор |
| еху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била п |
| и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си и |
| гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао |
| , што покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изрод |
| један од највећих разбојника и крвопија наше браће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовни |
| упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре остали.< |
| последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само |
| ромуца тужно Михаило. — Избави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Ц |
| прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у не |
| адох нашег доброг војводу!... — издадох нашег славног харамбашу!... издадох Мицка!...{S} Ах, оп |
| шен Кузмановим речима.</p> <p>— Издадох нашег доброг војводу!... — издадох нашег славног харамб |
| етину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — рече један од њихов |
| а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само |
| таоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има с |
| се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене с |
| тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних звукова |
| /p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли ма |
| илу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад А |
| ријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу ве |
| ковац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?...</p |
| к!... зликовац!...{S} Што покла онолико наших бегова, што запали онолико наших села, што уништи |
| нолико наших бегова, што запали онолико наших села, што уништи онолико наших људи и толику царс |
| мбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код села Крстца, затим код Срб |
| онолико наших села, што уништи онолико наших људи и толику царску војску!...{S} Како да не зна |
| Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник што онако мучк |
| правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху пода |
| овољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер |
| везали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они д |
| ада ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — настави |
| дмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са |
| пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</p> < |
| ох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој М |
| о са њихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика |
| гову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно |
| и српски зулумћари, што покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, г |
| .. колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад |
| ..</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прек |
| ела заузимало је преко тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апе |
| а ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти ве |
| јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се и |
| нцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима про |
| .. очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да |
| ег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске ч |
| је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{ |
| еху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачк |
| зме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваш |
| — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце најви |
| ина, који су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка не мога |
| ротиву Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бу |
| матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ |
| а, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну |
| > <p>„Тигар, разбојник, крволок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме наш |
| урска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам! |
| да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> |
| Малаксали добровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Ту |
| ојали су заједно једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олта |
| о, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада |
| лих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето |
| .</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ дал |
| гућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мал |
| многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде |
| ђоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Х |
| мах отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} |
| овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> |
| који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдуч |
| и прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!. |
| а је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај, последња мисао — „осве |
| и одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p |
| е.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле |
| ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео јо |
| мак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаш |
| фендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас |
| е сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих б |
| овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ |
| ке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би |
| им појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад в |
| у домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је |
| Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије према њој ви |
| евине — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милос |
| и ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја |
| д ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> |
| о, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њ |
| д други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> <pb n="86" /> <p>— Јок вала!...{ |
| брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" |
| рке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Б |
| и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, |
| а, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из |
| још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома д |
| ах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило |
| де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — |
| ко не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком |
| ник.</p> <pb n="96" /> <p>— Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (блага |
| к онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} |
| бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах ко |
| а још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — вик |
| ем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожали ни једног српског злотвора па недај им ни да |
| pb n="115" /> <p>— Знам, знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем |
| матраху.{S} Нико се пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири у |
| у школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођ |
| век ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој к |
| ...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се |
| ога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако |
| е пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те |
| ене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од сами |
| а стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на |
| а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — ага напус |
| агаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На с |
| ође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Тур |
| рема дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац |
| пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, кој |
| /p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољан |
| ово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се |
| е рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим о |
| одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих |
| мо да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају. |
| ровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врањ |
| та, остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је |
| 4" /> <p>„Тигар, разбојник, крволок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме |
| да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у |
| им неповерењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — доба |
| не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — |
| ва богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђ |
| ла турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах из |
| познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за т |
| или, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— |
| видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођ |
| треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! |
| сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко буј |
| ели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p |
| у којима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — |
| аји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуц |
| и пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почев |
| обро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</ |
| кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљд |
| га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ |
| о пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и |
| ас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад та |
| муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!.. |
| што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред врати |
| мбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже |
| је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, |
| спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних м |
| слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јан |
| што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре о |
| покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-М |
| где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Михаило, ударајући с |
| ду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах |
| се сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече А |
| , у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — |
| х појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> <p>— Идем, идем... пуштај |
| учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — И |
| /p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си сврш |
| </p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим |
| ему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покрив |
| ло замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре и |
| це доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Трипо |
| е су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху да |
| и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — му |
| ског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арап |
| К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о к |
| тан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остал |
| га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ |
| богом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно јецаше |
| појурили трчећим кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко |
| уга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p> |
| , на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да |
| могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила ср |
| гаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одма |
| дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, у |
| за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да |
| Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни некол |
| Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би по |
| сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мрта |
| олико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беш |
| ојој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед |
| то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса ( |
| а, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на |
| ебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш б |
| да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво |
| ска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу |
| е и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — о |
| и ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође |
| странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако |
| ла, која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима |
| платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убој |
| близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> |
| овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као |
| варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини.</p |
| , да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху |
| и и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али |
| кољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изаз |
| — Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову |
| епрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази |
| страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би уп |
| а тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и пре |
| руму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети |
| е да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња д |
| ео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише |
| дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну |
| би и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две |
| и и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога |
| и — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај приј |
| е пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су т |
| стом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватр |
| амих снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови |
| цко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарк |
| м сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића н |
| па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд |
| е Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родите |
| ијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није к |
| е дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје |
| иђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку |
| а је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скоп |
| љу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко н |
| ви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опа |
| за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да |
| p> <p>— Станија?!...{S} Станија?!... ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— Ка |
| а, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгледа |
| пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек |
| јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саве |
| жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — ре |
| ешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не |
| уда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. |
| тресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у и |
| у околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, хар |
| ед вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милев |
| ој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовн |
| а богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, вој |
| >Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску |
| даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се |
| се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева |
| и да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од н |
| цка сви укућани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад |
| нули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне |
| вога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу усле |
| у срушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много же |
| ни.</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упалити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни са |
| трао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешће |
| о зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље т |
| о азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаш |
| и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гос |
| нтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху н |
| лед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, |
| служио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престај |
| то је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као ред |
| комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пу |
| д Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку прек |
| ли велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше |
| даја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних |
| стано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарав |
| но јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа |
| самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да та |
| пуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ос |
| рџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па |
| само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, |
| емогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламен |
| ње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по нек |
| они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога нема при |
| p>Но овога јунака, овога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ај |
| ше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа |
| који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник |
| ловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> |
| жестином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чис |
| поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другов |
| лануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, само да би што више н |
| .{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци |
| Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове |
| И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а |
| ој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то |
| p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко |
| ени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о гр |
| ио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није б |
| Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, |
| га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак |
| ђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски су |
| нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим сели |
| обу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — ре |
| >— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху |
| о није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и |
| сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим |
| ада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ |
| све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна |
| Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености |
| уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би |
| е више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно за |
| бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква се може замисли |
| и би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га |
| , поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на |
| ић употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког пе |
| е прилично времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> < |
| отајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у |
| , час <pb n="6" /> онде, тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опамет |
| "182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и |
| ога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досеткама све |
| својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са |
| живљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога |
| раброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, |
| целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и је |
| скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађивале уза |
| ла би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благ |
| м.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло |
| ичких ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако о |
| уги. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, |
| мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бег |
| кну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> |
| ницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако |
| ти од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} |
| г узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што мож |
| еба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — р |
| андуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши |
| и својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу |
| Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног |
| о изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би рук |
| знели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је пла |
| {S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Тур |
| ши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се понова ув |
| са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шља |
| астави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш! |
| исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак: д |
| а, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у к |
| г дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељск |
| ртинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див |
| Пред очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га по |
| ји онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја — х |
| ко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са |
| их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу с |
| га на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу п |
| о и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег р |
| , преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сам |
| ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам ум |
| јмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше пр |
| ко је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напр |
| аш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта ар |
| е! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> <p>— |
| ад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би о |
| прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се М |
| и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазв |
| > <p>Запиткивању свију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако |
| док им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се |
| .....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим осл |
| дуги ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, сам |
| сом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита |
| <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Миц |
| , тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и |
| диш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро! |
| номерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Миле |
| се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу |
| путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга |
| е их путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, о |
| гарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, |
| Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} |
| .</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.< |
| > <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе п |
| тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> |
| е га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ |
| ше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш м |
| ле а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима |
| или на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј. |
| . винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> < |
| броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко б |
| и крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше |
| зма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и |
| д њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Ми |
| ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ |
| е и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S |
| ени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине |
| ве веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од к |
| да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно ј |
| ш одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са сво |
| има беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да к |
| ркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мисл |
| р ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помол |
| ’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд |
| неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче д |
| е безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при само |
| — Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека |
| отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још од како се растави са својом дружином, |
| узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само |
| > <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S |
| вот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га |
| ско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија |
| ства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је |
| земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о покл |
| нај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S |
| ма, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од оно |
| стали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског |
| х, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим |
| тва већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег б |
| не турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беш |
| ки страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ов |
| своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са св |
| силна и несаломљива према њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на |
| озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад Ми |
| о рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина бег |
| мку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом |
| ни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на веш |
| е мало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја |
| врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа |
| дом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их |
| ре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из |
| а и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Ми |
| да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом |
| з његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или |
| а.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} |
| грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му |
| ина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да |
| и волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије п |
| рвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} |
| /p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да |
| {S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у |
| p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине оног |
| > <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p |
| рзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и |
| ша већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи! |
| /p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња |
| грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из |
| ј ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће н |
| за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се |
| и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изо |
| ћи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добр |
| он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле |
| и се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — |
| чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што |
| кућане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу |
| а села Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже |
| да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намисл |
| врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и |
| им вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде при |
| а се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском |
| ојим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, |
| м масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју р |
| за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са својим насиљима према тамошњим |
| ругове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде |
| о се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> |
| на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је |
| Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{ |
| иво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман- |
| тпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће зна |
| у гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још |
| аћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни поми |
| њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Ги |
| сли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекн |
| орави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, |
| , да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње р |
| и изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас |
| пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих оков |
| ледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p> |
| рачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашин |
| држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после збо |
| њавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио |
| ок је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се |
| еника држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија |
| команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је |
| > <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би |
| ријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде С |
| учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о |
| и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Ги |
| то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не |
| га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у |
| млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За с |
| енађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао |
| овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће би |
| p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим до |
| — Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да т |
| опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у |
| би, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова с |
| ј ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком насло |
| ти турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пу |
| ружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по окол |
| јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> </div> <div type="chapt |
| је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба |
| а ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходн |
| га мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко бу |
| > <p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родит |
| а за својим дететом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном ма |
| во му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лука |
| зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са изд |
| ер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у тур |
| ојвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само |
| зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> |
| уло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђа |
| суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње вре |
| потеру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они по |
| нетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наст |
| ут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пр |
| н, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стражара према њему би |
| да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по |
| о за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђев |
| <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренута |
| је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а |
| казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— |
| {S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и |
| ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече |
| е да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p |
| те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме мој |
| о — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p> |
| ило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При рас |
| е турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њом пред |
| .</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни |
| > <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... нигде закл |
| амало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаб |
| дна речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар |
| по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, ка |
| која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, |
| да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паш |
| у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице |
| у похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим дру |
| огли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом |
| е било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са |
| и са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И п |
| гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај |
| !... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче |
| акше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко ут |
| звала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вол |
| свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да |
| уго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај, последња ми |
| начка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја |
| ити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике |
| воја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свлада |
| своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се др |
| непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ о |
| у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У овак |
| д настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у |
| b n="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад морадо |
| покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се по |
| ратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са он |
| ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше с |
| удећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не трепљаху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем очекив |
| у па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љут |
| ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи |
| ако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико ч |
| ородице нема ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље н |
| жао што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све н |
| и из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше мно |
| еци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке ч |
| — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично задрхта у том |
| утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да в |
| !...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у т |
| ев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи |
| обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, п |
| једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком сви |
| ја, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> < |
| у су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве |
| сто јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу овде.</p> <p |
| х његових угоститеља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постој |
| аш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама вр |
| ох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите г |
| е краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад |
| с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по |
| , за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Св |
| старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној руци:< |
| орђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пре |
| рвављено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; |
| т јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беш |
| рао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед од |
| бро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који б |
| правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> |
| је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може из |
| метника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта? |
| подијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l> |
| љанина чији организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа З |
| S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи к |
| оше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га |
| м а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад ук |
| /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида |
| у, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p |
| цко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде ум |
| чног истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње морад |
| Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога в |
| четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче |
| срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухват |
| о овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљу |
| убичице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још |
| поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у |
| це већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} |
| опошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше пре |
| м беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> |
| ници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут |
| ао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по т |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{ |
| о као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог |
| г трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благ |
| пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га |
| и везане ланцима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју пла |
| ом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома т |
| о уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наор |
| исали чистог јутарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лет |
| рестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а |
| уре да позову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> |
| у а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирућ |
| рећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бим |
| неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до |
| у над њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши |
| јом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем пр |
| морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно од |
| ревелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери с |
| а и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, виј |
| давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе с |
| </p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је т |
| како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво |
| да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а |
| аховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко с |
| уче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помол |
| и морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет |
| и-Милева изађе из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник доша |
| </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не вид |
| витало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После не |
| се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било г |
| х пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно |
| олико тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска |
| је зора зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити ле |
| а сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Л |
| јући непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћут |
| беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаше као да |
| обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвеће... <pb n="10" /> танковрхе јеле... ста |
| , тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажа |
| лици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Бож |
| и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди |
| згрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог спаситеља свог.</p> <pb n="17 |
| неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </ |
| ах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презр |
| о је како лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све |
| стојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p |
| атраше, како се месец шета по звезданом небу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске ме |
| мљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију р |
| не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавство такових делија, више је пута пада |
| ора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала |
| оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч прог |
| мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — |
| ца, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-М |
| ај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени простор, да је п |
| ено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употреби |
| Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> |
| га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата |
| и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах |
| ише кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагл |
| !...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас |
| беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очаја |
| пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече кадија са погледом управљеним на пандура |
| авом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мен |
| и ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од ме |
| че!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> <p>Кузман |
| еш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се уга |
| врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџар |
| разјапљеним чељустима излокасте толику невину крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и мно |
| ски зулумћари, што покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни |
| које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку |
| та желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме |
| е не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је гл |
| тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави о |
| ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се д |
| сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбаш |
| ико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — о |
| ло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши с |
| е прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше старина Радоје својим гуслама а са |
| причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну |
| еноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина прелазити, |
| изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се |
| чју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило а |
| вала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше опорављати.{S} Повратио им се би |
| заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а |
| p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — реч |
| S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спаса |
| стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после ме |
| е суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са |
| ински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојиц |
| о, кога обично зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом |
| уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављ |
| рипрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и с |
| крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет о |
| и ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре |
| не пожали ни једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— С |
| милело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух р |
| ако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} Многи српски сељаци, по |
| јури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму којим ћ |
| <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест св |
| ин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?...</p> <p>Ми |
| у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p> <p>Ту |
| све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Би |
| ским кланцима на планини Ниџеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној |
| ке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка сн |
| атила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Миц |
| та љубав зачета.</p> <p>После неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендиј |
| аги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је д |
| снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више им није нужно |
| ти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врл |
| право ка Мишиној кући, оставивши момка недирнутог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад |
| Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина о |
| умом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до |
| срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас по |
| олазак.</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са па |
| е — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, к |
| . ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Миц |
| а млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први о |
| шу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е.. |
| обуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у по |
| ацило на све стране милијарде зракова — нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом |
| на од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памет |
| де а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враг |
| лики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и |
| Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шап |
| је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> карактера једнога људско |
| шаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах образује од ових малиш |
| о да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим дру |
| једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и даље во |
| не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах одмах кр |
| едаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш дос |
| елику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошл |
| умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелик |
| ору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није см |
| затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мр |
| ност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка |
| но ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n="166" /> гордо |
| злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му |
| уображење.{S} Кораци се приближаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана човека беше све јас |
| итеље и њихово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благосло |
| :</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сирота стариц |
| ћу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ак |
| заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледа |
| тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — рече М |
| аље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се |
| — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, к |
| ућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али кој |
| рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све ви |
| лу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте |
| Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, па извади |
| едајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!. |
| е се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S |
| Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и |
| ... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи |
| живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да види |
| ће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу |
| .</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, тв |
| аког пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанствена суморност.{S} Умилна песма многобројни |
| даше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо |
| изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отво |
| си добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="1 |
| дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, |
| не овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на |
| њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ет |
| ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освет |
| ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне њ |
| ек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака указаше се |
| на своје место! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају |
| — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура!...{S} |
| .</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> |
| </p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски |
| жила им је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли К |
| масном „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за нов |
| рим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казив |
| а поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и л |
| боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S |
| кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед |
| ржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нар |
| и на њега мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и М |
| а вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Ми |
| .</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ст |
| н — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику |
| нуше неким узаним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p |
| о арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај |
| ма, тек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Во |
| ласта до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако |
| да.{S} Неки певаху „турске севдалинке", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим из |
| покривеној бујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Краварем", јер је негова |
| евдалинке", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама |
| свога богаства и поштења <pb n="54" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несрећ |
| омешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке", неки се договараху о н |
| а граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз |
| ећ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет п |
| е оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управ |
| Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, |
| гових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида:...</p> <p>— Љу |
| се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружине |
| <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правц |
| . </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разл |
| а њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, |
| све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад |
| беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чи |
| ук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако под пр |
| , да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи |
| чио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле |
| <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових пр |
| о Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> годи |
| чи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се |
| ио је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила по |
| А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је |
| м и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он од |
| г нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људ |
| Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро п |
| е да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси не |
| кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за |
| ана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за дру |
| се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један |
| кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатст |
| му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре |
| м човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљати око оног прозорчића на п |
| њастих борова на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само голо |
| бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера |
| укућани, посматрајући их убезекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, |
| рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини дра |
| непрестано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одле |
| е беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се |
| ци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ћ |
| ски бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко поклонише кадији Бектару, |
| беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <pb n |
| а поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беш |
| ог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око |
| да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима.</p> <p>У је |
| ашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом не |
| најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним улицама кроз неке авлије и најзад |
| парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изила |
| p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај п |
| иш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти н |
| уљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} |
| дну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође он |
| града неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну премештен у овај |
| правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стр |
| ко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка |
| од куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да |
| изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула н |
| о опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{ |
| есто рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху ника |
| .{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца |
| и у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла. |
| p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави чиновник и поче да чита опту |
| p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени |
| . јаук и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српс |
| урчин, што онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучки |
| и упознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахм |
| рапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арап |
| трану и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хран |
| — све то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша |
| ла, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег бо |
| нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло се како |
| говори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" /> <p>— |
| себе.</p> <p>То контролисање трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} |
| ћ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како неш |
| и ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> |
| кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита |
| а мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицк |
| то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке |
| оје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко |
| ом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покр |
| јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојиц |
| а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељем час |
| амницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помо |
| ватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио |
| p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га |
| код самог краља Милана беше сад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестано размишљаше сад |
| нку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагра |
| латарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви |
| тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако |
| <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора с |
| сипајући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко дваде |
| p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у ниш |
| е неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави с |
| тарог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачно |
| јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су они тако да се окрећу на и |
| пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их |
| рими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</ |
| а.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче |
| грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли |
| о од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крила, |
| мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њи |
| вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером сад и у сам Пе |
| ња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n=" |
| лашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно |
| у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</ |
| м и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи |
| ах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштв |
| е Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али |
| S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се високо п |
| очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и зат |
| отровницу змију, која ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати њихова јуначка срц |
| <pb n="198" /> <p>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Миле |
| ких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко |
| лио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу |
| о да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо |
| н се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад |
| а је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повуко |
| аст свога сретног избављења одмах закла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до |
| <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше опазио једну повисо |
| гу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код умирућег Мицк |
| ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака указаше се четири велика медведа, ко |
| као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши |
| наест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог познанства они једно другом |
| о и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају |
| но слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} И заист |
| харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколико корачаји испред саме бусије, коју беше његова |
| лижује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену још |
| > <p>— Јест, јест!... пре неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им |
| ко уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S |
| Азије.</p> <p>После подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у са |
| и мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, |
| сле онако сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он |
| спреда.</p> <p>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом |
| > <p>После напорног и убрзаног марша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када с |
| чно новаца, то кријући се, проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са |
| етану у посету.{S} Тако он проведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у |
| и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, |
| не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у п |
| на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, |
| реме беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с ј |
| за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом подруму, он в |
| у камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало |
| о не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у ов |
| ве блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди источно небо, а Дуна |
| оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћуст |
| ље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо |
| већаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876 |
| оше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не |
| пређе и <pb n="93" /> преко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1885. г |
| роистоку, пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Д |
| {S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S |
| ојим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ’ планинским кланцима на |
| бесно појури супротним правцем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он |
| мрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њ |
| ну планула.</p> <pb n="125" /> <p>После неколико тренутака већ почеше појединци да силазе ка по |
| инина мати. </p> <pb n="95" /> <p>После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежн |
| у чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После неколико минута Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Ми |
| з тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико тренутака пандур уђе понова са Кузманом у собу |
| .{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у т |
| бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико тренутака изађе из куће један средовечан Арапи |
| оји начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевш |
| се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљеви |
| , да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче |
| су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која |
| бегли ову грозну опасност.</p> <p>После неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито м |
| ном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно |
| чествовао у овоме устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Ч |
| сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конак |
| лазили?!...</p> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили ов |
| — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског |
| ратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> < |
| му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренутака изговорио.</p> <p>И заиста, милост Г |
| ешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина |
| снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се |
| у на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њено |
| арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и |
| од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше неколико њих на камилама од оних истих Мицкових пратила |
| уте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге |
| {S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подру |
| у.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао |
| војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као кака |
| >— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— |
| и сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још |
| лили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на раж |
| га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби поз |
| >Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђа |
| ала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче |
| у и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора |
| задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне |
| ик беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса. |
| ену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколико мрачних одаја у облику собе, али само што у њи |
| > <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседелаца.{S} Били су како мушки, |
| а том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен.</p> <pb |
| војим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако |
| во тим својим радом.</p> <p>Радећи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше д |
| е овог малог сукоба.{S} Тако је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за |
| ао и силно запомагање све је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на |
| освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше |
| ад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, прошаране овде-онде и п |
| о улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверних |
| ио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му |
| Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова од шатора, испод којих се скриваху дубо |
| еза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре |
| едом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, м |
| страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>Посл |
| ега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које род |
| га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје пријатеље у Атини |
| ећ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматр |
| ни користити.</p> <p>Сада, када се њих неколико опет појавише близу овог истог табора Мицко а |
| брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{S} Турц |
| ј Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи |
| р-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури право ка своме конаку |
| са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Тама |
| за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима раз |
| ку урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и посл |
| а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — говораше Милоје усплахире |
| е дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред |
| амнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на ру |
| Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколико тренутака трајао је овај дирљиви призор.{S} На |
| а и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јуришали су тако Турци, сипајући жесток |
| они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало раније послато, да би на |
| му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана после овога разговора ефендија се јако ра |
| бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посматраше, како |
| ек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка цркви.< |
| и могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни нек |
| ико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекиваху они непрестано да и њ |
| апа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више п |
| "24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков повратак и |
| — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше Мицко кра |
| младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно б |
| а свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а он |
| </p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наш |
| на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска су |
| има на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век пр |
| /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио целог с |
| овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељ |
| ренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш |
| ње!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по г |
| о је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к |
| то и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љут |
| Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велик |
| <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованк |
| је дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око поубијаних Турака, |
| воју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре |
| не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунц |
| и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећ |
| ... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца момак, јер га ови просто |
| чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> <p>Сви се згрануше кад чуше |
| ..</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> |
| и ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!. |
| ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гро |
| се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у |
| цу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p> |
| а.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове |
| ад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако в |
| зи на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>После непуно п |
| иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отв |
| говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет да |
| иташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има |
| а својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се један од Ар |
| ега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и з |
| та.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћош |
| ално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапко |
| ових тужних поноћних звукова опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала бра |
| д оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и |
| Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити сам |
| таног ћеретања и разговора сада настаде нема тишина.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n= |
| канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и д |
| лира.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице нема никакве? — заврши један од судија и Мицко са сведо |
| е ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати свој |
| он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, |
| ући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се жив |
| мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Пома |
| ња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко |
| па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше М |
| о — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} |
| ашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове ре |
| ше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог |
| Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у |
| анџију сад при поласку. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си сега сос здравље! — одговори м |
| је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огр |
| рамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... |
| о појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и |
| {S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!...{S} Је |
| одне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити. |
| са разговором, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрајући како се |
| ља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP19024_N5" /> са извора? — ре |
| . већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном |
| ри к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубок |
| ћ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око |
| сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но ка |
| аде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим ја |
| ки бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што |
| то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне с |
| арамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва |
| ...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде |
| то имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— |
| : — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n="19" /> <p>Костина кћи |
| пак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте б |
| д само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да с |
| овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, к |
| нина Европљанина морао хватати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Ми |
| тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пу |
| фричка места остављајући их на милост и немилост управницима појединих вароши.</p> <p>Тавнице з |
| ачин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова, продавши им |
| Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом сили |
| томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи смртна казна.</p> <p>И заиста! |
| је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто в |
| не као символ његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме с |
| даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи |
| хов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лиц |
| отребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирући погле |
| свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да |
| би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западни |
| ио радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозналост попне се на стену.</ |
| еше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и глав |
| е су мржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан та |
| љењем.</p> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста наша |
| а му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и |
| Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> < |
| ник сам, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док |
| кови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, гов |
| ди — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност. |
| који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако са |
| епознати човече, — рече Мицко.</p> <p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> |
| у.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у |
| ско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла д |
| pb n="196" /> <p>— Ја сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише |
| </p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињајући пандуре, |
| лаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху же |
| боки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицк |
| д једног великог камена опазио је змију необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, |
| индове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна је |
| S} Поред дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њива и осталог имања, имао је и грдан |
| а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњ |
| да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, ка |
| л’ што не тресну својим јатаганом, који необично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> |
| S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, мат |
| ети опасност од оног камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах с |
| правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и |
| а памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове |
| се хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење јер ј |
| е, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру |
| е велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога старог ратн |
| теже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се |
| страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је |
| Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини драги при |
| атио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи |
| или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> < |
| асови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за све вр |
| цко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш |
| n="174" /> <p>— Ја сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у ово |
| дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост непознати човече, — рече Мицко.</p> <p>— Немој се љутит |
| ристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надим |
| кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија |
| њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломил |
| ко буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски значи свињс |
| сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава срество — то је за |
| Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охридско и |
| p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{ |
| у а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а он |
| у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пустињи месец се појави и млечним својим з |
| дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвеће... <pb |
| <p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p> |
| а, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше н |
| оју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламени |
| иних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуш |
| тешкоћа услед непрестаних бораба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, |
| пак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед непрестаних покоља са бесним |
| тим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за његовим трагом.</p> |
| му.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао н |
| и <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ре |
| е више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим друговима: како б |
| "44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> < |
| госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким расположењ |
| , веома задовољан.{S} У његовим мислима непрестано се превртаху оне речи „хиљаду златних лира" |
| цко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано продираше даље.{S} Најзад беху толико сустал |
| ман беше страшно узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} З |
| е сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет п |
| дњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беш |
| они овако разговарали, један од дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је |
| узевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицк |
| рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија |
| е тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим ж |
| епобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспокојству од онога дана, када Ми |
| отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни |
| ако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, |
| цка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда сп |
| осветити.</p> <p>У том очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак да |
| лог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са |
| растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изд |
| као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта друг |
| а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турс |
| их Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматрах |
| лно био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама |
| це био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те ве |
| вати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на једног о |
| у и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ограђ |
| ао полако ступати ка конаку, кријући се непрестано уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до сам |
| <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртвим |
| ршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, |
| о одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, по з |
| се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ п |
| афтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше |
| Те две различне ствари те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце зајед |
| подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а |
| ном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Ст |
| ци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очима!</p> <pb n="117" /> <p>— Па |
| а неком страхотном зебњом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они твр |
| узман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презриво у пандуре.{S} Мара је та |
| мо на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они |
| то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли сл |
| он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитал |
| У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његовим трагом.{S} Пређе Крајову па преко Ка |
| о се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — |
| цкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На |
| , појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од си |
| ма а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане с |
| ад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начин мога |
| а је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте са |
| сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да |
| ав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма |
| Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не |
| р за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко уп |
| Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе |
| > <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако не |
| тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он б |
| му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека о |
| .</p> <p>Како беху сви изгладнели услед непрестаног путовања, то брзо сад поседаше око стола и |
| .{S} То исто учинише и остали.{S} После непрестаног ћеретања и разговора сада настаде нема тиши |
| pb n="127" /> <p>У том дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан бро |
| ин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непрестаном путовању они најзад наиђоше и на повећу ара |
| данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жа |
| ку породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено неприја |
| а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у сво |
| а душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледај |
| икад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је |
| јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичућ |
| се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> |
| мена Мицко се поче светити својим малим непријатељима, са једном гвозденом полугом убијао је св |
| љ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати |
| десет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно размахивао својим оштрим ј |
| би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске странке, то се они још одмах решише, да н |
| S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Гд |
| о раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стро |
| ељ његовој кући.{S} Како му пак то њено непријатељство и последње време беше веома додијало, то |
| <pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по |
| ју ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало |
| > и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад морадоше свом же |
| огата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} |
| д удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више им |
| тала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка |
| коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</p> |
| иђоше те се мало одморише.</p> <p>После непуно пола сата наставише они опет пут, али су сада би |
| ад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је |
| амог краља Милана беше сад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестано размишљаше сад о том |
| м већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — за Паланку.< |
| највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очек |
| заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не може одолети своме ср |
| оје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим |
| у пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица. </p> <p>— Поред свега ово је ипак страшно? |
| рујио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је |
| ама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одвед |
| донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морад |
| Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да |
| /p> <p>Обојицу заточеника држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S} На |
| } Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, |
| ођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинских пот |
| ечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему |
| родуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је б |
| ако да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло путовати, сви |
| Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зо |
| ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Х |
| еше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европља |
| д овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху |
| ћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом затегнут |
| ве душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко вла |
| аваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у сво |
| посвршава своје послове који се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> <p>До |
| сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедни |
| преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош |
| p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред оно |
| — Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе |
| се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало п |
| ј да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ј |
| нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, |
| тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је опет з |
| ило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му св |
| ветог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужа |
| очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништ |
| га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и |
| ко напери на њега мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пи |
| уре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна п |
| азио је неприметно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупк |
| к се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху кам |
| нији.{S} Оне свакодневне јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p |
| љно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог д |
| /p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда |
| оде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а о |
| {S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају |
| тано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах посл |
| ршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и н |
| е.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам го |
| што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом очекивал |
| ицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније време за |
| то не трепљаху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— Тур |
| во посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман бацивши |
| овољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекиваше на његов |
| рају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера |
| матрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак |
| > <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} |
| е, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове речи.</ |
| м за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стражара.</p> |
| о знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме |
| нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је ве |
| ко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> < |
| м, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејрима |
| .. збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба |
| поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но вел |
| Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутн |
| њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — |
| ијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том в |
| пском језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију |
| ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, |
| се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину. |
| у он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне |
| — Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шт |
| рчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кош |
| Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши п |
| к и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> |
| з саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Н |
| ка.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зато се бех |
| баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страш |
| буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега |
| уно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не мож |
| n="128" /> <p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамни |
| аурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере |
| </p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш |
| ака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко |
| жеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, |
| ње.{S} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у ш |
| Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам ру |
| Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, н |
| ући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици |
| ви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p> <p>Р |
| — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобр |
| помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео |
| малом четом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко в |
| алебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, |
| За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па |
| /p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и |
| го и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један |
| ако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гос |
| осрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коња |
| > <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише он |
| не и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одај |
| од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му |
| урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме ве |
| аху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пус |
| е утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у том |
| а баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео само мес |
| илни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: |
| , ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, |
| ио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> |
| ш јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито |
| љине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћ |
| ружани, хиташе право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати к |
| моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам б |
| и. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мело |
| ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па п |
| рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белу |
| амбра.</p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм |
| корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г- |
| ити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу овде.</p> <p>Тако су обојица ст |
| ом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање и |
| .. зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми с |
| и мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти |
| ду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамн |
| ицко, све <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодар |
| те натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка ча |
| — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја |
| е најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref target="#SRP19024_N10" /> |
| кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је врем |
| први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријатељске редове све до |
| ати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дан |
| плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточи |
| како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="49" /> |
| ове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо |
| вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице управите поглед мало северније, а ви одмах вид |
| само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју десну руку преко његовог рамена. </p> <p |
| . — поче опет муцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јата |
| ав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси |
| тима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, |
| урске севдалинке", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим |
| њем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи |
| мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p |
| несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су они свој посао утркујући се у из |
| аци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минули |
| </p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да он |
| га што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове |
| цкову чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жести |
| о са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се пр |
| бав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља з |
| алих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури не |
| е пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је |
| престано разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимик |
| а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је сталн |
| оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешт |
| ро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, н |
| ства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и в |
| ешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко з |
| да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пуст |
| аго посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никак |
| <p>— Погледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за оро |
| ојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p |
| ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваш |
| слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савлада |
| роде.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупља |
| раћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да |
| ше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао |
| ref target="#SRP19024_N4" />.{S} Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћ |
| већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се п |
| џаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у њ |
| могоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пута и појуре свом ж |
| га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Го |
| адили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши |
| лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> < |
| раваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мар |
| ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У |
| на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитују |
| његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... н |
| газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било |
| е страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p> |
| ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! реч |
| ретећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато с |
| и кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!... |
| . </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа |
| ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји |
| м као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у |
| број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и |
| р му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132 |
| е пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан |
| м, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!. |
| Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи ство |
| смо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> |
| аурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Веш |
| И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанпут узвикну Мицк |
| p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих о |
| ицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потп |
| >— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трг |
| родао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно |
| црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Так |
| сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пр |
| ог бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути |
| жином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво |
| зо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви |
| {S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено |
| у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} |
| о онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих |
| мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упалити! — упаде једа |
| гар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека |
| шинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потр |
| ко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како пр |
| арског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, си |
| и ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад ма |
| и. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и |
| друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и |
| ше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} |
| лед казиваше храброст и одлучност, која ни после толиког тамновања није могла изчезнути.</p> <p |
| кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — у |
| , мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страни |
| к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећ |
| цима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и па |
| } Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се мил |
| дилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то |
| раше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од |
| држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — А |
| та.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим ро |
| и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове речи, н |
| увен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне |
| ша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа |
| тника, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — |
| е године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, |
| овека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каж |
| а... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Ју |
| често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им |
| лити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре |
| неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би |
| ћ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник... зликовац!....{S} |
| уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим |
| но!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар |
| ог ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим |
| ицу заточеника држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну |
| е да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p> |
| ешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих |
| гао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још |
| и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у |
| > <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} |
| амницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да |
| /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати |
| ...{S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотр |
| ама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигош |
| око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све |
| ње за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са |
| да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби |
| <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи |
| ланцима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Ск |
| тог јутарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један г |
| трзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ п |
| зову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута |
| лону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шат |
| па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује. |
| о мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Ф |
| е над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" |
| овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— |
| о силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху |
| ина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не |
| — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, |
| оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} |
| велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и |
| <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада м |
| џбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је нап |
| лес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зат |
| Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви |
| азан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини нег |
| ази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— п |
| и узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је |
| ицка.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухвати |
| је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом наредб |
| о Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одма |
| гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у б |
| нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи |
| ност привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше |
| д Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — вик |
| анија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађ |
| језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја |
| S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, чест |
| аточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једн |
| бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где |
| да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак |
| укућани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опази |
| аш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву |
| ла је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском |
| им кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, |
| им трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он о |
| ог из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно з |
| тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му |
| а беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одве |
| а земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презриво у |
| ном у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нер |
| ан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!. |
| иста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више н |
| услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада |
| заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од |
| обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који бе |
| право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они |
| суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, веч |
| м.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најма |
| — птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште |
| се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у |
| ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Д |
| н поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојиц |
| <p>— Тако, војводо, тако!... не пожали ни једног српског злотвора па недај им ни да зину! — уп |
| руја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад |
| S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са |
| ужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> < |
| говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам инач |
| његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p |
| е леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признањ |
| веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> < |
| овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он |
| тиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви |
| во си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши погледе на за |
| ну остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како |
| ђанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је |
| о грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива т |
| ече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} На |
| коро половину свога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући о |
| арашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе |
| тио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам ду |
| до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потер |
| д љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не |
| којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи |
| ни једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... |
| бе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да п |
| но заситио, нису проговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и п |
| ављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се њих неколико опет по |
| окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, |
| {S} Скоро половини задругара није могао ни име погодити.{S} Читаву трећину села заузимало је пр |
| умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао |
| знела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одм |
| је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p |
| за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође |
| беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Н |
| ка и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћи |
| н на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} |
| дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају |
| е жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да |
| репашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекиваху они не |
| аили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га уб |
| откривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му |
| итеља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје |
| Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, |
| ам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно |
| у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику |
| е напасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им |
| .</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} |
| ише задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту |
| p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку |
| p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, пос |
| из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> < |
| д њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао ку |
| очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних |
| сле Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} |
| it="subSection" /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После велик |
| >Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} |
| да није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> |
| едан милион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго д |
| Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љу |
| је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а |
| ри, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде |
| ена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко нач |
| цку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љ |
| в вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли сам |
| ком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изне |
| ли о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радо |
| о важном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само |
| воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онак |
| већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у |
| ван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара |
| а и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одв |
| ци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— |
| ано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се |
| огромној задрузи. </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико п |
| и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом |
| је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје |
| лака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто |
| е бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, В |
| стала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако |
| ође добро.{S} Широка пољана, равница... нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то у |
| они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз го |
| ге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних п |
| > <p>Грдна пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносн |
| гу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се то згурало по кућерц |
| Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек н |
| {S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да веру |
| Цано!...{S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брз |
| ава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири.. |
| е, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни пом |
| азгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, |
| нас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб |
| се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом |
| к онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим ра |
| и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху |
| ју плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху усп |
| свију страна сами густи редови турских низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{ |
| ше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна |
| сте убојне редове од наоружаних турских низама он се страшно пренерази.{S} У први мах није мога |
| } Ни лавеж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но |
| ка, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше см |
| а услед оволике навале наоружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и |
| е то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који |
| конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не |
| атаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</ |
| и му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао |
| нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превијајући се пред |
| ша до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S |
| ћ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше |
| ао млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка |
| од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло прим |
| зручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста тре |
| ланинским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за ови |
| е крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са со |
| цало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближ |
| ко иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он т |
| много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барко |
| га била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику гл |
| сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би |
| оце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Да није случајно прошао какав хришћанин овде! — викну једа |
| им пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ |
| јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n= |
| p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко |
| Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оно |
| е и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе ил |
| да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе |
| мах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га б |
| гао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко |
| изаше овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> |
| <p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање љ |
| ма пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини сва |
| о дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p |
| е над овом пространом пустињом.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов кор |
| уре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њи |
| и једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они |
| вољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихових мартинака и да так |
| зо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а |
| атства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усу |
| ше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега прен |
| колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ва |
| учност, која ни после толиког тамновања није могла изчезнути.</p> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Ал |
| ворио.</p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажа |
| угог имања.{S} Скоро половини задругара није могао ни име погодити.{S} Читаву трећину села зауз |
| ик не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико |
| а.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и нај |
| ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> |
| ија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана после овога разгов |
| да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде |
| рузи. </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњака и лив |
| њене узбуркане осећаје и пламену љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <pb n="1 |
| ог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, |
| души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Миц |
| очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искуш |
| угачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама к |
| азумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах пос |
| да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунц |
| p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико |
| нажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је |
| гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војв |
| а роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — |
| и сељаци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p> |
| овац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно увећавао ве |
| га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заист |
| ну свога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући онако снужде |
| аћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" /> спавао, као и обично, наслонио |
| свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико |
| ри са својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака од прашине |
| им сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.< |
| Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} |
| и беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекив |
| Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један |
| олико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина |
| галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратим |
| један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што |
| ли по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у |
| своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној же |
| >Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је |
| p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Та |
| S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше |
| и!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било |
| е смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погле |
| је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се м |
| сте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> < |
| ош мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа уч |
| ек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има |
| </p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљ |
| .</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, боре, које се појавише на лицу њег |
| рте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријат |
| вост за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распаст |
| њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milest |
| српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци си |
| у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он |
| е изнесоше они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном |
| > <p>Но његова зла намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина |
| а својим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дуб |
| пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n="147" /> друго до једна пространа газа |
| ренутка Мицков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицк |
| ицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуш |
| а послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њем |
| Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша |
| ру, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{ |
| да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избав |
| после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p |
| е отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да ј |
| у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише |
| сто пријатељство.{S} Но то пријатељство није било толико због Туне, колико због њене плавојке А |
| ов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! |
| тво, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за |
| Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пан |
| и.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} Т |
| S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и д |
| омислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Мил |
| у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.< |
| Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-М |
| и право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега д |
| /p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из |
| р, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и |
| јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} |
| грљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и |
| и да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе |
| тим само један милион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ниш |
| аху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена з |
| атити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим ра |
| ророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.< |
| , ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху и неједнаки т |
| брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближа |
| етна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а на |
| у њихове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље |
| е и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутр |
| ашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољуба |
| привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хте |
| је онако срамно увећавао вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола в |
| врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робује |
| ицкових пријатеља.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Миха |
| али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Б |
| стом подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако |
| и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна |
| у домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити слобо |
| шао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="185" /> право улаз |
| >Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацим |
| и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља т |
| а буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко |
| часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност страних ко |
| Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек |
| еше ужасна и несносна, по таком времену није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ. |
| како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без |
| даше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да пос |
| о она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз ода |
| д мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану |
| у није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгле |
| {S} Можда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасу |
| е, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше |
| он се страшно пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— |
| о а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>Н |
| м.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били прен |
| — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S |
| ну и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних та |
| коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако |
| е бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близин |
| ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко з |
| сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он својој <pb n="119" |
| стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и њега позва |
| м брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на |
| а га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом |
| ом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо |
| сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из в |
| па и целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то ј |
| о да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Куз |
| не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бект |
| биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</p> < |
| се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, |
| зобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити |
| </p> <p>— Разбојник... зликовац!....{S} Никад!...{S} Ја сам честити ефендија, само осветник и н |
| а ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на |
| с овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — |
| у већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини о |
| тајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</ |
| ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је |
| лом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говор |
| ђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко |
| .{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што је она не |
| он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутне судије с |
| крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја |
| елом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од ки |
| .</p> <p>— Сад можете ићи, кривице нема никакве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, |
| } Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је ко |
| блику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од каме |
| има и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена |
| д им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо |
| м се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти може |
| оче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Ве |
| с опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једно |
| љ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милев |
| у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила |
| ној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничко |
| кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако није могао допустити, да његов син буде у тамниц |
| ед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо к |
| ина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њени |
| ина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељ |
| а да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш са |
| беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка б |
| искуство му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство |
| луд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамна |
| рамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади |
| опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беш |
| пак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је |
| х угоститеља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код |
| е па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељи |
| би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза |
| ирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упад |
| да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега ј |
| љаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше |
| едло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, ра |
| о.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После дуго |
| благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад |
| гарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у после |
| . заједно свуда!...{S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — |
| <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да |
| кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад |
| к и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p |
| шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} |
| турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га |
| даше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још |
| ју сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сад |
| ше загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ дав |
| први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то с |
| .{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати |
| јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и с |
| же.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и ни |
| залуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано и |
| едан дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стражара према |
| и поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили |
| о учинити, то они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од г |
| на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са својим насиљима према тамошњим Србима, то Кос |
| Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбу |
| тано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са |
| а Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник... злико |
| еца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који |
| то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до |
| многобројних станишта арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мор |
| лувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да |
| по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још јед |
| ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Ал |
| ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који |
| т Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог |
| говог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотн |
| рачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храб |
| бнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помислити да је то жеља |
| са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му прис |
| је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе |
| а да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — |
| спред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="185" /> право улазу у л |
| озно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и њего |
| ао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко при |
| не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</ |
| која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не см |
| га, господару једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе |
| убље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљу |
| анцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом наше |
| о ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и ј |
| у сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само љ |
| дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о |
| зривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви |
| икну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дис |
| не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>После н |
| Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добр |
| прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} С |
| и-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристаје |
| и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се |
| а све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Ми |
| каше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} |
| злазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен са |
| .. зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, так |
| оче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам |
| и одмах у силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци н |
| !</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам |
| иси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руме |
| примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болеста |
| ладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми од |
| лиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> <p |
| зађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> |
| их вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање |
| икћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина же |
| , у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи |
| Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко |
| аво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радо |
| p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S |
| а.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам |
| а и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад |
| ђе за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуд |
| поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Ар |
| а цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту с |
| нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан |
| ир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па |
| -Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња |
| раху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад М |
| зу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима |
| ним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p |
| н, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и |
| ј бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, |
| дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође овде |
| а нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња с |
| смо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? — упиташ |
| погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде свој |
| мах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окре |
| ви беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој |
| , док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, к |
| јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је та |
| во Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ к |
| х за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли п |
| де међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не да |
| аца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по варош |
| он то учинити, то они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина |
| су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао |
| е оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша |
| слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике |
| атски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком |
| где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да |
| ет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у |
| — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети том |
| од Петриња.{S} На очекивање нове потере нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, услед д |
| лизини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очеки |
| иша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душу и |
| м тако важном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор |
| понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко са |
| ји се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје пријатељ |
| је то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у ово |
| и у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране |
| илева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанпут узвикну Мицко:</p> < |
| ца и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине |
| спали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га о |
| ретворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p |
| ле смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин |
| ањени око оазе у својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви |
| оши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, |
| лих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да т |
| жени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он м |
| , рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се наград |
| уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толико у |
| миљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, ш |
| ка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај о |
| нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кљ |
| ва или да погину.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице |
| ла, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Михаил |
| .</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам п |
| е:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, |
| знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се |
| заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је |
| ше за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах ско |
| } Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган |
| цка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да |
| ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... ка |
| де срчано паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и |
| ного што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова |
| веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — |
| ражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гини |
| или из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице и |
| бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар које понорниц |
| јка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много са |
| а све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше |
| е стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлет |
| а што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забрујаше м |
| и само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драг |
| ендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата |
| о.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближава |
| {S} После неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку |
| ок најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху |
| мах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да |
| у, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били с |
| ће, улогорисан међ’ планинским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах поју |
| се међ’ планинским кланцима на планини Ниџеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора живео је на ј |
| руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, с |
| ајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Срби |
| јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, |
| вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџ |
| ад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учеств |
| , ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ |
| ер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а за |
| а требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног тро |
| е беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.< |
| беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилик |
| ије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту |
| од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај |
| анијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како б |
| да, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да |
| од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са р |
| и кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало по |
| одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</ |
| <pb n="96" /> <p>— Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна)!...< |
| ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана после овога |
| луцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца а |
| навикао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, |
| .., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у |
| {S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — |
| мети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на |
| у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — |
| ирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S |
| ају по свим крајевима подрума, но нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брз |
| око владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чу |
| овом пространом пустињом.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен за |
| водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n="147" /> друго до једна пространа газа, кој |
| а пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за сво |
| тању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и н |
| ом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кућ |
| мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муњ |
| ојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата |
| више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога драг |
| га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он |
| ра?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote> |
| есет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десет |
| а сам честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, |
| дећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га ј |
| мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и за |
| p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину њихо |
| ста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах |
| е у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчи |
| ио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} Сам па |
| вропе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људски |
| т тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име |
| хтедну предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд |
| /p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — гов |
| и.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ни |
| е чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми да неш |
| пламену љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки |
| . </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превијајући се пред пандурим |
| е ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мал |
| И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна мно |
| веду баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам |
| це једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично оп |
| — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и же |
| им друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S} Ти се |
| ећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће |
| се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испо |
| краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна њег |
| ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у миним |
| че Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам |
| тати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда |
| вољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{ |
| ако би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мит |
| /p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о |
| сад при поласку. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си сега сос здравље! — одговори му овај |
| си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, |
| ко механџију сад при поласку. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си сега сос здравље! — одго |
| шом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од М |
| о није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или |
| загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове |
| Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих о |
| имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од ма |
| а разгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нем |
| да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој ро |
| та је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца |
| га љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган писну и она се сро |
| а, односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околина варо |
| цко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у н |
| p>— Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за не |
| икаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, об |
| есечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на |
| >На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније |
| !</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Ми |
| урци са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} |
| дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи између Срби |
| рског попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше |
| а, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошт |
| 4" /> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, |
| ко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да с |
| вши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана |
| право сад беху још много расположенији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу. |
| у.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживот |
| Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа п |
| мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпирит |
| јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен |
| на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако ј |
| и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, п |
| ило је од њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији и најспо |
| ле су храбро јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, како још |
| .</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, |
| предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да |
| , добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ов |
| рача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано |
| <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онак |
| рати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око се |
| одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је |
| прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тиш |
| кве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас она |
| хаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше. |
| S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни мног |
| са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у об |
| ше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p |
| га ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени |
| је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја |
| </p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш |
| их дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, |
| би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се |
| .{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</ |
| ина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда |
| за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет оглед |
| ђу тим само један милион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису |
| ша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху |
| вом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у ко |
| младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заустави силна пис |
| а одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен |
| Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не |
| му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брат |
| био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно |
| ер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, |
| илазили су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку |
| о провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а |
| Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђор |
| бори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом чето |
| био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што с |
| еликодостојници страшно се узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзула морадоше се с |
| и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као |
| о је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са |
| о небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, гд |
| аво ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појуриш |
| средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми л |
| мир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоруж |
| две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и |
| се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуна |
| зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет п |
| адозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Ара |
| лако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без |
| урцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост би |
| што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко |
| ек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано |
| ко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао.{S} Одмах са |
| не исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш п |
| ад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за рам |
| ини придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обара |
| ајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, |
| већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, |
| жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд и |
| престане са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па |
| Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољ |
| алила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше ка |
| ње.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" /> спавао, као и |
| дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњ |
| беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељство није било толико због Туне, колико з |
| има изгледаше као какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господс |
| о је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После н |
| први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде м |
| и врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као д |
| изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а х |
| отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде |
| се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко |
| би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио |
| е задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је |
| pb n="54" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог |
| ку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато |
| р-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за |
| ицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капет |
| во биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење с |
| о и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са својим насиљима п |
| м страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим |
| лучајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и А |
| е да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије о |
| Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед |
| али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће |
| и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S |
| чи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме |
| а, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питом |
| ош првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто она |
| их пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се н |
| </p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвр |
| вом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и од |
| власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> < |
| етрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика мно |
| врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, |
| млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p |
| мена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би л |
| ци своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је да |
| ац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло т |
| ри она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем толико, |
| по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам |
| зда...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да |
| м Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер |
| /p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много |
| а! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...< |
| и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао |
| да је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да |
| рикнувши бесно појури супротним правцем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак |
| /> разбијена.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје б |
| ршњакиња!...{S} Снажна — снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна |
| е обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па |
| о ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p |
| } Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, |
| руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Ми |
| цко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и б |
| даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на |
| ви! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто за |
| >У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим д |
| ренутку и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах план |
| ву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи з |
| p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису м |
| за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пође |
| рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, д |
| кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у ти |
| ет изађе из цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S |
| о лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко |
| тор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шат |
| изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било |
| то више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да ј |
| њског песка чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико |
| ер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није |
| ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, |
| ., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерас |
| е:</p> <p>— Цано!...{S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очај |
| имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко |
| олико слободна речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник! |
| ад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше примети |
| ен због свог огромног богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Чо |
| ада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србина не могаше стално |
| сећање храброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оно |
| е, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита |
| етом придружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Миц |
| у са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ |
| час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година |
| може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и |
| ада су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као с |
| есмица њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Ма |
| ли прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршум |
| између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још ис |
| своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер- |
| казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови нагов |
| амо ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} |
| са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попу |
| онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све |
| јзад невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не п |
| с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова м |
| код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао |
| беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви |
| оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави обл |
| пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшн |
| е опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде |
| са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облак |
| ла сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петн |
| свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — |
| ај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде |
| о направише један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се по |
| овала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим ч |
| повратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак |
| јући и јурећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станими |
| {S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то в |
| вај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и |
| плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породи |
| турскога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златник |
| већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој |
| и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако бе |
| ути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они |
| одмах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством није се могла овим и |
| у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово |
| оју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до |
| своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урм |
| шкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њен |
| отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорни |
| им животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, т |
| Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са дру |
| које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да |
| о, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао |
| он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и |
| више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе |
| у, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, го |
| еома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао |
| та сад начелник.</p> <pb n="96" /> <p>— Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска |
| се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим |
| краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер |
| од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— В |
| </p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши м |
| но настањених.{S} Како је имао прилично новаца, то кријући се, проведе овде неколико месеци.</p |
| вцу северно од Петриња.{S} На очекивање нове потере нису заборавили, јер јој се сваког часа над |
| че, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— |
| ан, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре |
| > <div type="titlepage"> <p>Штампарија „НОВО ДОБА“ у Вуковару.</p> </div> </front> <body> <pb n |
| о тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</ |
| еше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери бива |
| крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Тра |
| <p>Мицко извади скоро половину од оног новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени |
| о буде с места пуштен, награђен обилато новцем од капетана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао |
| >Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Н |
| заврши турски чиновник, па извади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет златних лира.</p> |
| дмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и |
| ђевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на ула |
| ко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање |
| p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> |
| ед ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшниј |
| јке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје своје — познавао ј |
| потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се н |
| рки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета |
| — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У и |
| p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображ |
| рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сам |
| пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у |
| ицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турак |
| са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог др |
| летене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама окол |
| меја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не |
| одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу. |
| ше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и оста |
| ада чујете само монотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људског |
| S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, |
| иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнау |
| штољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад п |
| ле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих |
| ани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{ |
| те ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> |
| трљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да |
| ијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапк |
| !... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна дет |
| цу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко |
| Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два ш |
| беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме |
| он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом |
| легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно во |
| ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</ |
| ва тада пало испод њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само |
| н судити!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи бли |
| у.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и д |
| а, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" /> <p>— Милоје, Стев |
| дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа |
| да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи д |
| нутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са златницима, звецкајући, |
| а ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S} Завири кроз пр |
| и ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао |
| p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то |
| парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одмора од неколико |
| е појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно |
| ам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања |
| ја.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{ |
| куту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време |
| баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неко |
| та, здраво! — отпоздравише му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим |
| ној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ р |
| дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше ка |
| владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне но |
| олазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> < |
| , море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... |
| ло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко |
| цко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а мо |
| ћи куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица др |
| камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео |
| аки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај св |
| другоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај ж |
| Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека |
| а мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме |
| настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и сва |
| аје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме. |
| .</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покретима пева |
| те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што оста |
| ко је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не |
| је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко бе |
| ко утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о закла |
| еља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није са ве |
| је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао |
| ш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрес |
| адну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не пре |
| аћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како!... |
| чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламб |
| Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— |
| е ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, ш |
| иво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца момак а г |
| шта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али- |
| ису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан лан |
| стињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Ми |
| ери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша од |
| чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи св |
| а ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагин |
| илна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се |
| мовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведош |
| вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше |
| , да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне оморине.{S} Они се |
| цу као сјајни звездани одломци при свом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим |
| н, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је би |
| ма, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако гр |
| та и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам ве |
| ињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често |
| } Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је |
| , па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекл |
| тни становници обављали махом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилаз |
| ћ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Д |
| д њихових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више |
| уморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да п |
| едима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе |
| је добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, н |
| обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне А |
| радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк ј |
| Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, |
| есоше они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу |
| е са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један пло |
| а.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... |
| ије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — |
| учила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како вета |
| оге црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле |
| ао свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она б |
| нув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај |
| о Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца окто |
| е би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око та |
| .</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и |
| прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски ц |
| гобројних птичица престала је.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкрипање испод ногу.</p> < |
| о време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="144" /> освежавајући ветар.{S} Одм |
| као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити својом сопственом шаком.{S} Час по |
| гоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то по |
| и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, |
| је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у |
| рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што |
| цима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера, те напусти своју домовин |
| лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита |
| {S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао ча |
| млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га |
| опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов |
| , он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим |
| мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шт |
| о и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онд |
| инцип: циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се с |
| ио прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још виш |
| на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног в |
| грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опр |
| тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радознале масе, |
| дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху ка |
| разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад при |
| народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на свако |
| ици.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и |
| тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора |
| Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узвикну |
| ко исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не про |
| , срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} |
| едно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" |
| о увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} Кр |
| селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — |
| ови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он с |
| .{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} |
| екиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадиј |
| едаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље |
| и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини т |
| се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благосло |
| волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије према њој више су биле као из |
| ави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара стајах |
| курјак једном турчету, које беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зари |
| спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Т |
| и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но |
| оје женских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он се између свију ист |
| погледом посматраху пашу, очекујући од њега одговор.</p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи са |
| ав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и зау |
| век пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и оста |
| ила на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер |
| дно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући богато његово гостопримст |
| да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио |
| {S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, |
| га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја |
| ако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени |
| коба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! — одговор |
| гнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, ј |
| на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови пролазе |
| Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се |
| и сјајнога месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овом |
| м храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чиј |
| врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придружи се осталим вођам |
| не речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју десну руку преко његово |
| Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужи |
| атаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осет |
| одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином уло |
| цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} |
| о почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то |
| ош са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим млади |
| и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу с |
| прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>М |
| ош толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје |
| као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га |
| у; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели о |
| траше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он б |
| е.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз |
| се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај |
| о, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="1 |
| Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу |
| обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа, молећ |
| тражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад она успе својим ум |
| аостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Б |
| почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зи |
| Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек наша |
| сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ |
| ја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом од пшеничног исту |
| е Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А |
| им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Двана |
| мир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скриве |
| ше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Па |
| дине.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија з |
| е и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за жени |
| орђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је пад |
| риста — никако није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стид |
| дан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, |
| , очи усахнуле, удови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} |
| изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржава |
| а би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову |
| један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико б |
| разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом стан |
| е веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p |
| ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове ж |
| Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бог |
| е потанко исприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова укра |
| ар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у л |
| исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицк |
| — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа |
| таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твом |
| да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен усле |
| ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли |
| гова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин |
| таћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситниц |
| звезена све самим сребром.</p> <p>Овака његова спољашност морала је скренути свакоме пажњу, как |
| тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахранити на каквом заба |
| другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учин |
| , дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила је човека.</p> <p>Он се ни |
| задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и она пр |
| ије ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом с |
| о га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> |
| ицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глав |
| вода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше |
| корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један повећи грм, о |
| > <p>Овака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој колич |
| р-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћу |
| име трајало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ ка |
| да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши оволику навалу |
| лађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља з |
| еглих Турака, већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само |
| ах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством није се могла овим иско |
| стезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — |
| ли не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његов |
| ба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале |
| стињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу |
| тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућ |
| ив!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш ха |
| м, са великом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благод |
| а њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре |
| ући Јанка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} Тур |
| уза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-М |
| дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове |
| оше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до В |
| >Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчи |
| Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да |
| амен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим б |
| ао гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то |
| <ref target="#SRP19024_N8" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчић |
| естрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у њ |
| топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја |
| елник љути, пипајући непрестано око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, |
| те га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свл |
| нији ветар са великим страхом саслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да |
| ицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њ |
| сенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас |
| ед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом напад |
| Харамбашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да |
| овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски |
| беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> по |
| не али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белуш |
| о тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не пома |
| м очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна |
| се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами |
| е смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те |
| чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко просто не мога |
| ивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах у |
| ам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог конака!...</p |
| а је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинским кланцима Ниџера |
| уди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака њего |
| сао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...< |
| каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, |
| но што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с |
| и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу растоварио па јој |
| е, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун |
| нађе у самој средини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили за својим во |
| држава робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паш |
| је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, по |
| Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио д |
| аше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштв |
| ну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти ј |
| ...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У |
| ође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах п |
| адемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега и понаш |
| грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови другови.</p> <p>После оваког срдачног састанка п |
| ењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу ка |
| , наш храбри војвода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинк |
| војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потп |
| мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, |
| тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока посекоше све харемске |
| аном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда ка |
| ање, непрестано распитујући и јурећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — |
| оје су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила он |
| главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини |
| нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише не |
| своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше |
| ше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошто однесоше Станију њеној |
| то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет |
| чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући ве |
| Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Ми |
| ри он опет продужи пут идући непрестано његовим трагом.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Ду |
| дмах појури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислима непрестано се превртаху оне речи „хиљад |
| а носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> <mi |
| и облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут |
| ав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> <pb n="36" /> <p>— Послушај ме, мо |
| е а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирн |
| у планином Мицкова мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плот |
| сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га п |
| макоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} По |
| г увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса |
| беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар |
| е хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> < |
| сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да грме не |
| жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који је могао да му смета у |
| </p> <p>Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, еф |
| доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је |
| и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако раз |
| две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ |
| амо да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редо |
| астављена ради суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, једногласно је одлучила: да се х |
| пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} О |
| пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах изведоше Кузмана и о |
| таре српске гусле, остављене као символ његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама |
| мо се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељу |
| сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он њихов зет не може никако ни |
| ћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања.{S} Она му је редовно правила друштво |
| ицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело издавало је сумњу код овога Турчи |
| вор и хладовина благотворно, утицаше на његово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и |
| да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као познато још из заједничког ратова |
| вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре свом жестин |
| храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено улазећи све дубље и дубље |
| лати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да их он не би |
| ино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни |
| од њега неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чу |
| ријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином |
| ладан и посећен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још в |
| е јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад с |
| на моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Т |
| 54" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен |
| Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турк |
| саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — одговори |
| цка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n="109" /> јунаштва и смелости, да је увек |
| неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живи |
| а Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је |
| у његовој околини беху пропиштале услед његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и н |
| елова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно в |
| <p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа л |
| ке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, |
| а на планини Ниџеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној уз |
| Мицков отац — Христа када једном, после његовог бегства у планину, разговараше са својим комшиј |
| их окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се |
| патије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба |
| бацивши нехотице своју десну руку преко његовог рамена. </p> <p>— Заповест кадијина мора се изв |
| ина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеж |
| , осетити и топлину тегове љубави према његовој отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике |
| мбашом Мицком и ту се одмах присаједине његовој чети.</p> <pb n="50" /> <p>Са тако повећаном че |
| у Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрав |
| Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1877. год. и з |
| х низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је би |
| м валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи стр |
| S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на К |
| оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојног |
| м.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању сво |
| да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су они сво |
| , која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено непријатељство и п |
| ли краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори |
| /p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на јед |
| као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, |
| акао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста од радости сјај у очима а св |
| а сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — у Македонији, на освету за ова |
| ну се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>М |
| и тиранин српски.{S} Српске породице у његовој околини беху пропиштале услед његовог разбојниш |
| дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Б |
| да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа че |
| четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф- |
| , ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — |
| д наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поч |
| који необично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — |
| оја мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу |
| Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.< |
| аљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из |
| а био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин |
| о га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и |
| начком четничком ратовању са Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелости у српско- |
| и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четничком ратовању са Турцима, о његов |
| г Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Ч |
| — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак њег |
| и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеник |
| е пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камил |
| ију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и |
| чаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад р |
| је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио |
| после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да |
| примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове последње речи казив |
| оки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни вр |
| ше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам |
| тпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за ва |
| управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко с |
| а обећања пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он са |
| еље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и завол |
| косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад |
| у и Мицко напери на њега мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арна |
| х ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живо |
| извињења могаше утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S |
| луд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Миц |
| одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају роби |
| изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као |
| и, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамниц |
| па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Ми |
| Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад с |
| би налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, |
| target="#SRP19024_N7" /> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично |
| , да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко |
| , кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, синко!... које добро? |
| p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да би |
| ове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то м |
| а Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} |
| тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу |
| аузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуш |
| луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово д |
| веден у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Ал |
| се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко је није п |
| {S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сиг |
| ли у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се |
| <p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је ј |
| рављени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже пом |
| томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изглед |
| д опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="8 |
| агрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара заг |
| чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад |
| љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да |
| ју на слободу а понашање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његов |
| на је знала колико је силна љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом |
| о-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјај |
| >У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S |
| } Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са сво |
| е Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им бе |
| истана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око п |
| младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, |
| У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> |
| Солуна иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијеле.</l> |
| спољашности Краља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!... |
| — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} |
| >Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш при |
| адосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири њег |
| и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини |
| и друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био в |
| е Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздрав |
| д околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволику навалу, јер |
| за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно нао |
| и, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... |
| бе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих преле |
| са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружи |
| пасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим м |
| д за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здраво брат-Мицко! |
| во, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} |
| ви Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, синко |
| лаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно с |
| кну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко ве |
| рбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од пандура и одмах баци |
| како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> < |
| ди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по др |
| це, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за |
| ивоту напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једн |
| жњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> |
| у са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски п |
| о мало задобијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само |
| ше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>Т |
| ам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде |
| само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је роби |
| свима својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се брат |
| о врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори |
| , налази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n |
| и из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио усл |
| стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После |
| ендил.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а од |
| Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се в |
| и да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине к |
| лико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен ота |
| ом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео по |
| но Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше к |
| ајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве бар |
| њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код оног |
| због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право |
| срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n=" |
| му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубав |
| ах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрли |
| радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендил |
| и мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж ско |
| љености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјај |
| е сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане |
| ој души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато |
| је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку из |
| војке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватиш |
| е показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} |
| ром пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је с |
| посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се св |
| ицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце |
| при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и |
| му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толи |
| варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ре |
| } Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ |
| еног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба |
| није било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беш |
| ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на |
| <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Миц |
| рна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> < |
| пка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје и пламену љубав није могло овом |
| пред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, |
| везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора з |
| мре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што |
| ренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и ст |
| мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи |
| н никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај |
| бавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаже |
| д, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови горски синови н |
| раћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нем |
| већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} |
| искреном и свесрдном расположењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p> |
| од осталих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — снажнија много но остал |
| црте очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снаж |
| онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно |
| .</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје и пламену љ |
| он често правио посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, в |
| да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} |
| иже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено. |
| ријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено непријатељство и последње време беше веома додијал |
| " /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груд |
| ата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко |
| елих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из |
| вори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драг |
| , која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколико тренутака тра |
| м удовицом, изјавивши јој последње речи њенога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често прави |
| ј бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из |
| двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом |
| 2" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Нек |
| ом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се он сур |
| нутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слобод |
| јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О |
| бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она |
| ри те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав б |
| руговима.</p> <p>Пошто однесоше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут |
| и Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак |
| е, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, који в |
| раве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ как |
| толико, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко бр |
| ећ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах до |
| ише распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, о |
| p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не преста |
| ашњака и ливада, поред необично плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко тр |
| адама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар |
| ија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура!... |
| Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по |
| аде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која |
| танију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Т |
| крсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само дубок |
| ћ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Ми |
| Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му |
| раили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом др |
| за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага |
| а не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само |
| груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удов |
| рском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположење |
| војом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо п |
| мета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су цел |
| адвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким стр |
| шао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га |
| за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ ј |
| јим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и стадоше |
| ао да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав из |
| к а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, |
| Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, |
| га Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако |
| } Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге об |
| одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у св |
| здрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти д |
| утио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>И |
| иново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Срби |
| е њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фру |
| ешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам осв |
| шним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад |
| а ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу |
| Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она |
| з Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе ск |
| мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. < |
| одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, т |
| одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живе |
| о, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је |
| старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} О |
| ког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p> |
| } Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, о |
| ицком, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху |
| шино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато са |
| чито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала |
| и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> |
| ладаше над овом пространом пустињом.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихо |
| када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb |
| и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{ |
| зна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако |
| дном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бе |
| вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би ум |
| ако његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на ли |
| х села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натова |
| и и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћуст |
| колико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвал |
| да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брд |
| ад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако спуст |
| та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим |
| рујаше многобројни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко мо |
| и окружени пријатељима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше |
| о радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> |
| адавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу зад |
| амед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова |
| су они премишљали из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, |
| одица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро |
| позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове |
| иметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше п |
| у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — вик |
| к облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шт |
| .{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њи |
| к досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да |
| ај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри |
| аком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био |
| јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју де |
| и му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb |
| у дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у |
| том, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету |
| , три џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим б |
| p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> |
| правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једн |
| орали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет |
| ра ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> < |
| ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</ |
| ина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да |
| них одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изре |
| оништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, |
| другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p> |
| сачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а наро |
| гу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: |
| сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станиј |
| по разговору разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и |
| а а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S |
| /p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао |
| сту.{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасн |
| ило теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што п |
| м само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Тур |
| Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху |
| S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{ |
| мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако ис |
| о време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је |
| ежати грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Пор |
| ка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За |
| ти стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље и |
| он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи пр |
| ена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све в |
| } Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и |
| је сумњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом п |
| еде са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад ра |
| "27" /> <p>Ранђија и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, б |
| натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипај |
| цније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху см |
| раво Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</ |
| Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се |
| мао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други зн |
| е поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из ж |
| ном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намер |
| нова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли |
| е год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље муч |
| су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао |
| разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плака |
| и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за ког |
| већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише свој |
| се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи |
| од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљ |
| е сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да |
| пкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путова |
| места се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним правцем но |
| ни се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p> |
| јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе |
| розаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиш |
| пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Ј |
| ваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ д |
| ога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у м |
| ласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били |
| .{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се ник |
| јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше |
| шеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње м |
| пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби ма |
| а је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После дес |
| аху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, |
| агом ни користити.</p> <p>Сада, када се њих неколико опет појавише близу овог истог табора Мицк |
| рем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тоб |
| оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажиж |
| вога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урм |
| рође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p> |
| и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог спаситељ |
| амаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо ств |
| као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од киш |
| им вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко ун |
| се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивш |
| ст, јест!... пре неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосм |
| ог праха.{S} Најзад се указаше неколико њих на камилама од оних истих Мицкових пратилаца — Арап |
| и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S} |
| им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисл |
| од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше о |
| између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>К |
| ве.</p> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они до |
| тишину реметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав н |
| чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није |
| ишта сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако |
| ена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка ве |
| и из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа |
| г разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!... |
| и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су о |
| Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили |
| а не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш |
| мах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано око оне његове |
| ва код ових његових угоститеља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у св |
| им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то |
| дим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заустави силна писка |
| м описујући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматра |
| тво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше |
| да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови ка |
| >Чује се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!. |
| <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда све дотле, док нај |
| оклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са |
| м мртвим мезимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у |
| се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло на |
| вога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, ша |
| е већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје |
| не воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим п |
| а другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не |
| за неколико тренутака жестоко изуједати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена п |
| м беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после |
| хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том прилик |
| грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанск |
| ила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамн |
| смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону пустошну равницу, правиле |
| ко механџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ бе |
| , јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</ |
| нима масу Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим ј |
| ом зебњом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да |
| } То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а |
| па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и да |
| у над српским племенима и мучки убијају њихове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их |
| а, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, којима се Кузман обаси |
| Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ |
| а; судите му како знате — рече један од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже гр |
| јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збрат |
| кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препу |
| спод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моме |
| аше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше с |
| и се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| чких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше границу, |
| ко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— О |
| о свирепо отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљн |
| јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да зам |
| урци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} А |
| а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у об |
| једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве |
| је беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака ч |
| , голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство а све |
| Много је српских синова тада пало испод њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије |
| к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављује.</p> |
| о какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блеја |
| их куршума није престајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p |
| кну очајно Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина |
| да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му д |
| у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене мно |
| м био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај д |
| есрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко |
| а је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турског насиља.</p> <p>Прешав |
| огло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему |
| освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог познанства они једно другом и открише своје жељ |
| ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и поју |
| сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог магацина. </p> <p>После напорног и убрзаног мар |
| у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њ |
| ово и његове породице као и за паљевину њиховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, војвода Мицко |
| де мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше М |
| ицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! |
| ако сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му теш |
| пати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет наставља |
| вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још ј |
| и дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчи |
| утака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми |
| да напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољц |
| {S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљина |
| ко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана ср |
| роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како је оно царски |
| е најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p> |
| та више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јатагане.{S} С |
| ново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се |
| то но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом |
| сете силно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на |
| етили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах у |
| као она њега.{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве |
| оју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у |
| и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту |
| мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом |
| ио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи про |
| упа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пр |
| ну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силаз |
| истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју в |
| > <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано арапским слови |
| Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше приста |
| аклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стаклен |
| — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од оно |
| дно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељај |
| ше поћи за својом четом, то команду над њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицк |
| омчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није би |
| а, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом пор |
| — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка у |
| е врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријат |
| , а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем |
| озната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, |
| заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у б |
| а школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана |
| уде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!... |
| личине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био си |
| ену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко за |
| да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина д |
| скопаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би |
| златних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто пров |
| би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, сам |
| лу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за с |
| јуначком четничком ратовању са Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелости у српск |
| место, које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз са |
| азмишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца д |
| говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, да вас ба |
| ам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Срб |
| сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и б |
| таве свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прику |
| е и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четничком ратовању са Турцима, о њег |
| разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљати око |
| ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје ве |
| слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убиш |
| е ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на |
| за ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у пут |
| .</p> <p>— Оружани?!... педесет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да с |
| о па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко |
| штаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар |
| какве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Е |
| ли сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао |
| дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини ис |
| иштољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све самим сребром.</p> <p>Ов |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— О, здраво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузма |
| еле те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек доби |
| х Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпо |
| — Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озло |
| ет старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после дужих прего |
| ј хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после св |
| епала му је најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном расположењу свију њених сродника |
| је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад |
| анија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p> <p>— Станија?!...{S} Станија?!... ја не зна |
| о онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у црк |
| за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p |
| {S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта ви |
| шком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па |
| х поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу.</p> <p>После подужег разговора |
| 00 становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукт |
| е, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином |
| ног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p |
| ако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" |
| ше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту дево |
| ење.{S} И сам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицко |
| } Обојица су размишљали сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{ |
| животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по је |
| ка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> <pb n="36" /> <p>— П |
| а се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше |
| ло је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, |
| ањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној при |
| p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није кака |
| се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како |
| брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они расп |
| ућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити. |
| мишља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје бога |
| четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старој Србиј |
| а се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о ро |
| естима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они |
| пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</ |
| аху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски |
| у са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на |
| драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и |
| да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахр |
| ју они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време |
| {S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладн |
| снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек дос |
| ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благ |
| у светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео за |
| више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно мор |
| <p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта |
| канда познајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме |
| p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега |
| одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој |
| моглавце, силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши марти |
| на и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен усл |
| викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама |
| наге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на |
| ји беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, |
| шкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше |
| м дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша непре |
| ичне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арап |
| еговој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описујући у најтужнијим слик |
| еше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четничком ратовањ |
| помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се |
| ..{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која |
| ше потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о |
| .{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у В |
| о седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора д |
| вништво крај својих огњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људ |
| још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са свој |
| мо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И треба! — одговоре ос |
| ж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки |
| рпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као |
| ок је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толико се све више и |
| ом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој р |
| дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво а |
| разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговим |
| се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> |
| у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се ј |
| {S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад бех |
| ина, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико |
| својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти по |
| а си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из |
| дели су они око отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпу |
| о шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их |
| по мало задобијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше сам |
| орином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и не |
| „турске севдалинке", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнути |
| ог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један др |
| ше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Препл |
| То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S |
| на.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите ш |
| еће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита |
| } Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p> |
| а већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, н |
| к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S |
| а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту |
| .{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — |
| да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p |
| је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к |
| мије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија. |
| опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах п |
| црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле р |
| прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним |
| p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изглед |
| енди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само |
| гаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> |
| е Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} Цано!. |
| али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно |
| вездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди |
| тима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у |
| у се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузм |
| стале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше н |
| а нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве |
| тар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да |
| вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га хара |
| — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар |
| а кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, |
| ше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећ |
| </p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а г |
| ова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахр |
| бо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад |
| да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајс |
| ћ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши |
| поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јага |
| његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање су |
| свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око в |
| ма појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде |
| знесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазев |
| амљује.{S} По уским улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а |
| водише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом с |
| што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже рус |
| на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном ме |
| непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца ч |
| урака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише спа |
| да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака д |
| о насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила је чов |
| а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да |
| ј се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамен |
| } Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у |
| rget="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега пр |
| о шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а |
| велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске пл |
| ад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> < |
| артинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом |
| рче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв |
| кана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад у |
| но, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Ње |
| а.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети |
| своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, п |
| грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани |
| ају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он |
| ти око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} |
| > <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више |
| да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дерах |
| ако он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</ |
| рчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — пром |
| гледаше као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече стариј |
| леме Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да о |
| Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у |
| — Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Ми |
| јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села и тиме м |
| даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— |
| ушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! пром |
| кше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Му |
| /p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима одавно нису имали оваке госте и |
| ед Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових |
| час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бич |
| се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се ма |
| > <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, п |
| е четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— |
| овом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с времен |
| е могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући г |
| Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана не |
| ли су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Л |
| мир непрестано шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као |
| послове, које су ови сиротни становници обављали махом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да х |
| ако он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед |
| >— Напред! — викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Д |
| у чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> < |
| илева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили сво |
| се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши |
| роши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мора, између залива Великога и Малог |
| ном у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путовања од неко |
| на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али- |
| у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземнога мора, између Туниса и Бенгаза или ј |
| е пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже н |
| а сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јуришали су |
| муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет храбри |
| S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чист |
| појуре са највећом жестином напред, па обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војво |
| овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући плотунима масу Турака улетеше смело и у саме |
| ишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које |
| и Божије, којима цело човечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено тело |
| и се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, ос |
| /p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што т |
| ави.</p> <p>Пољупцима, којима се Кузман обасипаше са својим друговима и са својим војводом није |
| есец се појави и млечним својим зрацима обасјаваше онај једнолики предео без топлине али благот |
| срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеко |
| амеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око вра |
| дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, који му лек бе |
| што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момч |
| басу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из ње |
| ли драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче горко да плач |
| в комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху |
| би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне н |
| не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске странке, то се они још одмах решише, |
| сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморн |
| лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне |
| а.{S} Пошто се тако мало порогушише око обезоружаног Мицка, они опет заузеше своја места.</p> < |
| е одмах стропошта онесвешћена стиснувши обема рукама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пан |
| н мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је |
| роз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса рад |
| реди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге |
| а Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа о |
| <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто тако! |
| и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са |
| проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на |
| о кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше повући испред руске војске, а они |
| а осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ јо |
| а, који почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје |
| релим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, |
| ије се могла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и иначе от |
| уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Миш |
| ган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске |
| м паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти с |
| Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, када чуше за |
| , да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицк |
| ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, г |
| ати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узвикнуше Мицкови др |
| зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не ма |
| је било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — суз |
| чеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и на |
| p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешк |
| који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у не |
| жасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко ч |
| убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и с |
| и посао.{S} Управник апсана их је често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Т |
| мањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинака као и о |
| е и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од капетана.</p> <p>Мицко је сад слободн |
| задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око |
| p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша |
| ожијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим з |
| ни хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту |
| стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке |
| да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о крти |
| познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позна м |
| е.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би он |
| астало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се |
| имао једног свог старог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чув |
| ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Краварем", јер је неговао доста велики бр |
| г огромног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и |
| еса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне цр |
| ију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Ј |
| својим богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим ст |
| није одмах <pb n="21" /> спавао, као и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и |
| ог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био |
| ога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ват |
| > <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркут |
| она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем толико, да |
| ицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер се |
| изилазе из оних подземних кућица, то су обично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог лишћа |
| оба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед |
| ивио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни д |
| S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је прилично времена, зато |
| p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да је |
| ли су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек |
| , чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да |
| урено источно небо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави |
| то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да |
| нег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и како |
| е и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељи!. |
| и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p> |
| и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло хра |
| међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природне појаве и после овога настављ |
| ног лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако сн |
| шну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше овај пламени вета |
| е није дало ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више |
| оји подизаше овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да беж |
| по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног обл |
| ломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно без стр |
| љиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. </p> <p> |
| {S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на |
| тар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пођ |
| {S} Они разговарајући се пуштаху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је |
| следњим зрацима својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротном пра |
| ројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође много а они прим |
| вцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} |
| <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не |
| Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ов |
| читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и |
| о тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицк |
| пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву |
| се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило |
| сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно ста |
| сада — исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око поубијаних Турака, који све у крви беху огре |
| елу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже своју |
| или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Мно |
| када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесар |
| отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Три |
| ка.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S |
| да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве про |
| само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни рес |
| нале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у на |
| разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> |
| оштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један |
| рви пут примети живо створење у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене. |
| е тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши |
| огли приметити неколико мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих други |
| подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све в |
| мени зијала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред ово |
| да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — пре |
| месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре |
| ти.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власт |
| јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју ве |
| а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највернији и свак |
| тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па |
| ћи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад с |
| о а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом р |
| потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног |
| ји су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост. |
| а оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — вик |
| ћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући снове о драгој слободи. |
| скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и продужише путовање.</p> <p |
| их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид |
| давно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али б |
| /p> <p>У први чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезајући от |
| почеше мало измицати унапред гледајући обојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитуј |
| ом језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу |
| пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оро |
| пријатељу — остаћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи ш |
| али каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.< |
| трајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове сво |
| лазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија си |
| " /> <p>Слуга их је пратио посматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу познаје. </p> < |
| рече Ефендија арапским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника држала је још несвестица ни један не |
| на, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брз |
| војица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У најв |
| кој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник што |
| них речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p> |
| ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искуп |
| пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да тре |
| S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мислим, другови моји, — настави он посл |
| лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек који |
| ћем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма |
| о стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвећ |
| веру кршна планина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разнов |
| пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{ |
| г дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то |
| страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и |
| м погледом посматраше велибиље којим је обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше на његов |
| У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговор |
| имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, кака |
| па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повијају као каква змиј |
| ијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас об |
| глав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, чисто вам с |
| их из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се вр |
| а и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше крај |
| и, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p |
| из оних подземних кућица, то су обично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им |
| иш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје своје — познавао је себе једнако ј |
| нину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови пролазе ко б |
| трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клиц |
| оће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... |
| ча а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се |
| ском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом си |
| али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити око ватре и т |
| и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање |
| и као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, |
| а Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још в |
| паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ |
| на два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху за |
| ад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузма |
| наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" ту |
| о је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали |
| реме болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче |
| путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и пр |
| у — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, н |
| амо је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше |
| у бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" /> <p> |
| ољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно излазити у варош и кр |
| а погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадила Мицка и њего |
| <p>Опростивши се, са својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујн |
| аоружаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној прво |
| чи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом.{S} |
| из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара |
| ече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...< |
| .. шта?.. снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Миц |
| био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, |
| ом пустињом.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубок |
| зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је |
| е просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, |
| а!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је |
| роз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је с |
| као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чи |
| клоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које б |
| сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинц |
| ик — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да осве |
| да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова ог |
| сам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а |
| д свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Ш |
| >— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми |
| мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} Н |
| е онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени простор, да |
| ог песка чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико да |
| же похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и њег |
| ном, учвршћивало се пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки |
| напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз о |
| одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тер |
| и-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част д |
| за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену |
| о њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно |
| се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гура |
| муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гини |
| већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах раз |
| ше му као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ћ |
| окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} Т |
| падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни ме |
| павају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћи |
| ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допушт |
| , чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете |
| ше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружи |
| S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Тура |
| ети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и |
| у утичући својим светитељским речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити |
| .{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав |
| ло источније од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се |
| в?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко. |
| внику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро б |
| м и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> <p> |
| цко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашани |
| на.</p> <p>Неколико тренутака трајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани ос |
| даље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да д |
| те аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни |
| лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли ч |
| пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда |
| еше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се |
| } Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На кр |
| ного година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни |
| .</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>После ду |
| ше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и |
| ви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано око оне њ |
| о.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} |
| м облака од врелог песка, који подизаше овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p> |
| тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође мн |
| ра.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приме |
| само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријум |
| рели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који је |
| и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад с |
| ва не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита |
| продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије ц |
| ти толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мо |
| сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо о |
| му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега мно |
| рста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо п |
| имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам д |
| ни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, о |
| цко опраштао са својим пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим во |
| стављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најдано |
| а тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора |
| беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладниј |
| о за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој при |
| аш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, м |
| роваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуг |
| беше сакрило од превелике врућине, само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила |
| ичких разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толи |
| о Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по којој му |
| ем! — одговори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико |
| . — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише за ноже |
| капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Бо |
| дите си сега сос здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p |
| и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро по |
| е жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче кр |
| дмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно л |
| амо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као |
| кога обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му не |
| промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући |
| ватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и његову Ме |
| ата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Мил |
| инка извезена све самим сребром.</p> <p>Овака његова спољашност морала је скренути свакоме пажњ |
| шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе |
| е чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је М |
| тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово пр |
| ли.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још |
| у јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једини начин на који би с |
| им неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше опорављати.{S} Повратио и |
| планинске кланце, наилазили су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један |
| о са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу |
| има појединих вароши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародрев |
| урке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен |
| варошанина Европљанина морао хватати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече |
| ута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као |
| о у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао |
| азе у својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудил |
| за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било |
| ети му злочин.</p> <pb n="138" /> <p>Са оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ов |
| а непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном м |
| ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. |
| посла са самом Русијом!...</p> <p>После оваких речи рускога конзула, сви остали посланици и кон |
| на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање према Мицку од стране овога Арапа — Муха |
| у били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе наводећи Мицкове грехе међу којима беше н |
| уској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад |
| живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благ |
| ке гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ. |
| грешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и |
| ? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по |
| — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још |
| Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и |
| о и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги |
| илу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапки |
| ј отаџбини — у Македонији, на освету за овако срамно нанети му злочин.</p> <pb n="138" /> <p>Са |
| ника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овд |
| >Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапску |
| вог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, |
| и! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судија, који позна |
| у и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости неће моћи |
| — Царева хазна плаћа!...</p> <p>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно в |
| је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p> |
| — одговоре остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До |
| беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци |
| ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан |
| е вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, кој |
| — заврши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда |
| да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један пове |
| дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод једног |
| пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после |
| јури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p |
| ко је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она |
| Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.</p> |
| то је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на |
| јих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад лег |
| чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>После овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, |
| опет настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову |
| дузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месец |
| меш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Ев |
| !...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам се по |
| њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ал |
| есту турска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, који |
| ко чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и више осваја |
| ха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} З |
| х речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дворана непрестано их је сл |
| "130" /> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом нап |
| </p> <p>— Хајд, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад |
| ; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујући се што је све |
| есту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кла |
| ише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући плотун |
| те, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, |
| она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати д |
| беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, |
| ницу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после |
| p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</ |
| постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати |
| гу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он |
| само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули |
| дишта изрезаних од камена.</p> <p>Пошто овако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{ |
| е о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана, те да му пус |
| то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровн |
| латких часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећа |
| кшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно излазити у варо |
| а се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирање преко читавих брда од пешчаних сметова |
| каквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање према Мицку од стране овог |
| целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> < |
| ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Станимир одмах појури кући, веома задо |
| е и остали његови другови.</p> <p>После оваког срдачног састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, |
| њцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дру |
| гледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим в |
| лити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети |
| ! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за стареш |
| белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Миц |
| {S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагу |
| јмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући гд |
| — одговоре му Мишини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за |
| .</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка |
| ати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму |
| Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгледа |
| сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини |
| шће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине |
| руга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на миру поразговарати.< |
| /p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ев |
| о њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске |
| Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро |
| е још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дру |
| а га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, |
| дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед непрестан |
| ом језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> |
| од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <p |
| к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихо |
| ао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљи |
| а видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Прил |
| b n="78" /> <p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То м |
| нско а на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком по |
| Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb n="176 |
| ћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше |
| ородица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева |
| > <pb n="128" /> <p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у |
| улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фес |
| а околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од |
| аилазили на много питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и чита |
| рана била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове" камиле које су |
| село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пријатеља, кога о |
| рисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по к |
| вала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ |
| општи Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p |
| ост запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још |
| тигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к |
| , а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се |
| у:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ |
| а.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим што |
| и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцим |
| да унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које вис |
| ољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су |
| година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</ |
| аве кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{ |
| лонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али коч |
| .{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кри |
| и, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не |
| д понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а б |
| оз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њи |
| ке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чува |
| е чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећи |
| дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и многим другим пустињским б |
| прилично новаца, то кријући се, проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Миц |
| ију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог |
| о капетану у посету.{S} Тако он проведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устан |
| аке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљо |
| а видели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад |
| опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је |
| нути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— |
| колико кита мирисне љубичице, прошаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Са |
| ти.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамни |
| попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита |
| посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган сам |
| ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена ст |
| ји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке ка |
| хвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да |
| у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет |
| ру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља, он продужи пут з |
| м вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо св |
| ти очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја |
| а много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад |
| ова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после |
| ном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и |
| </p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову |
| унца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта шт |
| <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега |
| да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не има |
| — Још како, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама н |
| оји је од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војвод |
| на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је |
| >— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле да им је утек |
| ше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> |
| неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели ника |
| тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, |
| трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отиш |
| — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.</p> < |
| е!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђор |
| ше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме т |
| ња.{S} Сем пространих урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине или |
| а и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова од ш |
| узму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети у к |
| е кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам п |
| p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело в |
| атканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад |
| Да није случајно прошао какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шат |
| ао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си си |
| Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</p> <p> |
| познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му |
| </p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би |
| ше нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ |
| е коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неко |
| о је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед ово |
| ање храброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној г |
| о су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбо |
| и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша |
| туда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше |
| у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега никад не затекох |
| вота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног |
| е Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти |
| падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у под |
| ио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Турска села и кољући |
| овима, склони код својих земљака, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Како је и |
| Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави чиновник и поче да ч |
| да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се там |
| м и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти шт |
| горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Ниј |
| олета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или тан |
| пределе и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задр |
| варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — ст |
| p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо ул |
| дњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!...</p> <p>Надзорник тамнице |
| Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њ |
| ићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, боре, које се по |
| апуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати |
| на лицу његовом када је Зора изговорила ове последње речи казивале су мржњу и одвратност.</p> < |
| е многобројни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао о |
| апи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p |
| лутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промен |
| лотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад ос |
| га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — реч |
| амбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише своје погледе радо |
| ији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, |
| ти по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>О |
| /> <p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а кам |
| у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заво |
| године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и |
| их двају заточеника проламао кроз одаје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у |
| ђен оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.< |
| /p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти н |
| , на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо згра |
| ње, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако |
| е обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} |
| д камена.</p> <p>Пошто овако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи н |
| е завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефендија!...</p> <p>— Страш |
| затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је п |
| да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, је |
| ави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење. |
| b n="91" /> <p>Сви се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То |
| аде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим пог |
| ош мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко мног |
| ати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв |
| налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвик |
| Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско ство |
| је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свр |
| поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S |
| а, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше |
| бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ак |
| е како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био ув |
| апа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остад |
| ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан. |
| има.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природне појаве и после овога настављаху се многобр |
| Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пра |
| е већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге доброво |
| ма и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као сп |
| ао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета радосно у бе |
| будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете ос |
| му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам |
| дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!. |
| Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље |
| да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</ |
| е милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> |
| ешина с водом.</p> <p>Једини становници ове тамнице, која је имала много оделења, били су мишев |
| ли са храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису |
| но беше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори оч |
| баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!...</p> |
| ма а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забрину. |
| са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Да није с |
| у се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао |
| браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима ника |
| — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју д |
| о чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — |
| одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и |
| е му заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују з |
| -Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле х |
| јатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете л |
| <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе |
| решио и закрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима поко |
| тања а и одговори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радозн |
| морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Миц |
| адоше Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко до |
| ојма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах |
| гу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> < |
| <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава |
| авницама турским.</p> <pb n="203" /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, а |
| е будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изговори у највећем страху и |
| и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се |
| ако занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код |
| р се овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко |
| и преко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући н |
| на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој |
| аријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућ |
| ечи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину луп |
| ом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је |
| ном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро пол |
| ва храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмеј |
| оји беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Ми |
| Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу |
| а појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се |
| желео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, |
| д колима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p> <p>— |
| е војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ да |
| волику навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом |
| ушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање |
| браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, |
| беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче |
| уге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пуш |
| запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљути |
| Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, |
| дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана |
| х закла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан |
| е утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душ |
| , чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно ј |
| кључаницу од затворених врата приметише ови како продире светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с к |
| апи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули |
| идружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко усле |
| — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то б |
| мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— Отров да попи |
| оља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао |
| придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајућ |
| ица њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Марти |
| одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни д |
| ић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чув |
| ас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ништа |
| у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни становници обављали махом су радили ноћу. < |
| крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да б |
| >— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу |
| ор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде пр |
| ору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, е |
| ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искус |
| а ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је б |
| етка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </div> <pb n="111" /> <div type="chap |
| илна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове д |
| о да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да |
| и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји. |
| источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се н |
| другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p |
| е знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири до |
| зла намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче |
| е већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке |
| се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху по |
| савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи |
| оручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешча |
| аме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у |
| ли што боље поразговарати и упознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав |
| шили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74" /> нападима од добровољаца, а |
| адзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још |
| е испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — <pb n="68" /> |
| гледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство ил |
| све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису |
| ао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове пр |
| лицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наруч |
| кланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он за |
| у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се |
| и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после онога с |
| Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно поверовао, зато више и не траг |
| ахово утрча један Арапин па престрављен овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше ка |
| век код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си |
| г дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи она |
| трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а |
| се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела кроз срце про |
| инина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} Очински се старао |
| припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</ |
| та не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесн |
| а осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па з |
| сто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима |
| сет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди. |
| х усправе на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше з |
| ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зат |
| у.</p> <p>Потера се безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на ха |
| лед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину |
| — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића |
| дубоке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која пл |
| . </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме поз |
| ? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан |
| суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дош |
| подару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику |
| оравка.</p> <p>Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздрага |
| огледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обор |
| ху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} |
| за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и |
| ође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он њихов зет не може ника |
| као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточи |
| се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста ду |
| дове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да оба |
| када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од С |
| ћ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних звукова опет наста нема тишина.</p |
| ика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и к |
| ин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p |
| Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства |
| у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут водио прек |
| ицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је |
| много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове страшне т |
| есет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њ |
| матрао овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и с |
| гова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када понова видеше |
| овољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте т |
| оде, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши |
| а да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па |
| евоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— |
| очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно п |
| .</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одго |
| еном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чи |
| е послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и |
| ного већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи |
| >— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку |
| е Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чу |
| ита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — нас |
| ли не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамниц |
| ија поче:</p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајду |
| растанка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак. |
| ан другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познавах |
| љуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови другови.</p> <p>После |
| цко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не |
| и му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега |
| рисала на самом подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ва |
| днички лакше поднети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из М |
| е хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> |
| длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече кадија са погледом управљен |
| вуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са свој |
| .{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успуж |
| у казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрес |
| атала несвестица. </p> <p>— Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{ |
| га дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да св |
| тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p |
| друму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше наша |
| и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p>Миц |
| својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спров |
| знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заис |
| ицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са и |
| устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му о |
| Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад М |
| , да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка |
| ави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе |
| или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах по |
| {S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о ко |
| о пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече с |
| мах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лак |
| м мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копа |
| а? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан |
| уо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дру |
| молили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дру |
| овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Н |
| ише и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше о |
| окне.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ |
| своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а |
| одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што кро |
| ав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто г |
| ешено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају с |
| ојом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог пов |
| њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави м |
| о му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, а |
| празнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису п |
| овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и па |
| сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну Миц |
| пази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неп |
| у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је б |
| } И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће мора |
| ама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</ |
| о им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Ми |
| зговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи |
| , то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би с |
| траган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што |
| а наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва |
| узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав |
| м, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нит |
| е господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у по |
| Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметњ |
| х ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада н |
| колини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри љу |
| м велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да понесе душ |
| јник.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилаз |
| за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се |
| његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као |
| н милион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до п |
| ендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад |
| вити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу |
| е он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за |
| у потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови |
| беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођа |
| повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укоч |
| зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се |
| , но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није |
| почне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Нај |
| час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и |
| зналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи |
| .{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се б |
| има Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења |
| двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с |
| лис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често |
| крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S |
| , но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завук |
| > <p>Пандури веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекиваху на пола |
| Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало при |
| да ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не |
| ети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких п |
| о у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} |
| е у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али- |
| , ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замис |
| ку глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb |
| арут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зе |
| управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало неколико минута.{ |
| својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу з |
| и! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разгов |
| Турци најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставивши на бојном по |
| оги српски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре |
| а турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добровољаца |
| угарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари по |
| сто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да забо |
| /p> <p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког д |
| ада се њих неколико опет појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и |
| аво два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пе |
| ђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај п |
| непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин |
| е к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мал |
| дан јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о њего |
| аше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али |
| аху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника |
| алио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?! |
| месеца децембра 1887. године.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана са |
| е пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за |
| , и то много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са |
| и и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ на |
| овог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан ко |
| моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и наш |
| само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ |
| је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> < |
| ало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за бра |
| ли опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку, па д |
| <pb n="95" /> <p>После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби сво |
| S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!.. |
| у самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на једној узвиш |
| во хајдучко одело издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурн |
| к.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мр |
| о и примирје.{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу само је |
| е одговорио.</p> <p>Неколико дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у бунилу доч |
| еху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ва |
| који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче т |
| у из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — пл |
| јашњаваше и ове природне појаве и после овога настављаху се многобројна питања а и одговори <pb |
| стварио.</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на сва |
| ати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месе |
| ао и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан |
| суђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у |
| одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му да |
| зо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био вр |
| моли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из В |
| е, овако понашање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — А |
| већем задовољству.</p> <p>Опростивши се овога српскога крвника, који читава чуда ствараше са Ср |
| вим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта м |
| воје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет |
| вали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџ |
| репиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да сазна |
| ћан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћ |
| с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово дет |
| можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који беше изазвао онак |
| иким нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад |
| дину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после своје смрти да остане трид |
| за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превел |
| о над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n=" |
| Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србина не могаше стално да |
| ови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p>— Момче, |
| ак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му није за т |
| и ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беш |
| лико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицк |
| а ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу |
| и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И треба! — одговоре оста |
| о од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколико |
| испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станим |
| склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у сво |
| соко повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p |
| Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најз |
| ве са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја д |
| Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време мо |
| S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за |
| отпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан |
| згледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="6 |
| век.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слободе.{S |
| та да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских к |
| м бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то |
| >— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина!. |
| а ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам |
| p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто |
| ја у први мах, уплашена и збуњена услед оволике навале наоружаних људи, није могла да позна сво |
| ханџија сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој то |
| чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у једну об |
| са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...</p> <p |
| да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи |
| !...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше в |
| ећ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевш |
| есно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не |
| нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнич |
| вници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се М |
| раг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе |
| ти.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино |
| ци се страшно ускомешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, п |
| је и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забу |
| ре к њему и најзад продревши силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе |
| штрим јатаганом.{S} Продирући тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на |
| Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, о |
| егова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши оволику навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у |
| .{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави своје кћери, којом она љубљаше Ми |
| је.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву |
| у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само |
| то се беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раск |
| тинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> < |
| {S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за |
| то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n="109" |
| ао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше населио јо |
| о ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждањ |
| /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао |
| ста несташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час |
| оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, |
| мом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да |
| овољачку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши се са капет |
| асове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим друг |
| ошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он |
| во дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} Њима није ништа сметала ов |
| х врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупч |
| имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са својим добровољцима своју храбро |
| ечи проговорио, сви су били пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати |
| у том погледу.</p> <pb n="70" /> <p>При овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па |
| во примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се прод |
| поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу.</p> <p>После подужег разговора он |
| а га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањ |
| ош живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим |
| .{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој рад |
| кане осећаје и пламену љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— |
| ет дана од како продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав |
| ет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао зн |
| ле неколико дана од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му п |
| осле овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном ек |
| /p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напе |
| има, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из прев |
| осећајући саму радост, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Н |
| ва стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољ |
| м није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни опаз |
| у, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах |
| и, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш |
| мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако |
| ста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је це |
| p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечи |
| Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— |
| се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше |
| жији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је н |
| раху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном |
| ећ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да |
| једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима гроз |
| ох...</p> <p>Судије, које беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позову именова |
| ог Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти с |
| ворим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар |
| већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србин |
| хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свад |
| Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојк |
| аги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он |
| <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега он |
| не радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, |
| го, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али |
| душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано продираше даље.{S |
| них <pb n="145" /> песковитих предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчан |
| ="141" /> <p>Потпуно усамљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за ос |
| жа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави п |
| да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско позд |
| >Но сватови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више |
| } И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху |
| >— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone uni |
| ави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај |
| брог Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Њ |
| урци се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше |
| еше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође бе |
| дан турски чиновник, послат нарочито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, |
| да.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој о |
| ане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови |
| ћине, само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности кој |
| ући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало |
| ладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све т |
| о у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума к |
| ти ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, кад |
| ог путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљаст |
| нска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога |
| њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови јо |
| зам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало |
| појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После неколико сати они опе |
| чинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова успужа па дошав до |
| у. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих б |
| .{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио п |
| лим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам |
| ом човеку морало растужити посматрајући ову ужасну катакомбу, која служаше ондашњим властима за |
| е ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестано очекиваше н |
| ивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ |
| :id="SRP19024_N11"> Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. |
| .</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Гр |
| ставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.< |
| о сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} С |
| анима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, зав |
| беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста ј |
| ца, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница |
| оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изгледало |
| пљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху |
| спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране |
| е кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунаштва он буде |
| ђе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћу |
| затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако. |
| не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког окршаја |
| друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте оч |
| азним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицко љути |
| стрла, цело се становништво крај својих огњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше ч |
| не дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p>Христ |
| ече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је |
| уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и |
| ом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одговори Коста.< |
| а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У |
| сна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све |
| ву снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору |
| поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би |
| ка бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче |
| Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали. |
| а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова спољашност била |
| рне стране појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шато |
| {S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} О |
| својим војводом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих |
| урака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколико хиљада, наоружаних Турака |
| у, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је |
| ојим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако |
| десет година а он већ постао старешином огромне задруге, од преко шесдесет које мушких које жен |
| беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина ниј |
| велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која обично беху само |
| и најспособнији за такав положај у тако огромној задрузи. </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам Миша ниј |
| дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна |
| ирода већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, из |
| сле овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задов |
| падне са седморицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се св |
| и су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек пома |
| х вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!...</p> <p>— Како, |
| их тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега ни |
| де и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непр |
| пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? |
| како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу |
| беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, |
| е да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>Н |
| одликоваху од осталих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — снажнија мно |
| већ постао старешином огромне задруге, од преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Ист |
| што је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав п |
| етила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непр |
| ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар нећ |
| немо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! |
| ријег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и |
| инче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, по |
| тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече |
| им се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат јед |
| ад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то |
| вивши јој последње речи њенога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често правио посете тој удо |
| ад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко пр |
| њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непре |
| и скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зо |
| ања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у ка |
| >— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из о |
| и, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, зај |
| > „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Тур |
| д стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад др |
| мора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше з |
| ote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Миц |
| ојој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође мн |
| них кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако |
| ше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, си |
| огло је се приметити по неколико редова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као скло |
| Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— З |
| на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двем |
| евог увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше п |
| ње и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врања |
| о за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плак |
| не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју |
| па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони |
| а којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арап |
| хо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и паш |
| зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па оп |
| ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одг |
| > <p>Овако продирање преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских кланаца тр |
| нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло ошт |
| гим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно |
| баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши д |
| љаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше овај пламени ветар, друг |
| дало ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближ |
| о да би било стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше вел |
| еко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ ис |
| гали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на |
| само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче |
| одуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сва |
| ти и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни пр |
| елици.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о т |
| рижан пут изненада заустави силна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свиј |
| д врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгле |
| и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас |
| лебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше неколико њих на |
| жно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} |
| ити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута бра |
| од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче |
| зад се указаше неколико њих на камилама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху п |
| само са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју зајед |
| ренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море о |
| цима од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца |
| очито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном же |
| а овим ратничким <pb n="74" /> нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који и |
| а беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собо |
| вуда обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p> |
| ло је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којим |
| Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и заг |
| ако је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше |
| се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног |
| није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по ко |
| жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге |
| p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да коп |
| p> <pb n="95" /> <p>После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби |
| .</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га о |
| фрике.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује плано |
| /p> <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево |
| етог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пл |
| о беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали А |
| је, као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој грани |
| амо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах |
| услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се |
| господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорни |
| у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигл |
| нака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу. |
| аком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да |
| и да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад н |
| о сакрије уље и турпију између пукотина од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кро |
| ле Азије.</p> <p>После подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у |
| ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, бра |
| ут.</p> <p>После овако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу поч |
| за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више с |
| ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везуј |
| после онако сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима |
| ачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав по |
| ага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора п |
| >Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је како лако трепере звезде на п |
| ку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на планини Петрињи. |
| сно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примети а ј |
| ли спреда.</p> <p>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — ур |
| дом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се са |
| на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станими |
| дмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна мно |
| .{S} Свима у његовој кући опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у |
| а пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна. |
| доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху |
| стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та |
| е право Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно |
| е састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који б |
| </p> <p>После напорног и убрзаног марша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, кад |
| авству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} |
| >— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ј |
| и стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине и радозналих грађана беше вео |
| ледњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газ |
| њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да |
| > <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, је |
| гаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше |
| јих крвника турскога народа, као једног од најопаснијих својих <pb n="126" /> одметника одговор |
| <p>Султан, знајући за Мицка као једног од најопаснијих крвника турскога народа, као једног од |
| онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста по |
| а, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј |
| у и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти |
| и са свију страна и густе убојне редове од наоружаних турских низама он се страшно пренерази.{S |
| есто су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb |
| и густе и према светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target="#SRP1902 |
| инити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у п |
| /p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирал |
| а не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што |
| ском батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он с |
| брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својо |
| уно наги, сем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После д |
| икну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — ју |
| ечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За |
| мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!.. |
| код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би |
| х имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други |
| м се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај и |
| издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са н |
| х које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он се између свију |
| једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом на |
| ах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунч |
| ани близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Ми |
| ознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи ал |
| њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних |
| о тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни јед |
| заборавка.</p> <p>Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздр |
| тар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова |
| су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај на |
| т поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође раниј |
| разговарајући се пуштаху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрес |
| тока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да |
| очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам о |
| ољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Кал |
| жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко бе |
| ивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома на |
| лу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушка |
| изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога с |
| свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> |
| </p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло ма |
| и у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се вој |
| сти ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим г |
| ат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је |
| ху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које м |
| другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, |
| тако често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима за |
| видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим г |
| ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од |
| ој њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су они тако да |
| у и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да пр |
| обично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној вр |
| само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветим |
| сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејањ |
| је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове |
| а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само |
| уначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори |
| кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се |
| </p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... црк |
| че да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца, која с |
| равница... нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два св |
| нчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и |
| г зида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му |
| у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увиде |
| борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и после |
| и толику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> |
| ети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— |
| врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са |
| шу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре |
| но да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко Дун |
| имо потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!...</p> <p>— Т |
| е погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах о |
| ану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог св |
| осао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се снажно из |
| о бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога |
| им друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из рад |
| слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво с |
| 28" /> <p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а |
| велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши с |
| ежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb |
| ше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота |
| наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко |
| е.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана до |
| ња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да прек |
| ектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је М |
| мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише |
| обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави: |
| му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски |
| ру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је |
| и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беш |
| и беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко |
| кну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну с |
| чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, гос |
| о и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му па |
| траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p |
| вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p |
| кршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у |
| ах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.< |
| а заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће м |
| допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих љу |
| је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — |
| Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, |
| а не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p |
| поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како в |
| <p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволе |
| елодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се |
| иним местима створише се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше |
| делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна ст |
| и пођоше.</p> <pb n="197" /> <p>Сметови од песка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра |
| лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога ду |
| вени по таким рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> |
| , које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на |
| д.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на |
| е ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а гр |
| и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресеч |
| ша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га |
| урећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јата |
| лежишта.</p> <p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> |
| ајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} |
| </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би |
| S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу светог п |
| понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би |
| к је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље |
| ему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих ужи |
| и разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко пл |
| ле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за |
| жју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише с |
| ="SRP19024_N5"> У кући су је тако звали од милости.</note> <note xml:id="SRP19024_N6"> Српским |
| као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава ти |
| мњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му ск |
| роз Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турс |
| ставивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима ве |
| на они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Му |
| аскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а |
| старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људи |
| нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и |
| ко се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад за |
| ене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену д |
| с тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Ми |
| вољци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога вој |
| ен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| но да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није бил |
| осете, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху о |
| би. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова |
| </p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидит |
| ближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људи |
| и се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех |
| нити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику зато |
| >— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, |
| ог варошанина Европљанина морао хватати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — ре |
| екох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p |
| ко овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али |
| е толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену |
| </p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше |
| шта друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} |
| Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног пут |
| егове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> |
| клах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја с |
| а сместа се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним правцем |
| ..{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу |
| грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> |
| лим погледом посматраху пашу, очекујући од њега одговор.</p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи |
| емног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове преде |
| S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како |
| а са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и |
| , кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршум |
| у.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но |
| ли облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{ |
| у ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најз |
| ену ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, |
| колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он ј |
| прошаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах образује од ових ма |
| с места пуштен, награђен обилато новцем од капетана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браи |
| се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да грме |
| , па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учин |
| .{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри |
| ху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њ |
| Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу |
| ш Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне годин |
| е Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху д |
| х пет наоружаних пандура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори вр |
| ису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — |
| ц гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у |
| зиваше место у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те ис |
| о је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога |
| и су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и к |
| ога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Пе |
| о њега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше |
| скомешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знал |
| ме, док су они овако разговарали, један од дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</ |
| ће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових пријатеља.</p> <p>Истина, Пета |
| , они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> |
| Знате шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка |
| стина овако било, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, г |
| е, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах у |
| жија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је |
| <p>— Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки |
| траху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага. |
| ојим беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и о |
| бога; судите му како знате — рече један од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже |
| ним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који је могао да му смет |
| зговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефенд |
| } Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у ово |
| едемо к њему твога зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</ |
| ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... |
| и, кривице нема никакве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упут |
| етло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу овде. |
| пија наше браће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и најопаснијих царских одметника |
| учила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника и крвопија наше браће Мухамедана |
| е срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже |
| ао.</p> <p>Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, |
| ну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! |
| шао какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вал |
| адијина мора се извршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде |
| укни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то |
| да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p> |
| сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:</p> <p |
| ња и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Ме |
| о које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> <p>— Ја сам умо |
| рах задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — |
| тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S |
| чењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно |
| а.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} |
| е његов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећ |
| , година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p |
| а кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је увек био г |
| <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен |
| ешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала коли |
| и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни |
| за једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Јед |
| снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је |
| у да под земљом борави човек заборављен од света — одстрањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна |
| ци опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико |
| твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone unit="subSection" /> </div> </d |
| и човек заборављен од света — одстрањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце |
| и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p> <p>Мицко је |
| опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би н |
| /p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се бе |
| {S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске |
| ри Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у |
| во им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу |
| а војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дир |
| сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано си |
| све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што ниј |
| последње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пус |
| .. и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само о |
| н, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко |
| ли за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружино |
| д он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, |
| звади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p |
| p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леж |
| љинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајд |
| ако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова |
| нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поч |
| вљиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, ве |
| ало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само је |
| шћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да ник |
| а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледа |
| в ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.< |
| јзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} |
| лизу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на једној уз |
| stone unit="subSection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских ог |
| свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, |
| била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда |
| ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно ч |
| гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен |
| пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> < |
| Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и |
| <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозо |
| о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао |
| ођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} Многи српски сељаци, пошто се из |
| војом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахи |
| м путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест својих друг |
| је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се са |
| доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад о |
| и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шир |
| цима на планини Ниџеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној |
| али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицко |
| м гласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су би |
| војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стиго |
| плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално уз |
| мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали караван реметио је |
| зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је да |
| о узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могл |
| /p> <p>— Цано!...{S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну |
| ош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са пр |
| које беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутак |
| се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупн |
| та, хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко |
| света! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајућ |
| м броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: < |
| или су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивање нове потере нису заборавили |
| Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец |
| ру разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану у |
| најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архим |
| <pb n="131" /> <p>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зач |
| а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p |
| спопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског по |
| мог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га |
| ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве |
| Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... напусти дружину |
| чиновник, послат нарочито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није |
| јач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Са |
| и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава. |
| покојство или најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — птичица.</p> <p>Но |
| .</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ј |
| , и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са необичном брзином и хуком ко |
| тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како је |
| за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви |
| и паша непрестано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, |
| се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад до |
| 3"> <head>III.</head> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, н |
| ијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одве |
| царске одметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, по |
| Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два |
| стошну равницу, правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су |
| лених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb |
| > <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне |
| вако држање, овако понашање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Ар |
| /p> <p>Мицко, приметивши оволику навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близин |
| p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милев |
| p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, б |
| беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP |
| .</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим д |
| S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше наст |
| јно.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног новца — преко пет стотина лира и преда их Кости |
| — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташ |
| макли, они заиста примете грдну множину од онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где |
| ељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја, хар |
| а и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво |
| е било у почастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p> |
| аз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисање трајало је неко извесно |
| једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену о |
| и да и овог пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и прип |
| иства, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од |
| елику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> |
| , буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије. |
| ву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ов |
| ста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах кре |
| г ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије |
| чицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беш |
| којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио к |
| еца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно ом |
| у боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико засл |
| есмице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са ли |
| силе, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, од осталих њених вршњакиња! |
| ше оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зн |
| беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише ови како продире светлост |
| мах доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко |
| и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, |
| ицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш а |
| апетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, с |
| мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима |
| других остатака, сем седишта изрезаних од камена.</p> <p>Пошто овако разгледаше ове мрачне ода |
| и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и о |
| {S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, приближава к Мицку |
| !...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата |
| узман, сав усплахирен и не прибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе |
| кивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он ј |
| га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} С |
| p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још о |
| } Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</ |
| звуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрп |
| l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејда |
| мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Н |
| за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из ког |
| е, проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих б |
| а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен |
| пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђ |
| /> <p>И бој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко по |
| звесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко |
| ође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{ |
| су, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољ |
| а ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref target="#S |
| !...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми неће!... |
| у да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, каж |
| ма принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правц |
| већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} |
| ли овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они |
| о хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p> <p>Истин |
| и лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома |
| ме настањени око оазе у својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наиш |
| беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима сво |
| сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беш |
| код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне око |
| ваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да |
| и међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Ка |
| а уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако |
| цко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — |
| Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!... |
| к.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Зна |
| кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</ |
| најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов је |
| се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје дв |
| о корачајући напред.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још |
| д преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи св |
| одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то |
| и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — з |
| овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично времена пр |
| и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана |
| одмах могли приметити неколико мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никакв |
| о, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока посеко |
| Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша с |
| но извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његов |
| последње речи, које тужно одјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> |
| је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> <milestone unit="subS |
| једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изг |
| је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Ал |
| p> <p>Пошто овако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали ш |
| с када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуг |
| о, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.< |
| ђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева пр |
| ње, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p> <pb n="179" /> <p>— Јесте ли живи, одговарај |
| а схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, |
| уди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био |
| у дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме све |
| овечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазил |
| о већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одб |
| на и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је |
| ата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући |
| , кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти |
| харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бе |
| је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Нај |
| >Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један дру |
| е и наћи какво скривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући |
| брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе о |
| им мартинкама, полако ступају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p> <pb n="12" /> <p |
| је!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!... |
| и се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, к |
| после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p>— |
| да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милев |
| али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Срб |
| едаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада г |
| ти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао |
| , беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћ |
| јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Ка |
| оги српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на ком |
| и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је нек |
| ље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, к |
| својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог |
| но време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који леж |
| рцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим м |
| Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њо |
| рапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пл |
| , услед чега многи Турци одмах побегоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број заробљени |
| е, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и |
| и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Бе |
| 20" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун |
| да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху |
| сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се |
| колико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са |
| !{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посматраше, како његова храбр |
| ај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да јо |
| искуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безбро |
| д о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао за |
| одигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он с |
| сијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној туч |
| вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> |
| ла љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама си |
| , честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зл |
| у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p> <pb n="65" /> <p>— Хвала вам, прија |
| земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам |
| четама.</p> <p>— То нећу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажен |
| е харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи |
| нка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!.. |
| та и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p> |
| ма дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Ми |
| дија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од пандура и |
| е без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се |
| учинити, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто ва |
| преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду |
| дне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господару |
| биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поња |
| Мицко.</p> <p>После овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их |
| аништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада бе |
| сте у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, |
| така, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је |
| ајмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим б |
| орачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га бе |
| путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они од |
| </p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики патриота. |
| сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.< |
| тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан |
| а ове последње речи казивале су мржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој зав |
| </p> <pb n="179" /> <p>— Јесте ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> <p>Об |
| анијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>После кратког одмора, пошто рашчисти |
| био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан од силног путовања — |
| p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше |
| њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да само њему им |
| м затегнутошћу очекиваху <pb n="160" /> одговор Мицков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га п |
| едом посматраху пашу, очекујући од њега одговор.</p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи са диван |
| е конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ д |
| Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми дон |
| а.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати |
| оје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, |
| ој мојој ствари!...</p> <p>— И треба! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите |
| му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, |
| ира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! |
| арску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим ру |
| .</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се оваком Мицковом д |
| .{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако ва |
| е наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га |
| И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да |
| те!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — |
| p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба |
| ини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договор |
| ио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар погле |
| изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не б |
| бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе |
| ?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено Турче, чудећи се.</p> <p>— Турчин! |
| једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем |
| ...</p> <p>— Јесте, честити ефендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах чет |
| е.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде з |
| и.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај |
| > <p>— Па... јесам, честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није виш |
| ху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре ре |
| сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела м |
| амбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шт |
| Мени добро плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом тур |
| Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, ка |
| <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p |
| <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову же |
| {S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очим |
| не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш она |
| е.</p> <pb n="151" /> <p>— Из Србије! — одговори му Мицко.</p> <p>— Из Србије...{S} Србије... — |
| > <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p |
| нишчо!... идите си сега сос здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре ота |
| . чак из Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових простих и гру |
| Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе г |
| хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном ст |
| ! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што |
| а.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се о |
| е да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, |
| Величанства, краља Милана радо идем! — одговори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао кр |
| е ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— Море, оставт |
| добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто з |
| ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па |
| а једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судија, смешкајући се у Мицка. |
| ..</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му |
| !</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо д |
| капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да |
| > <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, б |
| али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејањ |
| г са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме |
| ?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пусти их! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Панд |
| <p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече |
| ли-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој д |
| еш ли? </p> <p>— Разумем, светли пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе |
| еле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Миц |
| жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на кап |
| ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> <pb n="165" /> <div type="chapter |
| аснијих својих <pb n="126" /> одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, а |
| турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је туж |
| ву младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Д |
| га настављаху се многобројна питања а и одговори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, и о |
| ну на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— Б |
| зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је мо |
| болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана после овога разговора е |
| ш несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику: |
| о на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одгово |
| у.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Аларазола! — одговорише им укућани, посматрајући их убезекнуто, са н |
| стави дружину, па напустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, |
| ту.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни |
| беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хла |
| оред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће ви |
| ну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћу |
| ови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често |
| обрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову н |
| ди извесног саопштења.{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> < |
| <p>После свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за не |
| Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти. |
| {S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затвор |
| би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера |
| а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише дод |
| ске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да |
| анде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Миц |
| или, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је по |
| о уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху п |
| очијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> |
| њаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша и |
| е сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало |
| ен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у |
| ивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Д |
| азговора са начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чи |
| од сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — |
| p> <p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео |
| гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају |
| бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је ј |
| p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својо |
| и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше |
| остирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин |
| обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити как |
| ицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, ч |
| чуо, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града |
| _C1.6"> <head>VI.</head> <p>Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову к |
| — Он... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца момак, јер га ови про |
| а — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четв |
| Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио |
| и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више не |
| а не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и |
| су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко |
| а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше |
| овници ове тамнице, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година н |
| атим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше. |
| јничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађ |
| ристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и |
| пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одм |
| ојом наготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што бе |
| ане бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви |
| љујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> < |
| еома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, |
| а друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb |
| воре и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах з |
| } Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господар |
| би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд ба |
| слим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! |
| амолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш си |
| уца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче с |
| о да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је |
| еница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Ал |
| амајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она ра |
| могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p> <pb n="179" /> <p>— Је |
| <p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више |
| в урнебес!...{S} Млатарење и запомагање одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и г |
| а, које међу планинским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих с |
| — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} |
| е а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго |
| а даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>Иза његових л |
| лотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах појуре на Турк |
| цаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој |
| д плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са св |
| Ах, опрости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љ |
| о а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} |
| оња и са још неколико наоружаних Турака одјури право ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег |
| му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> <p>Сви се згрануше к |
| ји на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу са |
| каквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада |
| амиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом. |
| мама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу |
| е малаксало тело свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговар |
| >Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он проведе ов |
| оста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамот |
| од куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да |
| лим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелиц |
| беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим |
| а нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Осве |
| е баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, од осталих њених |
| према врелом сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко б |
| и његових седам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих |
| и и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи |
| ом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни после толиког тамновања није могла и |
| </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се |
| зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце |
| и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p |
| са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху нео |
| погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вр |
| и нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав |
| ности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кора |
| p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-ка |
| где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p |
| <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређ |
| љан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељ |
| само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде |
| n="23" /> <p>Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S |
| Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуш |
| p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ |
| дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} О |
| кова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошл |
| дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење.</p> <pb n="1 |
| аша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јач |
| ећ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако ми Алаха!.. |
| а.</p> <p>Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> |
| ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, д |
| у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.< |
| едан од момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отв |
| ојом дружином налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не б |
| ка, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг |
| /p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тре |
| адожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што ј |
| им руско-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколи |
| езадовољан и са великим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова |
| извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама код надзо |
| они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошап |
| ош није прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.< |
| д сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше т |
| о самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испн |
| м беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да |
| е звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див прост |
| не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исукан |
| нак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај о |
| јатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са сво |
| у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину |
| да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То |
| но поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из ру |
| ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још задржава |
| > <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова ожи |
| адији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати ца |
| д чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се |
| дњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му |
| рашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља Милана, п |
| овољци прикупљају за упад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам |
| х Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једн |
| сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би пр |
| их часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане же |
| аостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, мо |
| ије, које беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позову именоване сведоке.</p> |
| ука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, д |
| опао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога ј |
| ог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> < |
| ареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли |
| у, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше |
| и.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у к |
| ете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чек |
| учи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ј |
| оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте |
| ити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — |
| ауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали об |
| и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњим |
| у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему. |
| е не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања у овом зат |
| ту један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће о |
| /p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив |
| аустави силна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и |
| слобођен од даљег издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећој радости и узбуђењу један дру |
| свим својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и |
| ином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше с |
| е харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село |
| ји беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника |
| ин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у |
| ге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, ба |
| ледње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару |
| дајство Станимирово још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он својој <pb n="119" /> дружини да ба |
| рв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ з |
| е <pb n="144" /> освежавајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извлаче из они |
| ко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да |
| уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамб |
| лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша |
| отеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом леви |
| S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши |
| егових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да |
| ан Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па н |
| његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p |
| обро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо |
| тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуш |
| еше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном мах |
| вршио над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то |
| да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="13 |
| ало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек |
| довани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа, молећи га |
| ендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... в |
| а те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда |
| има учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, т |
| — Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандур |
| p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од пан |
| S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако |
| је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пр |
| е решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељен |
| ће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи |
| ужи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћус |
| Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само ш |
| у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко |
| у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче |
| ари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребиј |
| ну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко |
| ак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај |
| о им пак у част свога сретног избављења одмах закла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко |
| дмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше |
| стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао н |
| турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Про |
| руди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би |
| о планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — |
| одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кол |
| ватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин |
| </p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чор |
| далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих б |
| тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим |
| већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима д |
| сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p |
| њега одговор.</p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима |
| силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше М |
| е рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше |
| Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у та |
| ишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Кад |
| ладе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави своје кћери, ко |
| е и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} Нај |
| Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!.. |
| шав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он |
| ом лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него пр |
| вши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и д |
| ше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" /> спавао, као и обично, наслонио се н |
| евао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши |
| не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође са |
| ећ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци |
| 24_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више из |
| реде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много а Ми |
| меј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то |
| у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! |
| рхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окре |
| милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часо |
| прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беш |
| нтоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у |
| Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта онесвешћена стиснувши обема рукама свој |
| цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела |
| се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка кол |
| Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и мо |
| огао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капета |
| екне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће |
| Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима надад |
| све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко поклонише к |
| гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби дру |
| е овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутс |
| ку у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искуп |
| ега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богм |
| амдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро стиж |
| камење.</p> <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, |
| ише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине његовој чети.</p> <pb n="50" /> <p>Са |
| вог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овога Миц |
| од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме иза |
| изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући |
| не са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која м |
| гу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у једном у |
| ом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Миц |
| је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут |
| к одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здруж |
| ..</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пандуре из п |
| е мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, |
| 35" /> <p>Сад кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни л |
| тан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, |
| оламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а |
| а четири стотине златних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.< |
| твога зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се |
| капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> < |
| </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Н |
| ге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах |
| понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на |
| ода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, ј |
| p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо |
| помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руко |
| , то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за |
| — упаде опет паша, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за рам |
| > <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре |
| релог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само |
| море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разја |
| омир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да б |
| ја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овак |
| роз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не |
| чи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који бе |
| це управите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је |
| е, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.</p> <p>По заповести управниково |
| кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је |
| неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу до |
| чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се |
| ну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселни |
| но! — заврши турски чиновник, па извади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет златних лира |
| ја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволи |
| нијино и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беш |
| иждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Крију |
| остали.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је |
| ри ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда све |
| бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезниј |
| руком на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не б |
| ажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову жељу.</p> < |
| мбаша Мицко.</p> <p>После овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и пон |
| ул.</p> <p>На заповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових др |
| ну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада б |
| на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах изведоше Кузмана и отераше у тамницу.</p> <p>— Ср |
| ти!...</p> <pb n="19" /> <p>Костина кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав |
| сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем г |
| ремиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару |
| уло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле, пошто поведоше са собом и велики |
| чен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно |
| цко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише своје погледе радознало на |
| о! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да |
| зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући |
| ку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви ка |
| — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Има |
| еома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео |
| кне на осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш |
| ју њеној кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало в |
| апијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која |
| увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из ис |
| /p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод једног урмовог дрвета |
| знела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се ув |
| еку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави |
| ла му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и дом |
| за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође у Б |
| спужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је |
| и, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, х |
| е стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пош |
| ко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Милану |
| кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="4 |
| снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Ку |
| о му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Бра |
| а, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће |
| грчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад с |
| .{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијајући |
| емљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у |
| да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса в |
| !...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> <p>Сви |
| и, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, |
| ло је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете |
| ими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили |
| {S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здра |
| шо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здрав |
| .{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А |
| ана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко |
| а у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово |
| станиште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура б |
| жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу и посл |
| зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заи |
| за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је |
| већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили |
| ви како продире светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што |
| дзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име |
| <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претоварених |
| nit="subSection" /> <p>Чим беше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорником од тамнице |
| ести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} У |
| ко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и |
| </p> <p>Пошто Мицко плати механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од март |
| е своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! |
| м брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих |
| на да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Са |
| еђ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} |
| .</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања |
| </p> <p>После оваког разговора Станимир одмах појури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислим |
| рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече кадија |
| , понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — в |
| ! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, о |
| та? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је |
| ше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.< |
| кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</ |
| p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене са п |
| копљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и |
| ...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рус |
| се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час |
| о уједињеним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жест |
| ри му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура!...{S} Разумеш л |
| и са зверским раширеним рукама ка Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морат |
| о за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Ми |
| беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> |
| ћи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он од |
| оји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој поко |
| он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, |
| з овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколико мрачних одаја у облику с |
| /> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску собу, мислећи |
| и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху чуле |
| ољан и са великим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла н |
| кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника |
| Мицка онако развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће! |
| ако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред њего |
| које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустен |
| бе непријатељске странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате |
| ... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!...</p> < |
| исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљ |
| високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, |
| а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуд |
| светлошћу свога анђелског лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљеви |
| а они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има |
| азио је змију необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на |
| варује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања |
| и, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, разбојник, крвопија!...{S} На вешала, на веша |
| тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што покла онолику царску војску на Петрињи а |
| Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Ми |
| ицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник, што покла онолике царске људе на Петрињи!...{ |
| г од најопаснијих својих <pb n="126" /> одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазв |
| Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи |
| је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Пот |
| у!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да за |
| већих бунтовника и најопаснијих царских одметника казни на сто и једну годину робије и то у теш |
| има као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, осуђени су на робију од десет година и то у |
| е ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћи |
| ци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те слушати |
| г тога одговарају.</p> <p>После кратког одмора, пошто рашчистише са оним печењем, то понова про |
| рог вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, посе |
| су носили спреда.</p> <p>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са хран |
| спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких узд |
| брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са |
| зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родб |
| ђоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи |
| ху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља, он продужи пут за Солунски |
| ="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дођ |
| живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију |
| ојој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становниц |
| а, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто с |
| естоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су |
| је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти з |
| есак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, |
| лим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но |
| задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до ист |
| ржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто се снабду са |
| е кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — крад |
| е у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Ал |
| бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.< |
| ерише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>После непуно пола сата наставише они о |
| дмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што |
| анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што н |
| зорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити |
| је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мен |
| Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошто однесоше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином о |
| есним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и |
| хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не |
| е, но како тада беху прилично затегнути односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више |
| адије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даљ |
| господарство више је било у почастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочи |
| ама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p |
| хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} Онако је могао услед онолике |
| <p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир |
| } Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — продужи паша |
| — Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбашу Мицка као за |
| љ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашал |
| у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, |
| справио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Г |
| тану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. |
| зише ове путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење.</p> <pb n="146" /> <p>Мицко се одм |
| несаломљива према њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито р |
| јрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека н |
| ао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозналост попне се на стену.</p> <p>У ј |
| езобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изн |
| Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се |
| и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је м |
| очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!.. |
| свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту с |
| од тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за |
| своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упит |
| ну душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога с |
| га једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је о |
| нски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко о |
| на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрастоше... заједно су увек ишли у поље... заједно сву |
| е на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса |
| беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су |
| едно и са тако уједињеним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време |
| Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ б |
| стоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пре |
| д би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи ту |
| вири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену |
| обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху |
| улити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У оваком лу |
| ош одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и |
| ки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги |
| мљом борави човек заборављен од света — одстрањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та там |
| ом пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом з |
| да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га за |
| , па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног |
| већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа с |
| да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе о |
| да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на |
| јвећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изаш |
| p>И опет настаде рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они полов |
| а посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb n="190 |
| егов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опрем |
| понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шато |
| која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељски поздрав |
| после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно |
| веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како |
| вну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} |
| задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше в |
| гу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улицама уж |
| , па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати! |
| ео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесв |
| иљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весе |
| ницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису |
| >Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много. |
| да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена издржати а да не клон |
| много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмиц |
| говој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га заис |
| кве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ове побун |
| ојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наруч |
| Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу светог прор |
| анству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бо |
| кне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним о |
| } А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Наусни |
| од других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ст |
| олим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зелена |
| ма.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа |
| бе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно |
| јури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад |
| ше повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— |
| {S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} Кад |
| олу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам ко |
| се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се |
| ицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо в |
| већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n |
| довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — |
| ашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к |
| е се сад Мита, остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго |
| , што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и више по |
| Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати механџији, то одмах п |
| е Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, |
| мље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано |
| , бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} О |
| и да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом бе |
| ило је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са св |
| их бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радо |
| <p>— Страшни?!... </p> <p>— Оружани!... око петнаест!...</p> <p>— Оружани?!... педесет?!...{S} |
| ури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радости па и само |
| а горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њ |
| јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да б |
| пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног заг |
| Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb |
| а грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га п |
| х за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију |
| аним Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на д |
| Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурил |
| ини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша М |
| еома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа, м |
| коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и буб |
| револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко |
| исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па |
| ј затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад она успе своји |
| рестаног путовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући час по час рујним |
| ви заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p |
| урака.{S} Пошто се тако мало порогушише око обезоружаног Мицка, они опет заузеше своја места.</ |
| пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно при |
| /p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било к |
| и! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S |
| ледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разгов |
| вог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста нак |
| д онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре |
| } Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на пов |
| нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око спремања њихове вечере. |
| паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са го |
| ом.</p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима одавно нису имали оваке гост |
| ањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њи |
| , баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало порогушише о |
| .</p> <p>Неки се опет почеше прикупљати око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затво |
| дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радо |
| узела они се најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад трес |
| да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обич |
| то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак |
| аш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне |
| о шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спа |
| целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и так |
| дну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињс |
| ихов веселник љути, пипајући непрестано око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће он |
| а па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> |
| Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>П |
| ху искупили око механџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а |
| >— Од прилике? ...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> <p>— |
| поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицко |
| ме успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних ча |
| ћи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања |
| и како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} |
| p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико |
| арабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је |
| и далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад на |
| p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три |
| } Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> < |
| аце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прођ |
| у од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од др |
| ана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} |
| и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пр |
| на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене пресуде са |
| и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="10 |
| сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после своје смрти |
| на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је |
| у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем простран |
| шица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, |
| знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио |
| лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варош |
| ин српски.{S} Српске породице у његовој околини беху пропиштале услед његовог разбојништва.{S} |
| сметале, јер су махом биле у најближој околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, |
| сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — |
| е беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О какво |
| но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и у |
| кове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином исти |
| !</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим они |
| А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро |
| , то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Ми |
| шо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стаз |
| затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом др |
| м, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> < |
| "57" /> <p>— Који, који? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Т |
| ло и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше...< |
| нту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах вр |
| на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад про |
| ових делија, више је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>С |
| љен долазио је стотинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре беше јако |
| рођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са не |
| ног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све |
| >Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беш |
| виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.< |
| све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљин |
| ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, т |
| } Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше за |
| а Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада |
| његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајн |
| ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, с |
| али.</p> <p>— Нека уђе! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога ц |
| омче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта |
| Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљут |
| о по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Го |
| у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак |
| Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред н |
| ! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мил |
| ки робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак |
| ли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху ве |
| Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш |
| кедонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сад |
| нда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало тело свежим поветарцем, или одла |
| сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n |
| Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева с |
| кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> |
| у к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="167" /> < |
| камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p> |
| ми Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, |
| лико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не б |
| } Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беш |
| плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога о |
| ан погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... |
| Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби |
| ешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Турска влада тера |
| а мало отпочину први пут сами у слободи окружени пријатељима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело |
| ласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради извесног саопштења.{S} М |
| ужином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Милану Стојићевићу...<ref ta |
| дочекају напад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Т |
| своју ратну срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, |
| неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме г |
| шом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Македонију, |
| — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветла |
| ође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснив |
| о хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог |
| од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, к |
| е оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта |
| олику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет хра |
| у сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остад |
| ого а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање |
| упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велик |
| умунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живе |
| > <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише се читави брегови о |
| шалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиграше се са његовом |
| виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која с |
| ону пустошну равницу, правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јури |
| /p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{ |
| саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђ |
| Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а о |
| рсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснут |
| ужином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна к |
| Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршет |
| момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груд |
| уговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако М |
| веде неколико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси сво |
| ало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало |
| ихо ноћно спокојство после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком пу |
| ху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу |
| читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и т |
| на, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он |
| пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше по |
| чени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} С |
| Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недал |
| да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску |
| олбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на сло |
| де до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да |
| овде мало одмори, после онаког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, |
| > <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од |
| ри за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође |
| цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом |
| ара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" |
| о храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другов |
| рема светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target="#SRP19024_N4" />.{S |
| праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку |
| пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови |
| ом.</p> <p>Радећи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у г |
| души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и н |
| ешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не мо |
| зме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, ше |
| рену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Т |
| па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог поз |
| а успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други |
| о када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати ње |
| но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он ни |
| p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p |
| од свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није мо |
| ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручј |
| мети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се |
| беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, |
| Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Мила |
| се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Тако сад по |
| да се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јуна |
| д буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина |
| к осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди! |
| се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и пос |
| раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то п |
| заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време та |
| на, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у |
| сматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се о |
| им кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n |
| кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p> |
| их ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S |
| ри, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз о |
| ио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи |
| и једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, н |
| овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — |
| на на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 |
| па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у |
| загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатага |
| заузела, па заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљеним на |
| лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка П |
| говог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Ње |
| езирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S |
| рвих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако к |
| е поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз са |
| сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грли |
| и све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што |
| се од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину |
| пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети ова |
| хамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећ |
| од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше |
| на од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна |
| цом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је од |
| ошто му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у |
| беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и по |
| џера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да |
| о дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрес |
| је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца м |
| онолике навале, коју беше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао с |
| од овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све виш |
| ојој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба |
| јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ |
| амед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одма |
| у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па б |
| н и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће м |
| је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше н |
| је из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака |
| и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досетка |
| живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно |
| аше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог си |
| огаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе н |
| а он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио ј |
| ом сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер је |
| — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и |
| х збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у се |
| сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завеж |
| цков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, к |
| Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Зб |
| едован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши. |
| S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — |
| уга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо жив |
| </p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније |
| Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог |
| </p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а н |
| х снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав |
| ази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добр |
| е згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и са |
| н па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случа |
| веца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шт |
| на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну вели |
| н!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хо |
| лан их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилик |
| толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и н |
| се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцк |
| оз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли с |
| са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочи |
| му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у |
| вати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине в |
| ече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма |
| оваке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од оно |
| заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где |
| бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Изв |
| у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да ј |
| ије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијај |
| нашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, д |
| оликом множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и |
| сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, кад |
| што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске пород |
| цко на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му |
| ни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом с |
| биљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре |
| о усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако |
| то сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Ка |
| њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бе |
| писно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алп |
| екао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По сврш |
| агом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима |
| дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дођ |
| угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицк |
| ремишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он |
| ви на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у |
| на.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стре |
| ше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков п |
| г тренутка Мицков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се М |
| седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској војсци проти |
| аљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом ј |
| и земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже |
| ! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко ха |
| д Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани |
| к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! |
| иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако ид |
| урка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де |
| ећ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— С |
| е чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да |
| одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у |
| S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка |
| за турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци б |
| ицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> |
| извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти |
| S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да |
| де, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спас |
| кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Г |
| <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка цр |
| и заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џ |
| ањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће сест |
| </p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једн |
| ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који |
| S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Н |
| опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се в |
| p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна сумо |
| а.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од преко шесд |
| .{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек! |
| нам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> <p> |
| ан извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручј |
| лико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради |
| оваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео |
| емаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац |
| већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> |
| жљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инсти |
| ло чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву |
| , дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од |
| лико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пуст |
| тигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик |
| наче отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах пон |
| друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином к |
| реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и |
| p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на |
| ваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о |
| ојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, о |
| што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки п |
| чеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни |
| појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце |
| аду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Ста |
| Због оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> < |
| ато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{ |
| највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како |
| беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га одмах |
| баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, |
| ој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли |
| ви.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из де |
| шли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је не |
| а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефендиј |
| Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина ж |
| смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљ |
| шицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали б |
| зио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестан |
| ађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — |
| сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу |
| ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> |
| {S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно ду |
| p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин наре |
| ...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна! |
| јне редове од наоружаних турских низама он се страшно пренерази.{S} У први мах није могао да ве |
| .{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море |
| ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли |
| оме устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који |
| } Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази вој |
| м радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајст |
| . — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефендија! — одг |
| појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицк |
| ди хваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијо |
| ањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер |
| д тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађ |
| м љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за чет |
| м јатаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу. |
| викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> |
| љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана кад |
| сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то село па, освоји |
| еђу Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих земљака, који |
| утине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стров |
| зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од дола |
| да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> |
| зати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кућ |
| са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>З |
| д се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n="204 |
| аша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S |
| се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <p |
| изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — |
| ити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним ст |
| p> <p>Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братс |
| Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко пет |
| ваким као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још |
| ану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињав |
| енога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често правио посете тој удовици.{S} Њено јединче — Г |
| о да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и |
| а на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну |
| знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> < |
| авало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове ч |
| до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његов |
| лицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у сус |
| и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самог |
| поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви ме |
| јвећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаш |
| а је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прил |
| Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да |
| тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо |
| ши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кл |
| у је опасност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> |
| неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не вра |
| м речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb n="85" /> <div type="c |
| се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села пролазили |
| ви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли д |
| ше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{ |
| вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, шт |
| да мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! |
| се Зорине страсне љубави — познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му |
| хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турски |
| сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђиј |
| ави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{ |
| вна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време н |
| лу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се так |
| ви његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколи |
| а рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не т |
| > <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом на |
| но стално настанио.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одма |
| а Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем. |
| је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ ви |
| н море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p |
| !... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превијајући се пред панду |
| му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересиј |
| би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да |
| превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <m |
| оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад |
| згледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! |
| још чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, |
| иде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— |
| тећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче |
| собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој х |
| ош у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кућ |
| p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер |
| н Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен преми |
| , збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... због |
| е ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њ |
| довини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p |
| за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— |
| се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одма |
| стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде |
| ехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — позна |
| у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим друговима: како би то било, да |
| следње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту п |
| грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку |
| есити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осме |
| жњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p> |
| ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојаз |
| некрст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ с |
| <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш честити |
| <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широ |
| ње.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Здраво харамбашо!... з |
| Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде |
| први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасан |
| знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао |
| то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он с |
| радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! |
| са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне роди |
| дирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин |
| се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он |
| ог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.< |
| ина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем н |
| /p> <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде за |
| бљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно с |
| веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од с |
| } Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад |
| у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до са |
| отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p> |
| ш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када г |
| у у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на до |
| е.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И |
| добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи |
| <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Наст |
| милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео к |
| рце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју |
| бијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устат |
| маде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих б |
| вако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чис |
| унаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан ота |
| чин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, |
| мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите ст |
| и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јага |
| кар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне |
| дни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после |
| изу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Серески А |
| о један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb n="35" /> <p |
| ом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио |
| а ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе |
| јатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене |
| одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која бе |
| ом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, |
| жника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени греш |
| шаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седо |
| о буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Ал |
| ену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху |
| чаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, |
| окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> < |
| Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о закла |
| време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада |
| ног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни |
| раштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и |
| када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зори |
| је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког |
| до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци по |
| .{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако прова |
| еле пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о об |
| мбашо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... зд |
| .{S} Ја мислим, другови моји, — настави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа н |
| раво к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— |
| во још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на в |
| {S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра д |
| чин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист |
| } Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p> |
| овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... |
| е у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и |
| е баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све |
| и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко |
| до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његовим трагом.{S} |
| арамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — зав |
| беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну С |
| Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он са |
| ве мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Ст |
| е Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да по |
| и на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у |
| фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен п |
| ја ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме |
| ху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и |
| мислима.</p> <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са |
| ред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко мес |
| ка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана б |
| ју шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба го |
| животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и |
| аросрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Мора |
| губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу њего |
| златника.</p> <p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је |
| текао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису никако могл |
| зман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет за |
| рцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забри |
| да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не |
| би.</p> <p>Многе је породице упропастио он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе неми |
| ињава код ових његових угоститеља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у |
| а и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да |
| њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, к |
| ога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном |
| Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша |
| буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", т |
| p> <p>— Боже помози! — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да б |
| лазећи често капетану у посету.{S} Тако он проведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време |
| није одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружино |
| ао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од марти |
| ло окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусо |
| је од њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији и најспособ |
| својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичн |
| егов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за по |
| њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му |
| оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година ви |
| ке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> <milestone unit="subS |
| ити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p> |
| ути односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, |
| {S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободн |
| како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ћ |
| оград.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнам |
| та да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престаја |
| <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже |
| а, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би т |
| Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамт |
| </p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише |
| аврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима |
| му послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне |
| ћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац |
| беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужи |
| аза још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Кос |
| , да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, чест |
| овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но |
| /> <p>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— |
| ној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, |
| p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде |
| е и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу |
| дмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— |
| ну кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко усл |
| код Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити М |
| ати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољ |
| у дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицк |
| и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том п |
| Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију |
| изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и проп |
| од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је |
| е, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, |
| е би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара па |
| спољашност привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не м |
| , колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, јо |
| гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превали |
| ада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мар |
| Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оц |
| ћ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад |
| авији.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породиц |
| ше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску |
| > <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене с |
| знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и |
| огао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то н |
| ела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници |
| ракије, па послуживши их неколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, сто |
| {S} У том очекивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се и |
| дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндов |
| како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пре |
| ишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} А |
| нка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, |
| ој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди |
| онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ј |
| није могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јат |
| ј дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чек |
| ада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела д |
| редовни слушалац његових предавања.{S} Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пу |
| е ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од |
| астоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бур |
| руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се |
| асова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно врем |
| н од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему, колико ј |
| колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свако |
| пет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а |
| а ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући |
| и бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ у |
| еко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда |
| иш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш |
| ачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез! |
| це много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и |
| одина.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о мле |
| а кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S |
| у још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској |
| слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је н |
| дила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице |
| а усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ о |
| } Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благ |
| облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљо |
| {S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити ста |
| еху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом |
| мом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће |
| боке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад |
| то бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у |
| он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицк |
| ко њега много више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем толико, да надзорник мораде |
| ише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— |
| пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и |
| ма примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не про |
| S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да ј |
| ао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамн |
| се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} После |
| војој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј |
| у смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увес |
| ко је силна љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла |
| не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Ста |
| стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамнов |
| сне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и А |
| онајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p |
| 56" /> <p>— Милоје, Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она ј |
| , то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке |
| b n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају |
| алим Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка |
| тисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и |
| он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се |
| ка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесе |
| простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год пог |
| а, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузм |
| механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерај |
| услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Т |
| н она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранк |
| о лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине ов |
| ољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S |
| ено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицк |
| нападоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил бе |
| истом тренутку изманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа |
| Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну. |
| овори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је уби |
| нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци м |
| затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опаме |
| ве што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најз |
| ти и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, нај |
| одитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав која се развија полако према свом |
| е могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напуст |
| ејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику н |
| пуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камил |
| волику силину љубави своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се рад |
| ом граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива |
| у је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије према њој више су биле ка |
| ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} |
| p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> |
| } Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p> |
| к он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схв |
| о му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, с |
| ико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она мо |
| Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свог |
| а понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло нек |
| /p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паш |
| баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</ |
| ирено, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се т |
| т Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко |
| ђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтел |
| ишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи |
| ма сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи |
| апита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— |
| и да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну све |
| убав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше |
| ад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао |
| Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он |
| — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} |
| и се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> |
| а грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко још раниј |
| н иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива при |
| ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф-аг |
| тоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник, што покла онолике царске људе на |
| ике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском по |
| <pb n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да ј |
| е ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— |
| ави и млечним својим зрацима обасјаваше онај једнолики предео без топлине али благотворно за бо |
| сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у |
| .{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад |
| и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи |
| тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много |
| ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео |
| ај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте |
| није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и у |
| склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у душ |
| реба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди |
| рзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али к |
| ома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свег |
| докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко |
| е своје скоро зарђане јатагане.{S} Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не х |
| а зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ног |
| Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, |
| шина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </ |
| г предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милев |
| домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и |
| љда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мо |
| .</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си |
| /p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично у годинама, и |
| ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се по |
| са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што |
| pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако по |
| ним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га |
| су могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет за |
| дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Миц |
| , већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турског насиља.</p> <p |
| сто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврш |
| ... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога р |
| p>И заиста, грозна судбина!...{S} После онаке слободе и <pb n="45" /> онако умилног живота у Пе |
| би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дуго |
| ли, они заиста примете грдну множину од онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где ма |
| p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} |
| ље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака б |
| Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској гори, Ту |
| {S} После онаке слободе и <pb n="45" /> онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да ле |
| {S} Час опет одобрава свој поступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоружаних Турака д |
| овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицко б |
| он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, |
| о Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са |
| иру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Хвала честити пашо |
| а из Сереза, као помоћ оној првој, која онако славно прође.</p> <p>Сад настаде опет страшан, кр |
| Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</ |
| у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцниј |
| у чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама од |
| <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усу |
| они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и |
| и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах до |
| аган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, к |
| bSection" /> <p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако |
| рочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједн |
| } Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешк |
| .{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко. |
| најмање није он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што није могао пропусти |
| /> исти Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир |
| Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} О |
| дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се |
| P19024_C1.4"> <head>IV.</head> <p>После онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са с |
| е био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не |
| ступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он бр |
| Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први |
| ј!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико т |
| обро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми |
| што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опе |
| и чији род тамошњем становништву служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуру |
| их црних и скоро нагих створења постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом |
| га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и |
| .</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим |
| огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој пр |
| е слутио на какву превару.{S} Гледајући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Т |
| ли на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после ово |
| порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се |
| /p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, нато |
| енуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — |
| његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, |
| еленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се К |
| Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво чу |
| у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео |
| укташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви |
| синова!...{S} То је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите |
| више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог те |
| здух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја |
| мали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много с |
| долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију стр |
| Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, та |
| днике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се |
| би.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> |
| веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сн |
| погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанств |
| ци страшно се узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзула морадоше се сви умирити.</ |
| а после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Макед |
| животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> |
| е.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно вр |
| а кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане и врата далеко от |
| Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохват |
| ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ |
| о из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорнико |
| нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изг |
| ити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са на |
| спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу ст |
| на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја |
| ем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде |
| а.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> < |
| <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаш |
| маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да т |
| Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако с |
| било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!.. |
| миле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и продужише путовање.</ |
| мо на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио ра |
| у зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стиг |
| м од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније |
| де сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} Остали |
| и до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, м |
| из оних својих склоништа, из рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје м |
| лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само л |
| ном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближавах |
| иже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="1 |
| на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисе |
| олисање трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио |
| и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, |
| во пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи |
| ћом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није |
| „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Ми |
| и господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радос |
| е дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изг |
| p> <p>Своју је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож |
| заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ј |
| школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</ |
| већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од прек |
| е и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бић |
| е тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.</p> <p>Пустошећи тако о |
| -Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу л |
| мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Ми |
| рећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад саз |
| ве само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном и |
| ава благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао |
| овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p |
| о што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога д |
| ца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> < |
| урци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао. |
| ху још много расположенији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошт |
| едонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добр |
| када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сад |
| анији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упада |
| ћ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарског министарства — Каравелов |
| {S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гар |
| помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодо |
| јући ову ужасну катакомбу, која служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну сво |
| дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако под присмотром жив |
| тркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p> |
| на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека г |
| гао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту б |
| на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју р |
| или на много питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шу |
| аоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо у |
| {S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и многим другим пустињским биљем. |
| м је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна |
| ама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова од шатора |
| </p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој |
| то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим нек |
| лина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмов |
| , као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која б |
| тави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, ка |
| ова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно |
| му пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов т |
| о кита мирисне љубичице, прошаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се |
| } Сем пространих урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине или по к |
| ице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед |
| им бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад поно |
| радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке ма |
| ји Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чист |
| лног, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа |
| унчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске оморине нестале а јесење доба ве |
| е добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаш |
| — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и уми |
| вога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађивале узаврелу крв, којом ц |
| га обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као |
| а поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио |
| фендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет са |
| ара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му |
| огобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође много а они |
| } Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све п |
| pb n="135" /> он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему. |
| вога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p |
| ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ниш |
| раше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, чи |
| да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим |
| И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске кул |
| а осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слобод |
| итавим облацима од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то с |
| храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последњем на |
| цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време |
| раћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био не |
| чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом пролетњем чару |
| ше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По |
| } Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... |
| од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> |
| и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када с |
| пињања најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} Помрчина |
| лико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја мн |
| ачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније по |
| ако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамни |
| љива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у нар |
| ћа, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и |
| ве више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — |
| от претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако |
| лева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али |
| ећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући из |
| веселник љути, пипајући непрестано око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај п |
| цко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и |
| м Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</p> <p>Ранђија загрлила К |
| бра 1887. године.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани |
| ра.{S} Место оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хл |
| арашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, |
| и бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине о |
| то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће |
| очеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од |
| од су више овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било те |
| а од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочиш |
| његовим мислима непрестано се превртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче |
| ни к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако. |
| ада беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу |
| ако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацив |
| <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту к |
| ајзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, |
| кови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи |
| ше у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{ |
| ву камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-М |
| и поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадији |
| ндурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта онесвешћена стиснувши обема рукама своје слабачке груди |
| чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и |
| Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаило се запрепас |
| соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала |
| ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удар |
| еликог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукам |
| давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је |
| повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни |
| мало проређени.{S} Остављени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахр |
| мало порогушише око обезоружаног Мицка, они опет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако |
| у тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом како би о |
| м четом војевати против турског насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> |
| аједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим камилама да пређу за ј |
| у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.< |
| ер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет |
| ше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, при |
| т. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од онаких медведа, кој |
| јуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са својим |
| као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица б |
| какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем |
| /p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљ |
| ичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадај |
| о друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу |
| се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дан |
| пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништ |
| један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим сту |
| а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше |
| лне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хте |
| помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху читаве облаке од сагорелог |
| у устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појури |
| И последња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући |
| Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из |
| окојство после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толи |
| аху остали.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли ва |
| е мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда |
| би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и |
| о млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међ |
| и врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, прове |
| требно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у |
| младост претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, које проводише, |
| ер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој |
| р Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао ос |
| х је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах бех |
| но да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, |
| оклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости н |
| и.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше |
| ног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Усл |
| на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том |
| е и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке |
| морадоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.< |
| , већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек онда |
| па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним же |
| груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је св |
| ово благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље |
| дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беш |
| /p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.< |
| pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад |
| и никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она мл |
| имете да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне. |
| увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, пол |
| ете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде |
| > <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој |
| рно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Злат |
| од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола к |
| а им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у |
| о зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом мес |
| ћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у с |
| ка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као |
| неколико дана после њиховог познанства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у |
| он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицк |
| мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере |
| вљаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему |
| беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он |
| рагану.</p> <p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше |
| ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улет |
| ного су они премишљали из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на с |
| их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити око ватре и тако посп |
| зука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу са сво |
| и по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога |
| налогу.</p> <p>После подужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупи |
| да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их |
| воју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она пра |
| нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, |
| и, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше ње |
| ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну |
| обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, |
| p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитри |
| ји.{S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један |
| еца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова |
| беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш |
| таганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако сло |
| угу, у свим правцима размахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега |
| , но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како |
| ’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму |
| .</p> <p>После неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да |
| зила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јат |
| 0" /> <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две г |
| ој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овим |
| ми добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном нав |
| више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити |
| еде и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако прове |
| о.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љуб |
| између обе непријатељске странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да |
| нини чека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико доброво |
| да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва те |
| рабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја т |
| оше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху |
| донији.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је |
| .</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оаз |
| је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, п |
| виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше ос |
| /p> <p>После непуно пола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{ |
| у.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} |
| беху приближили својој стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља |
| устендила, са великом жестином нападоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" |
| >Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног |
| ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се пр |
| <p>После десетодневног путовања наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоко |
| љењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више им није нужно било да износе. |
| кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, улазећи у собу.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Аларазола! |
| Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S |
| ="152" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, с |
| му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мисл |
| ака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем |
| <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би и |
| савет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резулта |
| Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слобод |
| .{S} После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође |
| } Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу |
| !...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад |
| непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли Косте још не |
| а људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре |
| и зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на друг |
| , језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да би |
| орећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним улицама кроз неке |
| а гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упу |
| ед у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу |
| тавио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био |
| поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посм |
| у и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје доживљ |
| о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то ј |
| пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са диво |
| шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше сво |
| > <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати н |
| д јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио |
| жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у пе |
| у снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим |
| ну опасност.</p> <p>После неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се п |
| цка, па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> |
| су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од |
| гим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да б |
| {S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="185" /> право улазу у лагум, да пре |
| аху своју победу.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицково |
| и, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три |
| захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у п |
| видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита исп |
| еђу српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог |
| Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.< |
| p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</ |
| и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Оси |
| ак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на |
| они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше |
| у пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше в |
| , чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да |
| г.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек |
| у, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћ |
| ољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточениц |
| пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управише свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Стани |
| од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо ду |
| х петнајест дана у непрестаном путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} |
| </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су они свој посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гроб |
| ајдука.{S} Неколико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, |
| орака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту |
| оуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепотама које сваки о |
| аздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{ |
| гових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дворана непрестано их ј |
| зимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока они њима дају само воду |
| S} Са неком страхотном зебњом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они |
| баша!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, с |
| и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са ови |
| брих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса |
| <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко ч |
| и највећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању |
| и беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те т |
| ји дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле и пођоше.</p> <p |
| ућа једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и у |
| рагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они в |
| бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко покл |
| ут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра |
| се можемо на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Ми |
| беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младости, хајдуковали су за |
| ман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опре |
| нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева |
| и, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима |
| оди у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и за |
| едва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знају |
| у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није х |
| сле кратког одмора, пошто рашчистише са оним печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље и |
| .{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поч |
| се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланац |
| време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском |
| је, пошто се јако насмејаше, заједно са оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од |
| уно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је дос |
| рестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и по |
| је му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размиш |
| >Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом |
| у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази |
| станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном см |
| сле оноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најз |
| животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине ж |
| како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад оп |
| има дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угл |
| сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, које проводише, док беху овако мла |
| д тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак ова |
| се указаше неколико њих на камилама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху пове |
| пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је бил |
| ко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па |
| S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бо |
| ледње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињ |
| Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако |
| о дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то су обично обувале лаке опанке |
| ло видети, како се појединци извлаче из оних својих склоништа, из рупчага, и онда или остају пр |
| другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и Старој Срб |
| х, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се |
| морала је скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који н |
| <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинских поточића, место оног д |
| се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p |
| е, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, |
| о су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га п |
| уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То м |
| ашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опиј |
| е кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Баци |
| у беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш |
| пасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је би |
| већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад б |
| ги и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде о |
| ојих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но |
| } Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом ж |
| рто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци |
| ути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из ду |
| Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском |
| Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опе |
| ка — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разгов |
| рме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се |
| х...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, |
| савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога хара |
| сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његов |
| рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој |
| Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одмах и |
| вом обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је к |
| прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је наста |
| ма неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и м |
| ад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</p> <p |
| срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старин |
| ило, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> |
| "146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад д |
| нице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву д |
| га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону |
| p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како |
| Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих |
| неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта |
| и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Каж |
| своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши |
| момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> <p>Ку |
| око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} П |
| ови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, д |
| се приближаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n="173" |
| .. </l> </quote> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.< |
| Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.< |
| сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са кости |
| А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n=" |
| клињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина же |
| е, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — |
| ћ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се са своји |
| г дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с о |
| само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљ |
| стити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на |
| наштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита |
| још за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је би |
| ам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и |
| >Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p |
| да Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опр |
| се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман |
| дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си ср |
| кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са необичном брзином и хуком котрљ |
| .</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној |
| н је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> |
| ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али н |
| краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родо |
| о.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрај |
| дан пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После нек |
| ицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана морао т |
| шки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и становни |
| , то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачк |
| , он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај о |
| зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се бе |
| ки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површин |
| > <p>Неки се опет почеше прикупљати око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, |
| их и хладних планинских поточића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим г |
| де живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубок |
| , радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Не |
| у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на |
| о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с |
| ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много више урми то |
| Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се |
| н, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, пре |
| аша непрестано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, кој |
| ао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је ј |
| <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда |
| че из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе |
| проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећа |
| духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љути |
| аво да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка |
| лика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</ |
| ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још |
| обро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш х |
| поред убијених душманина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p> |
| амнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и када сазна д |
| кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицк |
| ог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била |
| т да посвршава своје послове који се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> |
| га, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарај |
| ринуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то |
| та била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако славно прође.</p> <p>Сад настаде |
| рођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, |
| беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те г |
| ајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуру |
| n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S |
| начини, пропуштајући дневну светлост у оној подрумској помрчини, изгледаше им у први мах као к |
| отно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да |
| } То је онај царски одметник, што покла онолике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликов |
| свој поступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и |
| од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n="24" /> он послао у пот |
| х; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутр |
| овог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити |
| у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> |
| овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је |
| ле оноликог заједничког четовања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху з |
| разбојник!... зликовац!...{S} Што покла онолико наших бегова, што запали онолико наших села, шт |
| а ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му п |
| покла онолико наших бегова, што запали онолико наших села, што уништи онолико наших људи и тол |
| ај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код села Крстца, затим |
| о запали онолико наших села, што уништи онолико наших људи и толику царску војску!...{S} Како д |
| а жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону |
| p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад б |
| есељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, после оноликих тешкоћа и |
| збратимио, веома потребно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом између |
| и!...{S} То је онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу |
| одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедо |
| > <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли |
| о, тај опаки царски одметник, што покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском |
| Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} |
| радом напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу |
| н.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и н |
| сположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицк |
| >Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од |
| злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и |
| е погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек |
| јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки с |
| зговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима |
| е они сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> < |
| од Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благ |
| аху своје умилне песмице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем об |
| пе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} К |
| абрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али само светећ |
| удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој прир |
| ицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> |
| видети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, ј |
| бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да |
| ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли б |
| S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био |
| е већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле март |
| , што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно |
| љана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је |
| Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз на |
| арајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед |
| оцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још |
| ј посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и |
| -Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, м |
| ри наузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви пр |
| о, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слободно!...{S} |
| својих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са сп |
| аге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко |
| мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклав |
| ико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону пустошну равницу, правиле су читаву олују од разбив |
| доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље и |
| Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавш |
| ведајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни ј |
| } Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници |
| ши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref target="#SRP19024_N10" /> па баш и д |
| чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и виш |
| сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати механџији, то одм |
| ја не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, к |
| хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</ |
| последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{ |
| аћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кро |
| ин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</ |
| p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш ла |
| г опирања пођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би |
| нак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише најза |
| еном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успу |
| када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се |
| о бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока |
| е долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исукан |
| /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опкол |
| другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се |
| па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на за |
| драво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здра |
| {S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест наоружаних Турака.{ |
| ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утека |
| а! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се ве |
| жу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави |
| м.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Ар |
| авежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да пон |
| м другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, још одмах беше |
| едном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина с |
| пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштри |
| — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах |
| ко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад вео |
| дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници |
| да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороножну живот |
| чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наоружан |
| м малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они г |
| ажном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само во |
| а беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће слобод |
| ечи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше |
| , он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и п |
| едном крају испод једног великог камена опазио је змију необичне величине.</p> <p>Одмах помисли |
| на неколико корачаји испред себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити |
| м.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на от |
| рилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> < |
| ог урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео |
| клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> |
| >Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи доб |
| ако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове |
| ва пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих |
| све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог к |
| го а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно |
| <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што покла онолику царску војску |
| и био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза |
| ем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбего |
| ка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његов |
| етиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p> <p>— Знаш, газ |
| х код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!... |
| ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху. |
| емних кућица, то су обично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ног |
| ма тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у ми |
| р поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му |
| о?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одго |
| чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{ |
| едоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговар |
| тално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А к |
| па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чет |
| м се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и г |
| ати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{ |
| на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, осуђени су на роб |
| редбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи |
| оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да га што пре сма |
| S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После не |
| одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Ми |
| х медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заис |
| је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када је он морао да тражи и |
| т натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам с |
| х дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са необичном брзином и |
| оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом, сада морати |
| жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После неколико сати они опет наиђу на |
| </p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што |
| <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је |
| } Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер |
| е од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина С |
| гине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — поми |
| е Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја дв |
| о појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њи |
| н ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијен |
| и, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних ста |
| а коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове |
| ило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ б |
| /p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појм |
| у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема! |
| не његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.< |
| .{S} После ових тужних поноћних звукова опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну |
| али.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређен |
| свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш т |
| т није какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му к |
| све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила ка |
| аху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху |
| ароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у кол |
| право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> <p |
| ше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — |
| аје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коња |
| <p>— Тако, синко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати |
| </p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили |
| приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!... |
| } Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем |
| и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, м |
| ј.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме З |
| Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у к |
| ошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли т |
| је расположење опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо оп |
| е Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он б |
| ђе ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мируј |
| о... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом |
| родужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но н |
| и, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију првашње расположење.{S} Управо сад |
| Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан и одмах приђе још ближе к |
| рамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!. |
| онако славно прође.</p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стот |
| ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки узд |
| а много питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од |
| енути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дув |
| љу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где бе |
| х Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У ц |
| ? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше разговор изме |
| омоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни м |
| ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност зап |
| о као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено |
| се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опк |
| рече Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте ода |
| дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и |
| амо један милион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа др |
| аћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{ |
| ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је |
| ем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешина |
| кући беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисно |
| два чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, |
| вих Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирање прек |
| већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кућ |
| дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносн |
| /p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно од |
| а.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и |
| Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, н |
| ног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих |
| на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо |
| инцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану од |
| но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз кој |
| , о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљати око оног прозорчића на подруму, |
| тражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године |
| ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да ут |
| ају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турс |
| ле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме на |
| а овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, |
| иких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао споко |
| Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p |
| уговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка |
| епо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко ов |
| има.</p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!... |
| општавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p>— Из Србије! — одгов |
| и хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо |
| да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није мо |
| n="86" /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим |
| а, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако |
| p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним з |
| "36" /> <p>— Послушај ме, момче! — поче опет кадија изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одм |
| боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви |
| > <p>— Станија!...{S} Фатима!... — поче опет муцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да |
| >— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне |
| до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурз |
| — Из Србије...{S} Србије... — забрујаше опет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи т |
| о, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од с |
| ати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S |
| а пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острв |
| највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, д |
| га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И оп |
| !... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, са |
| тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог |
| а би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум |
| м је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за в |
| гованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог |
| анаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела гла |
| раздражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узви |
| рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поно |
| је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година усп |
| ендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће на |
| мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За |
| Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што |
| Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког ок |
| ховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног пу |
| се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год |
| д добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с |
| орко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беш |
| — помислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снаж |
| ве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена в |
| порогушише око обезоружаног Мицка, они опет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако нак |
| <p>После непуно пола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} Н |
| пасност.</p> <p>После неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понов |
| ли како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то |
| упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи |
| у дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Вод |
| <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које |
| весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са в |
| младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уст |
| борова на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само голо стење |
| што добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и |
| ху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео сам |
| пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обичн |
| самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његовим трагом.{S} Пр |
| од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> <milestone unit="subSect |
| и осталим укућанима и упутише се право опет своме пријатељу који је становао на крају вароши. |
| тити.</p> <p>Сада, када се њих неколико опет појавише близу овог истог табора Мицко а и остали |
| али они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне |
| } Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те |
| а беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S |
| ом и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попи |
| сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато |
| гледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина |
| Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{ |
| а, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева |
| рата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да б |
| отвори очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак |
| то овако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да каж |
| ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке пра |
| ћи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо поду |
| са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место н |
| једним ударцем сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што н |
| или у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} Онако је могао услед он |
| је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у соб |
| ад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахори |
| ак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! |
| реме и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут ј |
| о, потрешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном и |
| бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сам |
| ном шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, |
| ! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вр |
| а биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Ми |
| еки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замиш |
| луд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао. |
| и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све |
| ао и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше стр |
| ању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, |
| ло лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано турче, попрскано својом врелом к |
| шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлуши |
| тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице управите по |
| и а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гла |
| те стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се |
| ицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше испред војника право у ону хладну гробни |
| зухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов ил |
| ва је причао о робовању своме са Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.< |
| је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадн |
| то не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобр |
| стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а други преко |
| се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламен |
| ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго ис |
| децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда тр |
| брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како |
| /p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој |
| ’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају |
| а, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини испод шатора разви н |
| у проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div> <div type= |
| оје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да ј |
| — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју |
| е и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се мо |
| сле два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окреп |
| <p>Поред овакве неге обојица се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким д |
| био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S |
| еху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p |
| беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јатагане.{S} Само онај први, |
| накињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збогом мој |
| ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задов |
| врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружин |
| ђу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај му припрети да |
| а мила Арапко, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p |
| ојуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше |
| нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар |
| па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад по |
| хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варош |
| овом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је |
| тпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле |
| услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколи |
| тво.</p> <p>Пашага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом по |
| Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама пуним воде и са урма |
| рапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирање преко чит |
| </p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти |
| без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једи |
| издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, опрости!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| харамбашу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, опрости!... </p> </div> <div type="chapte |
| ом.{S} Сви се пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, |
| Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ај |
| /p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{ |
| се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше |
| је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, издадох!...</p> <p>— Кога?!... шта?!... к |
| дина за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говори |
| и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година з |
| . а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — |
| ном и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а он сам оде да у |
| легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па у |
| авши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.< |
| који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, осталим добровољачким |
| .</p> <p>Најзад, после дужег разговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право |
| мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, |
| понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку оштро припрет |
| {S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.< |
| пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути свој ход пр |
| ако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још н |
| .</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим најмилијим, ова се храбра чета |
| ну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>Опростивши се овога српскога крвника, који читава чуда |
| примства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упутише се |
| оје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева |
| ед њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Миц |
| вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у |
| ство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јешер бега.. |
| сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и |
| p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да и |
| одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави чиновник и |
| варао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељан |
| ршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанп |
| дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се хватао у к |
| на жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с ј |
| ике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не може да издржи ову прете |
| Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој ж |
| </p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{ |
| како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише к |
| беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да ј |
| али, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је мн |
| повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бо |
| раху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да |
| ија!...</p> <p>— Страшни?!... </p> <p>— Оружани!... око петнаест!...</p> <p>— Оружани?!... педе |
| — Оружани!... око петнаест!...</p> <p>— Оружани?!... педесет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије |
| ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог магацина. </p> <p>После напорног и уб |
| о сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим |
| побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том |
| азновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваш |
| лагим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за |
| ли-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде р |
| о тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као |
| од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно пока |
| p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, |
| творише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог предговора рече им: да морају о |
| Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири |
| онети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| изненађени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у ве |
| а не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијал |
| бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако награди лакоу |
| сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана ј |
| грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са т |
| решину.</p> <p>Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на сво |
| Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не оста |
| заморене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шума |
| есе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана и марти |
| {S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико да |
| n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о |
| а, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она |
| у државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених са великим мешинама напу |
| душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно наоруж |
| едно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од < |
| потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. |
| ваности.</p> <p>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро |
| о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских |
| ше и место ње се јављаше <pb n="144" /> освежавајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се п |
| вни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са таким мислима Мицко поче да остварује свој |
| зликовци!... разбојници!... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар г |
| ета! — настави Ђорђе. </p> <p>— Освета, освета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и |
| на!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да б |
| а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза |
| ..</p> <p>— Идем, идем... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у и |
| <p>— Ха, зликовци!... разбојници!... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити |
| <p>— Освета! — настави Ђорђе. </p> <p>— Освета, освета!... смрт душману! — захори се глас остал |
| беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицк |
| ме је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. </p> <p>— Освета, освета!... с |
| оваше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, кој |
| ћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са таким мислима Мицко поче да оствар |
| леко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница |
| де у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са таким мислима Мицко поче |
| {S} Последњи уздисај, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} С |
| и, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвик |
| штре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плахог |
| ена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најз |
| орђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тренутака о |
| ли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене српске синове.{S} Један једини |
| ину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано прете гр |
| ој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на чел |
| огу кап те невине српске крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и |
| ако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је непрестано слао |
| око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мислим, другов |
| подне када сунчеви зраци управно падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За вре |
| н само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваш |
| пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његови |
| га од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљав |
| да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма ко т |
| кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика |
| беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава св |
| акога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махо |
| ад!...{S} Ја сам честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамб |
| — Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</ |
| у" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке |
| вратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше пла |
| о са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да |
| времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи! |
| говој милој отаџбини — у Македонији, на освету за овако срамно нанети му злочин.</p> <pb n="138 |
| кивао сваког тренутка Мицков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да |
| авио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешин |
| не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} О |
| n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово пр |
| почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре зав |
| свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и б |
| којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог познанст |
| би турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше |
| "71" /> јуначки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену |
| атражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци |
| воје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хо |
| кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а они с |
| а ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им пра |
| новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извука |
| ани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина бегово |
| , који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом стр |
| а би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, ко |
| о сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних |
| сти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум |
| да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би ка |
| надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагум |
| часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио |
| рстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави према његовој отаџбини. |
| у непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> |
| века не испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и |
| ерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева |
| би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и ожен |
| ђе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На |
| рују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје своје — познавао је себе једнако је наваљивао д |
| , а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше |
| стави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад |
| {S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје и пламену љубав није могло овом приликом ништа |
| призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{ |
| у собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше у овом тренутку М |
| јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје |
| илна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S |
| ћем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камил |
| дња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ход |
| децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спр |
| во са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То |
| истра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно |
| било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да |
| а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек |
| у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела |
| , само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала з |
| ечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед ка |
| .. морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово |
| дзорника нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису мо |
| сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љуб |
| е би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте |
| аљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двадесе |
| са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпиј |
| собито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, који ј |
| викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има |
| то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста није трајало ни |
| са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{ |
| то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на |
| ији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања робије.{S} Одмах полетеше |
| осно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном беху тужно с |
| а се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није мог |
| у Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хв |
| ашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже |
| а креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... |
| Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S |
| ори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами |
| а па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече ст |
| пу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах пој |
| е Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали |
| арачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послужи |
| ломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила |
| о котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначк |
| b n="160" /> одговор Мицков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне |
| извукао криву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима д |
| к онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима |
| од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пођ |
| је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p |
| ла.{S} Зајапурено источно небо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најз |
| за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... пр |
| је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облик |
| егове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једн |
| а својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко с |
| своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престај |
| му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчан |
| трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша |
| морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна |
| ед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају |
| ождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стај |
| т врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се ве |
| ајзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се што п |
| ротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету |
| дало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Дими |
| намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја |
| ру у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камил |
| а зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом |
| ко му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће с |
| оше из овог комешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, оса |
| ико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> |
| већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши за собом масу својих покланих људи.{S} И сами |
| својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши момка недирнутог.</p> <p>Као муња улети сад М |
| одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.< |
| азбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села |
| је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! з |
| овца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест својих другова, да би они ту потраж |
| <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задрж |
| и са Мицком, што је оволико задиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се за |
| "102" /> <p>— Ах! — стресе се сад Мита, остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, |
| ла је највеће кривце у та афричка места остављајући их на милост и немилост управницима поједин |
| зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас могу за не |
| не јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити |
| е мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> |
| да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беш |
| ког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехм |
| .{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S} Много је српских синова т |
| е и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ |
| чи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим пол |
| ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском |
| оје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене као символ његових прадедова.{S} Сви немо ћут |
| сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело |
| Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— Море, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, к |
| — Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухаме |
| мера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не за |
| ибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погину |
| ико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих |
| ..</p> <p>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке б |
| напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и друг |
| се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто |
| .{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часо |
| .{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p |
| е, да би потражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцн |
| рши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> |
| х веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући богато његово |
| {S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брз |
| из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Ба |
| у своје младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје |
| брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светин |
| оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника |
| p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико д |
| Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, |
| турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло |
| И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на је |
| pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег н |
| платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожали |
| војих склоништа, из рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало |
| а храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако |
| а Пуља <ref target="#SRP19024_N8" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два |
| непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, |
| то се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко |
| везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћ |
| више наједио валију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беш |
| цу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све до стр |
| акиња!...{S} Снажна — снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна гро |
| Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви |
| ље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници страшно се |
| еговом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на мн |
| ело Станијино и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} К |
| и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега |
| непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове не |
| сахранити на каквом забаченом месту.{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, кој |
| Стража на своје место! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек |
| Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им прв |
| Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док ј |
| ствари!...</p> <p>— И треба! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам |
| а неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не |
| ртинке не могаше му наудити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добр |
| треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма |
| рини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то о |
| унаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-Коста, |
| ажара беху на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> <p> |
| де лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу |
| оја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за |
| ђоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре са својим |
| авише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин с |
| ј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрч |
| де Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, као |
| ад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи б |
| Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око меха |
| сталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови другови.</p> <p>После оваког срдачног сас |
| заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После непрестаног ћеретања и разговора сада |
| заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше |
| >После оваких речи рускога конзула, сви остали посланици и конзули напустише судницу а руски ко |
| орник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по оби |
| >— И које пржено пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита |
| жи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда з |
| ништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејри |
| о брат-Коста, здраво! — отпоздравише му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па |
| ник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — продужи паша, окренув се б |
| ло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег убиц |
| м можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба једа |
| а и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко п |
| ку требало је прилично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође |
| ра!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они одмах прекину њ |
| ом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај |
| о опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини напунише |
| ло? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не трепљаху, посматрајући Јанка |
| дачно опрости са својим ратним друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином |
| аристократска — „господског соја", међ’ осталим Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапк |
| и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, ут |
| хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зли |
| ладом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> < |
| беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на турску в |
| ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна |
| у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше речи Михаилове, чудећи се.</p> <pb n= |
| ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Ту |
| га, и тако сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху |
| кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови |
| p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упутише се право опет своме пријате |
| Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху |
| о напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то |
| Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арапима изгледаше као какво савршенство.{S} Но |
| цко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега |
| Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити зн |
| мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, о |
| могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим уст |
| многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор |
| ликоваху од осталих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — снажнија много |
| цковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два неп |
| е, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!... |
| м.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урм |
| беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде велика граја између ових |
| чући, наведе лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка |
| p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив |
| вета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко кре |
| да!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто му каз |
| амо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десил |
| њем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да |
| каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га са |
| Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот |
| и ливада, поред необично плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљад |
| а, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога |
| сти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врат |
| ј друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што |
| резими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то врем |
| о хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније д |
| ако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула |
| од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће вољ |
| еше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p> |
| е од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на |
| доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „Н |
| само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од камена.</p> <p>Пошто |
| лаве одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније п |
| о!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога убиств |
| оз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако |
| } Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зато се беху мал |
| од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружи |
| видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије |
| е доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад |
| пешчану земљу и тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је так |
| нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра да |
| нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за св |
| ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће |
| чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, |
| да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с на |
| } Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много после овога а он беш |
| >Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије |
| света! — Са таким мислима Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле |
| оту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пр |
| ше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беш |
| а бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у |
| путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бу |
| е до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари који |
| } Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... напусти дружину, па се зг |
| а пољана, равница... нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко изгу |
| коба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те |
| испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врел |
| ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато?!. |
| а ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну го |
| поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пандури |
| > <p>После извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и |
| ли-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим |
| о опасне-разбојнике и царске одметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову |
| -Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, зн |
| искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на |
| јединих вароши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лаг |
| пило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p |
| станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпун |
| ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са |
| , у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад на |
| овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну лиру и б |
| цу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му |
| убоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити м |
| стужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљо |
| нко исприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена о |
| аменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — Христа када једном, после његовог бегства у план |
| ватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако није могао допустити, да његов с |
| дај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село д |
| сваког члана његове породице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожал |
| ене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним ч |
| м ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и |
| </p> <p>— Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S |
| та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматра |
| не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави св |
| за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но оп |
| ица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} |
| умио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</ |
| ђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све |
| претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је сил |
| у тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао |
| ва глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхот |
| к, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и |
| и и топлину тегове љубави према његовој отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике мисли не |
| м стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — у Македонији, на освету за овако срамно нане |
| одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка |
| нога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пођ |
| ак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја! |
| {S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети |
| поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну М |
| јс’н!.., помагај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажн |
| ој тој, џанум, чука наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и |
| есто, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерат |
| <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђени |
| "176" /> <p>Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна |
| азили да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајал |
| , она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више н |
| рина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану |
| х првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> |
| су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипут |
| уга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слоб |
| непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто са |
| , Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва |
| } Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити |
| верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост |
| Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умире |
| се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор |
| опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па |
| ан понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца |
| Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није |
| </p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је како лако трепере звез |
| јавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је д |
| >Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са б |
| ем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Г |
| еликим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих м |
| .</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њих ко |
| бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим |
| /p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови |
| } Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се |
| уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беше забо |
| <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и |
| е не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо |
| чи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет их брзо зат |
| е.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p> |
| нице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедош |
| :</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја |
| ека уђу! — рече кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, |
| одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се неп |
| звесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет ни |
| де дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка к |
| <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно вр |
| з које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовн |
| И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се појави човек ведра погледа и уми |
| умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} По |
| .</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Мил |
| чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место |
| ма велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> < |
| хом биле у најближој околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их |
| да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћ |
| итати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако с |
| о и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> < |
| већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам зм |
| и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканиц |
| да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка |
| лији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И за |
| ојим друговима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не пров |
| о веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а р |
| <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> < |
| /p> <p>Пандури одмах изведоше Кузмана и отераше у тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија |
| д не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећ |
| да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти гос |
| а тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. </p> <p |
| о за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> < |
| ни, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то п |
| сле малог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и А |
| звестише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после |
| и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са |
| да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању |
| убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео |
| — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразо |
| кивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико ул |
| ању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће |
| аспитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одма |
| икад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, |
| <head>XI.</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах на |
| ите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђе |
| } Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску |
| у, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S |
| и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим |
| ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са |
| јно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она |
| ..{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш наро |
| гурности затрпавали улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисање т |
| је имао великог поверења код Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да |
| га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, честити пашо |
| игурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајућ |
| е њиховог познанства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на |
| бара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше |
| Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет мета |
| Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али |
| кови и Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Е |
| цко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љубав |
| х дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако лудо! |
| луја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А туж |
| Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Ј |
| о побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собо |
| ... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њи |
| !...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусре |
| браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <pb n="80 |
| ј кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још |
| n="59" /> <p>— Здраво, Перо, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</ |
| p>— Халаразола, синко!... које добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</ |
| омаћин их погледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> |
| равили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушават |
| м дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће сести.< |
| .</p> <p>— Здраво брат-Коста, здраво! — отпоздравише му остали, — носиш ли нам какве добре глас |
| их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и б |
| ри попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најза |
| та турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — |
| авом <ref target="#SRP19024_N6" /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољ |
| </p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> |
| >Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили |
| на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — да копају л |
| ти им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени пријатељима к |
| сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало нек |
| ли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни са |
| та му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако сазна |
| бро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са нај |
| рах.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер |
| и!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу |
| то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико да |
| и моји господари наредише!... </p> <p>— Отров да попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си |
| {S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође мног |
| ешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад |
| а беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко |
| “, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрз |
| ној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свет |
| ету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станимир, |
| Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врис |
| кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце самртно |
| о прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ће им само још за неколико тренут |
| а, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је она |
| уљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску собу, мислећи да ће |
| њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ов |
| Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и ње |
| су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома |
| е?!...</p> <p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун |
| Слуге?!...</p> <p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, |
| пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> |
| ружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о ти |
| преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи св |
| ш многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући плотунима ма |
| преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Хвала |
| а још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап в |
| леко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покр |
| руској војсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Миро |
| егледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња |
| т свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу свој |
| о, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прику |
| олико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му у |
| та! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући г |
| е кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље |
| ђеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} М |
| ији.{S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима |
| ађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајам |
| паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског |
| речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја |
| ме, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо оно |
| мо нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње |
| е већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао |
| н бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара |
| е самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак |
| се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, којима ј |
| према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фат |
| године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао |
| мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим |
| па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} Цано!...</p> <p |
| та сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је от |
| Цану... украдоше...{S} Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но око |
| кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше г |
| м сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, |
| т.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ам |
| раћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих р |
| н!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.< |
| нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућ |
| сте толику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслу |
| и и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећил |
| ати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Мил |
| .</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да уби |
| или сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један |
| ење њихово и са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у |
| >У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а ве |
| оћи.</p> <pb n="88" /> <p>После кратког очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије с |
| гаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивање нове потере нису заборавили, јер јој се свако |
| да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и т |
| ав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој |
| > <p>После овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му дове |
| изречене пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дан |
| и само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда |
| ме и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тог |
| е хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} |
| слао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков повратак и освету.{S} О |
| <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше з |
| а том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> < |
| а погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега |
| к у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко |
| аклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потп |
| Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише пораж |
| ху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна к |
| у ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман бацивши још један н |
| ају јунака, који с највећим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне ода |
| чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</ |
| ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламе |
| са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који редовно на три са |
| тле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога све |
| су ћутали, са грозничавом затегнутошћу очекиваху <pb n="160" /> одговор Мицков.{S} Зора са осм |
| ме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зебњом на оне |
| грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но |
| и кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак саз |
| м изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето |
| — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стражара.</p> <p>— Напред! |
| тао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно пре |
| цко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите |
| пољану код Чифте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу он |
| а страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изма |
| са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био о |
| ачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је |
| погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди М |
| оре и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— |
| ао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Те |
| </p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— |
| са радозналим погледом посматраху пашу, очекујући од њега одговор.</p> <pb n="42" /> <p>Паша од |
| ="42" /> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p> |
| оје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно је јечала као оно |
| е му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> |
| ио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед његов казивао је |
| асло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то изм |
| p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако и |
| ице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибриш |
| и, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад |
| трти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је |
| ишта гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чу |
| му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја ни |
| гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче |
| } Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна |
| а јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пр |
| ди непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на |
| и марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на |
| јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина нам |
| на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно је јеч |
| иже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, з |
| се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода |
| вши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле б |
| > <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нек |
| Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у к |
| ти к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно пог |
| само слегао раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</ |
| а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренут |
| p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, |
| није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{ |
| који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код сви |
| дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по њег |
| г тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека мора |
| ријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} |
| ш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. г |
| p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му |
| Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, од о |
| нке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дуг |
| њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна Мара?!. |
| ирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној |
| — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па |
| не обрве и оштар поглед његових крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фис |
| алмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> <pb n="4" /> <p>„Тига |
| ор Мицков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</ |
| парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А је |
| не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада о |
| ктар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извал |
| замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, |
| <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова |
| , и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га на |
| жати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву |
| ораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очима!</p> <pb n="117" /> <p>— Па?! — упита сад брзо Ми |
| на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцима својим падају Арап |
| итаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> <milestone |
| песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало дес |
| !... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео |
| није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме |
| нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући |
| росто не могаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најз |
| ако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по н |
| било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом |
| , али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше |
| да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика |
| <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мис |
| ко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да |
| ј Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту |
| ој кући опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано о |
| у овим крајевима прележати грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их ј |
| {S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> |
| може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{ |
| дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не свој |
| мах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} |
| скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га |
| д сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом |
| но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у |
| це опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, чисто вам страх зад |
| вори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргн |
| угачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све самим с |
| ирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n= |
| } Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет кор |
| а Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику |
| харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кад |
| талом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— |
| ан а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један вели |
| е овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала ка |
| а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније комешање.{S |
| , или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који н |
| редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звека оштрих ј |
| овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хамаде. |
| алом од Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и многи |
| иваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Изв |
| ешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и |
| да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га |
| мак, јер га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се оп |
| тељске редове и бесно размахивао својим оштрим јатаганом.{S} Продирући тако кроз оволику навалу |
| се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више |
| } Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних |
| т било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад после неколико дана, с |
| ожден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад распол |
| јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање све је то трајал |
| аше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених бука |
| читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских кланаца трајало је скоро десет дана.{ |
| и већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!.. |
| лужио је! — одговори сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обес |
| ростивши се са Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и п |
| Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свиј |
| ико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља.</p> |
| Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућ |
| !... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Пе |
| рина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио |
| — Море, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Ал |
| /> <p>— Пусти их! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Куз |
| услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Н |
| када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће |
| {S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за |
| .{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним |
| а, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!. |
| ква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео! |
| сије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече са запетом марти |
| дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S |
| шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хла |
| рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој ра |
| но, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се ј |
| ице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро к |
| вај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам М |
| и то по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, |
| дости.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим суз |
| али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега |
| то било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише |
| настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко |
| Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, |
| беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама |
| осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а |
| међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су г |
| но тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, п |
| че домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" |
| и, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових дру |
| бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји |
| уо, појуре са највећом жестином напред, па обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога во |
| и.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пр |
| {S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаж |
| е, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене |
| ико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог ж |
| цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе |
| ад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз див |
| ак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она се измаче мало пода |
| емили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче горко да п |
| учки убијају њихове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће нат |
| е, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро |
| то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах поз |
| или.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ла |
| анђија, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну |
| да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из о |
| лости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да доп |
| о су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по |
| де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше |
| д брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места поле |
| ме.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским к |
| лести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светит |
| ало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита |
| рече стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље |
| егови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим погледом посматраху пашу, оч |
| више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! |
| пет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре |
| чајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одм |
| сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чу |
| х Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се увери |
| сом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу |
| ="194" /> <p>— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре им |
| у гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре с |
| Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. < |
| цела породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кр |
| не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепас |
| а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> <pb n="4" /> <p>„Тигар, разбојник, кр |
| Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пље |
| он просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу пра |
| анеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја |
| е одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ б |
| одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" |
| мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек да |
| ах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога з |
| .{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа |
| м као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најза |
| о појурили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину. |
| ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мирова |
| души непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беш |
| дали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет |
| му је срећно! — заврши турски чиновник, па извади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет зл |
| знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну усл |
| уго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слу |
| на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, при |
| ље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктим |
| . — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ак |
| анимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо п |
| </p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, б |
| бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па |
| узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седа |
| ине, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, |
| ју беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обав |
| и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минули |
| ана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и д |
| Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати б |
| раху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем за |
| момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли. |
| ађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како |
| ... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми безд |
| >— Хајд, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мал |
| римом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку |
| p>— Тако треба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притега |
| да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу |
| ђе даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи |
| у, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им |
| у, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— |
| м, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли |
| скопамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то мило |
| ом масном „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за |
| е плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, само да би што виш |
| била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у и |
| е тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он оп |
| хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка о |
| одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је |
| е човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не |
| , где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., |
| љачким јуначки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде |
| драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса |
| ао и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од д |
| и Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p> |
| ма снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> |
| и све ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасно |
| камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и продужише путовање |
| тар извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се п |
| не голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак |
| зима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када |
| љу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који |
| а... немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред |
| који се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико |
| олу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он с |
| она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да |
| нала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са |
| еговим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.< |
| идите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану. |
| о и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} |
| Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, |
| p>Тако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, з |
| кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто |
| ачини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом |
| из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако проди |
| p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочи |
| шта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> < |
| у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> <pb n="8" /> < |
| омрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим н |
| јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губ |
| те зли... зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, ч |
| чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад |
| равуљину <ref target="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме |
| оказује руком на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврш |
| лико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих |
| грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она |
| што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуц |
| — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тр |
| а си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</ |
| па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој с |
| бди пред очима!</p> <pb n="117" /> <p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто |
| упалити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одгово |
| — рече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим |
| ан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би |
| да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога |
| оста.</p> <p>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!. |
| а.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се |
| <p>— Куд си тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта |
| {S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка |
| е, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — о |
| кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџи |
| > <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још к |
| ро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>С |
| ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, врем |
| е, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он |
| поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефендија! — одговори му Мицко веом |
| сео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што б |
| теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дош |
| на нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тр |
| јући по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили нек |
| ћ приближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p |
| пи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог на |
| му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p |
| сам из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.< |
| сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и мн |
| — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти |
| огине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана |
| о код њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево |
| оказујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Ф |
| ни да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— |
| нда си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем. |
| знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смож |
| иш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког |
| кво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} |
| исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло к |
| овораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", |
| другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" /> г |
| Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега |
| радозналост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај |
| живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</ |
| а.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујни |
| срдном расположењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку п |
| која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби |
| беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца хри |
| Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А о |
| >Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо ус |
| луд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да ба |
| о био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Миц |
| е они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику. |
| аш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да пол |
| дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка пр |
| опадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ноже |
| то му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> <p>Сви се згрануш |
| .. не пожали ни једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p> |
| Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје |
| а, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко |
| апред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и |
| Па... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а |
| .</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p |
| а и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти |
| p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ип |
| бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, |
| елушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице сво |
| цима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Ми |
| {S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицк |
| ојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине ду |
| боравили на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у |
| о реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из в |
| но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет с |
| <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Ми |
| воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму ка |
| угарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против |
| ватате те зли... зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш |
| сијају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повијају као каква змија.{S} Коса гус |
| ватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху |
| ђења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, он |
| .</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако проводил |
| p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш л |
| неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицков |
| од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало та |
| не.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{ |
| турској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а |
| еста док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и |
| /p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> < |
| рата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима |
| рим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на повр |
| и се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, док најза |
| ..{S} Турци!...{S} Све укућане повезали па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Ј |
| што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго |
| дура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} |
| ри.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах заустав |
| а магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустенди |
| љени простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицк |
| ега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но |
| је па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред мног |
| ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онак |
| у засузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је |
| ..{S} Пред очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док |
| паси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</ |
| о и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираш |
| становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше з |
| Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} |
| ко се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште поју |
| пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....< |
| а јуначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свир |
| p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у |
| ода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада |
| ати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да |
| ејане младе цуре уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не из |
| он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, ба |
| само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио |
| <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Миц |
| вик и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим призором истрча напоље и дречећим г |
| х истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја |
| ећ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од ко |
| орење јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време м |
| некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, |
| ај, заблудело момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору! |
| -бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже |
| миле.</p> <p>Своју је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева изв |
| ла неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко |
| S} Бре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле! |
| Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био при |
| ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита с |
| ан!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.< |
| <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турч |
| а је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, о |
| b n="71" /> јуначки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се кр |
| лаги Творче! — тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваш |
| вади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то |
| ај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, вој |
| те Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин |
| у ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде |
| S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу с |
| естано његовим трагом.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што б |
| ој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што бо |
| .</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а ка |
| ако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то дев |
| {S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваш |
| ан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са вел |
| леним плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор п |
| Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људ |
| одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p |
| харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и више повија поз |
| и то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита сам |
| кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да |
| Нека тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лет |
| е измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право |
| платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време |
| црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</ |
| ораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Ми |
| је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону ја |
| ти; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} |
| араца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несно |
| четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хла |
| аквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде |
| а својим видео како под ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је |
| дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p |
| са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни звезда |
| сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћута |
| јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и нај |
| очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.< |
| лукавство такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу в |
| ко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише спаса у свом |
| рдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на |
| га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како |
| пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са |
| спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше |
| мах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле |
| подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах зб |
| јни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ |
| Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко, |
| и кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш |
| мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Оп |
| аганом а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе с |
| бровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмако |
| уд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих беше ве |
| у је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и о |
| јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу овде.</p> <p>Та |
| говори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу о |
| ху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој та |
| сјајни звездани одломци при свом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим другов |
| а спољашност морала је скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и |
| он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко одело б |
| а тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваља |
| валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Рус |
| војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитав |
| /> <p>Но сватови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињен |
| ој рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право |
| како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да |
| ад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефе |
| ече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече М |
| ана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху он |
| штву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу в |
| p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни |
| добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{ |
| ма где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Д |
| <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> |
| жао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Ми |
| турске великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа пре |
| више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад ви |
| се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, |
| рског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендил |
| затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког продирања кроз турска села стигне у |
| живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више |
| ко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за тре |
| е овде неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, он |
| се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и |
| ећ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им |
| е, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дил |
| ју по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових п |
| е већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци |
| тора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао |
| а се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се |
| а ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ ов |
| сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се о |
| му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко на |
| веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости |
| ту од преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придруж |
| чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи што |
| устахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши |
| ећ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој кора |
| дружише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући пл |
| танију по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S |
| у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку о |
| мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много теж |
| а га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и с |
| вила би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже |
| ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, ч |
| а нису ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буд |
| убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још д |
| пусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио д |
| акву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чу |
| напасти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који их обавеш |
| ље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења одмах закла неколико |
| це они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову |
| е од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова ро |
| пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узм |
| већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на пле |
| ћ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће |
| му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је |
| рили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: |
| у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста |
| ма Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у обли |
| ши скоро половину свога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Гледају |
| ђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер- |
| му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и са |
| астирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зракова — не |
| вни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено непријатељство и последње време беше веома |
| да Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то бр |
| тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње |
| харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде сво |
| игљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики о |
| ше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те |
| са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два син |
| часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!...</p> <p>Надзорник тамнице, у |
| ише из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па |
| ош при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи к |
| тку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мр |
| којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко |
| једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад |
| ви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, одакле би |
| оложењем, одмах одмах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством није |
| ане бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова ба |
| он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паш |
| јзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бесних Турак |
| у они управише свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху |
| још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срб |
| раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би |
| у и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде прод |
| ени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за тим преко |
| а то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p> <pb n="51" /> <p>Већ у проле |
| е лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Миле |
| <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Ми |
| пустош.{S} Много је српских синова тада пало испод њихових разбојничких ножева, шта више, бесне |
| м завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равн |
| рија.</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} О |
| бегство правце хајдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у р |
| јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално корачајући напред.</p> <p>Мицко им се ода |
| у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни |
| мах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшно ускомешаше.{S} Изненађен |
| дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко хар |
| Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, војв |
| долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим о |
| ити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, к |
| тно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним |
| иш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко у |
| Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским |
| и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина |
| — прелетеше грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкр |
| а какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горући |
| ијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p |
| } Сву своју младост претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, које |
| Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, па и |
| гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка м |
| бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и н |
| кадија.</p> <p>После неколико тренутака пандур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад дад |
| собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кад |
| мана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече |
| н ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њем |
| умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамни |
| пали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини по заповести и кад сви бегови задима |
| <p>— Нека уђу! — рече кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман |
| ед вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури |
| — рече кадија са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може сло |
| нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура!...{S} Разумеш ли? </p> <p>— Разумем, светли па |
| искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> |
| вору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија |
| мо к њему твога зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> |
| длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! — р |
| јина мора се извршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одм |
| артинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и стадоше на два корака иза М |
| а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.< |
| вадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.< |
| p>Чим беше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка. |
| кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а н |
| ивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Ама |
| ах пљесну силно рукама, позивајући тиме пандуре из предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, може |
| присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни |
| !... — муцаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., мо |
| седећи непрестано посматраше презриво у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па к |
| и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни поме |
| сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамни |
| као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадиј |
| низно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="34" /> |
| ски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седморицу од ње |
| своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине |
| у! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соб |
| вши и окренувши се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним р |
| арац, пољубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање |
| еху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах изведоше Кузмана и отераше у тамницу.</p> |
| кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубо |
| те им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да изврше нало |
| аше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</ |
| валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, о |
| руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зв |
| туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта онесвешћена с |
| рив! — муцаше Сима, превијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кад |
| е препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би |
| луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини по заповести и кад |
| он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади |
| сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним |
| тпуна расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење |
| о.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног |
| ланина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не |
| Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место |
| сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу о |
| у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно |
| } Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педес |
| баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, издадох!...</p> <p>— Ког |
| е, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} |
| јатагана... јаук и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сас |
| он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим раз |
| ије за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љут |
| они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано арапским словима, а поред ње на |
| к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креш |
| женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, д |
| и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</ |
| тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и становници у |
| гови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда м |
| које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову |
| ре у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега |
| ва се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и је |
| мети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} |
| се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платн |
| ог трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да |
| м се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце ба |
| све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арап |
| обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> |
| и код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те |
| у велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи приј |
| и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га зај |
| Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвест |
| је млађим људима као пример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свра |
| кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклет |
| јатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хид |
| аручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше |
| и као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га |
| и царски одметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турско |
| је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намер |
| нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p |
| како?!... на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике |
| онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те их |
| а.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је са |
| S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе кол |
| о не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да о |
| ода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оруж |
| Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а |
| аху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима |
| си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p |
| — Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!. |
| тере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Са |
| му остали.</p> <p>— Нека уђе! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, |
| ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће н |
| вом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспокојству од онога дана, ка |
| синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, чес |
| Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимба |
| д баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, оп |
| о лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одма |
| јући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се не пла |
| Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој дру |
| } Ти си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, |
| ... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Ста |
| , синко!... које добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће д |
| и, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбој |
| ови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На вешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аг |
| кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, којима је био за |
| наста договор између валије и присутних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се |
| се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али |
| обом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди д |
| сле оволиког јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у њег |
| ћ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова |
| кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима |
| и од њега одговор.</p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а з |
| ком нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{ |
| за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, син |
| је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — про |
| било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још ис |
| и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко прост |
| ио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, ч |
| хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово |
| сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће |
| е по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше од |
| ко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{ |
| као, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и |
| је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуд |
| дном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, ка |
| прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах ј |
| ар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицк |
| Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодостојници као и сам валија, |
| да би што више наједио валију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> <p>Валиј |
| де.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници страшно се узврпољ |
| уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах по |
| д вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад |
| амером он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће |
| Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише |
| оци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад саз |
| огла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану д |
| </p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, гд |
| дмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједн |
| пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пу |
| гањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше |
| је знао колико има ланаца земље, колико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имањ |
| развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њива и осталог |
| од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од пит |
| ли бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само вре |
| рузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и туж |
| узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зваху „Краварем", је |
| } Разумеш ли? </p> <p>— Разумем, светли пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова |
| паша!. — На вешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — В |
| у намеру.</p> <p>— Сабанајрула, честити пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њ |
| гову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша ве |
| зналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотињ |
| у његову намеру.</p> <p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу |
| >— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Миц |
| Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како |
| <p>— Још како!... зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учи |
| та је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обе |
| Видински кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник |
| рула, честити пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу |
| вши — са радозналим погледом посматраху пашу, очекујући од њега одговор.</p> <pb n="42" /> <p>П |
| па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</ |
| >— Чудновато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, ка |
| ђоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно п |
| да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l |
| ке играху, са најграциознијим покретима певајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти |
| сме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дођ |
| ли... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке", неки се договараху о нечем, |
| једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад сврше |
| и забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се |
| око петнаест!...</p> <p>— Оружани?!... педесет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — п |
| је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ’ непријатељске |
| — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова ма |
| лигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вече |
| и многим местима?!...</p> <p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</p> < |
| у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије |
| ижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се |
| скривена и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} |
| целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" /> ист |
| јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих ју |
| 24_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml:id="SRP19024_N8"> Исти и с |
| Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је |
| у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кул |
| е одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да |
| непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у о |
| е и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођ |
| аз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо но |
| лико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој при |
| емо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати т |
| неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељ |
| Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавај |
| е на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко вре |
| је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све |
| сусрет.</p> <pb n="59" /> <p>— Здраво, Перо, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко |
| p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуба подизаше к неб |
| <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} |
| е руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак |
| ању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје |
| последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ |
| мље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Пру |
| беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се св |
| ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву сво |
| се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — клицаху |
| агушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати н |
| еколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова ве |
| раву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце |
| ад подиже и читаве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош |
| p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше овај пламени ветар, других облака |
| јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок чо |
| еше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у |
| .</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још |
| м местима створише се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у |
| ођоше.</p> <pb n="197" /> <p>Сметови од песка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра би |
| том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, |
| слећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима сли |
| ео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи ус |
| е ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко |
| сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни ви |
| .{S} Сем врло пространих <pb n="145" /> песковитих предела у овоме делу пустиње налазе се и чит |
| иви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брз |
| Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} |
| ски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p> |
| ји.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали |
| да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а |
| све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни кор |
| но весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Си |
| наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, |
| радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им |
| и и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где с |
| њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку мили |
| д ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори. |
| умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За н |
| а нека тајанствена суморност.{S} Умилна песма многобројних птичица престала је.{S} Место ње сад |
| Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћ |
| крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше б |
| ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S |
| дносио њихове узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би катка |
| Место грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у ст |
| ајграциознијим покретима певајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> < |
| p>Сад забрујаше на стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздраганих срца младих девојак |
| ли најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови горски |
| и, те сад радосно извијаху своје умилне песмице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} |
| птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено пос |
| оче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пр |
| <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бл |
| ина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да в |
| на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> |
| о је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, које беше кади |
| p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тих |
| а послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева ш |
| нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмо |
| рашан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јунач |
| и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам |
| ици далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован |
| је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гл |
| ди скоро половину од оног новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед с |
| то пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу по |
| ових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду з |
| да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки убија |
| ubSection" /> <p>Чим беше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорником од тамнице пођу д |
| ијих Мицкових пријатеља.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшиј |
| ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а |
| који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше речи Михаилове, чудећи се.</ |
| дмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових пријате |
| ао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те |
| .</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, |
| ога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит. |
| — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> |
| Здраво, пријатељ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> <pb n="59" /> <p>— Здра |
| рђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов |
| му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријат |
| прекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му позн |
| ру и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице |
| , па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах |
| ом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина гус |
| Страшни?!... </p> <p>— Оружани!... око петнаест!...</p> <p>— Оружани?!... педесет?!...{S} О ћи |
| а тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да би човек река |
| изненади, кад опази у својој кући преко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућане по |
| и, или какав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непрестаном путовању они најзад наиђош |
| и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у |
| d>II.</head> <p>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, |
| су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивање нове потере нису заборавили, ј |
| бог њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се |
| аша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са |
| етник, што покла онолике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче оноликој |
| ам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало поро |
| ажећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{ |
| мо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се са својим заост |
| ник, што покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главо |
| , храстова, китњастих борова на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини ви |
| жана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| рави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би |
| еше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса по |
| и <pb n="45" /> онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној |
| ра, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху на „харамб |
| ој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављиваше харамбаши Ми |
| ...{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега ника |
| ше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла. |
| сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неко |
| ћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђ |
| добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. годин |
| и не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викну |
| што то, нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, д |
| тињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева бу |
| не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева уз |
| ева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било |
| се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скину |
| ... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</ |
| зо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би го |
| е на жеравици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направише један богат доручак. |
| утака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о д |
| о да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита они |
| ратког одмора, пошто рашчистише са оним печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао к |
| нова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и п |
| о, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? |
| веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стра |
| брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева |
| и улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p |
| еру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док |
| > <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпат |
| е легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p |
| пуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуј |
| Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његов |
| има.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума, тек ов |
| ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли |
| многим другим, продирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наилазили |
| агу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим прав |
| главце, силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинк |
| p>Овако продирање преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских кланаца траја |
| у пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена |
| очео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни ј |
| /> <pb n="133" /> <p>Грдна пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} М |
| ом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше неколико њих на ка |
| оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана |
| овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга |
| .{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње остатке земљине |
| створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора |
| оро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} |
| а од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинск |
| таде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењ |
| лижаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n="173" /> <p>З |
| арош изгледаше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су се белили застори на проз |
| ше ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вам |
| во у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је п |
| ије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} |
| чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p> |
| одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикуп |
| а спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад неви |
| епог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније н |
| света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо |
| тра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бац |
| уд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био умо |
| и, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче |
| ни план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не п |
| ана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут |
| Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрну |
| ојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем |
| ки разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... х |
| а му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћ |
| авимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразни |
| ну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си т |
| са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она |
| да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви с |
| еше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их нап |
| дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господ |
| олико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — |
| идећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано око оне његове ране.</p> <p>— А што |
| екаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара |
| том, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто. |
| а даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачки |
| ати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они |
| на ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви |
| о овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена |
| неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом т |
| ад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто |
| знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <milestone unit="subSection" / |
| до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опр |
| te xml:id="SRP19024_N11"> Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Беог |
| e> <note xml:id="SRP19024_N11"> Када је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је |
| о безбрижан пут изненада заустави силна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава с |
| ов.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе |
| а, но у истом тренутку изманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослов |
| </p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да |
| трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Михаило, ударајући се с |
| азбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја тол |
| , ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!... |
| то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је виш |
| тарој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све |
| и после овога настављаху се многобројна питања а и одговори <pb n="152" /> између ове светине и |
| јатељски поздрав надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања |
| да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Чита |
| ого што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те |
| уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> <pb n="165" /> <d |
| вао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p>— Из Србије! — одговори м |
| бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала |
| грљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово и |
| е но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер ј |
| примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, си |
| ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи |
| <p>— Како, како?!... на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од |
| живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже |
| ..</p> <p>— Кога?!... шта?!... казуј! — питаше убезекнуто Сима, преплашен Кузмановим речима.</p |
| а у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго им |
| p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</ |
| .{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Д |
| реко зида.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да |
| ут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да |
| неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико |
| међу Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S} У самој |
| а имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама |
| јем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по |
| ојима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапски |
| у, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да пра |
| рмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од |
| че, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде |
| вио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава |
| окољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање |
| а труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати |
| рави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При |
| аше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу зем |
| ануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из |
| око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рамену марти |
| о не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но и |
| чи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на |
| Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђ |
| када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но о |
| е! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то |
| у, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах ско |
| беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали ст |
| Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека само крч |
| кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да |
| два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараш |
| д улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађењ |
| ne unit="subSection" /> <p>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје |
| , а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <p |
| Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који |
| ка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађ |
| ледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би за |
| е само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљу |
| параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа од |
| а би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ћ |
| било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кре |
| осматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Уза |
| есец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све што се на земљи деш |
| ер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки |
| ње и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих по |
| мо сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад он |
| јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када га извукоше из куће и повед |
| ће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није |
| Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{ |
| у се сви задубили, посматрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратим |
| он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге |
| ака од врелог песка, који подизаше овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко |
| сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и о |
| ецом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа поч |
| чани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан с |
| и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом пуним чежње.</p> <p>Можда М |
| на глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњ |
| целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у ов |
| ло па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара |
| .{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу са |
| а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.</p> <p>Пу |
| вако срамно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих. |
| аздрагано срце њене узбуркане осећаје и пламену љубав није могло овом приликом ништа да разбије |
| ремо непрестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо л |
| оће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији вет |
| а својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајра |
| јна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк |
| ра, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут |
| они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или ру |
| н целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њ |
| био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако |
| агради лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружино |
| .{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и |
| ме изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дру |
| сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много после |
| и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, |
| ло дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само ј |
| ам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву пре |
| Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> |
| 2"> <head>II.</head> <p>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко |
| .{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Миц |
| као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својом дружином не |
| S} Негде је морао и преко самих снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p |
| вним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу нај |
| па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху |
| од липа, храстова, китњастих борова на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој пл |
| улогори се међ’ планинским кланцима на планини Ниџеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора живео |
| позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигну б |
| у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало д |
| ба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| њи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни своји |
| сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и беху к |
| од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватр |
| /p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах појуре на Турке и нада |
| мартинака у маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњ |
| Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за ов |
| и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму |
| земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и п |
| ако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакве случајеве |
| ко исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да п |
| и после неколико часова улогори се међ’ планинским кланцима на планини Ниџеру.</p> <p>Недалеко |
| да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, н |
| у близини његове куће, улогорисан међ’ планинским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по в |
| би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала |
| Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, налази се повеће село Јаћим |
| ј стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко сам |
| есносан.{S} Место оних бујних и хладних планинских поточића, место оног дивног биљног шаренила |
| брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једн |
| се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакр |
| а се беше улогорисала на самом подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим |
| та када једном, после његовог бегства у планину, разговараше са својим комшијом — Милојком:</p> |
| га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Ми |
| е, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улого |
| ва.{S} Нико није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег оп |
| м мислима Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико |
| а убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се вр |
| доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није ни |
| заједничког тамновања почеше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамни |
| ва.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски и |
| чи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! |
| звалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он св |
| у несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више ле |
| Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Ми |
| убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>После неколико тренутака |
| а је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово м |
| зговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину. |
| нога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугар |
| им његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са |
| </p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Б |
| рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са с |
| " /> <p>Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док |
| Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изненађ |
| лева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више пр |
| ре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. </p> <p |
| празнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још |
| Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, не!... |
| ењем и под утисцима грозних предрасуда, платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао у |
| p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> |
| {S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше |
| страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и ве |
| а...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и бр |
| а тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино |
| загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фиста |
| погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало к |
| ац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше. |
| очне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Баците поглед на другу стран |
| е у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко из |
| ови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћа!...</p> <p>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у |
| <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но |
| који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим |
| рели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак |
| енуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они |
| беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} |
| ане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на све стране својим јатаганом.{S} |
| са у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, н |
| {S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> |
| !,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моме |
| S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну |
| p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана |
| олику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p> |
| ије ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког д |
| </p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки |
| е на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Господару |
| обро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалос |
| т искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попад |
| ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико |
| а својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје груди, |
| ујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Бе |
| е јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молб |
| аху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше у овом тре |
| амбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На зап |
| ави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!... |
| Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете |
| ач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде |
| је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} |
| S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму во |
| ли својим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима одавно нису |
| угог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате |
| .{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после ово |
| ето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто |
| арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и |
| оји већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки убијају њихове најмилије сроднике, па |
| ружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одав |
| муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене р |
| еколико дана, очекујући на свој омиљени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша прес |
| ст још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се хват |
| } После дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болес |
| } Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе |
| је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном касу трчала изгле |
| Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре н |
| извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и |
| је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много |
| дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од |
| конаку, кријући се непрестано уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше к |
| а ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S |
| {S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко |
| ећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну планином. |
| угови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанка.</p> <p>Заи |
| е.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, п |
| одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, к |
| Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова |
| ло. </p> <pb n="12" /> <p>Пуцањ читавог плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се п |
| правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли М |
| } Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри ја |
| порише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још б |
| ртинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре нап |
| м жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет |
| ом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљави |
| својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак |
| чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Р |
| } Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непре |
| еше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планин |
| дини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете |
| абрени појуре свом жестином и обарајући плотунима масу Турака улетеше смело и у саме њихове ред |
| паше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је ш |
| ћи напред.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрз |
| Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гуж |
| са својим друговима коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благ |
| м, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свиј |
| оји јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко |
| се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!. |
| се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах изведоше Кузм |
| а.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на |
| оклони.</p> <pb n="35" /> <p>Сад кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. |
| гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је мо |
| <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пандуре из предсоб |
| Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмању |
| акав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И з |
| мрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак |
| ти.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улицама ужурбао се |
| јући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло путовати, сви се сложише |
| аје прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година |
| ровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чи |
| ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </div> <div type=" |
| } Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Миц |
| } Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном мес |
| ну: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних звуко |
| зеленаш показа још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката. |
| кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Ср |
| } Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полак |
| управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> |
| ка бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP1 |
| е, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане. |
| ве у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста м |
| ели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш сл |
| г дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за |
| ора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање |
| лаве покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела |
| гли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пр |
| овог дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи |
| и борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветера |
| ле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако |
| .{S} Једно непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његов |
| ада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек ко |
| — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момко |
| а се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам |
| у и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће с |
| продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра |
| ице и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на боји |
| чи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па... |
| е сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, прошаране овде-онде |
| илично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Миц |
| д у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> < |
| воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни помор |
| траха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина |
| о лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећах |
| Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да |
| рата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се |
| а бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин |
| дише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупч |
| и принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, |
| После подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште |
| ?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хв |
| ија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p |
| — Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко |
| о и тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу.</p> <p>После подужег путовања дођу д |
| а скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико тренутака изађе из ку |
| мао је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледат |
| је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, |
| му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже јед |
| на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да |
| воздену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту с |
| хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одмо |
| Калафату.{S} Разместивши своје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он од |
| ом месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу ово не |
| му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка |
| кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике |
| да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра |
| етко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверн |
| у коју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу т |
| {S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што |
| <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на |
| ровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођо |
| аве са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у |
| камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Т |
| а и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове не |
| титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и |
| дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада вид |
| и.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко у |
| ... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А ста |
| рбу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силн |
| онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше пок |
| p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је један међу њима умро од ја |
| изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад рас |
| .{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. |
| аци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још не |
| н вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му бу |
| стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове д |
| очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, |
| песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Вр |
| твену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњ |
| ао из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан |
| — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па п |
| на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свали |
| сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват ти |
| рапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> |
| зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче |
| тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...< |
| ве до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице |
| јим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према в |
| и а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у то |
| > <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узви |
| — Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа н |
| егови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи |
| мирисне љубичице, прошаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах о |
| незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљ |
| рцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран |
| ако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он |
| сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће |
| аћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у к |
| спушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој |
| о сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке |
| Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њи |
| из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урмовим дрве |
| на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права бла |
| лога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Д |
| и уз пријатељски поздрав надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног позд |
| у реметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморн |
| за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, |
| лазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да |
| Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту |
| чин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђе |
| као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како је оно царс |
| и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S |
| адише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицк |
| а је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> |
| Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две крав |
| мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата.. |
| ури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> < |
| су се приметити неке суве травуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дуб |
| говима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После неколико |
| од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме о |
| <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта же |
| има дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом |
| бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ва |
| јутарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један грда |
| у именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута ка |
| ко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да м |
| итав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумртви од грозних дневних в |
| Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже |
| ија пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из с |
| секли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</ |
| већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице к |
| Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушав |
| сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.< |
| н да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране |
| це поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стран |
| одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> |
| {S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> |
| дана овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над ово |
| иште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које |
| {S} Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова од шатора, испод којих се скриваху д |
| ском.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, |
| е поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни св |
| ! — тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— |
| екао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколи |
| вијаху своје умилне песмице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем |
| днем снага ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама турским.</p> <pb n="203" /> <p>Ове |
| је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарил |
| брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — ви |
| <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно кој |
| едоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се остал |
| рече домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми с |
| у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" /> <p>— Милоје, Стеване! — |
| аше но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако |
| p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, |
| и свом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџ |
| Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед бе |
| стално настанио.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах г |
| ћим турским пијацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, о |
| приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући |
| чан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигош |
| в или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одгов |
| оји је целога свога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког |
| в глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са златницима, зв |
| ана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он |
| руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се јед |
| S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све што се на |
| внем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и |
| ивији.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијуг |
| .</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући рук |
| ева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пу |
| з веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од З |
| доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по много в |
| ко испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Ста |
| аг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова |
| огледом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума |
| ло крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија |
| стало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, распитиваху о њему ко је и ш |
| тно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун |
| бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се |
| људскога створења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њ |
| ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде. |
| невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, |
| десет дана од како продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никак |
| сницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа је |
| римете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад жур |
| Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њему п |
| служити својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са мле |
| ко стола и почеше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овд |
| ође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} |
| те врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> |
| се мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа.</p> <p>Надзо |
| Све укућане повезали па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и моле |
| оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут |
| ази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а о |
| љених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова |
| > <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за |
| Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и ка |
| } Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су |
| а се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми ка |
| аху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пустињи месец се појави и млечним своји |
| ле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</ |
| ху све укућане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступ |
| одина мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се сми |
| то пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабач |
| е тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, |
| не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и |
| </l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је пре |
| пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за |
| се белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором |
| вљен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули |
| уо, јави одмах управнику вароши.</p> <p>По заповести управниковој умрлом ефендији свукоше хаљин |
| би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је р |
| тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са |
| дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си наме |
| вати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога вре |
| у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број |
| на а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то ве |
| е пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога се |
| конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници |
| о времена са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо п |
| и магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај |
| сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и оставља ус |
| за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се |
| е.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред |
| <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам рад |
| сподару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико мес |
| пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!...< |
| ећ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Миц |
| м одржао своју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку |
| је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те |
| да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да |
| тног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мо |
| оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> |
| кву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у г |
| Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, д |
| pb n="92" /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублаж |
| ноги Турци одмах побегоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им бе |
| уна кућа...{S} Турци!...{S} Све укућане повезали па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — |
| ружаних Турака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково |
| Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнаје |
| о није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му своју намеру он ниј |
| примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима.</p> <p>У једанпут |
| мио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када ј |
| ви неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p> <p>Разговарајући тако стигоше пред собу и |
| ам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим |
| познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и свој |
| <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но |
| , па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} |
| да дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно н |
| мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стра |
| , да окрепе своје малаксало тело свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима, да се |
| остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и до |
| овој чети.</p> <pb n="50" /> <p>Са тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана |
| у планинских огранака Малеша, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са св |
| је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано арапским словима, а поре |
| европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, к |
| ицом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста слу |
| > <p>Костина кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ н |
| гова дружица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погледом уп |
| <p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна заж |
| оглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S |
| станом путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским ва |
| нађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља.</p> <pb n="4 |
| овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико |
| поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је причао свој |
| има.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и н |
| најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Баците погл |
| како не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да с |
| /p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепа |
| или, посматрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста и |
| е да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до |
| ришим — обрве спојене па се изнад очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, |
| по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само но |
| ... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна |
| , из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не преста |
| така сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини |
| прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му стар |
| ста... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па |
| једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им н |
| ојавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватр |
| S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} |
| поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; т |
| корачаји испред себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још неколико |
| ваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, је |
| S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре свом жестином за њ |
| брасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — место, које ро |
| зебњом очекивао сваког тренутка Мицков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако т |
| а Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, |
| р и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — проша |
| На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон вој |
| е велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{ |
| мир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p>Турц |
| а путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да ба |
| ло да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</ |
| положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још г |
| е неге обојица се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху |
| ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је |
| се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма кол |
| о само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за ов |
| дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од с |
| S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео један створ, живела је Зора, која |
| и звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре |
| гура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостали део земље на ви |
| ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb n="176" /> <p>Мицко је копајући |
| ора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху |
| а и коленима.</p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p |
| ="197" /> <p>Сметови од песка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада |
| ше он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и |
| /p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изглед |
| ију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине М |
| хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише |
| <p>Турци већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши за собом масу својих покланих људи.{S |
| слободно, јер се обесни Турци морадоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, би |
| ко и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сиг |
| викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и |
| пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише својом в |
| адоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаг |
| Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> друго д |
| е га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p> |
| ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би оста |
| о ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а |
| не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беш |
| , гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ни |
| е Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и ње |
| p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се састави друга |
| лед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Туни |
| ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— |
| јаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... нећ |
| апке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће |
| лику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући узнем |
| е у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре |
| ећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — |
| турском крвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да |
| ђевском уранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> |
| а је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој ра |
| в а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом п |
| ва.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се |
| } Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турц |
| прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама! — викну М |
| ну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — о |
| таћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> < |
| оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред оста |
| ње врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јур |
| лониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ра |
| још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах |
| , успављује.</p> <p>И нехотице управите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрк |
| какво платно широм разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало |
| ћи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.< |
| ице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одго |
| ка, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опоми |
| ад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни после тол |
| их све разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог спаситеља свог.</p> |
| <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој б |
| коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани к’о раз |
| p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, пониз |
| не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.< |
| љено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, чисто вам страх задаје, к |
| едан од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} |
| стаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" / |
| о као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, |
| ута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти оп |
| ворише, на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>О |
| {S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не мога |
| крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо |
| а овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p> |
| осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, г |
| теља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Ова |
| х очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и |
| p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег |
| упна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дуга |
| м очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потужити.</p> <p |
| људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен болешћу брани од |
| а деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрвављено тело Мицково.{S} На целом телу н |
| људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни |
| ве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси |
| сна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он |
| рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико тренутака не |
| речи одмах сви присутни управише своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то |
| учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у |
| баше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних |
| ејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Миц |
| сто мађија! — одговоре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили ов |
| авати, док најзад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затв |
| р га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурн |
| ћи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбриж |
| уго посматра, својим пламеним очима, са погледом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико да |
| о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, |
| — Ово је момче невино, — рече кадија са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дир |
| у свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од њ |
| мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче |
| о се тргоше, па зинувши — са радозналим погледом посматраху пашу, очекујући од њега одговор.</p |
| цко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље којим је обрасто извор и х |
| о немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивал |
| се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb n="70" /> <p>При овом нападу на магаци |
| неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та ра |
| његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Р |
| није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Мил |
| Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа |
| иву Турака.{S} Једно непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње |
| Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш ка |
| оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће је |
| ро половини задругара није могао ни име погодити.{S} Читаву трећину села заузимало је преко три |
| а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, Станими |
| ри.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се |
| е док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи ј |
| шена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одстрањен |
| мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем ле |
| а се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо ја |
| зманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ |
| и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, |
| оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> |
| S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP1 |
| е деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће |
| а овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, платио испуњење својих |
| </p> <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни |
| се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог предговора рече им: да мора |
| ија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p> <p>— Станија?!...{S} Станија?!... ја не знам! |
| ојим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти пока |
| Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако по |
| зидине, јер је очима својим видео како под ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема |
| ор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радоз |
| кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтели причати прич |
| ово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све виш |
| <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор раза |
| а је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са својим добровољцима своју хр |
| д Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина |
| ори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p |
| поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму |
| Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част |
| во тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд ко |
| земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше опазио ј |
| лепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог раста |
| ши их неколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, |
| и велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од она |
| а својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапш |
| и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежа |
| а окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, с |
| бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са |
| — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> <p>— Тр |
| које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вре |
| пет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако пров |
| а по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то су обично обувале лаке опанке, пре |
| о пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљен |
| масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени |
| } Фатима!... — поче опет муцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Ми |
| гради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих те |
| н јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} |
| {S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарен |
| ливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се |
| али.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, н |
| ране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуба под |
| м, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског песка чисто је саг |
| вориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окре |
| есак се на неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више за |
| већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па |
| та.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше овај пламени ветар, других облака није ни било |
| му на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солуну не има јунака,< |
| </p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под теж |
| велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, диса |
| о да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и тр |
| рмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за трену |
| већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се |
| ри да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турц |
| ови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љубав, ко |
| .{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њ |
| ала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се беше |
| н, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост непознати човече, — |
| воју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.< |
| чинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило би ма |
| >Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунил |
| рпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше о |
| ладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не |
| вали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу |
| бу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фати |
| утака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцках |
| мчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно |
| јску, која се беше улогорисала на самом подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало приметити |
| стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који т |
| и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска вој |
| далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, налази се повеће с |
| естано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, |
| о само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по |
| и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и |
| о опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је ов |
| орник тамнице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклав |
| себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> |
| је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} |
| ј, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџ |
| почеше да разгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да |
| ико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен |
| ј трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеж |
| ну тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад |
| је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође |
| .</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пи |
| тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упоз |
| оју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро чо |
| иле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчаг |
| амом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле ту |
| ље и турпију између пукотина од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљен |
| ида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бу |
| ни, пропуштајући дневну светлост у оној подрумској помрчини, изгледаше им у први мах као каква |
| о, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намуж |
| очеше прикупљати око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом |
| колико дана од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послуж |
| њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар |
| окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о |
| нова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био само овог ј |
| ори у једној пространој тамници, управо подруму, који беше нарочито намењен за разбојнике, који |
| каница, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладне |
| са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Миц |
| ци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и о |
| ви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко |
| а свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се так |
| реместе.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш |
| да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p |
| ве има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше испред војника право у ону хладн |
| ирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском м |
| ец шета по звезданом небу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на |
| ма о овом краљевом налогу.</p> <p>После подужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата |
| чудећи се, слушаху. </p> <p>После овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчан |
| !... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег разговора са начелником Мицко се удаљи и оде пр |
| е дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора да се дигну к |
| али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — |
| , а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта онесв |
| ...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео по |
| p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређ |
| аше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад |
| дил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, вој |
| ајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одговори јој Мицко а |
| дње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљ |
| оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... немојте!.. |
| звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као на |
| {S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће |
| > <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових у |
| брала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Куз |
| год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њо |
| за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} О |
| срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да |
| војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и и |
| и једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то са |
| откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали друг |
| ицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку преко т |
| рај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше вра |
| ви.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не |
| кушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после |
| рца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном |
| друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До с |
| после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто М |
| едати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши |
| јом војним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.< |
| <p>После неколико минута Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који б |
| S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи |
| ће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од |
| >Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све |
| кочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са с |
| ко издвоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од он |
| наци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звижд |
| мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти |
| ш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља |
| м па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> |
| е увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја |
| ало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви |
| -беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети |
| о а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право к |
| га ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га извести |
| миљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак ј |
| почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при раст |
| е ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сјајног пријема и угошћења од неколик |
| ру, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S |
| рке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> <milestone unit="subSection" |
| мљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хва |
| им ударцем сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но вел |
| инише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он о |
| српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендил |
| злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само двојиц |
| ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше сво |
| ашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде с |
| p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, |
| хим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских |
| азак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро |
| оју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заис |
| — Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских хар |
| .</p> <p>После оваког срдачног састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју же |
| ли-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где |
| </p> <p>— Напред! — викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</ |
| ном а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце |
| ни се спремише, узјахаше своје камиле и пођоше.</p> <pb n="197" /> <p>Сметови од песка променуш |
| ина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пе |
| н са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} М |
| ровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим |
| вежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потраж |
| о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.< |
| на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео кра |
| /p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И |
| Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он |
| — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и покази |
| /p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза рушевин |
| } Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака |
| жаних пандура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први |
| но одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољ |
| ој кући.{S} Остали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара |
| мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да с |
| а тако уједињеним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ |
| лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише М |
| да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} |
| о.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаиј |
| ...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожали ни једног српског злотвора па недај им ни да зин |
| ву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и |
| са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеско |
| једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га |
| требно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турског насиља.</p> <p>Прешав границ |
| Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне н |
| су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере |
| пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.< |
| попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изруч |
| ла!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јур |
| у моменту стропошта са предњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силн |
| ћини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је са |
| озна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Ста |
| ху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше |
| вој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељ |
| ква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се пос |
| аги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и |
| остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, д |
| сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, м |
| знајући за његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својо |
| о границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко |
| о боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер |
| цку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и |
| м сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељски поздрав надовезиваху и по које питање тако да је био ве |
| зговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две |
| ype="notes"> <note xml:id="SRP19024_N1">поздрав. </note> <note xml:id="SRP19024_N2"> псето. </n |
| , који је хитро односио њихове узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку |
| раво харамбашо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— |
| .</p> <p>— Сабанајрула, честити пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ст |
| у.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задов |
| дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говори |
| чке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто вр |
| уке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог т |
| Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали |
| а жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сим |
| да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p> |
| шности Краља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> |
| Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како је |
| му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p> |
| и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави |
| д му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Миха |
| ко икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му ову ма |
| Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђ |
| Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са својим харамбашом Мицк |
| ање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан од сил |
| м Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подру |
| сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — од |
| сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са сво |
| цко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат |
| заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> |
| а од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради извесног |
| у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познаник |
| /p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да |
| сно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пандуре из предсобља.</p> <p>— Ти, чест |
| , знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Миц |
| много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се ника |
| ећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере сво |
| н доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради извесног саопштења.{S} Мицко с места оде |
| за хоризонт и последњим зрацима својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n="161" /> бегах |
| е навале наоружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у и |
| адници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разго |
| зна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган писну и она |
| ући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне р |
| пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младости, хајдуковали су заједно и де |
| а. </p> <p>Обуздавао је осећаје своје — познавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање |
| дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила. |
| ћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко |
| осни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причањ |
| о учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак: да к |
| лушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим |
| , Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, господине... нећу |
| сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год б |
| из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници |
| н.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља Милана, па окре |
| друм у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и с |
| /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурз |
| обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата |
| е овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> |
| колину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамб |
| за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} |
| о! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода! — пр |
| Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p> |
| — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљин |
| ни почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беш |
| позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто |
| д суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галантериског тргов |
| срце.{S} На неколико дана после њиховог познанства они једно другом и открише своје жеље.</p> < |
| — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Ви |
| — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори |
| :id="SRP19024_N6"> Српским добровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у |
| p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на л |
| > <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше јо |
| камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необи |
| егде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Ј |
| извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и |
| пин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад |
| бије, јер му беше његово јунаштво — као познато још из заједничког ратовања са Турцима, када се |
| му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Ј |
| воме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а |
| осле кратког очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је н |
| огобројни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осети |
| ио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну д |
| ицко им сада објашњаваше и ове природне појаве и после овога настављаху се многобројна питања а |
| успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, |
| кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поус |
| Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} О |
| Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети |
| шчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указ |
| сани једног дана отворише, на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рух |
| ликом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у подр |
| ћи нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као д |
| Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љу |
| е расу по непрегледној пустињи месец се појави и млечним својим зрацима обасјаваше онај једноли |
| у овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних А |
| о улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на вратима и |
| м оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора премиш |
| асне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, |
| т, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да |
| бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године мног |
| да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто |
| а око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турских низа |
| речи није радосно примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове по |
| </p> <p>Сада, када се њих неколико опет појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо |
| ива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> |
| ио у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те |
| ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Осван |
| оме јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не з |
| елом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гуј |
| се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Т |
| ким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Ду |
| аху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар х |
| ле једног сата иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу |
| ољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише се читави брегови од песка.{ |
| ући их на милост и немилост управницима појединих вароши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике бех |
| тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{ |
| етар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извлаче из оних својих склоништа, из рупчага, |
| <p>После неколико тренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивн |
| џијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сир |
| } Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— Слуш |
| аше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшо |
| оворио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове речи, непр |
| а ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад те |
| О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са он |
| и — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог зна |
| душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није гро |
| било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је целога свога века слободно х |
| и његово повлачење са својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотун |
| кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред, па обарајући Турке |
| росто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не мо |
| ци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим во |
| аху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге |
| , нешто северније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека б |
| Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугар |
| пеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мр |
| што западније од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла д |
| ажара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена и |
| бровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући плотунима масу Турака |
| е, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опас |
| ну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли |
| пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафа |
| не у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натр |
| е остали добровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила гр |
| д бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фр |
| дјекну планином Мицкова мартинка, одмах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци |
| они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачн |
| оља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим |
| клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и |
| везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том ме |
| ори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволику нав |
| ога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но п |
| а.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморил |
| мак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, н |
| идео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу. |
| о исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сере |
| сту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћустендил |
| е једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладови |
| <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у |
| оја старија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су |
| досно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>О |
| >Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав |
| нова крила.{S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу |
| прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још |
| ко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз |
| ог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његов |
| оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Ста |
| и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ б |
| е ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са |
| у за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од н |
| иждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало н |
| ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</ |
| или око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренут |
| цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше исп |
| а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним правцем но после неколико корачаји и с |
| еваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јат |
| о сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи |
| опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, остави |
| знавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здраво бра |
| им булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} Стани |
| p>После оваког разговора Станимир одмах појури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислима непр |
| {S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најза |
| слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да и |
| гаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом ж |
| упљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они |
| ли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Миц |
| ских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше б |
| андурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одмах ус |
| и гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престајаше н |
| етили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да би га опет |
| S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>О |
| бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Х |
| Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд си тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Ми |
| .., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда |
| то пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, з |
| е бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p |
| још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ва |
| е беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</ |
| ући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље |
| >— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </ |
| с бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, да вам у |
| кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови посе |
| оше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пиш |
| а небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и |
| ш више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једну облигацију, по којој му он дуговаше |
| мах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> |
| шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије. |
| — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах по |
| му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му ми |
| е Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је |
| еви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје м |
| >На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица њег |
| планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва о |
| говом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки н |
| а! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника једном од судија, |
| <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и показиваше својом руком на источну страну.</p> <p>— Ара |
| из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више мо |
| кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тр |
| рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то је ку |
| о тим местима одакле је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? |
| са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Миц |
| да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању д |
| а Мицко, тај опаки царски одметник, што покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Злат |
| !...{S} То је онај царски одметник, што покла онолике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај |
| <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код сел |
| а!... разбојник!... зликовац!...{S} Што покла онолико наших бегова, што запали онолико наших се |
| ћам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} За |
| дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли |
| главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> < |
| курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв дал |
| д Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са |
| а све стране својим јатаганом.{S} Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и |
| маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са |
| ш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало порогушише око о |
| повући, оставивши за собом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени |
| анима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! викну Мицко, п |
| .{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи |
| е.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили |
| змећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве и ма |
| ла.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике ту |
| раху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— Поклаше их све!...</p> <p>— Слуге?!...</p> <p>— Да, слу |
| харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној та |
| ву Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитавање.</p> <p>— |
| м му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздрави |
| када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb n="35" /> <p>Сад кадија пљесну дланови |
| и, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија им |
| ашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>К |
| ...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а |
| p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p> <p>— |
| х, као са неким страхопоштовањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа |
| Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајес |
| као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало |
| лева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, |
| в.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу с |
| ме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звек |
| сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу глав |
| ишта друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — уп |
| ном ка истој цркви.</p> <pb n="9" /> <p>Покољ.... звека убојних јатагана... јаук и запомагање.. |
| рпски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Ми |
| е котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавиш |
| Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита |
| д непрестаних бораба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која нагове |
| смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, |
| падајући у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту |
| доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, |
| /p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по |
| окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто |
| анима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва пор |
| и, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Како |
| екоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и |
| .{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са таким |
| оћи, девојке играху, са најграциознијим покретима певајући дивне песме надмећући се која ће леп |
| га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и св |
| ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји |
| тоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас |
| пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се |
| ко урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и многим другим пу |
| о и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске ку |
| су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођо |
| на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, ког |
| е набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и |
| д њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста |
| ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје план |
| ндилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му са |
| а прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш пона |
| >— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Б |
| а површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зе |
| шћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, ч |
| д сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина |
| и, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.</p> <p |
| > <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз кој |
| , кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „ |
| о пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облиг |
| вим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак |
| > <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје |
| е се мало одморише.</p> <p>После непуно пола сата наставише они опет пут, али су сада били храб |
| лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарског министарств |
| велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше |
| </p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињ |
| праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун т |
| <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несрећ |
| аним јатаганима и напереним мартинкама, полако ступају у правцу, одакле је тихо звиждање долази |
| и она блаженост и љубав која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи |
| нага.</p> <p>— Боже помози! — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појур |
| и.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он |
| у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција г |
| , да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше |
| а се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „те |
| јзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим врати |
| амичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Другови! — поч |
| пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов бе |
| кочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћ |
| зад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступи |
| ихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна |
| то беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузм |
| ечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се непрестано уз сеос |
| ада све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и |
| и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет |
| идимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им М |
| би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p> |
| е одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које |
| плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си сега |
| живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а ка |
| нзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да што већу |
| гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Д |
| добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се кр |
| спе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила |
| рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Мил |
| Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са |
| ова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно по |
| ли ове превеселе масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује |
| ула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго с |
| узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они |
| а Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега |
| >Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као |
| ен од даљег издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећој радости и узбуђењу један другом у |
| кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким р |
| уле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим скоком |
| ростро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином |
| вим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И г |
| ажите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј |
| неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну премештен у овај крај. |
| о извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без ка |
| га онако снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато |
| оша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руск |
| {S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти к |
| брана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара није могао ни име погодити.{S} Читав |
| морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише |
| м.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> |
| асти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви |
| е га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног новца — преко пет стотина лира и преда |
| .</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слут |
| ао најбистрији и најспособнији за такав положај у тако огромној задрузи. </p> <pb n="89" /> <p> |
| у, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до |
| а пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот. |
| ћом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку |
| породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све |
| .</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> < |
| не и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћи |
| овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је |
| м.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пророка — рече |
| а нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је опет завладао, само се тапа |
| ика коракне на осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти |
| алим непријатељима, са једном гвозденом полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дођ |
| било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није в |
| снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n= |
| лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p> |
| ђу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Бож |
| емирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и с |
| е шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хте |
| беху сакривени по таким рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим |
| у простору двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само један милион становника.{S} |
| S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пун |
| ли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имал |
| попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арап |
| ко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћустенди |
| ахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, по |
| Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточника,</l |
| грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић п |
| о али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... нигде заклона, а и оступање од толик |
| рижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета |
| ного а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S |
| а војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестано очекиваше на до |
| S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарц |
| нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} |
| ојом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један пл |
| е под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>О |
| о њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ |
| дно одрастоше... заједно су увек ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не растављаху се никако, д |
| еше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто |
| игоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим мест |
| , што умаче оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!...{S} То је о |
| ојску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја хра |
| аустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он са |
| дна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и |
| је вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бу |
| и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима |
| и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку.</p> <p |
| м, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише, не хтев |
| као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охо |
| а а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6 |
| крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је ч |
| и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ |
| , баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две |
| ећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... жив |
| жином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми |
| ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно |
| приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди син |
| тпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збо |
| ах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео на |
| } Бог те благословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома заједљи |
| главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да ј |
| ног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицк |
| а, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима пла |
| змана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Бо |
| век! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова |
| <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмам |
| ети толику силину њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, којима се Кузман обасипаше са својим другови |
| о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре стара „грчин |
| ору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро зн |
| n="70" /> <p>При овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор |
| S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни |
| ине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по околини |
| бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а |
| на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се в |
| е, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јуришали су тако |
| {S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим рођен |
| ше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим ро |
| ...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с |
| рпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах о |
| ала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, |
| иполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши и на северној |
| тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенско |
| розио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто к |
| ро зарђане јатагане.{S} Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се ту |
| on" /> <p>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из |
| али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> < |
| ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Ми |
| и је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицк |
| јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> |
| у на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као |
| о је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас С |
| сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу. |
| оволику пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети |
| /p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p |
| не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на |
| у и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети тол |
| не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетал |
| очео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако ми Алаха!... овде |
| е змију необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај ко |
| убио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако по |
| S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртв |
| злочин.</p> <pb n="138" /> <p>Са оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место |
| о развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p> |
| да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево сам |
| сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за к |
| ало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>После дугог саветовања како ће и на к |
| лити.{S} Нико од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни |
| е моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухвати |
| на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} |
| а они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити. |
| не.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напуст |
| ева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</ |
| емирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Г |
| продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно једн |
| езбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом у |
| ош није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет |
| моз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше је |
| теше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек би |
| ија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била |
| Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познајеш? |
| ала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалу |
| Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздр |
| и!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то бил |
| рије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио с |
| о је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> |
| вници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки |
| отив турског насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај саве |
| рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни д |
| кренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуна |
| даривши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече |
| . целу породицу... запалио конак!...{S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, |
| тело храброга јунака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се |
| поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим |
| им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душ |
| ати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> |
| то свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И |
| анастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, |
| аде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчани |
| иви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску воду са Средозем |
| ах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака |
| м знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао |
| Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако славно прође.</p> <p>Сад н |
| ога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно, |
| оже сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо тер |
| и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека стра |
| избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца ту |
| самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицко, исукавши |
| ренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадик |
| увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш |
| > <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба у |
| о време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој |
| ти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ б |
| а му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се к |
| ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши поглед |
| их ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двадес |
| Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> <pb n= |
| ги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем сна |
| година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! осв |
| " /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у |
| га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино |
| јне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфо |
| лова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Ми |
| еху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи |
| о њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајућ |
| релој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дуб |
| milestone unit="subSection" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачн |
| ајући дневну светлост у оној подрумској помрчини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} По |
| е и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошто однес |
| моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше речи Михаилове, чудећи се.</p> <pb n="57" /> |
| амом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико |
| мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљ |
| дети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, о |
| Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</p> |
| p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без ње |
| ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стражара према њему било је готово горе него п |
| кву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и |
| гови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> |
| 142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих |
| иној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Миц |
| Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни |
| допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у |
| ежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицк |
| изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах запале конак и пођ |
| мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> |
| ређени.{S} Остављени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га м |
| Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb n="35" /> <p>Сад кадија пљесну |
| ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!.. |
| м у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажи |
| дмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, |
| ћ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p |
| ех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забрујаше многобројни гласови.{S} И заиста њима |
| одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вер |
| беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био |
| , он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше осво |
| ва људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одма |
| их.{S} Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога старог ратног друга, који далеко од |
| ихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао ј |
| а и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део |
| рсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрав |
| м месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме |
| <p>После неколико тренутака пандур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руко |
| ста мучног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често |
| зна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Ви |
| говори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу |
| још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! — |
| преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb n= |
| арабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође з |
| на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} М |
| решао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа доша |
| сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју стран |
| ше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се с |
| да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка |
| би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху ско |
| песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури тако п |
| пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега |
| задовољили ову радозналост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах б |
| им својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у |
| и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <milestone u |
| сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> |
| а не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арап |
| а, пошто рашчистише са оним печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Т |
| снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несноса |
| јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са |
| о коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом м |
| н, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Св |
| лизу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на је |
| кључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске странке, то се о |
| изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних мартинака.{S} Хладовина богата |
| но шета поред убијених душманина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.< |
| е са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко |
| је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши |
| њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни п |
| <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене с |
| атаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душманина кољући поново оно |
| Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb n="190" /> <p>На ли |
| јајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појав |
| ко и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опш |
| нцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још |
| ђе.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да |
| о дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по |
| није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни з |
| ина наново завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна |
| >Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако |
| „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!.. |
| ворише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служ |
| p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти с |
| , тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну |
| ти натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме поно |
| римакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом |
| о нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних звукова опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се н |
| не очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том |
| , тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина!...{S} |
| да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку |
| а.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако дру |
| } Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по |
| н сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што |
| овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева з |
| у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трп |
| је порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим што је он по нар |
| на, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође бех |
| цко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима |
| ио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и |
| > <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам реч |
| одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин си |
| поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем в |
| ек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{ |
| тинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга на чардак. |
| сподари наредише!... </p> <p>— Отров да попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па |
| да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за ми |
| да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликова |
| јим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После не |
| ш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржа |
| Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ |
| Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од под |
| и, и немогући одолети своју радозналост попне се на стену.</p> <p>У једном крају испод једног в |
| еше благостање.{S} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно |
| већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само заду |
| учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опростивш |
| ако би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер |
| ких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Ми |
| .</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше М |
| .{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за то врем |
| кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — |
| пшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, че |
| /> <p>Варош сама изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесв |
| аци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p> <p>Ов |
| оја чисто опија, хлађаше млађано турче, попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је |
| цку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јес |
| цко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест годин |
| ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — |
| би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, |
| S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло од |
| Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег |
| ве.{S} Натегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигн |
| <p>Хладни зимски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S |
| а извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева д |
| сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да в |
| смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гла |
| на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам хара |
| и бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, |
| о овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у |
| сни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S |
| а из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим човеком, који им за не |
| Овамо пријатељи, овде се можемо на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу лепо нам |
| <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову с |
| нком.{S} Поред дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њива и осталог имања, имао је и |
| разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно св |
| ати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који бе |
| врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њ |
| е једнако хватала несвестица. </p> <p>— Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорни |
| поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара |
| е хартије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли |
| ипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb |
| зман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они |
| уше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски |
| са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душманина кољући поново онога, који би д |
| е право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па ју |
| <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу |
| егне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Сам |
| жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— |
| гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубок |
| један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа |
| се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно сл |
| ом.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="182 |
| и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p |
| то си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много више у |
| оточића, који се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно |
| тив Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени |
| p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало |
| опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њо |
| >Мара и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва доми |
| се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак. |
| ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта арапских.</p> <p>Никако, да |
| <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и |
| о са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше опорављати.{S} Повр |
| да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак који је путова |
| к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега јо |
| p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и по |
| поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално на |
| есковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад |
| ош педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну |
| покланих Турака.{S} Пошто се тако мало порогушише око обезоружаног Мицка, они опет заузеше сво |
| рађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и пес |
| 170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, |
| но место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отво |
| астанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их |
| <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога |
| <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у |
| азиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни кос |
| иних људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— |
| кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би |
| , све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јатаганом растави са |
| к овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како |
| у се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву к |
| али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни помена.{S} Мицко просто не могаше веро |
| птужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог конака!...</p> <p>— |
| то више злата приграби.</p> <p>Многе је породице упропастио он на тај начин.{S} Многе је сирота |
| ави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице у његовој околини беху пропиштале услед његово |
| у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине и радозналих грађана беше веома величан |
| ао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за ова |
| ио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p |
| Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра |
| алити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, бе |
| кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није н |
| Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У по |
| што га он беше извршио над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим |
| ф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли с |
| се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој |
| рочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... целу породицу... запалио конак!...{S} Помози ми, света Богор |
| живала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су |
| , да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он б |
| о, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> |
| од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је састављена ради суђења харамбаши Мицку |
| рамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике и царске одм |
| тних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у <pb n="123" /> томе: |
| о ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! |
| да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет |
| мах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково |
| ни налази њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруко |
| за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљ |
| мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И треба! |
| да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p> |
| ицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама добров |
| гум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанпут узвик |
| вај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет |
| еве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у |
| ку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли |
| ају отпочеше већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним |
| и знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се |
| >С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их је често обилазио, изгледа |
| <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>После дугог с |
| ај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — уз |
| Мирно и нечујно продужавали су они свој посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину |
| етљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној несносној дневн |
| уком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, када им с |
| које се време и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли ви |
| p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако неш |
| своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом |
| услед непрестаног путовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући час по ча |
| /p> <p>Његови пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као |
| у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} С |
| д тада <pb n="53" /> је он често правио посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек б |
| право, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља њ |
| че Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оц |
| уло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухам |
| његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло чес |
| дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Ми |
| ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим ч |
| ао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он проведе овде неколико месеци.</p> <p |
| .{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да се |
| неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше про |
| дмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, |
| о га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} Онако је |
| ве главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет узд |
| /p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се пренеразише.</p> <p>— Ах, |
| пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, о |
| а противно закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После оваких речи рус |
| казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници |
| оваких речи рускога конзула, сви остали посланици и конзули напустише судницу а руски конзул и |
| жаних турских пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — в |
| >— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а |
| лике навале, коју беше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао свак |
| овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прет |
| У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову ствар од турског конзулата у Соф |
| а у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа још |
| појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако сла |
| p>Неколико добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, ул |
| оје беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позову именоване сведоке.</p> <p>Не |
| тавити од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне понова |
| ни.</p> <p>Ето, после толиких ратовања, после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет в |
| се после оноликог заједничког четовања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност |
| не мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали о |
| аљеним чељустима да раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мор |
| усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, опростивши се са свима, Мицко из |
| младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сјајног пријема и угошћења од неколико дана |
| ланове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом подруму |
| ани осећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је з |
| на и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је оче |
| ами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет |
| се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког продирања кроз турска села стигне у варош |
| .... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, громким гласо |
| имао Мицков отац — Христа када једном, после његовог бегства у планину, разговараше са својим |
| а буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са |
| чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, после толиких ратовања, после толиких тешких бораба са |
| </p> <p>И заиста, грозна судбина!...{S} После онаке слободе и <pb n="45" /> онако умилног живот |
| вануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог упињања најзад избише и сунчани зраци из |
| издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После шестомесечног тамновања у Солуну Мицко се укрца с |
| бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух |
| се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беш |
| ваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди источно небо, |
| ко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше н |
| м сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После непрестаног ћеретања и разговора сада настаде нем |
| леба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направиш |
| ого оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је |
| апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог предговора рече им: да морају отићи у онај |
| {S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних звукова опет наста нема тиши |
| заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би п |
| тињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као за |
| <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку поједине зна |
| о вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беш |
| ваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу |
| кне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>После кратког одмора |
| Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово пл |
| им прилика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њ |
| турско страшило.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а |
| стигло и примирје.{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу с |
| већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог познанства они једно другом и открише сво |
| здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S |
| та није одговорио.</p> <p>Неколико дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у буни |
| која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Ара |
| им а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он |
| вари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли д |
| , било оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином и у са |
| побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милев |
| Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало неколико ми |
| , сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n="87" / |
| пет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, после оноликих теш |
| место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка од |
| онајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер с |
| љено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изја |
| , милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да је могао устати а |
| Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на |
| ом окову.{S} Сем овога, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три дана несахра |
| ако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време |
| ада објашњаваше и ове природне појаве и после овога настављаху се многобројна питања а и одгово |
| <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију |
| остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{ |
| товца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1 |
| а североистоку, пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош |
| Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не зат |
| са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ’ планинским кланци |
| а већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> < |
| а о казни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка ба |
| опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци |
| олетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом пролетњем |
| но спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S |
| ења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{ |
| и-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави |
| казиваше храброст и одлучност, која ни после толиког тамновања није могла изчезнути.</p> <pb n |
| било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове |
| р се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и на Македонију.</p |
| оворећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.< |
| арш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом |
| не тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његова ле |
| ема Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, ве |
| о спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Би |
| } Ја мислим, другови моји, — настави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни п |
| — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши д |
| ека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толик |
| та и остварио.</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује |
| олико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном |
| к што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створење у људс |
| <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће |
| </p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" /> спавао, као и оби |
| најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је |
| нувши бесно појури супротним правцем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак је |
| Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сун |
| о опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је бил |
| .</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, |
| ној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.</p> <p |
| е у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто |
| е да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и м |
| ме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања у овом затвору о |
| ри са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустен |
| ошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријум |
| исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома ра |
| времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>После неколико тренутака већ почеше појединци да силазе |
| таде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> <p>После неколико дана од овога, могли сте видети како Гин |
| по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После неколико минута Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хај |
| ије сигурно проћи.</p> <pb n="88" /> <p>После кратког очекивања тако за бусијом, појаве се и са |
| id="SRP19024_C1.4"> <head>IV.</head> <p>После онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицк |
| ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи п |
| ађе оружја из њиховог магацина. </p> <p>После напорног и убрзаног марша од неколико часова војс |
| нало, чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>После овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, |
| имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После оваких речи рускога конзула, сви остали посланици |
| бро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег разговора са начелником Мицко се удаљ |
| планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше испред војника право у ону |
| да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног суђења Коста буде и осуђен и то на дваде |
| не дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро с |
| аура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико тренутака пандур уђе понова са Кузманом |
| вина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лескова |
| ... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Станимир одмах појури кући, веом |
| ија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бач |
| ше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневног путовања наиђоше они најзад и на је |
| удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико тренутака изађе из куће један средовечан |
| и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико недеља дође у тамницу управник вароши и |
| о не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору раза |
| за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путовања од неколико дана по бујном Јегеј |
| илева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Ал |
| т, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој |
| ема приђоше те се мало одморише.</p> <p>После непуно пола сата наставише они опет пут, али су с |
| , као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало |
| учинише и остали његови другови.</p> <p>После оваког срдачног састанка пођоше сви ка Рашићевој |
| иликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место |
| илика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се са својим заосталим друговима в |
| алости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе они, да се то ка њима пр |
| сао свршио може сваки помислити.</p> <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим п |
| били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији |
| м јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гошћења Мицко се спусти са свој |
| Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, |
| еман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног заједничког тамновања почеше тек к |
| слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Мил |
| леднији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непрестаном путовању они н |
| беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове дру |
| а им се немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе |
| кох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом |
| пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладо |
| но храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за и |
| оћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног путовања од преко тридесет дана кро |
| се месец шета по звезданом небу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која бе |
| боди одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам |
| руговима о овом краљевом налогу.</p> <p>После подужег разговора они најзад дођоше сложно до рез |
| ни одломци при свом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и |
| одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што |
| и да после због тога одговарају.</p> <p>После кратког одмора, пошто рашчистише са оним печењем, |
| сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђене |
| и да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од |
| , једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху |
| опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са св |
| ома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста |
| амори, не савлада.{S} Последњи уздисај, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак њего |
| гаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе |
| дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страш |
| га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене на Мицка, да штити |
| ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, боре, које се појави |
| ицу његовом када је Зора изговорила ове последње речи казивале су мржњу и одвратност.</p> <p>— |
| о исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пратила |
| цама турским.</p> <pb n="203" /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али д |
| деш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изговори у највећем страху и одма |
| тар са великим страхом саслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се с |
| несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама тамнице |
| пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се |
| S} Како му пак то њено непријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реш |
| боко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана влада |
| а упозна са том удовицом, изјавивши јој последње речи њенога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је |
| Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође проти |
| ака беше завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S |
| могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој живот |
| као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку |
| раше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Не |
| ојим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо |
| S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бог |
| ужаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивш |
| на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосн |
| ена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни |
| р као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руск |
| прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих н |
| , који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега |
| ок га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај, последња мисао — „освета!“ то беше и |
| ет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p |
| дној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко. |
| рми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узви |
| а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин пад |
| зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, г |
| песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму д |
| ј, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује |
| рачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши |
| зну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано |
| це је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима својим позлаћиваше беле облаке који ж |
| етовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старој Србији. |
| и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у мно |
| оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — п |
| као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицко, |
| чала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> <milestone unit="subSection |
| ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешч |
| коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, д |
| товања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и кап |
| од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из |
| лотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у поч |
| ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној несносној дневној врућини нису |
| становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни становници обављали махом |
| од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из |
| онајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао је п |
| да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојн |
| пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху |
| ј).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p |
| један дугачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема л |
| да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у |
| </p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она се измаче мало подаље |
| ом пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као успомена на сећање храброга харам |
| он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван т |
| чају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p> |
| а успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — |
| ас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арап |
| асти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш |
| његовим мислима.</p> <pb n="36" /> <p>— Послушај ме, момче! — поче опет кадија изазват Кузманов |
| ао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— До |
| ог дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом пуним чежњ |
| ао да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p |
| еше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у м |
| ду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као |
| још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкар |
| >— ’Аларазола! — одговорише им укућани, посматрајући их убезекнуто, са неким грозничавим страхо |
| к се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у |
| <p>Остали, зинувши, чисто не трепљаху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем очекиваху на његове |
| овека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава ш |
| ињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке играју, мисли |
| {S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом говор |
| би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову ужасну катакомбу, која служаше ондашњи |
| p> <pb n="204" /> <p>Слуга их је пратио посматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу по |
| тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му |
| је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао в |
| > <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерењем.</p> <pb n="200 |
| ле а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још |
| ше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем |
| ли.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је н |
| сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му помене з |
| муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му |
| шку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у це |
| по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга |
| пше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао с |
| е Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице |
| ежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, х |
| д сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити д |
| ла се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.</p> < |
| ачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака |
| ан.</p> <p>Један делић неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би с |
| његове породице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поно |
| рима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи сматрах |
| ше, па зинувши — са радозналим погледом посматраху пашу, очекујући од њега одговор.</p> <pb n=" |
| ину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <pb n="157" /> не смеде усу |
| у чело.</p> <p>Пандури веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекив |
| пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Ар |
| ја и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — реч |
| обуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље којим је обрасто извор и хладовина |
| пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час б |
| лима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу.</p> < |
| дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше |
| а неколицином одбеглих Турака, већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно јури за њи |
| е беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презриво у пандуре.{S} Мара је тако исто сед |
| Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали |
| ије време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако |
| е ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни |
| саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би и |
| ад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатагани Миц |
| е одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p |
| тио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била |
| облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — |
| Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Не м |
| а.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су га пријатељем |
| ош му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од преко шесдесет ко |
| ца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам |
| само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро |
| у.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сам |
| се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рање |
| љубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху |
| вам укратко изложим његово детињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> |
| о славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да |
| поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да пр |
| гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Т |
| Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи смртна казна.</p> <p>И заиста!...{S} Једног леп |
| лики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и дан |
| икако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви д |
| ако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заво |
| м шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разн |
| ко! — заврши Мицко одобравајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро половин |
| х све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоруж |
| еху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног нов |
| н убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам |
| их 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се прилично |
| истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском о |
| аци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо н |
| ! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац да дођ |
| Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како о детињству и чето |
| } Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то |
| и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дуб |
| рзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко нап |
| ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, |
| е, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p>— Станија!...{S} Фатима!... — |
| беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцва |
| брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се о |
| где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, д |
| и читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, кој |
| ху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и њ |
| ужину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста |
| лика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци |
| аним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну Мицко — |
| гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.< |
| ицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се |
| а погледом управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не поми |
| паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало |
| еверно од Петриња.{S} На очекивање нове потере нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, |
| Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то м |
| урака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио. |
| једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљб |
| етом мартинком а погледом управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбрижно примицаше овима.{S} |
| за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе преко реке О |
| е оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко кроч |
| ле, коју беше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренут |
| амих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху н |
| и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.</p> <p>— |
| а крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не мога |
| , она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе |
| стано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у в |
| инова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде ку |
| едате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са неким п |
| седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи поред бујног п |
| Место оних бујних и хладних планинских поточића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладо |
| стим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико д |
| и да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на |
| есним случајевима могли и даље узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који ј |
| узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај вла |
| . </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Кр |
| а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања робије.{S} Одмах |
| срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са дв |
| S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с пре |
| самнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка цркви.</p> <p>— Неће |
| се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв |
| зад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођ |
| четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, које беше кадија по |
| и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапим |
| Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај, пос |
| овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више н |
| ови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после за |
| та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од убијене |
| м на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p> <p>Разговарајући тако стигоше пре |
| нином.{S} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици о |
| је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше с |
| ана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </ |
| и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово в |
| >За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни једне р |
| план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се за |
| >Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, |
| а, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети |
| , после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад и |
| .</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура!...{S} Разумеш ли? </p> <p>— |
| ругова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb n="120" /> <p |
| .{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на да |
| сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху је |
| а Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити око в |
| ије прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност п |
| и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај |
| друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја свој |
| </p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама пуним воде и |
| утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p>Потпуно усамљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних |
| ао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде |
| уштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове. |
| песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> < |
| шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Мит |
| м дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио |
| ну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином пров |
| њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавст |
| а остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем |
| чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добр |
| еколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак |
| својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припазио на |
| едамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био је сад |
| је а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше |
| ади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш дос |
| снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд ко |
| не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беш |
| упчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опаз |
| к што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску вру |
| -Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја |
| какав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полу |
| с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше изазв |
| амо што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање п |
| шиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали |
| поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арап |
| ок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бора |
| бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови |
| Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зори |
| — Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p |
| пријатељ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> <pb n="59" /> <p>— Здраво, Пер |
| е ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо |
| онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бег |
| зука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поч |
| цко љутито. </p> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом |
| погледати, један другоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и на |
| баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војс |
| уговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви дру |
| тови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка |
| ајпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ бе |
| тав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те |
| ти, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, з |
| или, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде у |
| } Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p> |
| ојску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њом предаде капета |
| а треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред с |
| реноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Та |
| Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слаба |
| сти, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав златник.</p> <p> |
| иђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље |
| ао неку зарђану јатаганћину, облеће око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па сам |
| бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора |
| цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S |
| моћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови |
| каза своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слобо |
| стином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити з |
| Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене са пљачком |
| </p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вал |
| оше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христ |
| могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извиње |
| И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="185" /> право улазу у лагум, да преглед |
| ухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешт |
| S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у ка |
| рас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику н |
| овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој м |
| кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиро |
| сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина |
| цко леже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицк |
| даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S |
| ти.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, ко |
| лу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, |
| <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још м |
| ланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... |
| господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у з |
| pb n="36" /> <p>— Послушај ме, момче! — поче опет кадија изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ћ |
| зман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си |
| за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — |
| е,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p> |
| игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад |
| е, господару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да г |
| — Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту |
| ма шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, са |
| </p> <p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Миц |
| } О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са минд |
| Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим о |
| . збогом, моја јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицк |
| </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</ |
| прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и |
| а... заклао Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао |
| увана чисто опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, |
| м.</p> <p>— Станија!...{S} Фатима!... — поче опет муцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку |
| p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је |
| ога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани та |
| и се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу |
| се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше |
| последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <milestone unit="subSe |
| е ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред |
| о ускомешаше.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турц |
| није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави др |
| ун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мо |
| адоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Дв |
| па обгрливши га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну н |
| Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да |
| а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзив |
| оди надјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвал |
| е мало и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и |
| славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли |
| ка, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче |
| ругови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очев |
| <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више |
| само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим непријатељима, са једном гвоз |
| ралицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опр |
| јало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у |
| ат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да |
| родужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојни |
| овник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио |
| нутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Меха |
| о све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала коли |
| <p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је састављен |
| у ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их |
| ну Мицко усплахирено, претварајући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада н |
| овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није мо |
| а неко злочинство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} |
| ини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се с |
| шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} М |
| Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодо |
| рло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и |
| /p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде д |
| ше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде |
| проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се в |
| када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, как |
| пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</ |
| ов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима |
| поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— |
| како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше по |
| јем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстикти |
| шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба годиш |
| за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву |
| великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњ |
| се ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њо |
| света! освета! — Са таким мислима Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одма |
| тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, |
| </p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, распитиваху о њему |
| ли они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да |
| и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје |
| ад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколи |
| зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са |
| о у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> <p>— Ах |
| неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p |
| м скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине |
| хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној будућн |
| t="subSection" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од уми |
| у веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са сво |
| умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> |
| ро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима |
| рагог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све више и виш |
| јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.< |
| ка и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Вл |
| еговог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачк |
| на од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} |
| гну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у |
| ило гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре |
| превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше до |
| аше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p |
| летњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поч |
| аше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има |
| но диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно ур |
| нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио |
| ва са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше снашл |
| це.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изне |
| ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљевом н |
| !.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> < |
| адржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ва |
| у самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{ |
| рме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Миц |
| бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважн |
| о за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима.</p> <p>У једанпут чу се гла |
| о да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је |
| је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима кло |
| е му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он ј |
| е два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облак |
| сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краљ |
| n="107" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца к |
| би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ов |
| овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управникових речи.{S} Изг |
| еома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи т |
| аји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р.. |
| е населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и н |
| сетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и помену |
| Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целок |
| нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и |
| Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио |
| .{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд зај |
| њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овом |
| ди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — к |
| е већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> < |
| ом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S |
| каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима подрума, но нигд |
| ним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, кој |
| у и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице а |
| кових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им |
| ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде |
| претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обојица у једном |
| ле шесто-месечног заједничког тамновања почеше тек ковати планове како ће и на који начин да по |
| а овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> |
| друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p> |
| ја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гл |
| а. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и с |
| ци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном у |
| даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто м |
| овања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> < |
| рђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили свој |
| се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, ка |
| се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гр |
| ле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Ста |
| поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху |
| их нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових дваде |
| е мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амај |
| од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрип |
| ицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљати око оног прозорчића на подруму, у ком |
| 125" /> <p>После неколико тренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни коше |
| та! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</ |
| аћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да |
| тињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-б |
| десет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хам |
| ка, који чим опазише ове путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење.</p> <pb n="146" /> |
| аве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их о |
| бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о |
| њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, |
| дела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а који |
| ко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са |
| и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она |
| одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у |
| ја јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија све |
| р који редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и тако траје ч |
| /p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који да |
| сајући се на земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, |
| а дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p> |
| на с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухва |
| сејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм р |
| о да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече |
| е, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, м |
| о а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скор |
| у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја |
| ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, д |
| он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, |
| е он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело издавало ј |
| у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по |
| ђе оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, м |
| о је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина овај је |
| су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто ник |
| за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет к |
| бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих да |
| мах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стевано |
| <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад |
| му беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но где |
| ..{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{ |
| дговарају.</p> <p>После кратког одмора, пошто рашчистише са оним печењем, то понова продуже пут |
| > <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним турским чиновн |
| чега многи Турци одмах побегоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који |
| } Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> |
| н кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао ов |
| ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> < |
| <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је ва |
| едну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме. |
| је елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... |
| ицковог логора.{S} Многи српски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у |
| има и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше о |
| ји се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како |
| соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и јед |
| ди каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да |
| ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и б |
| нели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p |
| умаче оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај ра |
| ајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p |
| доје на Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало порогушише око обезоружаног Мицка, о |
| урака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, а затим се |
| Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и п |
| је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом |
| Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а п |
| се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Н |
| ело Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља, он прод |
| .{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који бе |
| друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова |
| штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати к |
| а дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то већ беху пред са |
| унце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, |
| ледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају по свим кр |
| ом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и ме |
| ападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то изнесу грдну количину ор |
| и окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Ту |
| на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приме |
| а том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одма |
| >После довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то п |
| ву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из |
| .{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце |
| адовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одма |
| ким јуначки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се |
| ага, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</ |
| довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али |
| но одморио после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> < |
| ку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица |
| точења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљин |
| ану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп- |
| песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах пој |
| Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио рес |
| стахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога пре |
| час рујним вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то са |
| id="SRP19024_C1.6"> <head>VI.</head> <p>Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право |
| овољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Ср |
| пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „ис |
| али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставиш |
| чини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошто однесоше Станију њеној кући, Мицко са својом друж |
| сем седишта изрезаних од камена.</p> <p>Пошто овако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже |
| , да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморне душе румени |
| кивати на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном |
| једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камил |
| р, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко |
| ко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са ве |
| да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турпију између пукотина од влажног |
| за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у |
| својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са својом омиљен |
| тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен. |
| Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор |
| уморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад М |
| мртвих и многу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вешта |
| и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то кома |
| већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати механџији, то одмах продуже пут.{S} С |
| рема њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те пом |
| о за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу над |
| тво више је било у почастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правим |
| оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Л |
| ..</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти |
| рођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног з |
| у сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би к |
| оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како |
| дну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у |
| жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њи |
| воје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Коп |
| ђу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав беше у плам |
| та ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} |
| нику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта ј |
| шака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет |
| се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег |
| јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p> |
| х, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" / |
| и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју. |
| чки четовали, упадајући у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у с |
| а од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S |
| то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непрестано |
| е и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што више злата пригра |
| е за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако ду |
| ањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељав |
| ам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице у ње |
| Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па |
| емске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у вазд |
| {S} Преко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом ос |
| и.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враго |
| рзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то време |
| > <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{ |
| ре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави |
| ужења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и д |
| који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а готови |
| се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговал |
| се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очим |
| његових предавања.{S} Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, ш |
| амиле летећи кроз ону пустошну равницу, правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>П |
| на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло ур |
| једне и с друге стране насипа засађено, правило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ л |
| о ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а |
| од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пус |
| пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за |
| цко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нис |
| би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузма |
| а.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често правио посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којо |
| цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјај |
| Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, М |
| ом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петри |
| ањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађиј |
| с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да |
| ко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и гр |
| нико улазио они похиташе <pb n="185" /> право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p |
| због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, г |
| p> <p>— У правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> |
| Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они |
| наутином и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.< |
| е подужег опирања пођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зра |
| на, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — Христа када једном, после њ |
| авши у Македонију они управише свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, је |
| ље силно ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ват |
| ицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у т |
| и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што по |
| и дружину, па напустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Ско |
| груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понел |
| се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружи |
| вора са начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим ст |
| p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тв |
| но на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурил |
| аћином и осталим укућанима и упутише се право опет своме пријатељу који је становао на крају ва |
| сведоцима, изишав из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. </p> </div> <pb n="69" /> <d |
| Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налаз |
| их пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово |
| <p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она |
| неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки п |
| како нису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у |
| лека приметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они с |
| Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце м |
| а још неколико наоружаних Турака одјури право ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа |
| </p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S |
| ицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Види |
| ’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодил |
| слегао раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> < |
| љачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је |
| >Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши момка недирнутог.</p> |
| ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко пр |
| p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим п |
| пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дан |
| ој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када |
| их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и |
| мислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ |
| непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Цело |
| а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену с |
| рапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицковом затвору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је |
| цку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да |
| ецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку |
| издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо д |
| Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна |
| олико месеци док се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу светог пророка и да том |
| уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана |
| вали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p> |
| јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква се може замислити само између |
| стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} |
| знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини! — грмну |
| Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, н |
| његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Заиста |
| аци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, о |
| ветовања како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков п |
| страшно рикнувши бесно појури супротним правцем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко |
| посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало раније п |
| уних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад о |
| рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће пре- <p |
| но излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радознал |
| ш више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у највећој брзини са св |
| > нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако |
| пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Та |
| цати унапред гледајући обојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! |
| журно <pb n="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пустињи месец с |
| крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један |
| у одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка |
| у, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је |
| к трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— Ка |
| ра, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} |
| у праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад |
| Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ’ |
| .</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са св |
| } Само напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно |
| сто да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе М |
| укавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <pb n="13" / |
| по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљав |
| напереним мартинкама, полако ступају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p> <pb n="1 |
| тављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивање нове потере |
| дана прође и ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишин |
| готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној |
| ље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и |
| се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ |
| nit="subSection" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква |
| на и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и к |
| ске гусле, остављене као символ његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да |
| оследњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p> |
| јенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може |
| по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању п |
| и у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути ч |
| измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити д |
| уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било ј |
| — стресе се сад Мита, остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нем |
| а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, талас |
| утовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све то сад беше ум |
| ијеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди ве |
| дмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сеља |
| ше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту није да |
| о у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних мартинака.{S} Хладовина богата а наси |
| {S} Када чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је |
| дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам |
| p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сирота старица а суз |
| њих на камилама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих |
| стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Н |
| патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињи.</p |
| ицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга их је пратио посматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обо |
| едан плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти. |
| војом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Да није случа |
| благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој |
| ="135" /> он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> |
| јим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа д |
| робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као н |
| <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково |
| и.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано продираше даље.{S} Најзад беху то |
| а поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пош |
| трану мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред о |
| стока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше неколико њих на камилама од |
| ава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и |
| ја беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако |
| о ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближава |
| а, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се |
| бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правце |
| им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста доб |
| о је киша престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух |
| веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак.</p> <p> |
| ју за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху |
| И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају ш |
| зао!...</p> <p>Сад опет наста код свију првашње расположење.{S} Управо сад беху још много распо |
| крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде |
| села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако је, тако!... ура! |
| астави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше |
| .</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> <pb n="36" /> <p>— Пос |
| пке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му о |
| и и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створење у људском облику, које с |
| Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално |
| ...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Харамб |
| веду Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" |
| ао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> |
| ојим добровољцима своју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво уле |
| ијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали |
| е.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако |
| је скоро зарђане јатагане.{S} Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да |
| ле погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Ју |
| ма јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песм |
| а гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена |
| колико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаш |
| , јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби |
| оложенији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше и |
| но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{ |
| их низама он се страшно пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.< |
| беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати |
| {S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике навале наору |
| рака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој друж |
| са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи |
| ер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ват |
| p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и |
| ној подрумској помрчини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, поч |
| ше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то. |
| и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађ |
| и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их п |
| теље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени пријатељима који бдија |
| у као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим |
| и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, ј |
| така, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазира |
| ши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај г |
| Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, приближава к Мицку.</ |
| оје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у поч |
| људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња |
| је камиле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p |
| е, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако неколико годи |
| 9024_C2.3"> <head>III.</head> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А |
| пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић |
| о је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршено |
| сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не п |
| то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, је |
| лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше |
| доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми им |
| ала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље кра |
| ла је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако славно прође.</p> <p>Сад настаде опет |
| Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде |
| {S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет |
| елим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, |
| ом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су п |
| миље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име |
| — Долазили?!...</p> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана неколико њих на камилама беху дојурил |
| ко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугар |
| рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицк |
| прости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха прет |
| и па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије п |
| е да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се |
| ладале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити па |
| пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и |
| побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</ |
| н.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко б |
| ка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумо |
| ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренутака изговорио.</p> <p>И заиста, мило |
| х речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арап |
| .{S} Изненађени Турци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној ње |
| им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо в |
| хвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у |
| данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш в |
| >— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече |
| Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом |
| ви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нароч |
| да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да |
| ла-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико са |
| ликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је с |
| е бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли ма |
| онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са трина |
| Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од пе |
| ="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле |
| у срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а м |
| ји се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што |
| окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам |
| здао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресе |
| нскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тв |
| јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се оваком Миц |
| ињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множин |
| ра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову др |
| царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Турака |
| е, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место |
| засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све |
| аш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толи |
| споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море |
| о и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре из |
| 9" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, |
| ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до |
| тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву |
| му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну лиру |
| {S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После неколико |
| те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније |
| брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита |
| до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога д |
| те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободн |
| ој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћа |
| ју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше |
| Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и т |
| цу са својом породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан. |
| лили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот |
| да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после |
| и а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју десну руку преко његовог раме |
| ове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њ |
| по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p> |
| . шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда |
| а из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадиковаше Михаило па, трчећи |
| и Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена |
| гином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко мора |
| лазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе н |
| био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле т |
| гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ б |
| пке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је букта |
| леде на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили |
| мни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> < |
| ку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја с |
| цко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући онако снужденог свог ратног друга |
| ј беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много |
| још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га до |
| тва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали караван реметио је ов |
| у дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављење.</p> <p |
| е било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрв |
| и и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета радосно у бербу |
| да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста од радо |
| .{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају К |
| игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — превијаше се сад Станимир.</p> <pb n="115" /> <p>— Знам |
| реди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија не |
| и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на |
| љан.{S} У његовим мислима непрестано се превртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} |
| асмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јат |
| , сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} |
| бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не преста |
| зман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже гл |
| а се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p> |
| <pb n="185" /> право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди т |
| а беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешиниц |
| ланути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу.</ |
| самнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, ко |
| ема тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу |
| > <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и |
| еска замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Д |
| о.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак, изгледа, као да ће за |
| беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као к |
| </p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Ми |
| да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту |
| нажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега б |
| лађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, про |
| ..{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му нећ |
| S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па |
| спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим ногама и кроз плач јецаше запевајућим гла |
| њу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре |
| задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе г |
| сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с к |
| пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко |
| слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник. |
| тац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам |
| нији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он то да |
| шта крив! — муцаше Сима, превијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p> |
| скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски |
| — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми |
| </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чи |
| ицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патрио |
| рити.</p> <p>Разговарајући тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отво |
| а и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, |
| ора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима |
| ком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очима!</p> <pb n="117" /> <p>— Па?! — упита сад бр |
| рави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> |
| ве дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто |
| каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону |
| олико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа бил |
| е да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> </div> |
| а наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> |
| томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде ужас |
| нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Ми |
| љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке з |
| претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живо |
| иле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> |
| p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка |
| се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај |
| сле четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица. </p> |
| клоништа, из рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало тело св |
| о никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p |
| но све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари |
| полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих сна |
| аћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје гос |
| предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Ми |
| шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде с |
| то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Г |
| ник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p |
| д оног новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беш |
| , сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и же |
| твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не м |
| сно и одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за она |
| ова била му је редовни слушалац његових предавања.{S} Она му је редовно правила друштво, кад го |
| села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху свој |
| е утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори |
| руговима коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни сеља |
| p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за трену |
| нице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попус |
| оћи за својом четом, то команду над њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се |
| {S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господару ове вароши. |
| рабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу. |
| и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радос |
| лико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала < |
| х, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} |
| ећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Ми |
| м.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћ |
| сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му з |
| јатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје |
| ише измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече |
| едан војник под оружјем.{S} После малог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где с |
| </p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — место, које роди тако храброга Срб |
| ло пространих <pb n="145" /> песковитих предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови |
| ке разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко с |
| ашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб |
| војим зрацима обасјаваше онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и |
| ле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим че |
| ји им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозна |
| рио указујући час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече о |
| у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, после то |
| .</p> <p>Мита се у моменту стропошта са предњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па |
| он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца |
| <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим јези |
| већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, платио испуњење својих жеља као што је то М |
| е у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарског министарства.{S} И самим Бугарима |
| то је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарског министарства — Каравелова, који г |
| илно рукама, позивајући тиме пандуре из предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и то |
| . — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И ц |
| извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Тако сад поче да п |
| анијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше |
| > <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да б |
| и, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и после неколико часова |
| ав потеру, он се упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Бр |
| пут идући непрестано његовим трагом.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин |
| одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева ис |
| аравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и |
| маном у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Размести |
| ном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, |
| од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, н |
| о опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за |
| 50" /> <p>Са тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> |
| ути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек |
| крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вред |
| , да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> |
| као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од |
| с њиховима.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу |
| е, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управише св |
| раницу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на |
| е.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да |
| у могли са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао |
| ски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше |
| је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересију, |
| ах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко ц |
| има настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p> <pb n="51" /> <p>В |
| а услед неког преступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке. |
| х мишица. </p> <p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је воле |
| за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видес |
| њи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, |
| им је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од он |
| али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једн |
| да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана с |
| сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих |
| стао, већ, седећи непрестано посматраше презриво у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах д |
| сти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и |
| а видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта |
| ију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне околности, |
| о видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата |
| це.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их је често обилази |
| и!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој д |
| о правце хајдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — |
| .</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то зв |
| та!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда све дотле, |
| и!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не н |
| истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ниш |
| о овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи |
| елазе преко зида:...</p> <p>— Људи?!... преко зида.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ |
| н преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и после неколико часова стигне у Врање — месец |
| натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као |
| <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата |
| најући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Г |
| о извади скоро половину од оног новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која у |
| који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунс |
| бо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав та |
| месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово |
| Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подзем |
| о разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} М |
| ано његовим трагом.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше |
| вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију страна о ваш |
| и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђ |
| ају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> <mile |
| а га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На ч |
| ћ постао старешином огромне задруге, од преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Истина |
| </p> <p>После овако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше |
| те, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим |
| осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p |
| </p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових |
| г вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, о |
| еру, он се упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, |
| им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигн |
| у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши св |
| ака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци |
| урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог сп |
| :</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида:...</p> <p>— Људи?!... преко зида.!... какви |
| ти.{S} Читаву трећину села заузимало је преко тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кош |
| е, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на са |
| пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше |
| е такве напасти.</p> <p>Овако продирање преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих пл |
| беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p |
| е од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети жи |
| е више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина прелазити, само да не би Ту |
| са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> |
| S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине. |
| а се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио |
| одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S |
| арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ сам |
| веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућ |
| џе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за ови |
| вила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон |
| м беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што к |
| ом пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} |
| рска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом п |
| упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и после |
| еке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у |
| ских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n="147" /> |
| ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку к |
| ху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветрови.</p> <p>На |
| на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу т |
| } Са тако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху св |
| ци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом |
| х ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним |
| , па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-пл |
| Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њо |
| а, пребацивши нехотице своју десну руку преко његовог рамена. </p> <p>— Заповест кадијина мора |
| > <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... колик |
| ојим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци в |
| им убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јата |
| последње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек м |
| ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је в |
| миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољ |
| путовања наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни ш |
| хамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво г |
| де је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb |
| p>— Боже помози! — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се |
| и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида:...</p> <p>— Људи?!... преко зида.!. |
| се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска |
| је морао и преко самих снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хла |
| то брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој |
| тинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далек |
| беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе п |
| непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} |
| ламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојак |
| нао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоре |
| не не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{S} О |
| м рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове памети, али не реч |
| p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне м |
| ада га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арапима изгледаше као какво савршенство. |
| оше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ пов |
| ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем |
| Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пу |
| . — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!... |
| не престајаху никако са својим насиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јата |
| Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко |
| пуштају на слободу а понашање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу |
| ност према свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала |
| .{S} Она је знала колико је силна љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом |
| блажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посм |
| тако, као она њега.{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не |
| бу.</p> <p>Овако држање, овако понашање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових две |
| пуштеном, густом, црном косом изгледаше према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </ |
| ја година више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то |
| се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од дувана, он је само „ег |
| аравно, осетити и топлину тегове љубави према његовој отаџбини.{S} Те две различне ствари те ра |
| ткуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и распитивао је, како је и на |
| молише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потер |
| х људи беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb |
| чка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна о |
| о стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мрк |
| ара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец д |
| лаженост и љубав која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз приј |
| p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад |
| рна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — |
| бистру капљицу, које падајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни звездани одломци при свом |
| војој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу бац |
| {S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена |
| оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог |
| и би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редов |
| неких политичких разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, |
| рских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити |
| ратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши |
| еж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Божије, којима цело човечанство |
| же и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.</p> <p>По запове |
| зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак |
| ли с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока они њима дају само воду а у |
| ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник кој |
| са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро зн |
| питкивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше |
| мак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p>— Бог |
| и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухам |
| о време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек поче |
| наоружаних турских низама он се страшно пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим |
| ше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! — |
| дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше |
| а окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад |
| о је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је мора |
| ароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај с |
| S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек с |
| ко одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде |
| овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби |
| мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута пре |
| а?!... казуј! — питаше убезекнуто Сима, преплашен Кузмановим речима.</p> <p>— Издадох нашег доб |
| врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима: |
| ном улети у собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелаз |
| бри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико тр |
| о сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплашени Турци најзад успеше, те се извукоше из овог |
| ћица, то су обично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле |
| о са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје пријатеље у Атини. </p> <p |
| у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки стр |
| гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са |
| у успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости |
| епризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, |
| менима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо п |
| као из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да веза |
| руги!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, к |
| м Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака а |
| једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу сп |
| ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судни |
| пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој |
| вожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мал |
| аловита језера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — он |
| је добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и с |
| сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претоварених кола а |
| ега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљени |
| е потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{ |
| ? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, |
| јеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом п |
| ке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихових мартинака и да тако оба |
| ро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађивале узавре |
| и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и пре |
| неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са својим насиљима према тамошњим Срб |
| рица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној руци:</p> |
| арош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="144" /> освежав |
| урили трчећим кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко нај |
| у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа ок |
| стином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто |
| од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град |
| беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се |
| насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досеткама све до |
| а својим дететом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајко |
| астаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у дво |
| и! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослов |
| у.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не |
| уо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, само да би што више наје |
| сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а он |
| љаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из как |
| т.{S} Умилна песма многобројних птичица престала је.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкри |
| pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасивши само ону |
| једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb |
| ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и мест |
| естано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли Косте још нема.< |
| и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути |
| ме боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатагано |
| . Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>О |
| е хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше п |
| рену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силн |
| а ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало |
| љу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху |
| до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не |
| леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог спаситеља свог.</p> <pb n="171" /> <p |
| и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим призором истрча напоље и дречећим глас |
| еше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто г |
| ужаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи |
| стано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, т |
| .</p> <p>Мицко се, после оваке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао на много-много |
| зо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше |
| ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин об |
| овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је састављена ради суђењ |
| и Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око ру |
| Богородице! — викну Мицко усплахирено, претварајући се и поче се крстити. — Ја, честити ефенди |
| Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викн |
| д брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.< |
| дарио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куд |
| ала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква се може замислити |
| оним бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!... |
| и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало изми |
| је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се страж |
| и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од сво |
| > <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{ |
| њи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене |
| нај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицк |
| ста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са необичном брз |
| Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, само д |
| ника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше |
| а увиди, колика му је опасност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је с |
| а дана мораде Станија принуђена силом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери |
| ашно се узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзула морадоше се сви умирити.</p> <p> |
| мах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиш |
| пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав златник |
| м.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да т |
| рци!...{S} Све укућане повезали па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко оча |
| с су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чо |
| све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</ |
| {S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим |
| плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних |
| ош 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и ово |
| </p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше разговор између Ми |
| жртвовање против турског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, до |
| ше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, д |
| нео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} |
| не до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака поју |
| да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напусти |
| један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу |
| чких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска |
| ћ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у за |
| а већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што |
| ! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти |
| ки пак конзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да |
| ођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог р |
| Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он |
| а се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си с |
| већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали |
| д нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{ |
| ког насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај савез доброво |
| из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их |
| ка.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и |
| релом сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео |
| да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S} Ми |
| шљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли с |
| екао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, |
| еше у том погледу.</p> <pb n="70" /> <p>При овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугар |
| аздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својо |
| е и са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дукат |
| ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим об |
| кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју десну руку пре |
| p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— С |
| ух од првих становника минулих времена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Миц |
| ући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p |
| ише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер ј |
| Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радосн |
| ивот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћив |
| рка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана чове |
| продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији |
| не.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналос |
| каху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећ |
| ам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до |
| ње. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху приближили својој стражи приметише они, како се из даљи |
| жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се страшно у |
| олико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога |
| његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико да |
| p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем с |
| Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошин |
| Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb n="106" |
| е у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је |
| у.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она с |
| поздрави му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још од како се растави са својом дружином, зат |
| овали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући |
| га села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Серески Али-паша, |
| олико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој |
| ви мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима подрум |
| лафату.{S} Разместивши своје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах |
| м гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни н |
| к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па |
| ност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Ви |
| што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко |
| ажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице упропастио он на тај |
| ј борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све |
| цу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође |
| тајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољц |
| ва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здружени на |
| Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада б |
| оше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако ох |
| творен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто |
| гаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним |
| м, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да |
| она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а |
| Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга их је пратио п |
| беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никак |
| очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он |
| > са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад |
| растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело |
| реплашен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћске?... |
| био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p |
| ане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p |
| сет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га са |
| е опет паша, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са |
| е сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш прав |
| немирило, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин |
| екну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му с |
| оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>После непуно пола с |
| једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари |
| змана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке |
| налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-а |
| ико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заблудело момче!...{S} Признај брзо па иди уте |
| које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заблудело момче!...{S} Признај брзо п |
| ризнај, признај, заблудело момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је мо |
| њем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</p> <p>У Кузманови |
| је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> |
| стити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, так |
| да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га о |
| о немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти мо |
| башу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-аг |
| тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам изд |
| агим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш |
| х ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ћ |
| честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицк |
| ко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазари |
| ом!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао! |
| колико тренутака трајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји мало ут |
| утрча један Арапин па престрављен овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бес |
| како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга с |
| мље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили на читаве |
| > <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био је ћутљ |
| камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под |
| ђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сус |
| /p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Он |
| кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ран |
| а сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па |
| гу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турс |
| </p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријат |
| , ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе |
| побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам |
| <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на |
| ицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге |
| ице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>До |
| Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и |
| на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грк |
| } Овде је Мицко имао једног свог старог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај |
| не стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева с |
| м човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</p> <p>— |
| и, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</p> <p>Средина вароши |
| сиљевић, један од најприснијих Мицкових пријатеља.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у |
| гли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље вр |
| у неколико препоручених писама на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са |
| не љубимац свију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотака |
| </p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да |
| а својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, напусти Београд и п |
| еко време упознавајући се час са једним пријатељем час са другим — све су то били стари борци и |
| е опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, |
| мбро.</p> <pb n="65" /> <p>— Хвала вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећет |
| /p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је м |
| шњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако |
| рата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на миру поразговарати.</p> <p |
| о према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељски поздрав надовезиваху и по које |
| устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушк |
| почину први пут сами у слободи окружени пријатељима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село |
| већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељски поздрав надовезиваху и по које питање тако |
| но другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био |
| ко богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопр |
| утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељство није било толико због Туне, колико због ње |
| између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, одмах опреми |
| та више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељство није било толико зб |
| рђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осве |
| цко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p |
| сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећ |
| — рече Мицко.</p> <p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се |
| ице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини зат |
| укућанима и упутише се право опет своме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> <p>Ту |
| рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој |
| у Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — |
| пасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па в |
| гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу |
| </p> <pb n="200" /> <p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а с |
| — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољу и го |
| а не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи |
| рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можем |
| по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Михаило, ударајући се снажно |
| рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај п |
| ли-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад удв |
| о сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам |
| ок један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — остаћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали |
| рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — |
| >Најзад Мицко пође, после онако сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и |
| то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно |
| Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком |
| би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље |
| /p> <p>Мицко се користио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма к |
| Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо |
| а ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је |
| ражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пош |
| и у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништи |
| , но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то ск |
| , као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка |
| ад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер |
| замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве |
| ни успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Н |
| arget="#SRP19024_N6" /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по |
| че из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи |
| бин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, одмах напушта службу и |
| ким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустенд |
| ић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, д |
| аче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са |
| Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљати око оног прозорчића на подруму, у коме беше |
| ћ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматр |
| > <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад |
| тину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једно |
| ратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко |
| са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> |
| ивот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко пит |
| ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад у |
| заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинс |
| у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са с |
| во и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да |
| ни простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени простор, да је полугом одм |
| сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о ко |
| радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба |
| олео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирј |
| прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, заједн |
| ру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За не |
| ађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p> |
| инов брат као лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи с |
| ху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ |
| о-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После свршено |
| а пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Б |
| у је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n="109" /> ј |
| осећаје и пламену љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— Ти м |
| с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, а |
| да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно |
| ра налаже.</p> <p>Мицко се користио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да |
| воту.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она |
| о угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их п |
| би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије о |
| о и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било ретко |
| рестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто д |
| е умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се б |
| {S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, кој |
| вој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од прилике? ...</p |
| дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад ви |
| а суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су бил |
| /p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се про |
| н ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, на к |
| о и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад не успе да састав |
| вољцима обишао турску војску требало је прилично времена, зато су остали морали да чекају на њи |
| утском а понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том дугом |
| , кријући се од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у вар |
| > <p>Радећи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову. |
| они код својих земљака, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Како је имао прилич |
| — викну онај турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — |
| а друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред с |
| {S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини испод шатор |
| кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље |
| и то стално настањених.{S} Како је имао прилично новаца, то кријући се, проведе овде неколико м |
| <p>— Заслужио је! — одговори сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... д |
| чање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде |
| >— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Мицко...{S} Ми |
| иполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и сами беху в |
| своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи између Србије и Бугарске, то |
| -појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знају |
| и да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуц |
| ијатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} |
| Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љут |
| е те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он с |
| ом и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма |
| о и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидо |
| а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним ме |
| и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу |
| лед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада по |
| ну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на г |
| злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како с |
| у, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упит |
| ћавали га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за |
| Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од онаких медведа, који се беху н |
| и као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом ж |
| оз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом жест |
| на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од |
| рашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије |
| и им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који |
| рака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} |
| делу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожењ |
| p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам бабо!...</ |
| еска није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> |
| p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго |
| срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, с |
| кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита |
| >Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах зак |
| а и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увеч |
| .{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија у |
| еде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турск |
| њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створење у људском облику, које се беше зг |
| пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} С |
| и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење са својом дружи |
| и Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши оволику навалу од наоружаних Турака, кад ови |
| овим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и ур |
| аво ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим |
| се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са бр |
| по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом |
| радом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— |
| ед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматра |
| што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на |
| о беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљ |
| ке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави своје кћери, којом она љ |
| ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао |
| е чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и прим |
| ити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</ |
| о злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака |
| ке кошуље на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све |
| говима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак о |
| а пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова од шатора, испод којих се |
| урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине или по који џбунасти шиб. |
| у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколико мрачних одаја у облику собе, али сам |
| ла мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах |
| и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћину, |
| показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти |
| жју планинском.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци |
| и једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаза, ниј |
| .{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише ови како продире светлост. </p> <p>Мицко одма |
| p>Када се беху приближили својој стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, креће в |
| на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ов |
| за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, неш |
| н му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, |
| </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, |
| икодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почел |
| одај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бун |
| >— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш честити па |
| о као да ове последње речи није радосно примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је |
| а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се са својим заосталим друговима врати у |
| Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да с |
| ил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и кр |
| ендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после овога војска се пов |
| ави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је |
| исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицк |
| весмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе |
| аде Станија принуђена силом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада к |
| страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад |
| ти а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву |
| а оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као кака |
| ни.</p> <p>Тако се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке |
| рахом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева |
| м на потеру.</p> <p>Потера се безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће н |
| p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p> <p |
| о тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне |
| ! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! — о |
| чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко |
| ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако з |
| апка му истрже суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног |
| аше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, освоји |
| ко вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко од |
| > <pb n="19" /> <p>Костина кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач в |
| де овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеком и д |
| овољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на руски магацин |
| то више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, |
| тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта виш |
| еда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној |
| силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе наводећи |
| и и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава срество — то је за њега била пра |
| ажили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се |
| у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.< |
| су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила св |
| зад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном и |
| рине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше г |
| еђу ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шест |
| ијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После |
| адоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели д |
| добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, |
| д закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.< |
| ши се са Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу п |
| штао са својим пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничким |
| њу је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада |
| ајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ м |
| и зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче д |
| „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздух |
| у своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сна а као кру |
| тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, кој |
| птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху своје умилне песмице, |
| </p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природне појаве и после овога настављаху се многобројна |
| својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине његовој чети.</p> <pb n="50" /> <p>Са тако |
| узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било |
| рајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би |
| е.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао и |
| и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Миле |
| етљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је б |
| ндашњих турских власти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали |
| лико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицк |
| све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| e unit="subSection" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако |
| одужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то с |
| ти даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> <p>После некол |
| ачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придружи се |
| одника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник |
| а сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже |
| не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох |
| смо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако н |
| ином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође морадош |
| им.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} |
| да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p> |
| понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у и |
| /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и по |
| ујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца |
| м стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако пр |
| умиљавањем толико, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> |
| ј заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> |
| <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се |
| , <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, |
| > <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — |
| е само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заје |
| а никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутне судије са турским чиновником, чудећи се.</p> < |
| о час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позов |
| та валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише своје погледе радознало на Мицка, да |
| p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{S} |
| да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност страних конзула а нарочито руског.{S} Најзад |
| и онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде прав |
| пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију |
| p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и |
| ет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све ј |
| горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико |
| се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би |
| д не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још ниј |
| тва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насм |
| едоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Д |
| ше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је |
| p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако проводили в |
| ="205" /> <p>Дуго су тако разговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи |
| је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне случајеве из |
| хладовини испод шатора разви непрестано причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ прилично мог |
| уо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко вој |
| цку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описујући у најтужниј |
| ћу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и жало |
| га човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову б |
| више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и г |
| тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> < |
| у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је |
| у одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младости изглед |
| Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом најв |
| многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесве |
| д има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> |
| се извршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами |
| сто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано продираше д |
| ут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ |
| источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на свак |
| > <p>Тако Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро о |
| касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Град |
| о да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у |
| ачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Ми |
| ијатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да о |
| и му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" /> <p>— Мило |
| рен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се |
| </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом |
| безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну сп |
| е Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше ве |
| он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах м |
| жење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Мил |
| b n="199" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут д |
| своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној мол |
| ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гл |
| два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Ми |
| а! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу узвикну: < |
| смице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше |
| огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <mil |
| и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878 |
| је имао прилично новаца, то кријући се, проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, |
| ош грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице до |
| тељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, пса |
| ећи често капетану у посету.{S} Тако он проведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време бук |
| је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице |
| ан у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци ок |
| м бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са својом омиљеном вер |
| Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ра |
| асове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу то најзад стигну у по |
| изабраше за старешину.</p> <p>Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стра |
| е и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати про |
| зговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <milestone un |
| е да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе. |
| пуно усамљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање |
| неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је и ран |
| о целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, п |
| ш тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и |
| а том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од ко |
| а неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао |
| ше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за |
| ћи у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши о |
| ониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпр |
| е жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског биља, као да хоће свој |
| ако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих |
| не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву сн |
| ружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекра |
| ору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио б |
| </quote> <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а |
| и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили су сад часове у највећој срећи и блаженству.< |
| али један другом своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили |
| или време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад пр |
| био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних часова ван тамнице, а ку |
| и дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <mi |
| њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице |
| е сећаху сада оних слатких часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње ц |
| јури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад прим |
| м вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове.</p> <p>Сад настаде ч |
| аговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта арапских.</p> |
| и толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турпију између пуко |
| дном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се попр |
| лажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} |
| гум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну год |
| вор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше |
| се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када с |
| нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом наредбом.</p> |
| По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гр |
| стајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, по |
| он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога |
| илостиво истерао испод њихових кровова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове. |
| ... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</ |
| цу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање ниј |
| о заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио ј |
| који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију. |
| пет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирање преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз |
| као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали од т |
| истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и з |
| еле... стари храстови, китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> < |
| ди и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храб |
| с овоме са својим пратиоцима непрестано продираше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су да |
| од затворених врата приметише ови како продире светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би |
| у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Ај |
| је!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пламену а |
| на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз пла |
| размахивао својим оштрим јатаганом.{S} Продирући тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ха |
| а.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволику навалу, јер је свако волео |
| залудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Миц |
| тле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарске војске.</p> |
| и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су они свој посао утркујући се у издржљивос |
| их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и |
| ор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, ка |
| ..{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обу |
| и се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање и |
| о рашчистише са оним печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис |
| ше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и |
| једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> |
| обуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец |
| зини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно об |
| ађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко |
| и, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином |
| ако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о о |
| слио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред прв |
| p>Пошто Мицко плати механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака. |
| е уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поч |
| , одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћ |
| до!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна |
| </p> <p>— Слушао сам о теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао сад?...</p> |
| браваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разб |
| ве и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко нас |
| си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, |
| а ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицк |
| да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше |
| буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше |
| их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих |
| зула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, |
| еше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, кога |
| де мало одмори, после онаког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим |
| г Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његовим трагом.{S} Пређе К |
| о да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план |
| рдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Вра |
| ој кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ поб |
| евши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово |
| , да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш. |
| у, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете |
| здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас ко |
| S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он |
| олико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то мног |
| водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мор |
| ицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би з |
| у, па онда обојица узјашише на камилу и продужише путовање.</p> <pb n="198" /> <p>— Буди храбар |
| ај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближав |
| и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се с |
| о је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених пра |
| и.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жал |
| одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говора |
| опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно |
| рашнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице прекора |
| ме скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живоп |
| одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше б |
| ли су заједно једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара |
| ху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На стол |
| <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани б |
| очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упо |
| да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p |
| ала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, |
| онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Ј |
| он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он |
| p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... нигде заклона |
| а свију страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И посл |
| дале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај ди |
| . </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да |
| е у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утека |
| ла оне облаке од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, |
| ој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да са |
| езане ланцима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, п |
| во прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружа |
| ли чистог јутарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету ј |
| тано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он |
| да позову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p> |
| и непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаш |
| ом наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до сам |
| ад њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши од |
| рали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјек |
| елике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са с |
| девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше |
| /> <p>Два месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће |
| као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на зе |
| ах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а |
| као помоћ оној првој, која онако славно прође.</p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави бој.{S} |
| гоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељен |
| ка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако н |
| о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гле |
| заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите. |
| услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p |
| шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{ |
| рога харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, ка |
| браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правц |
| ере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера |
| у су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим н |
| приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатељ |
| Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а |
| сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапи |
| о намужена камиља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад п |
| миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом |
| Неки се опет почеше прикупљати око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и св |
| устали, жагор који су радознали сељаци производили с времена на време није дозвољавао да дуже |
| даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде прав |
| еће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да |
| , — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре |
| оје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само си |
| у бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу изва |
| е на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша с |
| метити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.< |
| и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће |
| о варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузма |
| зе опет нека страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, |
| p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снагом и о |
| м разочара.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хл |
| својом дружином.{S} Преко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, |
| бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је |
| урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова |
| жива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи в |
| ше да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, нестајаше м |
| ну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они пр |
| х узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што |
| , јаук, запомагање, — све то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео |
| о бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени пле |
| пет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих сте |
| и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако је, тако!... ура!...{S |
| озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова све проб |
| Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога ја |
| дише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се |
| ате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанствена сум |
| оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} |
| какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеле |
| ко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад |
| у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зим |
| ска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зат |
| о ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ пла |
| ку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину |
| м касарнама.</p> <pb n="51" /> <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} Миц |
| имски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном зеленом травом а ук |
| весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да |
| не и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и |
| ти.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S |
| не веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и |
| </p> <pb n="197" /> <p>Сметови од песка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била рав |
| а се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно вел |
| Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> |
| ора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, с |
| p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не м |
| је"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, |
| едише!... </p> <p>— Отров да попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи са |
| .</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само наше тужно мез |
| о, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Панду |
| е ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим |
| p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, п |
| синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим оштри |
| пских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки |
| била сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој |
| ијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону |
| је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим |
| наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богат |
| стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што |
| раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на сам |
| ! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко |
| ани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или б |
| оје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</ |
| у.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити |
| гао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када |
| Српске породице у његовој околини беху пропиштале услед његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко |
| .</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Миц |
| још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, је |
| n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не буде |
| рамно увећавао вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што |
| има.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оној подрумској помрчини |
| их људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, они сад понеше са со |
| ем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк, т |
| — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> < |
| ом значи Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицк |
| о време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти про |
| и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста |
| еђу којима беше највећи, убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и пос |
| правоверних сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његово |
| полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Го |
| ваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио |
| гинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толико се све више и више ску |
| беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанпут узвикну Мицко:</p> <p>— А |
| не мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пође |
| p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом |
| д Кузман приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи |
| омаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.< |
| говори им Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> |
| вуда!...{S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, |
| им чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то зајед |
| од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо |
| воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси св |
| </p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгуб |
| ојури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На нек |
| убљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да н |
| хово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — про |
| а и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад |
| пита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ће |
| био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција н |
| да чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="4 |
| лима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p> <p>— Куда |
| , али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је непре |
| е таква суморност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме |
| егове породице нема ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и |
| не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз |
| невидљива прилика коракне на осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> |
| ицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на |
| и управно падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицко |
| полис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско полуострво а међу |
| ије ништа <pb n="147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део пустошне |
| а оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гор |
| вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума, тек овде-онде могле су се прим |
| и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n="145" /> песковитих предела у овоме де |
| 49" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо подруму, који беше нарочито |
| во, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} Њима није ништа сметала ова вре |
| Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да ј |
| ицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше |
| ри га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, и |
| е једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена |
| Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— |
| се награде за онакво њихово пожртвовање против турског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више |
| ћи да ће Мицко са својом четом војевати против турског насиља, они му зато радо и помогоше при |
| ба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њи |
| ла у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </div> <pb |
| .{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла са самом Ру |
| реме нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша |
| једно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељско зрно погоди га п |
| а је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећи све |
| за Мицково учествовање у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</ |
| огавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сусти |
| н се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у српско-турском рату — 1876. године |
| ог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Миц |
| ује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда |
| самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <pb n="88" /> <p>После кратког очекивања так |
| вори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца |
| ицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... целу породицу... за |
| у га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посетиоци М |
| Мицко. — Царева хазна плаћа!...</p> <p>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за из |
| у тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све |
| је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} |
| p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он |
| p> <pb n="136" /> <p>— Да није случајно прошао какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, ка |
| , тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут |
| p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ по |
| а ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кор |
| од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са |
| ан од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли |
| леда по неколико кита мирисне љубичице, прошаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка. |
| а са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у М |
| и су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S} Мно |
| ак једном турчету, које беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио исп |
| ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, годин |
| их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у јед |
| не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом |
| ећ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он први п |
| аље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је он |
| вуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му ис |
| гова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган |
| високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним метци |
| то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Миц |
| мљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још гро |
| тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш |
| Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом.{S |
| у очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било |
| е са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде |
| јним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, п |
| ... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш |
| Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га раз |
| зади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Ди |
| ро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!. |
| ора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће |
| а им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да у |
| ејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.< |
| ост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га |
| и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као |
| акво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да |
| ну, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи |
| Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути |
| ијатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба н |
| вако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре н |
| не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војво |
| аком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докл |
| цко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је д |
| , мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно г |
| три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде |
| ав. </note> <note xml:id="SRP19024_N2"> псето. </note> <note xml:id="SRP19024_N3"> Румунију. </ |
| да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми |
| их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подме |
| кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је један међу |
| зео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, |
| д њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> |
| <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да |
| шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неко |
| хор од умилних песмица њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њ |
| суморност.{S} Умилна песма многобројних птичица престала је.{S} Место ње сада чујете само монот |
| е но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад |
| о која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад |
| н од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S |
| да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> <p |
| остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у ре |
| врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би |
| > <p>Пошто сакрије уље и турпију између пукотина од влажног подрумског камења, Мицко се брзо пр |
| но.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада |
| ицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP19024_N8" />, а остале његове дру |
| ш троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем кар |
| стали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти п |
| алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубија |
| p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.< |
| ју.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким груди |
| срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим мол |
| на његове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} Турци!...{S} Све укућане повезали па са |
| друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећ |
| S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>На |
| во ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они пр |
| ли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају пр |
| е село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и румеником |
| беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз п |
| о главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, |
| Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Х |
| е сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и ч |
| лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлуч |
| — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па |
| >Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву |
| да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху пре |
| појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим рам |
| пуно опремљене и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду |
| тра, својим пламеним очима, са погледом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би |
| враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он ист |
| ост.</p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових кр |
| је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморн |
| ман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, син |
| ами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мит |
| овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задовољи |
| угом.</p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, док |
| ао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је д |
| и Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непрестаном путовању они најзад |
| за старешину.</p> <p>Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху |
| ицу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спр |
| ам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само к |
| амљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што н |
| руму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је п |
| и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кри |
| аву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим |
| дил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често напад |
| а до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато н |
| баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.< |
| а двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но |
| о се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело. |
| прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пи |
| "subSection" /> <pb n="133" /> <p>Грдна пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод |
| а продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зу |
| одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљ |
| ојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше |
| ких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свог |
| ивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за |
| их разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа с |
| нутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <pb n="88" /> <p>После кра |
| о лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капији, |
| авладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао л |
| у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Мил |
| о дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p> <pb n="179" /> <p>— Јесте ли живи, одг |
| ди.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији г |
| ан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, пот |
| и их пустити?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пусти их! — одговори му кадија, па се завали на дивану. |
| а претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим |
| ато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет за |
| турском језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби |
| ћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим жив |
| p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Т |
| нуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.< |
| а прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бе |
| и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ран |
| најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколико |
| код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље пораз |
| и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сам |
| преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад бе |
| да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао |
| ј прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p |
| од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши |
| то лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм засејана житом, које кад и најма |
| ко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као |
| ву Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити по неко |
| <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума, тек овде-онде |
| да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и пло |
| да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Ис |
| Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе |
| 145" /> песковитих предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова |
| о бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад из |
| крајног мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он б |
| ети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опе |
| илаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили |
| бим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... |
| правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пустињи месец се појави и млечним својим зрацима обасја |
| .</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>П |
| на мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим |
| овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p>Потпуно усамљен Мицко је |
| о какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана |
| познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајућ |
| м се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова експедиција кре |
| еху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} |
| а Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— Ја сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>К |
| е онде зеленим паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место |
| , који каткад подиже и читаве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова гро |
| зјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их |
| ем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па |
| едном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да |
| као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сва |
| ао заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчан |
| и макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, када Ар |
| ље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и реш |
| ледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n="145" /> песковит |
| тала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Да |
| не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли |
| а и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатл |
| ридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се |
| ишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као поз |
| самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицк |
| адија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман с |
| Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пусти их! — одговори |
| ена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмла |
| и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленил |
| сто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана од полас |
| рошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S} Много је српских синова тада пало испод њихо |
| онда тријумфоваху своју победу.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, неда |
| е пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло |
| ана газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељ |
| то год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и во |
| Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз ону пустошну равницу, правиле су читаву олују од разбивеног |
| утовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте пл |
| кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана же |
| Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста |
| оним печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама бе |
| ђе и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није |
| био толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то |
| у, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по ж |
| вих планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n |
| тише са оним печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и |
| аном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{ |
| Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достоја |
| а би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Мито |
| Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на рани |
| ледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстани |
| овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафан |
| Мицко плати механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песм |
| душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад ко |
| то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и |
| није од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб |
| а, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ход |
| </p> <p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега бе |
| и се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима. |
| ише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаћ |
| араху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су б |
| -Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазв |
| тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзук |
| реко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створење у људском облику, које се беш |
| нога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у там |
| } Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Харамбашо.. |
| добровољцима своју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао ј |
| гледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда са |
| о месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нит |
| нији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао |
| и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени пријатељима који бдијаху на |
| им својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, још од |
| {S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше бле |
| p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p |
| вши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца |
| поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешт |
| ан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на пу |
| одмори, после онаког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издв |
| јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његовим трагом.{S} Пређе Крајову п |
| овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај |
| прости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда |
| Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше. |
| у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се |
| ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и |
| осећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> < |
| уло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а |
| рујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за др |
| во ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и |
| ше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да |
| је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> |
| ош од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао х |
| рећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводом М |
| викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" |
| амилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немого |
| опазили Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к |
| ицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане |
| а Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-он |
| же спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног путовања од преко триде |
| е им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!.. |
| ма.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од п |
| м џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заустави силна писка од турске трубе.{S} О |
| ћ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, ж |
| сле непуно пола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лиц |
| а да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хра |
| ји и издржљивији.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали да |
| цњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав |
| и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан |
| ешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, |
| оњи огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су влада |
| ачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, ал |
| камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладн |
| а узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жари |
| и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад и |
| .</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим |
| S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и п |
| ршину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, |
| ког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; рад |
| ио одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота |
| Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> |
| и најхладнији морнари који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — стр |
| та и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко уск |
| ад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољ |
| даре нешто западније од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није |
| о је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из |
| отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Св |
| ије десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из |
| аљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбин |
| и се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наору |
| они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзу |
| > <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у |
| тво и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о ко |
| људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавство такових делија, више |
| би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и с |
| је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ |
| сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог да |
| , то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу М |
| , а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом бацили у |
| учника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог |
| свега ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у так |
| дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је би |
| ече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. |
| од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве |
| у женско створење јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</ |
| брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа |
| цко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> < |
| ка:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних |
| Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем п |
| од њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се |
| едиција није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом |
| ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније |
| ицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ зауз |
| к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо с |
| онела ракије, па послуживши их неколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицк |
| о, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда ш |
| а се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева ј |
| сваку наду — страх је овладао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је |
| се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење.</p> |
| е?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Миц |
| јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb n="96" /> |
| ској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На т |
| то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартина |
| о кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била |
| и да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није деси |
| ак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и н |
| је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не |
| — Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву |
| њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако |
| атити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Т |
| обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа |
| по звезданом небу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом др |
| ба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад и |
| то се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова к |
| иђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од ками |
| о беху сви изгладнели услед непрестаног путовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести |
| ач и стрела.</p> <p>После десетодневног путовања наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину |
| ли свој пут.</p> <p>После овако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану |
| арања.</p> <p>— Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и прија |
| <p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Т |
| е да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше пу |
| обојица узјашише на камилу и продужише путовање.</p> <pb n="198" /> <p>— Буди храбар још за не |
| а, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце |
| ваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи п |
| осле пуних петнајест дана у непрестаном путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош С |
| ином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несн |
| {S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно ова |
| а клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитриј |
| ли-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири |
| <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се |
| — Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим |
| есносна, по таком времену није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за |
| — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може б |
| ј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} |
| .</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг |
| унчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле летећи кроз |
| век најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код је |
| е сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочи |
| жња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних плани |
| и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад |
| Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. < |
| а овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{ |
| им сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицк |
| унаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на |
| ни се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху виш |
| десет дана проведоше на овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у кој |
| и, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореме |
| — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пу |
| по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у |
| отом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, ми |
| овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско |
| p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времен |
| адноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посмат |
| о у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили на читаве шуме од урмо |
| бичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер ниј |
| } Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу. |
| легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више |
| т месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла от |
| града.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова |
| Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p> |
| јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену план |
| виждање долазило. </p> <pb n="12" /> <p>Пуцањ читавог плотуна загрми... јатагани звекну и већ в |
| о разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакн |
| о по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и жив |
| ући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> < |
| пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остал |
| ела, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при |
| јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био за |
| стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гом |
| тку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} |
| о увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се |
| у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропош |
| рну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве |
| Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову н |
| више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне св |
| е сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиље |
| ицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! |
| мену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простр |
| p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов сам |
| густи редови турских низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска в |
| .</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} |
| еху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само к |
| е, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обор |
| вом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост |
| ни зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви |
| јзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а гале |
| /p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у ма |
| да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је |
| но дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се |
| кну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапк |
| да Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... |
| оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав бар |
| нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са в |
| сте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно запомагаше Кузман, грувајући с |
| ... куда ћеш?...</p> <p>— Идем, идем... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно |
| Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, синко, тако! — упаде кадиј |
| а мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја ка |
| ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! |
| други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стражара према њему било |
| Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети |
| и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од дува |
| где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко |
| жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слобо |
| боко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћ |
| комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од капетана.</p> <p>Миц |
| овно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, п |
| ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p |
| онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лу |
| их коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део |
| ега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше ка |
| не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>Иза |
| е буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>Иза њ |
| Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... нигде заклона, а и оступање од толике навале |
| вршину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт пут |
| рида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S} У самој равници |
| ругим, продирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наилазили су на ис |
| покривена биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до |
| дружином улогори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јуре |
| ма, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше умор |
| Њихове камиле летећи кроз ону пустошну равницу, правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха. |
| баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— Море, оставте човека, што сте га |
| има ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа тов |
| а му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са таким мислима Мицк |
| у, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две не |
| ући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Су |
| ак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много у |
| његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико |
| за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му ова |
| а увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} |
| ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S |
| ду.</p> <p>— Порота, која је састављена ради суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, је |
| зив, којим га окружни начелник позиваше ради извесног саопштења.{S} Мицко с места оде начелнику |
| це и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом како би отклонул |
| ви сиротни становници обављали махом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду |
| е погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о ов |
| умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} |
| да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно д |
| дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко прет |
| ше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њим |
| признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало п |
| лни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, рад |
| тавио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах |
| дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада ник |
| позив Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — одговори Мицко начелнику, када му овај беш |
| о вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо |
| Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког |
| ника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамниц |
| а другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху к |
| Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надмета |
| н услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично вре |
| ровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придру |
| а оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијан |
| дила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лу |
| вати против турског насиља, они му зато радо и помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се ов |
| беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потр |
| га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Ми |
| ти да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и шт |
| о бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадиј |
| упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да з |
| асно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут |
| њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу ка |
| ова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се др |
| тром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Ми |
| и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили с времена на време није до |
| ве речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим погледом посматраху пашу, очекујући од њега |
| очек Мицков од стране породице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела пор |
| не и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>После овак |
| мах сви присутни управише своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговор |
| > <p>Ранђија и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, с |
| шала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све више и више на пијац |
| а а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, после толиких ратовања, |
| ли ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова успужа па дошав до оног |
| има на стени, и немогући одолети своју радозналост попне се на стену.</p> <p>У једном крају ис |
| етвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више |
| чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а неш |
| цко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му ника |
| } Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је бил |
| ижаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После нек |
| ни су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови је |
| дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога с |
| краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја |
| пита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити пашо, ја са |
| мљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корач |
| ком рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, |
| заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети с |
| уби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступа |
| рк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онд |
| овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене ка |
| ружини.{S} Негда их увесељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама |
| p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатага |
| право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако |
| ма, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине, |
| мовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину |
| крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ |
| а његова имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа сво |
| двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као т |
| мовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако неколико година, он се прилич |
| време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска. |
| лужи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај |
| бим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и бра |
| раја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога старог ратног друга, |
| приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, чов |
| али селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше обој |
| се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је б |
| .</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?. |
| е оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те их преда Стани |
| ... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. |
| мах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше |
| > <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему |
| — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда, ми |
| превеселе масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по |
| длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и |
| ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху своје умилне песмице, лепршајући по он |
| p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који в |
| ешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радој |
| <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, боре, које се појавише на лицу његовом |
| Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласн |
| ео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу. |
| !... живео војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, среди |
| > <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, |
| Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузманово с |
| p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> <pb n="59" /> < |
| !... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</ |
| ша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и |
| Ура... ура!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p |
| — Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се приближ |
| и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p>Кузман |
| ло дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његов |
| о надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозво |
| глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваш |
| о тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, о |
| пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушки |
| S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога др |
| тала свом силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет с |
| онуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више |
| >Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и |
| то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухвати |
| } Свима у његовој кући опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у ду |
| .</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја, харамб |
| оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна д |
| срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клоп |
| осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас |
| а робије.{S} Одмах полетеше, у највећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту бра |
| ном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још не |
| л им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане х |
| S} Око му засузило, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! |
| ко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си |
| вори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше Мицко краљу, ка |
| х јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање |
| морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не |
| /p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да по |
| дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На некол |
| ремена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек |
| елих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци приметише, одмах с |
| у, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима |
| о грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовк |
| гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.< |
| у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l>Да иза |
| ио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих огњишта раз |
| а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукур |
| гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини напунише тулуме с в |
| хија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши сву |
| е на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржавах |
| чини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и нек |
| се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова з |
| шну равницу, правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они |
| љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белушко |
| у војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време ст |
| љује.{S} По уским улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а с |
| ка промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и |
| часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{ |
| Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, разбојник, крвопија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p |
| али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је такв |
| га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста |
| само режи.</p> <pb n="4" /> <p>„Тигар, разбојник, крволок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми |
| урно добро знате за харамбашу Мицка!... разбојник!... зликовац!...{S} Што покла онолико наших б |
| еш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник... зликовац!....{S} Никад!...{S} Ја сам чести |
| Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрск |
| /p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, |
| сно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</ |
| ори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!... |
| оре запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче п |
| а одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за толик |
| их дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и |
| а, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога крвопију, који |
| харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника и крвопија наше браће Мухамеданаца, као једа |
| подруму, који беше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> |
| у, које порота не узима као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, осуђени су на робију од |
| усплахирено.</p> <p>— Ха, зликовци!... разбојници!... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтед |
| , не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем |
| ужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим к |
| . не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и суви |
| цко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Кра |
| српских синова тада пало испод њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије не задов |
| ј околини беху пропиштале услед његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди з |
| после овога разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана |
| му на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како се хар |
| S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна д |
| уду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијел |
| Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</ |
| његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Најзад, после тако |
| сада се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је |
| упознати она блаженост и љубав која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пр |
| но, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.< |
| и његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно |
| је у својој петнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S |
| ко мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станиш |
| ара, још први пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</p> <p> |
| и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и ливада |
| двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио |
| али обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах про |
| т.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа.</ |
| ече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја виш |
| , онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је дово |
| зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стражарно |
| изрезаних од камена.</p> <p>Пошто овако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И с |
| ицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад М |
| -Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође и старо |
| , где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њ |
| p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} |
| рчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху читаве облаке од сагорелог дув |
| } Можете им се потпуно поверити.</p> <p>Разговарајући тако стигоше пред собу из које је Мицко и |
| Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће им |
| .</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дворана непрестано их је служио к |
| би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поре |
| има.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако разговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} |
| ратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је |
| ело се становништво крај својих огњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збо |
| дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварај |
| 024_N4" />.{S} Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од |
| {S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто |
| ма са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео |
| место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{ |
| едном, после његовог бегства у планину, разговараше са својим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето |
| и га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнер |
| м брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, |
| њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Станимира.</ |
| у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужава |
| овора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Ос |
| се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не |
| ицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули |
| ет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање између њих и |
| Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва |
| адемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док нај |
| о за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љут |
| ишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p |
| и.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав Зорин |
| и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S |
| ворио.</p> <p>Неколико дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа мл |
| што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из куће |
| м краљевом налогу.</p> <p>После подужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да тре |
| е, слушаху. </p> <p>После овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега п |
| о ти велиш!...</p> <p>После још подужег разговора са начелником Мицко се удаљи и оде право у ка |
| викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разговор. — |
| рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Станимир одмах појури кући, веома задовољан.{ |
| Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да у |
| остали.{S} После непрестаног ћеретања и разговора сада настаде нема тишина.</p> <milestone unit |
| ујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи мес |
| комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху |
| > <p>У том дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских р |
| има, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од пандура уш |
| осле дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је један међу њима умро од јаке |
| мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути ле |
| гоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка прест |
| — Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко |
| лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља |
| " /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита мири |
| и ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног |
| ну места умилне песме.{S} То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} |
| лишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилн |
| <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје и пламену љубав |
| трињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове прев |
| раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да освети с |
| ужани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови тр |
| /p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет завлада мрт |
| ху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њ |
| овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко п |
| и из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</ |
| веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не смем |
| би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове ран |
| што сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом |
| , одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} К |
| даље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког проди |
| весно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберн |
| о завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благод |
| ним и крволочним курјацима, који својим разјапљеним чељустима излокасте толику невину крв српск |
| же јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му |
| ратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беш |
| рме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правц |
| амо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицко |
| ли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на све стране својим |
| је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p>— Али... |
| виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане |
| х поздрави по њиховом обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник. |
| арамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили н |
| јекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добров |
| <p>Поноћна песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</ |
| еку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли |
| н за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине |
| реко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме б |
| сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да с |
| ко исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске п |
| отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да |
| ија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} |
| убави према његовој отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике мисли непрестано бујаху у ње |
| напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто |
| реко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био |
| -Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пош |
| n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна звека љу |
| етили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у највећој брзини са својим јата |
| размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе пок |
| ришао међ’ непријатељске редове и бесно размахивао својим оштрим јатаганом.{S} Продирући тако к |
| реко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове по приватним кућама, да их Ту |
| ве беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше |
| маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од |
| „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној будућности као и о богатству |
| бији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана |
| /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му ми |
| својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову го |
| је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему |
| од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде |
| е он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупн |
| а ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</ |
| им задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако |
| се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о којој беше п |
| " /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са р |
| е у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај бра |
| неко нерасположење.{S} И сам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да од |
| и већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на св |
| плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за |
| ао причање Мицково тумачећи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n |
| стаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који |
| ижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати је |
| јном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова ож |
| ра варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па |
| устом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — место, које роди тако |
| дура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да |
| ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а он по |
| — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Мицко...{S} Мицко... — |
| понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том дугом путовању |
| на пандура!...{S} Разумеш ли? </p> <p>— Разумем, светли пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p |
| велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у |
| четири потпуно наоружана пандура!...{S} Разумеш ли? </p> <p>— Разумем, светли пашо — одговори б |
| м већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца по |
| ајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и |
| ио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — за |
| ш се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у |
| Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела усле |
| аг осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она се измаче м |
| седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши погл |
| већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици б |
| беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, |
| још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем |
| е, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја забора |
| се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељско зрно погоди |
| Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у М |
| а, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељско зрн |
| нехотице своју десну руку преко његовог рамена. </p> <p>— Заповест кадијина мора се извршити! — |
| рских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе |
| одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p |
| дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} С |
| са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто |
| из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад ско |
| тољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све самим сребром.</p> <p>Овак |
| поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком д |
| е радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам пам |
| чно у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка. |
| једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— |
| питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала |
| врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> < |
| мах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> <p |
| S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад та |
| само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ |
| мане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она долет |
| а, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.< |
| да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко |
| лазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше |
| па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост п |
| из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман |
| поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху |
| овница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Са |
| но оне чисто умираху од радости.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај сво |
| p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно др |
| за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом ча |
| Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда на |
| час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је та |
| ути, пипајући непрестано око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто |
| -Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло и |
| пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошт |
| окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад М |
| е у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — прошапута полако |
| 39" /> <p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S} Мара опет весела |
| новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо |
| о се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале о |
| еки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, ј |
| , кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послов |
| месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беш |
| или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши и на с |
| Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не бу |
| .</p> <p>Неколико добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска вој |
| српских добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо |
| пада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску |
| Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим да |
| н, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> <p> |
| зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети |
| село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега пре |
| Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше у |
| ="114" /> исти Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Ст |
| е одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицк |
| ли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у с |
| баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и |
| време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али м |
| јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} |
| чана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије зе |
| p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се може |
| /p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно |
| наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда када оде |
| рашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| чани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — |
| ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експ |
| то се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p |
| исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест |
| еле које јој најзад невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се с |
| > <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца момак, јер га ов |
| ма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, |
| ече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко |
| е камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе |
| гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохва |
| Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носе |
| и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко |
| камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде |
| му није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на неб |
| памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје |
| пет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпириту |
| ао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену |
| г, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се М |
| ам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаш |
| од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и М |
| сталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху |
| рци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Из |
| ре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесни |
| дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеш |
| ако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упал |
| га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p |
| <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао |
| цкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник |
| другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у со |
| — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То в |
| цко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арап |
| када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков |
| е се појави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе. |
| га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног трвењ |
| но старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног одел |
| тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрвављено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни |
| ликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74" /> нап |
| то место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада осло |
| и минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Миц |
| p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом оч |
| к после тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахранити на как |
| буркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако о |
| у никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и у |
| а за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> < |
| тању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>А |
| руго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Ми |
| лико љубави према једном Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета. |
| ко поче мало по мало задобијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева од |
| ем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како о дети |
| а.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови |
| ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз са |
| азнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скоп |
| ово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко |
| устио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Н |
| тама види да је то измождено тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше хр |
| сположење.{S} Управо сад беху још много расположенији, но што беху онда, када Мицко први пут ст |
| <p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о сл |
| /p> <p>Сад опет наста код свију првашње расположење.{S} Управо сад беху још много расположенији |
| стано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, г |
| е уверавајући га о искреном и свесрдном расположењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> |
| онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p |
| шену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, испи |
| <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи |
| кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није |
| беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио |
| која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, црном косом изгледаше према светло |
| ху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским |
| ки делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода |
| ше да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беш |
| ил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше толик |
| > њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док |
| . </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смер |
| усплахирен и не прибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној ру |
| м Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са св |
| ер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наг |
| ице, све одмах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се |
| срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако |
| е пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста |
| е освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће |
| са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и драг |
| ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум |
| ли другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рат |
| head>IV.</head> <p>После онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином |
| Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад |
| грми плотун од мартинака у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни в |
| што мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} О |
| са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</ |
| лаве из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце б |
| воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па је о |
| у његове камиле.</p> <p>Своју је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али |
| ужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање |
| бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који |
| ама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко |
| чића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, |
| ница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову ужасну катакомбу, која служа |
| , то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срд |
| х путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она |
| > бегаху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пустињи месец се појави и млечним |
| н.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зид |
| м се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше својим м |
| днији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кро |
| не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађивале узаврелу крв, којом цело тело Станијино бе |
| урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свежим ваздухом.</p> |
| налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато |
| је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти |
| одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је некол |
| да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако |
| ху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и на Македонију.</p> <p>Како им па |
| д Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </div> <pb n |
| е била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци |
| еху и збратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Мале |
| једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари усп |
| Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охр |
| >Мицко се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, осталим добровољачким вођама и пође са |
| да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74" /> нападима од добровољаца, а наро |
| , те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Макед |
| вару.{S} Гледајући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно п |
| адосни, када понова видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташ |
| н тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја |
| и ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији |
| више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добровољци |
| и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је цео чадор сваког чељадића јер им |
| ли стари борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и Старој Србији.</p> <p>Као старог |
| ростор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи |
| наштво — као познато још из заједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох |
| алој светини.</p> <p>Ето, после толиких ратовања, после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко |
| ло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао о |
| аши Мицку, о његовом јуначком четничком ратовању са Турцима, о његовом храбром држању као и њег |
| имирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио |
| ствовати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома неза |
| као и његовој смелости у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види то |
| ком противу Турака још у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и зб |
| руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са св |
| шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим |
| ога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан. |
| риликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко |
| заузимало је преко тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелуј |
| задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико ње |
| и после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни |
| ури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Зак |
| од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SRP19024_N9" / |
| На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чул |
| 112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања д |
| ола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, |
| утра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију |
| оваког срдачног састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, |
| ко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и оста |
| а, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад |
| м поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, та |
| један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна |
| ају.</p> <p>После кратког одмора, пошто рашчистише са оним печењем, то понова продуже пут.{S} П |
| мати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </d |
| оје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђе |
| ли... зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини м |
| таган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ног |
| мо у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у не |
| ху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке", неки се догов |
| p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним метцима а тако исто и преко |
| е масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним метцима и то два се укр |
| онде могло је се приметити по неколико редова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме к |
| којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође б |
| су Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатагани |
| дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појур |
| к је јуначки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно размахивао својим оштрим јатаганом.{S} П |
| еустрашиво улетао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са |
| ј начин како провукли кроз добровољачке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбр |
| рујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти т |
| а би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало |
| ош опази са свију страна и густе убојне редове од наоружаних турских низама он се страшно прене |
| се појавише са свију страна сами густи редови турских низама с напереним пушкама ка Мицку и ње |
| а.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања.{S} Она му је редовн |
| радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заје |
| лушалац његових предавања.{S} Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из та |
| м очекиваху на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом |
| и он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.< |
| један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу меш |
| </p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло |
| рену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет нас |
| о се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ |
| , који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је |
| сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> <pb n="4" /> <p>„Тигар, разбојник, крволок!“ |
| аше.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и с |
| г разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћ |
| ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили ка |
| само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ умо |
| ао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македон |
| а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди |
| га Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду |
| д спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одго |
| години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем в |
| {S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а о |
| н се упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста |
| ри ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дуна |
| ухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видел |
| милама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека д |
| иво га погледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, |
| Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога |
| аче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то |
| е нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p |
| мшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пушта |
| држати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје н |
| д?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћи |
| ... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, |
| .</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако |
| ло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то беше мл |
| на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сус |
| са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После онолико |
| њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су ди |
| ојска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после ово |
| повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је М |
| тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p> |
| и да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне овоме ислеђе |
| синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Станим |
| гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, подиж |
| или да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песк |
| бровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађе |
| ад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао |
| евелике врућине, само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним ч |
| се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и по кад и кад крат |
| а му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!.. |
| равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} |
| } Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућиц |
| таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — место, које роди тако храброга Србина, о коме в |
| {S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лак |
| напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Му |
| ати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући |
| близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко |
| роју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb |
| ећ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они |
| има, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере |
| јим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у са |
| тављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере |
| као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспокојству од онога |
| p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морат |
| те; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, чест |
| > <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову |
| о је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге |
| у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а |
| ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паме |
| ош од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло |
| , који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело вра |
| да их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико ме |
| ошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед ов |
| био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не м |
| нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде п |
| икога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а |
| од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беш |
| собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрел |
| урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наиш |
| ео беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелин |
| ао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин |
| т, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за нова |
| едоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p> |
| но другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још умо |
| ендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу |
| удем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи |
| ћ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу ка |
| .. тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> < |
| у, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче |
| д суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћим |
| ђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима |
| а у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри |
| та?.. снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко с |
| е Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је |
| а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жег |
| ло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах |
| кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и |
| .{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да га т |
| ајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му |
| ро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак |
| плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — |
| рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је жив |
| Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} |
| ! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из |
| рима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и |
| о било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дан |
| м гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући |
| воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред п |
| о дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаће |
| рхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има д |
| да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна с |
| идиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> < |
| е сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох ал |
| — Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једн |
| угу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да л |
| ко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер на |
| ом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад |
| > <p>— Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надзем |
| је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слобо |
| страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети |
| ну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта х |
| аше у тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алах |
| рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде |
| ро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше сам |
| ра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис. |
| цко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге |
| о прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кри |
| г.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ |
| } Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном |
| м и преваром!...</p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми п |
| е!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p |
| ицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих з |
| цко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера |
| о к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком |
| но срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси ш |
| војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познајеш?!...</p> <p |
| донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашл |
| ше и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p |
| осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како |
| егоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по |
| p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p> <pb n="65" /> <p>— Хвала вам, |
| едоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и показиваше својом руком на источну ст |
| едну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} |
| ...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а н |
| пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици |
| е вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — реч |
| шли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одма |
| /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али д |
| <p>— Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини по запо |
| у се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и ос |
| прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p |
| мислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Ал |
| — Изађи на светлост непознати човече, — рече Мицко.</p> <p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам |
| се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Си |
| Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег |
| овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плат |
| ах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече кадија са погледом управљеним на пандура, — да га |
| f target="#SRP19024_N5" /> са извора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада ист |
| цка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерење |
| а је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прек |
| авао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на с |
| ева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршит |
| аробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Ар |
| стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европља |
| .</p> <p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога |
| ме ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седе |
| мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног ч |
| <p>— Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом тр |
| морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S |
| ћу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он |
| морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку |
| жасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пр |
| е да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила нећ |
| тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај страж |
| и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, к |
| </p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади |
| /p> <p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто |
| ице нашега бога; судите му како знате — рече један од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја |
| 9" /> <p>— Јесте ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> <p>Обојицу заточени |
| сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш |
| милостиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно |
| лећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је опет завладао, с |
| радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором неш |
| собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени погледаше Мицка |
| а пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губ |
| — Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој |
| дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори |
| > <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближава |
| аповедај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз с |
| > <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао је таја |
| оли да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек |
| p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро |
| и да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако |
| p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк, то је син |
| Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове реч |
| цко љутито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чује |
| ожанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском з |
| О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, |
| наш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му |
| p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До с |
| ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових х |
| даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог |
| ош оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја с |
| е казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{ |
| им гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанск |
| умираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици ч |
| још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла |
| /p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађ |
| p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Милева је |
| е на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело |
| > <pb n="174" /> <p>— Ја сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам |
| и да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже |
| ет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на ло |
| >Своју је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па ј |
| ђе сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена пород |
| под оружјем.{S} После малог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре бил |
| смеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.</p> |
| мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља |
| сви укућани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је |
| озне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’ |
| је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у др |
| ита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дот |
| д собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— |
| м продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и ти |
| а би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђ |
| а и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, |
| г загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, р |
| у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и бац |
| ош снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу |
| мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и |
| ницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро |
| телигентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> |
| а грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако ј |
| крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — кап |
| дном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину |
| баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Ми |
| ша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише своје погледе радознал |
| владала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефендија!...</p> <p>— Страшни?! |
| га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер ње |
| "91" /> <p>Сви се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им ј |
| селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим погледо |
| е поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам три |
| еше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, к |
| ниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако н |
| паде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружи |
| амед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљад |
| љ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радости и освете лаган |
| .</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухва |
| /p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— |
| њем очекиваше убезекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову д |
| видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у на |
| ицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама |
| е.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...< |
| ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опро |
| а великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и |
| м радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господ |
| са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} Турци!...{S} Св |
| могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко |
| за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка |
| о, нису проговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично о |
| сне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отров |
| вим мислима непрестано се превртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb |
| исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши н |
| ед груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака |
| мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, боре, које се појавише на лиц |
| ом када је Зора изговорила ове последње речи казивале су мржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, нем |
| ким.</p> <pb n="203" /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин са |
| онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се изма |
| ликим страхом саслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у б |
| рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама тамнице, изгледа |
| вешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети |
| са том удовицом, изјавивши јој последње речи њенога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често |
| трчаше, када Петар са осталим понављаше речи Михаилове, чудећи се.</p> <pb n="57" /> <p>— Који, |
| Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанпут узвикну Мицко:< |
| тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом наредбом. |
| је још несвестица ни један не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском је |
| ндија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, кој |
| у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зе |
| о Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуш |
| питаше брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поре |
| сти, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали |
| ео је сумњати у истинитост управникових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка |
| а самом Русијом!...</p> <p>После оваких речи рускога конзула, сви остали посланици и конзули на |
| о, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском |
| на, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи н |
| ..</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефенди |
| и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше з |
| о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</ |
| е убезекнуто Сима, преплашен Кузмановим речима.</p> <p>— Издадох нашег доброг војводу!... — изд |
| тина, да се не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. |
| а у бегству утичући својим светитељским речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме ј |
| љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше њ |
| га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам п |
| самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмља |
| већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има вод |
| <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после дужи |
| није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Ту |
| зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> < |
| шљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, |
| <p>Са оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мир |
| ка није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину |
| ме беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и |
| х и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... не |
| па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тар |
| ом кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи |
| о борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу |
| Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и |
| вим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао. |
| а својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском к |
| дређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Буг |
| или.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратнички |
| Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад |
| ио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, про |
| овео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да пр |
| и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут |
| џбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових |
| ј би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан |
| ако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p |
| никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Рес |
| помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада |
| и после дужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца |
| Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на |
| е озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са |
| ријатељске странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натра |
| е ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака указаше се четири велика |
| римицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!... |
| опошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним правцем но после неколи |
| ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> |
| де вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину |
| а опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво |
| b n="105" /> и ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко |
| кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та л |
| дук, разбојник!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му |
| p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он и |
| агана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио сед |
| ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко ње и после неколи |
| етири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они б |
| тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, |
| је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{ |
| ицу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S |
| аравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, |
| чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају |
| а самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка па |
| још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у длан |
| и који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви п |
| видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио |
| да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си сретнији од ме |
| а буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду |
| , потпуно ослобођен од даљег издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећој радости и узбуђењ |
| лана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи с |
| лично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није |
| замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Кос |
| замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као познато још и |
| за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} |
| хватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у исто |
| кође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једног од н |
| х одметника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав има |
| ог свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о то |
| руга, који је од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, |
| кспедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах |
| јнике и царске одметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко |
| ину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После шестомесечног тамнова |
| овој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описујући у најтужнијим сликам |
| гих мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свеча |
| но и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада |
| ицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њи |
| ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама турским.</p> <pb n="203" / |
| чно добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи онако исто као добра хр |
| <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на |
| ојим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и же |
| је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину об |
| и у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити. |
| врсних предела лежи Ресен — место, које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да гово |
| знам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његов |
| <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вред |
| Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију |
| и својој.</p> <pb n="190" /> <p>На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост |
| о отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора. |
| кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане |
| , што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је пр |
| д глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је ц |
| !...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу бу |
| о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неко |
| г ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је ј |
| да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина |
| отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад вид |
| први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад |
| први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропу |
| Мицко просто не могаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собам |
| д беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то |
| есну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек |
| рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{ |
| аво и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="7 |
| караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда окол |
| тра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцим |
| брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драг |
| и није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој т |
| и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, тек с |
| ад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово |
| Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали |
| /> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кра |
| лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим п |
| кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па |
| воје умилне песмице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале |
| читав рој бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је им |
| иша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Леск |
| ави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним не |
| средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамб |
| а и почеше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и виш |
| .</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закл |
| х стропошта онесвешћена стиснувши обема рукама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури с |
| сију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати на |
| а готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица б |
| стати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто |
| и Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам |
| о од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај |
| сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме бо |
| <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој. |
| ручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно при |
| беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је |
| ећ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне |
| цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пандуре из предсобља.</p> <p>— |
| дмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!... |
| ако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а ту |
| ђе баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урм |
| е.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, т |
| анима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, |
| ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — |
| рви осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком |
| ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше |
| просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Л |
| ше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божи |
| сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако |
| овек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако н |
| ! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати |
| е један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Бог |
| више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би |
| Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет кр |
| p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и доста дале |
| и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам и |
| друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност |
| илева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног м |
| ма одакле је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-М |
| узманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Куз |
| ктару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бац |
| ! — рече им Мухамед и показиваше својом руком на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим п |
| заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</ |
| .{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго |
| Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздух |
| био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опро |
| еколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом од п |
| удима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по ул |
| ману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ |
| ребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева |
| уди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим ос |
| нија, чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху н |
| и прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак бе |
| уцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатага |
| а његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето |
| Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошт |
| з њега, пребацивши нехотице своју десну руку преко његовог рамена. </p> <p>— Заповест кадијина |
| е Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку |
| трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за ц |
| ни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И |
| а, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, од |
| а, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах изведоше Кузмана и отераше у |
| Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шато |
| е милијарде зракова — нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.< |
| м маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви а четврт |
| е из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што к |
| један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, |
| најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су н |
| уља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх |
| начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији |
| ке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са поглед |
| p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је |
| етаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу |
| мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n="99" |
| три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гошћења |
| тан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> |
| аву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, скло |
| то. </note> <note xml:id="SRP19024_N3"> Румунију. </note> <note xml:id="SRP19024_N4"> Енглеидис |
| ши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле |
| ом већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читав |
| д, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам с |
| чеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишу |
| {S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, шт |
| они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. |
| на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху заус |
| ци извлаче из оних својих склоништа, из рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да окр |
| ри унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се |
| Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца |
| {S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма |
| им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или су би |
| >Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са којима изобилуј |
| ли Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом зад |
| пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много |
| м облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих прати |
| чен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, упра |
| {S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то полож |
| и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, |
| ле овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се |
| и на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а |
| <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочи |
| ш, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим другов |
| ну, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После оваких речи рускога конзула, с |
| војим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чекала је читав месец да |
| ав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље поти |
| ни тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром још |
| шао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не б |
| тукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добр |
| е и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицк |
| се обесни Турци морадоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мир |
| угове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицком, при свом пол |
| посланици и конзули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S |
| инуђен те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију стра |
| p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.</p> |
| лих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окр |
| од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустенд |
| урци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандури одмах |
| } Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај ч |
| укобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта ви |
| да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну валија са |
| рњејева, који беше главни командант над руско-српском војском, која је имала да ратује са Турци |
| "SRP19024_C1.5"> <head>V.</head> <p>Чим руско-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што р |
| > присутност страних конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина |
| е неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант н |
| ом Русијом!...</p> <p>После оваких речи рускога конзула, сви остали посланици и конзули напусти |
| узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзула морадоше се сви умирити.</p> <p>Сад нас |
| еше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињен |
| пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала |
| месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским владик |
| {S} Он је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сад |
| p> <p>После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p |
| се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слоб |
| Имаш право, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством |
| — Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде |
| пише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се |
| ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадила Мицка и |
| ојом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Вес |
| јаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним |
| их анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љуб |
| ва сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са |
| — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци |
| начки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га са |
| мах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душманина кољући понов |
| е Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њихо |
| ви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на дв |
| и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи |
| ећ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кр |
| а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи приличн |
| ише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарен |
| а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учин |
| утише у пустињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребља |
| ло за руком јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, гд |
| рбиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Ср |
| ање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска ф |
| " /></p> <p>— Тако је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми! |
| у, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не да |
| Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам о |
| мешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>К |
| >На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријате |
| овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобр |
| на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас мило |
| страна сами густи редови турских низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То б |
| од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а он |
| из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе |
| у гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становници ове тамнице, која је |
| е тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — |
| момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није |
| ћ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. |
| ћена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око кућ |
| упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{ |
| о у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} |
| p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; |
| <pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> |
| д он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше |
| х замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од капетана.</p |
| дире светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, п |
| p> <p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су би |
| беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче |
| својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, |
| е одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, |
| му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Жи |
| мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па са |
| гао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да |
| сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је би |
| м, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју |
| ву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> < |
| му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} |
| о после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здру |
| уке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја са |
| ичког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> < |
| {S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, |
| Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се |
| Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и бе |
| а од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа б |
| је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је про |
| и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је дивну хла |
| n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је |
| е може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео |
| Мита одмах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силаз |
| .. трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила |
| ата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом п |
| кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <p |
| е само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у сло |
| ли, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и |
| ених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из какв |
| ор који су радознали сељаци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> |
| це — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка |
| p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриот |
| шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни |
| признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како!...{S} Ц |
| дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака уле |
| одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи |
| ову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео |
| би се температура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на |
| име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече |
| ије врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то приј |
| ор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти каж |
| >Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка цркви |
| четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио че |
| јводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти |
| Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато |
| иваше ради извесног саопштења.{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљев |
| позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта виш |
| есни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена сил |
| та, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим |
| вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећа |
| е и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</ |
| а мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувши својо |
| ђеника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум |
| г одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.< |
| је планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, |
| у је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана после |
| е пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n=" |
| кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време |
| баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У |
| о да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га |
| љачких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше границу |
| чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — |
| и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора заг |
| ву кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља. |
| иже ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа |
| ом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управн |
| е три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно |
| {S} Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зелена |
| и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао с |
| ке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, |
| .{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сложно на турску војск |
| оче светити својим малим непријатељима, са једном гвозденом полугом убијао је свакога миша који |
| о-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико |
| у пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом вод |
| та од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренута |
| иже ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекив |
| х свега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наору |
| си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p |
| далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у о |
| му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом затегнутошћу очекиваху <pb n="160" /> од |
| ем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та |
| а јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури |
| ледаше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</ |
| љавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, полако с |
| ве редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање и звека оштри |
| драваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.< |
| е, Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раниј |
| једати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна к |
| им укућани, посматрајући их убезекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добр |
| јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас |
| ковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ћ |
| јало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покретима певајући дивне песме надме |
| дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ |
| се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганим |
| минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S |
| нема Цане <ref target="#SRP19024_N5" /> са извора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која |
| к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Миц |
| ти да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Е |
| ду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И |
| али шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове |
| Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, прими |
| обровољачку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши се са ка |
| појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту |
| е мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора М |
| } Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекиваху они непрестано да |
| не подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: т |
| орадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вард |
| ао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог мест |
| ше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно |
| ач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са таким мислима Мицко поче да остварује своје планове |
| p> <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољи.</p> <p |
| е ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим погледом посматраху пашу, очекујући од ње |
| поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огроман |
| Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Н |
| х ратовања, после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и |
| г Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их |
| а а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка |
| до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше врелим з |
| е трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се п |
| Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи |
| n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и |
| /p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше |
| ајући напред.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче у |
| својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> |
| зва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужи |
| воје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се уп |
| ле неколико тренутака пандур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те па |
| Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти |
| је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запла |
| Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећ |
| еше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљају |
| и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостаја |
| под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да |
| <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравн |
| <p>— Ово је момче невино, — рече кадија са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа |
| у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Т |
| <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добро |
| е по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћ |
| ајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада н |
| ао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је оч |
| гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозно |
| прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још н |
| .{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на свет |
| т преко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S |
| /head> <p>После онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе пре |
| ева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини д |
| и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију |
| ах Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он с |
| а извади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи, крив |
| ? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини |
| зио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора премишљао је Ми |
| ивно закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После оваких речи рускога к |
| станих бораба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше |
| ића непрестано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо о |
| беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показа |
| жећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о |
| нажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и коленима довуче с |
| кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих |
| а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хама |
| ко се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши јој последње речи њенога муж |
| на од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који се заједно с |
| као познато још из заједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратим |
| д, после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Њ |
| них шест година његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у беско |
| ку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... |
| <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију |
| Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу.</p> <p>Посл |
| својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и |
| !...</p> <p>После још подужег разговора са начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где |
| <pb n="160" /> одговор Мицков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе п |
| ше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надз |
| ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и |
| хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене са пљачком, и пред |
| збратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево |
| селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљени |
| потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!.. |
| ган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са предњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, |
| и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца, која се већ враћа |
| ајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на |
| ечног тамновања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на |
| Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њ |
| мбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове |
| да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} |
| , шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити |
| си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити |
| /p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војск |
| длагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одговори му одваж |
| то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху |
| већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави над |
| Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и виш |
| вео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео |
| /p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више о |
| ку и место њега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како код њи |
| Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпу |
| и у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и |
| заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навали |
| ад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пуст |
| мени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико трен |
| л, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| е Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, |
| уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је |
| лнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Т |
| море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са |
| у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их ве |
| 6"> <head>VI.</head> <p>Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафан |
| > <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предат |
| стаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Ч |
| ла је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> < |
| е.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у |
| то њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађа |
| Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по |
| ун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта онесвешћен |
| ну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по- |
| ма, осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог |
| им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да |
| ицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћ |
| у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и б |
| бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конак |
| ху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао ј |
| подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p |
| ци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и суви |
| ога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му б |
| дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао |
| /p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да |
| >Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда |
| енско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је |
| још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцим |
| p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као најзгодније време |
| n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков поврата |
| нских планина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој оми |
| лна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни |
| да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту жив |
| Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију |
| ћи већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валиј |
| у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и |
| > <p>— А што? — упиташе присутне судије са турским чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто |
| заборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу |
| ожда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, п |
| за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на |
| на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз |
| рпском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са својим до |
| их вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију страна о |
| ада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах |
| р <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошт |
| тима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од |
| ок су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим ја |
| ом а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико ј |
| сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам пес |
| знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, она |
| да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано продираше даље.{S} Најз |
| } Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њихов у |
| роводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и |
| акао, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухвати |
| киваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласн |
| , једва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, зн |
| Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих беше већ једа |
| ијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начи |
| та са својим друговима коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Б |
| ила беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово наш |
| да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи |
| ва приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше |
| да моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Ов |
| " /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> |
| {S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изглед |
| д друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за |
| ла да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар о |
| ио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светина да б |
| приметивши Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацају |
| ом.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> |
| ан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружин |
| „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна |
| имете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред, па обарајући Турке <pb n=" |
| и добровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина |
| Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту нак |
| водом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> < |
| прети опасност од оног камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одма |
| а која мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на дру |
| бро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изнен |
| натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, нав |
| решав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански |
| сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, в |
| д, после дужег разговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му |
| ицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски гола |
| оре.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, гово |
| том Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови |
| ек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих |
| о он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села — у равниц |
| а ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> < |
| Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како |
| чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости неће мо |
| о у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учест |
| ке са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Тр |
| а.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустендил |
| беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — |
| твојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признат |
| та Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је до |
| вол његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> < |
| кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пр |
| отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са у |
| рзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву с |
| е часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим д |
| ли на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицковој чети, наг |
| гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш |
| па заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљеним на потеру.</ |
| еми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајс |
| о јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова |
| анином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му |
| не стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље |
| камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досеткама све до саме Грдели |
| ачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда |
| нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али |
| p>Пољупцима, којима се Кузман обасипаше са својим друговима и са својим војводом није било крај |
| његовог бегства у планину, разговараше са својим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рек |
| ну.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ нат |
| дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну |
| кога крвника, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво |
| ицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову к |
| о и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим |
| много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p> <pb n="9" /> |
| ше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још ниј |
| ајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није преш |
| p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и онда прод |
| д неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> < |
| {S} Остављени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало под |
| ли до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.< |
| е срдачно поздравише и братски изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине њ |
| ка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турских низама с напе |
| т доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пе |
| >После кратког одмора, пошто рашчистише са оним печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даљ |
| — рече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упутише се право опе |
| и одмах побегоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им беху задава |
| они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморил |
| а још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били |
| аздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили как |
| али на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше пониз |
| е, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— |
| га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео |
| <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> <p |
| е! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше Мицко |
| д се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпун |
| ђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а за т |
| чисто не трепљаху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— |
| они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад о |
| Кузман обасипаше са својим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са |
| нао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? |
| — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури право ка своме |
| в га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље њег |
| ...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драган |
| ас о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гараша |
| е и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кр |
| дљиво посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман баци |
| а младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p |
| ји за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... |
| ад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисал |
| боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови друг |
| ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо у |
| зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?... |
| вши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> |
| и се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад |
| задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекиваше на ње |
| и ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — з |
| ечи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час када ће се моћ |
| и у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће |
| паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну |
| Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да гово |
| а га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стр |
| жину, саставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким одредом пођу одмах ка |
| окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би н |
| ћ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе |
| јниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! |
| о на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани |
| ојач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за |
| има.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он |
| Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и о |
| епог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> |
| вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад оп |
| ине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин т |
| ен и не прибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — по |
| дил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом оми |
| одмах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сак |
| т! клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у |
| тини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви |
| и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право |
| а, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над њ |
| ко силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наоружаних тур |
| , које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила |
| уначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега са |
| оји Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који редовн |
| ту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Бе |
| ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај |
| олико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши |
| ју Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним глас |
| </p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одмах устукнуше.< |
| ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ла |
| д кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опа |
| оменту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах |
| х братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је та |
| грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само игр |
| е, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, црном косом изгледаше према све |
| ке рупчаге или какви стародревни лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p |
| ако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им б |
| о за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатаган |
| азмахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши |
| е Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, како би |
| а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи |
| ет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, |
| лабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине собе ст |
| тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>З |
| ад... чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебе |
| де куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе |
| о од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнут |
| већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало ништа пр |
| ного.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима |
| ицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши мом |
| ља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више |
| могли што боље поразговарати и упознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као ка |
| ко продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p>Турцима беху |
| и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изју |
| ога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си |
| тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко |
| ти у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и оставља усамљену. |
| о да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вр |
| Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>К |
| ће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, осталим добровољачким вођама |
| ици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти |
| аког тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатле у сел |
| се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођош |
| чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, |
| еома радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад вид |
| ечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво веч |
| мети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је |
| абрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре ја |
| уре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукл |
| и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> < |
| ми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а |
| лог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Ара |
| и приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>Посл |
| већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са кам |
| али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његов |
| влију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војвод |
| .</p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкри |
| оде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се с |
| лико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изаша |
| повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби сл |
| о по соби, носећи један велики завежљај са златницима, звецкајући, тражећи место, где би их мог |
| рти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје м |
| Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску |
| Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> < |
| пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно |
| ако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста п |
| решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74" /> нападима од добровољаца |
| са.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привеза |
| ше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.< |
| /p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— |
| ом и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах п |
| о Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> неки Михаило |
| џи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година |
| воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали |
| ци и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су |
| ти у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на ск |
| три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ов |
| Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих земљака, којих о |
| <p>Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски |
| ом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет |
| упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села пролазили су |
| самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полег |
| руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, шт |
| и Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S |
| у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану |
| амо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и |
| ице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За врем |
| дински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко поклонише кадији Бекта |
| цко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <p |
| дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева |
| и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, |
| то време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутск |
| рво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај му припрети да није про |
| сла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћа |
| амилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Ми |
| XI.</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде в |
| ад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окр |
| м ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да б |
| посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан трену |
| p>Сад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као |
| танији.{S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турци |
| .{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред овакве неге |
| есто ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опас |
| паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне ст |
| ост".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који |
| добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да у |
| гим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и |
| .</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко мо |
| едном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шт |
| управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед св |
| реме.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би |
| доми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један |
| чим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беш |
| да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као познато јо |
| стаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викн |
| од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде |
| а ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и |
| .{S} Но како Турци не престајаху никако са својим насиљима према тамошњим Србима, то Коста дохв |
| а престане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених д |
| о много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини с |
| >Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, |
| рви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па |
| ошто однесоше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма д |
| оме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на турск |
| дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и праста |
| зјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим |
| ци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи ту |
| се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком одел |
| вата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан ме |
| о ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је |
| паса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, је |
| сити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше |
| ва засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико да |
| <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, одмах наре |
| ло турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског насиља, они му |
| о Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они о |
| p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, ј |
| какве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути се право ка Маму |
| Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки на |
| е сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његово |
| Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са својим добровољцима своју храброст испољи први пут н |
| на сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће |
| разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сир |
| Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је т |
| вог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Ка |
| леко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљах |
| се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу преко трид |
| и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици |
| од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке свил |
| удије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе |
| <p>— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? |
| аше још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би и |
| цку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писа |
| г у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем М |
| лтана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође |
| > <p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се |
| охвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани |
| уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри |
| идели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се |
| отпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је |
| дног бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Је |
| млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим ода |
| шева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у српско-турском рату — 18 |
| и не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — <pb n="68" |
| чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Б |
| зде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни прет |
| Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и |
| ш од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би |
| Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја ра |
| ерна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не |
| оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да |
| /> нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.< |
| {S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са сво |
| суморност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са свој |
| rget="#SRP19024_N4" />.{S} Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао |
| на.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати и |
| нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лак |
| ји им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли |
| омаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упут |
| ваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове последње речи а кож |
| баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше речи Михаилове, чудећи се.</p> <pb |
| се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељем час са другим — све су то били ста |
| авајући се час са једним пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних ч |
| м затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у |
| астиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш т |
| ешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу јед |
| копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунац |
| p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош бр |
| к, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љу |
| већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би |
| дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беш |
| ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалу |
| а, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, напусти Б |
| > <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко |
| танији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о |
| а а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни |
| к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочека |
| Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство |
| дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са мот |
| онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут иш |
| пови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и п |
| рски ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те |
| ви сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и ф |
| псија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на за |
| заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јуж |
| би код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио |
| >Пошто проведе неколико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало н |
| иком узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе |
| у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља.</p> <pb n="46" /> <p>У вели |
| а Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах |
| сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим |
| д је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није |
| Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју ма |
| вљати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад јед |
| ан.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је |
| ових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> |
| и план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његово |
| ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село |
| еду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу и после неколико ч |
| спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину |
| о.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искруће |
| у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> < |
| тних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе |
| и срчан у заједничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове роб |
| , о његовом јуначком четничком ратовању са Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смел |
| ог окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даљ |
| ао да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима.</p> <p>У |
| емљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неко |
| {S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Т |
| амбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом |
| од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија м |
| цко веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, |
| бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Ми |
| е ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" / |
| чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њим |
| крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше населио још пре двадесет годин |
| они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </ |
| даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Или |
| .{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође у Букуреш |
| о Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијајући свако |
| {S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом ло |
| .</p> <p>Осамнајест камила, натоварених са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је би |
| жени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> |
| ло што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и сам |
| једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосн |
| ј дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му |
| о због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада |
| /head> <p>Мурзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Турска влада терала је највеће к |
| дине његовој чети.</p> <pb n="50" /> <p>Са тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после некол |
| нанети му злочин.</p> <pb n="138" /> <p>Са оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ |
| од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском |
| сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оно |
| рти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивали су да виде мрт |
| ен све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђун |
| права детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача до |
| унак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај зидине, јер је очи |
| еног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и |
| а Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сат |
| ођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући |
| најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући |
| а послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, улазећи у собу.</p> <pb n= |
| у он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, честити пашо! — поздрави Станимир пашу, ка |
| ама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћ |
| о бабо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још од како се растави са |
| у.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мал |
| то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио |
| о више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пуст |
| свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко нареди |
| ...</p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ бех |
| права дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осве |
| аша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Миц |
| ма!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако |
| сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> <pb n |
| то, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад с |
| кочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукам |
| и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду |
| p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном ха |
| ојом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа |
| малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је |
| ј разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашан |
| оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> < |
| кових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стра |
| ну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где |
| p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SRP19024_N9" /> који такође беше сак |
| озваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ за |
| и нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту |
| ној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше |
| раљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.</p> |
| а за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и |
| то су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни прем |
| оже сваки помислити.</p> <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем да ко |
| тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни |
| вала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражист |
| е узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву усли |
| е она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај, последња мисао — „освета! |
| к Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка југу.</p> <p>М |
| молити! — поче сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p> |
| ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а н |
| >По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство |
| ога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово мртво |
| е пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.< |
| пкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p |
| е Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га изда |
| жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер |
| је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>С |
| ма осталима Арапима изгледаше као какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристокр |
| њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко с |
| у, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита б |
| то на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{ |
| аве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах наст |
| ша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, ра |
| езнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љ |
| зговарајући се пуштаху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестан |
| даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад |
| да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а харамб |
| о бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанствена суморност.{S} Умилн |
| зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p |
| <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше усту |
| о, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом друж |
| ад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угостит |
| тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су зн |
| > <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, са |
| —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Ми |
| у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, |
| икну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</ |
| </p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше |
| цу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астр |
| дура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, |
| мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслу |
| рса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гл |
| д полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његов |
| ало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка под |
| сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стен |
| ке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претоварених кола а за њим бур |
| жи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећ |
| сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто |
| летеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњ |
| о из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио њег |
| у страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турск |
| пе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и |
| но цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сн |
| или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то село па, ос |
| о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав зграну |
| страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима |
| осле толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, |
| а у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније комешање.{S} Добровољци беху к |
| јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну плани |
| н Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури с |
| он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хла |
| чијаш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, |
| м пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истин |
| ати механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само б |
| нога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај п |
| е плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у сред |
| кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог о |
| око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову гро |
| ста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гуш |
| пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од |
| јани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци за |
| ицама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А ј |
| дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још ду |
| д неколико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови б |
| ицка са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице нема никакве? — заврши један од |
| тају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! |
| у Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућ |
| мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта |
| екиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите д |
| Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — реч |
| — Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он ба |
| радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" |
| о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда! |
| ило, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викн |
| ве буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваш |
| те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обеш |
| бром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вођ |
| {S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, |
| суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!. |
| ђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет |
| еним кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полак |
| и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</ |
| милостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, ш |
| о и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} |
| Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је |
| више.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уве |
| .{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу сам |
| вим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> |
| и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди |
| а!</p> <pb n="117" /> <p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, д |
| S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p |
| да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш |
| ко вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша |
| дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио неда |
| да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb n="96" /> <p>— Новаца? ... не тре |
| <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке п |
| ве, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му с |
| — А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошт |
| > <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! |
| природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прик |
| енутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Ал |
| ане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне за |
| p>— Добро... добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?. |
| лотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако је! — одобрава |
| баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Гр |
| ушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато |
| ше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, |
| } Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватр |
| ријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним |
| млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — |
| не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи смр |
| там ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ов |
| ошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, који му ле |
| укама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело ли |
| мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах |
| ити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесре |
| душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она би |
| рату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче харти |
| } Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако |
| је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слободне часове, када би га пустили |
| а крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а |
| један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазн |
| ато новцем од капетана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у |
| ао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све врем |
| зашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није н |
| друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не |
| и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко |
| — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот |
| никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скин |
| рук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила |
| , човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајш |
| з у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом же |
| p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Дим |
| То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и так |
| ком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да |
| шања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави |
| о повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив у |
| /p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе се сад Мита, остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља т |
| јуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа и да ћ |
| сиротиња... голотиња!.., — превијаше се сад Станимир.</p> <pb n="115" /> <p>— Знам, знам, синко |
| ко још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а при |
| вог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} |
| "113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита |
| ди, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше уша |
| ше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како во |
| ао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, |
| а боље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове ред |
| мне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу |
| те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га |
| ела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но полици |
| одо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматр |
| дног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш |
| ме нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај |
| крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија пот |
| и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, осталим д |
| дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би уша |
| цку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} |
| већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наиш |
| овања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни |
| та није могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши н |
| ћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} |
| н се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да |
| отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — п |
| је можда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p |
| између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих земљака, |
| грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска |
| времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одре |
| ћаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху своје умилне песмице, лепршајући п |
| н.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не |
| џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Је |
| о ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао при |
| д сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти |
| вода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезн |
| , А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти в |
| сподару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да га зам |
| о сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да |
| <p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и |
| ој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим |
| <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p |
| ти!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујн |
| и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од зато |
| део!...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих |
| оложење.{S} И сам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу М |
| дјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> < |
| ако, како?!... на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превел |
| ви, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... та |
| /p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестано раз |
| зноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко |
| када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета по зве |
| тио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размиш |
| ма.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ б |
| стом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном М |
| ње било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са нео |
| ’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких ча |
| > <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крит |
| познаника — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго |
| — Казуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо |
| Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш о |
| изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим о |
| ну пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколи |
| ака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} |
| ара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њи |
| оји беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да за |
| м. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста |
| ина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Долазили?!...</p> <p>— Ј |
| ечи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Миц |
| пошто се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га |
| </p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...< |
| била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овде он |
| сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију првашње |
| проређени.{S} Остављени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране |
| близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивн |
| тара, нешто северније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из дале |
| и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше |
| ађен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примак |
| p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> < |
| обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше у ов |
| , који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ п |
| еки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце |
| од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места с |
| много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликов |
| па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и ода |
| момка недирнутог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало до |
| ојим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па |
| <head>I.</head> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске омори |
| до док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на |
| ненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он с |
| ницу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p> |
| и — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> |
| ш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те |
| ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштр |
| у али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p |
| тру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече |
| еколико тренутака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Ме |
| досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваш |
| ада не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним |
| већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Тако сад поче |
| да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обал |
| овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и |
| мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досеткама |
| ком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да |
| јвећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како о |
| зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време ника |
| богом!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом |
| војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а |
| Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно п |
| са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан |
| цко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца п |
| љаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га м |
| ужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па |
| јзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледат |
| од свију првашње расположење.{S} Управо сад беху још много расположенији, но што беху онда, кад |
| али, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од |
| беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у |
| ака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! |
| — Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, |
| Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицко |
| ели услед непрестаног путовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући час п |
| м јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако |
| ле овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазн |
| pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шум |
| с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и |
| едузе мало и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцни |
| та, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући бога |
| оста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ из |
| конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њег |
| аше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са св |
| ћа!...</p> <p>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Тур |
| аднијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гара |
| та се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лук |
| вши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и кап |
| ољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и |
| обро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови м |
| то сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p |
| из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично |
| аше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> <p>После |
| утања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали. |
| и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли |
| ка мартинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична |
| орао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук. |
| н међ’ планинским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, |
| не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, |
| Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се вер |
| о он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше зај |
| е потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду на |
| Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном бех |
| јаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S |
| беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Мил |
| ма да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. </p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите |
| и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањ |
| p>— Сасвим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... |
| шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко н |
| амо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, ар |
| {S} Мицко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог В |
| га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојк |
| сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати |
| о, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов ду |
| опствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци |
| но можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— |
| авте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са |
| p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.< |
| <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу |
| 81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — Међер |
| у, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у см |
| Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не о |
| ...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да |
| > <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико сл |
| о узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд |
| зне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мар |
| у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед ч |
| ојени божанском благодећу, проводили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али су |
| коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадајући у т |
| о им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и ј |
| ђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још |
| ицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но к |
| адаху, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чи |
| ре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресан |
| у.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, ко |
| д њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неко |
| {S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90" /> |
| ики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у |
| о Станимирово још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају п |
| другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесн |
| p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и |
| смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је М |
| .</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у ма |
| змишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана, те да |
| , понизно поклони.</p> <pb n="35" /> <p>Сад кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један |
| ше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управ |
| ш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренута |
| нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајд |
| !...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанино |
| показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној |
| отеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколико корачаји испред саме бусије |
| лости, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију првашње расположење.{S} Управо |
| као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе |
| осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-бе |
| смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру |
| о којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} |
| и угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи |
| а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва |
| и веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове посл |
| јним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на стотину места умилне песме.{S} То беше |
| ви задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се |
| овукли кроз добровољачке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбрих добровољачки |
| што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће |
| првој, која онако славно прође.</p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било |
| а и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на ж |
| есечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милост |
| Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили |
| постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало по |
| е, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, |
| и дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target= |
| тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше |
| му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, хар |
| моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је на |
| гли и даље узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Приле |
| конзула морадоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који |
| да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим пут |
| што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних мартинака.{S} Хлад |
| ши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одма |
| о! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпо |
| о, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дан |
| дан други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер |
| све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један |
| вио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> |
| а изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем |
| другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не |
| устајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, ода |
| , да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала |
| паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само дво |
| е лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче о |
| ко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! |
| ше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом |
| им горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне омо |
| ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> |
| а изгледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} В |
| харе.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло |
| несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ |
| е он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано |
| е за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но |
| ледња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе |
| онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако |
| ност беху заједнички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радова |
| је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радо |
| га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала постићи смртна казна.< |
| ше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <milestone unit=" |
| ке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да |
| ш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена издржати а д |
| бљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеш |
| </p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим стра |
| југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обес |
| > <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде ср |
| донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуј |
| а, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око поуб |
| говорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сад |
| ељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, |
| ме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, |
| тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свог |
| престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето |
| исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан". |
| страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада |
| {S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти д |
| ни, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са сво |
| ађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упут |
| јај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким распо |
| евари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!.. |
| оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко це |
| испуњене пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову |
| Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстар |
| е врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као |
| После непрестаног ћеретања и разговора сада настаде нема тишина.</p> <milestone unit="subSecti |
| од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у какво |
| х заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> < |
| <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, баци |
| че Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Св |
| ! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — ре |
| акле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузм |
| тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и са |
| оме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима тела |
| би склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин п |
| — Мицко...{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер |
| није за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапиј |
| ројних птичица престала је.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>С |
| </p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пош |
| алити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да |
| </p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши за собом масу својих покланих љу |
| пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тра |
| о дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у |
| за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољс |
| од ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не бе |
| х починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргош |
| о среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, ал |
| агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да м |
| ди да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте уби |
| му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би ст |
| ах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, |
| е Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом |
| Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју око |
| м ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми у |
| ote> <note xml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml:i |
| ote> <note xml:id="SRP19024_N8"> Исти и сада живи као винар. </note> <note xml:id="SRP19024_N9" |
| да није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, д |
| лови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи |
| тили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при ј |
| S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније уверавајући г |
| се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија |
| се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Св |
| ише урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} |
| беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим б |
| ђоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман |
| о опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би г |
| ајвећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно |
| последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше. |
| арошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах |
| .{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ |
| е био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природне појаве и после овога на |
| на, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у |
| јно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; |
| дан рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљ |
| .. здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види п |
| >Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача н |
| истала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, б |
| је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутал |
| сни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога д |
| n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пуст |
| појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издр |
| и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузма |
| о кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb n="176" /> <p>Ми |
| в беше и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место ка |
| мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овд |
| беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи |
| , да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, |
| и противу Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитавање.</ |
| ола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могл |
| ојске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једв |
| /p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицк |
| рише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, које проводише, док беху овак |
| је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одм |
| добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас к |
| нути на пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео да |
| могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се њих неколико опет појавише близу овог ист |
| ество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, |
| жда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друг |
| а храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне |
| ар. </note> <note xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Епископ у Жичкој епархији. </note> <note xml:id= |
| > <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Д |
| елентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако |
| онак опкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи |
| чке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> < |
| све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> |
| као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ра |
| епу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, нала |
| адостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико |
| предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говор |
| са када она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она |
| већем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути на |
| ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана |
| p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би пон |
| паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{ |
| да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га |
| S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> |
| </p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији |
| н траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се саст |
| еме букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не б |
| код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> |
| е отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново |
| воту, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бач |
| м да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо поју |
| пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему |
| и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, |
| свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над о |
| дирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека вел |
| премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору з |
| епо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника и гледао |
| p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страх |
| у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом |
| та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а |
| своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама онолик |
| распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он |
| о је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гони |
| оцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову н |
| ни дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одв |
| а одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После из |
| обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S |
| , да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин моле |
| .{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио вод |
| живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима |
| ху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо |
| ко траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумртви од грозних |
| неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фес |
| биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шу |
| > <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зор |
| тиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искрућена, |
| и беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на пут |
| се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турпију између пукотина од влажног подрум |
| владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали караван ре |
| Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кош |
| цкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} |
| rget="#SRP19024_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје добров |
| } То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланц |
| њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци п |
| хово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодостојници ка |
| е Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је |
| то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, |
| ер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> <p>Но |
| о.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како ж |
| асом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везиро |
| ио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — |
| да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли ј |
| распусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намисл |
| е беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега |
| е среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху б |
| <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— |
| сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извр |
| ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су м |
| и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породиц |
| и се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио |
| осле овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, који |
| ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!... |
| рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p> |
| немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</p> |
| хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" /> |
| омогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{ |
| ожеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— М |
| јањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ј |
| ужјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— П |
| и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те мо |
| би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ |
| , из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из М |
| имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни ота |
| ку:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове |
| начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ст |
| </p> <p>— Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — п |
| добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи из |
| /p> <p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отв |
| а вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гро |
| немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовин |
| аклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро зна |
| ник... зликовац!....{S} Никад!...{S} Ја сам честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p |
| вао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико поч |
| српске крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати |
| бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ |
| и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, |
| >— Хвала вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у |
| ити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref target="#SRP19024_N3" /> |
| Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и |
| <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па ка |
| те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, по |
| и.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за це |
| не је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога жи |
| ичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — |
| а изчезнути.</p> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био хара |
| апита Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— Ја сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> |
| м истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје |
| анко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се руко |
| г поздрављања и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци с |
| већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се |
| ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицк |
| упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе к |
| врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну ј |
| е је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге с |
| звикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде |
| о већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд си тако појурио? .. |
| јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се н |
| е наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је б |
| си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом |
| Ко си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то |
| Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, прича |
| јем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу |
| ра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег |
| > <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући |
| ко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показу |
| невину крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко о |
| а имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу |
| </p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу |
| > <p>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја |
| човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb |
| p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и он |
| сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</ |
| то их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише на |
| и коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што и |
| пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти |
| оне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одмо |
| ветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што |
| > <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, |
| н крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држ |
| етова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је |
| је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрестано текао |
| ност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако неснос |
| и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би с |
| љевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак зн |
| та, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом |
| атопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам ј |
| же.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, н |
| пужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радознало |
| му била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{ |
| ше сад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начин |
| аде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећ |
| ност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се |
| м опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на ј |
| и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тренута |
| они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград |
| Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згод |
| ује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на д |
| исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко н |
| </p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, |
| ацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — |
| а... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрљ |
| ио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</ |
| конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојн |
| ржећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са А |
| и се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се ника |
| као.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет |
| наче?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада бе |
| дметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и т |
| аво ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, |
| баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком |
| сти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш та |
| ? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те |
| е, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште о |
| извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Ма |
| — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно ара |
| петан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беш |
| у испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беш |
| та службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:id="SRP19 |
| јом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После неколико д |
| јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, |
| им правцем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p> |
| ла вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој |
| оме, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајд |
| омене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би |
| е и многи турски великодостојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружи |
| о је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше око |
| ва, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{ |
| тупили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он о |
| меде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што |
| овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арап |
| твари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чел |
| свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор |
| од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он дав |
| у.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што |
| ицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царс |
| би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад |
| тио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више |
| е источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Три |
| му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако с |
| ати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слоб |
| рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си? |
| ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} |
| остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је |
| шанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из |
| <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после |
| ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал |
| омној задрузи. </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам Миша није знао колико има ланаца земље, колико пашњ |
| то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад бу |
| !... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ |
| за какву Петрињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се прост |
| чано паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Злата |
| а се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" |
| арин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!.. |
| — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи |
| оћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово |
| аљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — р |
| у капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека н |
| и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани к’о |
| нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— |
| ао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија ч |
| и и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пандури одмах о |
| вала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p |
| ?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако т |
| ости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ |
| неверио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — зав |
| ћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када га и |
| >Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде |
| у се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше. |
| Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе |
| амбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Ј |
| ме канда познајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како с |
| а он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p |
| <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — |
| рах и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а |
| е је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</ |
| аном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, |
| паде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} За |
| звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове послед |
| му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Миц |
| p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за |
| немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> < |
| е, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме |
| он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву |
| ла!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и |
| .</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!.. |
| давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас мог |
| азати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се |
| ...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем |
| абулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши |
| епрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </div> < |
| истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?... |
| ла да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прв |
| ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убист |
| како си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, ре |
| Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, |
| јте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми см |
| едба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога чове |
| тренутака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к |
| аше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са |
| упљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко |
| о дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са св |
| најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако |
| пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед |
| е земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} |
| изаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљити |
| ли а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што |
| ући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, |
| Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила је човека.</p> <p>Он |
| о и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујн |
| даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је |
| поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је |
| ћаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни м |
| престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се |
| оклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђ |
| згледаше као какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског с |
| вотом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и о |
| ечима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама зн |
| слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љуб |
| > <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— |
| ије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упалити! — упаде један д |
| пекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде би |
| о! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p |
| еде и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше |
| ку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгледала је као какво поприште великог бојишта, х |
| , но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем про |
| Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околин |
| p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији орга |
| Мицко крочи на неколико корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузе |
| д на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они |
| — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек |
| од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога |
| их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им по |
| веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се |
| сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе |
| дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, |
| е бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у прир |
| очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишл |
| ирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутино |
| и! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му наудити! — одговоре ост |
| еле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну |
| није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p> |
| жећи свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпаво |
| 885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба с |
| војим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих х |
| а тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} |
| .{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме |
| осле неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није |
| плотунима масу Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са ошт |
| ине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турских низама с напереним пушкама ка |
| ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и |
| , Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким |
| вде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас |
| ј цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окр |
| ужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседелаца.{S} Бил |
| о се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у с |
| вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином |
| ара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког п |
| ично навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораш |
| и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лет |
| а собом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од Ту |
| мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издуб |
| не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на ве |
| .{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише |
| урили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} С |
| оњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ни |
| беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре и |
| то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се |
| бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом ма |
| и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме |
| а.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише |
| /p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сва |
| и се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени пријатељима који бдијаху над њи |
| S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{ |
| вде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко саз |
| етан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну вал |
| че, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — |
| ем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно ва |
| ко испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно у |
| и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>Посл |
| нџар.{S} О рамену мартинка извезена све самим сребром.</p> <p>Овака његова спољашност морала је |
| примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију |
| председник бугарског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знају |
| јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмов |
| пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут они |
| витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— |
| <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале с |
| м батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се ј |
| е харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се |
| пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петри |
| еше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди н |
| — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед с |
| на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина прелазити, само да не би Турцима |
| их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> < |
| S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навик |
| ве ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!. |
| арин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — ви |
| } Никад!...{S} Ја сам честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, х |
| још овога часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност |
| е од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, д |
| звољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начи |
| а Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дуб |
| уља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада |
| и само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше њ |
| реску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке |
| есто морао да прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породи |
| ло.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али у |
| био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет у |
| живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом к |
| мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође мног |
| да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и ка |
| ле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n= |
| езику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекив |
| преко самих снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски |
| ру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко хара |
| да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па до |
| т, па не престаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и |
| угласно.</p> <p>Тајац је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су |
| /p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само |
| <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше |
| где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, и |
| !....</p> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никак |
| саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева ре |
| је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би њего |
| стали за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и |
| у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим св |
| а сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је |
| азговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но |
| р сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене |
| о поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом за |
| </p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди рем |
| опраше своје скоро зарђане јатагане.{S} Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па |
| еђали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беш |
| е да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели |
| би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непо |
| затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима |
| > <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити |
| а. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у п |
| о, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{ |
| га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко д |
| добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах п |
| за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> <p |
| овараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> |
| <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине. |
| јим јатаганом.{S} Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, |
| или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грме |
| ача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{ |
| ду Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену |
| е ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стра |
| ан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — б |
| ку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о д |
| хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, по |
| /p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се |
| још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад по |
| о завукао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, |
| урака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, |
| н се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> <pb n="4" /> <p>„Тигар, разбојник, крвол |
| извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по с |
| а!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они д |
| S} Турци!...{S} Све укућане повезали па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанк |
| {S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе к |
| за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к |
| е вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би |
| у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових вре |
| вде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева |
| ина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори |
| ти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи право у Миц |
| и присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прош |
| ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На дв |
| емљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Н |
| !...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да |
| ицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплашени Т |
| уран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ру |
| местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у кој |
| мет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку д |
| ући своју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са кам |
| су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, |
| дзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — |
| >Мицко се, после оваке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу каз |
| мерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хл |
| Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и |
| већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни |
| /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем. |
| <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он |
| ти.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао. |
| Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и м |
| ико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разаст |
| ветлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target="#SRP19024_N4" />.{S} Час |
| изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је |
| од његове миле отаџбине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога мес |
| да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухва |
| а све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене т |
| , вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да цел |
| је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим р |
| да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде дог |
| рибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{ |
| анка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који г |
| војска учини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу осв |
| ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, ил |
| ма више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, |
| ео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S |
| ти натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да |
| зроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас наз |
| , да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике ча |
| како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешк |
| они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући о |
| ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако |
| ог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да си |
| S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} |
| мах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју |
| ју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мо |
| ра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак пун |
| , а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их још |
| опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према в |
| и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само ско |
| Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђен |
| је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху |
| сећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њихов |
| одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га |
| /p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрп |
| лико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше зав |
| ћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом |
| више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их |
| ца престала је.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужн |
| една, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све н |
| су сви становници пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По овако |
| ти! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>М |
| закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те |
| тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху |
| и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благод |
| а остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут |
| Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одма |
| пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљ |
| да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не |
| е само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да |
| ски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу |
| а то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче |
| Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити сво |
| ма дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два |
| узило, на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радо |
| су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без |
| њу сада и поклони.</p> <p>Сад настаде и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? |
| бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело н |
| о биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којо |
| уби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му |
| душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Прав |
| ивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздрав |
| љив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видел |
| једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дуб |
| ркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p |
| хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладниј |
| Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко са |
| трча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при пол |
| најест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах |
| <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно |
| колико мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем с |
| о је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када |
| е преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум |
| д тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учин |
| е Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена |
| да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на |
| у љубав — љубав каква се може замислити само између двоје младих, када су баш у јеку свога разв |
| олико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што с |
| >Но ова и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу |
| са својом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За |
| .{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста |
| а, која не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирис |
| чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта |
| <p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори |
| ! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> < |
| оје дружине отровницу змију, која ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати њихова |
| више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, каж |
| ико као Балканско полуострво а међу тим само један милион становника.{S} Но није опет ни ово чу |
| емљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине п |
| из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест |
| као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p |
| ве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца |
| моћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају о |
| луге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај |
| а, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, к |
| е да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спр |
| сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли тр |
| о му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог |
| слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање |
| ати кудаће.</p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Миц |
| уму.</p> <p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сва |
| одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „ |
| две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу |
| иве главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а с |
| S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна |
| а а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да |
| ше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као |
| е, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе |
| ујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ д |
| .{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође ј |
| да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су к |
| ури за неколицином одбеглих Турака, већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно јури |
| е памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Н |
| по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах и |
| у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за његовим |
| ко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше јо |
| емишљали из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на он |
| јска се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао |
| Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади но |
| и неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни |
| .{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У исто |
| ама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, ј |
| а јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, мн |
| зврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше не |
| исоког урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју саз |
| е пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кад |
| то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђе |
| и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи в |
| ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S |
| н пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више п |
| у и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестан |
| ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог ко |
| е с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па д |
| ти ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поно |
| неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поч |
| се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерасположење. |
| ренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније са |
| никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим |
| тао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добров |
| з сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од |
| пајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволи |
| да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут |
| олико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беш |
| ида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад |
| дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, |
| ланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n="147" /> друго |
| даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабра |
| ц живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни |
| ше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантова |
| м срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> карактера једнога људског бића, к |
| рајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и п |
| ући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три |
| .</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} Мно |
| тим се са својом дружином улогори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао пос |
| ојурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а |
| цко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њему позд |
| ђу залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ св |
| вница, покривена биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са п |
| њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Његови добровољци донек |
| овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— С |
| врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар |
| S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> ка |
| ску војску, која се беше улогорисала на самом подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало прим |
| а дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата прим |
| а и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу про |
| ју, недалеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <pb n |
| о закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После оваких речи рускога конз |
| са.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хлад |
| спуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, го |
| га бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео |
| аху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{ |
| у на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су бе |
| а док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, |
| белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb |
| привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздрж |
| добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за р |
| рдара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турс |
| по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{ |
| ленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.</p |
| и пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! |
| Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— |
| це — стреле које јој најзад невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном б |
| Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био |
| амо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а на |
| нда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима варош |
| аше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке |
| њу скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи лавеж |
| еху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S} Много је српских синова тада пало испод |
| ћ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све са |
| ова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим ш |
| а Мицкову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко сп |
| кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешћ |
| лако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из |
| претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста п |
| сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овд |
| ако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму радост, која обузимаше у овом тренутку Мару и њено |
| седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест к |
| елију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и с |
| највише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се как |
| > <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаш |
| ла.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, |
| олим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Т |
| пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су жив |
| аф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који б |
| жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он п |
| p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд с |
| ебо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! |
| да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док с |
| ше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао |
| мо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави д |
| једно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколико |
| би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и чи |
| " /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим о |
| љни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме |
| е, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех р |
| ера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав ла |
| будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Густа по |
| е прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шишта |
| павају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима |
| то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>По |
| амти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.< |
| окружни начелник позиваше ради извесног саопштења.{S} Мицко с места оде начелнику који му сад и |
| цко с места оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величан |
| погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда |
| поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакри |
| зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> |
| далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој ота |
| је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамни |
| ен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахранити |
| сто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и д |
| ати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— Море, оставте човека, што |
| в. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а ка |
| у једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са |
| у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред |
| Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пођ |
| ко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није с |
| и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је |
| ше ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да |
| е договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени. |
| ер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једн |
| у војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше повући ис |
| и од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, |
| драви на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — а |
| ужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад |
| ш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно де |
| мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и не |
| беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним до |
| осрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S} Са ово |
| времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко |
| таган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, оде право на |
| гибију своје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он бе |
| /p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи, који беху све са |
| ма био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се пак |
| ко живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав месец дана заједнич |
| ије и присутних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у <pb n="12 |
| идодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим |
| итати пресуду.</p> <p>— Порота, која је састављена ради суђења харамбаши Мицку и његових седам |
| к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они јед |
| а се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе ви |
| и другови.</p> <p>После оваког срдачног састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави |
| хтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и |
| отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="185" /> право |
| м несносном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама с |
| ања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами прже |
| су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страхови |
| да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носи |
| p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у њег |
| ип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше |
| </p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се по |
| енику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да |
| о жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак ча |
| оцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онес |
| мало одморише.</p> <p>После непуно пола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији |
| је било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села |
| скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топло |
| о.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p> |
| ића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин ил |
| е с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу |
| на киша престала, која не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Вазду |
| тарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један грдан о |
| меноване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџ |
| одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му н |
| разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p |
| и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата с |
| грозну опасност.</p> <p>После неколико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту |
| служи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућ |
| p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао.{S} |
| арајући читав рој бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та пра |
| о кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространи |
| којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то |
| <p>Сметови од песка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздиз |
| еше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим |
| ом у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p |
| распала његова лешина, тек се онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} Остали другови |
| сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио |
| рица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро половин |
| езимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој го |
| м див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене српске синове.{S} Један једини човек, један ј |
| у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> |
| мети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до |
| p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе прек |
| је се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприметн |
| пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</ |
| во моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле по |
| ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p> <p>Та |
| у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрастоше... зајед |
| цку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Ди |
| кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тр |
| /p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и он |
| овао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у |
| рчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли |
| ган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25 |
| ледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако |
| Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{ |
| и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак |
| мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небројено д |
| <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама турским.</p> |
| са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> |
| рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они |
| силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митин |
| не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, шт |
| то се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари п |
| чи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напред |
| аква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких сам |
| а себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако |
| беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — прошапута пол |
| снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време бол |
| есију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да |
| S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S |
| зађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског |
| тва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S |
| е и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих п |
| плетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су би |
| ом, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно з |
| <p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, које |
| еше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, који се беше заручио |
| на ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступи |
| оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз |
| на а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месе |
| и добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом п |
| Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — |
| ревни лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од нај |
| бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је др |
| руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње |
| азим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је |
| ед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином |
| аше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> |
| више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изглед |
| > <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — |
| збуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше в |
| здражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тим |
| аки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и једа |
| граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка |
| ју, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и |
| од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казн |
| S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њ |
| унака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног за |
| а требало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>После дугог саветовања како ће |
| орима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше |
| /p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано |
| и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другим |
| отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да н |
| ише нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зо |
| обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би друг |
| азио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора. |
| у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један д |
| ад њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови њ |
| теља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај ч |
| тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваљ |
| је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ н |
| ли кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове пор |
| ањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, док |
| уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јуна |
| а јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се |
| обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасн |
| младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>На |
| даном приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство између ова дв |
| си а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути п |
| {S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, |
| ати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> <p> |
| му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким да |
| раја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> <pb |
| илеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> < |
| ревши силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље |
| ченик давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали |
| во и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, |
| ти.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних часова ва |
| уштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем |
| не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин. |
| лубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз се |
| боле и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издан |
| нове потере нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху са |
| отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицко |
| ји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају. |
| лини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке не |
| свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бране |
| четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, ст |
| езрети, па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку |
| теру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков повратак и освету.{S} Он није мо |
| <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пу |
| зиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у по |
| гао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са в |
| тра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то |
| штво и ратоборство обузело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милев |
| својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, с |
| а; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p> <p>И отац и мајка пос |
| ежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</ |
| повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де |
| воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер ј |
| , са једном гвозденом полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено мес |
| само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше |
| гог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бе |
| а га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јад |
| јали храну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читав |
| када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи |
| де јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је це |
| ли би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде |
| ни зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске оморине нестале а јесење доба већ бе |
| /p> <p>Али, као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, к |
| .</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начу |
| воља, харамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очима!< |
| читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они |
| ине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубо |
| х га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у |
| p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову ужасну |
| ка његова спољашност морала је скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, |
| ет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упу |
| атрпавали улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисање трајало је |
| овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко |
| пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</p> <p |
| оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, са |
| ме ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сун |
| estone unit="subSection" /> <p>Чим беше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорником од |
| кивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних љу |
| Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Миц |
| "subSection" /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог |
| р беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши |
| налости но из какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже |
| {S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.< |
| ред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале оп |
| и.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спој |
| .{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само је |
| изађе из цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} О |
| рај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљи |
| оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само ова |
| /p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цан |
| и.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одм |
| ебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни |
| стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} |
| он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три годи |
| на.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и т |
| а учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се |
| , господару!...{S} Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропусти |
| ати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. < |
| љу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Св |
| кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу |
| бојних јатагана... јаук и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква б |
| или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, |
| — Турци... пуна кућа...{S} Турци!...{S} Све укућане повезали па само претурају по кући!...{S} Б |
| суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо с |
| хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ |
| ову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком бога |
| е-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде |
| ину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна ти |
| — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и све |
| и начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у ту |
| у оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих. |
| бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са н |
| .</p> <p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младић |
| ... сјајне варнице, јаук, запомагање, — све то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> < |
| S} Праска мартинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше п |
| ћ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, |
| аклона, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а |
| укнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{ |
| Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа о |
| ас са једним пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких рат |
| м гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али- |
| } Високе куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p |
| огу на истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од гл |
| , што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за нова |
| ебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту |
| о: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива |
| опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху |
| једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти |
| вих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може д |
| ова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш |
| е песмице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога |
| ме а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стран |
| годније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини по |
| ужје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше |
| го и не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из ла |
| ко...{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је св |
| ад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> |
| ну њихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што |
| био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним Ара |
| између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </ |
| е га напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њи |
| , нити их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им |
| слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браи |
| пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај |
| без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Т |
| аше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од двора |
| о испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, ни |
| <p>Одавде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — |
| и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима |
| од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо з |
| више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, |
| хану.{S} Туна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљава |
| ворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз |
| ше са својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање ве |
| људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу ти |
| ишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити и |
| е бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добр |
| је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и |
| вот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манаст |
| ао разјарени лав плахо је размахивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе покланих Турака с |
| , посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро |
| ав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, д |
| чи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зракова — нежних братинских руку и |
| шће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху |
| , к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана... сјајн |
| само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Ми |
| њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p> |
| р ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све самим сребром.</p> <p>Овака његова спољашност морал |
| не младе цуре уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излет |
| ј разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ |
| ивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се мор |
| дских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, ка |
| гара, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успес |
| мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тих |
| марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који бе |
| иво улетао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим |
| еви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга вр |
| ви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, |
| гао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и он |
| <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав |
| другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицк |
| вор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испри |
| {S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— |
| ме за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S |
| ње између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но |
| ити! — заврши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, га |
| иста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима ство |
| саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужава |
| от и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека |
| у више овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже р |
| оштрих јатагана као и силно запомагање све је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих |
| већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толи |
| чки.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ак |
| а, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале |
| {S} Маса радозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно |
| а неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора д |
| рти пророковој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.< |
| ом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толик |
| ну оканицу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а ок |
| ог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко б |
| шицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а |
| ји читавим облацима од песка испуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, |
| е били изложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице ч |
| ђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећи |
| стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико трену |
| ка крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примет |
| оче хватати, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећ |
| а и узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше доб |
| ба подизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али |
| >Тако се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} |
| се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болес |
| и тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога се М |
| руга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушк |
| ио доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала |
| ији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио |
| гови пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави ју |
| вно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и с |
| Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и |
| лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки крештећи л |
| јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што |
| о два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватит |
| рши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S |
| пској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли |
| ину, облеће око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и |
| то, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p |
| у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседелаца.{S} |
| S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а |
| ницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када в |
| е би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко пр |
| <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натова |
| у веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— |
| сувише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морад |
| им његово детињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од сла |
| врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуч |
| и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, |
| чистом плавом небу хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би |
| облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржа |
| унце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише са |
| време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бу |
| својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мра |
| а јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, шт |
| >Караван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и ни |
| ђоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жар |
| наутском батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном |
| > <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на д |
| овца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац да |
| е.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, |
| ростране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућин |
| > <p>Разговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p> |
| сле једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не |
| дром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога |
| попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој б |
| у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њ |
| самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је |
| } Он је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може и |
| оју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не кл |
| о.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибају |
| поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзан |
| однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме |
| раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до |
| куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и |
| <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом наста |
| ију, Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p> |
| све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последње |
| ивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све врем |
| х и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шт |
| у души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио целог свога ве |
| ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже |
| p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав д |
| S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, м |
| т а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са в |
| и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могу |
| кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фес |
| е пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да |
| е за својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се |
| е.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији.</p> <pb n="195" |
| е су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође |
| ора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на от |
| ижавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше |
| био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретниј |
| од беху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S} Много је српских синова тада пало и |
| Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онак |
| што дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би |
| етнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући не би ли н |
| ету од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде и |
| , што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} Онак |
| ста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потп |
| баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздр |
| p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— Поклаше их све!...</p> <p>— Слуге?!...</p> <p>— Да, слуге!</p> <p> |
| разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка п |
| ро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, др |
| Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никак |
| се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко и |
| поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином х |
| ћ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, |
| о дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-М |
| кроз одаје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење |
| мо монотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S |
| згледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом сам |
| Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, вен |
| о ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој |
| пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху |
| ако хватала несвестица. </p> <p>— Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хап |
| ога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњев |
| Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћус |
| већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој |
| највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да |
| /p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла дево |
| унаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упоз |
| нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим најмили |
| Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне |
| а ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафан |
| мах послаше пандуре да позову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху |
| се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто |
| е сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко |
| <head>VI.</head> <p>Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, |
| ве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути се право ка Мамутов |
| ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујући се што је све овако |
| дима, недалеко од Петрињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедник |
| ила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамни |
| теља свог.</p> <pb n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве |
| икупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом |
| /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Миц |
| е добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их |
| ху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Трипол |
| лу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем на |
| оље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној |
| ежао, расхлађујући своје заморене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са свој |
| аторима, да окрепе своје малаксало тело свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима |
| ше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано турче, попр |
| аме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху своје умилне |
| орока — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бог |
| ора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли г |
| ед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жу |
| седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора дон |
| ајљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном расположењу свију њених сродника па и целе ва |
| верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи: |
| ајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без стари |
| лабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној несносн |
| а у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мис |
| нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда ова |
| са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{ |
| ај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према |
| дицу... запалио конак!...{S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, претварају |
| тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да ја |
| што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави |
| аци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би п |
| одина је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Је |
| а под земљом борави човек заборављен од света — одстрањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беш |
| дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Н |
| га.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и |
| светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S |
| n="118" /> Ђурђевском уранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужн |
| и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа |
| суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!... |
| ити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он |
| итрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помо |
| г на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем |
| а се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахивали с |
| неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу |
| тринајест својих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који |
| а и одговори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, |
| лужи више као предмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, после толиких ратовања, после толи |
| х Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; |
| дава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољ |
| > <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке из |
| 9024_C2.4"> <head> Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је |
| ао да му смета у бегству утичући својим светитељским речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав |
| тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим непријатељима, са једном гвозденом |
| а!...{S} Разумеш ли? </p> <p>— Разумем, светли пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се |
| — цикну паша!. — На вешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Миц |
| и што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не пад |
| Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљ |
| гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих о |
| ени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост непознати човече, — рече Мицко.</p> <p>— Немој |
| орених врата приметише ови како продире светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „и |
| су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер с |
| загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила |
| та га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оној подрумској помрчини, изгледаше им у прв |
| ом, густом, црном косом изгледаше према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p> |
| миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендис |
| на даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лица.</p> <p>Одмах спрам Миха |
| а беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се ви |
| творен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђ |
| сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како проди |
| јеђених правоверних сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди |
| и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!...</p> <p> |
| ше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само р |
| псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио б |
| који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Ј |
| који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожни |
| нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заис |
| избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански на |
| им да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем |
| ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних пр |
| остале су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана |
| х се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко |
| b n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишт |
| ашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и |
| грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то |
| ог где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n |
| арочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефе |
| и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога ј |
| } Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непреста |
| а од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не з |
| нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у т |
| /p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих |
| > <p>После оваких речи рускога конзула, сви остали посланици и конзули напустише судницу а руск |
| кве морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков ота |
| хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочеп |
| о таком времену није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом про |
| није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као |
| <p>— Још како, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам а |
| </p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су зак |
| и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као |
| p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако |
| осталу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а так |
| ављене као символ његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшно |
| сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, |
| рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудо |
| ђу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи |
| апин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за нек |
| нија беше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљ |
| ако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио |
| лим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија ка |
| рчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела к |
| до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху |
| > <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око сп |
| ах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога ст |
| Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</ |
| е бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узвикну Мицко |
| виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше |
| ни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како |
| атну срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се |
| Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела |
| <p>Збуњени и преплашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико тренутака не рече ни једне ре |
| е а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ла |
| p>Пандур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је |
| исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се |
| други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се |
| рагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад |
| скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном каз |
| у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му |
| наку претњу рускога конзула морадоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и п |
| >— Како, како?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p |
| му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити па |
| нци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи |
| хамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљут |
| и што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрајући како се пламен високо повија |
| грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска |
| е се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после ов |
| се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и п |
| p>После оваког срдачног састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да |
| очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта |
| двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n |
| нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицк |
| но.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није би |
| прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о трес |
| оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба. |
| и, којих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за т |
| ећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S |
| ао какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, |
| грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb n="70" / |
| усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> |
| м придружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко |
| м Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад |
| и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је нас |
| код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што |
| рска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помог |
| ојом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога |
| Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше с |
| изине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су се белили |
| многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из |
| угови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!. |
| руму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед непрестаног путовања, то брзо сад |
| њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се |
| упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише своје погледе радознало на Мицка, |
| и а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чеках |
| а одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> <p>Сви се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша |
| еко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто д |
| е тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час |
| у Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхт |
| о да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако |
| због свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и |
| ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њ |
| на којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро |
| викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов вес |
| војим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом пораж |
| а убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник казамата трудио се свим силама |
| је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом затегнутошћу очекиваху <p |
| рубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се поја |
| тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле |
| са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Трипо |
| и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турских низама с наперен |
| Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо усле |
| силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наоружаних турски |
| лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а ова |
| веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гур |
| ивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко |
| д тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, |
| цка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заис |
| да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте |
| ад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију првашње расположење.{S} Управо сад беху још много |
| беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен дола |
| ок најзад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> |
| много старијих у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији и најспособнији за такав |
| ја је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који н |
| и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Миц |
| и га о искреном и свесрдном расположењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> <pb n="164" |
| било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, |
| <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску с |
| саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних |
| а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, црном косом изг |
| јућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је ур |
| горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта |
| Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати а да му свако |
| а ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до |
| д уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђо |
| су ћутали, управник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени д |
| Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћ |
| мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа.</p> <p>Надзорни |
| ко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два син |
| ци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у највећој брзини |
| 16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше н |
| рећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста од радости сјај у оч |
| златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-пој |
| после дужег разговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му бе |
| о дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изашао н |
| изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</ |
| је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати р |
| хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове реч |
| арена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће п |
| слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења ра |
| ратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посма |
| да беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати |
| .</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицко љутито. </p> <p>Као крвожед |
| ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији |
| пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло ка |
| ви се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је цело |
| покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. |
| ље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној а |
| ругове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђ |
| о уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше св |
| ном и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушак |
| <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, сав |
| апетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} |
| а југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Рус |
| ити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет на г |
| е!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".< |
| } Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надат |
| ако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше |
| од својих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега |
| дбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> < |
| вог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати у |
| ши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је неп |
| д к небу ка престолу, јединог спаситеља свог.</p> <pb n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и то |
| Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: ка |
| одара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот. |
| вину; ја <pb n="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, бе |
| који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агин |
| дмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно |
| о се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком гр |
| ело Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи-Мишом. |
| у превару.{S} Гледајући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потп |
| ом, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фе |
| е сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће н |
| а, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја |
| ко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, п |
| арава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жа |
| као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код |
| Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Тур |
| S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са св |
| лако појмити.{S} Човек, који је целога свога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе |
| Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себ |
| ави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на раније ми |
| ву, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли м |
| ле наоружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом т |
| цко просто неће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Н |
| аћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> неки Михаило Том |
| Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а о |
| оје је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада |
| то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— |
| и у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами |
| у са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен ме |
| аје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чи |
| у неописано радосни, када понова видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико |
| тумачећи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго с |
| сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обуз |
| реда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сут |
| матраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровал |
| ма не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као с |
| е дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> < |
| ака, они сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојно |
| у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења одмах закла неколико младих јаг |
| између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} |
| <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових |
| Тако вам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на как |
| још већу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће |
| је није могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хва |
| арди кандила гори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет |
| да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле н |
| рђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним прол |
| ом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бу |
| а и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са пре |
| живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ј |
| свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се |
| смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p |
| ко удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанин |
| анцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла ов |
| рчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гор |
| јим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забр |
| цу.{S} Ушавши у Македонију они управише свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао н |
| ко беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и њег |
| едње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте с |
| потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног путовања од преко |
| на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! |
| — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокаже |
| који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека прим |
| > <p>Мирно и нечујно продужавали су они свој посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну т |
| еницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко вр |
| ом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> |
| стивши се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но т |
| пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бок |
| одговори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен |
| начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не прође много п |
| ст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној ва |
| љаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса |
| е само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо з |
| м очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора |
| е узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћ |
| е Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури заједн |
| але — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... |
| о браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови дру |
| ерова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ће им само |
| г угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p |
| енутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора |
| ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, |
| им срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју ра |
| ко обезоружаног Мицка, они опет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и за |
| невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је в |
| .{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} К |
| сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чис |
| што извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо |
| ицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној несносној дневној врућини |
| ису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најб |
| а беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на вел |
| угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли |
| па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он |
| чја.{S} Мара загрлила њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" /> груди а он дес |
| ошта онесвешћена стиснувши обема рукама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузма |
| ху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију |
| авши му неколико препоручених писама на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише се |
| јући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у ње |
| p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихај |
| че.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољу |
| и-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда об |
| да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распали |
| ји беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши г |
| о је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав прем |
| Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, |
| о па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико |
| Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово није ни пом |
| ла права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и с |
| како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер |
| упио већу добровољачку дружину, саставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним добровољач |
| х бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, када б |
| дно у потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана ос |
| рак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Мил |
| љу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје своје — познавао је себе једнако је наваљивао да иде на |
| та помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бе |
| тао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Ње |
| а таким мислима Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после не |
| .</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут |
| а.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиков |
| ву.{S} Сем овога, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и |
| мрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поно |
| остају пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало тело свежим поветарцем, или одлазе ка с |
| ина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, освојише цркву |
| радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се |
| ред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом ла |
| иш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ов |
| вршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу, прво врло по |
| о у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало в |
| вњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Ка |
| о добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јатагане.{S} Само онај први, помену |
| а љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само сме |
| Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле и пођоше.</p> <pb n="197" /> <p>Сметови од |
| кој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој чети.</p> <p>— Паљбу пре |
| На ове речи одмах сви присутни управише своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он |
| г познанства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову п |
| аше к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} |
| ко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.< |
| кав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме |
| оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ће им само још за н |
| кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад |
| ије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> < |
| -Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори |
| одмах је приметио оволику силину љубави своје кћери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, |
| ; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!.. |
| рапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они |
| азјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плах |
| ра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало |
| а да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да |
| урака почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим другови |
| вуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он |
| а и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа |
| и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове по приватним кућама, да их Турци не би пр |
| се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек пр |
| стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био р |
| но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p |
| тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћ |
| и-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамн |
| тако разговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> < |
| </p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорас |
| оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше з |
| вео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно ста |
| ије мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији |
| p>У том очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о т |
| намештену собу.</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p |
| ивоту, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била |
| харамбаша Мицко, све <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са вели |
| ко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у |
| од каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљај |
| атству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сј |
| ед саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</ |
| га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три да |
| ле свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко вре |
| Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру |
| енски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се састави друга што пре |
| проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегн |
| у сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, |
| озив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галантериског |
| а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине |
| жину у природи, те сад радосно извијаху своје умилне песмице, лепршајући по оном росном лишћу о |
| вај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног |
| дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова св |
| приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом пуним чежње.</p> <p> |
| зи од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} Најзад он |
| и, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман |
| му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} |
| {S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да лиј |
| а пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег час |
| добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромна маса од |
| о тело свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> < |
| добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ов |
| етњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и н |
| и и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Најзад, посл |
| том тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у |
| ивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p> |
| се разговара са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.< |
| о зашло за хоризонт и последњим зрацима својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n="161" / |
| је очима својим видео како под ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Кл |
| у, паде Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцима својим падају Арапи, кој |
| а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са свој |
| у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали о нечем |
| вега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружан |
| 191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пр |
| то Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу.</p> <p>После п |
| еде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене са пљачком, и предаде |
| <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска з |
| гаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одговори му одважно |
| ћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четв |
| је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Т |
| S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још |
| дичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по ко |
| ндева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{ |
| већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и |
| оравка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — |
| читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваз |
| а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је в |
| се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима непрестано продираше даље.{S} Најзад |
| о, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили. |
| обровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од |
| рињи.</p> <p>После примирја Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ |
| S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{ |
| ном.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му са |
| о ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице |
| ољупцима, којима се Кузман обасипаше са својим друговима и са својим војводом није било краја.< |
| говог бегства у планину, разговараше са својим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох |
| ћану.{S} Непрестано се он договараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну гр |
| рдачно поздравише и братски изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине њего |
| ухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав |
| зман обасипаше са својим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са су |
| о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин |
| .{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљен |
| северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај ис |
| ахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши ви |
| поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало ништа приме |
| </p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, осталим добровољачким вођама и п |
| правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли к |
| сије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих земљака, којих овде |
| мог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли |
| Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај му припрети да није пробит |
| за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше |
| ду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене |
| } Но како Турци не престајаху никако са својим насиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати |
| засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико дана. |
| цима.</p> <p>Под овом командом Мицко са својим добровољцима своју храброст испољи први пут на Б |
| тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесе |
| ати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бр |
| им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, М |
| одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, напусти Беог |
| морени и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном |
| .</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часо |
| окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље р |
| епрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И последња нада њихова би |
| шта, из рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало тело свежим |
| гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Ј |
| осао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у |
| {S} Негда их увесељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да |
| д Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте |
| Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скор |
| олети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке |
| чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> </div> <div type="chapter" |
| и лав плахо је размахивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе покланих Турака само се котр |
| ного више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем толико, да надзорник мораде пристати |
| он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним |
| и водом, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им п |
| муца момак, јер га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p> <p>— Куда!?... зашто?! — ч |
| стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допр |
| ина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као успомена |
| вем бесним и крволочним курјацима, који својим разјапљеним чељустима излокасте толику невину кр |
| прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе настањени ок |
| .{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— поче |
| .{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини |
| ди се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате |
| ена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше п |
| у, истина погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ нап |
| } Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим непријатељима, са једном гвозденом полугом |
| је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речима на овај глупи народ.</p> <p> |
| лила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} |
| оли Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не п |
| г Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста |
| најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и |
| а зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама њ |
| дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запо |
| мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше |
| ој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицк |
| је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази о |
| младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних |
| едној пустињи месец се појави и млечним својим зрацима обасјаваше онај једнолики предео без топ |
| по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бист |
| своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако неколико година, он се |
| ма.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси |
| не.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровали |
| они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време не |
| светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забр |
| непријатељске редове и бесно размахивао својим оштрим јатаганом.{S} Продирући тако кроз оволику |
| — Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потуко |
| је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата о |
| згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— |
| ађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српс |
| е.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад |
| Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су |
| рапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се ре |
| ицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично задрхта у том тренутку |
| ! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, |
| ца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, |
| довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама |
| о њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љ |
| за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне в |
| ваху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше |
| ше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати |
| а.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од ср |
| у би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може с |
| и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанко |
| ве пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у в |
| и мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> |
| сад он са својим друговима, склони код својих земљака, којих овде беше прилично и то стално на |
| ше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле сво |
| има грозних предрасуда, платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Ј |
| припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, |
| а други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све зап |
| пи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама |
| х девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуш |
| ећ разастрла, цело се становништво крај својих огњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи |
| Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце н |
| > <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светина да би видела тога |
| уманова, Мицко беше оставио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште з |
| чаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њем |
| се сада повући, оставивши за собом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало пр |
| кога народа, као једног од најопаснијих својих <pb n="126" /> одметника одговори краљу Милану, |
| дети, како се појединци извлаче из оних својих склоништа, из рупчага, и онда или остају пред св |
| > са извора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Та |
| и се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није |
| зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу |
| као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа |
| {S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и ње |
| дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ухвати |
| као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опа |
| ко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони ова |
| шнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура преста |
| pb n="13" /> <p>Када се беху приближили својој стражи приметише они, како се из даљине правце к |
| почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, размишљајући ка |
| и Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и |
| већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb n="190" /> <p>На лицу родитеља Али-Миле |
| као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апс |
| иш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону |
| силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмора.</p> <p>— З |
| још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ |
| } Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више |
| и, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо |
| /p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефенди |
| досно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако о |
| едне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, ц |
| ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет сед |
| те где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за |
| Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да би чов |
| стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови б |
| аган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се |
| ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано турч |
| ет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p> |
| ако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, |
| p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њом предаде капетан-Илији. |
| х размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84 |
| ојим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p |
| >Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно д |
| у Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији |
| ог тамновања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на оба |
| наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Ми |
| да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не |
| његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома |
| осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћус |
| грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо |
| већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је з |
| их планина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљен |
| места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хл |
| је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио |
| ло, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин с |
| наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бу |
| метивши Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући |
| што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих др |
| н и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села — у равници, |
| твараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </di |
| Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествов |
| коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство |
| о сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу |
| одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео бој |
| и не прибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуб |
| чка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад б |
| ратинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај п |
| Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи је |
| .. чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебес!. |
| д ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог |
| о.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима ул |
| о зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши момка |
| Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни |
| продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p>Турцима беху ве |
| г тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатле у село И |
| Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше н |
| се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, ст |
| донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало |
| у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро |
| шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови б |
| Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опр |
| ти право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села пролазили су као |
| устендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у к |
| , да потражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и ми |
| лама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицко |
| чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружн |
| ".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који бе |
| о однесоше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да г |
| бла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро |
| лови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим пр |
| </p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турск |
| а.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ |
| >Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, одмах нареди |
| турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског насиља, они му зат |
| еницу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад |
| игурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој ч |
| сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће ру |
| растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калаф |
| што проведе неколико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накв |
| </p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је би |
| х другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> ко |
| лан, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој б |
| х турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе не |
| вши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима б |
| ава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше населио још пре двадесет година.{ |
| е борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом |
| } Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{ |
| ицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Т |
| .. тамо! — рече им Мухамед и показиваше својом руком на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за |
| {S} Но и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољ |
| подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он б |
| на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ов |
| а брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје ма |
| , то се Мицко место ње мораде послужити својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му о |
| стропошта стрмоглавце, силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружин |
| имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен ка |
| о, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати а да |
| "84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу |
| опија, хлађаше млађано турче, попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогла |
| ре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко одело беше ве |
| е опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка |
| сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они |
| до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше |
| м командом Мицко са својим добровољцима своју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јун |
| ко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Ха |
| е, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши д |
| и на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од |
| дом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању |
| расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило |
| </p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно |
| еме у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</ |
| но појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="7 |
| јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју десну руку преко његовог рамена. </p> <p>— Запове |
| и, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је он |
| сви ка Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они ка |
| азаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немам |
| вих добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здружени најпре пређ |
| ше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добр |
| реговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу |
| о доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Мно |
| од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У оваком лутању скоро |
| о зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тренутака они већ |
| ди шта има на стени, и немогући одолети своју радозналост попне се на стену.</p> <p>У једном кр |
| било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> < |
| га сиротиња управо и натера, те напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му |
| /> Ђурђевском уранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово |
| лаксава појури у највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне Мицко он |
| ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше у |
| зо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S |
| ну.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав поса |
| сти у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с н |
| одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, честити пашо! — поз |
| черу, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанк |
| исте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заје |
| може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу |
| м несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господара свог |
| та, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p> |
| свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао је |
| Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{S} Они се сећ |
| p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана гл |
| пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још |
| тва он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху же |
| еће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендил |
| ког поверења код Мише, зато откривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе |
| ном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле с |
| стима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе |
| то лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој бе |
| као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и некол |
| самоме пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до сам |
| ва синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те |
| } Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љ |
| је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S |
| .</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се узд |
| услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше в |
| змановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче в |
| ицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређ |
| на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше |
| ети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На |
| стиво раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што о |
| во повлачење са својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да ј |
| северније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опа |
| адније од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета |
| и.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући плотунима масу Турака улетеше |
| ни планински кланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добров |
| <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави тако да |
| а љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и сам |
| ата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> |
| е да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} |
| ак конзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да што |
| о је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је т |
| м сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са с |
| ла честити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год бу |
| осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали |
| и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не престаја |
| ра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, оч |
| а којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши |
| ога свога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка |
| шћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му |
| у, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још нек |
| олико наоружаних Турака одјури право ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагал |
| ст и љубав која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељск |
| Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </ |
| осле пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам |
| љива према њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{ |
| и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапим |
| ког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинил |
| ак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} |
| из неке почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Ара |
| талим укућанима и упутише се право опет своме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> |
| Многи изненађени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих |
| ари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издрж |
| ини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њ |
| да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером он једном |
| и племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присеб |
| .</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на |
| ти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газ |
| адржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p |
| венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и |
| уједно беху и збратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења |
| буди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за веч |
| о и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао |
| он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима |
| у јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши |
| урци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и на Македонију.</p> <p>К |
| пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више |
| estone unit="subSection" /> <p>И бој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде,</l> < |
| ало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови бех |
| види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да пу |
| ог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и |
| лико је труда требало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>После дугог саветов |
| ћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" /> <p> |
| убити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао |
| чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет |
| аба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{S} Они се |
| е тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она |
| сле оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом, сада мо |
| а Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго |
| уд који јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>М |
| м и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и ос |
| што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на ј |
| p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестан |
| латке часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновања у „Занд |
| а ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што |
| ушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се глас |
| а Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишин |
| , лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу кој |
| најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде ка |
| заједно су увек ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не растављаху се никако, да простиш, баш к |
| пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинака к |
| заповести управниковој умрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им њихова в |
| а ове речи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађ |
| ле и њихова засејана поља.</p> <p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао не |
| “ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назва |
| лико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа све |
| еше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети т |
| то услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом |
| пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу |
| м него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао непов |
| висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад вид |
| глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S |
| а сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе |
| ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је ла |
| он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну |
| на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метн |
| <p>— Ја сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти |
| чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Ј |
| не претвори у праву љубав — љубав каква се може замислити само између двоје младих, када су баш |
| простивши се, са својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну го |
| он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарин |
| одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и о |
| ван у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунак |
| половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S |
| ш више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и растав |
| д виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> < |
| годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму про |
| сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са |
| .</p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мис |
| да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзу |
| таћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> < |
| .{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На |
| а за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад |
| ли одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била |
| ру беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро пла |
| цивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се понова |
| хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не |
| <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један |
| раљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два дру |
| ство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога мест |
| јаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгледа |
| >После неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она |
| пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадиј |
| едостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, |
| зи са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао |
| де да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чег |
| љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ б |
| о јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-Кост |
| о, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше по |
| — настави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад вел |
| тви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећ |
| — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харамбаша Мицк |
| ганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у исто |
| д Турака беше завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том дру |
| те?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{ |
| ам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника и |
| а прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се |
| дарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој д |
| своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике |
| ев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском |
| гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>В |
| нина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!. |
| се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде |
| Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много бла |
| рештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, изв |
| илом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац |
| во исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак |
| из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одм |
| {S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси л |
| о пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. </p> |
| ка суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама! |
| Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се и |
| аво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! |
| Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцим |
| у ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирање п |
| опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље |
| зе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p |
| стина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада с |
| вати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, |
| се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зор |
| {S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p>Сад |
| рци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> |
| у ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само |
| вио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, ј |
| ожеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од |
| инити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Б |
| засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час |
| ладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он то |
| упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непр |
| ђете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — к |
| в дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, о |
| омак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он бе |
| е јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао |
| рај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући |
| он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном |
| b n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане ос |
| заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, |
| ођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком |
| жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са в |
| киваху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегст |
| к — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад ул |
| <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крад |
| "150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљ |
| први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} |
| рак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до |
| ред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са р |
| Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође и ст |
| се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И треб |
| амо да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </ |
| влаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутар |
| земни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и ј |
| у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, |
| Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-бегов |
| аслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турског |
| говоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у хладн |
| и можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> |
| од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене ч |
| игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са овако |
| ито његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После о |
| погибију своје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он |
| лази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уни |
| во.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му |
| си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим |
| нали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се |
| ху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој |
| д ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не |
| токе у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су он |
| о је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што |
| — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> < |
| као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђ |
| нички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војв |
| примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика М |
| може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њ |
| па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— |
| м крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> |
| и.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој |
| у, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пре |
| рења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, о |
| <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека |
| посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који |
| во чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Ми |
| устаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у |
| да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцим |
| већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода К |
| беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он њихов |
| м стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу |
| а услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо |
| ељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам се |
| к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло |
| .</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није мог |
| иховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је мест |
| се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милев |
| рљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође |
| лиже и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, прибл |
| ол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још ј |
| ови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута |
| а не престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишт |
| страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицк |
| је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па |
| доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари зан |
| сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по |
| се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Б |
| ева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце в |
| ко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков |
| и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју кит |
| цко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" /> <p> |
| молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко |
| од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече |
| да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим |
| је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрозн |
| а и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему с |
| оју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но М |
| .</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком вре |
| а у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше |
| ље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава |
| и и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Ми |
| то био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедициј |
| еколико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да н |
| његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити нек |
| јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збогом м |
| <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад |
| се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несн |
| ву мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате |
| рака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако |
| путаше Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало под |
| агло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је мор |
| могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и |
| н! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у |
| са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах!... |
| па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерат |
| осни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, о |
| згледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његово |
| ’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— |
| тов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да та |
| ешише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољац |
| види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало |
| ајвећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се |
| ...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па. |
| р.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће |
| >Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћин |
| брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би |
| е и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина ви |
| о соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, на |
| цко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној |
| стог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријате |
| и места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако г |
| ђу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепо |
| трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се њих неколико опет појавише близу овог истог табора М |
| Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца бех |
| з заједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребн |
| на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је |
| о намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако |
| сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном |
| реме! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И |
| ју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извиња |
| е још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној |
| /p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} |
| тављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... мора |
| а војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећ |
| ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их |
| у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски |
| несахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има с |
| хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако пос |
| оље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он је непрестано с |
| ојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао |
| Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што |
| му славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш |
| о звиждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху приближили својој стражи приметише они, како се |
| {S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и |
| {S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би ла |
| довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано прич |
| скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном |
| да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и о |
| очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје ра |
| се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седе |
| > <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, |
| лаву к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="167" / |
| ло лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — с |
| исти и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше |
| дњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џин |
| аше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми н |
| е тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, |
| јнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер |
| Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а р |
| када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n |
| p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико с |
| о нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља н |
| жда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једн |
| ико дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је свак |
| ни свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толи |
| појити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у ц |
| о Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да |
| одмах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигл |
| сељачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по кој |
| многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски доброво |
| е већ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на самом подножју планинском.{S} Ов |
| , како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један |
| се упознати она блаженост и љубав која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p |
| ојури са својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака од праш |
| рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се у |
| {S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон |
| о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Миц |
| колико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ |
| са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци |
| о да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се |
| ола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислу |
| <p>На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав која се развија полак |
| нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва |
| у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветри |
| ећ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија |
| њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, којима се Кузман обасипаше са својим друговима и са својим вој |
| хапсани једног дана отворише, на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато |
| виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="4 |
| великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у п |
| чне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>На |
| <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гл |
| ој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, ка |
| њихове узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по |
| о много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бу |
| је, па послуживши их неколико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи |
| У том очекивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Со |
| и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће |
| весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а у з |
| јну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узавр |
| мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... |
| а.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{ |
| д виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он |
| одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице сво |
| амљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети |
| ану прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, |
| жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни |
| м тренутку изманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: |
| то би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад о |
| едан од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих |
| нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима |
| из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече д |
| <p>— Пусти их! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузман |
| змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!... |
| арантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиж |
| њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како се |
| гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушн |
| своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, |
| . немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опа |
| а још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са она |
| ни себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и |
| у веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око избавиоца христа |
| јају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, |
| S} Пред очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га |
| се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појурил |
| мах одјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— |
| тном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, д |
| на Мару, пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта онесвешћена стиснувши обема рукама с |
| ема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које |
| беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, |
| дом управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху н |
| к што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођ |
| те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролет |
| {S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко тр |
| е седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, |
| <p>И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крај |
| амена. </p> <p>— Заповест кадијина мора се извршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка |
| вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се пој |
| м.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно |
| видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> < |
| одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оде |
| има умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} |
| олима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, та |
| десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са предњег седишта позади у кола |
| илно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохвати |
| ка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувши својом главом |
| а из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши |
| ити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још |
| и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која |
| .{S} Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком н |
| S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаило се запре |
| } Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра нем |
| вешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Крис |
| Зора. </p> <p>Поред овакве неге обојица се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух |
| јзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му с |
| ицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнат |
| <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— |
| p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — |
| икад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радознале масе, Мицко се брзо скло |
| они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуна |
| есам, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој сво |
| ицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред |
| , спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бе |
| <p>— Нека уђе! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског о |
| поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити |
| омче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да пр |
| ој спољашности Краља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару! |
| рдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше неколико њих на камилама од оних истих Мицко |
| ујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, ка |
| рајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно мор |
| да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb |
| уго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то |
| беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који нач |
| ко скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном |
| је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је ср |
| војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p |
| ти да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не |
| а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим т |
| и кроз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко ј |
| и човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p> |
| ду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати |
| какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље п |
| полис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у |
| вника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и |
| ак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше ј |
| ћ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је |
| и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму з |
| о од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.< |
| било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p> |
| и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p |
| рем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше оп |
| се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на с |
| цка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај му пр |
| то њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p |
| лако и иза самог зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових з |
| рана око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турских н |
| само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од |
| ажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико п |
| не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S |
| дети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а |
| {S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S |
| алих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-бегово |
| јим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Вес |
| царин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око |
| јали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши |
| азливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морс |
| оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је |
| о своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му чести |
| морност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако нес |
| се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш |
| атког очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњим |
| ицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу |
| можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај ма |
| S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се |
| рно.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се по |
| време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовц |
| есе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка ју |
| х зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се можемо на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у јед |
| Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим што је он |
| <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку |
| ачно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико |
| ви:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то |
| е фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: |
| у већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, поч |
| рми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А |
| сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет |
| мах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је са |
| p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови сво |
| ка посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри јатаган |
| ледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим сти |
| >Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је целога свога века сл |
| есет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за н |
| вој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— |
| тих предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и п |
| њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Миц |
| он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и т |
| дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко |
| ети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе м |
| јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — по |
| наре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се деш |
| ана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и п |
| аше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидб |
| он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опе |
| аква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова од шатора, испод којих |
| да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одгов |
| лавеж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момц |
| а.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити |
| Но његова зла намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина беху |
| ста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им |
| жасна и несносна, по таком времену није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> |
| им прети опасност од оног камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то о |
| ње речи није радосно примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изговорила ове |
| нагу руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за |
| да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову год |
| ти живо створење у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах |
| p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опет сви у |
| ј!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по с |
| м радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с |
| p>— Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји |
| бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а с |
| и о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним м |
| ода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</p> <p |
| леда, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђ |
| и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се б |
| ва се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка |
| <p>Радоје пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> |
| и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за ув |
| ада ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Ос |
| рим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, п |
| што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и бригу ње |
| лиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p> <pb |
| носног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од |
| емогући одолети своју радозналост попне се на стену.</p> <p>У једном крају испод једног великог |
| другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отво |
| ужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, пр |
| црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, т |
| реме сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="144" /> освежавајући ветар.{S} Одмах |
| /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле на један дугачак |
| их.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охри |
| . </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе се сад Мита, остављајући скоро празну оканицу. — Не ваљ |
| ше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико д |
| а грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи б |
| све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то б |
| дмах закла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра |
| инашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у |
| > <p>Преплашени Турци најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оставив |
| и и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису ви |
| одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добро!...</p> <p> |
| е оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне ч |
| усрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ов |
| /p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, га |
| аче! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јад |
| ад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>После непуно пола сата настави |
| што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера |
| Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. |
| зман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен пр |
| ора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћо |
| појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа и д |
| авно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху |
| ом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потужити |
| јом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дуж |
| не и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. |
| ако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су тол |
| и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, после оноликих |
| !... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук |
| лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена |
| свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи |
| човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} |
| цко усплахирено, претварајући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо |
| ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! |
| о појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... |
| </p> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку до |
| презањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемог |
| .. живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале |
| плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, д |
| м својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако д |
| ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико упра |
| рика.{S} На неколико тренутака указаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху |
| вде онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше |
| рно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и |
| .. сиротиња... голотиња!.., — превијаше се сад Станимир.</p> <pb n="115" /> <p>— Знам, знам, си |
| ва.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово гро |
| љаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше |
| луја која мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на |
| {S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ |
| инама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да пр |
| пко, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... з |
| ко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо |
| м.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома |
| га ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је |
| грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недал |
| атрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да |
| Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте д |
| пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао д |
| дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу |
| а.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а ода |
| дилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци од |
| да Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, н |
| ругова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко |
| апуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} |
| ируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовал |
| многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурз |
| сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите |
| ела олуја на појединим местима створише се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пеште |
| еље у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши |
| домаћином и осталим укућанима и упутише се право опет своме пријатељу који је становао на крају |
| владан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <p |
| ћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши за собом масу својих покланих |
| а онаку претњу рускога конзула морадоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста договор између валије |
| сталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу. |
| ела.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Па |
| оран.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго сп |
| војицу што остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Б |
| епо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка |
| и беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак бе |
| са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије |
| о одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n= |
| жином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци |
| поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца.</ |
| упи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да |
| лио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div |
| и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па доша |
| режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="subS |
| е а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка |
| ри близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Сере |
| напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска б |
| {S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од |
| и са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S |
| , подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и о |
| ш, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> |
| у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Станов |
| би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb |
| Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И ве |
| у Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану |
| за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну обли |
| ора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и о |
| им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а ја |
| што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио. |
| мљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена на време |
| и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загу |
| камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никак |
| Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста није т |
| ли читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланцима |
| ка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако од |
| се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко са |
| е беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непо |
| /p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову уж |
| се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} |
| ије био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како |
| полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му |
| ни врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту |
| S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и |
| само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић св |
| много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио |
| рије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пре |
| није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин. |
| донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да насп |
| ела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и |
| , да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим чове |
| селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпома |
| е удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је з |
| илеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p |
| у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог урм |
| е могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, кап |
| само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p |
| тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Виш |
| ви му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!... |
| уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах |
| е ни по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се |
| рабра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осмејак п |
| дрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сва |
| /p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и нареди |
| ова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.</p> <p>Мицко их |
| о коло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Т |
| <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забру |
| ком времену није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролази |
| чага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом ду |
| обом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њих |
| беше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! |
| >Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око спрема |
| јури некуд!...</p> <pb n="91" /> <p>Сви се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да и |
| им опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем прем |
| ака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само |
| >— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p |
| > <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чује |
| ејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — в |
| ан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си |
| њега, и тако сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађ |
| ожју планинских огранака Малеша, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са |
| но или руска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српс |
| свадби једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана тре |
| очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажн |
| е грдну множину од онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S |
| ушом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухват |
| овораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!. |
| ањавили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском об |
| апи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци брани |
| ави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју |
| удовицом једног бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Ту |
| S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно свој |
| У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово с |
| дморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског биља, |
| ад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У прв |
| д са неком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мор |
| љено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело ово |
| ицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за траг |
| задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</ |
| лико тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густо |
| који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја |
| ше свет да посвршава своје послове који се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити |
| еху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким ч |
| } Неки певаху „турске севдалинке", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвоји |
| инке", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубо |
| се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше |
| д, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз |
| еку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљати око оног прозорчића на подрум |
| рајевима прележати грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора |
| потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те год |
| и добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове. |
| у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху п |
| а свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко |
| у.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, |
| је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвор |
| ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам к |
| утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да |
| о је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Д |
| Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу |
| л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше разго |
| пило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После д |
| ртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добр |
| че ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да |
| првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображењ |
| /p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли глада |
| а их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није мог |
| љама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни |
| </p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а ка |
| у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини напунише тулуме |
| <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија прину |
| је се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед ов |
| ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у с |
| чито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћ |
| ризнати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пош |
| <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — вик |
| то друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро |
| дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Крис |
| ову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докл |
| >— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било |
| м дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове по приватни |
| ј домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицк |
| спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође некол |
| што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси јед |
| епукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико |
| к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са својим хара |
| ав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем стр |
| <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини |
| а и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана ув |
| ство после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико з |
| што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да |
| ади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу со |
| дост претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, које проводише, док |
| цко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављ |
| рнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том дуг |
| њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и н |
| несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати. |
| вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права д |
| S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима на |
| како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а |
| Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их из |
| а Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи ок |
| и да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним улицама кроз неке авли |
| стопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упутише |
| име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу закл |
| ати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правц |
| ху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако |
| ан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле и пођоше.</p> <pb n= |
| — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко поклониш |
| ио мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887 |
| ужила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> |
| </p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету н |
| о сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљд |
| <p>После овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{ |
| д овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!... |
| {S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> |
| омрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубок |
| викну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! |
| Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом |
| вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше |
| ка југу и после неколико часова улогори се међ’ планинским кланцима на планини Ниџеру.</p> <p>Н |
| ..</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас доби |
| вета, освета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се М |
| појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и нај |
| } Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља Мила |
| жих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се |
| сно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив |
| оче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јес |
| ти сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те с |
| ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави |
| Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довест |
| ле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> |
| , као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево м |
| оче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове з |
| м крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са |
| е моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авл |
| душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што |
| ти натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, |
| да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше |
| > <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа |
| са сведоцима, изишав из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. </p> </div> <pb n="69" /> |
| чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паш |
| <p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати |
| живљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборс |
| сталим понављаше речи Михаилове, чудећи се.</p> <pb n="57" /> <p>— Који, који? — упиташе брзо о |
| ?! — одговори усплахирено Турче, чудећи се.</p> <p>— Турчин!...{S} Каурин!...{S} Бре ћерата... |
| е! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали |
| >— Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре |
| не судије са турским чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте |
| . шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не трепљаху, посматра |
| Мицко харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо |
| 5" /> са извора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p> |
| .. убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, нећ |
| <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!... |
| е, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћ |
| ..{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67 |
| {S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шт |
| ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Т |
| све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>После овако подужег разговора Арап |
| сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену д |
| скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не |
| ше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у живо |
| м беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Ск |
| ше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на |
| p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џуманс |
| завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се ова |
| >Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га оп |
| намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност |
| /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> |
| оче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина |
| <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељем час са другим — све су то б |
| Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</ |
| х! — тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо |
| пели да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад |
| ј!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, з |
| мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо |
| ништа крив! — муцаше Сима, превијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> |
| вори један од млађих судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је |
| а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. < |
| а њихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, |
| лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбун |
| едно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ |
| дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина |
| — викну Мицко усплахирено, претварајући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам ник |
| љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски |
| тељу! — викну очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом |
| .</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад |
| пију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ог |
| исер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, к |
| које беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p> |
| } Мицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефен |
| ија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила |
| е узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале |
| >Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се |
| равно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко |
| морао полако ступати ка конаку, кријући се непрестано уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до |
| појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Од |
| Сиђимо потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!...</p> <p> |
| ако је имао прилично новаца, то кријући се, проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од онога пак д |
| ако сведочити! — заврши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не |
| продужавали су они свој посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само |
| но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису мо |
| резањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И кад је изашао на повр |
| али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са оволиком множином било би заист |
| окретима певајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је по |
| то киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и |
| варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана ч |
| ближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена рањена стока поче б |
| ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити |
| а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој |
| и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, |
| и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшно ускомешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од |
| ум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} |
| оче сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, вој |
| ајпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p> |
| ако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је с |
| врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу |
| х примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одма |
| умро, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управник |
| код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опр |
| Ћустендил.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију |
| јно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у |
| ј честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је |
| нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо б |
| екивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови |
| {S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава |
| јзад, после дужег разговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где |
| е Мицко мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски г |
| атворе.{S} Руски пак конзул, опростивши се са Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, г |
| четом Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Њего |
| гошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка севе |
| } Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико сво |
| ше их свега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба н |
| највећем задовољству.</p> <p>Опростивши се овога српскога крвника, који читава чуда ствараше са |
| ози! — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре изв |
| тагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо ско |
| штре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одма |
| о исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, виде |
| — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових р |
| оче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји |
| сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се ј |
| цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових р |
| у сад руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили |
| ј Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што мо |
| ки револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст пр |
| о изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb |
| еле дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним п |
| нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брин |
| ет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дође |
| Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћ |
| е пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука дож |
| е он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Ми |
| а викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева ув |
| milestone unit="subSection" /> <p>И бој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде,</l |
| ицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на С |
| се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — |
| пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да |
| на, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу |
| ње нове потере нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху |
| гну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели |
| к.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— |
| ти човече, — рече Мицко.</p> <p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али |
| 196" /> <p>— Ја сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у пра |
| Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадиковаше Михаило |
| још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шет |
| и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— За |
| лико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— |
| хладовини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет. |
| " /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пустињи месец се појави и млечн |
| варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још |
| свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све виш |
| шна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуба подизаше к небу, атм |
| буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} Ост |
| n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико ки |
| есмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за ти |
| пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и |
| и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између |
| ко га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних |
| д с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу |
| свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се мог |
| пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалош |
| и зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се так |
| на ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена |
| ова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква се мо |
| амницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу |
| ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али |
| ет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали |
| шао.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>После |
| ободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше |
| беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како |
| уштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи.. |
| Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам ма |
| ш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрет |
| добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке ре |
| о сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— |
| </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник |
| тила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас мор |
| А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... |
| >— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и с |
| ље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их по |
| равцем но после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арап |
| ицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дуже |
| его да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме Миц |
| аху за име.</p> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> < |
| ини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ з |
| нке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но |
| ака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесн |
| чи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет |
| но његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико |
| Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они ве |
| ише по један поглед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb n="35" |
| урака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још ја |
| су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног |
| о!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се изма |
| вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p> <p>Разговарајући тако стигоше |
| шинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе |
| ту му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко |
| Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!... |
| ер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им |
| } Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих умео као о |
| тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} |
| ца се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији |
| ално корачајући напред.</p> <p>Мицко им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше |
| ђени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама |
| и храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида |
| ати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, |
| горчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб т |
| хових звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула с |
| илостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зи |
| ише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S |
| е, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби |
| подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кратког пр |
| село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села — у рав |
| олунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином |
| е и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис р |
| сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод |
| огоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници |
| да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водом, о |
| кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари |
| беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте |
| /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Ф |
| ће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и |
| ише ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам |
| та крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он |
| ја је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а |
| пско-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После сврш |
| ју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пуст |
| ше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би реше |
| збачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом |
| ња веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смело |
| а.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратко |
| допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робиј |
| ишта боље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове |
| дужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превр |
| у те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арна |
| и крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад |
| и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S |
| у.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом мес |
| аска од мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку за |
| </p> <p>Радећи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у гото |
| смех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... |
| ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Њ |
| на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дан |
| грљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган т |
| коумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прил |
| оноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму |
| ве уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што брж |
| е сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и после |
| неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом породицом беше насе |
| из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака јо |
| н о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је с |
| ! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај |
| њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику |
| ико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набе |
| .{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га |
| менити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је |
| но пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, |
| леда Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко п |
| на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чел |
| е.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде п |
| турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху |
| м, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</p> <p |
| ама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб- |
| десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који се |
| уго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка и |
| ита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на вра |
| е ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о за |
| вши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онак |
| ш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, је |
| редове од наоружаних турских низама он се страшно пренерази.{S} У први мах није могао да веруј |
| устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који бе |
| е Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n="204" / |
| ко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнај |
| ше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно свак |
| кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог |
| вором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Ара |
| туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому |
| , надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, по |
| ељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене на |
| вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху ис |
| цковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано |
| слима.</p> <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са ко |
| србијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, |
| од њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији и најспособниј |
| о, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више |
| дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме |
| љашност привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не мога |
| се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, |
| аним и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној |
| у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао |
| свесна.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129 |
| де онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својо |
| ај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми о |
| ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао је он колико и како |
| и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — по |
| као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и |
| е на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Ве |
| ла на самом подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, |
| х седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако пр |
| Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-чит |
| чету од преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах прид |
| се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хо |
| она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у |
| он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њ |
| викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку н |
| но створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гом |
| овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да |
| <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћуст |
| ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p |
| Сви су ћутали, управник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђен |
| на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи ко |
| .</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} |
| ="21" /> спавао, као и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости |
| предњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се |
| а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без |
| и корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p |
| ва пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196" /> < |
| <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим погледом посматра |
| сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — |
| беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу.</p> <p>После подужег п |
| ижили својој стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружани |
| и ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извлаче из оних својих склоништа, из рупча |
| мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко |
| овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо к |
| паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не бу |
| ав усплахирен и не прибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној |
| да виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по кој |
| њег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они бе |
| ада је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о с |
| .</p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као о |
| p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано око он |
| Беху се сви задубили, посматрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вра |
| ам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху забо |
| паметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p> <p>— Знаш, |
| </l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни де |
| и њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Б |
| таријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то наста |
| шље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Ара |
| ихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чи |
| најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше |
| стати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цр |
| читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је |
| кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим |
| зракова — нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, |
| па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође напр |
| али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше разговор између Мицка и Косте а растојањ |
| м главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} |
| ако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{ |
| на уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рође |
| елодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Миц |
| ка „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толико се све |
| смрти пророковој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицкови |
| конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зе |
| ким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи |
| потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове др |
| де те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која |
| ало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само |
| и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понај |
| толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао сп |
| ина од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у сло |
| е врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Мил |
| а и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах пр |
| у средини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за не |
| чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p |
| Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но п |
| своји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке |
| ко је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb |
| опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она |
| у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако |
| испела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче из лађе и пође ка обали.{S} Но пол |
| б-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пођ |
| у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања |
| да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у ј |
| ши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> |
| ан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не |
| и за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гин |
| p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још ви |
| на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Ка |
| n="138" /> <p>Са оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у ње |
| ом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста |
| а и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим непријатељима, са једном г |
| p>После оваког тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у село Степане а од |
| ладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио то |
| пут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону г |
| е руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја |
| за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зор |
| јетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{ |
| ш подужег разговора са начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали дру |
| седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, и наскоро с |
| лару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах |
| шестомесечног тамновања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за См |
| даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је |
| е код мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које с |
| дно камење.</p> <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивља |
| ојводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посм |
| једног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што |
| е осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њи |
| томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима о |
| опет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајућ |
| што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине |
| еће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друг |
| ој крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија |
| ре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, остали |
| ло дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би |
| љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у |
| бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у по |
| дају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</ |
| о ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, |
| ругих облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону |
| и се Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше |
| година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене пресуде само насмеши.{S} Он је |
| омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, и |
| и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да |
| једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је |
| станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је б |
| Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин влада |
| > <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је један међу њима умро од |
| проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га бе |
| езревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчез |
| </p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих огњишта разговарало о Али-М |
| то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле. |
| вешћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како пад |
| ријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> |
| ну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га |
| новато стање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати |
| м.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нес |
| ецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих |
| .</p> <p>Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало к |
| но.</p> <p>Тајац је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они д |
| атаганом.{S} Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као |
| и, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад |
| напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћ |
| мој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу приј |
| ђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече |
| ио у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим друговима: како би то било, |
| овољан.{S} У његовим мислима непрестано се превртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан". |
| га дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а ма |
| мире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p |
| удила.{S} Зајапурено источно небо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Н |
| а има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће |
| ах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо гов |
| д и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Баците п |
| увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше |
| и други турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзу |
| код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити својом сопственом ша |
| об између обе непријатељске странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ |
| друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без преста |
| ан ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито |
| Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим друговима. |
| ју као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код |
| еху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар н |
| ја од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p |
| је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада |
| последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на т |
| да би му задовољили ову радозналост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, о |
| ну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај ад |
| е одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Ал |
| мешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови |
| путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источ |
| олико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим н |
| <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапс |
| планини чека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добр |
| ти на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом б |
| у, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p> |
| сто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мо |
| обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак о |
| том Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Тур |
| пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедициј |
| а па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" / |
| ве.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи |
| би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику |
| плавом небу хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се темп |
| S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора се |
| ј памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што се з |
| горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а ови већ б |
| овања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код |
| храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а |
| ћ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и ма |
| о.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг С |
| лићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни рече |
| а и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и изд |
| Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, је |
| лико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху |
| м гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање к |
| А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним турским чиновником, |
| А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, ка |
| афану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> < |
| г логора.{S} Многи српски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу |
| S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пан |
| ао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговим |
| а Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало порогушише око обезоружаног Мицка, они опе |
| ма беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто с |
| сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} К |
| а — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њ |
| исуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља, он продужи пу |
| ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаш |
| најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вр |
| им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевим |
| вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу ост |
| оду а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, |
| друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах расп |
| довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова |
| ад и Мицка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да б |
| но воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милев |
| орио после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада |
| омогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу |
| јним вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо |
| и учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником ви |
| мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и на |
| хоћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером. |
| унака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче |
| ити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела |
| чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка ра |
| отреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне |
| чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Муха |
| и тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако поги |
| е месту турска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, к |
| ћу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости неће |
| аланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и н |
| пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> |
| дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није |
| мах поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове годин |
| грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> < |
| на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда |
| и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несно |
| едамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те |
| ратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика |
| ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше повући испред руске војске, а |
| зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу |
| ступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде. |
| <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада. |
| ста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да је могао устат |
| а баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише д |
| S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на ду |
| /> <p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код ње |
| м потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом др |
| рви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и д |
| .</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударце |
| ао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не уста |
| и баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта |
| беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гор |
| ма, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна т |
| разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Ар |
| о ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а |
| лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на зас |
| м, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудим |
| дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из |
| p> <p>Поноћна песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто |
| рава светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, |
| е да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се |
| никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, ко |
| ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да с |
| тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и |
| а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј |
| песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, |
| ту он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах |
| } По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Др |
| ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам уч |
| је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих |
| о нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звезд |
| појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути х |
| мане! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> < |
| оче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујај |
| небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовн |
| оли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуд |
| ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим другов |
| а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твом |
| у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо |
| ла нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко морад |
| чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он з |
| е куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са ова |
| ао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је |
| Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака |
| ти стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог там |
| метника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у там |
| ио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз о |
| Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и |
| ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са |
| зо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде села |
| куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајк |
| а Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> |
| у је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— С |
| S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе |
| варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже |
| и кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањуј |
| зман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном |
| ни отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! |
| Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бо |
| је је можда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен. |
| них Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини на |
| Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би на |
| } Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а т |
| летале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој мил |
| их урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине или по који џбунасти ш |
| осте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p |
| ио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељс |
| рђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило. |
| било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препи |
| омоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у о |
| ари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младости, хајдуковали су заједно и |
| и Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицк |
| о ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је жив |
| стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> |
| тановници пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућин |
| и продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радосниј |
| .{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале |
| фрике са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, |
| чком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки началник |
| и се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове друж |
| војом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а он с |
| ћ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједи |
| но исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Стан |
| о лепо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко |
| љубише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине његовој чети.</p> <pb n="50" /> <p |
| осле неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} О |
| еро, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обра |
| иђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S |
| авну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александрови |
| ице између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих земљак |
| ње одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбра |
| им грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше прас |
| у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним прија |
| слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмара |
| окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} |
| о велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на |
| иште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p> < |
| p> <p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а |
| то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— |
| бодно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан |
| нага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.< |
| авством и преваром!...</p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ћ |
| /p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртв |
| и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из ка |
| риродне појаве и после овога настављаху се многобројна питања а и одговори <pb n="152" /> измеђ |
| е... заједно свуда!...{S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и он |
| шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они |
| а.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, |
| ом љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом |
| ева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што |
| ..</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица в |
| ани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаш |
| Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> <pb n="36" /> <p> |
| ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва |
| се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ |
| уке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки пева |
| родица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p> <p> |
| .</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S |
| ашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилиц |
| е дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском |
| лећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрајући како се пламен високо пов |
| се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац м |
| ше према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше |
| ледима.</p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам! |
| ану... украдоше...</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дот |
| саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p>— Из Србије! — од |
| су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћ |
| о тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака указаше |
| >Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви |
| } И заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше с |
| зела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.< |
| сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> |
| ка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{ |
| и од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледа |
| илазити странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који х |
| н га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке |
| , Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов разговор, који |
| укова опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима |
| а Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Деми |
| Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једно |
| <p>Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Ка |
| д ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} С |
| г зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се н |
| де, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута |
| <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју ла |
| ан грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова мор |
| n="144" /> освежавајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извлаче из оних свој |
| Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Ми |
| одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо ск |
| ђе даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешт |
| ри стотине златних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p |
| це прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше н |
| баша изговори у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са |
| >Мицко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту ј |
| дговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну злат |
| лажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих веко |
| неколико редова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових |
| н и некрст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и наро |
| осле два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних об |
| к се расу по непрегледној пустињи месец се појави и млечним својим зрацима обасјаваше онај једн |
| ре, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ покл |
| река ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Шт |
| он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Турска села |
| његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} |
| , новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмањ |
| .{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Посед |
| ст година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{ |
| вио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет |
| ало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше сил |
| земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисање трајало је неко извесно вр |
| буздавао је осећаје своје — познавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, к |
| живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обузе |
| олико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, ко |
| кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпн |
| /p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко |
| ла изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо цел |
| својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар |
| н се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и |
| је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупа |
| то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвор |
| ех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> |
| за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но |
| > <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} |
| о не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> |
| в јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и др |
| p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак к |
| стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову сли |
| Отров да попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че |
| на жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га |
| ти ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више |
| ш десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</ |
| те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестал |
| о таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као д |
| само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено разд |
| ез икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке", неки се договараху о нечем, неки се беху о |
| е вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју |
| етарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огроман мор |
| едно од најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 становника.{S} Ту се са |
| </p> <p>И нехотице управите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} |
| чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</ |
| .{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивање нове потере нису за |
| , једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мора, |
| па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и после неколико да |
| ндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим |
| вши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе |
| <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла густо |
| то пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ |
| /p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си сега сос здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше |
| и власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арап |
| ни.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар |
| ад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита ц |
| Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно |
| а ради суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша |
| p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе |
| {S} Остали другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасне-ра |
| у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, |
| јуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошт |
| а Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} То су |
| цко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фес |
| ицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да и |
| едалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи |
| а попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе д |
| за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко у |
| лађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— |
| ше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> |
| оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сим |
| .{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> |
| — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима б |
| са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разгов |
| доше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито |
| са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепотама ко |
| аћин, млад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш |
| уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на гру |
| м чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, размишљајући како ће и на који начин, д |
| >Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презриво у пандуре.{S} Мар |
| и се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и свачему |
| знао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као |
| атраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има |
| и радознало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити т |
| — све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостал |
| ницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — |
| уго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прођ |
| резриво у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само ј |
| >Мита се у моменту стропошта са предњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне |
| а не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од камена.</p> <p>Пошто овако разглед |
| ита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с м |
| Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l> |
| ремаху камиле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одва |
| >Тако је прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> < |
| мо још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих беше већ један р |
| пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани |
| обу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за М |
| и колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким тав |
| </p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који |
| ндије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одм |
| авио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткива |
| <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала |
| > <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> |
| није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> |
| ца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмак |
| ва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше |
| г села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на једној узвишици и |
| p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} Многи српс |
| са својом дружином улогори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после овол |
| адовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху и сам |
| :{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио |
| е, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти де |
| ак, после кратког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, ка |
| ђоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стиг |
| и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану в |
| заједнички четовали, упадајући у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху сти |
| де задржавали, упадајући често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао |
| то, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на ј |
| арене са пљачком, и предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да проп |
| са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест м |
| <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде |
| и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зр |
| жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику пра |
| после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше јед |
| и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно про |
| лед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из |
| ти онолико наших људи на Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и м |
| p>Исти Коста родом је из Македоније, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Миц |
| мену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапч |
| зе показивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> |
| ћ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они сад пој |
| ало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одма |
| радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и ус |
| а.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и |
| огао ни име погодити.{S} Читаву трећину села заузимало је преко тридесет зграда, не рачунајући |
| ву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах по |
| он са својом дружином.{S} Преко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху пр |
| наших бегова, што запали онолико наших села, што уништи онолико наших људи и толику царску вој |
| оно.{S} Но Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука ј |
| — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тр |
| имаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{ |
| убоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одго |
| кадијом поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље о |
| P19024_C1.1"> <head>I.</head> <p>— Камо селам бре, ћопек <ref target="#SRP19024_N2" />! — викну |
| поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да |
| , не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и к |
| вором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним сл |
| е, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паш |
| мански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову |
| ош раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом др |
| а који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевин |
| то позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све |
| нских огранака Малеша, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога бог |
| на буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза |
| Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у |
| Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле ут |
| десет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим |
| ом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима ж |
| а и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах п |
| а ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму в |
| он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он |
| ређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде |
| варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, |
| ужином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пр |
| и на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и н |
| о се спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко им |
| Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у |
| покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и |
| даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то |
| Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али |
| >Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У |
| игну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу мно |
| оских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — |
| која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Њег |
| lestone unit="subSection" /> <p>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он |
| то његово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашаг |
| лизини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружи |
| Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадес |
| > <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусиј |
| оста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који б |
| ље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али М |
| н.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спава |
| еко од Мицковог логора.{S} Многи српски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, који сад завл |
| еху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили с времена на време није дозвољавао д |
| из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и прекл |
| сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не |
| ње, натоварене са пљачком, и предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не могош |
| артинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора |
| а доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху |
| њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од камена.</p> <p>Пошто овако раз |
| и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</ |
| како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су |
| о мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и стан |
| .</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседелаца.{S} Били су како му |
| и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам н |
| камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готов |
| капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чу |
| лина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума, тек овде-онде могле су се |
| страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше овај пламени |
| код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није с |
| у годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после своје смрти да остане |
| не Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n="145" /> песковитих предела у |
| оји начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Осим лана |
| ајдучком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, т |
| дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели |
| а неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кад |
| ра.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дана, место о |
| заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете |
| ли су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и п |
| из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све |
| ену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи |
| платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари. |
| цко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која б |
| свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа в |
| па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед |
| ко, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин ос |
| амиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу растоварио |
| ој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу насл |
| ћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромн |
| ати ка конаку, кријући се непрестано уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим |
| н одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога М |
| ер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помр |
| сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која онако славно прође.< |
| о прибрао после оволиког јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином |
| вивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед |
| — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тра |
| е и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута прим |
| а освети толику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косов |
| али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше гр |
| b n="137" /> <p>— Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одгов |
| и.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, избавитељко! — поче Ми |
| има беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље |
| p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> |
| авећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора се никако не одвајаше од Мицка он |
| у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, |
| сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не |
| д грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци |
| е.</p> <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад |
| док се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом уж |
| ла би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би с |
| часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S |
| </p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији |
| беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече д |
| , мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, |
| мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збо |
| к је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мо |
| цније послужила Турцима као успомена на сећање храброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођ |
| ора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао је он колико |
| о, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубав |
| увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...< |
| > <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они |
| и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они обасипаху међу собом |
| т претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, које проводише, док бе |
| дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, |
| аше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> |
| релим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до |
| у тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ |
| нашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избав |
| м, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у к |
| дећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад ви |
| ... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и |
| чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша |
| и Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камил |
| за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, |
| и ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих |
| и.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n=" |
| одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и |
| идин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> < |
| а патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам |
| Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много |
| мља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на л |
| .{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља М |
| кључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толик |
| е на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ |
| ободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p> <p>— |
| <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, заш |
| тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш п |
| — И ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!.. |
| ме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га |
| ко да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, |
| Ја сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд си тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем хара |
| p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадик |
| ote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l |
| /p> <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме |
| /p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p |
| мах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га |
| и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p>— Из Срб |
| жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам. |
| . </p> <p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си сега сос здравље! — одговори му овај, јер једва чека |
| дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када |
| доше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, |
| у шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра св |
| му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима већ з |
| заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наш |
| светник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што |
| усрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаг |
| у отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} |
| јеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да |
| тражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи |
| те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, разбојник, |
| аиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — уп |
| о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде |
| p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што |
| . — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, разб |
| и си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима.</p |
| врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би треба |
| Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама види |
| ..{S} Заиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаш |
| г робијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим |
| оворите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не |
| :</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом |
| кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — о |
| а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радос |
| опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као |
| нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи б |
| опет завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! |
| лушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не |
| дмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци п |
| ете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш |
| о, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде |
| Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било д |
| и?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— |
| јвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде |
| сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зов |
| /p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шч |
| .</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко м |
| војвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободрав |
| p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо |
| аги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не зауста |
| војој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су |
| адосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли |
| и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... |
| је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамниц |
| будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију пр |
| трашна олуја која мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а |
| еде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се ск |
| шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... разбојник!.. |
| цу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— |
| но пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не |
| ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Ста |
| а јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико к |
| и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <pb n="88" /> <p>После кратког очеки |
| едан дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а |
| ом и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му м |
| н па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> <p>— |
| е мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги |
| чина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да |
| ламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији се један е |
| неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p> |
| кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом како би отклонули сва |
| Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> |
| е верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је |
| арочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим |
| ху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попи |
| о продире светлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам ре |
| — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али- |
| а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући се од Турака че |
| кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>По |
| <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало |
| стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, |
| е а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела рак |
| .{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очиј |
| била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка кон |
| говори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом |
| у тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толик |
| ој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... |
| отинама пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једин |
| равник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом |
| му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p |
| /p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у м |
| ахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је на |
| олико тренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа вес |
| очи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> |
| и онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разгова |
| није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на дру |
| ових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на п |
| утали, управник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц |
| ех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> |
| њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времен |
| ед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, размишљају |
| То је онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших си |
| туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше велика |
| иду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узви |
| раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако |
| о крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Ша |
| ав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срц |
| отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави своје кћери, којом она љубљаше Мицка и ни |
| сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, којима се Кузма |
| ив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтар |
| <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах |
| ањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишестру |
| ве до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења х |
| ој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не може одолети |
| своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему, колико је она везана за тога чо |
| ов тако безбрижан пут изненада заустави силна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тут |
| их и скоро нагих створења постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их заволи... заволи свом силино |
| <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да сто |
| отуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмич |
| вши мартинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо поју |
| м му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака |
| елој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску воду са Ср |
| <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам |
| заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спус |
| </p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте к |
| !...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", к |
| тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем |
| афтер с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Са |
| ти и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се од |
| Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и г |
| е се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} |
| зео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која ј |
| Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три с |
| и чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа |
| венк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p |
| — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо пр |
| е много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлега |
| , пиштање и звека оштрих јатагана као и силно запомагање све је то трајало неколико часова.{S} |
| е љубави — познавао је он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима |
| отеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на |
| овори му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то не |
| та! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пандуре из предсобља.</p> |
| а стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> |
| ла, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре |
| и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени |
| оје питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан |
| к Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и |
| ри Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома |
| <pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута.</p> <p>— Је л’ ист |
| неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... |
| ош истога дана мораде Станија принуђена силом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте |
| лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе |
| сто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи |
| пазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладов |
| тари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> <p>— Трудићу се |
| ети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одм |
| одмах појуре к њему и најзад продревши силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буд |
| отле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко |
| опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти т |
| њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изговори у н |
| а добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> |
| ицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасно |
| та.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p |
| брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синк |
| о учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Б |
| и ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине |
| p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, шт |
| ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p> |
| нди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превијајући се пред пандурима, молећи их да не ди |
| има, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара стајаху поред |
| ма само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише с |
| м, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, |
| ош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по р |
| ...</p> <p>— Па... нисмо још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удоми |
| — Слушао сам о теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао сад?...</p> <p>— Чу |
| а бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, ш |
| ојводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком л |
| — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замол |
| !...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу.</p> <p> |
| ... шта?!... казуј! — питаше убезекнуто Сима, преплашен Кузмановим речима.</p> <p>— Издадох наш |
| <p>— О, здраво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> |
| какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си |
| p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи С |
| ци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речим |
| лу му старе српске гусле, остављене као символ његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим |
| очевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, |
| то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано |
| е бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити. |
| ј Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извест |
| уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с |
| са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а |
| о, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви |
| ед собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</p> <p>Ранђија заг |
| ви са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> |
| е престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким |
| еше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело издавало је сумњ |
| и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше ду |
| вирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљ |
| ндура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, улаз |
| х да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одго |
| је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га |
| олико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог пошт |
| односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак |
| кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она г |
| е он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесит |
| — никако није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за |
| не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед свој |
| ху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S |
| ицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома |
| лашено. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, в |
| по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег |
| p> <pb n="196" /> <p>— Ја сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле поју |
| а села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине |
| <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог |
| Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији |
| сконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но |
| ма па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{ |
| и.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појур |
| а за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако не враћ |
| S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И г |
| и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даљ |
| дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка пл |
| рким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака |
| етварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично |
| би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — гово |
| јурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> <p>— Идем, идем... пуштај!... |
| ато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не м |
| ити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима. |
| ети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у |
| у а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! |
| зли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мо |
| >— Домуз-оглуј! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицко љутито. </p> <p>Као крвожедни тигар |
| љу мом треба одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</ |
| лободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који в |
| p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам |
| без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да из |
| пио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, синко!... које добро? — отпоздрави му паша, упитавши га |
| аде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, си |
| дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста ј |
| неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме |
| Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш |
| ир.</p> <pb n="115" /> <p>— Знам, знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико |
| риликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још ка |
| — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, синко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним глас |
| ан, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши к |
| огу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом |
| заврши Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те че |
| пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду злат |
| ино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца ста |
| дмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицк |
| ега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапш |
| те!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан и одмах п |
| има излокасте толику невину крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине ср |
| ху све саму пустош.{S} Много је српских синова тада пало испод њихових разбојничких ножева, шта |
| рабрих другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужн |
| рском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник што онако мучки уби |
| и храбро освети толике сахрањене српске синове.{S} Један једини човек, један јунак, који и даље |
| иротана — птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље |
| t="#SRP19024_N4" />.{S} Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</ |
| ој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака з |
| било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — једва промуца момак, ј |
| ову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја |
| развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељски поздрав надовезив |
| н, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испр |
| плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније коме |
| > <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар у |
| олела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио би |
| о никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју |
| ва сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ о |
| зму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо |
| Неколико часова јуришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Вл |
| лотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неког вулкана.</ |
| у имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по цел |
| мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само |
| ивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Жу |
| маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Тур |
| е стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплашени Турци |
| и! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохв |
| м.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путов |
| у прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким по |
| ја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немад |
| Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници |
| кренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кор |
| .</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако је по |
| д Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Пр |
| им варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђош |
| к те прати на сваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не прест |
| десет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку |
| јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да ч |
| упропастио он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових |
| ити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — превијаше се сад Станимир.</ |
| .{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место |
| саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера, те напусти своју домовину — М |
| убоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни становници обављали махом су радили ноћу. </p> |
| ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио |
| а мора, између залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који А |
| им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка север |
| мље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се |
| ла кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше |
| ка „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ј |
| > <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам по |
| во, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Б |
| во што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестан |
| у његовој кући опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непре |
| амо голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више т |
| е би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену прем |
| је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не |
| и према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погл |
| .</p> <p>Убојна звека љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, запомагање, — све то страховито п |
| ић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се г |
| ња најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним зрацима.{S} Помрчина сад |
| бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно је јечала као оно кле |
| дајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћном паду.</p> <p>По |
| е сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово ја |
| е се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђ |
| се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јас |
| а зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и ј |
| јног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, |
| в просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива. |
| аћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зрако |
| ђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чистог и ко снег |
| .</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опрости |
| о један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кроз њега и као да хоћ |
| оче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о то |
| или су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код ост |
| мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито м |
| усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> карактера једног |
| и од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог по |
| је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви |
| д народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, о |
| арајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно чет |
| смејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту с |
| ца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових |
| Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Ми |
| не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кун |
| те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лаган |
| о оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако |
| .{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у јед |
| кочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Зап |
| и-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином |
| је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> < |
| у а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — вик |
| цка одвезаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам м |
| ве до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула див |
| коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварил |
| понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а |
| ожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашиш |
| е да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} |
| мо време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света |
| н огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска пти |
| p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих земљака, којих овде беше прилично и т |
| и оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извес |
| 73" /> <p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да ако ов |
| осле кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, не с |
| испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се |
| ако се појединци извлаче из оних својих склоништа, из рупчага, и онда или остају пред својим ша |
| за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зим |
| их другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај |
| {S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином провести зим |
| у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш |
| што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} |
| S} Загрејане младе цуре уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само шт |
| рло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Мил |
| ски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна м |
| они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за |
| много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непре |
| он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури з |
| не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана увидише Тур |
| ико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара није могао ни име погодити.{S} |
| и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага |
| но са оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?.... |
| дници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху с |
| ом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркну |
| а позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... |
| старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаш |
| оз оштрих планинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огро |
| ко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чино |
| о дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јатагане.{S} Само онај први, поменути мом |
| о доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} М |
| беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одај |
| било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он ј |
| и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дот |
| Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</ |
| лограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се зап |
| а чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако силна љубав!{S} И Ми |
| ткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод пр |
| хранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног новца — преко пет стотина лира и |
| ас лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У са |
| који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{ |
| — Ах! — стресе се сад Мита, остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p |
| ступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} Мицко пак ни најмање ниј |
| их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и д |
| којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од варо |
| ..{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> |
| вог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њег |
| сак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Неп |
| лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божиј |
| о себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у по |
| води слатке часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновања у |
| и док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и |
| .</p> <pb n="131" /> <p>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пусти |
| ада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветрови.</p> |
| авао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је в |
| им и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове памети, а |
| силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили н |
| њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ран |
| овог стражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза |
| <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> < |
| Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишч |
| , посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоч |
| стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка |
| одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко |
| ах застаде пред првом кафаном и с места скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ о |
| ата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од |
| уги преко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви бех |
| чише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не п |
| бунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и постави Мицка колико је могао у сенку |
| кову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, |
| p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратим |
| аком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако приђе в |
| својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Ми |
| Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни |
| крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не уч |
| дговор.</p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако |
| </p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили в |
| мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио д |
| е ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону т |
| оче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! |
| те а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опа |
| у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упут |
| p> <p>Овака његова спољашност морала је скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушал |
| и да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он у |
| средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упи |
| колико редова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових Ар |
| цко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која см |
| ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у т |
| озаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто |
| {S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, |
| а био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава срество — то |
| ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први ма |
| бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> <p>— Нек |
| међу валије и присутних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у < |
| ње са тринајест својих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка |
| а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га |
| аспростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Раздражењ |
| ваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прв |
| је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли |
| земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у |
| ако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га јо |
| ће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је |
| несвешћена стиснувши обема рукама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у |
| у на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</ |
| тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n="113" /> Али весела мла |
| ти му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад |
| а слободно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n="166" / |
| ији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар |
| м Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> |
| </p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што |
| {S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са о |
| вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посврш |
| светљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко прислу |
| и усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде |
| се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> о |
| р баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Ми |
| ... богати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лес |
| ни грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура |
| ли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, у |
| сли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршал |
| Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбр |
| неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлега |
| ереза, као помоћ оној првој, која онако славно прође.</p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави б |
| еху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чем |
| ашег доброг војводу!... — издадох нашег славног харамбашу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости |
| дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири с |
| аг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb |
| хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту с |
| их груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне |
| пет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах пос |
| Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после ду |
| /p> <p>У том очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачун |
| е, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани |
| преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У |
| де код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> |
| енчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите об |
| разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја |
| ни у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, које проводише, док беху овако млади и |
| , Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклет |
| м, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док |
| кова — нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, так |
| а, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{ |
| но, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овак |
| едно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и |
| А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ |
| г друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, п |
| илу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На |
| надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји |
| Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше као да |
| и а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго л |
| ицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се |
| м!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручј |
| поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколи |
| своме са Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао |
| н.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али |
| го ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} |
| рапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толи |
| жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидн |
| знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи б |
| ац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му |
| о душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод једног урмово |
| есносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кро |
| земљи задавао страх и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слу |
| иста, грозна судбина!...{S} После онаке слободе и <pb n="45" /> онако умилног живота у Петрињск |
| турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S |
| ин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— |
| ! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад ви |
| сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко |
| су размишљали сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки |
| јом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустен |
| тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>М |
| >И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кр |
| а им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p |
| е Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овако |
| уче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> < |
| валише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени пријатељима који бдијаху над њима.</p> |
| естрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њ |
| и вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад б |
| и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца.</p> <p>Не п |
| } Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — |
| ија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути ве |
| зини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом |
| о им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-М |
| опусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кљу |
| ва, сваког дана је проводио по неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она |
| ти.{S} Човек, који је целога свога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, г |
| човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бој |
| новцем од капетана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у пос |
| ку војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Или |
| а га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продуж |
| сподару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! |
| .</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима |
| њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... ш |
| ео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба |
| ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати д |
| ивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је м |
| у.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше повући испред ру |
| облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрост |
| рзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турпију из |
| а је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати др |
| реди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана очек |
| и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. |
| трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стражара према њему било је готово г |
| есто кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче |
| ." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гам |
| повеће парче хартије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, |
| времену није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио ј |
| а и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном казнити |
| </p> <p>— И које пржено пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — |
| сле подужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и |
| ндила, са великом жестином нападоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> |
| своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} Сад настаде стр |
| {S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд |
| ом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу |
| о је било погледати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба |
| , да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у |
| Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као да га је |
| оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За ба |
| це и приђе Мицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга их је пратио посматрајући обојицу.{S} Изгледаше м |
| и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посм |
| рах приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је |
| ве!...</p> <p>— Слуге?!...</p> <p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узви |
| ..</p> <p>— Поклаше их све!...</p> <p>— Слуге?!...</p> <p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... |
| јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А |
| Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд |
| ци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н |
| има — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и |
| <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли |
| ађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дође |
| та, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим мес |
| савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском |
| Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, |
| а и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјури |
| посматрајући ову ужасну катакомбу, која служаше ондашњим властима за место где ће преступници к |
| ају за упад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у т |
| {S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, |
| аљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., |
| естано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што ј |
| ош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини.</p> < |
| а, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... |
| а светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, са |
| пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово ова |
| азама, и чији род тамошњем становништву служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, |
| ио је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детел |
| лаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и о |
| Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те вечери она се |
| да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху н |
| атељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патриотиз |
| рали, један од дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упит |
| ога плана.{S} Мицко пак ни најмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући онако снужденог с |
| , зато откривши му своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да |
| .</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато о |
| опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.< |
| да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у |
| ске кланце, наилазили су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун |
| чање Мицково тумачећи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n="205" |
| у увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпомагати.</p> <p>С |
| ицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Да није случајно прошао какав хришћанин овде! — викну један од |
| сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем |
| ећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се ув |
| о.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато |
| е сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја ка |
| пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као |
| то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети т |
| Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{ |
| илеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се ку |
| } Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да |
| мучио — рече Мицко очајнички.</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те |
| ра пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања.{S} Она му је редовно правил |
| свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за |
| о. — Ти ме канда познајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па |
| ивот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледом а |
| Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људи |
| време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четничком |
| може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и ка |
| /p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког п |
| ва више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> |
| Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и оде на в |
| време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>После овако подужег разговора Арапи се |
| реме овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам |
| буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му |
| ког одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Турака беш |
| апима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ као за |
| јом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ с |
| диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се |
| но.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава А |
| у беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S |
| ху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> |
| овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно би |
| .</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече |
| љавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога уб |
| а воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— |
| воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје и |
| овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у |
| Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} |
| раху.{S} Нико се пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унут |
| лије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приме |
| тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</ |
| страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а |
| <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће |
| асом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратн |
| м јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, мор |
| да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви посе |
| јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени |
| е!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо ба |
| пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претва |
| о љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући |
| на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у ла |
| > <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох! |
| онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!.. |
| атио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} |
| ака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога |
| му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Гр |
| о саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грдел |
| .. ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбо |
| — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у то |
| увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро |
| т пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје ра |
| Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање |
| обарајући плотунима масу Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан пок |
| цко их увек добро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим ја |
| због његовог <pb n="109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само а |
| више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> |
| о његовом храбром држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше |
| сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али- |
| поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени с |
| онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје |
| у запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекиваху о |
| им рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом м |
| у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да |
| па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јеше |
| тињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> < |
| могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам |
| мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...< |
| са Мицком код Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једно |
| вавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Н |
| дна грана отровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пел |
| ом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била |
| т пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њих страшно ри |
| јање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, |
| је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин п |
| ном.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле ле |
| на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не разбир |
| крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речима на о |
| пространом пустињом.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао |
| смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност страних конзула а нар |
| е на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над једн |
| јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти о |
| родирање преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских кланаца трајало је ско |
| налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштри |
| камиле и пођоше.</p> <pb n="197" /> <p>Сметови од песка променуше површину Сахаре.{S} Где је п |
| .</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивају |
| аш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је |
| b n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом! |
| ру.</p> <p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој дра |
| цом! — одговори један од млађих судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... |
| е са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим же |
| појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око ј |
| Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође н |
| век нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, д |
| он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — |
| је срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадиковаше М |
| ну ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадиковаше Михаило па, |
| нко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби с |
| ћу! промрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, |
| агу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже |
| S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој су |
| у лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са својим |
| надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тара |
| војом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путов |
| олуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} |
| а попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио |
| дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором ископали, побећи |
| елео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена издржати а да не |
| апском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не м |
| и-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, п |
| ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у он |
| </p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо ла |
| урјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те и |
| сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим п |
| ше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Миц |
| ориш, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати н |
| икну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријатељу?</p> <p>— Сп |
| :</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко з |
| драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, н |
| се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди |
| -Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опе |
| мени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и так |
| ави Ђорђе. </p> <p>— Освета, освета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових д |
| .{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред очима!</p> <pb n="117" /> |
| Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе |
| урно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На вешала!...</p> <p>— Светли па |
| престано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом миш |
| ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> |
| — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На вешала!...</p> <p |
| ковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и по |
| питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато?!...</p> <p>— |
| Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не оже |
| ко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, само да би ш |
| Мицковом затвору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни |
| рело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пи |
| b n="164" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био |
| ра и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> |
| <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леже м |
| Сем овога, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек по |
| баша Мицко, све <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом бл |
| </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да прон |
| јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах |
| морнари који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао |
| ш од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га |
| мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми |
| је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толико се све више и ви |
| лојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="1 |
| ћи сваког тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква чов |
| тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрес |
| е непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пи |
| ада је Кузмана неминовно морала постићи смртна казна.</p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана |
| и су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицк |
| једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни од њи |
| урцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пр |
| ожда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p |
| д и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му ист |
| ироди понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зрац |
| Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном |
| даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пу |
| ржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становници ове арапс |
| а лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и |
| оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb n="70" /> <p>При овом н |
| одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже п |
| о после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је |
| бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држат |
| агу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше |
| боди.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — прошапута полако он, пре |
| ене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цур |
| о могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама |
| владаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко |
| но.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженст |
| захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам д |
| о већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и ова |
| н, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно |
| т једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти |
| порављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</ |
| о ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу ур |
| Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. < |
| стити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем д |
| змождено тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, |
| зи.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше |
| пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо |
| акше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше св |
| а.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилв |
| је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један |
| е часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновања у „Зандану" |
| урили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="72" /> |
| о најзад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и ж |
| а и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облац |
| ишла јер се после спавања осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници |
| рица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — снажнија много но остале...{S} Бујна, а на гру |
| S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешко |
| ашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише |
| p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с |
| осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојк |
| у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим на |
| ед ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, ј |
| да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу о |
| да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.< |
| ад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Истина, Мицко је није презирао |
| еше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</ |
| ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за |
| а поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице н |
| ..{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задр |
| е?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пе |
| у! — викну очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шт |
| , он сад скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Механџија |
| кну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капета |
| е стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попев |
| <p>— Здраво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> <p>— Здрав |
| у.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту и |
| ла већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити |
| ратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра |
| чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с |
| и и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто п |
| Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од св |
| је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли |
| носе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник стр |
| ој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, с |
| ’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе н |
| бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису има |
| годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може |
| S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — о |
| је, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S |
| ца у богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу |
| тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како |
| доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно с |
| с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин |
| и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу |
| киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се |
| ту био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у |
| т.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p |
| ано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и н |
| аслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најми |
| љут.{S} Обојица су размишљали сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сне |
| момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у |
| а леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на с |
| леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред |
| ападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Ј |
| ље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од |
| а глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После непрестаног |
| на дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле род |
| појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на |
| есе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевим |
| ака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потражише спаса |
| на.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад уга |
| p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом д |
| који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одгов |
| поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на т |
| вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни становници оба |
| да Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка |
| ија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ мож |
| г одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, |
| <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> <p>Миц |
| >— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и п |
| ла људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и свој |
| ио на какву превару.{S} Гледајући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, |
| има.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних слугу, кој |
| !...</p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бе |
| ном у судници.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим он |
| кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко вл |
| ест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они |
| иметити неколико мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остат |
| отражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлу |
| } Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p |
| вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише |
| лас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са златницима, звецк |
| х изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Ку |
| у.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше м |
| без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непре |
| рата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од |
| и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} |
| Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби |
| услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна |
| трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, |
| , морадоше се сада повући, оставивши за собом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци б |
| аље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зат |
| ивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S} Много је српских си |
| пуњаваше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим траго |
| да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Евро |
| pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто к |
| ла.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао |
| Остављени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље |
| дмах побегоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им беху задавали |
| а душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, прошаран |
| <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто у |
| му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— |
| 9" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, |
| да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом се |
| ву опасност беху заједнички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко |
| потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно заси |
| милоште, којом се и они обасипаху међу собом овако.{S} Зато они сад и плачу, осећајући саму ра |
| е седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше |
| </p> <p>Разговарајући тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише |
| уно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и |
| се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> |
| последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручив |
| адија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стар |
| тин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља Мил |
| — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад |
| уће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока св |
| ићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— |
| кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и |
| Саба најрула! — викнуше они, улазећи у собу.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Аларазола! — одговорише и |
| енутака пандур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p |
| </p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p |
| узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом |
| до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима в |
| де знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме мо |
| вих другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви погинуше, ефендија! — |
| у онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још ж |
| ећ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, синко!... које добро? — отпо |
| звикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он |
| мах отрчале у своју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазв |
| Они уђоше у једну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје који су би |
| аном, одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандур |
| одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући |
| </p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише најзад и |
| као каква —аристократска — „господског соја", међ’ осталим Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и |
| Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузм |
| } За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покри |
| врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних |
| ајзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и није вар |
| ници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота. |
| раше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} |
| <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана, |
| ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У |
| Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео, |
| > <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је премин |
| после онаког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од |
| еднак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> < |
| ста.{S} После шестомесечног тамновања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би сп |
| рављању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео д |
| понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да та |
| мејдан подијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:< |
| <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;< |
| Мицко место ње мораде послужити својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пру |
| па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веом |
| p>— Нишчо нема, нишчо!... идите си сега сос здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше да их |
| .</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко вр |
| даде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, |
| ито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасност |
| олико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвод |
| стендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, |
| за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, |
| ативши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, гд |
| домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје |
| харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача |
| >— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренутака, |
| да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не с |
| све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед о |
| ремена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милев |
| потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да |
| о кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p |
| два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину |
| буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— До |
| а има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти стражар |
| — Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа има |
| <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он с |
| ст Господња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да је могао устати а донек |
| је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после |
| о после вечере није одмах <pb n="21" /> спавао, као и обично, наслонио се на миндерлуку, па пуш |
| о уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— |
| и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест |
| а жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — т |
| месо са костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p |
| ли.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакал |
| ки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p |
| срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, |
| не оклеваше.{S} Једне поноћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума |
| е рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од |
| најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет. |
| ојим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од конак |
| смо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чв |
| о, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што |
| , потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — |
| Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> |
| да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и жи |
| е њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ак |
| да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После |
| {S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С |
| аху.{S} Многи изненађени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Нек |
| и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева по |
| је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине |
| а, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што |
| овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми |
| >— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћан |
| овика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикн |
| даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко |
| ако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је |
| у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и |
| ода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — |
| Шта говориш, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада |
| нпут узвикну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријатељу?</p> |
| да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, |
| иниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, |
| ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управник |
| рући поглед к небу ка престолу, јединог спаситеља свог.</p> <pb n="171" /> <p>Чист и свеж вазду |
| ече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Ми |
| луд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У је |
| лева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показ |
| <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум. |
| жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за |
| аголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повијају као каква змија.{S} |
| у се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили су сад часове у |
| /> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и |
| а толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник... зликовац!....{S} Ник |
| у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед |
| м њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицк |
| им јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре хор од умилних пес |
| се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</ |
| све самим сребром.</p> <p>Овака његова спољашност морала је скренути свакоме пажњу, како оних, |
| каст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у само |
| огроман страх.</p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к |
| упи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њему поздрави г |
| бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а |
| уче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошиш |
| неси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone unit="subSection" /> </d |
| јка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбаш |
| p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао |
| имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома |
| очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред Мицковим но |
| је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена |
| ошћу свога анђелског лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, јед |
| а коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одмора од неколико дана п |
| еше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени не |
| беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планут |
| тиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за |
| скупили око механџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вече |
| Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазн |
| тајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше и мекше седло за зета |
| рош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Му |
| а гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брз |
| оше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мит |
| аше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одговори |
| p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то |
| тра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Миц |
| {S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле и пођоше.</p> <pb n="19 |
| да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али- |
| дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тар |
| се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После |
| се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се |
| нула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху о |
| овек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Час |
| зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањем од ст |
| љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чуј |
| об, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Види |
| осле оваког тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатл |
| јави надзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" |
| јих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као д |
| к галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати |
| p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јес |
| ожда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде |
| аље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесе |
| </p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора |
| ашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ве |
| о који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Друго |
| Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет п |
| ило.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђан |
| ша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судб |
| аџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љуб |
| бини — у Македонији, на освету за овако срамно нанети му злочин.</p> <pb n="138" /> <p>Са оваки |
| ње није он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што није могао пропустити а д |
| толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе |
| гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, |
| Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака |
| тан радо одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, саст |
| ју, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, з |
| оју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире |
| наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викн |
| до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и н |
| рјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелент |
| разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих |
| дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после онаког покоља |
| вори му Мицко.</p> <p>— Из Србије...{S} Србије... — забрујаше опет многобројни гласови. </p> <p |
| ратско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њ |
| опет питање.</p> <pb n="151" /> <p>— Из Србије! — одговори му Мицко.</p> <p>— Из Србије...{S} С |
| рбије! — одговори му Мицко.</p> <p>— Из Србије...{S} Србије... — забрујаше опет многобројни гла |
| 901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024_N11" />< |
| а беху прилично затегнути односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не о |
| четничких ратова по Македонији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријате |
| м његовим борбама у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно од |
| > <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово |
| ије ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој зе |
| ораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипа |
| а крвника, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и в |
| бије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила с |
| икако са својим насиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одл |
| шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао |
| ама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.< |
| и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству в |
| >— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га |
| ењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за |
| ександровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара |
| Ресен — место, које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете |
| ји и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоцено |
| а преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— О, здр |
| .</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу |
| покажем место, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство — посте |
| а Карадагу — код села Крстца, затим код Србинова, Зрпопе и на многим и многим местима?!...</p> |
| зу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам |
| и вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војс |
| руче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са дале |
| > <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за |
| иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, осталим добро |
| њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са својим харамба |
| али његови другови.</p> <p>После оваког срдачног састанка пођоше сви ка Рашићевој кући, јер им |
| асила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врело |
| S} О рамену мартинка извезена све самим сребром.</p> <p>Овака његова спољашност морала је скрен |
| } Једно непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове б |
| сти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" /> <p>— Милоје, Стеване! — до |
| > <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточник |
| ријатеља, коме се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо о |
| ада га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако они прове |
| аперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су |
| нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у |
| о сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у |
| још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не п |
| ном, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, |
| неколико тренутака изађе из куће један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за |
| и ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те мор |
| Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземнога мора, између Туниса и Бенгаза или још ближ |
| на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мора, између залива Великога и Малога Сирт |
| у пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбин |
| заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За |
| тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко и |
| њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољен |
| роз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не би |
| а не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када ка |
| родицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек бе |
| патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Ми |
| p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, |
| лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева пос |
| обијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гла |
| да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако |
| После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Пе |
| лом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са нај |
| ну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења одмах закла неколико младих јагањаца, |
| и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше то |
| да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живи |
| ..{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својо |
| оба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим |
| лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пр |
| /p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" /> његови другови са |
| збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху < |
| /> неки Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казн |
| е у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се г |
| ећу, проводили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчи |
| прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Миц |
| кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — довикиваше |
| <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, па извади одмах новча |
| лио а из превелике захвалности за овако срећно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капета |
| ева хазна плаћа!...</p> <p>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{ |
| /p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његово |
| бично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега |
| пељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на ур |
| уде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Пе |
| ник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ак |
| мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те |
| сто рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и неколико ов |
| раћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добровољци беху |
| о су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n= |
| а су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше М |
| затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За непун |
| цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак |
| од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p |
| ном и свесрдном расположењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није т |
| менима и мучки убијају њихове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-у |
| ренутку изманути јатаган писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не |
| их душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n=" |
| ног од Пашагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одај |
| га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Ми |
| јекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи |
| , ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што |
| али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није |
| {S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустенд |
| кадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Крат |
| ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфов |
| 024_C1.5"> <head>V.</head> <p>Чим руско-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, |
| беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице у његовој околини беху пропиштале услед |
| ", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што |
| ку, који храбро освети толике сахрањене српске синове.{S} Један једини човек, један јунак, који |
| Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се дост |
| кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!...</p> <p>Надзорник тамнице, у којој бе |
| је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене као символ његових прадедова.{S |
| бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху ст |
| и.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, одма |
| , недалеко од Мицковог логора.{S} Многи српски сељаци, пошто се извукоше из овог покоља, који с |
| е већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку С |
| 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу невину децу, |
| љу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека |
| жио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице у његовој околини беху пропи |
| ="titlepage"> <p>ХАРАМБАША МИЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p |
| сти.</note> <note xml:id="SRP19024_N6"> Српским добровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по ч |
| Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки убијају њихове најмилије срод |
| уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видет |
| м чељустима излокасте толику невину крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те н |
| а и овог пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и припрем |
| остављаху све саму пустош.{S} Много је српских синова тада пало испод њихових разбојничких нож |
| где је он са својом дружином.{S} Преко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год |
| адесет храбрих другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе |
| храбром држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радо |
| заједно са Мицком противу Турака још у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом у |
| ати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник п |
| , војводо, тако!... не пожали ни једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад кр |
| задовољству.</p> <p>Опростивши се овога српскога крвника, који читава чуда ствараше са Србима у |
| n="8" /> <p>Мелодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци |
| одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам |
| инство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затво |
| само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад ч |
| а, који беше главни командант над руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p |
| адним Турцима, који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце |
| Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ |
| будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Ми |
| ако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као диван з |
| етнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, |
| су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити |
| да им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом |
| S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мај |
| ј, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечиц |
| нутака жестоко изуједати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђ |
| кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж |
| и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за другим, која би м |
| е тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај с |
| , само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко |
| ах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" /> <p>— Милоје, Стеване! — дозиваш |
| знио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> < |
| и родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, ка |
| тајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љубав, не мога |
| лне песме.{S} То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весн |
| месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајућ |
| ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школ |
| >— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — |
| ко и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове дивне мл |
| гова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицино |
| ји начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђе |
| у.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела ј |
| и шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа увере |
| нину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога |
| ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ан |
| и?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, |
| кне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико не |
| амнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузма |
| чима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта |
| е из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из з |
| ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој |
| гавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, издадох!... |
| творење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после |
| ..{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како |
| ек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог познанства они |
| стано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљив |
| ки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белу |
| ћи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да ј |
| , на лицу осмејак пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.< |
| млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и ч |
| а Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје и пламену љубав није могло |
| ђемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а зати |
| ила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За п |
| де си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје |
| ровнице — стреле које јој најзад невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за А |
| твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се ср |
| згледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но са |
| ка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дан |
| ио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића. |
| ела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отп |
| рема њему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да |
| тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140 |
| у силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одго |
| левина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p> <p>И отац и мајк |
| ином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она |
| љу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Турцима а за ти |
| е Кузмана и отераше у тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузм |
| !“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко хар |
| се разблажи, нестајаше мало по мало оне срџбе према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежњ |
| о да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шах |
| е онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! |
| ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S |
| танку.</p> <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који беше |
| Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти. |
| њака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики бро |
| оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада |
| оведи му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посматрао |
| више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па п |
| кушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то ни |
| да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје к |
| и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радо |
| о уским улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами ал |
| ољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бунд |
| ше и четири пандура, такође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме зва |
| ре, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја |
| о воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p |
| у — остаћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ кој |
| p> <p>За време свега ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако бе |
| к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада |
| ма.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мара стајаху поред њих и радознало посматраху Мицка.</p> <p> |
| ди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше |
| м Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег |
| Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p |
| у врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља.</p> <pb n="46" /> <p>У великом узбуђе |
| ја нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И ј |
| овела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо |
| аволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађ |
| ше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Ша |
| ко умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално корачајући напред.</p> <p>Мицко им се одазва са |
| не грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добров |
| човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која г |
| а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано и |
| јунака, овога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити |
| једног кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај |
| </p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма |
| опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жесток |
| о води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим што је он по народности Г |
| земљака, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Како је имао прилично новаца, то |
| p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави |
| не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве |
| ехмеда о под. </p> <p>— Станија?!...{S} Станија?!... ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем стр |
| аци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на извор а об |
| али и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се прене |
| има.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.< |
| сећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макн |
| цко, треснувши Мехмеда о под. </p> <p>— Станија?!...{S} Станија?!... ја не знам! — муцаше Мехме |
| рмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p>— Станија!...{S} Фатима!... — поче опет муцати Мехмед, по |
| сну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада |
| само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и претњама, примити и Ислам.{S} |
| тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској |
| дном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p> < |
| дравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало |
| дино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи |
| ијег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то наста вел |
| ти Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике на |
| но у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше М |
| а нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаесто |
| лопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и ната |
| ло тело Станијино беше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву кр |
| ка одјури право ка своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, |
| ажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви поч |
| адиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем му — П |
| те.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p |
| узним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах запале |
| хлађивале узаврелу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи |
| кну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невинашца а суз |
| нуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђ |
| вог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, иза |
| еговим друговима.</p> <p>Пошто однесоше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином одмах прод |
| гу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се так |
| једно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за |
| ег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто |
| рати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посече |
| ајрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{ |
| ше свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ћ |
| те чека.</p> <p>После оваког разговора Станимир одмах појури кући, веома задовољан.{S} У његов |
| онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив |
| тиња... голотиња!.., — превијаше се сад Станимир.</p> <pb n="115" /> <p>— Знам, знам, синко... |
| <p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега |
| — Сабанајрула, честити пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у ње |
| аша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познав |
| ица, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше почас |
| ри, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гл |
| /p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са |
| сти и на Македонију.</p> <p>Како им пак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који их обавештава |
| ајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} Мицко па |
| богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био ј |
| говор, а нарочито због свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где с |
| Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито зб |
| и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева да |
| ете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би |
| , колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он сво |
| говараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и |
| одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако зго |
| ано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лиц |
| тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турц |
| скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и п |
| апке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да |
| и могао провући дању поред многобројних станишта арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ак |
| са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупч |
| ође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Здраво харамб |
| био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.< |
| и око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да о |
| <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је |
| . године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега |
| е се право опет своме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријат |
| рашњости северне Африке са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу к |
| полуострво а међу тим само један милион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да |
| о нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, приближава к Мицку.</p> <p> |
| Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грц |
| рчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били |
| е.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су се белили заст |
| ого малих мешина с водом.</p> <p>Једини становници ове тамнице, која је имала много оделења, би |
| ну.{S} Јер послове, које су ови сиротни становници обављали махом су радили ноћу. </p> <p>Лаган |
| ли и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — |
| > <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих огњишта разговарало о Али-Миле |
| иполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су |
| ева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи онако исто као добра храна, као код |
| тан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извад |
| Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.< |
| а узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, |
| Европљанина чији организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Б |
| стала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{ |
| осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али |
| овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијан |
| абро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио н |
| д се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно л |
| — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!...</p> |
| агај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком |
| лом.{S} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних |
| љанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> |
| знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Миц |
| евима прележати грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. < |
| но!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и с |
| не!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома |
| вео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђиј |
| а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> |
| жавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија н |
| покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не |
| о вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене као символ његових прадед |
| ку Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста п |
| те му како знате — рече један од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и |
| ема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од преко шесдесет које мушк |
| гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако они проведоше пуних осам месеци |
| веће... <pb n="10" /> танковрхе јеле... стари храстови, китњасти борови, продираху високо кроз |
| једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певуш |
| > <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лука |
| p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гин |
| ица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали |
| приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p> |
| ијатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Македони |
| аскаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тог |
| јамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — |
| код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харамбашо!...{S} Турци |
| м подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p |
| о утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њи |
| драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Зб |
| е!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш |
| ну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снов |
| ица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше као нај |
| ин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повуче |
| га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали |
| кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, оста |
| цковој дружини.{S} Негда их увесељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим д |
| каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молит |
| досно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звеке |
| Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто |
| ицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од нагло |
| му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако |
| ати на сваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.< |
| а толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово г |
| са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки ј |
| ривуче пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и усл |
| исано радосни, када понова видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месец |
| звор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> |
| аздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро! |
| у с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-М |
| вим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чув |
| Македонији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће |
| саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко |
| осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са којима изобилује готово свака вар |
| бурних четничких ратова по Македонији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га |
| оследњим његовим борбама у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома ј |
| и све сами Арапи, сем неколико Турака — староседелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, |
| о одобри ову намеру, он одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави доб |
| љону“, који беше састављен све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки |
| Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све |
| и ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... мој |
| >— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— А к |
| буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапк |
| ек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о рос |
| е почасти, јер му он изгледаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</ |
| илазио, изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би |
| х речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>П |
| турски чиновник, послат нарочито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, |
| авладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слободно!...{S} Каж |
| а, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер с |
| и се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово д |
| а хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафира, руби |
| у.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у т |
| вога српскога крвника, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружино |
| твовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицкову |
| ицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} |
| Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па је опет натовари, |
| ма његовој отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, |
| н да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца после смрти е |
| време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Ле |
| им а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станимир и |
| , ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И треба! — одговоре остали.</p> <p> |
| але су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — у Македонији, на ос |
| ко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — у Маке |
| би човек могао замислити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и |
| одина и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, вечито је владала г |
| к, јер је на површини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Миц |
| беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи ди |
| то, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу |
| да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако силна љубав!{S} И Мицко их завол |
| после толико дана први пут примети живо створење у људском облику, које се беше згрчило у једно |
| еопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, више пут |
| о ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе |
| к што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену |
| " /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им |
| га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад з |
| н беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За |
| више беснела олуја на појединим местима створише се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше к |
| вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p>У та |
| ећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ев |
| је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, и |
| ше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите б |
| <p>После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а |
| но. </p> <p>— Море, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време ово |
| онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину |
| мници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно пов |
| ед срца!</p> <pb n="56" /> <p>— Милоје, Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, |
| овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они зајед |
| Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, |
| </p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар |
| ога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и |
| ој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах М |
| ет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што |
| ах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољ |
| ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах при |
| <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне по |
| з далека изгледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем час |
| метова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простран |
| и ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгл |
| ој поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљиц |
| моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде |
| врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим др |
| оје се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу својих пратилаца на ово |
| говима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, |
| необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун |
| ицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозналост попне се на |
| ајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спа |
| кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланац |
| та.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{ |
| и одолети своју радозналост попне се на стену.</p> <p>У једном крају испод једног великог камен |
| кочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, |
| о за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кр |
| није, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, |
| ари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да ра |
| са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколико мрач |
| } Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага |
| ...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непреглед |
| ма а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунц |
| спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао је |
| ље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље |
| кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој |
| ата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја |
| а за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у о |
| ак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} |
| уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n="204" /> <p>Слуга их |
| се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> |
| неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p |
| Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Б |
| враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну |
| га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје п |
| тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под не |
| југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада |
| ад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније реши |
| сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Миц |
| оложајима спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле |
| ћи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договор |
| рске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше за |
| аузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после овога војс |
| граду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави |
| а, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки н |
| ом натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао прек |
| ле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи жи |
| ређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пр |
| 93" /> преко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У |
| осле кратког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он |
| е преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко |
| фију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Види |
| осле доста мучног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се |
| нога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћустендила, одм |
| већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Ту |
| , кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овог |
| едоше на овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше |
| преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре бил |
| ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор. |
| </p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мал |
| а борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападн |
| рамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола |
| о да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све в |
| очним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Гр |
| да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи |
| бровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да |
| и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао гра |
| пет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породиц |
| вцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, |
| радоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а |
| њем од стране бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам |
| епрестано уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах |
| а једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви бех |
| уно поверити.</p> <p>Разговарајући тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде у |
| читавог часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а |
| смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш М |
| ! — рече Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше ста |
| уде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, |
| има.</p> <p>Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се |
| Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше |
| родужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко ни |
| {S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове |
| ви читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у ње |
| Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто вр |
| ену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно хра |
| у, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пу |
| ше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући пре |
| рци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да б |
| сност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та р |
| ке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и бле |
| тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши |
| , опростивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, које беш |
| p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, свој |
| осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи н |
| чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби о |
| <p>Мара се одмах стропошта онесвешћена стиснувши обема рукама своје слабачке груди. </p> <p>Ве |
| <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње |
| то су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, по |
| ка.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих |
| >Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустенд |
| тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ преп |
| p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показив |
| к извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола |
| ије га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулу |
| з Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Ми |
| најопаснијих царских одметника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем о |
| ом од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта т |
| м од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведош |
| ивети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на |
| си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши погледе на закла |
| провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би била права г |
| шав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти |
| Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од о |
| — Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којеку |
| има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко д |
| и а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би |
| ноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ бе |
| беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему |
| судници.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опа |
| ше и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не прође мног |
| е мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и н |
| ена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само |
| бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше |
| и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски од |
| колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, |
| дањем окружном начелнику у Врање Милану Стојићевићу...<ref target="#SRP19024_N7" /> да исти изј |
| страшно ускомешаше.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађен |
| да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </ |
| пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од ха |
| мо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране. |
| љу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку.</p> <p>Пошто Мицко овако награди лакоумне Турке |
| аног путовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући час по час рујним вино |
| дан сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуни |
| ица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p> <p>И о |
| многу и многу кап те невине српске крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и н |
| нали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика оп |
| н, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки ј |
| коро половину од оног новца — преко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти |
| ре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере |
| грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златн |
| Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне околности, али га овом прилико |
| у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није за |
| несвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> <p>Страшн |
| сна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку |
| ај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у прв |
| лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних турских лира и одмах се усели у њу са с |
| знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-п |
| {S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи изнен |
| здани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздрагани |
| зад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архиманд |
| , а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност глед |
| нско створење јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p |
| о показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну Мицко — Остали нека зауз |
| ласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код |
| о удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки |
| едном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз |
| д пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестан |
| вога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стр |
| Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си |
| естрпљењем очекиваше на даље речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад пођоше |
| шили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка ст |
| и се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова. |
| никако не пуштају на слободу а понашање стражара према њему било је готово горе него према Мицк |
| уних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се остали или д |
| </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} |
| та с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у |
| даш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и з |
| доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо по |
| К’о опарени одмах сви скоче и појуре ка стражарском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарака д |
| еве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, ј |
| слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешини |
| одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда смени |
| Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини неп |
| 3" /> <p>Када се беху приближили својој стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, |
| илева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се ски |
| тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Ја |
| ин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се нач |
| азиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небр |
| S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише с |
| дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле празн |
| ко 12.000 становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, |
| ве дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турских низама с напереним пуш |
| — клицаху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рање |
| писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наоружаних турских низа |
| ао из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но не прође много а овај вулк |
| наоружаним Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући |
| иг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи |
| тигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине и радозналих грађана беше веома |
| ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одм |
| један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p> <p>Мицко је пре |
| о држање, овако понашање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапк |
| ило у почастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сам |
| ом кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре |
| p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомеш |
| .{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им шт |
| ндеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољ |
| ицко умакао, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако |
| азјарени лав плахо је размахивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе покланих Турака само |
| сматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро нећ |
| бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да пр |
| /p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зракова — нежних братинских руку и так |
| јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зор |
| о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана... сјајне ва |
| у.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива. |
| г дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је дивну хладовину.< |
| /p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огроман морски гале |
| показујући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</p> <p> |
| ини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности в |
| је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм засејана житом, које кад |
| не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и по |
| за то сметала <pb n="122" /> присутност страних конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам прод |
| поновни сукоб између обе непријатељске странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бу |
| Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p |
| ахом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут |
| ш много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изр |
| ом разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледн |
| немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка |
| се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче |
| , гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати. |
| аши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? |
| ед и показиваше својом руком на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, к |
| ужили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак н |
| су са неким поверењем почели прилазити странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. |
| ћао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао је он колико и како силно љуб |
| {S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилик |
| дицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећ |
| ве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му т |
| ој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од |
| су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који |
| смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</p> <p>Мицко је био |
| м и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког |
| е се толико причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчину.{S} З |
| робљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност |
| , тога војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да |
| уму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити |
| тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се |
| тво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а д |
| поглед његових крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ла |
| м и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома |
| харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц н |
| лих времена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не ви |
| мо плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима п |
| новником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господ |
| журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грехе, и |
| одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго д |
| и.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на |
| да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми у |
| /p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада |
| инише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над нашом д |
| <p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали |
| е зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који кат |
| у учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама |
| јне варнице, јаук, запомагање, — све то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура |
| у у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — А |
| Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који редовно н |
| и но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у т |
| на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <pb n="157" /> не с |
| ући их убезекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита |
| и много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они |
| ад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове последње речи а кожа на телу п |
| Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом вите |
| гови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он |
| а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ћ |
| страшне околности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће д |
| ко је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачн |
| из куће није смео ни маћи.{S} Са неком страхотном зебњом очекиваху они непрестано да и њихове |
| ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — гр |
| следње речи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке |
| гинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— Поклаше их св |
| ише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да |
| ош јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> |
| и уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да |
| амбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!...</p> <p>— Како, како?!... на који начин?! |
| то, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беш |
| ="72" /> дочекају напад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од сто |
| у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода |
| о славно прође.</p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а |
| и већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, |
| /p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји |
| сио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиграше се са |
| Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостив |
| о скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака указаше се четир |
| чита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} |
| а — одстрањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку мор |
| ва дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким |
| видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да ис |
| не дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно |
| вају заточеника проламао кроз одаје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у тол |
| а учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми |
| но прекаљен долазио је стотинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре б |
| /p> <p>— Страшни, ефендија!...</p> <p>— Страшни?!... </p> <p>— Оружани!... око петнаест!...</p> |
| он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефендија!...</p> <p>— Страшни?!... </p> <p>— О |
| па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге мед |
| а свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи. |
| жили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена рањена стока поче бесн |
| ададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшно ускомешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од вре |
| дове од наоружаних турских низама он се страшно пренерази.{S} У први мах није могао да верује н |
| мање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како војвода Кол |
| а неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху две с |
| од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад |
| жати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у брад |
| ли паше и други турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу руско |
| тица. </p> <p>— Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их |
| кама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је |
| ери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и |
| а се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним правцем но посл |
| удараца по свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрвављено тело Мицково.{S} |
| пут кад опази Мицка онако развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, до |
| биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни је |
| ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote> <l>Разб |
| ли какав силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од в |
| .</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко и |
| снут овим речима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах с |
| ошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневног путовања наиђоше они |
| аше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке |
| на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p> |
| и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце самртно ранише.</p> |
| узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори прв |
| .. чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим с |
| ну, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима. |
| p>Кузман стајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на ди |
| истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе се сад Мита, остављајући скоро празну оканицу. — |
| и и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику какви |
| љци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен тур |
| и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувши својом главом о пешчани др |
| потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном ма |
| десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се |
| ан пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би |
| ! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p |
| љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувши својом главом о |
| Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура |
| ко зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене на Ми |
| прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни у |
| р-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем прагу.</p> <p>Михаил |
| свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са предњег седишта позади у кола, ухватио се |
| пође са пандурима.</p> <p>Мара се одмах стропошта онесвешћена стиснувши обема рукама своје слаб |
| а право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска пот |
| з арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бес |
| Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети |
| никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</ |
| два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљиви вета |
| леву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S |
| ошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромн |
| арећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину. |
| .{S} Песак се на неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све више и в |
| а.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава |
| ре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душ |
| таганима и напереним мартинкама, полако ступају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p |
| ијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се непрестано уз сеоске плот |
| уштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бим |
| и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Миц |
| адиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики л |
| о беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попо |
| би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на |
| а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности К |
| , но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то |
| е и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а |
| примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па по |
| имир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, синко!... ко |
| е речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њ |
| ени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седн |
| Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би |
| је Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога |
| даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, |
| тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки |
| даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима мо |
| ивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је А |
| добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад п |
| сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше поче |
| у, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не |
| нопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А б |
| и немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote> < |
| полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху н |
| великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем по |
| близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су се бели |
| ћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био |
| његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с вре |
| јдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елеј |
| амислити само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није м |
| S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали б |
| м положајима спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са кам |
| <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{S} Сада су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, |
| ад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за другим, која би можда и саго |
| .{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да |
| .{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца |
| мена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марама |
| настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре по |
| изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више н |
| {S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесош |
| им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка |
| и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, по |
| ер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући снове о драгој слободи.{S} О че |
| уо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, гл |
| само спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној с |
| има одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац |
| урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</ |
| много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овде онде о |
| а је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и виш |
| Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му н |
| се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{ |
| помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се н |
| чин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини |
| а једним пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова |
| ши.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, |
| p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији.</p> <pb n="195" /> < |
| да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> < |
| празне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска |
| била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове" камиле које су могле |
| ш Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — старосе |
| <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а |
| е им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га моли |
| оји начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још је |
| прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> < |
| ацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S |
| још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни становници обављали махом су радили ноћу |
| је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицк |
| нарочито познате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И сами |
| ију и успење се на једне степенице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од п |
| а изговорила ове последње речи казивале су мржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш |
| /p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њим |
| одлетале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој |
| Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога |
| раних урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине или по који џбунаст |
| тећи кроз ону пустошну равницу, правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два |
| ке војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад их зауст |
| аклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, |
| бине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их је чес |
| да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини на |
| невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађивале узаврелу крв, којом цело |
| лађавајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а н |
| аху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одлико |
| у имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Мног |
| бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Миц |
| ега.{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{ |
| сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто |
| од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадиј |
| ка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде би |
| е за неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и у |
| е госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> |
| ћени, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>О |
| ојим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро влад |
| ио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник казамата трудио се свим силама да д |
| обегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом затегнутошћу очекиваху <pb n= |
| страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као |
| ест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глув |
| и нежност ни откуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити гордог |
| <p>Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат |
| одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па.. |
| ужасна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сва |
| ом камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</ |
| ева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили с времена на време није |
| ма су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи в |
| едали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још изв |
| није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише |
| ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицк |
| о пола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се м |
| висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријат |
| ој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су они свој посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону г |
| постане љубимац свију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом |
| а горчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховог |
| је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се |
| и са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Ш |
| но време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све |
| ко у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, усле |
| познавали из ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p> |
| му Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и |
| уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а А |
| азбирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су об |
| <p>При овом нападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске |
| .{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако |
| p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки |
| на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом |
| сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, п |
| помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не прође много а стар |
| , а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући нар |
| дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— |
| ут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало |
| седели су они око отвора и разговарали су о лепотама које сваки од њих код куће има.{S} У једа |
| д хајдука.{S} Неколико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час там |
| де.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите в |
| пе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће и |
| вог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне |
| т корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се |
| Турке.</p> <p>Неколико часова јуришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше д |
| м поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепотама које свак |
| покривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа |
| нице, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали ника |
| ту.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> |
| е војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана ј |
| еколико Турака — староседелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног |
| је за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није |
| бији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служи |
| и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, д |
| спојени божанском благодећу, проводили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али |
| су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их |
| а час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан |
| о, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашен |
| но престављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују п |
| ужином.{S} Преко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за с |
| Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома ми |
| н Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако ш |
| {S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На о |
| г ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалу |
| како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет |
| е се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене |
| шина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „О |
| је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се пр |
| у у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке" |
| руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је било п |
| ву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о ово |
| т ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћ |
| -разбојнике и царске одметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p |
| но с њима ка северу.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један |
| на коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадајући |
| но да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у про |
| њаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из |
| овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хри |
| ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их чек |
| ди лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазн |
| ла нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и оч |
| и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима |
| ајвећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да п |
| стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младости, хајдуковали су заједн |
| а ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и М |
| вило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака |
| ести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и ма |
| кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколико мрачних одаја у облик |
| > <p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов на |
| ote> <note xml:id="SRP19024_N5"> У кући су је тако звали од милости.</note> <note xml:id="SRP19 |
| он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје бил |
| горисана велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српск |
| ао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, |
| ицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је |
| ко дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарц |
| а ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико |
| ри стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </ |
| његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дворана непрестано и |
| као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле |
| тоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицк |
| м, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p |
| и.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Оста |
| ут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их |
| у ови сиротни становници обављали махом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да кр |
| е — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S |
| у узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока они њима дају само в |
| ваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уве |
| еђу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако разговарали и причали једно другом своје доживљ |
| ко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, ваљда |
| е вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева |
| ронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност с |
| у се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко |
| цко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде |
| у цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толик |
| се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе |
| водили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад |
| цама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно |
| ћу пријатељу — остаћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањ |
| лева се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми |
| и становници пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој вру |
| е и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И о |
| одине).{S} Заједно одрастоше... заједно су увек ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не раставља |
| човечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено тело храброга јунака.</p> |
| зи изилазе из оних подземних кућица, то су обично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог ли |
| што год су више овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је б |
| о у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> |
| ди, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а гот |
| учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови н |
| али су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду |
| а сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама |
| ојску требало је прилично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не про |
| ираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, |
| доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са |
| отпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушк |
| n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене ме |
| коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтед |
| ше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа |
| ају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Исти |
| ла добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја ос |
| е умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као |
| живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једн |
| у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и |
| ао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи |
| лог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одмора од некол |
| срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на а |
| p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би |
| е Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицк |
| тати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радос |
| ет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас |
| о место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над једним отвором кр |
| они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом |
| камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина ова |
| и.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече М |
| ране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз |
| друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути с |
| а голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете |
| го питомије земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмо |
| е као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима.</p> < |
| е или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у са |
| ајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је дост |
| ст хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових п |
| која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће сло |
| је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет |
| три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах |
| мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада |
| ек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су |
| м те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ов |
| >Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на па |
| Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би |
| сакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, са |
| тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отров |
| — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.</p> <p |
| лавом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план н |
| на их је често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не с |
| киваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен с |
| ај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј.</p> |
| после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један други суд са каш |
| з руку и место њега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} Како ко |
| дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да ра |
| <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски ч |
| ше снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, |
| с а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше п |
| стина кћи одмах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шал |
| брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде |
| е год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не б |
| знате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски |
| тву.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мам |
| Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја о |
| p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја ц |
| оноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина!...{S} После онаке слободе и <pb n="45" /> онак |
| p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Ми |
| гу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше |
| ници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се т |
| аше место у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте |
| на овако било, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, госп |
| кривице нема никакве? — заврши један од судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути с |
| пом цурицом! — одговори један од млађих судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аф |
| мбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним турски |
| ....</p> <p>— А што? — упиташе присутне судије са турским чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, |
| о, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаш |
| >— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — рече један од њихови старешина.< |
| >— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ак |
| е макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни јед |
| Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. |
| судија и Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. </p> </div |
| Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.< |
| </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два п |
| е прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад |
| ви остали посланици и конзули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да |
| /p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада |
| } Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да К |
| шапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда |
| огнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote> <l>Разбоље се вој |
| на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем нареди |
| е у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за |
| рећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим. |
| оста из Малешева.</p> <p>После извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година роби |
| p> <p>— Порота, која је састављена ради суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, једногл |
| .</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше |
| ет кадија изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одма |
| <p>— Немој се љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору |
| њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна |
| ла је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породиц |
| да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силн |
| у крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више |
| е из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баб |
| клети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђо |
| ком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад |
| бећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађивал |
| p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованк |
| сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви о |
| Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним |
| бе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би н |
| бо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Ниг |
| е к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све до после |
| ом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— |
| г Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и по |
| змана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не в |
| ан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше ма |
| </p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске странке, то се они још о |
| те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p> |
| ше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишл |
| је знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало неколико минута.{S} Мицко се |
| љи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је |
| анице — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше в |
| ом и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ух |
| ноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ос |
| рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руски конзул н |
| ђе и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због |
| уо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — |
| више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је М |
| ни на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једног од најопаснијих крв |
| ртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својо |
| н у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом |
| Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и |
| У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за |
| и из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута стра |
| {S} Но у издајство Станимирово још није сумњао.{S} Одмах сад нареди он својој <pb n="119" /> др |
| едбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управникових речи.{S} Изгледало му |
| но као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати |
| је старо пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својо |
| и.{S} Његово хајдучко одело издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је |
| али улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисање трајало је неко и |
| 1887. године.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало |
| S} Место оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни |
| људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге |
| о са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ |
| ање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се то згура |
| аге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто са душом да се б |
| д огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{ |
| уно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободра |
| ра, сад беше завладала нека тајанствена суморност.{S} Умилна песма многобројних птичица престал |
| наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин н |
| рска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зракова — нежних |
| престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према с |
| овек заборављен од света — одстрањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би |
| обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних |
| едно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо |
| решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</ |
| е скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како |
| напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не |
| </p> <pb n="86" /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Ве |
| /p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и |
| уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и виш |
| рестала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад |
| је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљи сти |
| , ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче |
| <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као д |
| околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један уга |
| пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунч |
| ругова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се |
| сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар приро |
| олико тренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбеж |
| па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше вре |
| био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и |
| цу из наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор |
| ада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше во |
| ка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зр |
| на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... |
| на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије |
| вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} |
| њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран |
| у, које падајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћном паду. |
| ио је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу |
| е настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог < |
| азговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључ |
| ицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико к |
| м.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пеш |
| ђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="14 |
| беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко јо |
| } После великог упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне кугле испуњене пламеним зра |
| а као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша |
| RP19024_C2.1"> <head>I.</head> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневн |
| 1" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Божије, којима |
| о у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагу |
| де ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет б |
| извршио, избегнувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа |
| .{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> |
| није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> <pb n=" |
| на јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше из |
| ени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то су о |
| ако продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић |
| о би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило би мало већи про |
| ти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним правцем но после неколико корачаји и сам се з |
| лаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пусти |
| ини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> < |
| им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатар |
| највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} |
| покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— |
| поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ов |
| екох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше з |
| ијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <p |
| беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!... |
| му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добро! |
| ко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> <pb n="59" /> <p>— Здраво, Перо, здраво! — |
| га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беш |
| омна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помо |
| својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљ |
| у Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!. |
| ег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отми |
| ијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих |
| ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи |
| о продираше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и |
| десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад и у саму |
| ст, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пус |
| снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад н |
| рака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску са |
| стано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао тол |
| ког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> |
| адржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог магацин |
| рци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>П |
| на.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили |
| ’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зора |
| гањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође беше заузета |
| и за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и ви |
| аног марша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли |
| и би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осв |
| нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно |
| ика вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах |
| ске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српств |
| ма.</p> <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косач |
| би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> < |
| а код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другов |
| путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— К |
| <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка |
| овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један |
| у успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми |
| ко.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет |
| спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— |
| жаваше у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега |
| лог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко |
| еше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} |
| стоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на плани |
| би — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је |
| да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски |
| Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов пози |
| е плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Стра |
| саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што ст |
| а к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је |
| сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што |
| свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станим |
| га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S |
| , ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</ |
| е може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</ |
| ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће |
| раше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="11 |
| шем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежа |
| о није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али |
| намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не |
| Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.< |
| ових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> < |
| зи га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лут |
| лавама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Ми |
| му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са сво |
| в начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, с |
| од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити |
| ицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана |
| вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{ |
| распитивао је, како је и на који начин та љубав зачета.</p> <p>После неколико недеља дође у та |
| Турска влада терала је највеће кривце у та афричка места остављајући их на милост и немилост уп |
| убина, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — Христа када једном, посл |
| тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али |
| Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки |
| неколико опет појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, н |
| — Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— |
| Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дуга |
| ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама турским.</p> <pb n="203" /> <p>Ове последње р |
| дне ноћи лежао је Мицко испод отвора од тавнице и посматрао је како лако трепере звезде на плав |
| ро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља о |
| ст управницима појединих вароши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какв |
| здену полугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају |
| падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицковога стаја |
| p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, |
| нда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљан |
| ше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе |
| се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и |
| никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је непрестано с |
| ко разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати |
| дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа сво |
| саму пустош.{S} Много је српских синова тада пало испод њихових разбојничких ножева, шта више, |
| ши јој последње речи њенога мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често правио посете тој удовиц |
| , где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицка све до самог сврше |
| пире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи |
| бог његовог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша ув |
| околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше реш |
| {S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћа |
| рљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах у |
| а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше |
| ну снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био т |
| у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи између Србије и Буг |
| рети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им пр |
| хаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам |
| руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га б |
| када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p |
| војом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Милану Стојићевићу.. |
| и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и ја |
| ицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не |
| у!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се |
| /p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што покла онолику царску вој |
| се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш |
| Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одм |
| атаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше |
| ита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да м |
| примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом |
| ше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</ |
| ше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет лиш |
| јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p |
| ом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план з |
| што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p> |
| овољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове.</p> < |
| > <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе док |
| у, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> |
| дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би |
| да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не |
| судом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај и |
| чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој бех |
| они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p> |
| а пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да по |
| > <p>Многе је породице упропастио он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостив |
| је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Нај |
| а као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха |
| Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође |
| и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му |
| лио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изгово |
| ред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — |
| м врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест годин |
| ћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне |
| м рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружин |
| ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Миц |
| овога објашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом |
| чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола ст |
| го а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да |
| уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења |
| на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост |
| ало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у |
| веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за т |
| ста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших |
| тник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што по |
| руги је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се нај |
| објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спров |
| болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њ |
| нпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређ |
| а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног суђења Кос |
| на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут |
| д Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави весе |
| зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А о |
| пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанствена суморност.{S} Умилна песма многобројних пти |
| .{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, |
| ја презривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио |
| и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из |
| несреће — рече Мицко полугласно.</p> <p>Тајац је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз |
| ећ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, |
| са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове б |
| а радосно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му ост |
| цаше као најбистрији и најспособнији за такав положај у тако огромној задрузи. </p> <pb n="89" |
| им речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој |
| и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три |
| имир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава |
| нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што |
| ата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са ча |
| кад и кад кратак поздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које ј |
| у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једно |
| исто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем |
| опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ови |
| p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, види |
| ине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто са душом д |
| } Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично су |
| ..</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија М |
| ратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирање преко читавих брд |
| слити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S |
| није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, |
| азда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче оп |
| твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начел |
| ој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису го |
| после оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-д |
| вини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Ар |
| викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — у |
| за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са таким мислима Мицко поче да остварује своје планове за |
| отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљајући |
| к сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак |
| в сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућ |
| се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и остали |
| ко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу овим Арап |
| о па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд |
| <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањ |
| им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од |
| ве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остал |
| — староседелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, ш |
| пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка |
| ћ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p |
| њству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старо |
| вљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније уверав |
| ећ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од њего |
| да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожали ни једног српског злотвора па недај |
| чки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет?...</p |
| ... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, синко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — В |
| сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми к |
| и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташ |
| тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова ек |
| ако оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>На |
| огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за г |
| ...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, М |
| аде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, |
| етно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро. |
| да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ м |
| озна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за себе и за своју друж |
| , не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Миц |
| би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора премишљао је Мицко о свему и св |
| нице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и са залепљен |
| у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше |
| ад предузе мало и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а |
| метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за |
| ад њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у |
| заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући |
| о проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Н |
| има да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у |
| у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија у први мах, уплашена |
| и, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он проведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то в |
| шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја |
| мрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони |
| само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и де |
| ричао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Миц |
| одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживет |
| јмо на прве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клиц |
| бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, синко, тако! — упаде кадија опет благим и смирени |
| им никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожали ни једног српског зло |
| ликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет? |
| е Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — за |
| која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори |
| чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не у |
| к ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај заве |
| <ref target="#SRP19024_N3" /></p> <p>— Тако је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у во |
| ше освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеа |
| е окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се прост |
| исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте |
| на реденика са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био изл |
| .{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Т |
| грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радо |
| читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део |
| не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се |
| ко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху |
| </p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око |
| очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта уради |
| орђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.< |
| Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кла |
| ти а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погл |
| се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, |
| , да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој п |
| ој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p> |
| газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и м |
| га и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор |
| ко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у |
| ала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јуриша |
| на бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека.. |
| сти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостали д |
| а лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> <p>Т |
| ржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али по |
| ци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех |
| овати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди |
| сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години |
| Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу |
| љаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме п |
| сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читав |
| , да је у својој петнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесе |
| беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="16 |
| журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи |
| фендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, |
| вим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашко |
| е миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи |
| pb n="88" /> <p>После кратког очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном п |
| и око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет кор |
| доше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара |
| у, саставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким одредом пођу одмах ка Буг |
| е његовој чети.</p> <pb n="50" /> <p>Са тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико |
| јзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако г |
| .</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> <p>— |
| марцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заустави силна писка од тур |
| ктера једнога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицк |
| ="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S |
| о веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само де |
| е не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега |
| сматраше презриво у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она |
| им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе |
| ити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се |
| целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је ин |
| } Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом чето |
| и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га са |
| note xml:id="SRP19024_N5"> У кући су је тако звали од милости.</note> <note xml:id="SRP19024_N6 |
| чељустима да раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде ју |
| обе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа в |
| раво, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије према њој више |
| и поздрав надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одгов |
| ни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једн |
| они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле с |
| угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} В |
| е, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава |
| рдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху |
| <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни |
| о је носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера, т |
| о, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху вра |
| ће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, |
| ом појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад |
| вету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко има |
| етрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало порогушише око обезоружаног Мицка, они опет з |
| на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима |
| мах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Ов |
| вукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да ко |
| сле кратког времена печење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но тек што р |
| одсмевајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прсну |
| заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S} Ово ис |
| ене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њи |
| узеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајући у ове, |
| зо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> < |
| и облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана поља.</p> |
| нпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су дов |
| везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан. |
| твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да |
| ала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађ |
| бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за |
| ији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано и |
| ше не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај поступак.</p> |
| причали један другом своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су пров |
| најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатаган |
| азио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху |
| х па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја |
| ше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и њ |
| е шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редов |
| војим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, в |
| ше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаг |
| ке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу зм |
| зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Миц |
| дине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} Сад настад |
| ад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <milesto |
| иње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по |
| борба престане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убије |
| из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије |
| нице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних |
| овом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше п |
| је колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу.< |
| днији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Ве |
| брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дру |
| шту, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова на |
| по коју киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице |
| га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} С |
| арде зракова — нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p> |
| задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p>Пр |
| та из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он врем |
| о сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје |
| лином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњев |
| } Севање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страхов |
| х предела лежи Ресен — место, које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{ |
| учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових роди |
| ор између валије и присутних паша, који тако скупа и састављаху пороту.{S} Најзад се сви сложиш |
| ој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа. |
| као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и вео |
| разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета ко |
| не са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитују |
| се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сук |
| узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да |
| са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, |
| то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје |
| ка.{S} Неколико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час |
| ила.{S} Она сад на својој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сус |
| да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, др |
| сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд си тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамба |
| p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми ј |
| .{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S |
| .. ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их л |
| </p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше д |
| ва прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} Већ им |
| овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад чо |
| умфоваху своју победу.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Ми |
| уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах |
| да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани |
| е пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премиш |
| љу Турке по Македонији.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим па |
| потпуно поверити.</p> <p>Разговарајући тако стигоше пред собу из које је Мицко изашао и кад хт |
| вао по много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Нач |
| реме био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећ |
| о својим оштрим јатаганом.{S} Продирући тако кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, кој |
| места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре н |
| какавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да са |
| ше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално корача |
| Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том ч |
| кад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође |
| ра срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до |
| ју и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турак |
| е нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни опазили д |
| још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n="109" /> јунаштва и |
| упа један колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и ропт |
| аздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моме |
| о и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах срез |
| а његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну усп |
| едам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, осуђени су н |
| <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога |
| дина дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвој |
| одрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе А |
| спод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свежим ва |
| о понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="14 |
| /p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— До |
| ући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако науми |
| у књигу испричао, и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p |
| асови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} |
| би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Ма |
| кнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам |
| гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипо |
| .</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као шт |
| </p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и т |
| — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику ра |
| рији и најспособнији за такав положај у тако огромној задрузи. </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам Миш |
| е, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време |
| а.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када |
| азвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило више није |
| рке.</p> <p>Неколико часова јуришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до с |
| Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако разговарали и причали једно другом своје доживљаје |
| напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да |
| бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мр |
| дни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p> |
| Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исп |
| жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варо |
| ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у |
| свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учеству |
| ...</p> <p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун рад |
| оворе остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје |
| м успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно |
| пред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође |
| ично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше разговор између Мицка и Косте а рас |
| е вајде, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи бе |
| придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећ |
| Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и нат |
| треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се |
| >— Нећу пријатељу — остаћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки н |
| бав, која је сад сву сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ће |
| се ретко који радо и одазиваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад |
| како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Вр |
| гнутим главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила примицаше све ближе и ближ |
| ања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слободне часове, када би га |
| и, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођо |
| надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко извесно време а |
| више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</ |
| о одобравајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} |
| Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турк |
| е и тако разговарали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној к |
| га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно око |
| Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту |
| ма а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну |
| редини, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по |
| >— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто |
| и чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грди |
| е је пута искусио неверство и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке околности гд |
| } Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било ош |
| њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која обично беху |
| S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> |
| ано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p |
| два сустиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живе |
| гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Св |
| } Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — |
| дину један повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео |
| а браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге |
| надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затво |
| анчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> < |
| Сава <ref target="#SRP19024_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе |
| падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У највећој б |
| досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ |
| равник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог |
| њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером он једном и оде право ка турском паш |
| ује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло путовати, сви се сложише да |
| онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — место, к |
| око Симине куће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потр |
| шено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље т |
| је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p |
| блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваз |
| нега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко |
| само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чис |
| у „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавин |
| и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си т |
| ојих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пош |
| ене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну цела пор |
| сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити по |
| пи успеше својим молбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би |
| еше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа кад |
| .{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на о |
| речи, које тужно одјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све б |
| прође и ни један људски створ није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина веч |
| , на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора пона |
| ет наоружаних пандура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата |
| огу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну е |
| ко ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен |
| а с водом.</p> <p>Једини становници ове тамнице, која је имала много оделења, били су мишеви гл |
| убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окружена варош са ши |
| рошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света |
| о небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било |
| највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати |
| орнику хапсана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа |
| Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало све |
| оченика проламао кроз одаје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је р |
| о да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помо |
| ах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико тренутак |
| и, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако оковано |
| ли јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је ов |
| слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним |
| ла друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не би |
| доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{ |
| јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли д |
| „Зандану" од пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је |
| де овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његов |
| ом отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицк |
| а. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано |
| сне српске крвнике!...</p> <p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним с |
| оводио по неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о веза |
| а дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто |
| он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштал |
| ошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година да |
| ам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, |
| ћа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје |
| ицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="1 |
| Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигур |
| ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су |
| ад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо подруму, који беше нарочито намењен за |
| , сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час см |
| бри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци |
| ако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче |
| овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из З |
| овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен о |
| а је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бив |
| у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и |
| те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p |
| ући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али |
| љине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узет |
| бим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. < |
| је могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као ч |
| а.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута гов |
| е напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и јед |
| рицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још н |
| цка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама |
| вао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> |
| еност, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављ |
| дође и време, када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Н |
| миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озл |
| мах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опрос |
| та.</p> <p>После неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му зван |
| ше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш |
| а <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена |
| дури одмах изведоше Кузмана и отераше у тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи се |
| ашна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од |
| се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за изв |
| к.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први ма |
| припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разговор |
| така Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше |
| а Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошљ |
| ="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несме |
| х у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку |
| опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бект |
| , одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка п |
| дура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пуних седам |
| друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су |
| њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb |
| >Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно в |
| мо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отв |
| Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један мно |
| крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна |
| друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, |
| био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део М |
| рен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чис |
| да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је с |
| , дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} |
| и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко по |
| а ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко |
| рост и одлучност, која ни после толиког тамновања није могла изчезнути.</p> <pb n="174" /> <p>— |
| /p> <p>После шесто-месечног заједничког тамновања почеше тек ковати планове како ће и на који н |
| о сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци управник там |
| /p> <p>И заиста.{S} После шестомесечног тамновања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у |
| .{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат |
| сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих ва |
| разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варош |
| д већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и показиваше својом руком на ис |
| сеца и звезда овако исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја |
| тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева |
| рапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и показиваше својом рук |
| му.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девој |
| њства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Од |
| сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p>— З |
| ајпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубав |
| ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко с |
| ка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После шесто |
| куд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да |
| а тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ који |
| о ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико |
| авеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са с |
| то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће ј |
| како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, |
| преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа др |
| а а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — А |
| ектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харамбаша Мицко.{ |
| ш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од те |
| ицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендиј |
| на опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш |
| харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, ка |
| <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру |
| те је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући та |
| оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не пр |
| ни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомил |
| им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, |
| овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p> <p> |
| одиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n=" |
| држати. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак З |
| овека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, |
| премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор. |
| да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене сток |
| а јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше |
| ине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вра |
| свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже вр |
| ти и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} К |
| у бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да |
| >И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково ту |
| добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи онако исто као добра храна, |
| стајаху никако са својим насиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и |
| Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска |
| дјекиваше кроз поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После |
| војка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бог |
| црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повијај |
| је се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па прелам |
| м.{S} Небројено дрвеће... <pb n="10" /> танковрхе јеле... стари храстови, китњасти борови, прод |
| јлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, црном ко |
| лете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не |
| </p> <p>Тајац је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у |
| .{S} Кораци се приближаваху и неједнаки тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> |
| </p> <p>У једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицк |
| вај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су Зора и |
| о, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио |
| , који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? |
| } А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозв |
| н к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговара |
| ћи! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановима и панд |
| кли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... |
| м.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Миц |
| товања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мал |
| едну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арн |
| о Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој оба |
| а преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у |
| SRP19024_C2.2"> <head>II.</head> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније |
| и али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S |
| Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешк |
| лико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да |
| завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај |
| урук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови |
| лице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у |
| Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опро |
| Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од пандура и одмах баци свој |
| еза већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. |
| оме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, |
| таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} М |
| га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нек |
| не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати |
| и!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком |
| лева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим неп |
| .</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и са |
| Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од |
| ост.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да |
| ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових д |
| ече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим |
| ујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} За |
| Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! |
| ар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне |
| ом благодарношћу не будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опе |
| /> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>Опр |
| руди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно је јечала |
| к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— Кажи твој |
| одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онд |
| ас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од то |
| пац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <mi |
| — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени бил |
| е!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекош |
| а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти ј |
| у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... — |
| А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми |
| ..{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем |
| .</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да |
| кав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добр |
| ја Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко |
| Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлоје |
| у душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај тр |
| и?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији |
| ане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од |
| ком паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он |
| је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд о |
| Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до сам |
| а и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb |
| рипремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ра |
| мањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти о |
| судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити сам |
| </p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити |
| сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ак |
| ка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p> |
| беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколик |
| ва спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањана |
| и на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арап |
| , што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који бе |
| те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!... |
| ци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће т |
| ко згодној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Кост |
| морна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> |
| а радосно и одмах извади неколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио |
| анио.{S} Њега сиротиња управо и натера, те напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, |
| ину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но |
| но да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што м |
| ста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до о |
| а одмах закла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сут |
| дало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана |
| нуо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не |
| да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јата |
| ледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њених друг |
| сто сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодн |
| е.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи, који беху све |
| невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћ |
| </p> <p>Преплашени Турци најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд који, оста |
| .{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно |
| осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху своје умилне песмице, лепршајућ |
| а више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како |
| ху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је зна |
| тупање од толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Рад |
| сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} |
| свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Божије, којима цело човечанст |
| S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву о |
| ости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису |
| превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријући се |
| има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младо |
| одмах пресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p |
| н беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— |
| ти које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је так |
| и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добро!...</p> |
| се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај |
| повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да |
| је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p> |
| овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда з |
| није оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једн |
| егство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше в |
| егове љубави према његовој отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике мисли непрестано буја |
| немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одл |
| где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону |
| а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одле |
| и шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви погину |
| зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Ми |
| ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуб |
| о си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.< |
| синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па! |
| опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко |
| аш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p |
| ажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењ |
| кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што зн |
| дужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто |
| /p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора д |
| аш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под |
| “ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми мора |
| ђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — |
| а?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{ |
| комешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Меле |
| у кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који б |
| Но утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извали |
| у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} |
| ро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Станимир одмах п |
| нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не |
| ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана, у |
| — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув |
| у.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, |
| ог мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе |
| >А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго |
| јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одмах поче |
| ојавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелен |
| оге и приђе Кузману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— И |
| им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније |
| т као лекар познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме бра |
| мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како! |
| м, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Л |
| есто јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <milestone unit=" |
| међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трај |
| о је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше д |
| талим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па... па...ре нећу вам |
| {S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном |
| цко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао свој |
| охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ј |
| е погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, |
| а кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>После непуно пола сата наст |
| служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обичн |
| /p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш чест |
| /p> <p>Краљ Милан их после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се д |
| аган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што |
| и су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>М |
| ња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају. |
| егови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби |
| вој отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као |
| > <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сирота старица а |
| > <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи |
| <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хриш |
| да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p |
| то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и нат |
| м у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и |
| ристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен |
| глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не |
| ужја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустен |
| ђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су |
| клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харам |
| ну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p |
| После кратког времена печење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но тек шт |
| оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога |
| а.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратко |
| з ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом |
| ад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не п |
| да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драг |
| ова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стоструко осветио!...{S} Ја сам в |
| ! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже с |
| ко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опе |
| а овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошт |
| еде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{ |
| ева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једин |
| удем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— |
| >— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет |
| ражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем |
| ј, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као ка |
| Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково стани |
| има га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— |
| ам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко |
| о би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p |
| криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца момак |
| Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!. |
| уците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше |
| ерен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца после смрт |
| l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље ш |
| гњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући А |
| !...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући узнемирено на Ми |
| </p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, |
| чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође |
| зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет |
| ро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми. |
| о!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — |
| гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно пит |
| а ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити |
| стро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаш |
| има.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> |
| баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу |
| у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку |
| p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онакво |
| ну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p> |
| лушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </ |
| гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је з |
| војих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћи |
| си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Ал |
| могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако мла |
| > <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, |
| ...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p |
| и се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... укра |
| мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух с |
| вори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе в |
| ивота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, |
| нда познајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме п |
| си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из М |
| а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави према његовој отаџбини.{S} Те две различн |
| {S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у ов |
| или Мицка, па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њим |
| омом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго |
| ћ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у |
| и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и |
| укоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео збо |
| оста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је т |
| ране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и |
| к, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква су |
| их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из |
| радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рек |
| ругови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казн |
| смеши.{S} Он је очекивао на много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи |
| шао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{ |
| устиња.{S} Сем пространих урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке суве травуљине |
| планина и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи шко |
| а се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахранити на каквом забаченом месту.{S} |
| и на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек |
| трињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега никад не затекох код куће!... „Та нека га — ве |
| о!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја |
| и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!. |
| душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по ко |
| која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се приметити по неколико редова |
| аоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од |
| у одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети |
| шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико |
| упи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гино |
| ње.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, |
| ко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена а |
| /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог упињања најз |
| асла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па ка |
| ...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас |
| ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам с |
| а друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p |
| о у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако х |
| <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколик |
| ек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, |
| >Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се |
| ознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> < |
| говори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот прет |
| баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, |
| ису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај пој |
| к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурче |
| Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Миц |
| Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, |
| ђом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да |
| стаде страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> |
| њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Од |
| Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од |
| њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана увиди |
| га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше поврати |
| о-месечног заједничког тамновања почеше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну и |
| милиони горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а о |
| ње говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадо |
| <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С најве |
| овати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</ |
| Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{ |
| остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његов |
| хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског |
| са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах з |
| после тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.</p> <p>Пустошећи та |
| Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по |
| о према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана |
| српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дан |
| удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На не |
| нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p |
| био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему |
| оја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим |
| дице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </ |
| ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к |
| -капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружани |
| биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скоч |
| циво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна р |
| аправише један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појав |
| има кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна |
| Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p |
| свој омиљени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по |
| d="SRP19024_C2.3"> <head>III.</head> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години.. |
| ="SRP19024_C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Тек што је зора зарудила.{S} Зајапурено источно небо ди |
| вог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори |
| и непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано неб |
| његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Пе |
| ући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у |
| к му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а т |
| оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потп |
| у милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто |
| и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и с |
| кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше з |
| тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S |
| доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и вел |
| ицу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, п |
| ао.</p> <p>Разговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</ |
| ирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси |
| о неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна под |
| ржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрвављено тел |
| ао што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> <milestone unit="subSe |
| ј заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој душ |
| г тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — |
| ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавај |
| ској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада |
| за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у |
| би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима |
| >Са сузним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S} Остали одмах з |
| д Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог |
| ен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{ |
| нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <p |
| јим шаторима, да окрепе своје малаксало тело свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим сус |
| > расхлађивале узаврелу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове |
| тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да |
| ове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим м |
| лаготворно су дјејствовале на измождено тело храброга јунака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо |
| о оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед |
| ом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта |
| >Страшно је било погледати раскрвављено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места |
| ог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што |
| , утицаше на његово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене |
| тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савлада |
| ак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да |
| који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт в |
| аслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А |
| о је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао д |
| грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кош |
| раскрвављено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од уд |
| скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Миц |
| да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће дожи |
| дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена на време ме |
| /p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко |
| , зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и с |
| си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама. |
| држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли |
| Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p |
| о и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније уверавајући га о искреном и с |
| агрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедн |
| ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Он |
| крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњ |
| тинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом пе |
| а виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беш |
| у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да б |
| наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по |
| рош са широким улицама.{S} Турска влада терала је највеће кривце у та афричка места остављајући |
| њу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање б |
| ти лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — |
| Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, |
| јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створе |
| о да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S |
| е главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје глав |
| ше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> < |
| пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> |
| тали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија во |
| е могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на који |
| Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окружена варош |
| Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога прија |
| дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од |
| во такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p |
| Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора |
| реко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} З |
| {S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и |
| м снага ми је сва малаксала робујући по тешким тавницама турским.</p> <pb n="203" /> <p>Ове пос |
| а треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њ |
| , после толиких ратовања, после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, |
| и прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и с |
| снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згрешио п |
| ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тишини.< |
| каше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова ве |
| већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} |
| тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два |
| и и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урође |
| ију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Вес |
| иди ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године д |
| падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде н |
| агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти |
| пет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је |
| и му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео плам |
| па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p |
| <p>Она је и сама знала колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџб |
| <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му |
| дморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један |
| кује на последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у ми |
| е.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматр |
| е беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам |
| осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <p |
| од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гоз |
| зни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после своје |
| окојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед непрестаних пок |
| ог заједничког четовања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички |
| испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она најв |
| тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и |
| </p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ј |
| ог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се |
| потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смеше |
| ки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> < |
| — Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну М |
| Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, разбојни |
| } Заиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — |
| ите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не изда |
| гај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу т |
| — упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша |
| ласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, |
| , па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ва |
| ац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! |
| и!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је |
| .</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А ш |
| сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад т |
| има. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, р |
| — Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима. |
| етити сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, т |
| фендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети и |
| иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпље |
| ило ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> < |
| , како?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— |
| Али-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека живот |
| одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се |
| ог ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, в |
| ја врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би тр |
| >— Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама в |
| ао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега |
| шта да разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ вид |
| овори му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима |
| елиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи оноли |
| ?!...{S} Заиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харам |
| само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметни |
| твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин |
| ући тиме пандуре из предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да каж |
| и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораће |
| ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери мн |
| ти ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — наст |
| ласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан |
| — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити е |
| n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!... |
| ри мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а г |
| боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући |
| те! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, |
| играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те |
| нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш |
| ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, б |
| ева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, |
| жину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> < |
| <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... |
| !...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!.. |
| јо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти вели |
| доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Од |
| дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... |
| и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и |
| сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И |
| Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!.. |
| од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као |
| !...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље изврши |
| само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам па |
| а?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бе |
| мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такв |
| овио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и |
| де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} |
| — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Ал |
| ници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место ј |
| м. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{ |
| омче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао |
| рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, д |
| Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора |
| издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада мој |
| а да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу |
| узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, |
| и Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажел |
| <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Ид |
| де на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Ов |
| ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава дов |
| Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу |
| некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се с |
| Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и |
| мам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут н |
| какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, |
| ку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="11 |
| сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудро |
| вљајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — |
| само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, |
| ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако н |
| ани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи п |
| е исте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p |
| >— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда познај |
| <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговим |
| Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах пођоше |
| и га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, от |
| вори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добр |
| аги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површи |
| обом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурн |
| , ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — теп |
| ца његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> |
| н одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка М |
| им упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наи |
| е још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах призн |
| Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, б |
| тапшати Мицка по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, |
| ша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш |
| м харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — |
| увши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не |
| !...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не |
| , па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можем |
| камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе са |
| веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} |
| знало посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као м |
| .</p> <p>— Немој тако побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патр |
| , момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</ |
| а сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теб |
| е љутити, пријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га д |
| а долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да н |
| е, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другог |
| у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетит |
| беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урм |
| једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се п |
| се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда |
| покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви од |
| буни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p |
| мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да с |
| зници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S |
| ког убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Мицка, када |
| аде и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи |
| е тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једн |
| ђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, |
| ита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели п |
| шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чуј |
| р нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" |
| онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти м |
| на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће |
| >— О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што |
| епа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — |
| да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола |
| /p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183 |
| у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га за |
| <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— |
| послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га ова |
| ази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као уко |
| ко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не по |
| х удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци прес |
| лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пр |
| цко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да т |
| ој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми |
| е одмах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је |
| га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јад |
| Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год с |
| ади људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја тв |
| е и њихово невино јединче.</p> <p>— Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! |
| луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о |
| p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у ко |
| докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </ |
| <p>— Хвала, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јун |
| и претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који беше прил |
| — Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводо |
| — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="2 |
| — Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> |
| су случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да је |
| >— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ о |
| “ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дош |
| кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са нек |
| ира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ев |
| честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиља |
| — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ов |
| ишта!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег разговора са наче |
| ратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко |
| p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу |
| да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... п |
| Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном. |
| са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим |
| ци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја |
| дине у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Ту |
| дног робијашког лежишта.</p> <p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слаб |
| ...</p> <p>— Хајд, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p> |
| причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, |
| еси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— Отров да п |
| обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и т |
| па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које |
| та да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а |
| срце леди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио приз |
| р још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа |
| страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита са |
| врду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> < |
| ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад |
| о будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу ре |
| <p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се |
| Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем |
| да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да |
| ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро |
| е, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде сл |
| ше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослобод |
| погледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Х |
| ине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се в |
| јеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не п |
| ћу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, |
| етли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома ра |
| коро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — |
| и говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те |
| кну Мицко љутито. </p> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га пес |
| би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даљ |
| мти, па само режи.</p> <pb n="4" /> <p>„Тигар, разбојник, крволок!“ — Не, не, драги читаоци!... |
| ажене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицковом затвору.</p> <pb n="168 |
| га рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући |
| оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко |
| јући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју |
| ужином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил |
| и турска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У сам |
| ен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушит |
| >— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, громким |
| атко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај д |
| ничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Кра |
| рошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из |
| а онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша |
| дравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соб |
| Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути |
| дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија ум |
| ред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> < |
| <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је |
| ва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску дец |
| што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом |
| ер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошл |
| рска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало рани |
| још поодавно стално настанио.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за |
| је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако неколико година, о |
| м мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и ка |
| p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући руком |
| ни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом |
| ним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не б |
| толико као Балканско полуострво а међу тим само један милион становника.{S} Но није опет ни ов |
| ца и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко |
| у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се њих некол |
| <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књи |
| о липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</ |
| мрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шт |
| хове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту сагр |
| зивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На |
| је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p |
| > <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце |
| оје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! |
| ти у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грдели |
| > <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! |
| и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пандуре из предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, |
| њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> |
| сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и |
| , бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их посл |
| ед на Кузмана, када им се и он, изазват тиме, понизно поклони.</p> <pb n="35" /> <p>Сад кадија |
| у одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n="76" |
| е тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест. |
| иваше кроз поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ови |
| ма стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се т |
| и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице у његовој околини бе |
| бијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки убијају њихове н |
| вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска сл |
| је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из |
| Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... доб |
| ах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од о |
| ављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка |
| беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти |
| есан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да п |
| до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској |
| ка.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче ја |
| е за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакн |
| постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало д |
| трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После непре |
| ра и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Б |
| ико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео д |
| воје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} |
| ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне оморине.{S} Он |
| е али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се нек |
| ама, полако ступају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p> <pb n="12" /> <p>Пуцањ чит |
| са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре хор од умилни |
| рите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског биља, ка |
| рави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти |
| и.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерењем.</p> <pb n |
| ечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад на лов пођу, упу |
| грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним зној |
| ци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, з |
| ерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јаг |
| ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом све |
| ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} |
| м мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, |
| ћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход пра |
| о он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> |
| >Кораци престадоше и опет завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— |
| о докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, |
| агано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из М |
| тужних поноћних звукова опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у |
| ћеретања и разговора сада настаде нема тишина.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="133" |
| це прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за др |
| ирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао |
| г.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзо |
| манише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крч |
| главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пред очи |
| Европљанина морао хватати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева. |
| ени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина!...{S} После он |
| спава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p> |
| обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но д |
| уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко пос |
| кујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и по кад и к |
| дске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дв |
| и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету св |
| у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је |
| о да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, |
| леко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше |
| зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> |
| седам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам ј |
| еше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Са |
| {S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму г |
| /p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су зна |
| алмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Мил |
| има из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилич |
| .</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи |
| уљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом |
| {S} Пошто се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неко |
| својим насиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у го |
| Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету |
| блаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> <milestone unit="s |
| а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задово |
| .</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак |
| овник Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио |
| ти сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје о |
| изгладнели услед непрестаног путовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевају |
| ицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се ви |
| за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђо |
| њених.{S} Како је имао прилично новаца, то кријући се, проведе овде неколико месеци.</p> <p>Од |
| беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан |
| ше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарк |
| рује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко |
| жези изилазе из оних подземних кућица, то су обично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог |
| , највернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — А |
| и како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пута и поју |
| метити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> |
| , па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили жив |
| ко код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде послужити својом сопственом |
| сукоб између обе непријатељске странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, в |
| егнути односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гин |
| зирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Пет |
| може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и |
| ући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</p> <p>Они приђ |
| ло.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слоб |
| вим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без пре |
| је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној ки |
| лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} М |
| дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске г |
| било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се |
| то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим ра |
| <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пи |
| раћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> <p>По |
| г лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и оста |
| цу.</p> <p>Пошто Мицко плати механџији, то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од м |
| } И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му ј |
| вде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стиг |
| сти или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сад |
| скога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче |
| о једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био |
| ругова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицко |
| о од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{ |
| ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се сад оканица ређаше и међу осталим његовим другови |
| едаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>М |
| је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} |
| онију као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану |
| ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим |
| д Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце |
| о беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли ба |
| али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ М |
| Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Веру |
| иција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима. |
| у отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га |
| мора, пошто рашчистише са оним печењем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз држав |
| растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Ми |
| бро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несн |
| гале своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је ви |
| ле онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом та |
| д Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њом предаде капетан-Илији.</p> <p>Не про |
| еше извршио над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да |
| >Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се |
| оје је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>С |
| обу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом |
| о и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и н |
| .</head> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста |
| и, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора |
| </p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало |
| ти.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде |
| тендилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви д |
| тигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај |
| у пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах |
| м, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога |
| но, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{ |
| езаше од камиле, па пошто се сам скину, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дах |
| е ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те краје |
| Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му д |
| Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу. |
| дио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша |
| {S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к |
| аш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут. |
| и да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали гр |
| е око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећар |
| и, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војв |
| што и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мус |
| јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} |
| нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник, што покла онолике царске љу |
| ите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на |
| као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</ |
| а онолике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарс |
| Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p> |
| креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, |
| се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> |
| ко бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога. |
| а јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му |
| авио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у |
| ише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, уда |
| а младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне п |
| људи, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а |
| > <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда и |
| ? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p |
| ујаше на стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне |
| воје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и |
| о деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> |
| пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за |
| цу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и |
| устити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од вел |
| жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После непрестаног ћеретања |
| о у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим ма |
| ирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном |
| у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално |
| се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба |
| нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="1 |
| У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу |
| ен.{S} Принцип: циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества |
| та учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, таков |
| о гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Т |
| е пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутит |
| врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка |
| и да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> |
| р твоја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свл |
| дњи уздисај, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче |
| Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би |
| а пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он |
| ај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га са |
| у је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p |
| ве већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом |
| водо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме ан |
| њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Л |
| .</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим |
| оге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху и неједнак |
| ече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога да |
| и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се прибл |
| сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а |
| <p>— Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, |
| морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући во |
| е да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицк |
| д веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73 |
| и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се |
| ан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затра |
| дао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност страних конзула а |
| S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како |
| ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref target="#SRP19024_N3" /></p> <p |
| им заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали |
| ира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да вид |
| .{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлеб |
| ој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађ |
| амбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> |
| шим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријате |
| адо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војв |
| као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p> <p>Ис |
| Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касар |
| приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња |
| па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицк |
| ађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк |
| ад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а |
| е ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева |
| е!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p |
| нало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одг |
| ко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је в |
| ицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{ |
| „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S |
| во.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да ни |
| их јатагана... јаук и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше |
| > <p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и |
| сјајне варнице, јаук, запомагање, — све то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— |
| раска мартинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прили |
| на, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и с |
| не чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} П |
| ном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли с |
| две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да с |
| је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима |
| гом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка по |
| авири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они |
| вих Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од лан |
| Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло |
| у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији се једа |
| беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у упот |
| {S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Ал |
| те а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног суђења |
| е и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом снагом а ва |
| ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да |
| стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве пл |
| ање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...< |
| ије обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди |
| /p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је |
| ромери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у кос |
| чи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за |
| одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не. |
| и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао изда |
| ику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано |
| се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава к |
| јатагана као и силно запомагање све је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака |
| руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мур |
| p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ј |
| хов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку т |
| за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српск |
| судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, чести |
| на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главо |
| еви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p> |
| е тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим |
| платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицк |
| Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му с |
| Пошто овако разгледаше ове мрачне одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да |
| ад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, вис |
| целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини |
| ицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао |
| чном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из сво |
| ећ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} С |
| сле неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и и |
| ло у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У о |
| Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се св |
| .{S} Нигде људскога створења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повиј |
| уле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким |
| у, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p>На четири дана после Мицково |
| накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ по |
| да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви н |
| држаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе они, да |
| једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далек |
| богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, |
| /p> <p>— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арап |
| наквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо |
| егову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше св |
| ени оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} |
| дети и по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или |
| вај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} |
| ду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева ме |
| <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, |
| ост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беш |
| и примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад |
| рно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаути |
| е стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пре |
| S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво |
| рање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушт |
| баце по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну г |
| е бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> |
| дника, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О |
| оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад неки кр |
| осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене |
| викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако и |
| беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њиховим гла |
| .{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је г |
| ицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше стално нас |
| Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља Милана, па окренув се њем |
| ка казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после |
| целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са овим Ламбром — показује руком на Ламбра — |
| >Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још |
| точни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n=" |
| ах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место раније |
| око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у |
| пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио |
| е путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе |
| би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког |
| ажар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко |
| жу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко |
| зи Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио |
| и мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите |
| едаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> |
| јају њихове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на к |
| опет пружила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио |
| ости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је |
| е извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту и |
| како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умр |
| цка као највећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и пота |
| у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском |
| де се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенско |
| Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев пој |
| pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе г |
| S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једн |
| невино срце самртно ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође |
| измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви свато |
| јих земљака, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Како је имао прилично новаца, |
| н беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам туж |
| з лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{ |
| се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, |
| вога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти к |
| клониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре |
| ви позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако |
| не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то збо |
| м другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb n="120" /> |
| нимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати |
| скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове н |
| кле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли кра |
| рпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да н |
| договараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму |
| д беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти то |
| риметио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружа |
| помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ увер |
| вима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник |
| над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морам |
| казујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си ве |
| .</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се м |
| ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас |
| куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>С |
| та чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде |
| оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити н |
| ста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задир |
| ши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се в |
| тити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду |
| чању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја |
| ебу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — реч |
| них Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— |
| нија услед овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По |
| непријатељ његовој кући.{S} Како му пак то њено непријатељство и последње време беше веома доди |
| <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад мор |
| ог путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао кроз ис |
| p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с велики |
| не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће мора |
| акле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од са |
| им као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још ко |
| све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{ |
| ао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису никако могли д |
| в, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и |
| сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!. |
| поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме! |
| тор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздраж |
| и не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p> |
| уцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, |
| и!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже гла |
| атите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан и одма |
| право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне там |
| а јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнет |
| алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај и |
| ше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељство није било толико због Туне, колико због |
| м било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако ум |
| је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је ос |
| а љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и же |
| , зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољ |
| р ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је |
| је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они с |
| еме пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладн |
| ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицков |
| ајстор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имов |
| д нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време т |
| че, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше |
| м пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико да |
| реко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о хар |
| Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у С |
| веде овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за о |
| неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак |
| поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледа |
| пре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се |
| ку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је в |
| готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би к |
| ро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позн |
| едним пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по |
| {S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, бра |
| вде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... е |
| е знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у |
| ицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко л |
| дана проведоше на овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се |
| ај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја |
| ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не прест |
| једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p |
| вујеш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се |
| /l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Ар |
| ао Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Дим |
| ни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, |
| агодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељ |
| и отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисање трајало је неко извесно време и онда их |
| ступници казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна |
| ише урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања |
| чува сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одај |
| твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за |
| е оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заблудело момче!... |
| /></p> <p>— Тако је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!.. |
| глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милост |
| тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шт |
| у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} Т |
| — Зар слуге?!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; не |
| pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p |
| изнати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још како!...{S} Цел |
| дведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћ |
| е Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече М |
| меран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — р |
| касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми м |
| земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама цел |
| едмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дуг |
| ка села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, |
| да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} |
| царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну н |
| цка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупи |
| му истога предати, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, п |
| јави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после вр |
| ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт |
| њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога с |
| оћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чвр |
| ак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз |
| p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхује |
| моли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао рамени |
| ком усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни |
| од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као |
| еше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турц |
| е бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога крвопију, који нама Турцим |
| ога разбојника, тога царског одметника, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! |
| харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендил |
| присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти |
| м граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Мила |
| бав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, о |
| естити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шт |
| ти и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Му |
| ова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини толике јаде и |
| еца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки |
| ној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>После кратког одмора, пошто раш |
| наговешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао с |
| цку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње |
| м!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће д |
| ло беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од ко |
| у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој |
| имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на рус |
| сти да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се |
| ", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед ј |
| коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155 |
| створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет |
| би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дру |
| и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што није м |
| овао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриот |
| ности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{ |
| десет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, |
| нога села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху |
| релом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано се лом |
| а.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин о |
| едно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су пито |
| пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} У |
| мена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p |
| а.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао |
| год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики стра |
| оглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица м |
| то тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; призн |
| покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкарио.</p> <p>Т |
| и паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога крвопију, |
| је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана после о |
| зна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љуба |
| ектор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарског министарств |
| <pb n="53" /> је он често правио посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше оса |
| е сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер |
| ве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S |
| па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његовим |
| му, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усу |
| је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом ко |
| да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, |
| е, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана по |
| е могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{ |
| е.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} |
| амбашу Мицка, који почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим жив |
| вница... нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја |
| иди тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног |
| га чувеног харамбашу Мицка, који почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и да |
| ом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене српске синове.{S} Један једини човек, |
| јунака, тога војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Мил |
| ље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>П |
| томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде по |
| и, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честити кадиј |
| {S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p> |
| > <p>Ето, после толиких ратовања, после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у |
| а радозналој светини.</p> <p>Ето, после толиких ратовања, после толиких тешких бораба са Турцим |
| да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</ |
| >Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да |
| рмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљав |
| тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> |
| ао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и распитивао је |
| уге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељств |
| е дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га |
| Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само један м |
| ужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах поле |
| <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управ |
| стиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заб |
| беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створење у људском об |
| осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без |
| велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> |
| олео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпатије прем |
| енув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни н |
| ако би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Ту |
| више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и бригу његов |
| икодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти |
| ах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} |
| своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} У |
| о! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Мо |
| ло срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама |
| променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Как |
| оста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па ха |
| > <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим |
| еди, кад само помислим!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, |
| утих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не исп |
| .</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Ал |
| тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!...</p> <p>— Како, како?!... на који |
| ога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p |
| хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христ |
| о сам ја остављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твој |
| браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му |
| о.{S} Најзад она успе својим умиљавањем толико, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да о |
| е га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по |
| p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоруж |
| ријатеља.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, али |
| не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у руке. |
| више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путо |
| адржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се |
| не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је |
| ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима гулити ко |
| ељство.{S} Но то пријатељство није било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p |
| гли то ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то вр |
| емо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором ископали, побећи у с |
| ... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад |
| т-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора да се |
| ви.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у по |
| /p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види тога |
| ћа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском свет |
| Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако |
| своји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити ста |
| вао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни |
| е и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањ |
| одно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног |
| ице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавијом |
| глас о смрти пророковој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором |
| {S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ |
| моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорел |
| начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једна |
| воје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душу и да га |
| престано продираше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у |
| преше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане |
| цком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за стран |
| сти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбр |
| одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Мицка одвезаше |
| аше храброст и одлучност, која ни после толиког тамновања није могла изчезнути.</p> <pb n="174" |
| наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Ме |
| својим разјапљеним чељустима излокасте толику невину крв српских синова!...{S} Али ја сам мног |
| ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а за |
| х села, што уништи онолико наших људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царс |
| тагане врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског |
| ожда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> <p>Пољупцима, којима с |
| јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, |
| n="31" /> <p>Но сватови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово |
| у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После |
| сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Ми |
| нске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, оч |
| тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за |
| ледње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада |
| Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних трин |
| ати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита |
| у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заи |
| сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на |
| се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши јој последње речи њенога мужа.{ |
| ем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прили |
| а вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући |
| уканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту к |
| ишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, она се најзад и удаде |
| читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болнич |
| бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мис |
| ојим јатаганом, који необично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, го |
| њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапки |
| p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истин |
| тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb n="70" /> <p>При овом нападу на ма |
| > његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанка. |
| пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>После неколи |
| и како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио |
| неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше је |
| тиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, те |
| и у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:id="SRP19024_N7"> Исти и с |
| месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци п |
| никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који б |
| , Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно с |
| чно разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога |
| и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четво |
| ве дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од пандур |
| воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је с |
| му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, који |
| ва и поштења <pb n="54" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као |
| Најзад се сви сложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове др |
| о Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, д |
| трво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хид |
| САНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ |
| ош раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако |
| и појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше нер |
| а прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, како задаје вели |
| ође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испр |
| ом граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па д |
| којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином у |
| е.{S} И сам непрестано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову |
| ности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S |
| са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на п |
| ег!.. — опет забруја ова реч, јер они о томе нису имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досет |
| ше разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морал |
| а, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико в |
| шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их п |
| „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче па |
| } Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала |
| а, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Так |
| у он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p> |
| зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буд |
| рви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу др |
| умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде |
| азоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много |
| ве пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког |
| јући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрић |
| n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Божије, |
| S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љуб |
| ма обасјаваше онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пра |
| м љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави према његовој отаџбини.{S} Те две |
| мркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху са |
| излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме т |
| ћу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била |
| и једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је |
| ази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано з |
| пара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је к |
| Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад |
| Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на лега |
| пским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањен |
| ећним плаштом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом |
| ћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p> |
| ише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами од |
| де-онде могле су се приметити неке суве травуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпи |
| а бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref target="#SRP19024_N10" /> па баш и да ум |
| Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прођ |
| н сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше |
| мете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом пес |
| за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туно |
| е та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прил |
| м последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу |
| ајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију |
| на, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пута |
| Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но |
| ли у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео |
| беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ |
| рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на једног од Пашагиних |
| устаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</ |
| познаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову ч |
| У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син ста |
| рестано распитујући и јурећи за његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању. |
| н одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његов |
| ет продужи пут идући непрестано његовим трагом.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава сти |
| ску остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, када се њих неколико |
| ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, лако про |
| ете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно |
| ину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да |
| ики завежљај са златницима, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отвара |
| рлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе ви |
| о тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Миц |
| еше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак друг |
| т за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор |
| шер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!.. |
| је другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружи |
| ни су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — н |
| ријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све |
| е грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота |
| рао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко д |
| Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог |
| ..{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Миц |
| е уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли с |
| ? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још |
| узману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако |
| трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које је у |
| пи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за |
| бро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело |
| метова и кроз оштрих планинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на |
| а само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграцио |
| жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет св |
| чне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало приб |
| одити ове напасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>К |
| двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима |
| у сумњу од себе.</p> <p>То контролисање трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим н |
| тагана као и силно запомагање све је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака ос |
| на — Кузмана.</p> <p>Неколико тренутака трајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови уз |
| оздрав Зорин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздах |
| Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода на |
| и одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле |
| ра седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Прем |
| и смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо |
| а жари својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким |
| S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што |
| ег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши |
| } Најзад, после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</ |
| д на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровн |
| о!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе б |
| ах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, |
| није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово |
| то сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, на об |
| {S} Мамута-кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели |
| >Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радозналим погледом посматраху |
| гих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук |
| препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогат |
| стави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоће |
| и.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — хар |
| и најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугар |
| слећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— |
| да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на п |
| и а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грл |
| ..{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <milestone unit="subSectio |
| ивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Те |
| колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти |
| и још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш |
| руги, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> <pb n="86" /> <p>— Јок вала!...{S} |
| .. кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — од |
| .</p> <pb n="96" /> <p>— Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна |
| ере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђ |
| иљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио је! — одговори сад Мицко |
| већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... |
| јемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И треба! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш так |
| ћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, |
| стали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гла |
| ва мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те с |
| S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си |
| све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, |
| у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може сваки помислити.< |
| чио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању |
| о наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наре |
| о. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за из |
| адржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си та |
| пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам чо |
| абрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће нај |
| том и добровољцима обишао турску војску требало је прилично времена, зато су остали морали да ч |
| ијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами д |
| .</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не тре |
| ад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се о |
| шку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у п |
| ого саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше |
| м одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде |
| и из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци |
| а још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лел |
| брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Бр |
| >Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> < |
| S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, н |
| собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако тре |
| тињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет год |
| каже Мицка, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана |
| им болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина |
| ела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који |
| ењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу |
| или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом мест |
| вих шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крила, јер се ис |
| а да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој бли |
| места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.< |
| гледаше Мицка сви укућани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце в |
| свукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са оста |
| еше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и |
| ош гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се |
| змију, која ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати њихова јуначка срца.</p> <p |
| моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p> |
| где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети |
| чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака указаше се четири велика медведа, који и даље |
| .</p> <p>Мицко леже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну |
| и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да |
| а.</p> <pb n="125" /> <p>После неколико тренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју бр |
| ! — викну кадија.</p> <p>После неколико тренутака пандур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кади |
| ешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S |
| ипута по вратима.</p> <p>После неколико тренутака изађе из куће један средовечан Арапин.</p> <p |
| , шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобр |
| ти своју драгану.</p> <p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p |
| молитву услишати, коју је пре неколико тренутака изговорио.</p> <p>И заиста, милост Господња н |
| ало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} |
| своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на своји |
| нога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколико тренутака трајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и |
| ре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаг |
| ранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свет |
| } Он је са неком зебњом очекивао сваког тренутка Мицков повратак и освету.{S} Он није могао да |
| јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толик |
| p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у |
| јући саму радост, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколи |
| јатаганом, који необично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола т |
| ко се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде |
| миле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороно |
| одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два бра |
| ен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на његову н |
| а.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган писну и она се сроза на под.< |
| о наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пишто |
| ртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да |
| ећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.< |
| кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p |
| ејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет |
| ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близин |
| плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му |
| зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу |
| ора од тавнице и посматрао је како лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му |
| а који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</ |
| ћи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не трепљаху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем очекиваху |
| насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачила је човек |
| м своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао |
| се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и п |
| јих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћ |
| грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично задрхта у том тр |
| бранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви |
| снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, д |
| својим јатаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S |
| ј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p> <p>— Станија?!...{S} Стан |
| с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицк |
| тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Т |
| кој.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понаш |
| а није могао ни име погодити.{S} Читаву трећину села заузимало је преко тридесет зграда, не рач |
| аде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> |
| не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар т |
| чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоз |
| ним вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му |
| ... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрч |
| оћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— |
| и на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар |
| рзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</ |
| , све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним метцима и то два се |
| Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у са |
| на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном т |
| о и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином |
| ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Каб |
| жђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог и |
| трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезн |
| и грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часлов |
| и шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њ |
| .{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: висок |
| p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</ |
| после своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буд |
| грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њи |
| другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме |
| цима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопљ |
| де неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би |
| еже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи и |
| г имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>С |
| <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити |
| друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> |
| зо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом |
| ше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се остали и |
| аним ходом морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом по |
| у онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева г |
| звади одмах новчаник и награди Мицка са тридесет златних лира.</p> <p>— Сад можете ићи, кривице |
| n="131" /> <p>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу о |
| такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — |
| е опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе опро |
| , а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка М |
| p>После овако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да на |
| p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добров |
| Читаву трећину села заузимало је преко тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за |
| ри растанку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за ј |
| руговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ бех |
| ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом врел |
| кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? |
| сни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Чим стиго |
| а предаваху и самоме пламену и тек онда тријумфоваху своју победу.</p> <p>Пустошећи тако они до |
| а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестано је клао Тур |
| у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светина да би в |
| ицко је са својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало |
| лед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору два |
| дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично нави |
| > <head>II.</head> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једн |
| ло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да |
| зад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и |
| ицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништво |
| најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији п |
| рови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време |
| пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек ов |
| у дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземнога мор |
| на о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али н |
| један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> <pb |
| рено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у |
| апске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина |
| p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нест |
| те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар с |
| е и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је |
| ли-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико тренутака иза |
| сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубњеви, свир |
| р-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И са |
| здама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора д |
| p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи в |
| и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дружином н |
| 024_N8" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете |
| гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви |
| е Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари прија |
| кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример кафеџија — |
| > <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље којим је обрасто из |
| p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у там |
| к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефенд |
| ко се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњај |
| своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак |
| гу испричао, и ништа је није могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p> |
| е се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млад |
| била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незна |
| наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb n="96" /> <p>— Но |
| продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S |
| ... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како ј |
| био из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, |
| пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топл |
| — Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли те |
| Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђ |
| продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју кра |
| знемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} |
| беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p> |
| p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне ре |
| изненада заустави силна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна о |
| Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може сваки помис |
| један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и |
| /p> <p>Сви су ћутали, управник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били п |
| <p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а шт |
| већ лукавством и преваром!...</p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети |
| шапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док и |
| а је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно |
| харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Маке |
| отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала |
| ва.</p> <p>Камила је у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> < |
| ом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p |
| дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицковом затвору.</p> <pb n="168" /> <p> |
| Творче! — тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</ |
| турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престајаше ни даље са |
| скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га уда |
| ну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хват |
| урише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у јед |
| упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! |
| лева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје ками |
| тражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беш |
| ли, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на из |
| ака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и па |
| Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те |
| мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ к |
| д би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине |
| ле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други с |
| се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учи |
| тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим |
| то одмах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, по |
| о, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем |
| е Африке са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Каји |
| стаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу под |
| јдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки начал |
| ивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове д |
| е већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћ |
| покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секул |
| а својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а о |
| већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уј |
| стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку мног |
| ђе његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у |
| о часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало |
| и извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одс |
| шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ови |
| Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређ |
| брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим траго |
| и у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо |
| да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то |
| мбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању с |
| евши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ов |
| > <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не пре |
| и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јунач |
| еши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо о |
| му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа б |
| оли, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица. |
| у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} |
| цка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни |
| дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном гра |
| , Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног |
| вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! |
| јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше поруч |
| дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до пон |
| узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видел |
| де он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакш |
| а од мартинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђа |
| беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах проду |
| у где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> |
| еговој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве |
| а наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено |
| а оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са С |
| оста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да |
| хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груд |
| есак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто пре |
| и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се |
| едно лепо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Ми |
| изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине његовој чети.</p> <pb n="50" /> |
| је која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће |
| p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S |
| , Перо, здраво! — отпоздрави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома о |
| аше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим |
| ле неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он |
| наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем |
| оликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обори масу наших синова!...{S} То је онај разбојник |
| атаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да |
| се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се све |
| ти самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лак |
| и, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да |
| Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p>— Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости дра |
| рању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Из |
| о седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети био је |
| анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну |
| о, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђ |
| , то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим. |
| де није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си т |
| ад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зи |
| одије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо |
| дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће М |
| ету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У |
| } Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаштво, позваше га |
| нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потај |
| шњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио нек |
| главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александр |
| ји је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше оп |
| мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морн |
| ранице између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих зем |
| агање одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за од |
| његово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све |
| ачким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше п |
| ђе у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пр |
| иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одм |
| евног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне |
| ко непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа об |
| а га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана |
| рце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи? |
| пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито п |
| у.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb |
| ружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, ко |
| ву на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљ |
| p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима.</p> |
| ешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељав |
| м ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно к |
| n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи противу којих се он борио |
| е напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помол |
| икад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S |
| ћи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... целу породицу... запалио кон |
| /p> <p>Јанко се сад одмах поче јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</ |
| суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисај |
| но камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чуднов |
| њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кроз њега |
| аци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу ст |
| шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних звукова опет наста нема тишина.</p> <p> |
| као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно |
| ворећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, кој |
| х, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’ |
| лаго мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Осве |
| заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да |
| > <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Стани |
| уби!...{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— |
| д тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му по |
| ници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да п |
| >— Харамбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само наше тужно мезимче!... |
| мо се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p> <pb n="179" /> < |
| .</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да се њи |
| дноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин .... тан тин. |
| у руку, сву крваву, отвори очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за уве |
| а тужно Михаило. — Избави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, |
| но шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Све се |
| p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из |
| и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом.{S} И пос |
| њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, |
| творише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су |
| ре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад |
| једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно запомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када га извук |
| и у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко |
| би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто |
| латиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!. |
| ју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у М |
| полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само |
| вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се п |
| не својих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, |
| твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје посл |
| абром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земљ |
| рзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле сл |
| кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и ина |
| гоше.</p> <p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Ка |
| а у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се вр |
| ке те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне случајеве из свога живота ме |
| мрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш н |
| орник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све што би јој овај затра |
| >У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добр |
| говима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући |
| ећ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, |
| ити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да |
| о то пријатељство није било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са П |
| вати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови пр |
| ко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душ |
| саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све што |
| ако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне њега обузе опет не |
| ричкој обали, Средоземнога мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и |
| да се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепој |
| о мало мирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! |
| p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко три |
| ад настаде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет. |
| ровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало |
| се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падах |
| е. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ре |
| сто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе се |
| Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Турке и |
| на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, |
| , но најзад их заустави огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се сад ј |
| х нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множин |
| турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војвод |
| да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава |
| потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако |
| ци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, они сад понеше са собом мртво тело свога војвод |
| да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{ |
| ве беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p> |
| ушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том |
| азе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над |
| ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један |
| <p>И бој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погиб |
| срео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње вре |
| његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо |
| рнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p> <p>Мицко је презирао А |
| су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседелаца.{S} Били су како мушки, тако и ж |
| Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељско зрно погоди га по сред г |
| ово учествовање у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сада и поклони.</p> <p>Са |
| долети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руск |
| јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у српско-турском рату — 1876. године, а том |
| вом жестином и обарајући плотунима масу Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад нас |
| о неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множин |
| аље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би |
| не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посматраше, како његова храбра дружина |
| множина, од неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша о |
| це к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко врем |
| Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару |
| ао преко исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата |
| настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Ми |
| приметивши оволику навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се ди |
| е могао услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекива |
| није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатови |
| >— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их |
| ци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури право ка своме конаку.</p> <p>Станија је |
| бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — говораше Милоје усплахирено.</p> <p>— Ха, зли |
| тупи у хан са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе |
| својој кући преко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претурах |
| ђану јатаганћину, облеће око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а п |
| ане својим јатаганом.{S} Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његови |
| старина Радоје на Петрињи око покланих Турака.{S} Пошто се тако мало порогушише око обезоружан |
| ани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, |
| оше најзад и на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа ј |
| усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га разм |
| след овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и |
| великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка |
| им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Ш |
| Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута |
| учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Ц |
| нином Мицкова мартинка, одмах појуре на Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшн |
| одине беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у |
| раше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове х |
| на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, |
| то они нападну и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим д |
| рог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онол |
| бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши о |
| Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и ј |
| дмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ух |
| им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, |
| хових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јуришали су тако Турци, с |
| реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, |
| > <p>Пошто Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело |
| г свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у |
| днички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племени |
| вима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он пре |
| највећом жестином напред, па обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад |
| упадајући често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одм |
| беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Македонију, добровољци беху са |
| сеци, као што рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Ко |
| другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово реч |
| ља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљајући тако добровољце он |
| овој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који |
| г пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} С |
| ко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опира |
| им се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и др |
| од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад |
| <p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи |
| дно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турпију између пукотина од влажног подрумског камења, М |
| нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља.</p> <pb n="46" /> < |
| а окружена варош са широким улицама.{S} Турска влада терала је највеће кривце у та афричка мест |
| Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.< |
| жју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће |
| ... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, не!... кажи ко |
| Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браи |
| ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бу |
| ицко, пак, после кратког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог д |
| пре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара |
| раницу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму к |
| ц дана заједнички четовали, упадајући у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад б |
| беху овде задржавали, упадајући често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко |
| чко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најз |
| е послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненад |
| силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовни |
| ан пут изненада заустави силна писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију с |
| У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег |
| а који се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да буд |
| једио валију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толик |
| зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је о |
| и јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио о |
| Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не за |
| он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро ј |
| ли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке", неки се договараху о нечем, неки се |
| ицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних |
| p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење. |
| ом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p> |
| брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском јез |
| >— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — о |
| Добро... добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</ |
| уном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Тур |
| а већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодостојници као и сам валија, који ће имати |
| лија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} Но најз |
| аферим!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, па извади одмах новчаник и награди Миц |
| p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче |
| а његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову ствар од турско |
| игну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким |
| је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицко љутито. </p> < |
| малаксала робујући по тешким тавницама турским.</p> <pb n="203" /> <p>Ове последње речи, као д |
| p>— А што? — упиташе присутне судије са турским чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто цел |
| ошто се јако насмејаше, заједно са оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страх |
| га брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад до |
| читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по много већу цену. |
| са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у изв |
| у загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог |
| да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у |
| авише са свију страна сами густи редови турских низама с напереним пушкама ка Мицку и његовој д |
| -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком |
| им он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турског |
| заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре. |
| ана и густе убојне редове од наоружаних турских низама он се страшно пренерази.{S} У први мах н |
| после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, које беше кадија послао бануше у Симин |
| , молим те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? уп |
| у Ћустендилу за четири стотине златних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и ве |
| ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицк |
| .{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом во |
| ћем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p |
| не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p>На четири дана после Мицковог д |
| сам знао за Мицка као највећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло |
| у Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p> |
| аде за онакво њихово пожртвовање против турског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места б |
| е Мицко са својом четом војевати против турског насиља, они му зато радо и помогоше при нападу |
| евино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће |
| новник, послат нарочито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хте |
| амену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Од |
| услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко х |
| ицка као једног од најопаснијих крвника турскога народа, као једног од најопаснијих својих <pb |
| не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му |
| чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно |
| ка Мелентије, и сувише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да им полов |
| мануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да ов |
| а ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али е |
| о у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за ова |
| м злом намером он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђе |
| овече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одговори, само с |
| /p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пусти овамо без |
| разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — |
| пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турц |
| војводама онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и ка |
| својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу браћу |
| а мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па н |
| о а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћуст |
| н само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули о |
| држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да |
| о са Мицком противу Турака још у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно б |
| вођама добровољачким јуначки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Бр |
| великом жестином нападоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена. |
| југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за |
| ако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико |
| ишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на самом поднож |
| ом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не забора |
| ше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у |
| је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је прилично времена, зато су оста |
| дмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних турс |
| шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... разбо |
| уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка".{S} Че |
| када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оруж |
| казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали пак његови другови, ма д |
| аче? </p> <p>— Невоља, харамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано л |
| речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} Турци!...{S} Све укућане повезали па само претурају по |
| оружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што м |
| ило?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта |
| заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење са својо |
| ећ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од |
| низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушк |
| Потера се безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још |
| куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но не прође мн |
| ху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена рањена стока |
| здати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!...</p> <p>— Како, како?!... на |
| </p> <p>— Цану... украдоше...</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом |
| очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} Турци!...{S} Све укућане повез |
| } Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је |
| о је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Буг |
| оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арапима |
| кобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину роб |
| већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на време виш |
| вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер-бег |
| љавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима |
| виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.< |
| са својим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ замо |
| идесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Тур |
| кала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата |
| /p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ |
| гове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његов |
| ји Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се уп |
| аше.</p> <p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бе |
| рсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да |
| ноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали с |
| <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани |
| војим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска |
| во дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле, пошто поведоше са собом и |
| ом грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се |
| сти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалим |
| међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шика |
| веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе ск |
| во мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцим |
| да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се |
| ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплашени Турци најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и |
| рије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и д |
| беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној |
| и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n |
| дао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, |
| три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду на грудим |
| Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше повући испред руске војске, а они што бе |
| где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> |
| вишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припр |
| оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са својим насиљима према там |
| /p> <p>Неколико часова јуришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог |
| ровукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они |
| Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше |
| та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} |
| по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неко |
| воје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава |
| } Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућ |
| на да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче |
| дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, ш |
| тотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Ми |
| о свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал |
| ног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину |
| јест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље падаху.{S} Многи изненађени и не потра |
| раг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално корачајући напред.</p> <p> |
| урци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши |
| у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И |
| Турке и нададоше најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшно ускомешаше.{S} Изненађени оволиком киш |
| м враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беш |
| н старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> < |
| почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јур |
| лис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му бех |
| а би својим костурима доцније послужила Турцима као успомена на сећање храброга харамбаше Мицка |
| ког одметника, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— |
| тај разбојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни сп |
| лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажн |
| атовања, после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и сво |
| устендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их ув |
| Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнц |
| е чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упути |
| >Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољ |
| познато још из заједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, |
| после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Њего |
| ратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и т |
| ком војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са својим добро |
| ајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, она се |
| ав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вил |
| Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим |
| се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну |
| срчан у заједничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије |
| његовом јуначком четничком ратовању са Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелост |
| — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође. |
| у и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко доша |
| нежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на пла |
| и! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они |
| ма, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплашени Турци најзад успеше, те се и |
| ренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску децу из наручј |
| а се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натр |
| аба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше још хладн |
| е да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.</p> <p> |
| почини толике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман |
| о било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту |
| одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, доб |
| својом дружином на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} |
| , бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јаг |
| ете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста с |
| ко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкови |
| на а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и к |
| ином, која чисто опија, хлађаше млађано турче, попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав |
| Турчин Каурину?! — одговори усплахирено Турче, чудећи се.</p> <p>— Турчин!...{S} Каурин!...{S} |
| — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прошло, хватајући се за н |
| нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она |
| усплахирено Турче, чудећи се.</p> <p>— Турчин!...{S} Каурин!...{S} Бре ћерата... ћерата! — цик |
| ма живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непрестаном |
| да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обич |
| едаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом и |
| гани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Рад |
| ским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана м |
| о, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још не |
| аженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло.{S} Он немилостиво рас |
| ом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше за неко време Куз |
| гли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста |
| p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загле |
| /p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Ме |
| ју и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху поле |
| ило вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај н |
| ме.</p> <p>— Ја нисам сам има још један Турчин — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> |
| дњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде |
| ијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица н |
| стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је б |
| >— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено Турче, чудећи с |
| дучко одело издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајд |
| родужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у |
| шив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>С |
| рши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стоја |
| одијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко зау |
| рах, и бригу његовом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом |
| атови и не поклањаху толику пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из ра |
| од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} |
| азио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са оволиком множином било би |
| к, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — |
| дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те га опе |
| на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином |
| !...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше |
| не да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није |
| S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> < |
| ао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдуч |
| вољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у |
| жњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма ш |
| ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој к |
| вао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано т |
| ју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план. |
| зних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изја |
| ајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да п |
| удо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам |
| мо један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> < |
| Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен |
| е било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурз |
| о нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицк |
| да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би |
| лазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам |
| ио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева ос |
| у, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју |
| , умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тре |
| његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и ње |
| вима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху |
| дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но уз |
| рљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— |
| p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигу |
| p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом бр |
| да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p |
| <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и изда |
| Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места и |
| и склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, кој |
| а и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бес |
| је могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању п |
| /p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда |
| је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љ |
| Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машише з |
| на први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опа |
| одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обг |
| ро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је сум |
| ту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ |
| е, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се кре |
| а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> |
| је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, |
| Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он |
| мах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медведа |
| е и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме |
| де да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милев |
| наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим бе |
| ју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S} Ово |
| p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и |
| намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} О |
| ећ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског насиља |
| дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, |
| о дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за по |
| ти на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стен |
| је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџ |
| ром се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пеште |
| у га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искре |
| жином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи чи |
| ину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни |
| у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он |
| S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и откри |
| p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху п |
| и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату о |
| ема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ х |
| конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из |
| а да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје дру |
| ин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што бли |
| ше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, |
| ве до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти |
| патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики |
| већом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потуж |
| највећим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и |
| } Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у |
| суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гл |
| с у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{ |
| а и своје дружине отровницу змију, која ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати |
| певајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати.</p> <p>Мицко их је посматрао, |
| бодно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је нагов |
| . али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар |
| задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе они, |
| ађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! |
| вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то |
| стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегс |
| има.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној |
| ара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{ |
| једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још |
| снике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем прове |
| авијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био |
| а понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> |
| ико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за св |
| ашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине ку |
| то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спа |
| д њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој чети.</p> < |
| дравивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један погл |
| служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> <p>То беше д |
| агане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружје |
| pb n="86" /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сас |
| врејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што |
| великодостојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових |
| ај брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеш |
| о и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, да |
| матрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицк |
| <p>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, мораћеш |
| их само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гара |
| еде радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефенди |
| ени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!... |
| >Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме см |
| омаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду |
| амнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то нач |
| на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш |
| Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао с |
| д ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, ве |
| паднутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <pb n="88" /> <p>После |
| и сложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> < |
| <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Ку |
| уде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина хр |
| д изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— М |
| пео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај п |
| ренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— |
| нцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо |
| живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и |
| иле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> < |
| о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе ку |
| ити.</p> <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше ве |
| амновања почеше тек ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Ми |
| ко је седео забринут, размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све |
| никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су |
| на)!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, |
| зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохв |
| ар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћ |
| уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> < |
| где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда |
| краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога |
| ласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово нев |
| хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није ба |
| у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће |
| у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се |
| ра и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, после онолик |
| она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његов |
| војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико ч |
| ного и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је |
| да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да |
| алуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпу |
| Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо д |
| па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар шт |
| гове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> < |
| ислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно от |
| ја изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди к |
| тар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> |
| е, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим д |
| камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p>Настаде опет тајац око |
| уташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и т |
| да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени ј |
| ити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! |
| питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} |
| воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога нада |
| ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећи |
| памо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост |
| ајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе |
| ни смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb n="176" /> |
| ожемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неки |
| одмора.</p> <p>— Заповедај сине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После к |
| гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скака |
| Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хо |
| могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и |
| <p>— Тако је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живе |
| Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшн |
| је му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за |
| </p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове посл |
| >— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу |
| ева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — |
| /p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче с |
| угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па и са |
| и ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је |
| рчин!...{S} Каурин!...{S} Бре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појур |
| у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ће |
| .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје |
| е, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане и врата |
| p> <p>— Турчин!...{S} Каурин!...{S} Бре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, б |
| невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а |
| ј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна м |
| тварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане |
| ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додиј |
| учинише и остали.{S} После непрестаног ћеретања и разговора сада настаде нема тишина.</p> <mil |
| има разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу један од његових |
| оду.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за |
| баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо |
| буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После овак |
| !... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Миш |
| ам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујући с |
| стадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра |
| <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и оде |
| о к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изговори |
| р га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> <p>— Идем, идем... пуштај!...{S} Освета! ви |
| 94" /> <p>— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 |
| Хајд, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало у |
| ох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што |
| били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе |
| док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Н |
| конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} |
| дије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их к |
| ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— |
| шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда |
| ћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезимче, зар и |
| а ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, |
| дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источн |
| ... педесет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше |
| и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изн |
| /p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> <p>— Отвар |
| луге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише! |
| /p> <p>— Оружани?!... педесет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се |
| на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. |
| сну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли |
| "> <head>I.</head> <p>— Камо селам бре, ћопек <ref target="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко к’о |
| инце!...</p> <pb n="100" /> <p>— Ах!... ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и н |
| ље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Та |
| о гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S |
| донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зор |
| ћу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће |
| тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви |
| >— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али ве |
| у тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p |
| е беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на мор |
| го а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, Стан |
| ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А |
| p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми |
| Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Је |
| Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу |
| ноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p |
| д будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p> < |
| е Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на |
| /> <p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да |
| за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама |
| <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p |
| .</p> <p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуни |
| ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p |
| .</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — ре |
| ђем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим |
| Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> < |
| слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Мил |
| рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да |
| >— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седн |
| је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени |
| } Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бог |
| <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде о |
| аш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу |
| стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, приста |
| жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако ј |
| да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је у |
| абраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко |
| Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> < |
| у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запоји |
| а са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој! |
| рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу |
| опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срц |
| гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> |
| на истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади. |
| једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту дец |
| све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде |
| е паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ух |
| велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући уз |
| жно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као ср |
| сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора |
| без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је бољ |
| есиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто тако!...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да |
| би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје |
| ђама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањ |
| са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p |
| /head> <p>Чим руско-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S |
| ко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који води за Кочан |
| јући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, |
| на, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим |
| еко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за изв |
| е решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружино |
| позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави |
| миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у нару |
| љу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са свој |
| чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} |
| јор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са св |
| донију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> |
| {S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског |
| ном право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који |
| ne unit="subSection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огран |
| стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за извесно време, проду |
| цко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, уверавајућ |
| ије хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напу |
| дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко вр |
| а Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сложно на |
| S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са ве |
| ко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали |
| ко, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо |
| ријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође |
| >Прошав овако срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада |
| ..{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш леп |
| м ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарско |
| ио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш |
| руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због кра |
| чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово |
| а.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да га |
| ле овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је |
| јим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то изнесу гр |
| .{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на захо |
| који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затра |
| г он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних турских лира и одм |
| Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник казамата трудио се свим силама да дока |
| гао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом затегнутошћу очекиваху <pb n="16 |
| , веома потребно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом између Мицка и |
| одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, громким гласом узвикну: — Ј |
| ругови моји, — настави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не с |
| ! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћу |
| ! — поче опет кадија изазват Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, ре |
| <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали су онај час када ћ |
| их па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспе |
| један, који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле |
| дним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше |
| га, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p |
| и по изразу њихових лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело на |
| о символ његових прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.< |
| верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће |
| њега и подај му ову мараму.{S} Мицко је ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у бол |
| опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се |
| да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројн |
| по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} |
| урци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.< |
| змакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка |
| ло од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборе |
| речитост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, |
| дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад о |
| ли после оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју |
| овања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом |
| е далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, налази се повеће |
| ивотињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бо |
| а, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</ |
| који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да |
| ах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три |
| ом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, ч |
| копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настав |
| исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту |
| о! — промуца старац, пољубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома заједљиво посматраху ово д |
| ода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. < |
| близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дру |
| хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху |
| олазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде. |
| ма да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја |
| ави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадил |
| >Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучк |
| аше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана, те да му п |
| како, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макн |
| а склоништа ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у с |
| е што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хла |
| кне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио |
| <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p |
| из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног из |
| е крвнике!...</p> <p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим дру |
| г издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, т |
| левином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих |
| а.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотун |
| "143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и т |
| радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> <p>Тако |
| а усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> карактера једн |
| попа из истога села, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи дру |
| емогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту |
| са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Ца |
| , када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и тол |
| p>Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала п |
| е и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би с |
| љавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од |
| p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој |
| {S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пал |
| ајзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима |
| јзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и с |
| високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> |
| урци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у највећој брзин |
| о месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно ч |
| д седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест |
| рашан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче, |
| еше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаш |
| купљати око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком на |
| и на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наре |
| цкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше м |
| нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бег |
| кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском св |
| тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, |
| ти. </note> <note xml:id="SRP19024_N5"> У кући су је тако звали од милости.</note> <note xml:id |
| тарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш |
| преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустендил.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за и |
| {S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав двор |
| еће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p> |
| странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко п |
| аса док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан |
| беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутку и Мицко напери на њега мартинку но на |
| тама које сваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвор |
| отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков повратак, она се најзад и уда |
| ицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крст |
| у но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима |
| еше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и |
| ом правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и је |
| међу залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ |
| оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито |
| је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџиј |
| Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико |
| 03" /> <p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом |
| аспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} |
| беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи бук |
| ских низама он се страшно пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима |
| о на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзн |
| кивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца ка |
| ци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те и |
| прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гуш |
| } Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овак |
| равница, покривена биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са |
| одмах појури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислима непрестано се превртаху оне речи „хиљ |
| .</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на ј |
| ов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— |
| у, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи пут идући непрестано његов |
| има, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Т |
| ху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они |
| е као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он |
| њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто у |
| је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болн |
| на бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним м |
| је беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га ма |
| унио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи п |
| ну беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању он некако закачи мало и Мицка те |
| рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах о |
| ша, налази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb |
| но, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а ку |
| арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једин |
| ом дружином улогори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког ју |
| урцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но как |
| </p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ни |
| ...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно т |
| на стварима у његовој милој отаџбини — у Македонији, на освету за овако срамно нанети му злочи |
| Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, с |
| камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, |
| , док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два |
| и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средозем |
| сен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад |
| име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, моле |
| џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сиг |
| јак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на нас.</p> <p>— |
| ="titlepage"> <p>Штампарија „НОВО ДОБА“ у Вуковару.</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <di |
| твује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се над |
| аше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па о |
| ави, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се по |
| мах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p> |
| ских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љ |
| ној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже св |
| ану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде |
| и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху прили |
| ..{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Ла |
| са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, |
| ш дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених с |
| прости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцв |
| огао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да и |
| обије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Кос |
| Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано |
| ивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одат |
| p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’ |
| светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно проду |
| храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али само свет |
| ног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао |
| p> <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну мал |
| ући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине |
| тражи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело |
| и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> |
| не као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они пла |
| еше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је |
| са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бај |
| телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Ср |
| иста када једном, после његовог бегства у планину, разговараше са својим комшијом — Милојком:</ |
| као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од |
| еру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> < |
| не скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова породице не бе |
| вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... |
| к плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би |
| то видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад |
| иној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... |
| истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео пов |
| аху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> |
| укло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први м |
| ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови |
| } Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође про |
| ересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао |
| једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо |
| илом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се он с |
| ујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад сил |
| морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опе |
| тара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> |
| тотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа т |
| ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио у |
| S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко на |
| цко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогу |
| <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Бог |
| могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко с |
| Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> |
| егових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то већ |
| се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када |
| </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу са |
| ? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— |
| могли приметити неколико мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих дру |
| имио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> |
| у.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике навале нао |
| једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, |
| беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху ве |
| цком и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} О |
| иховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута о |
| ог успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пуст |
| uote> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> <milest |
| ође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао |
| ђе ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник пози |
| на још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће С |
| — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... оч |
| } За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придруж |
| олику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — |
| раних <pb n="145" /> песковитих предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешч |
| ек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- б |
| , док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чим бе |
| ubSection" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче и |
| ајчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви вет |
| на да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина |
| тера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{ |
| жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на |
| еку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно |
| на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе |
| кој, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му је на сва |
| ику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} К |
| нија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Н |
| ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај т |
| та ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет с |
| риполис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско полуострво а ме |
| >Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години. |
| ка, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело в |
| е Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ |
| хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како |
| умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста од радости сјај у очима а |
| ечовек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако |
| ћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби |
| и! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајду |
| таве са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја |
| на сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — у Македонији, на освету за о |
| а, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша ч |
| на подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све |
| есет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао |
| донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снаж |
| ен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице |
| жину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојк |
| ном.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реш |
| рчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непрестаном путовању они најзад наиђоше и на повећу а |
| а га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу |
| како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ М |
| дмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, |
| ље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њ |
| аде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l |
| осле неколико дана од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му |
| у.</p> <p>После овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци управник тамнице беше |
| аиста.{S} После шестомесечног тамновања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би |
| после овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном |
| ањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подм |
| ", те једва спасе свог сина од заточења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> |
| заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове |
| и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше виш |
| а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан |
| е вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још |
| дите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је з |
| љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке игр |
| главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати |
| Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{ |
| кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} Очински се стар |
| појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна |
| } Многи изненађени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њ |
| и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на М |
| грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још г |
| ци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружин |
| очито за ову ствар од турског конзулата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасно |
| ором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од са |
| непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речима на овај гл |
| атовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за нек |
| настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога |
| де и <pb n="45" /> онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладно |
| Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Ју |
| <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више бесн |
| рба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи. |
| авно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре |
| својим јатаганом, који необично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, |
| еше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружи |
| о борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>С |
| бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} И |
| мало измицати унапред гледајући обојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> < |
| поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али- |
| лна љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S |
| <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са они |
| врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апса |
| а миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од о |
| сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, он |
| ежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, д |
| одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко х |
| а беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!. |
| аху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше од |
| ујући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматрајући А |
| а, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским влад |
| у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арап |
| тераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{ |
| прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:< |
| а и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S |
| се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил |
| лим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{ |
| пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дођ |
| освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити с |
| одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестин |
| горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дох |
| х, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неког ву |
| а им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — поми |
| танија?!... ја не знам! — муцаше Мехмед у највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско к |
| р су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови |
| ренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слоб |
| е позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растав |
| одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак конзул, опр |
| ском благодећу, проводили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крво |
| лне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>После овак |
| облеће око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и проб |
| границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму |
| <p>Прошав овако срећно Мицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сад |
| иђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше |
| ко већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p> <pb n |
| младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимч |
| е од пре неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, та |
| то и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и јед |
| !...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш л |
| >— Пријатељу! рече Мицко. — Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време |
| хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље уз |
| лабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. |
| и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у на |
| /p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момч |
| које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Т |
| о да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намер |
| осле свршеног рата са Турцима Коста оде у своје место рођења — у Малешево и тамо оста за неко в |
| Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише |
| он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је познат |
| своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају ника |
| рку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин вра |
| брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и јед |
| лучајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" пр |
| није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као |
| о година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! о |
| шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} К |
| ратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се прија |
| ико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, ве |
| м турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин |
| и спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, о |
| а њега наперени, он се на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Његови добровољци дон |
| -Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брат |
| сковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци |
| чета.</p> <p>После неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му зв |
| жи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се ма |
| Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. сти |
| оше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко в |
| пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овд |
| ше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, неп |
| јом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да |
| му за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Ло |
| усти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина |
| он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.< |
| дмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах п |
| о исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Ми |
| } Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли |
| .</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах на |
| е крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би |
| тпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> |
| нако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада дове |
| очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? ...{S} |
| ли се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</ |
| </p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из ла |
| апин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прик |
| рђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и |
| пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи свет |
| у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше |
| Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Ара |
| иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђ |
| пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Ср |
| пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако д |
| тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, о |
| му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер |
| понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се к |
| стивши се са капетаном, и наскоро стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он о |
| ети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти нис |
| p>Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад с |
| окри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>М |
| ад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу |
| лијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му жив |
| и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да би ч |
| време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хла |
| су ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта. |
| у.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумар |
| S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела ус |
| ицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином ис |
| и?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p> |
| алима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа т |
| ег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <p |
| ом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је |
| по казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд крстарила на све стране:{S} Мицка и његову друж |
| воздену полугу то једино оружје које је у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивај |
| аспара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је |
| очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из пр |
| одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!. |
| кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још |
| крви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу |
| ицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је го |
| <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак |
| .{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као з |
| до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све шт |
| књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </text> </TEI> |
| нуо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране вео |
| n="141" /> <p>Потпуно усамљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за |
| и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очеки |
| ама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох |
| ана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n= |
| еца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута г |
| /p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се |
| и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> |
| сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарс |
| за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, ал |
| , удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој пр |
| ао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити |
| у припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело. |
| ер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицк |
| pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука. |
| чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако за |
| p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над једним отвором кроз који би сун |
| Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p> <p>И отац и ма |
| у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста |
| дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног свог старог |
| ја је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно св |
| вративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, |
| ад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницам |
| о — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилеп |
| једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч д |
| едицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p> |
| препоручених писама на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и |
| а, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спр |
| и, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса |
| овио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Ба |
| справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео |
| ! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n=" |
| ви му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добр |
| па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — |
| г бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке |
| уци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помр |
| мо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и неп |
| би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и |
| фију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <re |
| ајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратк |
| преко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од |
| атког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у |
| реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од гра |
| одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> |
| ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и ј |
| убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> |
| вниковој умрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> |
| да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим правцем.</p> < |
| икога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно |
| вога војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но д |
| у.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу с |
| } Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „а |
| ико дана први пут примети живо створење у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги |
| на по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах |
| им истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју |
| јајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут шир |
| Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, |
| цко се спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко |
| о се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S |
| уљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} П |
| ну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са |
| урака беше завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму. |
| ео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом |
| рену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p |
| ољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано причање |
| одјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Каз |
| ну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту стропошта са предњег седишта позади у кола, у |
| д нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони |
| у светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повик |
| осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поме |
| > <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољ |
| дан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n |
| ена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако д |
| <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову ужасн |
| лима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпомагат |
| о у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више ј |
| и по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се св |
| мајстор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју им |
| ружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове по приватним к |
| ђама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше ум |
| рвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са св |
| — тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо мож |
| и један од млађих судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је ср |
| дужавали су они свој посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само ра |
| он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли |
| Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој др |
| ре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>Пос |
| стендил.{S} Из Ћустендила, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а |
| адијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.< |
| љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом бла |
| потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако исто као и он сам.</p> <p>Краљ Мил |
| та би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви погинуше, |
| о то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени, мој |
| треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, |
| био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе |
| уваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их к |
| лавама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служил |
| о Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ла |
| доше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да ба |
| ора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времен |
| } Турска влада терала је највеће кривце у та афричка места остављајући их на милост и немилост |
| ор и тиранин српски.{S} Српске породице у његовој околини беху пропиштале услед његовог разбојн |
| с посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ |
| пун радости па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад |
| </p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Ист |
| му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе н |
| дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад заповеднич |
| ри руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због к |
| > чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за о |
| се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше |
| опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпири |
| Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p |
| pb n="8" /> <p>Мелодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Гр |
| се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} |
| јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом момент |
| , осећајући саму радост, која обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p |
| пријатељство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружин |
| ође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би |
| андури одмах изведоше Кузмана и отераше у тамницу.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи |
| ни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову с |
| ак.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду јед |
| кивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није |
| <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али- |
| и и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и дру |
| ицу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Ту |
| овуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага.</p> |
| се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим бруј |
| ећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше јо |
| поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху с |
| чара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше п |
| аху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сна а као к |
| .</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, |
| де са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он ско |
| ише из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долаз |
| сова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, пок |
| и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне гр |
| авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од с |
| ом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу |
| а дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна з |
| Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отв |
| на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb n="70" /> <p>При овом нападу на |
| ђе са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се бех |
| и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова |
| х била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневног пут |
| почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико о |
| ављаху пороту.{S} Најзад се сви сложише у <pb n="123" /> томе: каквом ће казном казнити Мицка а |
| ом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поруч |
| .{S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} См |
| {S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непун |
| .{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турак |
| е као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза рушевина а после су с |
| по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} |
| трашна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен |
| дашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио н |
| ад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за и |
| ваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Б |
| има, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кад |
| к осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм з |
| ке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S |
| мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са |
| е жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине |
| <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Т |
| тране бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова |
| веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скоч |
| Мицко.</p> <p>И пред саму зору стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништв |
| {S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да |
| /p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано арапским сло |
| а пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помага |
| ам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једин |
| /p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена |
| љавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> < |
| <p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали |
| ше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачека |
| /p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престај |
| на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко је при |
| так.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први |
| иле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.< |
| у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и |
| пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, ул |
| е јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђе |
| аре!... </p> <p>На ове речи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо |
| и пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али прет |
| сто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипају |
| ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да б |
| то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па о |
| на на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би |
| био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> <p>Када |
| ије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и о |
| ви витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> <p> |
| од зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.< |
| села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек |
| коше из овог покоља, који сад завлада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за по |
| голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви |
| кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и ст |
| но обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, |
| брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и про |
| од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су ж |
| рали кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове п |
| е у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за његови |
| о тренутака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина |
| вотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док је год у њ |
| стаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који |
| агаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву с |
| ад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично за |
| га разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало |
| , само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим |
| /p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ов |
| ке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог п |
| и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах |
| икупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Миц |
| рци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викн |
| е жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он |
| <p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд |
| небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напре |
| за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину |
| ицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше |
| а!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш? |
| миле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојури |
| /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у знак њиховог растанк |
| непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци |
| ико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са |
| са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше |
| твој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису |
| овници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живот |
| S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се |
| и плотунима масу Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са о |
| p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле |
| ако је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војво |
| тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није мога |
| хватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цик |
| изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n= |
| о најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а так |
| се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село |
| и, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док |
| во дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде |
| хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!. |
| беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изаша |
| им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни оп |
| ан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>После неко |
| узману.{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бо |
| еши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине |
| xml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml:id="SRP1902 |
| ина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да |
| п Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски до |
| ма само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од гр |
| њи прилично одморише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настаја |
| како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натр |
| нту стропошта са предњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смеј |
| ћала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хо |
| праштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђ |
| <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прав |
| та у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на |
| ао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао |
| чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чистог и |
| тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а |
| ободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једн |
| мнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозничавиј |
| и да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа |
| хвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> |
| кедонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note |
| м стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови |
| ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како |
| а је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пан |
| би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да |
| их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко |
| ашина падала на њих па се слатко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас |
| не, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свег |
| оворе бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом |
| пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p |
| онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је од Зоре сазнао за ово ст |
| аганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, з |
| са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко меха |
| не покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да |
| аније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже ру |
| ре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна |
| е златних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто пр |
| су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или су |
| аде на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој |
| у ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добр |
| он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком. |
| је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од ми |
| ешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— В |
| једно одрастоше... заједно су увек ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не растављаху се никако, |
| ="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше |
| им гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хуриј |
| завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени пријатељима који бдијаху над њима.</ |
| ала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p> <pb n="51" /> <p>Већ у про |
| отпуно поверова у оне речи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ћ |
| ндија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ м |
| ски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала |
| ког одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко |
| ка, тога крвопију, који нама Турцима ни у поноћи неда мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — вик |
| т привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше узд |
| је овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сну неда мира?!...</p> <p>— |
| и није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије |
| их умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд и |
| не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо |
| рчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећ |
| пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад |
| говима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде |
| ији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, за |
| му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одм |
| идећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама |
| {S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, ко |
| у свим правцима размахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега им с |
| вши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испусти |
| ке радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно врем |
| оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изглад |
| највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.< |
| са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша о |
| аштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беш |
| је и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, |
| нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај на |
| лутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спољашности Краља М |
| то беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста |
| еб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — клица |
| пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и бр |
| > <p>Ове последње речи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на ор |
| <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо подруму, који беше |
| е јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква се може замислити само изме |
| зјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће |
| ! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их са |
| Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p |
| ро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</ |
| куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока |
| место да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе |
| p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управникових речи.{S} Изгледало му је као |
| се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде |
| га напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и |
| а својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1902 |
| елици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у |
| ве накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и |
| атаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јагње.</p> <p>Мицко с |
| врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и |
| } Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше прис |
| тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно |
| више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... п |
| а коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са д |
| Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је |
| учићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p |
| о да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови |
| попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> с |
| д кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном |
| нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пусте, у |
| уди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад |
| — Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} |
| чен и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више |
| з врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или ба |
| а, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} |
| е слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења |
| ачин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели. |
| </p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш |
| ри који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код с |
| ог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по њ |
| н, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> |
| ког тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека мо |
| да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше |
| пасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— |
| свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и |
| вори управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бац |
| е допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког |
| м храбром држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома ра |
| би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} О |
| дзорник тамнице.{S} Он се полако спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са бакл |
| д неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше |
| е.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазил |
| колико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен о |
| све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> < |
| на са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе |
| >— Саба најрула! — викнуше они, улазећи у собу.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Аларазола! — одговорише |
| Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... </p> <p |
| е може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако мо |
| Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да |
| у.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има |
| лог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Мил |
| х обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то се ов |
| ш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за к |
| загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати |
| сец дана заједнички четовали, упадајући у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад |
| ћ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или т |
| </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар |
| узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим пут |
| стрешио и закрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима по |
| ао о робовању своме са Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Дом |
| м се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго та |
| ах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — |
| <p>Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, |
| што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома ра |
| увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, |
| епријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{ |
| ило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући. |
| еко њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад |
| већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и ј |
| ах им принесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Два |
| м он једном и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га п |
| .</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управише свој ход право ка Кривој Пала |
| осле овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко |
| з Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Че |
| живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни |
| <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 становник |
| стрији и најспособнији за такав положај у тако огромној задрузи. </p> <pb n="89" /> <p>Ни сам М |
| овој кући опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано |
| поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузм |
| ци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану |
| д куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења одмах закла неколико мла |
| разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се мно |
| ви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хлад |
| де само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричк |
| и овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пиј |
| е и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и да |
| уго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут |
| а не загрози каква опасност, они се тек у Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана увидише Т |
| МИЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНО |
| е тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше старина Рад |
| веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила п |
| може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо т |
| млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ак |
| човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и трепет злотворима слободе. |
| у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p |
| ..{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да |
| сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господара сво |
| ратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, |
| p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну м |
| ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар б |
| јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га |
| оној подрумској помрчини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, п |
| е уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео вид |
| поче је сад обвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> |
| одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би пр |
| ах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитуј |
| а са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицк |
| ше све оне јаме, које је Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни к |
| , он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио свом |
| љив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати једа |
| ајвећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна |
| а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила своје вре |
| а Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху |
| исукавши јатаган и пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <pb n="13" |
| није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој |
| аволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно |
| <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада ни |
| н, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну о |
| едњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било иск |
| ј у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка не |
| јзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри |
| одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душманина кољући пон |
| тренутака пандур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.< |
| сле онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и |
| у.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".< |
| и. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два |
| и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред соб |
| шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских |
| Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео |
| олуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</ |
| — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебес!...{S} Млатарење |
| да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ с |
| >Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да |
| н, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у В |
| је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинским кланц |
| из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, ко |
| овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и н |
| дију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био ви |
| <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде велика грај |
| и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, к |
| безекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Си |
| ш исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{ |
| га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, ш |
| он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и |
| е пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и нико да га с |
| о од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде г |
| осле неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у |
| се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут п |
| учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило би |
| <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бун |
| вом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> < |
| снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног д |
| за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капи |
| сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше је |
| ко је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на |
| да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разгов |
| рте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше дес |
| еда као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свеж |
| фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, |
| Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> |
| итичких разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ то |
| ћи народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необич |
| дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и |
| нутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведош |
| аша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му по |
| — Отров да попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја ч |
| ао борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Јо |
| војим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошто најпре побију стражу, то изнесу |
| беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су т |
| светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n |
| баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакл |
| .{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} |
| } Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаш |
| ше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима |
| , јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, |
| ше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио к |
| <p>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— По |
| башом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању кроз Македониј |
| е више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита.. |
| у, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он са |
| ази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:id="SRP19024_N7"> Исти и |
| држа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави |
| робовима.</p> <p>Пошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надз |
| камиле и постави Мицка колико је могао у сенку његове камиле.</p> <p>Своју је камилу растовари |
| сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу |
| ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, свак |
| ство такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.< |
| Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом г |
| на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а |
| а!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били н |
| већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављ |
| к овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p>Потпуно усамљен Мицко |
| .{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо |
| у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и так |
| ре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као |
| ти ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га |
| још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врл |
| вале, коју беше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неком зебњом очекивао сваког трен |
| из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они |
| посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му |
| е земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, |
| на прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попу |
| ло светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три ода |
| се глас о смрти пророковој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затворо |
| они тело једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> |
| м траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан |
| де још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не |
| чај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. < |
| е како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} |
| е неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и после неколик |
| њихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али- |
| Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учес |
| прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих |
| са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Ту |
| n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и нес |
| урке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху наш |
| много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође |
| раше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше на |
| је могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арап |
| ља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за |
| са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пијанка и грајала |
| ом и једном потеже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.</p> <p |
| жег опирања пођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не б |
| свима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му |
| а начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у |
| намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински к |
| о раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ам |
| ави облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пу |
| , седећи непрестано посматраше презриво у пандуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па |
| станак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружино |
| кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца пос |
| !...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познај |
| амо Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахн |
| пустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и |
| уо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрс |
| узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... |
| ам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те о |
| ти да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу. |
| ико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p>Кузман је знао за Миц |
| млад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријат |
| т за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за и |
| исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не |
| х и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко |
| >Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у в |
| /p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не п |
| би.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше с |
| храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио |
| </p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред о |
| ом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Муста |
| д би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га |
| ар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на за |
| докнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних |
| х ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад н |
| баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. |
| есију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад |
| ла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Т |
| њака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био. |
| ронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог |
| , који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше зат |
| Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест своји |
| шу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, синко!... које добр |
| </p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да |
| а Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као бор |
| ља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у |
| он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу исп |
| верио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше с |
| пу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио |
| .</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху ј |
| } Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим |
| рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар |
| код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време |
| едну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они |
| м гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахивали су сад они у најве |
| ет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафан |
| крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, |
| ла би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, с |
| егове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то |
| чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Је |
| p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била цел |
| латарење и запомагање одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелен |
| неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова |
| ом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> |
| рнутог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше |
| турицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још |
| ајсретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она ј |
| само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се |
| се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке |
| оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беш |
| <p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина |
| дина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан |
| јати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете виш |
| х-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погледом п |
| поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>Опростивши се овога српс |
| мо мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а та |
| света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није са |
| м дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али- |
| ли и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца.</p> <p>Не |
| </p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај м |
| ке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше |
| дух у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као нек |
| сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и |
| — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким расположењем он се сутра-да |
| е.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана ве |
| .{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у |
| е, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одма |
| да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са |
| у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скрену пажњу сво |
| огледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале |
| велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се |
| о све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна |
| год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изглед |
| беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубо |
| ишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бе |
| наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако бесн |
| што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на сво |
| а ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли |
| можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје ками |
| а?!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим о |
| <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је не |
| p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p> |
| мамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави |
| , а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти |
| е страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>По |
| ознајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за |
| је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</ |
| љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган писну и она се сроза |
| односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околина вароши |
| ше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објаш |
| бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пу |
| најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао.{S} Одмах сад н |
| ајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше |
| разбијена.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било |
| последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим друг |
| ју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег |
| м месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци |
| ла над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељу |
| послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше |
| ну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су |
| и Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над својим мртвим мезимчетом. |
| ло у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте са Ламбром!... |
| пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје блажене часов |
| ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Р |
| онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња прем |
| кну очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је би |
| о да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве п |
| Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким веза |
| ле масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуц |
| рство више је било у почастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим прав |
| вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаш |
| нај турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си |
| азвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p |
| а нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце |
| рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином |
| трмени зијала једна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред о |
| е по један плотун из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљ |
| уђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке изречене пр |
| } Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гони |
| казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као такав имаће после сво |
| те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и мл |
| — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — место, |
| полис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако чес |
| рено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка за |
| м пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао |
| е беху овде задржавали, упадајући често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Миц |
| раво и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ |
| ачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта из |
| te xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Епископ у Жичкој епархији. </note> <note xml:id="SRP19024_N10"> |
| Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет. |
| свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које р |
| е.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно о |
| ео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! |
| заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколи |
| у имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веом |
| о падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицковога ста |
| коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управиш |
| овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чи |
| конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише нај |
| нуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Са |
| ви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово р |
| је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је |
| ко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији |
| <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог б |
| дом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико |
| За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! |
| д одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, о |
| {S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да ј |
| ом силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет се повра |
| ко начини, пропуштајући дневну светлост у оној подрумској помрчини, изгледаше им у први мах као |
| када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, З |
| Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’ |
| рмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало |
| есец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пу |
| реваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафте |
| од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и п |
| </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапск |
| ким касарнама.</p> <pb n="51" /> <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} М |
| да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и над |
| убав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> <pb n="36" /> <p>— Послушај ме, |
| м мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" / |
| часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вер |
| дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у је |
| а Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова у |
| p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они |
| дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пут |
| ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог ре |
| они похиташе <pb n="185" /> право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-М |
| стајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве б |
| дучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се на |
| се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Не |
| мбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, |
| тила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, |
| х станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, нас |
| љавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је |
| и напереним мартинкама, полако ступају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p> <pb n= |
| рђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако ди |
| е могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој живо |
| да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{ |
| одмах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Милану Стојићевићу...<ref target="#SRP19024_N7" |
| еколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војв |
| м, који необично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! |
| без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док с |
| уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је |
| о тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обес |
| Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста |
| аљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали п |
| ицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> <pb n="59" /> <p>— Здраво, Перо, здраво! |
| ши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када б |
| и ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим |
| </p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само да пусти д |
| громна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као по |
| а ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче |
| ви Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао |
| а својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски и |
| обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена ками |
| кну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане |
| етао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он проведе овде неколико месеци.</p> |
| ном у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да |
| у даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, т |
| а овако несносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколик |
| >Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више |
| е ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толи |
| абра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div type= |
| ке птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, те сад радосно извијаху своје умилне песмице |
| </p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радо |
| у они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или |
| пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите о |
| > <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p |
| вом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борба |
| ћара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху на „хара |
| , те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар |
| површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и у |
| чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Миц |
| в Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам М |
| коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ак |
| му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила |
| аде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено пом |
| ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обна |
| много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ресена. |
| <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од не |
| n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Та |
| вог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних турских лира и о |
| ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход п |
| тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше као да се небо |
| облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непрегледној пус |
| устављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивање нове потер |
| нимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скри |
| вари те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав |
| озне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био т |
| стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо ус |
| ужином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је о |
| ати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.< |
| д надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Та |
| рође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није им кра |
| енутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрм |
| ји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим дру |
| мах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они |
| е.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, |
| >Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита с |
| напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт |
| јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упи |
| .{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но овакав разговор није би |
| но дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{S} Зар једно а |
| .{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> |
| ски кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — хар |
| уше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле ма |
| и опет не признајеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бе |
| ах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка |
| же те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те пр |
| целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за |
| дговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то |
| у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло су |
| ендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Нек |
| већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обо |
| , као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арап |
| стина, било је од њега и много старијих у кући, но он се између свију истицаше као најбистрији |
| е само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудн |
| е такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо. |
| свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изоб |
| његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка у |
| која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} |
| — Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p |
| у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код он |
| д неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Т |
| има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене н |
| г никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који |
| пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногра |
| ју кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:< |
| чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаш |
| де, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно |
| е наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин |
| преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о х |
| то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — прав |
| и само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђо |
| о, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у ж |
| ва Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у |
| роведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за |
| </p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди |
| ахотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста |
| тност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља д |
| чи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно |
| нутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обази |
| ио заједно са Мицком противу Турака још у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом |
| ари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше поре |
| време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио о |
| цко са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им с |
| са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па |
| цко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а д |
| крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни стан |
| љ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди ва |
| све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема |
| са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих варош |
| и мејдан подијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана |
| > <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година |
| /l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточн |
| унава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам М |
| авати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све са |
| стакленцетом уља.</p> <pb n="46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и |
| лично разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бог |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија |
| d="SRP19024_C1.3"> <head>III.</head> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, |
| а и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз маглу од песка неку чет |
| ађен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат |
| тове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од панд |
| нај, реци, па одмах иди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војвод |
| а од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толи |
| ђе воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је |
| ило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлић |
| ењем почели прилазити странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Т |
| врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене о |
| ли-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим |
| ама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грм |
| е неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устана |
| даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме |
| та и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S |
| е са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша М |
| е — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је |
| у да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим |
| ер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа ве |
| ође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и на |
| вораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} |
| ва и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их |
| посао, ни речи нису прословили.</p> <p>У једанпут узвикну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени с |
| ако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Ш |
| њи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију |
| валити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а |
| апта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже. |
| ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, ко |
| ди после оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев |
| зином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старо |
| ући богато његово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зва |
| , то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отро |
| када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клат |
| ца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но |
| у радозналост попне се на стену.</p> <p>У једном крају испод једног великог камена опазио је зм |
| Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика ту |
| ци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двад |
| ко крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешки |
| и, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији |
| ши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде о |
| Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешт |
| лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S |
| у на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан |
| <p>— Кога?!... шта?!... казуј! — питаше убезекнуто Сима, преплашен Кузмановим речима.</p> <p>— |
| одговорише им укућани, посматрајући их убезекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p |
| Јесте, ефендија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно запомагаше |
| S} То је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите |
| r" xml:id="SRP19024_C2.4"> <head> Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head |
| збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над с |
| тиранишу над српским племенима и мучки убијају њихове најмилије сроднике, па им и то није дост |
| са својом четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или су |
| ријатељима, са једном гвозденом полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осв |
| у погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — |
| .{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није сме |
| да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа доче |
| дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, |
| гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила |
| наги, сем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После дово |
| лим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душманина кољући поново онога, који би давао ј |
| ш добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} Посл |
| почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>П |
| с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врл |
| ни ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p |
| /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу ж |
| пита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, |
| о, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, уп |
| рашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?...</p> |
| лануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но |
| ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћ |
| брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што |
| е био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре ре |
| Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви |
| ка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — ци |
| менусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, |
| ћег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше з |
| {S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, |
| говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у |
| ора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела |
| , ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је |
| .</p> <p>И заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месец дана |
| Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине |
| ио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевин |
| ред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — рече један од |
| јући за харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викн |
| говог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша |
| д озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи |
| ејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Ми |
| езана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах од |
| страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет |
| оји већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.< |
| размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна звека љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, за |
| о би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb |
| нима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових н |
| а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наоружаних турских низама он се страшн |
| улкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулка |
| са, два широка кожна реденика са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, |
| ло кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а јед |
| ви.</p> <pb n="9" /> <p>Покољ.... звека убојних јатагана... јаук и запомагање... све то параше |
| ци.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепс |
| , да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још ј |
| су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи виде |
| љаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекн |
| овог магацина. </p> <p>После напорног и убрзаног марша од неколико часова војска их сустиже баш |
| мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушка |
| ицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p> |
| амог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </div> <pb n="111" /> <div t |
| ачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, је |
| која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога |
| очи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ |
| оћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова пор |
| прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S} Много је ср |
| Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време |
| проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се |
| аху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак узда |
| роба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не м |
| </p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али |
| ина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах |
| био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових |
| мнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако по |
| b n="109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било |
| ...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте |
| ега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</ |
| вао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{ |
| је смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике тв |
| е.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И |
| м даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— До |
| лог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде |
| ажени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек почео је сумњати у истинитост управникових речи.{S |
| дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би с |
| p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Ми |
| лева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе |
| иту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p |
| , да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— К |
| ледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано п |
| могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима |
| ... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се глас |
| зили су на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ов |
| е жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли |
| не).{S} Заједно одрастоше... заједно су увек ишли у поље... заједно свуда!...{S} Не растављаху |
| га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост било врелим зр |
| осподар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатага |
| а и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S |
| к, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађа |
| ндила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутр |
| да храбрила — тепала му је најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном расположењу свију |
| Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било. |
| јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре н |
| о.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p |
| ћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже |
| /p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен |
| још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само зару |
| еба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </ |
| и ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хај |
| ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах |
| кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она |
| ли овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb n="85" /> |
| цко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ з |
| на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу пове |
| ској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и при |
| што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је |
| жи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="subSect |
| а камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Н |
| </p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста за |
| е одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин |
| д варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> |
| о јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <milestone unit="sub |
| ка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заје |
| су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исукани |
| није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва |
| еселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај В |
| ољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његових другова и |
| а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у спр |
| о плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако некол |
| он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што није могао пропустити а да у сва |
| велико његово изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатит |
| Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим |
| о живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде |
| са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимиров |
| Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он с |
| ко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек |
| олико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одма |
| она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош |
| Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу |
| пин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када је |
| и ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} За |
| љу задржаше.</p> <p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији |
| помагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама. |
| н све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а |
| планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка |
| та Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је |
| се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но ср |
| .{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину п |
| стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад |
| у, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад запо |
| ене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кол |
| ло, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана сп |
| ко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је годи |
| !...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} |
| сматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тр |
| и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружино |
| о леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> |
| а престала, која не потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист |
| збуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше |
| ише и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарум |
| што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено |
| е прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и још јед |
| а сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досет |
| } Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој прилици онако ист |
| а ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка |
| и други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху |
| а, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пуних п |
| у једну скривену одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, |
| > <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради |
| поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он њихов зет не може никако ни бити, к |
| одили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као пример јуна |
| сти.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга з |
| цко пође, после онако сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши |
| да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата.. |
| макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Оста |
| ању на Мицков повратак, она се најзад и удаде и то за једног кројача, који се из Софије беше ст |
| и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге ник |
| ваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да просп |
| к је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних |
| свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је уве |
| ра.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, |
| Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је зна |
| осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицко на на ово н |
| лазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> |
| вајући снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од народа свог за к |
| S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуц |
| аху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч |
| во дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико |
| вором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" /> јеца |
| одужег разговора са начелником Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другов |
| са, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђу |
| ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота по |
| итај пријатељу! — викну очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Б |
| д скиде мартинку с рамена и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад бр |
| Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било |
| одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исече |
| за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они с |
| ако немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог пута и појуре |
| ре! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по х |
| и од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p |
| плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с м |
| ар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по з |
| атницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико т |
| осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викн |
| и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било |
| и и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, во |
| па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у силно смејање.</p> <p>— Море, нисам ја |
| тварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дош |
| е помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах |
| жује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, ча |
| ине, јер је очима својим видео како под ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p |
| реме пролази.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље |
| наче нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно зак |
| да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а |
| да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о он |
| дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је |
| не, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање |
| ада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он |
| n="53" /> је он често правио посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнае |
| од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који се заједно са М |
| осле свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши јој последње речи њенога мужа.{S} О |
| >Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах пос |
| есту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедон |
| свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бог |
| <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, сам |
| врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији |
| увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да н |
| , потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" |
| иђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао |
| баша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> |
| дао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у |
| ! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо то |
| једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада |
| ђе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружј |
| турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан |
| јно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у дру |
| ља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? .. |
| е, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицк |
| Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> г |
| гум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>И |
| ну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћ |
| и Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није |
| ли у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет |
| оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах мо |
| ко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки с |
| у Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајр |
| добри и Мити кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер мом |
| аква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од к |
| утин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи |
| </p> <p>После неколико тренутака пандур уђе понова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак |
| це.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог предговора |
| еху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванис |
| p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти |
| у затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче невино, — рече кадија са пог |
| ва лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну к |
| ури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у кадијину собу и понизно прошапута:</p> <p>— Једно |
| у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јак |
| а — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми м |
| је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} |
| увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и |
| нији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезај |
| да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко |
| ело. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега п |
| се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше |
| толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљ |
| ожемо на миру поразговарати.</p> <p>Они уђоше у једну повећу лепо намештену собу.</p> <p>Мицко |
| тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У |
| оружјем — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и стадоше на д |
| и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше с |
| ља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Миц |
| .{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко |
| и су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у со |
| говори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура!...{S} Разум |
| о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ н |
| нако заморени и потпуно сустали од пута уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у |
| ест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од правог Мицковог |
| {S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сад |
| Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пу |
| товању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло путов |
| месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше |
| рече један од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки |
| е тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би с |
| нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— |
| жи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет вра |
| т беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — п |
| овеку морало растужити посматрајући ову ужасну катакомбу, која служаше ондашњим властима за мес |
| е потраја ни по сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као д |
| <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела кроз |
| ла док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</ |
| <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене поро |
| ави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажели |
| убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно |
| мислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и св |
| ад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</p> <p>У истом с |
| /p> <p>Зора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не |
| отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на |
| је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао ј |
| леидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </note> <note xml:id="SRP19024_N5"> У кући су |
| те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути св |
| ривим узаним и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се |
| ојом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, |
| ородица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих же |
| е скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљак |
| рсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе |
| полако извуче из лагума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и |
| ји се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељско зрно пог |
| ису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — та |
| то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придружи се осталим во |
| д чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхте |
| до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим |
| Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведош |
| и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опор |
| у оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехотице своју десну руку преко њег |
| оме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељски поздрав надовезиваху и по које питање та |
| вежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костино |
| у сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их н |
| тупати ка конаку, кријући се непрестано уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, ко |
| више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиж |
| би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, на |
| Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренутак п |
| у.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађивале узаврелу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.< |
| амо још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, |
| ше весник, који је хитро односио њихове узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет ње |
| се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царски дру |
| живљаје из младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат. |
| чној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрак |
| ру.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и че |
| евна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред ов |
| хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти проша |
| <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа |
| о.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни |
| а харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у посл |
| ко истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није мо |
| , јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад они на казну од Мицк |
| рака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плов |
| избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и |
| едати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да по |
| .{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах |
| дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гл |
| а па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сус |
| ицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они |
| >Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет |
| ље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стиго |
| о ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе |
| реме тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} |
| иле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност ови |
| ио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Ба |
| у изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да г |
| едан човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, платио исп |
| уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узв |
| S} Одмах полетеше, у највећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљуб |
| том уља.</p> <pb n="46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко |
| и да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи |
| а, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао на Мицка, сваки је само |
| што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да |
| и да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје и пламену љубав није могло овом прили |
| ј дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, после вел |
| о, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престравље |
| дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је |
| за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о с |
| за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз ода |
| <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда |
| уз-оглуј! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицко љутито. </p> <p>Као крвожедни тигар потрч |
| а мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непоз |
| ано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријат |
| >— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се снажно из њихових гра |
| S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на кућњем |
| /p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, т |
| е.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шал |
| и морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Зора, зар ме не познајеш |
| т просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! — |
| ања, чисто заповедајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!. |
| ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху |
| речи нису прословили.</p> <p>У једанпут узвикну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени смо!</p> <p> |
| дише Мицка из снова и прибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, |
| паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сне |
| зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узавре |
| ест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и прибирајући снагу узв |
| а живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима, неки |
| изабраше једно лепо местанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадо |
| руги турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} Но најзад на онаку претњу рускога конзула |
| бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово |
| ! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p> <pb n= |
| у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и б |
| рости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само вр |
| ко оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p> |
| следњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тре |
| две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника |
| .</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега год |
| ни смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље којим је |
| ода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју |
| {S} Станимир је ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи как |
| хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику на |
| а и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као вил |
| ху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком удар |
| Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако |
| пуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи |
| несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</ |
| и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и в |
| адне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне |
| војом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго |
| , па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свиј |
| доније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склоништ |
| ог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> |
| на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе |
| Тако треба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао у |
| кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то уч |
| Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док |
| овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — |
| цка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, ос |
| евалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <mile |
| у заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали |
| емо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле и пођоше.</p> <pb n="197" /> <p>С |
| -Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријат |
| камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцим |
| да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пустињу, прво |
| <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог места јер су знали |
| убимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он |
| и мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше |
| а „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах |
| етне на Мицкову камилу, па онда обојица узјашише на камилу и продужише путовање.</p> <pb n="198 |
| м по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, |
| да ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматра |
| ни нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође много |
| </p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио |
| м „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележи |
| м рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим |
| се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код |
| не треба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба! |
| и Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, |
| оже он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> |
| одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са ово |
| авине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке |
| оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и осталих доб |
| кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови на |
| ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулос |
| етара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} К |
| ине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записни |
| тебе! — одговори одмах Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти |
| /p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих нас |
| а овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је |
| е последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе вратима |
| </p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к врат |
| p> <p>Много су они премишљали из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали |
| ијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук |
| се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он засп |
| што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отво |
| мо расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури з |
| нима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно |
| војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ б |
| ставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарско |
| љачку дружину, саставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким одредом пођу |
| рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После свршеног рата са |
| мети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће |
| нар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мал |
| о да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не |
| последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лак |
| о оволике твоје милости, коју си ми сад указао!...</p> <p>Сад опет наста код свију првашње расп |
| страшна рика.{S} На неколико тренутака указаше се четири велика медведа, који и даље силно рич |
| а магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше неколико њих на камилама од оних истих Мицкових |
| м а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све човек н |
| ао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на други предмет који би био |
| е појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p |
| пет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не зас |
| и он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!...</p> <p>— Куд |
| стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са г |
| о хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по |
| је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време |
| ош гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао |
| већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{ |
| лни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше...</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стев |
| тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде д |
| да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p |
| извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — уз |
| које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено улазећи св |
| штом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Све |
| с.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у ланцима, и пође заједно |
| стомесечног тамновања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирн |
| и све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дуг |
| рци... пуна кућа...{S} Турци!...{S} Све укућане повезали па само претурају по кући!...{S} Бог — |
| јест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли |
| брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — уп |
| буњени и преплашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.< |
| м друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени |
| екуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништ |
| 32" /> <p>— ’Аларазола! — одговорише им укућани, посматрајући их убезекнуто, са неким грозничав |
| но приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а |
| они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упутише се право опет своме пријатељу који |
| зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији |
| цама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, |
| зила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> |
| илао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да с |
| времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад г |
| т поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама |
| .</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, улазећи у собу.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Аларазола! — од |
| лицаше веома радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара |
| ко изложим његово детињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалек |
| радосно Сима, тапшући Кузмана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... |
| врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="185" /> право улазу у лагум, |
| оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци д |
| у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину ме |
| о, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икак |
| лазио они похиташе <pb n="185" /> право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— |
| воме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у бли |
| олим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, д |
| Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријатељске редове све до самог свршет |
| ом ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} |
| вши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улет |
| тином и обарајући плотунима масу Турака улетеше смело и у саме њихове редове.{S} Сад настаде гр |
| теше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ |
| у дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у сам |
| вивши момка недирнутог.</p> <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се м |
| о је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скоч |
| он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — в |
| ко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, ш |
| са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу један од његових слугу преплашен и викну:< |
| ега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> < |
| колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101 |
| <p>Сад кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> <p>— Напуни луле ду |
| а хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере |
| урзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Турска влада терала је највеће кривце у та |
| а вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин, онде |
| ла, по кривим узаним и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове |
| >И они се кренуше неким узаним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну ве |
| са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутр |
| </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа била |
| } То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— |
| е.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав нак |
| де да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити |
| естанце на једној узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, о |
| правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ’ планинским кланцима на планини Ниџеру.< |
| пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села — у равници, да би се и он ма |
| ху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на самом подножју планинском.{S} Ово се нар |
| својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинским кланцима Ниџера, зато сад ум |
| и нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног напада.{S} |
| p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали да |
| и повећу турпију са једним стакленцетом уља.</p> <pb n="46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо |
| слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије уље и турпију између пукотина од влажног подрумског кам |
| м узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гв |
| осматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсн |
| дају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Миц |
| ог оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко у |
| } Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са својим кам |
| ада кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши |
| Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући |
| ајвећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначк |
| и иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним |
| жати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после због т |
| беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>М |
| а како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално корачајући |
| Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар |
| Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема к |
| Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту обор |
| његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а |
| капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и |
| јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћ |
| че развијати јунаштво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из живот |
| ђ’ планинским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где |
| се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.< |
| авладала нека тајанствена суморност.{S} Умилна песма многобројних птичица престала је.{S} Место |
| .</p> <p>Сад забрујаше на стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздраганих срца младих |
| да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n=" |
| природи, те сад радосно извијаху своје умилне песмице, лепршајући по оном росном лишћу од дрве |
| ветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи од |
| х дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје |
| о она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама о |
| p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш |
| ојство или најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови |
| убоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше |
| адошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њи |
| е одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад осет |
| сле онаке слободе и <pb n="45" /> онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у м |
| ше но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем толико, да надзорник мораде пристати на њену |
| би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад она |
| којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је по |
| и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</p> <p>Ранђија загрлила Кузмана, па |
| <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да ј |
| но небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди исто |
| Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p |
| кога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље вер |
| тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, је |
| егови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе |
| држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа н |
| претњу рускога конзула морадоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и прису |
| м и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, они |
| колико часова Зора се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицк |
| . какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћи |
| ше у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помислити да |
| Крв му се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ моли |
| То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу св |
| су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Ал |
| иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сељаци сва |
| зу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољу |
| здрављања и одговарања.</p> <p>— Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својо |
| е му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> |
| аху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> <p>— Ја |
| Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то р |
| у да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа ход |
| готворно, утицаше на његово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и бра |
| Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стић |
| што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва м |
| овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако по |
| <p>Пошто се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> |
| ицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису зн |
| чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да |
| Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па |
| ости који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили |
| ј врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се изб |
| еши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима б |
| .</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну |
| роши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је |
| ицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи |
| ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вра |
| .{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— Мор |
| f target="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу |
| наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћет |
| </p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми ј |
| Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— |
| и бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше п |
| мновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то |
| ко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је те |
| ш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка |
| то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само |
| да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— |
| и!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело д |
| м рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци о |
| је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим |
| <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, б |
| мог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.< |
| ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше усп |
| Мицко га уби!...{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.< |
| — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, синко, тако! — уп |
| цко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене |
| је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајско |
| по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с |
| ароши.</p> <p>По заповести управниковој умрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све |
| епка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лађа ве |
| p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да је ефенди |
| зговору разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апс |
| S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је |
| и са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, до |
| до одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стеван |
| дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко |
| ака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још ве |
| д и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као кака |
| p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обојица у једном правцу, изгледаше ка |
| и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад |
| ом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино |
| нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p>На четири дана после |
| цко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући |
| p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} |
| пет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет ће |
| ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код села Крстца |
| јом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не |
| ова, што запали онолико наших села, што уништи онолико наших људи и толику царску војску!...{S} |
| на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и оствар |
| то већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколико хиљада, н |
| само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени т |
| Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90" /> зид, |
| ом богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако воле |
| ти да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Ка |
| аре сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у |
| p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 становника. |
| ом уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су одмах могли приметити неколико мрачних одаја |
| о са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у собу један |
| ушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху и неједнаки тапат, |
| обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се |
| о да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћуст |
| вено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађо |
| анке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и б |
| оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чу |
| д читав месец дана заједнички четовали, упадајући у турска села и правећи грозне покоље од Тура |
| Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се |
| ам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да с |
| релази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и |
| <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан и одмах приђе још б |
| .</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— |
| а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, баци |
| о куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Миц |
| попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — р |
| пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ |
| ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво су |
| ма војводина мартинка не хте упалити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке н |
| капетане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не пр |
| ај ме!...</p> <p>— Тако, синко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш бољ |
| </p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и дока |
| ског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... тако је! — од |
| пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знај |
| о не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, ма д |
| p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном |
| ије решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све д |
| аш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, |
| рат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш поз |
| !“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не тр |
| Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада |
| мартинку но на његову несрећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде |
| <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упалити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше |
| ко беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Ве |
| ну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад вид |
| сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</ |
| ту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју др |
| ким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око |
| ше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, |
| но мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или тр |
| и већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодиј |
| х па ћути к’о заливен.{S} Одвезао ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско з |
| ’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет |
| што је зора зарудила.{S} После великог упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сјајне куг |
| могавши их све разгрнути леже преко њих упирући поглед к небу ка престолу, јединог спаситеља св |
| >И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у мо |
| ба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.< |
| ија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чи |
| м на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку |
| д очима!</p> <pb n="117" /> <p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвар |
| м!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.< |
| чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово |
| де, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — одговори м |
| ком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана уби |
| дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ |
| рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефендија! |
| такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb n="96" /> <p>— Новаца? ... |
| </p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — |
| Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> |
| <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији |
| души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија ј |
| м.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из |
| у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. </p> <p>— Нишчо |
| се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ћ |
| зазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој к |
| /p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни упр |
| p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше |
| <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Ламбра.</p> <p>— |
| и. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефе |
| е скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бег |
| те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди ув |
| .</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам би |
| p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака |
| </p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело исл |
| е за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узр |
| л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јун |
| о!... које добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, |
| џија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће |
| ели жива човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— |
| ши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Та |
| е.</p> <pb n="57" /> <p>— Који, који? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико |
| ри мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са |
| неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутне судије са турским чиновником, чудећи с |
| /p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} С |
| сто <pb n="62" /> и Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике навале наоружаних људи |
| иди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — |
| <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши јој последње речи њен |
| етак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који се за |
| ло и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицк |
| у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељем час са другим |
| што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога х |
| кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако |
| цко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пр |
| На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав која се развија полако п |
| ко би се могли што боље поразговарати и упознати са овим човеком, који им за неко време изгледа |
| грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред ова |
| е била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад |
| била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневног путов |
| не.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их |
| ме, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част — св |
| де у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљ |
| на а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву |
| Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај н |
| ка тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, |
| а, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице управите поглед мало северније, а ви одмах видите горос |
| х, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој чети.</p> <p>— |
| ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!.. |
| оше границу.{S} Ушавши у Македонију они управише свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Станимир |
| .</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта |
| аморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њихов |
| стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и ом |
| н клече са запетом мартинком а погледом управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбрижно примиц |
| момче невино, — рече кадија са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S |
| ева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник казамата трудио се свим силама да докаже ефенд |
| на време су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их је често обилазио, изгледаше му и су |
| од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> < |
| ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за |
| новања у „Зандану" од пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, |
| <p>После неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гл |
| оше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умр |
| весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек |
| ао и увек почео је сумњати у истинитост управникових речи.{S} Изгледало му је као да је та ства |
| х управнику вароши.</p> <p>По заповести управниковој умрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и |
| д глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пош |
| је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.</p> <p>По заповести управниковој умрл |
| ста остављајући их на милост и немилост управницима појединих вароши.</p> <p>Тавнице за оваке о |
| S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило би мало већи простор у тавници |
| био је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храбро |
| ед затвори у једној пространој тамници, управо подруму, који беше нарочито намењен за разбојник |
| наста код свију првашње расположење.{S} Управо сад беху још много расположенији, но што беху он |
| није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она |
| ку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да |
| /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наред |
| се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера, те напусти своју домовину — Македонију |
| друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућег му |
| а Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао. |
| ашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог суко |
| од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, |
| а! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — |
| же.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десе |
| лата приграби.</p> <p>Многе је породице упропастио он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе |
| м отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима |
| ада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у |
| дучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не ос |
| у својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути |
| Мицко са сведоцима, изишав из суднице, упути се право ка Мамутовој кафани. </p> </div> <pb n=" |
| д ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Ара |
| ме, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, |
| ит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североистоку, пређе преко реке Олте и после не |
| најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима |
| од мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су и |
| да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не |
| отуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружи |
| урук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-к |
| >Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу |
| у тихом сну, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли |
| } Опростивши се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S |
| ни пешчани облаци, то се сад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне прати |
| беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му |
| p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} О |
| >И они се као тигрови, кад на лов пођу, упутише у пустињу заклањајући се прво иза рушевина а по |
| тише са домаћином и осталим укућанима и упутише се право опет своме пријатељу који је становао |
| ње зраке!...</p> <p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p |
| и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима |
| роламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша!... живео наш војвод |
| дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и |
| ности за овако срећно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арап |
| а виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да у |
| ој несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у |
| и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата посл |
| аужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре |
| ама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао д |
| па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мириш |
| плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све ж |
| е бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланцима далеко |
| вог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „ |
| ле су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отв |
| Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долаз |
| натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз |
| у, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и |
| тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једно |
| е на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посмат |
| јвећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ дал |
| товарених са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{ |
| .</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да |
| а умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у м |
| каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре шт |
| свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен |
| Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Мицко и изгуби се у тмини |
| ну са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јелов |
| то ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи ра |
| дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко |
| мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наум |
| ранијеучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћем |
| ошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је неста |
| рај отвора и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, же |
| редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више |
| штала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Миц |
| знуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околи |
| Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лис |
| на бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу |
| е било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те с |
| з отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благода |
| о су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толико да |
| у с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било готово про |
| ицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко ј |
| довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини с |
| да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут п |
| имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих упирућ |
| S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> |
| које лепше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, он |
| а: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене коро |
| лама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово ни |
| а је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке |
| поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у п |
| ако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом простр |
| рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би с |
| пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онд |
| ли — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— |
| укао у мало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћ |
| <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла л |
| одмах се прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући св |
| брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте |
| је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима с |
| ко често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задир |
| дети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим газа |
| ично обувале лаке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врело |
| у биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и ками |
| ана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био |
| испред себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји |
| лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако |
| дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебес!...{S} Млатарење и запомагање одјекиваше дубоко |
| бо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра. |
| >Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам |
| се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура ј |
| тог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежност |
| војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, који већ |
| утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и |
| пустињи.</p> <pb n="141" /> <p>Потпуно усамљен Мицко је у овоме „Зандану" провео пуних осам ме |
| ко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама |
| ком, што је оволико задиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти |
| овораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман приђе и |
| у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то изможде |
| беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p> |
| а груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед његов казивао је да н |
| но.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— |
| амилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали карава |
| стотине златних турских лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>По |
| као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојач |
| у, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани к’о разбијено стадо: овде Србин |
| још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху |
| S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплашени Турци најзад усп |
| Плотуни само грме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јур |
| најжешћу паљбу.</p> <p>Турци се страшно ускомешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од врелих курш |
| умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да о |
| рема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да прегова |
| >На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Пер |
| овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна |
| у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> |
| и их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву |
| , што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи напад |
| егову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p |
| -дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле, пошто пов |
| многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин |
| оравили, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан тра |
| ако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о ср |
| ренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних д |
| м свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, |
| у то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг |
| асељен, и то много мање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заје |
| која наговешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би м |
| , да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству |
| ер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то наста велика боја |
| ина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи |
| који тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте |
| озналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и |
| женству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</ |
| Станија у први мах, уплашена и збуњена услед оволике навале наоружаних људи, није могла да поз |
| јатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо |
| .{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед непрестаних покоља са б |
| <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у ду |
| одице у његовој околини беху пропиштале услед његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако бога |
| Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у пос |
| Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре не |
| аћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— |
| ко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, |
| и већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p |
| м казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошљ |
| ш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед непрестаног путовања, то брзо сад поседаше око ст |
| руга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ра |
| едало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и одазиваше. |
| али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражи |
| ћи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, уз |
| <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— |
| обрава свој поступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овак |
| </p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то |
| Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у |
| у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед |
| неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div> <div type="chapter" |
| љци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе |
| качи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га |
| опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — ш |
| казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</ |
| му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће |
| чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто у |
| а појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од |
| мало подаље.{S} Оне сад осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љуба |
| у остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже пушку из Мицкових руку |
| н заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренутака изговорио.</p> |
| знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора ум |
| ада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас |
| далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l |
| све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом пролетњем чару освану и да |
| ану, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође |
| ихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице управите поглед мало север |
| рапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком. |
| ега много више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем толико, да надзорник мораде прис |
| рилично времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>С |
| ине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о сн |
| , ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака б |
| дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи, који бе |
| од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву |
| жаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много у ре |
| ати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p>На четири д |
| ли-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.</p> <pb n="204" /> < |
| n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле на један |
| храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољц |
| S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покрет |
| стиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана |
| се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће при |
| ади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је с |
| аг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно проша |
| Турцима.</p> <p>Преплашени Турци најзад успеше, те се извукоше из овог комешања и појуре куд ко |
| у из ове погибије.{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе о |
| учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут |
| расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама код надзорника тамнице — Ахмеда, |
| била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> |
| бо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и не прибран, још од како се растави са свој |
| /> <p>— Милоје, Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је зн |
| ко наоружаних Турака! — говораше Милоје усплахирено.</p> <p>— Ха, зликовци!... разбојници!... — |
| де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено Турче, чудећи се.</p> <p>— Турчин!...{S} Ка |
| ози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, претварајући се и поче се крстити. — Ја, ч |
| као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпо |
| костурима доцније послужила Турцима као успомена на сећање храброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но |
| заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке |
| ви пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Ми |
| азе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи ка овима нададоше јо |
| а Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се мало |
| или ову радозналост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци јед |
| створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила |
| и се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапи |
| .{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, по |
| к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега неколик |
| чеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у и |
| рок је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђење |
| , целу би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору м |
| бијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за к |
| а се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — п |
| а виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слуш |
| мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и н |
| исте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши се ка пандурима.</p> <p>Пандури, ко |
| пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође д |
| о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При растан |
| андур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S |
| сто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. </p> <p>— Осв |
| ова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— По |
| а сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад одма |
| ош не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, |
| ="97" /> <p>После неколико минута Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијаш |
| S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на панд |
| — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! |
| ше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, |
| ној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили с вр |
| ико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде к |
| е — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не |
| од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди |
| еограду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави под ком |
| емљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презриво у пан |
| глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима свој |
| ио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежишта.</p> <p>— Мицк |
| павања осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан |
| ојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни |
| е Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја — харамбаша |
| једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p> <p>— Куда!?... з |
| медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из д |
| верским раширеним рукама ка Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да м |
| е Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са злат |
| обуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко |
| сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разг |
| S} Нико се пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да |
| рцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ов |
| да у последње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p> |
| а остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак |
| а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и |
| и брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу |
| Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудил |
| Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума |
| вољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још |
| бро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељство ни |
| или некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Долази |
| и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешча |
| <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у |
| на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умре |
| ткрио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину гла |
| морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разговор је овако непрестано текао све д |
| а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе |
| ики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, н |
| о а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце |
| е злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он то учинити, |
| упчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага |
| ивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, тр |
| беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p>Потпуно усамљен |
| и. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу |
| но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и њега предаде пламену, |
| S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и |
| раћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад бе |
| а си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед гл |
| цка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза |
| и тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пр |
| ах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово |
| притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело изв |
| неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n="24" /> он |
| лудело момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> |
| .</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Млад |
| оме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, платио испуњење својих жељ |
| обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше на његово изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту п |
| ља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речима на овај глупи народ. |
| } И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху м |
| хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико р |
| јзад се и његови узбуркани осећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман сед |
| ога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од о |
| , код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни п |
| и нечујно продужавали су они свој посао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину ремет |
| к Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад |
| било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим призором истрча |
| ла поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцала те изгледаше као д |
| обу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их |
| ји их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући у Македонију као и којим ће их путем провести, то с |
| чијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади |
| , кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срц |
| правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне |
| ет.{S} Но после кратког разговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ов |
| опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш |
| о да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} Погледи св |
| ило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, мл |
| до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само г |
| од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то |
| д оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Кост |
| метно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше |
| чини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да |
| крио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> |
| ћи.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима |
| и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са велики |
| оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам изд |
| еху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту исук |
| а сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> |
| камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, већ бе |
| да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље трагање з |
| рском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и посла |
| пошта са предњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чис |
| ра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке |
| их вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — |
| оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже пу |
| жи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, |
| ање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путовања.{S} |
| Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да |
| а оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и затворише у Лому, она је непрестано венула с |
| ам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас |
| обровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом |
| о и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арапима изгле |
| д онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладн |
| очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беш |
| ик доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузм |
| ештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци с |
| с о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах |
| ито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да пон |
| престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће м |
| авали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство између ова два јунака.{S} А |
| поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата п |
| е, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то |
| уња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујањ |
| скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> <p> |
| а више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу Турака, зато му ово |
| лужбу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:id="SRP19024_ |
| дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После неколико дана |
| на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он сад |
| едних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и |
| овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, који се |
| а! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Ламб |
| е“, то сад одмах и сам пође.{S} То исто учине и остали.</p> <p>Када се сад сви успеше у кола, т |
| ганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изн |
| анђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А М |
| чка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо от |
| Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, драга |
| да Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даљ |
| Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби турску в |
| Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад п |
| елости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућнос |
| цко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} |
| ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отиш |
| у затвору, то сама знаш; зато те молим учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господа |
| се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се |
| а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и стар |
| ђе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Ми |
| че кадија пандуру. </p> <p>Пандур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађ |
| однети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог загр |
| а.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе и |
| е овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше |
| е испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналос |
| драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.< |
| да нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, ник |
| топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити |
| Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било |
| ицка и његову ученост, он му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније в |
| ик а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што пок |
| не, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сун |
| но питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— |
| p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а ба |
| ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти чов |
| укче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог каме |
| о ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} Одмах, одма |
| ру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у |
| е својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао је Мицко испод отвора |
| {S} Како је и на који начин могао он то учинити, то они — сем надзорника нису никако могли да п |
| истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p |
| ну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу к |
| } Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.</p> <p |
| и се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, т |
| м а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но к |
| а за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их |
| ашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови другови.</p> <p>После оваког ср |
| о сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} После непрестаног ћеретања и разго |
| ме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и пакост |
| се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз р |
| годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне |
| Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управише свој ход право ка Крив |
| та се од собе отворе и један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p |
| зговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју бе |
| ње није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем |
| даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао |
| громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске |
| кренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га |
| кренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах извед |
| укше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла са с |
| тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Ми |
| веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао с |
| ри Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека т |
| помињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у породици њихов |
| бри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p> <p>Разгов |
| теже јатаганом.</p> <p>— Станија!...{S} Фатима!... — поче опет муцати Мехмед, подигнувши нехоти |
| више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-бег |
| ах појури к њима.</p> <p>— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто до |
| </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе т |
| звати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог загрљаја.</p> |
| оме гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако исто <pb n="62" /> и Станија у први мах |
| а белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се |
| у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као б |
| а дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамен |
| њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n="147" /> друго до једна простран |
| ма а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних |
| ратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они |
| г и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана |
| точни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполи |
| зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спрем |
| Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натов |
| , то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n="147" /> друго до јед |
| Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и пор |
| о се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{ |
| е каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско пол |
| га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном из уста свој |
| најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем некол |
| упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— К |
| ЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИ |
| унца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху да је ов |
| онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, кол |
| потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из |
| Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хо |
| .{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше |
| вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све |
| оле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их к |
| ице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чак |
| ено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да го |
| ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се |
| блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на св |
| ножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} За |
| хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху |
| љем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па до |
| им краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— |
| са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p |
| те се тако сусрете са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже |
| — говораше Милоје усплахирено.</p> <p>— Ха, зликовци!... разбојници!... — Освета.., освета! — в |
| , другови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћа!...</p> <p>Прошав овако срећно Мицко сад ос |
| треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће |
| Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гараша |
| ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити |
| а, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет М |
| моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са |
| а, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће |
| ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта |
| се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од |
| диш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје!“. |
| ко минута Мицко устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том момент |
| а, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Ни |
| и му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и |
| е дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му |
| да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Т |
| хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ћ |
| је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у ок |
| њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су они тако да се |
| реле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> < |
| а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред |
| ци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомеша |
| зад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</ |
| и на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш? |
| p>Они су се познавали из ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много год |
| > <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умла |
| — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— Поклаше их све!...</p> <p>— Сл |
| ка а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој в |
| ена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера је у залуд |
| апред!...{S} Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стра |
| је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху св |
| <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на ов |
| еме Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од |
| дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело издавало је сумњу код овога Турчина, да |
| у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска сел |
| пажњу својом наготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тог |
| и куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, |
| што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах |
| који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— |
| а своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше за |
| понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучком оделу са свим својим оружјем — сем мартинке.{ |
| додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили |
| им сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупље |
| к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Халаразола, синко!... које добро? — отпоздрави му паша, |
| елу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше |
| > <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају |
| јзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми н |
| на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај отвора премишљао је Мицко |
| е пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко при |
| а у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове др |
| буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша |
| мо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати |
| о се користио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне тре |
| n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамни |
| Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>С |
| {S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет т |
| Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг к |
| ти управниковој умрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера нала |
| ој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла. |
| пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Т |
| који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући |
| илазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко по |
| криљцима, као доњи огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Прек |
| дмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се |
| p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светл |
| ожју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто |
| екујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? ...{S} М |
| Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одм |
| вима, Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му ве |
| ру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се испеше у кола, то сад по-појуре жесто |
| упи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни д |
| аме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму пољану, |
| а дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арапима изгледаше као какво савр |
| тури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак Мицков.</p> |
| ноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила све што би јој о |
| а неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би |
| е на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој по |
| рчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он |
| под Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на с |
| је: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... а кај |
| ... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се |
| јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{S} О рамену мартинка извезена све самим сребром |
| гинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему дру |
| о кроз оволику навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут |
| Турака са исуканим јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и многи добров |
| ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били |
| равнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми |
| толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се појави човек |
| /p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="110" /> до своје смрти нећу |
| и само испитавање.</p> <p>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одм |
| све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших људи |
| и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што покла о |
| а Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Миц |
| шити од онолике турске навале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и п |
| е тамо налази познати царски одметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам знао за Мицка као нај |
| пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — реч |
| о коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре ј |
| <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не поп |
| а.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад д |
| е по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен |
| е краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу |
| сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и јунаш |
| старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} |
| другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника и крв |
| > <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни девет |
| !...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци свој |
| реме.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлегаше се г |
| е доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Ле |
| а а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скр |
| онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио |
| то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пандури одмах одвед |
| Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху радосно |
| ева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и трепет |
| он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, разбојник, крвопија!. |
| у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Мицка, када већ беше |
| пита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у мом |
| зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко крочи на неколико корача |
| >— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник, што покла |
| м истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Миц |
| <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето |
| си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срчано паша са осталима.</p> <p>— Ја |
| м га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S} Мицко х |
| <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер- |
| огибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Миц |
| са осталима.</p> <p>— Ја нити сам Мицко харамбаша, нити знам за какву Петрињу и Златарско поље, |
| друму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без |
| е изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосн |
| text> <front> <div type="titlepage"> <p>ХАРАМБАША МИЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕС |
| од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од сви |
| Турцима као успомена на сећање храброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођоше најбоље ни с |
| до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на |
| о им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри |
| квом забаченом месту.{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узи |
| Порота, која је састављена ради суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, једногласно је |
| опусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато поз |
| рињску гору.{S} Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још т |
| е у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четничком ратовању |
| 19024_N7" /> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> < |
| одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањ |
| ро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смр |
| коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, б |
| даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, зати |
| добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, |
| заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — викну један из његове дружине а |
| , молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — И |
| која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, с |
| он одмах појури к њему.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Ми |
| нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> |
| поздравише и братски изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се одмах присаједине његовој чет |
| већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико плаше.{S} Ме |
| су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек с |
| ажисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао би |
| <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... разбојник!... зликовац!...{S} Што п |
| бро, — одобраваху му остали, знајући за харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског |
| кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?.. |
| рог војводу!... — издадох нашег славног харамбашу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, оп |
| скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини толике јаде и толика зла о |
| Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!. |
| нао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад |
| урио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p |
| ј гори, Турци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дуб |
| те, са мном и избави ме од оних турских харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо |
| пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак. |
| харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би по |
| ећ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не |
| ја потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> <p>— Не! |
| гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије |
| , беху одмах отрчале у своју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше подн |
| споре и нађоше у њој једно повеће парче хартије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и |
| оји за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах |
| у био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, као да п |
| ље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на |
| у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпун |
| зећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!... дозволи |
| наче?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и |
| одважно Ламбро.</p> <pb n="65" /> <p>— Хвала вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да |
| вољити некако на други начин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку |
| ше.</p> <p>— Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— |
| не, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да не |
| да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слобод |
| за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом |
| ом Мицку лице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја, харамбаша Мицко, све <pb |
| и и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако |
| одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} |
| Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном |
| и смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљиво |
| ина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— |
| виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?... |
| д Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо |
| и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу.{S} |
| накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом друж |
| м турчету, које беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појас |
| ли-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица. </p> <p>— Поред свега ово је ипак с |
| вили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облик |
| па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па... па...ре |
| е ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани тапат, |
| едоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више п |
| бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} |
| ође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање а |
| би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема о |
| има, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са оним |
| ш и наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад |
| у и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> <p>Кад се Мицко опраштао са својим пријатеље |
| ицко ускрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море |
| престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину. |
| ше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и н |
| нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах мало повукоше, кад о |
| ли.</p> <p>Огромна множина, од неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој |
| мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који |
| оји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Ту |
| {S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада п |
| је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и они су и |
| ања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Своји |
| пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не |
| ако лако трепере звезде на плавом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешк |
| ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико х |
| тина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га |
| о, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за |
| који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао |
| слима непрестано се превртаху оне речи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116 |
| у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То |
| м — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је велики |
| а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви |
| теде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста |
| е момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне поздраве.</p> <p>Песма се |
| јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан.{S} Ни нежност ни откуцаји срца Зорина, који су |
| чани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, к |
| <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој др |
| ружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово |
| тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљи |
| ом провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и к |
| м.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од |
| престаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S} Ус |
| има ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог ч |
| ио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но |
| еге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса п |
| вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као д |
| часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По кој |
| амо да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгле |
| каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана |
| олазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се |
| н постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким |
| "129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако поврати |
| пеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавају |
| мени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска би |
| мену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове посл |
| лис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одмор |
| d> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске оморине нестале а ј |
| ије побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке |
| о а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хл |
| тенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав |
| веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинских поточића, место оног дивног биљног ш |
| њу крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли |
| снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слуш |
| нствено је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p> |
| кој гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час |
| он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна кој |
| е му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p> |
| све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима |
| олико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену же |
| мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјеки |
| био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућин |
| ухвати несвестица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики тер |
| орало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо ч |
| ирања пођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озар |
| ећ хладна јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи скл |
| поново праска од убојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непу |
| траше велибиље којим је обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше на његово изнемогло и ум |
| место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела |
| оке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој |
| чити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се он сурва у в |
| ити и прилично опорави, сада се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано причање и запит |
| јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у |
| се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако |
| ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладни |
| Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Миц |
| не насипа засађено, правило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место |
| лико сати они опет наиђу на једно лепо, хладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрсти |
| то бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>П |
| изнемогло и уморено тело.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и |
| е, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано турче, попрскано својом врелом крвљу.</ |
| нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{ |
| ицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од |
| ора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> < |
| носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера, те нап |
| брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па... па |
| ва сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, такв |
| } Ушавши у Македонију они управише свој ход право ка Кривој Паланци.{S} Станимир је ишао напред |
| и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили |
| у, Мицко их крадом напусти и упути свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но |
| и се и изљубивши са свима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек шт |
| иначе уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право |
| ака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, ј |
| епрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испи |
| у понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — |
| ленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које као кака |
| век, који је целога свога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући |
| о снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде |
| ељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.< |
| е већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> <p>— Ја нисам сам |
| к.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло |
| да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да |
| оје су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год |
| енице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је |
| тима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријате |
| турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин гл |
| Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да до |
| зговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је |
| .{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, |
| родужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше |
| у ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али |
| е само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомила |
| хо спокојство или најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — птичица.</p> <p |
| дмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ с |
| ајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који сила |
| </p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима својим позлаћиваше беле об |
| бо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и на |
| драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Миле |
| ела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!.. |
| } С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неко |
| ка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој г |
| ге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив |
| p>— Отварај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, о |
| на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у Види |
| у, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамд |
| ти.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нис |
| чи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шум |
| пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, |
| су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к в |
| .{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно врело |
| врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и |
| вих врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, |
| еца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србин |
| а њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена |
| кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и пође, опрости |
| укао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио с |
| вим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место с |
| Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој ду |
| >— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде сел |
| што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да нап |
| се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбу |
| ња: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрости са својим рат |
| Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p |
| већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге |
| .</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасн |
| већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а |
| ="#SRP19024_N3" /></p> <p>— Тако је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Ку |
| p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто се сад овако леп |
| вати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да |
| ба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговор |
| е радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас осталих.</p> <p>— В |
| у — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— |
| из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и х |
| свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући се сн |
| S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се при |
| и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час |
| тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као можда |
| дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а м |
| ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?! |
| а:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пусти их! |
| а друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n= |
| их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад и |
| ј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много т |
| у Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он |
| , од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, |
| ш доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми к |
| им учини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> |
| а ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а |
| ше живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, |
| траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би |
| путовање.</p> <pb n="198" /> <p>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — гов |
| Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Турцим |
| цко!.., живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко к |
| урака, већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрља |
| све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ бе |
| p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, |
| стивши се, са својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору |
| о и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама да |
| ио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и то скоро све оне, који беху з |
| з младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— |
| дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како |
| Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници дале |
| ставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови |
| подар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху радосно његови другови и одма |
| гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Му |
| аставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети д |
| ра га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљубазније уверавајући га о и |
| уним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео |
| могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?...</p> <p>— |
| је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на други предмет кој |
| и хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо |
| а пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="1 |
| > <p>Сад настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше |
| наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, |
| , чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом |
| најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синова већ пол |
| вљу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки |
| е помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене српске синове.{S} Један |
| војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад их заустави |
| ећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да подн |
| анас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| а мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану |
| , да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство |
| стима да раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки |
| ослужила Турцима као успомена на сећање храброга харамбаше Мицка.</p> <p>Но овде не прођоше нај |
| дела лежи Ресен — место, које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ак |
| ворно су дјејствовале на измождено тело храброга јунака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се ти |
| роз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном бедник |
| етничком ратовању са Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелости у српско-турском |
| </p> <p>Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху при |
| он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом |
| еликом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни после толиког тамновања н |
| ндом Мицко са својим добровољцима своју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и |
| ан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом |
| е са овако малом четом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>С |
| и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <milestone unit="subSection" / |
| ене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле н |
| но великом брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и во |
| јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли |
| становништву служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> |
| у мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузет |
| војој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а |
| ћ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знал |
| изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова |
| и.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа |
| али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Пес |
| али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напас |
| којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и са |
| Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наи |
| али.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и х |
| оде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њега сиротиња управо и натера, те напусти св |
| амо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу своји |
| <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужи |
| еколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>П |
| ко дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши ис |
| ако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад понова крену.</p> <p>Сада је пут ишао |
| но село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неколико дан |
| амница једино место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко ј |
| S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мур |
| са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повија |
| е видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са свој |
| {S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на планини Петрињи.{S} На не |
| . <pb n="10" /> танковрхе јеле... стари храстови, китњасти борови, продираху високо кроз атмосф |
| ијатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па |
| .</p> <p>Та право је имао Мицков отац — Христа када једном, после његовог бегства у планину, ра |
| и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако није могао допустити, да његов син буде |
| ада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету в |
| га одмах искупише као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо |
| лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три |
| а Христу због његовог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Ч |
| жу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} |
| опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса ве |
| >— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p |
| — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p>Христа је тада вр |
| а живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозв |
| >— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш |
| ни вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{ |
| " /> <p>— Да није случајно прошао какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до |
| ико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арап |
| а невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> < |
| азговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет почеше прикупљати око о |
| ету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и мо |
| е Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио д |
| лади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако |
| а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} Ја сам одржао своју реч.</p> <p>— Немој |
| орђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и |
| {S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекл |
| .{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Беог |
| колу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен! |
| </p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упалити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме |
| енути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, |
| } Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на |
| јом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са ве |
| их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном пољу са ов |
| рујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само по |
| радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га на |
| та које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У |
| еста скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по ко |
| трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима |
| лаксали добровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турак |
| пред собу из које је Мицко изашао и кад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и дома |
| охарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим другов |
| S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа св |
| ... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, с |
| — Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војвод |
| ...{S} Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задрж |
| 159" /> <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} |
| ити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут |
| </p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицк |
| вој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ништа друго не |
| ата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу к |
| уре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал |
| зили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухам |
| прла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Најзад |
| ако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измол |
| и наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко поша |
| брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и оста |
| ју под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу. |
| — Куд си тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће |
| тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста |
| е сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изна |
| ћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћно |
| ас се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пође л |
| улата у Софији.</p> <p>Мицко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само |
| летку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему про |
| јањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ |
| оју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме мо |
| нак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беш |
| дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... |
| устендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у о |
| одо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободно, шта |
| миле појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заис |
| раздражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, |
| џи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави м |
| па било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на |
| х одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимба |
| опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И |
| камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа изба |
| ила равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> |
| као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи с |
| собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Је |
| умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а |
| ш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слободна!...{S} Б |
| д мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо |
| p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP19024_N5" /> са извора? — рече Ми |
| <p>— Цано!...{S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вик |
| амо наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где с |
| ..{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, |
| нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, |
| очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p |
| имче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{ |
| к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа н |
| , но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше...</p> <p>— Турци! — чу се глас Милоје |
| и, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} Турци! — муцаше очајно Михаило и |
| у Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па је још нема!... |
| {S} Зар и моје мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, пребл |
| а, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако |
| шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак д |
| .</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше стра |
| !...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, с |
| бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Д |
| — Пијте, другови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћа!...</p> <p>Прошав овако срећно Мицко |
| из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући |
| ш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхте |
| и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле |
| Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четв |
| p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди ко |
| тража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких полит |
| онај царски одметник, што покла онолике царске људе на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што |
| а не узима као тако опасне-разбојнике и царске одметнике, осуђени су на робију од десет година |
| S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царски одметник, разбојник, крвопија!...{S} На вешала, |
| , па напустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, зати |
| мно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а пр |
| и ли си тај, харамбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што покла онолику царску војску на Пет |
| /p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласт |
| пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харамбаша Мицко.{S} Паша је и сам зна |
| то је Мицко харамбаша!...{S} То је онај царски одметник, што покла онолике царске људе на Петри |
| обичају и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је као д |
| н од највећих бунтовника и најопаснијих царских одметника казни на сто и једну годину робије и |
| баши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога крвопију, који нама Турцима ни |
| } Одмах је сазнао за Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p |
| ку војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не мо |
| Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни |
| паки царски одметник, што покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!< |
| што уништи онолико наших људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одм |
| убичице, прошаране овде-онде и по којим цветићем од незаборавка.</p> <p>Сад се одмах образује о |
| двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша |
| има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова |
| ше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стас |
| о Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам ц |
| беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се сећаху оне милоште, којом се и они оба |
| } Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи |
| , господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Л |
| !...</p> <p>— О... о... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Лам |
| лих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле |
| b n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и казн |
| ли ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио |
| ко је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак св |
| једино место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз |
| а, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, б |
| би, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући |
| бро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p>— О... о... још |
| — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у |
| м расположењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина |
| {S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време. |
| се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу |
| {S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да |
| и мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре с |
| вником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то заједно са о |
| и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је гос |
| еност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала му је најљуб |
| леви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих огњишта разговарало о |
| ој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио нап |
| е премилостиве благодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа, благотворно су дјејство |
| 203" /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх |
| башу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше ст |
| 63" /> расхлађивале узаврелу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.</p> <p>Станија, чувш |
| ијатељима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али |
| олико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог л |
| па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре |
| току, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчано |
| да Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а ј |
| ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, а |
| т забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се |
| ан.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примет |
| несоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и |
| нова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав мла |
| ве су то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> |
| задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћ |
| он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, по |
| ћаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију стр |
| може се лако појмити.{S} Човек, који је целога свога века слободно ходао по народу свом бранећи |
| >То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мал |
| ажио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу бра |
| тра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапу |
| >— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хриш |
| у по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски |
| и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сва |
| ек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години... |
| шта више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим радом а |
| мо да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном из уст |
| ледати раскрвављено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице |
| S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у Вла |
| сма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време |
| ава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Миц |
| прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и п |
| наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> |
| већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... целу породицу... запалио конак!...{S} Помози ми, света |
| ровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отро |
| таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престат |
| те и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па при |
| чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу с |
| нскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!.. |
| је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна ш |
| >— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, |
| је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а т |
| паше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му |
| ирајући куда и камо.</p> <p>Путовали су целу ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обоји |
| стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време |
| сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а А |
| такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше реш |
| јацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, |
| о измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово д |
| ило лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хва |
| о да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} Има и код нас и сунца и месеца и звезда |
| тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако |
| некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једно |
| а.{S} Јунаштво и ратоборство обузело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични |
| час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <milestone unit="subSec |
| грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> |
| ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој |
| авникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p> |
| , по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онака |
| , заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор |
| од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле |
| мом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме |
| } Каурин!...{S} Бре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче |
| амим краљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивај |
| руским царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, |
| лаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав |
| ука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај |
| и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На вешала!...</p> <p>— Светли пашо, чест |
| гу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мисли |
| ху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавц |
| акав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава срество — то је за њега била права светињ |
| брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастир |
| Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих ср |
| зе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали |
| </p> <p>— Отров да попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, па си точи сам у подру |
| .. ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је |
| кате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га |
| нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.< |
| стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је |
| ста стровалише.{S} Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохвати |
| силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади ма |
| араше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више |
| тати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен опт |
| ери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве.</p> <pb n="31" /> <p>Но сватови и не поклањаху т |
| виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похв |
| ном, потпуно наоружани, хиташе право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кук |
| се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Тур |
| дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан чове |
| > <p>Мелодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Поп |
| имицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p> <pb n="9" /> <p>Покољ.... звека убојних јата |
| е у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окр |
| укло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, ка |
| тарење и запомагање одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Меленти |
| тве Богу.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обе |
| > <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчад |
| ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро |
| викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебес!...{S} Млатарење и |
| падну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим |
| > <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... продужи само ти овако, |
| овијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> < |
| на, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљеш |
| ..{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код |
| корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице |
| но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите к |
| бузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стре |
| гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и оштар поглед његових крупних очију, чисто |
| к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — |
| <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки |
| па и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше г |
| <p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако силна љубав! |
| о исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али |
| свиленој кошуљи са распуштеном, густом, црном косом изгледаше према светлости као каква богиња, |
| и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била |
| ли по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој |
| оронуо, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало в |
| е за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огле |
| .{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, |
| од ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху о |
| лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сет |
| о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онак |
| коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим скоком па све као једна а вреле де |
| ије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно |
| се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судија, смешкајући |
| цко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их поглед |
| } Јунаштво и ратоборство обузело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али |
| p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали на |
| о село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p>— Не жури |
| p>И цело се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Ми |
| време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху |
| итаво племе настањени око оазе у својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова дво |
| ола ноћи разиђоше се сељаци сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором |
| шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављиваше харам |
| само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p>— Не ж |
| > <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко |
| иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку |
| пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближа |
| еше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомич |
| па, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p |
| и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Милан |
| д куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек ње |
| роведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Аф |
| l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине |
| ера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах |
| лог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу нато |
| е беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би |
| стан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редн |
| и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти |
| </p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном подруму и |
| .</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успав |
| се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанствена суморност.{S} |
| се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p |
| он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руско-српском |
| успаваности.</p> <p>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није д |
| подине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро |
| /p> <p>— О... о... још како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, |
| ом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{ |
| у, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега никад не затекох код ку |
| ити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га мес |
| хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, ш |
| Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и |
| окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> |
| да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна му не |
| p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише најзад и у свак |
| , у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише |
| га никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> о |
| нђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећ |
| и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он |
| с је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час <pb n="6" /> онде, тек њега никад не зате |
| из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао чак на Петрињу; час овде, час |
| дисао“<ref target="#SRP19024_N4" />.{S} Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унуч |
| озволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што г |
| пколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S} Онако је могао усле |
| е!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним уд |
| е послужити својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са |
| изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не |
| , Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би о |
| Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети у |
| атраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је н |
| S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав ла |
| прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> < |
| дирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакве |
| пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три часа |
| говом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог |
| ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побег |
| играше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да |
| зговарајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не ус |
| >Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељем час са другим — све су то били |
| шких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово |
| Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост непознати |
| ици и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> <p>Тешко му је и претешко.{S} Туна |
| ако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене |
| ше око стола и почеше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се |
| о — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друшт |
| гу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на други предмет који би био близу оаз |
| и са највећом зебњом очекивали су онај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадит |
| познавајући се час са једним пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурн |
| вљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друг |
| Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости. |
| ва га је храбрио указујући час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пре |
| већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, н |
| одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да |
| клети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне овоме ис |
| какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао |
| жити својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком |
| стола и почеше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и |
| ао да јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див б |
| , који с највећим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе |
| <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко о |
| и и тако се пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити ск |
| е, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, час у ону собу, час претурали кре |
| сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи |
| p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-М |
| — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зо |
| да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и |
| ше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му није за то смет |
| — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и када сазна да ће о |
| а ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за |
| њеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пл |
| се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није ник |
| ака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сетивши се Туне |
| вету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске к |
| својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру |
| тере нису заборавили, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху сад за со |
| лу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p |
| има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога су до |
| Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напре |
| јао непрекидно три сата и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу |
| ходом морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом поднож |
| отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једн |
| јурну понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени с |
| право кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.< |
| к хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На пољу је |
| е и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан |
| живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву |
| и га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p |
| 98" /> <p>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку. |
| већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах си |
| тигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код умирућег Мицка.{S} То |
| е напорног и убрзаног марша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се доброво |
| жаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу д |
| <pb n="93" /> преко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p |
| овима у правцу ка југу и после неколико часова улогори се међ’ планинским кланцима на планини Н |
| о запомагање све је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном по |
| ко обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јуришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и |
| ети.{S} Они се сећаху сада оних слатких часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к |
| дана је проводио по неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била ув |
| .</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све теж |
| и божанском благодећу, проводили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови |
| оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву снагу.</p> <p>Пос |
| <p>Тако је сад Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Ар |
| устендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <milestone unit="subSection |
| и, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше |
| слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапк |
| дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на о |
| ега обузе опет нека страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се |
| и и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пре |
| сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприметно и Мицко се разблажи, неста |
| бити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима. |
| унака као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола |
| ори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n= |
| куће, у једну јаругу.{S} Јанко им пак у част свога сретног избављења одмах закла неколико млади |
| ло стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и посл |
| беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха |
| ји.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p |
| да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После неколико минута М |
| што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, одмах |
| д дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз стену до о |
| о.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељство није било то |
| Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за њим так |
| му, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топ |
| си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Ми |
| ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, диж |
| ећој брзини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Тур |
| их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и р |
| намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>М |
| еше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побегоше одатле, пошто поведоше |
| ме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стиша |
| казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском |
| д, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" |
| е, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S |
| ао у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</ |
| врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и б |
| и се пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се |
| сусрет, — зар си се спас’о?...</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђиј |
| лбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на |
| ђе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова бе |
| до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу |
| препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко с |
| Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом |
| а питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам |
| војим пламеним очима, са погледом пуним чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилаз |
| а се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заблудело |
| ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били |
| споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да с |
| изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла ресенск |
| — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо |
| им кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зи |
| тујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти свега на |
| зволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слу |
| ...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Станимир одмах поју |
| од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и беху кренули т |
| о трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху сад он |
| утин се одмах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш |
| здиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће |
| г живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто |
| p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не в |
| може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, |
| о у оближња села и кријући се од Турака чекајмо на прве пролетње зраке!...</p> <p>— Тако је, та |
| се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у |
| > <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о |
| лично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова М |
| ијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том оч |
| сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху |
| отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</ |
| ику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Ц |
| онеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n="19" /> <p>Костина кћи одмах им пр |
| мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p> |
| ше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} |
| какве злобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног |
| правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да |
| веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазива |
| ћ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима |
| зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом |
| здравље! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак изва |
| } Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора б |
| зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах; зар ј |
| S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> |
| загрлила њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку преб |
| — промуца старац, пољубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома заједљиво посматраху ово дир |
| ој руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... д |
| те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прат |
| м, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату к |
| у.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабрији људи наоружани до з |
| ина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одр |
| S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на умору!...</p> <p>Кузману се са |
| ратоборство обузело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> |
| почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ |
| о помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злоч |
| зна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-С |
| нутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом |
| у, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Најзад, после тако храброг али |
| чним курјацима, који својим разјапљеним чељустима излокасте толику невину крв српских синова!.. |
| у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе |
| руди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p>Удаљен од својих најмилијих, удаљен од н |
| подара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги М |
| о.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала не |
| сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је |
| текао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — до |
| устаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, |
| . — На вешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме ј |
| нскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесн |
| ретварајући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бег |
| рио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, честити пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше от |
| вац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да т |
| а, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити ефендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њи |
| тиме пандуре из предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш д |
| еше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Миц |
| е он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </ |
| а сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чин |
| — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p |
| болети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не |
| ао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају д |
| ах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p |
| местима?!...</p> <p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што |
| ком радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... |
| лики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — в |
| ко згодну његову намеру.</p> <p>— Хвала честити пашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти |
| .</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p |
| .. зликовац!....{S} Никад!...{S} Ја сам честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p |
| рака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклон |
| о?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, б |
| не заборављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говори |
| ма задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и диво |
| <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина да му показ |
| огледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} |
| ва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што ви |
| екидати посао.{S} Управник апсана их је често обилазио, изгледаше му и сувише загонетна ствар д |
| Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог урмово |
| сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он проведе овде неколи |
| још се беху овде задржавали, упадајући често у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да |
| га мужа.{S} Од тада <pb n="53" /> је он често правио посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина |
| био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, ко |
| ници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највернији |
| Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би с |
| омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше з |
| јуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Ст |
| жаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, к |
| отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— Тако ти све |
| ек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета |
| се, са својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на план |
| ни, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромн |
| у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S |
| </p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар |
| цку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одговори му одважно Мицко. |
| ео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљајући тако д |
| овима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише |
| ку опази Мицко кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли он |
| цко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога |
| уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Сп |
| ж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-М |
| е курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у једну пештеру.</p> <p>На п |
| ђе у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србиј |
| и медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним |
| и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружа |
| лио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> |
| чно.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И |
| ле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш он |
| Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипљ |
| а беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, |
| потражили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше она |
| ицком и ту се одмах присаједине његовој чети.</p> <pb n="50" /> <p>Са тако повећаном четом Мицк |
| мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{ |
| м жестином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из |
| управише своје бегство правце хајдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим |
| нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре |
| , до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али- |
| у врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине златних турских лира и одмах се усели у |
| н поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег |
| да униште то турско страшило.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро н |
| ка.{S} На неколико тренутака указаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху ус |
| е обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров |
| — сем мартинке.{S} Одмах за њим уђоше и четири пандура, такође наоружана и стадоше на два корак |
| бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура!...{S} Разумеш ли? </p |
| раже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни јед |
| е су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и Старој Србији.</p> <p> |
| о о харамбаши Мицку, о његовом јуначком четничком ратовању са Турцима, о његовом храбром држању |
| они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадајући у турска села и правећи грозне поко |
| ше што ће се после оноликог заједничког четовања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву |
| елом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим њего |
| чку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одмах крену, опростивши се са капетаном, |
| ошто сад Мицко не могаше поћи за својом четом, то команду над њом предаде капетан-Илији.</p> <p |
| да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Ту |
| е.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и |
| >Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потер |
| насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског насиља, они му зато радо |
| S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад, да не |
| зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да |
| Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у др |
| ш не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па кољући и убијајући сваког Турчина, |
| твар са сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он |
| ћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну |
| </p> <pb n="50" /> <p>Са тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Б |
| о пристајаше уз њега, и тако сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови доб |
| н са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне зад |
| и у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она ја |
| ајзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи, који беху све саме пуста |
| друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се пак одазва же |
| прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ре |
| узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зима беше |
| бровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше гр |
| ше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом Мицко се одма |
| им га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, |
| резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом |
| де су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све то |
| .</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључ |
| радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фе |
| изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаш |
| па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћер |
| и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше |
| се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена |
| у пристали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са т |
| одише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!.. |
| истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбиј |
| као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> |
| сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или |
| рођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не може да издржи ову |
| заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били |
| необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи онако исто као доб |
| еху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрмени зијала једна мрачна рупчага и то у обл |
| е муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p> |
| седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико т |
| агради за та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај р |
| и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, |
| се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је |
| то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>Посл |
| убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрул |
| ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — |
| лиже ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини как |
| Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он |
| за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, одмах се упути са својом дружи |
| данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у |
| ас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећ |
| ри.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.< |
| у преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само гр |
| прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је |
| више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као р |
| већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло |
| ве до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих олов |
| н се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и ода |
| афану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају н |
| ала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један |
| раћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући |
| тру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе н |
| овољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за ње |
| врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он |
| о кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, к |
| ију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џа |
| војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажно |
| иваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понов |
| ге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бац |
| јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се |
| много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах почеше котрљати одозго г |
| време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне |
| било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху по |
| о време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, |
| ми Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, |
| би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се прући у хладовини и |
| о моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и К |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чим беше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзор |
| id="SRP19024_C1.9"> <head>XI.</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код остали |
| :id="SRP19024_C1.5"> <head>V.</head> <p>Чим руско-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као ш |
| еме тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Ра |
| фовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како Мицка тако и њевих се |
| већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим |
| м галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и |
| за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пус |
| Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није пр |
| се непрестано уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, од |
| ј узвишици и ту се опет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше п |
| ио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви |
| врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пи |
| ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов |
| многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђоше са камила, |
| еном животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељуст |
| у с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он |
| Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде и то по самој спо |
| помогоше при нападу на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка гра |
| ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песка и мало расхлади водо |
| ицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо поју |
| рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да |
| намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на ве |
| онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах |
| лазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он М |
| потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са к |
| ко задиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази оноли |
| е јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним о |
| цем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али. |
| тај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p |
| ам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер |
| мо.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— |
| омаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко А |
| може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, |
| лу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда |
| у урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежа |
| Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала |
| ко ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови ка |
| Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Му |
| ујеш овде за неко злочинство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао |
| и ли ти, Мицко харамбаша?— упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p |
| мишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду |
| мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p |
| кафеџија, ко је то? — упита сад турски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одазва с |
| . добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— |
| !... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, па извади одмах новчаник и награди Мицка са т |
| , аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати |
| позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову ствар од турског конзу |
| р бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... ц |
| о? — упиташе присутне судије са турским чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћ |
| јако насмејаше, заједно са оним турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта |
| дија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко |
| > <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> |
| једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта |
| мо ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде- |
| г спаситеља свог.</p> <pb n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премил |
| p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног |
| о са спаваћим <pb n="61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједнич |
| стала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно азурн |
| .. доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјај |
| а трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћера |
| Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, громким гласом узвикну: — Још вечер |
| цко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не трепљаху, посматрајући Јанка и са нестрпљењем |
| одајицу па се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — гр |
| и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>После овако подужег р |
| е и оштар поглед његових крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од |
| иване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин н |
| у па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кро |
| и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по кој |
| овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код |
| сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да |
| ећ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано турче, попрскано својом вр |
| иже и читаве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није о |
| са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{ |
| по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благ |
| кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, |
| смешећи се упиљио очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...< |
| те шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} |
| но тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице у |
| а.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му ка |
| а, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти |
| р ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећ |
| змана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</p> <p>Ранђија загрлила Кузма |
| е.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше |
| , бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко |
| рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко |
| и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка з |
| — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-Коста, здраво! |
| тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна |
| наца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се |
| и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> |
| облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милев |
| еном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је |
| ја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила |
| атора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а |
| и сјајног лица у богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у |
| Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све што се на зе |
| лочинство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јешер б |
| ринесе један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст х |
| војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="185" /> |
| . </p> <p>Саставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадајући у турск |
| добровољачке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} |
| својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебес!...{S} Млатарење и запомагање одјекиваше |
| !...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко х |
| уска војска заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Ми |
| Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку па |
| својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупча |
| арало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној. |
| о заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, о |
| апљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафира, рубина, и други |
| У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет п |
| степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда некол |
| кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је ч |
| остивши се овога српскога крвника, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са св |
| е, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху с |
| них пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста вел |
| а, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и |
| {S} Путујући тако често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим |
| пет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успе |
| и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског песка чисто је сагоревао. < |
| овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама |
| играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипа |
| м месту насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање к |
| како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он о |
| ласт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико |
| ка и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе кам |
| ладала.{S} Они разговарајући се пуштаху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служил |
| том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим оч |
| олуја на појединим местима створише се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере |
| редела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по кој |
| али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше све оне јаме, које |
| Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних паш |
| ње појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</ |
| далека се није дало ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више |
| е напасти.</p> <p>Овако продирање преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинск |
| лентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примир |
| горостасних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине као да |
| зненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима одавн |
| на Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свако |
| Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горд |
| p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица |
| е долазило. </p> <pb n="12" /> <p>Пуцањ читавог плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите |
| ио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше на остр |
| адругара није могао ни име погодити.{S} Читаву трећину села заузимало је преко тридесет зграда, |
| је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако трону |
| м могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</ |
| и кроз ону пустошну равницу, правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два да |
| јао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је |
| р, разбојник, крволок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, |
| мах за овим устаде један од паша и поче читати пресуду.</p> <p>— Порота, која је састављена рад |
| живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, м |
| села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што |
| о од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој пут и кроз саму п |
| д онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арапима изгледаше као какв |
| не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак Мицко |
| ст и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p> <p>И отац и мајка посматраху |
| ак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Ме |
| оше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек |
| у овом затвору може се лако појмити.{S} Човек, који је целога свога века слободно ходао по наро |
| p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру |
| у?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које ј |
| он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о дев |
| а готовост за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао р |
| да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, ко |
| поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа |
| ану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном |
| тељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој к |
| што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочит |
| на владала је таква суморност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на |
| се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{ |
| би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз ова |
| естој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не |
| чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може издржати |
| тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надима |
| дног дана отворише, на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обуче |
| е у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одстрањен од сунца и месеца |
| </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p |
| >И ова раздражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућутка |
| !?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже |
| ахрањене српске синове.{S} Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на овога |
| <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" / |
| > <p>— Ја сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи за |
| народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати |
| <p>— Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — преви |
| ам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да |
| <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалс |
| испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утис |
| зу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> < |
| Милева одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу с |
| ер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање ј |
| а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаље.{S} Оне сад осетише тешко |
| таф — агина није се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браил |
| д месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чуде |
| бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана |
| аки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајк |
| ј Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ов |
| рема њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетит |
| лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И те |
| у и неједнаки тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон и |
| , да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору |
| > <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући М |
| И сама његова спољашност привлачила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу |
| вим равнодушно. </p> <p>— Море, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за с |
| се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година |
| изгрди на турском језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да ост |
| не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полаг |
| ће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да |
| о боље поразговарати и упознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав пред |
| не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љуба |
| озналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он за |
| ашне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</ |
| на беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову ужасну катаком |
| дух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опет поче |
| , пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек он |
| милостиве благодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале |
| ало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику |
| . </p> <p>— Изађи на светлост непознати човече, — рече Мицко.</p> <p>— Немој се љутити, пријате |
| неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се в |
| , у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беш |
| х њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет |
| и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо |
| дух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и лово |
| нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зе |
| Куда?!... не знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <p |
| аклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му и |
| а уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да по |
| и се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало в |
| вог старог пријатеља, кога обично зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога б |
| ма чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи |
| вете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице |
| едаше према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То бе |
| погледима.</p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не зн |
| — Цану... украдоше...</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту |
| има саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p>— Из Србије! — |
| ар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла |
| p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака указа |
| <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах с |
| .{S} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беш |
| обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле женск |
| и појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одм |
| раше по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по по |
| е тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, преба |
| прагу.</p> <p>Михаило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p |
| толики страх задаје Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином |
| на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију |
| жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина |
| у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?< |
| петан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах |
| писка од турске трубе.{S} Одмах за овим чу се тутњава са свију страна око Мицка и његове дружин |
| и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то б |
| не у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S |
| и букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са свој |
| га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са свој |
| ваки од њих код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгл |
| прилазити странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели кој |
| сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани тапат, и Мицко се трже.{S} Потрбуш |
| да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} |
| ава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов разговор, ко |
| звукова опет наста нема тишина.</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим врати |
| Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева |
| урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone unit="subSecti |
| ум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била |
| и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесв |
| ош више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-М |
| најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу та |
| ман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> <p>Но намера Му |
| ће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> неки Ми |
| чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет г |
| римство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Л |
| и, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигош |
| Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета. |
| дмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини толике јаде и толи |
| ољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим ј |
| ома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, одмах опреми коња и кола и још исте вечер |
| танијино беше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже своју нагу руку, сву крваву, отв |
| ке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то |
| ову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} О |
| шчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне |
| оликог јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој б |
| , срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати |
| оштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је одмах и учини |
| јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је м |
| ов.</p> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, |
| беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав пл |
| пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он |
| се овога српскога крвника, који читава чуда ствараше са Србима у Ресену, Мицко се са својом др |
| Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и |
| неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозналости да |
| ар са осталим понављаше речи Михаилове, чудећи се.</p> <pb n="57" /> <p>— Који, који? — упиташе |
| Каурину?! — одговори усплахирено Турче, чудећи се.</p> <p>— Турчин!...{S} Каурин!...{S} Бре ћер |
| мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни |
| </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођо |
| присутне судије са турским чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти |
| та је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не трепљаху, п |
| ...{S} Мицко харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад ни |
| 19024_N5" /> са извора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.< |
| Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не погину од ме |
| ...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих уте |
| си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето |
| Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <p |
| ишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показ |
| шче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> |
| га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>После овако подужег разгово |
| е и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Ал |
| за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> < |
| Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили својој.</p> <p>Мицко је седео забринут, р |
| страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— |
| ће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј З |
| иву јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволик |
| зневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S |
| дисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“ |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створ |
| о се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло се како грде |
| ли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, |
| Они одмах прекину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљи |
| >Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску, |
| ање но Триполис.{S} Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Феса |
| а Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га в |
| лион становника.{S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве |
| зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један |
| извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се пак, <pb n="157" |
| p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши друг |
| {S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ће |
| правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, после толиких ра |
| е до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао зам |
| егство Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону д |
| пет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка К |
| > <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казни |
| апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама |
| А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао |
| неком радошћу скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... ц |
| /p> <p>— Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи |
| ња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје и |
| т куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне |
| ти Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво п |
| е заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламе |
| сно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ каквога пиштоља или танке мартинк |
| к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па |
| престано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих у |
| је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти как |
| м истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер |
| варали о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напере |
| војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</ |
| p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник |
| о шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не ви |
| а и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи п |
| х птичица престала је.{S} Место ње сада чујете само монотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све бе |
| мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко л |
| чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— |
| ло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до |
| ше своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, ч |
| о удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахме |
| чица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песм |
| Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље к |
| приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S} Срби путни |
| се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико ди |
| та, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземн |
| ле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само |
| свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да |
| о њему, тако и оних, који никад нису ни чули за њега.</p> <p>Нашав се у средини оволике радозна |
| о сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно преста |
| ш неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харам |
| вим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше ума |
| о чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше раза |
| за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећи |
| /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик чи |
| читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланцима да |
| хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом |
| лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху приб |
| , да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бегови! |
| е преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо ј |
| га јунака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце |
| — Па како си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби |
| ињу и Златарско поље, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме |
| је опет завладао, само се тапат корака чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је |
| ађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућ |
| ће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обуз |
| ој!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиља |
| атних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј |
| иви у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македо |
| и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone u |
| окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајт |
| блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S |
| .</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он |
| ик.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну х |
| — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и уби |
| признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и |
| Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисл |
| и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.< |
| <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну гр |
| на да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> |
| име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Стан |
| а сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи, на лицу му је лебдео осмех радос |
| га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то је |
| , пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p> |
| пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје кој |
| аса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер |
| кресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беш |
| Нико ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте |
| овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забрујаше многоб |
| /p> <p>Турци се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше ма |
| ад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре са св |
| то у Турска села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к ње |
| p> <pb n="91" /> <p>Сви се згрануше кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S |
| ара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино оне чисто умираху од радости.</ |
| ма одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — са радознали |
| ише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се само згрчише уз диване а један |
| убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах појур |
| а и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање курш |
| им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турц |
| ио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, отку |
| p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на са |
| м крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У |
| ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у |
| суканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не у |
| све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за |
| полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S} Срб |
| луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега |
| иметити неке суве травуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бун |
| шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} |
| рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у |
| сла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заус |
| ек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и |
| илева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож рас |
| и-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и метне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу в |
| ети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} Њима није |
| е цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста |
| опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка северу.</p> < |
| леко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично велик |
| бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог јутра, када Миц |
| одираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гор |
| цима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново |
| ла као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p |
| .</p> <p>Потера се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Ми |
| прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попушт |
| о ње мораде послужити својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај и |
| едњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина од заточења у |
| мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и |
| у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба од |
| вога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим |
| у продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, х |
| рашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах при |
| х закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло б |
| дија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам |
| амо крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињск |
| дан не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад Мицко |
| ошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан о |
| ицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја |
| p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче ку |
| злегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! |
| ка!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешник |
| ткуцаји срца Зорина, који су му искрено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нех |
| тиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>Посл |
| .{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>На |
| тва?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати |
| онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида |
| е већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка з |
| о у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада |
| умице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ у |
| беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и бе |
| чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом Мицку поче крв сад нешто ја |
| ова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах з |
| на Шар-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Т |
| ских поточића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасни |
| далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји стара вар |
| а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се |
| то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморил |
| олуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l> |
| ова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га в |
| ин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикри |
| , има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапи |
| хватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад заповеднички |
| могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку |
| сте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чу |
| тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изаш |
| о је се приметити по неколико редова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као склониш |
| ски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно сл |
| ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарње |
| порави, сада се у лепој хладовини испод шатора разви непрестано причање и запиткивање.</p> <p>М |
| чано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дана, место оне суморне |
| е упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и с |
| на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се сил |
| у један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшо |
| е да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу |
| рупчага, и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало тело свежим поветар |
| Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрим |
| рио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше сво |
| </p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли о |
| то су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома разв |
| и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он му је |
| тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћ |
| теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти |
| а, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није пророк, то је син Божиј |
| Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи ниј |
| утито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — р |
| оци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи |
| Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у ов |
| <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати о својим чудима и сили с |
| . </p> <p>Као крвожедни тигар потрчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави т |
| е удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зи |
| у полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> |
| ше није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим призором |
| у прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рек |
| о, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега н |
| " са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} |
| ио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да |
| ао старешином огромне задруге, од преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Истина, било |
| у на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим најмилијим, о |
| грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о |
| с онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ в |
| д прилике? ...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> <p>— А ј |
| тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво т |
| помагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и |
| онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то |
| стало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она |
| у тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних |
| постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби |
| дошао, попевши се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру |
| /p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, док најза |
| и само лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак |
| конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде ш |
| а сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног заједничког тамновања почеше тек ковати |
| код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га |
| авају робију.</p> <p>И заиста.{S} После шестомесечног тамновања у Солуну Мицко се укрца са свој |
| су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаг |
| тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душманина кољући поново онога, који |
| згрчио и тако посматраше, како се месец шета по звезданом небу.</p> <p>После подужег путовања д |
| капетана.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Т |
| уке издржати. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше дол |
| еке суве травуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер |
| сока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи ц |
| и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју и Мицкову камилу.</p> <p>Пред само подне |
| . напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуца |
| алих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, испле |
| у као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и с |
| </p> <p>Како им пак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Ми |
| м.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и њ |
| осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> |
| саних Турака почеше се копрцати у крви, ширећи своје чељусти, јер им Јанко са Мицком и његовим |
| града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљним шаре |
| ема врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о жи |
| ста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... нигде заклона, а и оступање о |
| вијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним метцима а тако |
| ad> <p>Мурзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Турска влада терала је највеће крив |
| Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред поља шатор разапео,</l> <l>Од Сол |
| а.{S} На једној страни пустила се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне д |
| има.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамнице.{S} |
| пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно |
| уже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто ши |
| и.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је |
| огледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и по |
| <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само.</p> <p>— Ја не чујем ништа, теби |
| када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толик |
| ху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буква |
| Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алф |
| ла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми |
| Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} |
| огао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту шк |
| такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... |
| а ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да ми |
| самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше |
| ту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху за |
| де и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хамаде.</p> <p |
| и прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пус |
| .{S} Место ње сада чујете само монотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S |
| аца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душо |
| везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод |
| е у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзорник тамн |
| ила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и он |
| брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутља |
| м очајању паша је непрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе гд |
| да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако |
| че је сад обвијати крпама, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> < |
| ваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро з |
| о!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Но и код самог кра |
| пало испод њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, в |
| ни и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе о |
| ак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова к |
| о кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам ника |
| жите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у са |
| велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражи |
| добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко зна!...</p> <p>Сад он одмах појури са св |
| "66" /> <p>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.</p> <p>— Ти, Јудо, м |
| су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог д |
| е нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се оп |
| ом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка |
| м чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно д |
| заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозн |
| ти?...</p> <p>— Говори старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш |
| није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— |
| је погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити |
| укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где тр |
| ти бабо, издадох!...</p> <p>— Кога?!... шта?!... казуј! — питаше убезекнуто Сима, преплашен Куз |
| могнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам мог |
| жили свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, трзајући с |
| — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!.. |
| турских харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали |
| а закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше т |
| нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, јер они о |
| p>— Ја не чујем ништа, теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај |
| ивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да ова |
| Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу |
| је све то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето за |
| а силом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде |
| беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{ |
| ру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове |
| <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, |
| јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево.. |
| и прибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини. |
| равицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Муха |
| > <p>— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад |
| е од оних турских харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> |
| ма код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — опет забруја ова реч, је |
| ем са самим краљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, |
| адоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се |
| и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.< |
| у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, иж |
| указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се |
| у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђ |
| мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p> |
| х беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчи |
| брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерал |
| у, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при по |
| да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за не |
| нати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као м |
| ћ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турц |
| . кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како ут |
| разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарск |
| . заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је м |
| ја имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> |
| , да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чи |
| дарајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану. |
| зује руком на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши М |
| га а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, ш |
| сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље |
| </p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни |
| налости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњен |
| цкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ |
| ано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста д |
| ојим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, |
| себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и раз |
| и! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде д |
| ...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се |
| ђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјајно, — к |
| то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Миц |
| јати сељане, распитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то пошт |
| две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у |
| н слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> <p>— Ја сам из Македоније — Србин сам.</p> |
| што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није падало на ум.{S} Овакав је двобо |
| се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, м |
| м.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозналост |
| ора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко |
| дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као |
| престано трагали за Мишом, јер су знали шта их чека од Мицка, но узалуд.{S} Са зебњом очекиваху |
| продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p |
| равцима.{S} Изненађени Турци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у |
| исам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> |
| .. продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућуташе.{S} |
| укав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву с |
| ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах |
| <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирније и |
| е живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Д |
| .</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} Турци! |
| ућуташе сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трај |
| сто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата |
| о чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла |
| ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени па |
| дим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који |
| Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> |
| јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити само |
| сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад |
| ати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... ка |
| ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} |
| ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оно |
| в, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им обја |
| -бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај ра |
| зул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у |
| само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти |
| добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Станимир одм |
| ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружи |
| Ц“</p> </div> <div type="titlepage"> <p>Штампарија „НОВО ДОБА“ у Вуковару.</p> </div> </front> |
| ди за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На т |
| а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек |
| речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину |
| !...{S} Што покла онолико наших бегова, што запали онолико наших села, што уништи онолико наших |
| е му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још с |
| S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељс |
| есет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто вр |
| е већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он |
| има пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експед |
| бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше |
| , живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим |
| .{S} Ни најмање није он презао од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што није могао п |
| рно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо |
| </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих д |
| одушно. </p> <p>— Море, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време |
| ели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страх |
| бегова, што запали онолико наших села, што уништи онолико наших људи и толику царску војску!.. |
| {S} Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта |
| хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што ј |
| ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло до |
| а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, |
| лужи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин не |
| достан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад б |
| та сам и ја страховао са њихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми ле |
| и један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаље потеру, ко је Мицко харамбаша!...</p> <p>Сад М |
| аљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре хор од умилних песмица њених сиротана — п |
| доше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, јер му оно с |
| ије престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још |
| е, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као и становници у Шату.{S} Како |
| Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожа |
| ре.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако |
| ео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Ру |
| — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и побрат |
| ан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу св |
| једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали. |
| алеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="13 |
| Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p |
| Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p> |
| месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слат |
| и да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</ |
| о.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" А |
| Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад би |
| аху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало ис |
| амо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, |
| опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Ча |
| и преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога и |
| о, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још ко |
| p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети М |
| брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи ов |
| <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељен |
| ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше д |
| А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ |
| када он не рече ни једну рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђ |
| уцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед ов |
| ки измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве |
| на цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем к |
| дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се |
| ј покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!... |
| ше дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све |
| им гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово |
| мбаша Мицко, тај опаки царски одметник, што покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на |
| баша!...{S} То је онај царски одметник, што покла онолике царске људе на Петрињи!...{S} То је о |
| и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује и оставља усамљену.</p> <p>Чим |
| и а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како б |
| } Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је зас |
| едоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, |
| само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може |
| ом букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у ц |
| ечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и р |
| лави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срам |
| у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то г |
| донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— Отров |
| се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга б |
| /p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, што покла и уништи онолико наших људи на Карадагу — код |
| ла колико је Мицку тешко па и претешко, што је овако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{ |
| !...{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку каз |
| ту!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу |
| зман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости |
| пољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се |
| би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за вре |
| аш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но ниј |
| дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морат |
| ених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP19024_N5" /> са и |
| Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом х |
| ије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више |
| уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бу |
| аслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Ми |
| матрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не |
| ам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, гос |
| ко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што |
| што је онако срамно увећавао вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и по |
| нчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поно |
| о год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен од своје отаџбине.{S} Но и сам Мицк |
| аставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад м |
| е дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Миц |
| , али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вел |
| сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му |
| на Петрињи!...{S} То је онај зликовац, што умаче оноликој сили на Златарском пољу, пошто и ту |
| </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно |
| ем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!.. |
| /> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, доб |
| Мицка!... разбојник!... зликовац!...{S} Што покла онолико наших бегова, што запали онолико наши |
| несоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све в |
| оседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} |
| ицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а ж |
| д ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима б |
| иш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> <pb n="86" /> <p |
| е Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан |
| о не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је ве |
| бих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим јатаганом, који необично задрхта у |
| цко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима |
| о са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најза |
| е мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако |
| који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изг |
| p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, н |
| и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао |
| мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутне судије са турским чиновником, ч |
| дија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га |
| рестано око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше зацен |
| снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те уве |
| ног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина Ту |
| у и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све шт |
| ме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, |
| и била добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ј |
| ту и кућу подигао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке к |
| отере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на ме |
| беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и тако |
| то баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису |
| ицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, |
| тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пр |
| ао да прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице упроп |
| у оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, |
| Не брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погод |
| ора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од |
| н, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико прича |
| да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца |
| на уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} М |
| мире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво |
| већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варо |
| ачин живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем |
| а ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, |
| има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p> |
| им, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљен о |
| <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана... |
| p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, |
| у.{S} Туна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше о |
| наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира |
| свукоше хаљине у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том |
| том плавом небу хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се |
| Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицк |
| у — уђи пријатељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S |
| ђоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милев |
| з одаје ове страшне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихо |
| беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и н |
| у навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Н |
| ђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први |
| поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад |
| иметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, опрос |
| че опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p |
| таф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти |
| омишљали су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће |
| ="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећа |
| ему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, св |
| оре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнији |
| о напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало |
| да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div> < |
| за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Ду |
| ао Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје |
| сведочити! — заврши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не бр |
| вори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једну златну |
| ш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ов |
| о дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, после он |
| јшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све ви |
| му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима њ |
| азивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих љ |
| еома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћусте |
| се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толи |
| еху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После некол |
| ца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још ран |
| сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — у |
| нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молба |
| естаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале турс |
| блак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, теш |
| ажи, војвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — обо |
| усти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим човеком, који |
| да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да |
| ас у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> <p>Сад поубијане Турке изнес |
| адоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> |
| ом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зор |
| вој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> |
| 157" /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је |
| н човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да |
| ко много и не оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало м |
| извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мр |
| затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n= |
| м бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — о |
| и?</p> <p>— Заточеник сам, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер |
| дари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци престад |
| залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевш |
| сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са ова |
| S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше и мекше седло за зета и сестру своју.{S} Зора |
| и и они престали са разговором, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, пос |
| г малог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одмора од н |
| сли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака |
| самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је |
| увши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко харамбаша!...{S} То је |
| нина и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{ |
| крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што |
| жаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакр |
| љасте планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана |
| своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином по |
| /p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, а су |
| алафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага п |
| <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог упињања најзад и |
| S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, сп |
| они горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави и показа своје зажарено лице а ови в |
| ке и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана ве |
| северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њем |
| ију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Ту |
| и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из |
| поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика. |
| више један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави гр |
| омиљени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сат |
| P19024_C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Тек што је зора зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно |
| тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се |
| престано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо би |
| ова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињ |
| најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турск |
| кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно |
| лину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше |
| олако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам у |
| атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заоде |
| а већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико |
| за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпу |
| аших синова!...{S} То је онај разбојник што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад ка |
| зговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, којима је увек намера |
| и глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако |
| екох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p |
| ок најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p |
| цка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не |
| поодавно стално настанио.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њег |
| ође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од оно |
| и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у |
| ећ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она б |
| -Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вар |
| би непрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </di |
| л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А |
| е врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то беш |
| био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или |
| ања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После оно |
| о хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху прис |
| па при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави зл |
| тојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храбр |
| ких Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе про |
| на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута с |
| с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобри и Мити кочијашу.{S} У механу |
| лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о в |
| била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко ј |
| ако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код који |
| расуда, платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне ноћи лежао |
| о будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беш |
| и увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Миц |
| ка војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после |
| без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу |
| , драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не за |
| еху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им |
| о а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> |
| ивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Распитујући он најзад |
| амно обезоружа.{S} Час му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хан |
| ше и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, |
| {S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух. |
| дну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и овака извињења могаше утешити |
| ш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је |
| ризнати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј.. |
| се ка Кузману, — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш |
| ј начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, кој |
| и.{S} Ни хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати с |
| адемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни |
| какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада мест |
| као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком |
| ка учини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и |
| траг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се на |
| о мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишт |
| ругови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref t |
| /> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да |
| во сад беху још много расположенији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p |
| ело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је сло |
| еко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> < |
| своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана |
| вали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — |
| , разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си т |
| ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога шт |
| ="SRP19024_N4"> Енглеидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </note> <note xml:id="SRP19 |
| p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњев |
| човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} |
| ију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам |
| рен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али- |
| Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очек |
| p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље и после неколи |
| Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером о |
| дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и |
| хватати продужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све р |
| у је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа |
| .</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова |
| била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слат |
| им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онак |
| д купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово |
| де било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на |
| чана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума, тек овде-онде могле су се приметити неке суве тра |
| Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необичн |
| сви полегоше уз земљу и, кријући се иза шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови при |
| арском месту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они |
| оста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било ј |
| улистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И са |
| одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да |
| ну.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се п |
| оја беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижа |
| видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варош |
| а овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, |
| ујући тако често су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врхови |
| могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по о |
| ж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се м |
| етрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква |
| јајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора |
| Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше |
| {S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђаво |
| и до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра |
| а одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb |
| ешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе. |
| ачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин |
| ио, па се разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S |
| пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када |
| l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових д |
| трашноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну г |
| ше.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> |
| "subSection" /> <p>И бој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срб |